You are on page 1of 2

Raz-univerzienje drutva

Predao Ret Marut, 4. septembra 2006. 14:54h Kritika akademije1 i njenih stanovnika. Ironino ili ne, Benjamin Franks je sada (2006.) univerzitetski predava socijalne i politike filozofije. Zbogom buroaskom univerzitetu.
Nekoliko misli o prikrivenoj autoritarnosti liberalnih institucija

od njegovih beneficija, donose odluku ko e biti naredna generacija studenata. Radije nego da prihvate uasnu istinu da dobijaju svoje bogatstvo i status jer su nainili kompromis sa monom elitom, nastavnici preferiraju da veruju da su dostigli svoje mesto jer otelotvoravaju neku vrstu poeljne akademske vrednosti. Tako, kada doe do toga da biraju nove studente, trae one koji se konformiraju ovim proslavljenim institucijskim obiajima. Posledica je da se zamene biraju na osnovu svoje stvarne ili potencijalne slinosti sa svojim nadreenima. Student je jo neoblikovana kopija nastavnika. Drugi oblik elitizma je da vii redovi akademije (tj. univerzitet) postaju eksluzivan klub za dobrostojee. Nije ni potrebno da se navodi skoranje uvoenje studentskih kredita pa da se primeti da je univerzitet u ovoj zapadnoj, demokratskoj naciji sve vie za bogate da ih ohrabri da budu bogati. Mogu doi samo oni sa neophodnim finansijama i podrkom. Cena kirija, kolarina i vrednost nadnica izgubljenih zbog toga to ne rade novac koji samo oni sa dobrim kreditinim rejtingom, sveuzev, mogu da priute to predstavlja prepreku na ulazu, cenu koja tek relativno opada, u vreme visoke nezaposlenosti. Oni koji potiu iz imunih zaleina poseduju i tu akademsku prednost da ne moraju da ekaju nedeljama za knjige koje su im potrebne iz biblioteke. Oni mogu da ih kupe direktno od Dillonsa i Waterstonesa i mogu da priute da zadre knjige iz biblioteke onih nekoliko dana due poto mogu da plate prekomerne biblioteke kazne. Predrasuda u prilog "javnom" kolskom sistemu sa plaanjem kolarina, u sticanju visokog obrazovanja, kao i pratee beneficije toga da je neko u mogunosti da priuti nova izdanja knjiga i da ima mirno mesto za izradu svojih domaih zadataka, samo su oekivane prednosti ve obezbeene srednje klase. Jednom kad ste u akademiji trokovi se poveavaju. Univerzitet nije ak ni zasnovan na poeljnim, i prezrenim, snovima o intelektualnom elitizmu, ve na njegovom ideoloki bliskom roaku - plutokratiji. ta je odgovor zainteresovanog, izvorno zabrinutog, studentskog tela? Njemu je stalo. Ono nije slepo, ono moe da vidi nepravde. Oni se protive privatizovanom obrazovanju po kolama. Ali licemerje studenata je takvo da e ostati i platiti svoje kolarine i kredite za trokove, koji zahtevaju povraaj zajmodavcu. Zatim se studentu namee finansijski zahtev da se upusti u sitni menadment. To su pritisci koji se primenjuju istog trenutka im bljesak fotografije sa diplomiranja osvetli lice uspenog kandidata. Univerzitet gura studenta u bedu iz koje se moe izbaviti jedino prihvatanjem karijeristikog sistema. Poslednjih godina, uglavnom, student vie ne tvrdi da je radikalan. Oni koji to ine su nakaradna stvorenja koja praktikuju svoje tele-marketinke sposobnosti prodajui Socijalistikog ratnika i ivi marksizam. Meutim, ba kao i razne druge grupacije u drutvu, studentsko telo se voli pretvarati da ima drutvenu svest. Oni e pronositi potroake simbole svetskog saoseanja. Sa duom sveca, oni e kupovati Body Shop-ov pepermint losion za stopala, jer kupovina triavih hemikalija u malim plastinim flaicama znatno doprinosi reavanju Ekolokih problema. Ili e subverzivni student nositi crnu konu jaknu, ili pocepane vojnike pantalone ili majicu sa sloganom sloboda za Afriku iskazujui apsolutno neslaganje zaputivi se na predavanje Jane Austen. Protest se prodaje studentu u briljivo kontrolisanim pakovanjima. U kapitalizmu u kome je sve na prodaju, militantno nezadovoljstvo je trite u porastu, a student je samo previe voljan da to kupuje i potpomogne prodaju. Oni se pojavljuju sa slikama i parolama kako bi promovisali svoju robu koristei simbole radikalnog kulturnog napada, slike nemira i pobune, da bi reklamirali svoje rejvove, asopise i svirke. Kada napuste univerzitet, studenti e koristiti ove tehnike u svojim buduim marketinkim poslovima. Naravno, u vreme kada ekonomija zahteva vie obuenih birokrata i srednjih-menadera, monici su popustili kako bi vie studenata iz radnike klase imalo pristup. Jer oni su, jednom kad

Benjamin Franks, 1990-ih Autor zahvaljuje Institutu velikodunoj podrci. Prvi objavio Pentagon. Pentagon je imprint IKD. za komparativnu dosadu na

se odvoje od domaeg okruenja i u dovoljnoj meri zbunjeni moi i bogatstvom institucije, jednako sposobni da se pretvore u prvoklasnu kopilad. Uloga akademije kao polja za obuku za novu rasu birokrata i menadera prua podstrek sloganu "Ako ste voleli kolu, voleete i fakultet i oboavaete posao." [1] Pokret od jednog oblika iskustva otuenja ka drugom je takav da sputava kritike energije studenata, a njihove sposobnosti da se smatraju osveenim nesputanim akterima se umanjuju. Studenti su kuno-dresirani tapom i argarepom ispitnog i seminarskog sistema, a svaki pokuaj njegovog prekida rezultira jedino time da se studentima pokae traak ogromne snage autoriteta institucije. Ona ima svoje privatne snage bezbednosti, svoj sistem kanjavanja, kao i naklonost drave. Takva ogromna snaga zastrauje briljivo izolovanog studenta i gura ga u pasivno, impotentno prihvatanje ovog status quo-a. Da bi se obezbedila dezorijentisanost i kontrola okruenja koje dobijaju studenti, univerzitet je odvojen od ostalog, neakademskog sveta. Lokacija kampusa je daleko od bilo kakvih nekontrolisanih uticaja. ak je i mesto na kom studenti ive pod ogranienjima. Njihova prebivalita se nalaze u okruenju koje je podreeno proizvedenim potrebama studenta. Tako se studenti retko susreu sa njihovim ne-studirajuim vrnjacima pod jednakim uslovima. Stoga i nisu u poziciji da dou u iskuenje da preispitaju svoje mesto studenta u drutvu u odnosu na "drugoga" - ne-studenta. Studenti koji pripadaju radnikoj klasi i drugim manjinskim grupacijama, se moda oseaju strano, koriteni kao amblemi liberalnosti univerziteta. Oni moda ne oseaju da se uklapaju. Stremljenja srednje klase, prosenog belog buroaskog studenta, mogu se initi tuim. Moe izgledati teko da se odri korak sa tim udnim dobrostojeim stilom ivota. Moe li studentkinja iz radnike klase priutiti jo jednu veeru ili izlazak u klub na jo jedno Vee '70-ih sa svojim dobrostojeim kolegama? Ali veina takvih studenata ubrzo shvata da je oponaanje dominantne grupe put ka svetskim bogatstvima. Oni koji se ne povinuju tome uviaju da univerzitetski ivot ima malo toga da im ponudi. Izvan univerzitetski-kontrolisanih prebivalita, studenti ive u podrujima u kojima dominiraju drugi studenti, u kuama po oblastima u kojima je ranije ivela radnika klasa kao to su Selly Oak, Northfield i boljestojea sirotinja Moseley-a. Studenti ne mare ako je njihov iznajmljeni stan neuredan, niti koliko su u prijateljskim odnosima sa svojim komijama ne-studentima. Njih ne zanima ta moe izazvati njihovo prisustvo u zajednici u kojoj trenutno skvotiraju. Ubrzo e nestati, ostavivi svoju prljavtinu za sobom, uvek se penjui ka rangu gazda. Zato nije udno to metani preziru studente. Jedini razlog za uenje je to incidenti premlaivanja studenata nisu ei, ni krvaviji. Kao to je Nietzsche rekao "to vie neko uzleti, toliko e izgledati manji onima koji ne mogu da lete". [2] U ovom kontekstu, to znai da to vie neko napreduje u karijeri, njegova interesovanja i elje e biti beznaajniji onima koje su ostavili za sobom. Studenti mogu i dalje da veruju da idu na univerzitet da razviju intelektualne vetine, znanja i napreduju prema zaslugamaiv. Moda ovu varku o njihovoj stvarnoj poziciji najbolje ilustruje injenica da mnogi studenti veruju da bi se nasilno usprotivili bilo kojoj akademskoj instituciji koja pravi diskriminciju meu potencijalnim studentima po osnovu boje koe ili uverenja, ali ne ine nita kada ista institucija odbija studente na osnovu njihove imunosti. Nakon svega toga, univerzitetsko odeljenje [Odeljenje za studije kulture, Birminghamski Univerzitet] zahteva u obrascu za prijavu da budui postdiplomci prue dokaz o tome da e imati dovoljno sredstava za finansiranje tokom kursa. Dodue, zamoljen sam da naglasim da je to rezultat ekonomskog pritiska kojem je izloeno Odeljenje od strane Akademije. Meutim, izgleda da je Odeljenje, koje tvrdi da je tako kritiki nastrojeno, samo previe pomirljivo u svojim odnosima sa postojeimmoima. Konsekventno, nije iznenaenje da je, u oima neuniverzitetskog sveta, student postao simbol zatucane

buroazije. Situacionistiki-orijentisan pisac Mustafa Khayati naziva studenta "najuniverzalnije preziranim stvorenjem. To jest kada se samo izuzmu: "policajac i svetenik." [3] A to se jednako dobro na to i odnosi, jer su to dva oblika rada koje nastavnik sada obavlja. 1. Nastavnik kao policajac Ne samo Studije kulture posebno, nego je i cjelina liberalnih humanistikih nauka uopte, ukljuena u potiskivanje drutvenog revolta. Nakon dravnih istranih tijela, kao to je Specijalni ogranak, i privatnih industrijskih istraivaa, poput Sloboda asocijacije i Zevs objezbjeenja, drutvene nauke su trei dio slubi za prikupljanje obavjetajnih podataka. Prve dvije oigledne slube nadgledanja rade u interesu vojne obuke, strategije i policije, i esto ukljuuju saradnju univerzitetskih empirijskih, prirodnih nauka. Dravno liberalno krilo nadgledanja, sociologija, obavjetava o onome to ljudi iz radnike klase misle i radev. Remek-djela sociolokog istraivanja, poput Uiti da se radi [4] Paula Willisa tee da tano oznae potencijalne opasne take u postojeem drutvu. Andy i Mark Anderson objanjavaju ovaj egzaktni fenomen u svom eseju Zato revolucionari nisu uspjeli. Sociolozi srednje klase su savjetnici i obavjetajci svoje klaseoni tee da otkrijuznake kad djela i stavovi radnike klase pokazuju znake da e postati prijetnja stabilnosti dominantne pozicije njihove klase. Sigurno, oni ponekad promae, kao to su 1981. i 1991. pokazale pobune diljem zemlje. Ali takoe i pogode. Ovi univerzitetski-obueni sociolozi otuda igraju vanu ulogu u pomaganju da njihova klasa ostane dominantna. [5] Postoje druge metode u kojima studije kulture pomau dominantnoj klasi. One kradu radikalizam od onih koji napadaju dominantnu hegemoniju. Ni jedna tema, bez obzira koliko nevana ili minorna bila u arsenalu pobunjenikih napada, nije bezbjedna od grabljive kande sociologa kao kulturnog imperijaliste. Rap muzika, mladalaki trendovi, crni revolt, gej osloboenje, trajkovi, mrtve strae, eksplozije, marevi. Sve je trivijalizovano u monotonom otezanju govora univerzitetskog odjeljenja. ak su postojali ispiti o revolucionarnoj politici na kraju semestra. Istraivai mogu da tvrde da su radikalni da bi stekli povjerenje grupa koje istrauju. Ali njihov cilj je uvijek da svoje akademske interese stave na prvo mjesto. Njihov posao je da njihove knjige budu objavljene i da jaaju reputaciju svog odjeljenja. Radikalizam istraivaa je poput onog studentskog, samo obiljeje mode i prigodnosti. Politika borbenost je naprosto jo jedna roba, a glavni konzumenti su skoncentrisani na akademiji. Nastavnik djela kao radnik obezbjeenja protiv bilo koje potencijalne studentskog pobunjenika. Oni koriste dvije forme taktike. Jednu otkrivenu a drugu prikrivenu. Oigledniji izrazi njihovog autoriteta nad studentima su u pogledu ocjenjivanja eseja, ispitnih ocjena, preporuka i referenci. Oni mogu, u trenucima pokazivanja svoje nesposobnosti, pokazati svoju stvarnu mo. Upravlja, da navedemo primjer Petera Knighta, Direktora Birminghamske Politehnike2, suspendovao je i izbacio problematine malobrojne studente. On je mogao da odlui ko moe da zakorai u privatnu sredinu univerziteta. Nastavnik ee koristi suptilnije tehnike da bude siguran da studenti nee preduzeti istraivanja univerziteta, iznad naprosto povrnih, i da e ona ostati samo teoretska, da nikad nee napredovati do domena primjene ili potencijalno nezadovoljnog postdiplomca oni e nagovijestiti mogunost uestvovanja u nastavi i finansijske nagrade za povlaenje disciplinske linije.
2

Zahvale Ovo je doraena verzija teksta koji sam pozvan da napiem na Radikalnom istraivanju u akademiji, konferenciji odranoj na Odeljenju za studije kulture [OSK] Birminghamskog Univerziteta, 17. juna 1992. Tekst je izloen publici sastavljenoj od do-diplomskih i post-diplomskih studenata, i nastavnika. Na rad je uticala, ali ga nije i inspirisala, Beda studentskog ivota Mustaphe Khayatija . Vie su me ispirisale ideje mog sa-druga sitno-buroaskog avanturiste Simona Sadlera. Ohrabrenje i saveti Roberta Grosea, Rebecce Gadd, Sedie Plant i osoblja Pentagona su takoe imali veliki znaaj. Kopije ovog teksta su besplatno dostupne od Pentagona, mada su donacije za pokrivanje trokova dobrodole. Tekst se moe umnoavati bez zahvale ili dozvole.
++++++++++++++

U okviru liberalnih umetnosti i drutvenih nauka (geografije, sociologije, studija kulture itd.) iznesene su tvrdnje o radikalnom potencijalu istraivanja koja se odailju sa ovih odeljenja. U vezi sa tim tvrdnjama postavljam tri centralna pitanja: (1) Moe li univerzitet biti arena za radikalnai istraivanja? (2) Mogu li studenti i nastavnici biti radikalni? (3) Postoje li, za radikalno istraivanje, alternative univerzitetu? U svakom sluaju, najpre je nuno dati definiciju o tome ta podrazumevamo pod radikalnim istraivanjem. Minimalno emo ga, zarad prigodnosti, opisati kao: sistematsko istraivanje drutvenih dogaaja u svrhu promocije egalitarnog programa. To znai da je to istraivanje koje nastoji na izjednaavanju savremenih nesrazmernih odnosa moi. To kao posledicu namee prvo pitanje, koje je od vitalnog znaaja: moe li institucija, koja je nuno elitistika shodno svojoj prirodi i poloaju u drutvu, na bilo koji smislen nain promovisati program koji e pokuati da uniti postojee, ukupne nejednakosti u slobodi? Jezgrovitije reeno, moe li privilegovana institucija, kao to je univerzitet, uspeno savladavati privilegije? Ispitivanje autoritarnih tendencija unutar ak i najpatetinijeg liberalnog odeljenja poput naeg, je vano jer pokazuje jasno otkrivene i povremeno suptilne, prikrivene naine na koje akademija utie na podruje istraivanja. Akademija utie na izbor teme, prezentaciju, namere i prakse istraivaa. Najoitija represivna odlika ak i najtolerantnijeg univerzitetskog odeljenja jeste njegov elitizamii. Od studenta se oekuje da skae kroz akademske obrue, i pre nego to proe kroz vrata muzeja uenja. Neophodne su reference iz kola i sa radnih mesta, da se osigura da je kandidat barem sposoban da naui da slua autoritet nastavnika i administratoraiii. Prethodan odlian uspeh i druge sline kvalifikacije pokazuju da budui student ima sklonost konformiranju izvedba-nagrada, ispitnom sistemu. Nastavnici i drugi predstavnici univerziteta, oni koji su se pomirili sa postojeim heteronomnim drutvenim sistemom i primaju neke
1

vie i visoko kolstvo, ili neka njegova institucija.

kasnije prerasla u univerzitet

Radikal je osloboen plaanja a hegemonija je ojaana njegovim prihvatanjem malog autoritarnog poloaja. Kao alternativu, odjeljenje moe iskoristiti markuzeovski trik represivnu toleranciju. Slaui se sa studentskim kritikama, nastavnik e ohrabriti formiranje beskonanih odbora. Administrator e, koristei najstarije trikove zavadi pa vladaj ohrabriti studentske predstavnike da sebe vide kao odvojene, i superiorne nad onim studentima koji nisu aktivni u odboru. Sreom, ovakvi sastanci nemaju uticaja, njihov jedini cilj je da bijesnog studenta i bilo kakvog potencijalnog akademskog pobunjenika, vrsto uveu u beskrajnu birokratiju. Oni koji stvaraju nevolje zavravaju iscrpljeni, obeshrabreni, cinini i istinski vjernici u nepobjedivost moi akademije. U ovom pogledu univerzitet je identian bilo kojoj drugoj liberalnoj instituciji. Nastavnik kao svetenik Tradicionalno, glavni zadatak svetenika je bio da zbuni i dezorjentie pastvu religijskim mranjatvom. Oni su propovijedali mitove o gospodarevim i kraljevim boanskim pravima da vladaju i nemogunost promjene. U modernom vremenu, nastavnik je taj koji je na sebe preuzeo ovaj zadatak. Drutveni fenomen se odjenuo u tajni kod kuno-dresiranog intelektualca. Da uzmemo jedan od mnogih primjera, razmotrimo lanak Johna Fiskea o pop zvijezdi Madoni, u kojem on analizira rijei njene pjesme Like a Virgin. U svojoj pjesmi, Madona koristi rije divljina. Divljina odjekuje... Hristovo preivljavanje i otpor iskuenjima. To odsustvuje iz diskursa o romantinoj ljubavi. Divljina je, takoe, u religijskom diskursu, divljina Novog Zavjeta, ali je to takoe divljina savremenog urbanog ivota; bez istinske romantine ljubavi, sekularni ekvivalent religijskoj ljubavi. Tako bismo mogli nastaviti. [6] Tako bismo mogli nastaviti Nije fer da samo jedan pisac ima specijalni tretman, postoje stotine slinih primjera gdje nastavnik oajniki pokuava da pronae znaaj u beznaajnom. Ali ova praksa slui da unizi bilo kakvo istinsko istraivanje, povezivanjem3 s ovim, ili bilo kojim drugim pseudointelektualnim bulanjenjem. Ipak, ovo mraenje ima i drugu namjenu. Ono preuzima dogaaje i stavlja ih pod kontrolu akademskih vlasti. Ovaj imperijalizam liberalnih umjetnosti, kao i stariji oblici imperijalizma, namee svoja pravila i poredak onim aktivnostima koje su ranije bile van njegove kontrole, a samim tim i potencijalna prijetnja. U Irskoj su Britanci promijenili imena sela i zabranili upotrebu maternjeg keltskog. Na Tajvanu je Kuomitang nametnuo mandarinski kineski i, koristei kulturne mehanizme i masovne medije, obeshrabrio lokalne dijalekte. U Britaniji sociolozi nameu svoju terminologiju dogaaja, obiljeavajui teritoriju kao svoju sopstvenu. I kao teolozi koji tumae zloin u smislu grijeha, da bi zadrali znaaj u svojoj iskljuivoj sferi uticaja, tako i istrazivai sa studija kulture govore u terminima subkulture mladih i medijskih predstava iz istih ciljeva. Da bi podstakli stanovnitvo da od njih zatrai reenja. Naravno, vane teme su razmatrane od strane nastavnika. Ali kao i svetenik koji eli da postane Papa, student i nastavnik znaju da odreena pitanja ne mogu biti upitana, da odreene dogme ne smiju biti osporene. Jer nijedan nastavnik ne moe tvrditi da univerzitet treba unititi djelovati u skladu s tim, kao to se ni pontif ne moe boriti za rasputanje Vatikana. Kao i svetenik, nastavnik e pokuati da pridobije povjerenje studenata. Sasluae vae probleme, moliti vas da im vjerujete i,
3

povremeno, takvo povjerenje je opravdano. Ali takoe, to povjerenje je pokazatelj koliko su studenti postali usamljeni i zavisni, primorani da nadzornog policajca koriste kao osobu od povjerenja. Studenti su u potpunosti integrisani u univerzitet. Oni, studentarija, vide svoje potrebe kao identine zahtjevima akademije. Posle nasilnih, seksualnih napada na studente Univerzitetskog Koleda u Londonu, sredinom 1970-ih, studenti su uestvovali na demonstracijama za stezanje bezbjednosti koleda, zahtijevajui vie straara. Kao u Orwellovoj 1984., potlaeni proleteri u totalitarnoj dravi vole svoje tlaitelje i zahtijevaju jo tlaenja kao rjeenje za svoje probleme. Koled, koji uvijek rado pokazuje svoj liberalizam, pristao je na studentske zahtjeve, i doveo jo straara i provjera linih karata. Ovo nije smanjilo seksualne napade, ali je izmijenilo mjesto dogaaja. Ono to se desilo je da su ne-studenti, uglavnom nezaposleni, bili sprijeeni da kupuju jeftino pivo u studentskim kantinama, a univerzitetske vlasti su uveale svoju sposobnost da kontroliu studentske aktivnosti - i sve to po zahtjevu studenata. [7] Studenti su u tolikoj mjeri integrisani u sistem, da reenja univerziteta vide kao ona od kojih imaju najvie korsti. Pozitivne osobine Univerziteta Bilo bi suvie lako ignorisati pozitivne osobine akademije, kao to se u anti-teolokom opanjkavanju mogu previdjeti dobra djela crkve. Kao to postoje dobri policajaci i fini teolozi, tako postoje i pristojni nastavnici. Postoje policajaci koji pomau penzionerima da preu ulicu, svetenici koji zastupaju prava manjina i predavai koji e studente astiti pivom. Meutim, to ne moe da sakrije njihovnu osnovnu funkciju agenata kontrole. Liberali e esto da tvrde da je problem sa crkvom, policijom ili akademijom to to ne predstavljaju stanovnitvo. U tom smislu, oni su apsolutno u pravu. Nedovoljno je gej i lezbo policajaca, ena svetenika, crnih predavaa i dobronamjerni pojedinci ele da stvore ravnoteu. Takav rebalans je za pohvalu. Nijedna brina i mislea osoba ne eli da ovi poslovi budu zabranjeni za ene, crnce ili gejeve. Ali u centriranju svog pokuaja da dobiju na akademiji to vise ljudi iz ugroenih grupa, oni previaju neke kljune take. Ignoriui ova pitanja, dobronamjerni liberali svode svoj projekt na starateljstvo i ispraznost. Ono to oni ne uzimaju u obzir je mogunost da crnci, na primjer, ne ele na univerzitet. Oni odbacuju ideju da koristi univerziteta ne prevazilaze svoje nedostatke. Za liberale svako mora da eli ono to ele oni - a liberali ele kapitalistiko obrazovanje. Oni ignoriu mogunost, koliko god maglovitu, da postoje alternative koje mogu sadrati veinu prednosti univerziteta, a izostaviti vie nedostataka. Ljudi iz etnikih manjina esto su bili rtve policijskog nasilja i predrasuda, i mogli su da iskuse flagrantno neobjektivan sistem sprovoenja zakona. Sistem usmjeren ka zatiti privatnih, vlasnikih prava elite. Posljedino, policijski oglasi upueni etnikim manjinama ne uspijevaju da privuku vei broj crnaca i azijata u policiju. Isto tako, obrazovni sistem usmjeren ka stvaranju kapitalistikih mekih policajaca, menadera osoblja, poslovnih rukovodilaca i socijalnih radnika ima male anse da pridobije podrku crnaca. Bio bi ok za liberale da bi ne-studenti mogli ne eljeti da dijele njihove reformistike namjere. Univerzitet proizvodi istinski vana i kritika, radikalna istraivanja. Imamo sree da danas postoje govornici unutar akademije koji su morali da biju sopstvene bitke, da bi doli u poziciju da izvedu svoja istraivanja. Univerzitet prua korisne resurse za stvaranje dobrog rada. Ali treba imati na umu, da za sve dobro, argumentovano, uzbudljivo, kritiko koje je stvoreno,

postoje hektari trivijalnog, banalnog i dosadnog. Uz to, vaan rad je proklet povezivanjem. Te knjige besmisla i sofizma nisu proizvedene zato to nastavnici rastu sa eljom da piu bezvrijedne knjige, trae drvee i dosauju studentima. (Iako je ponekad u ovo teko povjerovati) Ne, nastavnici proizvode ove knjige zato to moraju da objavljuju lanke, da se zaposle, da odre reputaciju kao pisci i kritiari, da se penju uz ljestvicu zaposlenja. Posljedino, dobri i originalni, kritiki tekstovi se posmatraju u istom svjetlu kao i otpad. Dolazi se do toga da se posmatraju kao puka sirovina za zaposlenje, ak i ako je to suprotno od pieve namjere. Ovo prokletstvo povezivanjem izgleda da je neizbjeno, dok univerzitet ostaje tako sredinji dio naprednog kapitalizma. injenica da je univerzitet resurs ne znai da treba da ga koristimo. Posebno ne po cenu naeg integriteta. Namee se pitanje, ukoliko je univerzitet pristrasna i elitistika institucija, da li je opravdano ostati u njoj samo zato to nam obezbeuje malo vie resursa? I ukoliko izaberemo da ostanemo u njoj, nije li to kukaviki akt i nagovetaj nedostatka principa? Jedan od problema je manjak alternativa. Postoje ljudi koji uestvuju u radikalnim istraivanjima izvan akademskih struktura, koji piu, ue i istrauju bez prismotre uenih akademokrata. Postoje takoe autonomne grupe koje se oslanjaju na meusobnu pomo i podravaju one koji na obrazovanje gledaju kao na neodvojivo od samoobrazovanja. Meutim, ova tela ne mogu dodeliti stepene i dati titule onima sa dobrim vladanjem. Ova prednost je ujedno i nedostatak za one koji ele da prodaju svoje znanje. Dakle, ta su alternative? Reformisati univerzitet tako to e se obuiti neto vie crnih, azijskih, enskih, gej i lezbejskih studenata da postanu gazde? Ili se uhvatiti u kotac sa moi akademije i unititi je tako da buroaski univerzitet vie ne postoji? Univerzitet moe da bude resurs u slubi svakoga, bez ispitivanja ili negativnih upitnika o imovinskom stanju, provera inteligencije ili karijernog usmeravanja, bez izraenog razgranienja izmeu studenata i predavaa, tako da svako moe da preda tekst i da svako moe da ode da slua. Meutim, to deluje kao beznadena utopija. Alternativa akademiji je odlazak, naputanje univerziteta. Ustanovljavanje manje formalnih, otvorenijih ali ipak rigoroznih struktura, uvek na oprezu da izbegnu kopiranje istih oblika organizacije i prakse, zbog kojih ste i napustili univerzitet, da ih izbegnete. Moda je mogue nastaviti rad izvan univerziteta i u tome uspeti, to bi znailo postati nezavisan od tradicionalnih puteva komunikacije akademije u distribuciji neijeg istraivanja. Otuda, moraju da se pronau novi naini za distribuciju rada. Mogue je da e ih tada itati ljudi izvan stega akademskog ivota, moda ak i grupa ljudi koje radikalno istraivanje tei osnaiti. To je korak blie egalitarnom cilju radikalnih istraivanja. Meutim, nema garancije da ova distribucija nee ii prema, ili stvoriti, novu elitu. Takoe, nije sigurno da e sprovoenje istraivanja prestati da bude slaba zamena za akciju. Suoeni smo sa tekim izborom. Nastaviti kao do sada, ili traiti reforme, ili protresti i unititi, ili otii? Postoje i druga, osnovnija, samo-istraujua ispitivanja. Optube da oni koji su uivali beneficije od najboljeg obrazovanja koje novac, uticaj i srene okolnosti mogu da kupe, postavljaju ova pitanja, ne treba da nas spree da ih postavljamo, odgovaramo na njih i delujemo prema tome. U zakljuku, eleo bih da ponovim moj osnovni argument da se univerzitet zbog svoje pozicije u zapadnom, kapitalistikom drutvu ponaa kao blokada radikalnom delovanju. To ne znai da pojedinac ne treba da bude na univerzitetu. Ljudi moraju da prodaju svoj rad. Ako je re o predavau ili istraivau, tada to ne zasluuje okrivljavanje nita vie nego kad radnici u brodogradilitu Barrow prodaju svoj rad za izgradnju nuklearnih

podmornica. Ali kao i radnike brodogradilita Barrow, predavaa se ne moe smatrati radikalnim. Naravno, izvan univerziteta, predava moe da baca petrolejske bombe u nemirima, da se pridrui oruanim borbama i da smakne diktatore. Neki predavai su neto od ovoga uradili i sve su to radikalni inovi ali su ove akcije odvojene od njihove uloge na liberalnoj akademiji. Postalo je uobiajeno u ova moderna, ili kako ujem to su postmoderna vremena, za autora da locira sebe u tekstu, kao da ono to sam rekao postaje istinitije ili neiskrenije ako sam ensko, crnac ili ne-jevrejin. Ipak, budui da nisam dovoljno ikonoklastian da raskinem sa ovom skoranjom tradicijom (ukoliko to nije suvie oksimoronino) izneu neke stvari na videlo... Ja sam mukarac, pripadnik srednje klase koji je dobrovoljno bio na akademiji 6 godina. Stoga me mogu smatrati i dvolinim. Meutim, ne pravim se da mi ostanak ovde, ukoliko ostanem, dozvoljava prostor, u ulozi bilo studenta bilo saradnika u nastavi, da uinim bilo ta radikalno. Naprotiv, nastaviti znai ostati reakcionar.
---------------------Napomene 1. Vidi: Bob Black, 'The Abolition of Work' in J. Flemming & P. Wilson [Edt.], Semitoext[e] :SA, [Semitext(e), 19871 ; Na srpskom: Ukidanje rada: http://anarhija-blok45.net1zen.com/ 2. Friedrich Nietzscne, Day Break ? 3. Mustapha Khayati, 'On the Poverty of Student Life considered in its economic, political, psyciiological, sexual and especially intellectual aspects, with a modest proposal for its remedy' [Rebel Press], p.l. Also in K. Knabb [Edt.], Situacionist International Anthology, [Bureau of Public Secrets, California, 1989,] ; Na srpskom: Beda studentskog ivota: http://anarhijablok45.net1zen.com/ 4. Paul Willis, Learning to Labour: How Working Class Kids Get Working Class Jobs, [Go er, J 5. Andy & Mark Anderson, Why the Revolutionaries Have Failed, [SPLAT, Moseley, 1992], p.14 6. Robert Fiske, 'Madonna' in Reading the Popular, [Hyman, 1989], p.108 7. A Chronology of Anti-Hierarcnical Violence in Mainland U.K., July 1985 - May 1986, Dangerous Times, [London, 1986], p.7 ----------------------

Pogovor U trenutku izlaganja ovog govora bio sam rendgenski zapisniki slubenik u lokalnoj bolnici i upravo sam bio zapoeo postdiplomski kurs na Odeljenju za studije kulture (OSK) na Birminghamskom univerzitetu. Delom kao rezultat odgovora na ovaj govor, napustio sam OSK i ne planiram da nastavim post-diplomske studije. I dalje sam zapisniki slubenik. [Vie nije tano videti uvodnu zabeleku] Moda bi na veini mjesta jednako dobro moglo stajati i slobodno istraivanje. (I kasnije slobodno delovanje.) ii U ovom odjeljku, elitizam bi moda mogao znaiti neku elitu u poslunosti, ali elita je valjda neko ko ne mora biti pretjerano posluan. Bar u kontekstu nejednakosti u slobodi i nesrazmernih odnosa moi! iii U ovom sluaju se od svih trai iste osobina (pokornost), ne pominju se niije privilegije, savrena raspodjela u skladu s tom osobinom. Znai, gore moda nije najbolje izabrana rije egalitarni. iv Placanje skolovanja iskljucuje siromasne, ali ovo ne osporava. Osporava ga ocjenjivanje mjerenjem neke druge varijable (a ne intelektualne vetine, znanja), recimo pokornosti! v Jo je opasnije ta rade ovi to ne rade. Preveo Trust ljenih mozgova.
slui tome da svako prevede dovoljno malo da se niko ne smori mnogo.
i

http://doleskole.tripod.com/

trpanjem u isti ko sa glavninom bezvrijednih pisanija.