You are on page 1of 7

TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJU

UDK: 371.3::62/69

Konferencija 32000 aak 9-11. Maja 2008.

Uvodni referat

DALJI PRAVCI RAZVOJA TEHNIKOG I INFORMATIKOG OBRAZOVANJA


Slobodan Popov
1

Rezime: Tehniko obrazovanje je u poslednjim reformskim promenama preimenovan u Tehniko i informatiko obrazovanje. To nije jedina promena u proteklim reformama. Sve te promene nisu rezultat stihije i sluajnosti. Dosadanje promene su projektovane dugorono po etapama. Pored obaveze da se promene koje su nastale dosledno realizuju isto tako je vano ukazivati na nove korake u razvoju tehnikog i informatikog obrazovanja. Samo strunim i naunim argumentima je mogue obezbediti sigurnost i razvoj predmeta. Kljune rei: Tehniko obrazovanje, etape, razvoj, projekt metoda, IKT.

TECHNICAL AND INFORMATICAL EDUCATION


Summary: Technical education in last reform change name in Technical and informatical education. That is not the only change in this reform. All changes are not the result of coincidence. They are projected very long time in phases. It is important to show new steps in development of technical and informatical education. Only scientific arguments can assure sicurity and development of some subjects. Key words: Technical education, phase, development, project method, ICT. 1. UVOD Koncepcija aktivne, modularne nastave koja je verifikovana na naunom skupu u Vrnjakoj Banji, koja je i sada u primeni, sadri projekciju dugoronog razvoja tehnikog obrazovanja. U njoj je predvieno da se tehniko obrazovanje transformie u moderan nastavni predmet u tri etape. Dve faze su realizovane ili su u toku. One sadre promene koje u sebi imaju metodike i tehnoloke osnove. Sagledavanje etapa dosadanjeg razvoja treba da poslui za razmatranje narednih etapa. Promene u kolskom sistemu se sprovode uglavnom reformskim procesima. Pravci reformskih promena najee zavise od politikih i drugih snaga nosilaca tih procesa. Odnos snaga se menja u zavisnosti od zvaninih nosioca reforme. Tim koji je ukljuen u reformske tokove tehnikog obrazovanja je na vreme uoio diskontinuitete koji se javljaju u reformskim zahvatima u zavisnosti od tih snaga. Da bi se omoguila realizacija dugoronog razvoja tehnikog obrazovanja sainjena je Platforma za reformske promene koja je prihvaena na proloj Konferenciji tehniko
1

Dr Slobodan Popov, vanredni profesor, PMF, Novi Sad, E-mail: spopov@ptt.yu

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Slobodan Popov

(tehnolokog) obrazovanja u Srbiji koja je odrana u aku 2006. godine. Platforma je realistino postavljena tako da je u potpunosti primenjena u reformi koja je u toku. To je dobar primer da se u promene mora ulaziti spremno sa nauno strunim argumentima. Reforma obrazovanja tee dalje. U kom pravcu treba ii u promenama tehnikog informatikog obrazovanja. Pre nego to pokuamo dati neke nove pravce razvoja moramo sagledati da li se reformske, utvrene promene dosledno realizuju u svim segmentima, u svim sredinama, u svim kolama. Poznato je da pojedini negativni primeri iz prakse najee slue za kritiku celokupnog nastavnog predmeta. Takvu vrstu argumenata kritiarima treba izbijati iz ruku doslednom primenom usvojene platforme. U svakom sluaju treba ukazati i na dalje pravce razvoja kako bi se u promenama ostvario kontinuitet. 2. IKT U NASTAVI TEHNIKOG OBRAZOVANJA Dalji pravci razvoja tehnikog obrazovanja su usmereni na metodike inovacije pre svega uvoenjem projekt metode i problemske nastave podrane informaciono-komunikacionom tehnologijom (IKT). Dosadanje iskustvo u realizaciji modula i izrade projekata je pozitivno. Problem u realizaciji problemskog pristupa je nedostatak adekvatne literature, odnosno izvora informacija neophodnih za reavanje problema. Ovaj nedostatak se upravo nadoknauje uvoenjem IKT, to e uticati na kvalitet nastave tehnikog obrazovanja. Zbog toga treba intenzivirati osposobljavanje nastavnika, a time i uenika da pri reavanju problema u okviru projekata koriste IKT. Za taj korak neophodno je obezbediti adekvatne hardverske i softverske uslove kao i povezanost raunara sa Internetom. Integracija IKT umea u proces predavanja i uenja izazov je kako za nastavnike tako i za uenike. Moni programi i Internet mogu da promene tradicionalnu predavaku nastavu. Inovativni naini predavanja i uenja menjaju rad u uionici, a i od uenika se oekuje neto novo: osim osnovnih vetina, potrebna im je strunost u saradnji, komunikaciji i upravljanju informacijama - vetine 21. veka - kao i pristup alatkama za uenje koje omoguavaju sticanje tih vetina. Uenje zasnovano na projektu (PBL) jeste model predavanja koji se razlikuje od tradicionalne nastavne prakse u kojoj nastavnik ima dominantnu ulogu. Primena projekt metode i problemske nastave podrana IKT ima za cilj da se naui to vie o temi, a ne da se pronae taan odgovor na pitanje koje je postavio nastavnik. Primenom ovog modela nastavnik koristi paljivo odabrane obrazovne aktivnosti koje su dugotrajne, interdisciplinarne, fokusirane na uenika i primenjene na stvarna pitanja i praksu. U PBL projektu uenici meusobno sarauju tokom odreenog vremenskog perioda da bi reili probleme i na kraju predstavili svoj rad pred celim odeljenjem. Finalni projekat moe da bude multimedijalna prezentacija, predstava, pisani izvetaj, Web stranica ili konstruisani proizvod. Uenici se angauju na reavanju konkretnih ivotnih problema. Nastavnik sa uenicima definie problem koji se reava na jednom ili na vie asova. Uenici u grupama ili individualno rade projekat, planiraju rad, biraju metode rada, koriste razliite izvore znanja i reavaju problem. Ako je npr. zadatak gradnja modela stambene zgrade, uenici pri radu ue sadraje iz matematike, fizike, biologije, hemije, higijene. Prigovor ovoj metodi je nesistematizovana znanja. Meutim, i danas se prihvata da se u nastavi primenjuje sticanje znanja putem praktinih aktivnosti uenika, grupni i individualni rad uenika i primena istraivake metode u nastavi. 58

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Slobodan Popov

U ovakvoj nastavi primarnu ulogu ima aktivnost uenika na reavanju postavljenih problema, a uloga nastavnika je smanjena. Problemska nastava je zasnovana na zakonitostima miljenja. Pri reavanju problema uenicima nije prezentiran model ili uzorak rada na reavanju problema. Zato je ova nastava na viem misaonom nivou nego, npr. egzemplarna nastava u kojoj uenici rade po modelu nastavnika. Krajnji cilj problemske nastave je razvijanje stvaralakog miljenja uenika. Uenje iz razliitih izvora znanja je od posebne vanosti za aktivno sticanje znanja. Korienjem razliitih izvora znanja (priroda, drutvena sredina, udbenici, prirunici, enciklopedije, literatura, nastavna sredstva i mediji, raunarski obrazovni i drugi softveri, Internet i drugi ) uenici su u prilici da tragaju za novim znanjima, da se navikavaju i ue kako izdvajati bitno i povezivati ga sa bitnostima iz drugih izvora, da od vie datih struktura stvaraju jednu, sopstvenu strukturu. To je poseban intelektualni napor koji omoguuje razvoj kognitivnih sposobnosti uenika. Kad god je to mogue treba od uenika traiti da koriste i druge izvore znanja sem udbenika, posebno od onih koji mogu vie od ostalih. U poetku e to za uenike priinjavati potekoe, teko e se snalaziti u objedinjavanju sadraja iz razliitih izvora, esto e lutati, ali upornim zahtevima i svestranom pomoi nastavnika vremenom e se te potekoe savladati. Sa uenicima treba dosta vebati u ovom podruju. Tako e se postepeno iskorenjivati navika uenika, da im beleke sa predavanja nastavnika budu osnovni izvor znanja. Predvia se da e ve u prvoj deceniji XXI veka uenici imati kompjuterske sveske sa kojima e svakog trenutka moi imati pristup neiscrpnim multimedijalnim informacijama u Internetu. To e za uspenu realizaciju projekta koji je zasnovan na IKT postavlja zahtev i uslov za posedovanje razliitih vetina i potrebu za angaovanjem vie osoba u njegovoj realizaciji odnosno formiranje tima koje e biti ukljueno u pripremu, razvoj i izvoenje ovog procesa. Mogunost da se ponude dizajnirane, multimedijalne, interaktivne, elektronske obrazovne forme, otvaraju ansu svakom ueniku, nastavniku i obrazovnoj instituciju da obrazovni proces menjaju u jednu kvalitetniju dimenziju. U pedagokoj oblasti veinu uloga i odgovornosti mogu preuzeti nastavnici kao dizajneri obrazovnog sadraja. Ove uloge zahtevaju i posedovanje novih vetina kojima bi se prethodno steena iskustva primenjivala na nove tehnologije. Definisanje i primena programa za IKT pokree pitanje inoviranja nastavnih planova, obuke nastavnika i razvoja specifinih nastavnih metoda. Nastavnici koji poseduju odreeni nivo tehnikih vetina, mogu preduzeti aktivnu ulogu pisanja ili uea u razvoju vizuelnih komponenti u timskom radu sa programerima, pedagozima i psiholozima. Rezultati koje su ostvarile kole su nesumnjivi bez obzira koju su poziciju u rangiranju ostvarili. Pre svega kole su podstaknute na podizanje nivoa digitalne pismenosti i razvoj vetina, kompetencija, iskustva i stavova za upotrebu IKT-a u obrazovanju. Uinjen je napredak u organizovanju timova na datu temu oko problema/projekta, a ne oko discipline tj. nastavnog predmeta. Ostvarena je saradnja, razmena informacija i znanja u realizaciji datih tema, a time je ukazano na prednosti i nedostatke elektronskog uenja, obrazovanja na daljinu i obrazovne tehnologije. Uenici su imali mogunost da definiu svoje obrazovno iskustvo i da planiraju reavanje problema. Steeno je i razmenjeno dragoceno iskustvo u upotrebi opreme i planiranju, pravljenju, otvaranju i uvanju prezentacije, tampanje slajdova, pravljenje, kopiranje i lepljenje grafikona, unoenje teksta i grafikona, uvoz grafikona u programe, vetine korienja Web-a, Microsoft Word ili PowerPoint itd. 59

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Slobodan Popov

Metodika strana ovako postavljene nastave tehnikog obrazovanja oslanja se na tekovine i najnovija saznanja pedagogije i psihologije. U konkretnim reenjima prva iskustva realizacije projekt metode najbolje se vidi tendencija kvalitativnih promena u nastavi tehnikog obrazovanja. Od uniformne i ablonizovane nastave tehniko obrazovanje se menja u veoma razuen i interesantan predmet koji uvaava individualne razlike uenika u kome svaki uenik ima podjednaku ansu za uspeh i sopstveni razvoj. To je skokovita promena koja je veoma prihvaena pre svega od uenika i njihovih roditelja ali i od nastavnika. 3. PROGRAMSKI SADRAJI Posledice reformskih promena najee se odnose na promene u nastavnim sadrajima. Programski sadraji tehnikog obrazovanja uslovljeni su promenama u nauno tehnolokoj sferi. Zbog toga je koncepcijom tehnikog obrazovanja predvieno da se nastavni sadraji permanentno menjaju kako bi se ostvario cilj koji je postavljen - asimptotiko pribliavanje tehnolokom razvoju. Te promene ne mogu biti sluajne i sporadine ili stvar pojedinih stavova i odluka ve pre svega stvar nauno strunog pristupa i argumenata. Tim koji je radio na reformi tehnikog obrazovanja, pri izboru i promenama nastavnih sadraja tehnikog obrazovanja, oslanja se na zakonitosti transfera tehnologije odnosno na model pomou kojeg se prati vertikalni i horizontalni transfer. (Vidi Tabelu 1.)
Tabela 1: Model transfera tehnologije Drutvo Drutveni Sistem Neposredno Okruenje Primena Tehnoloki Sistemi Elementarna Tehnologija Tehnoloki Izvori Nauni Izvori VIII VII VI V IV III II I/1 1 2 3 4 5 6 7 8

Empirijska primena neke naune teorije

Sinteza tehnologije

Podsticaj ostalih fundament. Istrai.

Industrijske grane

Program tehnike pomoi

Pomoni i pratei sistemi

60

Difuzija

Etika i ekoloka ogranienja

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Slobodan Popov

Kako se model primenjuje? Na osnovu predloenog modela prati se primena neke naune teorije u tehnologiji. Tu je ishodite vertikalnog i horizontalnog transfera tehnologije. Vertikalni transfer tehnologije ogleda se u veliini njenog uticaja na promene u strukturi i odnosima unutar sistema. Na prvom nivou I/1 nastanak tehnologije poinje iz nekog naunog izvora. Materijalizacijom naunog otkria, dolazi se do drugog nivoa, do tehnolokog izvora. Razvojem tehnolokog izvora nastaje elementarna tehnologija, zatim tehnoloki sistem. Primena tehnolokih sistema u drugim sistemima je odlika petog nivoa razvoja tehnologije. Promene u neposrednom okruenju pod uticajem nove tehnologije se deava kao zakonita promena na estom nivou transfera tehnologije. Mnogi drutveni podsistemi, kao to su industrija, obrazovanje, vojska i dr. ubrzano menjaju prethodnu tehnologiju, prilagoavajui se novoj tehnologiji, to ukazuje da je tehnologija u svom transferu dostigla sedmi nivo. Ukoliko su promene toliko snane da se pod uticajem neke tehnologije vri prestruktuiranje u celom drutvu i uspostavljaju se novi odnosi, menja se celo drutvo. To odgovara osmom nivou razvoja neke tehnologije. Horizontalni transfer tehnologije moemo shvatiti kao kvantitativne promene. On se moe ostvariti na bilo kojem nivou vertikalne podele. Primenljivost ovog pristupa se pokazao ispravnim u prethodnim promenama kada je informatika tehnologija uvoena kao deo nastavnih sadraja. Savremenici smo doba kada informatika tehnologija umesto industrijskog drutva transformie u postindustrijsko, odnosno informatiko drutvo. To je iz ovog modela proisteklo opredeljenje pri projektovanju inoviranih nastavnih sadraja, da se u sklopu tehnikog obrazovanja informatika tehnologija izuava u okviru konkretnih tehnikih problema. Tako se pored upoznavanja konfiguracije raunara i namene pojedinih delova uenici uvode u problem primene raunara u razliitim ivotnim situacijama i upravljanja raznim tehnikim ureajima preko interfejs tehnologije. U naim kolama je u primeni nekoliko pristupa i kompleta konstruktorskih elemenata pomou kojih se mogu simulirati razliiti procesi i upravljanje nekim veliinama. Osnovnu konfiguraciju ovog kompleta ini interfejs i fiziki model koji se izrauje od konstruktorskih elemenata. Model moe predstavljati neki sistem ili proces kojim se upravlja. Interfejs ima zadatak da omogui komunikaciju izmeu modela i raunara, odnosno da pretvara analogne u digitalne veliine koje raunar moe obraivati. Pri tome je raunar upravljaki sistem, a model upravljani sistem. Uenici mogu koristiti gotovu softversku podrku za upravljanje modelom uz izmene nekih parametara ili mogu izraditi kompletan program zavisno od sposobnosti i afiniteta uenika. Informatika tehnologija je rezultat nauno - tehnolokog razvoja i dostignua. Poznato je da se u uslovima nauno - tehnolokog progresa nauka i tehnologija razvijaju velikom brzinom. To je uslovljeno otkrivanjem novih injenica i pronalazaka. U taj ivi lanac promena ulazi informatika, kao nova disciplina, koja interaktivno na te promene utie, uslovljava i pospeuje. Pogreno je misliti da je tehniko - tehnoloko obrazovanje alternativa informatikom obrazovanju. Naprotiv, oni su komplementarni. Zapostavljanjem tehnikog ili informatikog obrazovanja moe se negativno odraziti na drutveno - ekonomski i tehnoloki razvoj zemlje. To bi dovelo do stvaranja inferiorne nacije u tehniko tehnolokom ili informatikom domenu. Zbog toga je nastala i promena u samom nazivu predmeta u tehniko i informatiko obrazovanje. Na slian nain su uvedeni nastavni sadraji koji se odnose na robotiku. Analizom statusa robotike, odnosno transfera u datom modelu, moe se zakljuiti da je opravdano uvoenje ove oblasti u sedmi razred, za sada samo sa dva asa. Dalji razvoj ove oblasti uticae da se oni proire i dobiju vei znaaj u nastavnim sadrajima. 61

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Slobodan Popov

Laserska tehnologija je u ekspanziji, u sve veoj je primeni. Vertikalni transfer je na nivou elementarne tehnologije. Razlozi postoje da se vre pripreme za uvoenje i ovih sadraja. Primenom modela transfera tehnologije moe se videti u kojoj meri ovo podruje treba da bude ukljueno u tehniko obrazovanje. Istom metodologijom, samo sada obrnuto, utvruje se koliko neka tradicionalna tehnologija se gasi i smanjuje svoj uticaj u odnosu na prethodni status. Time se srazmerno smanjuje i uee u nastavnim sadrajima tehnikog obrazovanja. Kabinet za Tehniko i informatiko obrazovanje Dalji pravci razvoja odnose se i na transformaciju kabineta za tehniko obrazovanje. Realizacija inoviranih sadraja u uslovima inovirane nastave nemogua je bez funkcionalnog i transformisanog kabineta. Zbog toga je izraen i usvojen novi Normativ opreme. Nastava tehnikog i informatikog obrazovanja izvodi se sa grupom od 15 do 20 uenika. Sve potpune osnovne kole (one koje imaju od 1. do 8. razreda) imaju obavezno kabinet za tehniko i informatiko obrazovanje. U zavisnosti od sadraja nastava se moe realizovati u kabinetu, na saobraajnom poligonu, na akoj ekskurziji. Veliina kabineta zavisi od broja odeljenja u koli. U nekim kolama uz kabinet se predvia prostor za raunarsku opremu i dopunski prostor za maine, kabinet za nastavnike (prostor za audio-vizuelna nastavna sredstva i pripremu nastave), magacin za materijal itd. Kabinet sa fleksibilnim radnim mestima spada u koncept delimino fleksibilnog radnog prostora. Koncept polazi od toga da se u odreenom prostoru, na svakom radnom mestu mogu realizovati svi zadaci bez obzira na uzrast, razred, teinu i vrstu aktivnosti. Pri projektovanju ovakvog prostora treba da se utvrde podruja i zone u kabinetu u kojima treba omoguiti fleksibilnu organizaciju nastave. Ta podruja su ustvari sva radna mesta uenika na kojima se osigurava autonomnost izvrenja pojedinih operacija nezavisno u kojoj je fazi realizacije projekat. Na takvom radnom mestu treba da postoji podesiva stolica, sto sa podesivom ploom, univerzalni komplet alata i pribora, podesivo svetlo (mogunost pomeranja prema potrebi) i dr. Fleksibilni kabinet radionica omoguava organizovanje pojedinih delova prostora za odreenu vrstu aktivnosti. Na primer: jedan deo kabineta se dodavanjem ili pomeranjem pojedinih pregrada ili elemenata nametaja prilagoava za izradu tehnike dokumentacije (izrada skice i tehnikog crtea), drugi deo za rad konstruktorskim kompletima, trei za rad kompjuterom, a poseban deo za obradu razliitog materijala (hartija, drvo, plastine materije, gips, koa, metal i dr). Formiranje potpuno fleksibilnog kabineta vri se pomou pokretnih pregrada, panoa, mobilnih konstruktivnih elemenata ili mobilnih elemenata nametaja. Najpoeljnija varijanta radnog prostora je specijalizovani kabinet. Prostor u specijalizovanim kabinetima je prilagoen aktivnostima uenika, tako na primer, jedan kabinet namenjen za projektovanje ima potrebnu opremu za tehniko crtanje (table za tehniko crtanje, lenjire, trouglove, estare i dr.), drugi kabinet za elektrotehniku, elektroniku i informatiku tehnologiju, trei za runu i mainsku obradu razliitih materijala itd. Pri projektovanju specijalizovanog kabineta, treba istai prioritete u pojedinim etapama formiranja kabineta kako bi se mogli obezbediti neophodni uslovi kao to su graevinski, instalacioni i drugi radovi neophodni za tu etapu. 62

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08.

Slobodan Popov

Pri ureenju prostora treba teiti reenju koje e odgovarati funkcionalnim i estetskim zahtevima i koje e uenicima omoguiti prijatan i inspirativan boravak u njemu. Zbog toga, osvetljenje kabineta treba da je prirodno (prozori pokrivaju jedan zid ) i vetako (fluorescentna rasveta). U kabinetu treba omoguiti i zamraenje prostora za trenutke kada to zahteva nastavni proces. Pod kabineta izvesti od materijala koji se jednostavno odrava i koji je otporan na uticaje nastale izvoenjem specifinog dela nastave. Zidove treba okreiti pastelnim bojama, to e prostor uiniti prijatnim. Elektrina instalacija treba da bude izvedena kao trofazna, sa dovoljnim brojem pravilno rasporeenih uko prikljunica. Raunare treba umreiti i omoguiti im stalnu Internet vezu. 4. ZAKLJUAK U tekuoj reformi nastavni predmet tehniko obrazovanje je preimenovan u tehniko i informatiko obrazovanje. Ova promena nije samo pitanje naziva predmeta. Ona je ustvari izraz sutine i koncepcije predmeta. Promene koje su sukcesivno sprovoene u skladu sa dugoronom projekcijom Inovirane koncepcije i Platforme za reformske promene su dale pozitivne rezultate. Poto je ovaj nastavni predmet najdinaminiji potrebno je obezbediti permanentne promene kako u pogledu inoviranja nastavnih sadraja tako i u pogledu metodikih inovacija i uslova u kojima se realizuje. Iz ovoga sledi da se mora raditi na razvoju koncepcije ali istovremeno i na doslednoj i kvalitetnoj realizaciji tehnikog obrazovanja.

63