You are on page 1of 89

Uvodna beleka: Bendamin H. Fridman je bio jedan od najinteresantnijih i najfascinantnijih ljudi 20-tog veka. G-din Fridman, roen 1890.

godine, je bio uspeni njujorki jevrejski poslovni ovek i, u jednom trenutku, glavni vlasnik Vudberi Soup Kompani. Posle judeo-komunistike pobede 1945. godine, prekinuo je sve veze sa postojeim jevrejskim organizacijama i proveo ostatak ivota ulaui najvei deo svog, nikako zanemarljivog bogatstva od bar 2.5 miliona dolara, u posao razotkrivanja jevrejske tiranije koja je progutala Sjedinjene Drave. G-din Fridman je dobro poznavao ono ta je govorio poto se ranije nalazio na najviim poloajima u jevrejskim organizacijama i njihovim mahinacijama uz pomo kojih su ovladali naom nacijom. Bio je prijatelj Bernarda Baruha, Semjuela Untermajera, Vudrou Vilsona, Frenklina Ruzvelta, Dozefa Kenedija i Dona F. Kenedija, kao i mnogih drugih ljudi koji su oblikovali nae vreme. Ovaj govor je odran pred patriotskom publikom, 1961. godine, u hotelu Vilard u Vaingtonu, u organizaciji Konde MekGinlijevog patriotskog asopisa iz tog vremena, Komn Sens. Mada se ovaj dalekoseni i improvizovani govor u vezi nekih detalja odnosi pre svega na vremenski period u kojem je dat, sutinska poruka gdina Fridmana njegovo upozoravanje Zapada je sada za nas vanija nego ikada ranije. -K.A.S. BENDAMIN FRIDMAN ... Ovde, u Sjedinjenim Dravama, imamo situaciju da Cionisti i njihovi religiozni istomiljenici u potpunosti kontroliu nau vladu. Iz mnogih razloga, kojih je previe i koji su previe sloeni da bi sada u njih ulazili, Cionisti i njihovi religiozni istomiljenici vladaju ovim Sjedinjenim Dravama kao da je ova zemlja apsolutna monarhija, a oni njieni vladari. Moete rei da je ovo prenaglaena izjava, ipak, dopustite mi da vam pokaem ta se dogodilo dok ste vi spavali. ta se dogodilo? U leto 1914. godine je izbio I Svetski rat. Ovde je prisutno nekoliko ljudi mojih godina, koji se toga seaju. U tom ratu su se na jednoj strani nalazili Velika Britanija, Francuska i Rusija, i na drugoj Nemaka, Austro-Ugarska i Turska. Nemaka je za dve godine pobedila u tom ratu, ne samo formalno, ve i stvarno. Nemake podmornice, koje su iznenadile svet, su poistile ratne brodove sa Atlantskog Okeana. Vojnici Velike Britanije su ostali bez municije, sa zalihama hrane za nedelju dana posle ega je usledila glad. U to vreme je dolo do pobune u francuskoj vojsci. Pri odbrani Verdena na Somi je poginulo 600.000 Francuza u cvetu mladosti. Ruski vojnici su 1

kupili svoje igrake i zaputili se kui, bez elje da se dalje igraju rata, i bez simpatije prema caru. Italijanska vojska je takoe naputala rat. Na nemakom tlu nije ispaljen nijedan metak. Nijedan neprijateljski vojnik nije preao granicu i uao u Nemaku. Ipak, Nemaka je ponudila Engleskoj mirovne pregovore. Ponudila je Engleskoj mirovne uslove koje su pravnici nazvali status kvo ante bazis. Ovo je znailo: Nazovimo rat zavrenim, i neka sve bude kao to je bilo pre nego to je rat poeo. Engleska je u leto 1916. godine ozbiljno razmatrala ovu mogunost. Nije imala izbora. Morala je ili da prihvati ovaj uslovni mir koji joj je Nemaka velikoduno nudila ili da nastavi rat i doivi potpuni poraz. Dok se ovo dogaalo, Cionisti u Nemakoj, koji su predstavljali Cioniste iz Istone Evrope, su otili u britanski ratni kabinet i biu kratak poto je ovo duga pria, mada bih hteo da kaem da posedujem sve dokumente koji mogu da dokau svaku reenicu koju iznosim rekli: Posluajte nas. Jo moete dobiti ovaj rat. Ne morate da odustanete. Ne morate da prihvatite mirovne uslove koje vam Nemaka sada nudi. Moete dobiti ovaj rat ako u njega uu Sjedinjene Drave kao va saveznik. Sjedinjene Drave u to vreme nisu bile u ratu. Bili smo odmorni; bili smo mladi; bili smo bogati; bili smo moni. Engleskoj je reeno: Daemo vam garancije da e Sjedinjene Drave ui u rat kao va saveznik, da e se sa vama boriti na vaoj strani, ako nam obeate da e posle vas i Palestina pobediti u ratu. Drugim reima, Cionisti su izneli sledeu ponudu: Urediemo da Sjedinjene Drave uu u rat kao va saveznik. Palestina je cena koju morate platiti poto pobedite u ratu i porazite Nemaku, Austro-Ugarsku i Tursku. Engleska je imala isto toliko prava da nekome obea Palestinu, koliko bi Sjedinjene Drave imale pravo da u ime nekakvog razloga obeaju Irskoj Japan. Potpuno je besmisleno da Velika Britanija, koja nikada nije imala nikakve veze, nikakve interese i nikakva prava na ono to je poznato kao Palestina, time plati Cionistima za to to e oni omoguiti da Sjedinjene Drave uu u rat. Ipak, Velika Britanija je u oktobru 1916. godine dala takvo obeanje. Ubrzo posle toga ne znam koliko mnogo ljudi ovde se toga sea Sjedinjene Drave, koje su bile gotovo u potpunosti pro-nemaki orijentisane, su ule u rat kao britanski saveznik. Kaem da su Sjedinjene Drave bile gotovo potpuno pro-nemaki orijentisane zato to su ovdanje novine kontrolisali Jevreji, bankari su bili Jevreji, sva sredstva masovne komunikacije u ovoj zemlji su kontrolisali Jevreji; a oni, Jevreji, su bili pro-nemaki orijentisani. Oni su bili tako orijentisani zato to su mnogi od njih doli iz Nemake, i isto tako su eleli da vide da Nemaka pobedi Cara. Jevreji nisu voleli Cara, i nisu eleli da Rusija pobedi u ovom ratu. Ovi nemako-jevrejski bankari, poput Kuna Leba i drugih velikih bankarskih firmi u Sjedinjenim Dravama, su odbili da daju Francuskoj i Engleskoj i jedan dolar. Stali su sa strane i rekli: Dok god su Francuska i Engleska povezane sa Rusijom, ni jednog centa! Oni su, zato, sipali novac u Nemaku, borili su se na nemakoj strani protiv Rusije, pokuavajui da poraze carski reim. Ovi isti Jevreji su sada, kada su uvideli mogunost da dobiju Palestinu, 2

otili u Englesku i skllopili spomenuti sporazum. Tada se sve promenilo, kao kada se svetlo na semaforu promeni iz crvenog u zeleno. Tamo gde su sve novine bile pro-nemake, gde je ljudima govoreno o trgovinskim i svim drugim tekoama koje Nemaka ima borei se protiv Velike Britanije, Nemci iznenada vie nisu bili dobri momci. Oni su bili nitkovi. Oni su bili Huni. Oni su ubijali medicinske sestre iz Crvenog Krsta. Oni su odsecali ruke bebama. Nisu bili dobri momci. Ubrzo posle toga, g-din Vilson je objavio rat Nemakoj. Cionisti u Londonu su poslali depee u Sjedinjene Drave, sudiji Brandaisu, sa porukom: Obavite posao sa predsednikom Vilsonom. Mi dobijamo od Engleske ono to elimo. Sada vi obavite posao sa predsednikom Vilsonom i omoguite da Sjedinjene Drave uu u rat. Eto kako su Sjedinjene Drave ule u rat. Mi u tome nismo imali nikakvog drugog interesa; nismo imali vie prava da budemo u ratu nego to bi imali da veeras budemo na mesecu umesto u ovoj sobi. Apsolutno nema nikakvog razloga da I Svetski rat bude na rat. Mi smo uvedeni u njega ako mogu da budem vulgaran, mi smo usisani u njega taj rat je sluio samo zato da bi meunarodni Cionisti mogli dobiti Palestinu. To je neto to nikada nije reeno ljudima u Sjedinjenim Dravama. Oni nikada nisu znali zato smo uli u I Svetski rat. Poto smo uli u rat, Cionisti su otili u Veliku Britaniju i rekli: Evo, ispunili smo na deo dogovora. Trebalo bi da imamo neto napismeno na osnovu ega e se znati da ete ispuniti va deo dogovora i dati nam Palestinu kada pobedite u ratu. Oni nisu znali da li e rat trajati jo jednu ili deset godina. Zato su poeli da rade na nekoj vrsti potvrde dogovora. Ta potvrda je dobila oblik pisma, koje je bilo napisano ifrovanim tekstom (koji je bio teak za odgonetanje), tako da niko ne bi znao o emu se tu radi. Ovaj tekst je nazvan Balfurovom Deklaracijom. Ta Balfurova Deklaracija nije bila nita drugo nego obeanje Velike Britanije da e platiti Cionistima ono to je dogovoreno za omoguivanje ulaska Sjedinjenih Drava u rat. Tako je ova velika Balfurova Deklaracija, o kojoj ste uli toliko mnogo toga, ustvari falsifikat koliko i novanica od tri dolara. Mislim da njoj ne bi trebalo davati vei znaaj od pomenutog. Tako su poeli svi problemi. Sjedinjene Drave su ule u rat. Porazile su Nemaku. Znate ta se desilo. Kada se rat zavrio, i Nemci otili u Pariz na Parisku mirovnu konferenciju 1919. godine, tamo je bilo 117 Jevreja, u vidu jevrejske delegacije koju je predvodio Bernard Baruh. Bio sam tamo: trebalo bi da mi je to poznato. ta se onda dogodilo? Jevreji su na toj mirovnoj konferenciji, kada je Nemaka iseena i kada je cela Evropa izdeljena, da bi svakoj naciji koja je tako traila, bio dat izvesan deo evropske teritorije, rekli: Da li bi mogli da dobijemo Palestinu? I oni su tada prvi put pokazali Nemcima ovu Balfurovu Deklaraciju. Nemci su tako po prvi put shvatili: Oh, znai, u tome je bila igra! Zbog toga su Sjedinjene Drave ule u rat. Nemci su po prvi put shvatili da su poraeni, natovarene su im uasne ratne odtete, zato to su Cionisti eleli Palestinu i bili spremni da dou do nje po svaku cenu. 3

Ovo nas dovodi do sledeeg interesantnog momenta. Kada su Nemci shvatili pomenuto, oni su se, prirodno, pobunili. Oni do tada nikada ni u jednoj svetskoj zemlji nisu imali veu slobodu nego to su je imali u Nemakoj. Vi ste tamo imali g-dina Ratenaua, koji je na polju industrije i finansija bio moda 100 **** vaniji od Bernarda Baruha u ovoj zemlji. Imali ste g-dina Balina, koji je posedovao dve velike parobrodske linije, Nort Derman Lojd i Hamburg-Amerikan Lajns. Imali ste g-dina Blajhrodera, koji je bio bankar porodice Hoencolern. U Hamburgu ste imali Varburge, velike trgovake bankare najvee na svetu. Jevrejima je bilo sasvim dobro u Nemakoj. U to nema nikakve sumnje. Nemci su ovo oseali kao pravu rasprodaju. To je bila rasprodaja koja je mogla da se poredi sa sledeom hipotetikom situacijom: Pretpostavimo da su Sjedinjene Drave bile u ratu sa Sovjetskim Savezom, i da smo mi pobedili, i da smo onda rekli Sovjetskom Savezu: Napustimo sve ovo. Nudimo vam mirovne pregovore. Zaboravimo celu tu stvar; I onda iznenada Crvena Kina ue u rat kao saveznik Sovjetskog Saveza; i sa njima umeanim u rat mi doivimo poraz; potpuni poraz, sa ratnim odtetama kakve ljudska mata nije u stanju da zamisli. Zamislite zatim da posle tog poraza mi shvatimo da su to bili Kinezi u ovoj zemlji, nai kineski dravljani, za koje smo mi sve vreme mislili da su lojalni graani koji sarauju sa nama, da su nas oni prodali Sovjetskom Savezu i da je Crvena Kina zbog toga ula u rat sa nama. ta bi onda mi u Sjedinjenim Dravama oseali prema Kinezima? Mislim da niko od njih ne bi smeo ni da proviri na ulicu. Ne bi bilo dovoljno odgovarajuih ulinih svetiljki da se pobrinu za njih. Zamislite samo kako bi se mi oseali. Nemci su tada upravo tako doivljavali ove Jevreje. Oni su bili tako ljubazni prema njima: od 1905. godine, kada je propala prva komunistika revolucija u Rusiji, i Jevreji morali da bee iz Rusije, svi oni su otili u Nemaku. Nemaka im je ponudila utoite i imala sasvim pristojan tretman prema njima. Oni su, kao odgovor na to, pustili Nemaku niz reku, bez ikakvog razloga osim injenice da su eleli Palestinu kao takozvanu jevrejsku dravu. Nahum Sokolov, i svi drugi veliki lideri i velika imena o kojima danas moete itati u vezi sa Cionizmom, su 1919., 1920., 1921., 1922. i 1923. godine u svim svojim lancima pisali i tampa je bila puna njihovih izjava da su oseanja koja Nemci imaju prema Jevrejima takva zahvaljujui injenici da su Nemci shvatili da je do pomenutog velikog poraza dolo zbog jevrejskog nastojanja da ukljue Sjedinjene Drave u rat. To su priznali i sami Jevreji. Nije bilo u pitanju to da su Nemci 1919. godine otkrili da je aa jevrejske krvi ukusnija od Koka-Kole ili Minhenskog Piva. Nije bilo u pitanju nikakvo religiozno oseanje. Nije postojao nikakav oseaj usmeren protiv ovih ljudi samo zbog njihovog religioznog uverenja. U pitanju su bili potpuno politiki razlozi. Re je bila i o ekonomiji, i o svemu drugom, jedino ne o religiji. Nikoga u Nemakoj nije bila briga za to da li je neki Jevrej otiao svojoj kui i stavio zavese preko prozora i rekao: ema Izrael, odnosno, Oe Na. Niko se u 4

Nemakoj nije vie brinuo za to nego to bi bio sluaj u Sjedinjenim Dravama. Ovo oseanje koje se kasnije razvilo u Nemakoj je nastalo zbog jedne stvari: Nemci su smatrali Jevreje odgovornim za svoj teak poraz. Razlog zbog kojeg se u I Svetskom ratu borilo protiv Nemake takoe nije neto za ta je Nemaka odgovorna. Nemci nisu bili krivi nizata, osim za to to su bili uspeni. Oni su izgradili veliku mornaricu. Izgradili su trgovinu sa svetom. Morate se setiti da se Nemaka u vreme Francuske revolucije sastojala od 300 malih gradova-drava, kneevina, vojvodstava, i tome slino. Tri stotine malih izdvojenih politikih entiteta. Od tada, od vremena Napoleona i Bizmarka, oni su se ujedinili u jednu dravu. Zatim su za 50 godina postali jedna od vodeih svetskih sila. Njihova mornarica je konkurisala mornarici Velike Britanije, oni su imali svoje poslovne operacije u celom svetu, oni su mogli ostvariti bolju cenu od bilo koga, bili su u stanju da naprave bolje proizvode. ta se dogodilo kao rezultat toga? Postojala je zavera izmeu Engleske, Francuske i Rusije da se udari na Nemaku. Ne postoji nijedan svetski istoriar koji bi mogao pronai valjan razlog zbog kojeg su ove tri zemlje odluile da izbriu Nemaku sa politike karte. Kada je Nemaka shvatila da su Jevreji odgovorni za njen poraz, prirodno je da se pobunila. Ipak, nijednom Jevreju nije falila ni jedan dlaka na glavi. Ni jedna jedina. Profesor Tansil, sa Dordtaun Univerziteta, koji je imao pristup svim tajnim dokumentima Ministarstva inostranih poslova S.A.D., je u svojoj knjizi citirao dokument pomenutog ministarstva iji je autor Hugo enfelt, Jevrej kojeg je Kordel Hal 1933. godine poslao u Evropu da istrai takozvane logore za politike zatvorenike. enfelt je iz Evrope odgovorio da je ove zatvorenike zatekao u sasvim dobrim uslovima. Oni su odlino izgledali, i sa svima je dobro postupano. Imajmo u vidu da su ovi logori bili puni komunista. Dobro, mnogi od njih su bili Jevreji, zato to se dogodilo da Jevreji u to vreme ine oko 98 procenata evropskih komunista. U tim logorima su bili i neki svetenici, i neke radnike voe, i Masoni, kao i drugi ljudi sa internacionalnim uverenjem. Da vam pruim izvesnu ureenu osnovu za dalju priu: 1918-1919. godine, komunisti su, na nekoliko dana, zauzeli Bavarsku. Roza Luksemburg i Karl Libkneht su, sa grupom drugih Jevreja, preuzeli vlast u toku tri dana. Ustvari, kada je Kajzer zavrio rat, pobegao je u Holandiju poto je mislio da e komunisti zauzeti Nemaku na isti nain kao to su zauzeli i Rusiju i da e on doiveti istu sudbinu kao i ruski car. Zbog toga je pobegao u Holandiju, u sigurnost. Posle guenja komunistike pretnje u Nemakoj, Jevreji su i dalje delovali, pokuavajui da ponovo zadobiju svoj raniji poloaj, i Nemci su se sa njima borili na sve mogue naine koji, ipak, ne bi doveli do ugroavanja nikog od Jevreja. Borili su se sa njima na isti nain na koji su se, u ovoj zemlji, pristalice prohibicije borile protiv svakog ko je bio zainteresovan za alkohol. Ova borba se nije vodila pitoljima. Ni borba protiv Jevreja u Nemakoj se nije vodila na takav nain. U to vreme je, da vas podsetim, Nemaca bilo oko 80 do 90 miliona, a Jevreja samo 5

460.000. Jevreji su inili oko polovine jednog procenta ukupnog stanovnitva Nemake. Ipak, oni su kontrolisali celokupnu tampu, kao i vei deo ekonomije, poto su se pojavili sa novcem koji je imao malu stvarnu vrednost, u vreme kada je nemaka marka bila devalvirana, i kupili praktino sve. Jevreji su pokuali da sakriju ovu injenicu. Nisu eleli da svet odistinski shvati da su oni prodali Nemaku, i da su Nemci bili povreeni zbog toga. Nemci su preuzeli odgovarajuu akciju protiv Jevreja. Oni su, trebam li to rei, sproveli diskriminaciju Jevreja gde god su to mogli. Klonili su ih se, na isti nain na koji bi se u ovoj zemlji klonili Kineza, ili crnaca, ili katolika, ili bilo koga ko bi nas prodao neprijatelju i doveo do naeg poraza. Posle nekog vremena, svetski Jevreji su sazvali sastanak u Amsterdamu. Jula 1933. godine, na ovaj sastanak su doli Jevreji iz svih zamalja sveta. Oni su rekli Nemakoj: Oterajte Hitlera, i vratite svakog Jevreja na njegov raniji poloaj, bez obzira na to da li je on komunista ili bilo ta drugo. Ne moete postupati sa nama na taj nain. Mi, svetski Jevreji, vam postavljamo ultimatum. Moete zamisliti ta su im Nemci rekli. ta su Jevreji potom uinili? 1933. godine, kada je Nemaka odbila da se pokori volji svetske jevrejske konferencije u Amsterdamu, ta konferencija je prestala sa radom, i g-din Semjuel Untermejer, koji je bio ef amerike delegacije i predsednik cele konferencije, je doao u Sjedinjene Drave i direktno sa broda otiao u studija Kolumbija Broudkasting Sistema i napravio radio-emisiju koja se mogla uti u celim Sjedinjenim Dravama, u kojoj je, kao glavno, rekao sledee: Jevreji sveta sada proglaavaju Sveti Rat protiv Nemake. Mi smo sada ukljueni u sveti sukob protiv Nemaca. Iznuriemo ih glau, sve dok se ne predaju. Sproveemoi svetski bojkot protiv njih. To e ih unititi, poto su zavisni od svog inostranog poslovanja. injenica je da je dve treine nemakih zaliha hrana moralo da bude uvezeno, i da je moglo da bude uvezeno samo na osnovu dobitka od onog to je izvezeno. Tako, ako Nemaka ne bi mogla da izvozi, dve treine njenog stanovnitva bi moralo da gladuje. U Nemakoj jednostavno nije bilo dovoljno hrane za vie od jedne treine stanovnitva. U ovom proglasu, koji sam pomenuo, i koji je 7. avgusta 1933. godine objavljen u Njujork Tajmsu, g-din Semjuel Untermejer je drsko izjavio da je ovaj ekonomski bojkot nae sredstvo samo-odbrane. Predsednik Ruzvelt se zaloio za njegovu upotrebu u Vladi Nacionalne Obnove, koje se neki od vas moda seaju, i u kojoj je bojkotovan svako ko ne bi sledio pravila "Nju Dila", i koju je tadanji Vrhovni Sud proglasio neustavnim. Ipak, svetski Jevreji su proglasili bojkot Nemake, i on je bio tako efikasan da ni u jednoj svetskoj radnji niste mogli da pronaete nita na emu bi bilo napisano proizvedeno u Nemakoj. Rukovodilac Vulvort Kompani mi je rekao da je njegova kompanija morala da baci u reku grnariju i posue vredne vie miliona dolara; da bi njihove radnje bile bojkotovane ako bi neko doao i naao posue sa oznakom proizvedeno u Nemakoj, pred njih bi bili postavljeni 6

znaci na kojim bi pisalo: Hitler, ubica i tome slino, slino protestima koji su se deavali na Jugu. U prodavnici koja pripada prodajnom lancu R.H. Mejsi, koji je bio pod kontrolom (sluajno jevrejske) porodice traus, jedna ena je nala arape iz emnica, koje su imale oznaku proizvedeno u Nemakoj. To su bile pamune arape i one su mogle biti tu i 20 godina, jer ja sam posmatrao enske noge ve mnogo godina i prolo je dosta vremena otkako sam na njima video neke pamune arape. Video sam da je Mejsi bojkotovan, sa stotinama ljudi koji etaju unaokolo sa znacima na kojima pie: ubice, Hitlerovci, i slino. Do tada, ni jednom Jevreju u Nemakoj nije zafalila ni jedna dlaka na glavi. Nije bilo patnji, nije bilo gladovanja, nije bilo zloina, nije bilo niega. Prirodno, Nemci su rekli: Ko su ovi ljudi da proglaavaju bojkot protiv nas i izbacuju sve nae ljude sa posla, i koe nau industriju? Ko su oni da nam to rade? Prirodno je da su se oni pobunili. Izvesno je da su na jevrejskim radnjama crtali svastike. Zato bi neki Nemac trebalo da doe i da novac prodavcu koji je bio deo bojkota koji e izgladniti Nemaku, kako bi se ova predala svetskim Jevrejima, koji bi diktirali ko bi trebao da bude Nemaki premijer ili kancelar? To bi bilo smeno. Bojkot je nastavljen jo neko vreme, ali se sve do 1938. godine, kada je jedan mladi Jevrej iz Poljske uetao u nemaku ambasadu u Parizu i ubio nemakog zvaninika, nije dogodilo da su Nemci zaista poeli da se na grublji nain ponaaju prema Jevrejima u svojoj zemlji. Vi ste tada mogli zatei Nemce kako razbijaju prozore i tuku se na ulicama, ... Ja ne volim da koristim re anti-semitizam, poto je ona besmislena, ipak, ona i dalje nosi neko znaenje, tako da u morati da je upotrebim. Jedini razlog zbog kojeg je u Nemakoj postojalo neko oseanje usmereno protiv Jevreja je bilo to to su oni bili odgovorni za I Svetski rat i za pomenuti svetski bojkot. Oni su kasnije bili odgovorni i za II Svetski rat, poto su posle pomenutih dogaaja stvari izmakle kontroli i bilo je apsolutno neophodno da Jevreji i Nemaka zaduvaju u ratne trube kako bi se videlo ko e od njih preiveti. Ja sam u to vreme iveo u Nemakoj i znao sam da su Nemci morali da odlue da li e Evropa biti hrianska ili komunistika: nije postojalo nita izmeu. Nemci su odluili da sauvaju hriansku Evropu, ako to bude bilo mogue. Oni su poeli da se, jo jednom, naoruavaju. U novembru 1933. godine, Sjedinjene Drave su priznale Sovjetski Savez. Sovjetski Savez je postajao sve moniji, i Nemci su shvatili da e uskoro doi na red, ako ne budemo jaki. Potpuno isto kao to mi danas u ovoj zemlji kaemo: Uskoro e doi na red, ao ne budemo jaki. Naa vlada troi 83 ili 84 biliona dolara za odbranu. Odbranu od koga? Odbranu od 40.000 malih Jevreja u Moskvi koji su preuzeli vlast u Rusiji, i zatim, na svoj prepredeni nain, ostvarili kontrolu i nad mnogim drugim zemljama sveta. Ono to napree moju matu je to to je ova zemlja sada na ivici Treeg Svetskog rata, iz kojeg ne moemo izai kao pobednici. Znam da se snaga nuklearnih bombi meri u megatonima. Megaton je termin kojim se opisuje milion tona TNT-a. Nae nuklearne bombe su, kada su prvi put 7

proizvedene, imale kapacitet od 10 megatona, ili 10 miliona tona TNT-a. Nuklearne bombe koje se sada prave imaju kapacitet od 200 megatona, i sam Bog zna koliko megatona imaju nuklearne bombe Sovjetskog Saveza. Sa im se mi sada suoavamo? Ako pokrenemo svetski rat koji se moe razviti u nuklearni rat, onda je sa ljudskom vrstom gotovo. Zato bi trebalo doi do takvog rata? On bi se dogodio u vidu putanja zavese sa treim inom: in 1 je bio I Svetski rat, in 2 je bio II Svetski rat, in 3 e biti III Svetski rat. Svetski Jevreji, Cionisti i njihovi religiozni istomiljenici svuda po svetu su odluni da ponovo iskoriste Sjedinjene Drave, kako bi im one pomogle da trajno zadre Palestinu u vidu baze za njihovu svetsku vladu. To je injenica koliko i to da ja sada stojim ovde, pred vama. Ovo nisam samo ja proitao, ve i mnogi drugi ovde prisutni, i to je poznato u celom svetu. ta emo uraditi? ivot koji spaavate moe pripadati vaim sinovima. Vaa deca veeras mogu biti na putu prema tom ratu; i vi o ovome ne znate nita vie nego o tome da su 1916. godine u Londonu Cionisti sklopili sporazum sa Britanskim Ratnim kabinetom, prema kojem se vai sinovi alju u rat u Evropi. Da li vam je to tada bilo poznato? Nijedna osoba u Sjedinjenim Dravama nije ovo znala. Vama nije dozvoljeno da to znate. Ko je to znao? Znao je predsednik Vilson. Znao je pukovnik Haus. Znali su to i drugi zaverenici. Da li sam ja ovo znao? Imao sam poprilino dobru ideju o tome ta se dogaalo: bio sam saradnik Henrija Morgentaua, starijeg, u toku kampanje 1912. godine, kada je izabran predsednik Vilson, i ljudi iz tog kruga su govorili o pomenutom. Ja sam bio poverljivi ovek Henrija Morgentaua, starijeg, koji je bio predsedni komiteta za finansije, i ja sam bio posrednik izmeu njega i Rolo Velsa, ministra za dravnu blagajnu. Tako sam sedeo na ovim sastancima sa predsednikom Vilsonom na elu stola, i svim drugima,i sluao sam ih kako udaraju u predsednikov mozak sa porezom na prihod i onim to je postalo Dravne Rezerve, i uo sam ih kako ga indoktriniraju sa idejom cionistikog pokreta. Sudija Brandais i predsednik Vilson su bili bliski kao dva prsta ove ruke. Kada doe do toga da o neemu treba da se odlui, predsednik Vilson je bio nekompetentan koliko i novoroena beba. Eto kako su nas uvukli u I Svetski rat, dok smo svi mi spavali. Poslali su tamo nae momke, da bi bili ubijeni. Zbog ega? Zato da bi Jevreji imali Palestinu kao svoju dravu. Do te mere su vas zaglupljivali da niste znali da li negde stiete ili odatle dolazite. Danas svaki sudija kae poroti: Gospodo, za svakog svedoka za kojeg naete da je izrekao bar jednu la, neete uzimati u obzir celo njegovo svedoenje. Ne znam iz koje drave vi dolazite, ali to je nain na koji se sudija obraa poroti u saveznoj dravi Njujork. Ako taj svedok kae jednu la, ne obraajte panju na njegovo svedoenje. Kakve injenice znamo o Jevrejima? (Ja ih pred vama nazivam Jevrejima, poto su oni poznati kao Jevreji. Ja ih sam ne nazivam Jevrejima. Ja o njima govorim kao o takozvanim Jevrejima, poto znam ko su oni.) 8

Istono-evropski Jevreji, koji ine 92 procenta od ukupnog svetskog broja ovih ljudi koji sebe nazivaju Jevrejima, su po svom poreklu Hazari. Oni su ratno pleme koje je ivelo duboko u srcu Azije. Njihova priroda je bila toliko ratoborna da su ih ak i Azijati isterali iz Azije u Istonu Evropu. Oni su na 800.000 kvadratnih milja uspostavili veliko Hazarsko kraljevstvo. Rusija u to vreme nije postojala, kao ni mnoge druge evropske zemlje. Hazarsko kraljevstvo je bilo najvea zenmlja u celoj Evropi tako velika i tako mona da bi, kada bi dsrugi monarsi hteli da uu u rat, Hazari njima pozajmljivali 40.000 ratnika. Eto kako su veliki i moni oni bili. Oni su bili oboavaoci falusa, to je dostojno prezira i ja sada ne elim da detaljnije priam o tome. Ipak, takva je bila njihova religija, i to je bila i religija mnogih drugih pagana i varvara u drugim delovima sveta. Hazarski kralj je postao tako zgaen nad degeneracijom njegovog kraljevstva da je odluio da prihvati neku od takozvanih monoteistikih religija ili Hrianstvo, ili Islam, ili ono to je danas poznato kao Judaizam (mada je to ustvari Talmudizam). Zavrtivi igru, i izgovarajui rei ini, mini, mini, mo, on se odluio da pokupi takozvani Judaizam, koji je na taj nain postao dravna religija. On se obratio talmudskim kolama Pumbedita i Sura i odatle je dolo hiljade rabina, i otvorilo sinagoge i kole, i njegov narod je postao ono to nazivamo Jevreji. Meu njima nije bilo nikoga ko je imao pretka iji bi bar noni prst provirio u Svetu Zemlju. Ne samo u staro-zavetnoj istoriji, ve i od poetka vremena. Nikoga od njih! Oni su, ipak, doli do Hriana i pitali nas da podrimo njihove oruane ustanke u Palestini, ovim reima: Vi elite da pomognete povratak Bojeg Odabranog Naroda u njegovu Obeanu Zemlju, njihov prastari dom, zar ne? To je vaa hrianska dunost. Mi smo vam dali jednog od naih momaka kao vaeg Gospoda i Spasitelja. Vi sada idete u crkvu nedeljom, i kleite i oboavate jednog Jevreja, a mi smo Jevreji. Oni su ipak paganski Hazari koji su se preobratili na isti nain na koji su to uinili Irci. Nazvsti njih narod Svete Zemlje je isto toliko smeno kao to bi bilo nazvati 54 miliona kineskih muslimana "Arapima". Muhamed je umro 620. godine nove ere, i od tada je 54 miliona Kineza prihvatilo Islam kao svoje religiozno uverenje. Zamislite da sada u Kini, 2.000 milja daleko od Arabije, od Meke i Muhamedovog rodnog mesta, 54 miliona Kineza odlui da sebe nazove Arapima. Smatrali bi ih ludima. Svako ko veruje da su tih 54 miliona Kineza Arapi mora biti lud. Sve to su oni uradili je bilo to da su kao religioznu ispovest prihvatili veru koja ima svoje korene u Meki, u Arabiji. Isto kao kod Iraca. Kada su Irci postali Hriani, niko ih nije istovario u okean i uvezao u Svetu Zemlju novi rod stanovnika. Oni nisu postali drugaiji narod. Bili su isti ljudi, ali su prihvatili Hrianstvo kao svoju religiju. Ovi Hazari, ovi pagani, ovi Azijati, ovi Turko-Finci, su pripadali mongolskoj rasi koja je isterana iz Azije u Istonu Evropu. Poto je njihov kralj prihvatio talmudsku veru, oni po tom pitanju nisu imali nikakav izbor. Potpuno isto je bilo i u paniji: ako je kralj bio katolik, svi su morali da budu katolici. Ako ne, morali biste da idete iz panije. Na isti nain su Hazari postali ono to danas nazivamo Jevrejima. Zamislite sada koliko je glupo bilo da velike svetske hrianske zemlje kau: Iskoristiemo nau 9

snagu i presti da vratimo Boji Odabrani Narod u njihovu prastaru domovinu, njihovu Obeanu Zemlju. Da li je od ove mogla postojati vea la? Poto su oni kontrolisali novine, asopise, radio, televiziju, izdavake kue, i poto su posedovali svetenike za propovednikom govornicom, kao i politiare koji govore istim jezikom, nije previe iznenaujue to vi verujete u tu la. Poverovali bi i da je crno belo kada bi to uli dovoljno esto. Ne biste vie nazivali crno crnim poeli bi da nazivate crno belim, i niko vas za to ne bi krivio. To je jedna od velikih lai istorije. To je osnova sve nesree koja je zadesila svet. Da li znate ta Jevreji rade za Dan Pomirenja, za koji mislite da je toliko svet za njih? Ja sam bio jedan od njih. Ovo nisu glasine. Nisam ovde da bih irio traeve. Ovde sam da bi vam pruio injenice. Kada, za Dan Pomirenja, uete u sinagogu, vi stojite kod prve molitve koju izgovarate. To je jedina miolitva pri kojoj stojite. Tri **** ponavljate kratku molitvu koja je nazvana Kol Nidre. Sa tom molitvom, ulazite u sporazum sa Svemonim Bogom prema kojem e svaka zakletvu, zavet ili obeanje koje date u toku sledeih dvanaest meseci biti nevaea i nitavna. Ta zakletva nee biti zakletva; zavet nee biti zavet; obeanje nee biti obeanje. Oni nee imati nikakvu snagu, nikakav efekat. Dalje, Talmud ui da se svaki put kada date zakletvu, zavet, obeanje, setite molitve Kol Nidre koju ste izgovorili na Dan Pomirenja, i time ete biti slobodni, neete morati da je ispunite. Koliko moete zavisiti od vae lojalnosti? Moete zavisiti od vae lojalnosti u onj meri u kojoj su Nemci od nje zavisili 1916. godine. Zadesie nas ista zla sudbina koja je zadesila Nemaku, i iz istog razloga. -----------------------------------------------------------------Otkrivanje skrivene tiranije UVOD G-DINU FRIDMANU IZ NACIONALNE PREDSTRAE ... Bendamin H. Fridman je roen 1890. godine i, ironinom igrom sudbine, lekar koji je bio prisutan pri njegovom roenju je bio Dr Simon Baruh, otac arhi-zaverenika protiv Amerike, pekulanta sa Vol Strita, i savetnika predsednika S.A.D. (koje je drao u aci) od I Svetskog rata do 1965. godine, g-dina Bernarda M. Baruha. Po Fridmanovim sopstvenim reima, napisanim kada je Nikson bio na predsednikom poloaju: G-din Bernard Baruh je bio dobar porodini prijatelj ovog autora i vrlo esto bi se posavetovao sa njim ... (1) od 1912. godine je bio na poloaju sa kojeg je mogao da svedoi o tome ta se dogaalo iza scene. Ovaj autor je sluio u Nacionalnom Demokratskom Komitetu u toku predsednike izborne kampanje 1912. godine, kada je predsednik Vilson izabran za svoj prvi mandat. Od tada, za ovog autora nijedna vrata nisu bila zatvorena.

10

Bendamin Fridman je odrastao u jevrejskoj porodici i vaspitan je u duhu jevrejske religije. iveo je u Njujorku, i bio je bogat i vrlo uspean poslovni ovek, da bi na kraju postao glavni vlasnik Vudberi Soup Kompani. Bio je svedok i, u izvesnoj meri, i uesnik u politikim i finansijskim manipulacijama koje su dovele do uspona komunizma, formiranja Izraela kao cionistike drave i jevrejske dominacije nad amerikom politikom i amerikim medijima. Kao agent jevrejskih interesa, odravao je duge sastanke sa sedam predsednika Sjedinjenih Drava. Poto je 1945. godine, po zavretku rata, nametnut Novi Svetski Poredak, g-din Fridman je oseao da je njegova dunost da govori o onome to je znao. Bio je agent i tajni lan saveta judeo-komunistikog aparata koji je u to vreme zapoeo dva svoja najvea projekta: stvaranje svetske vlade pod imenom Ujedinjenih Nacija, i formiranje Izraela kao cionistike drave, izgraene na leevima hiljada Palestinaca. U jednom periodu je bio zabrinut zbog sve vee moi svojih religioznih istomiljenika, i njihovog neodgovornog korienja te moi. Raskinuo je sa judaizmom i preobratio se u katolianstvo. Njegovo obrazovanje i istraivanje u oblasti jevrejskog porekla su ga vodili ka uverenju da su popularna shvatanja o Jevrejima i judaizmu toliko jasno pogrena da bi i same ove rei trebalo odbaciti. U njegovim radovima ete ga esto zatei kako govori o takozvanim ili samoproglaenim Jevrejima, ili o Talmudistima, to oznaava sledbenike Talmuda, svete knjige modernog Judaizma. 1946. godine, on je u Palestini osnovao Ligu pravde i mira. Arnold Foster, visoki zvaninik Anti-klevetnike lige Bne Brita, poznate i pod skraenicom ADL, je u svojoj autobiografiji Kare Jedan (objavljenoj 1988. godine), nazvao Bendamina Fridmana bogatim Jevrejem otpadnikom koji mrzi sam sebe. Magazin Komentar (koji izdaje Ameriki Jevrejski Komitet), u svom broju od februara 1955. godine, o njemu govori kao o jevrejskom anti-semiti Bendaminu Fridmanu. Sam Fridman je 1954. godine izjavio: Re anti-semitizam je jo jedna re koja bi trebalo da bude izbaena iz engleskog jezika. (Re ) anti-semitizam danas slui samo jednom cilju. Ona se neiskreno koristi. Kada takozvani ili samo-proglaeni Jevreji osete da se neko opire ostvarenju nekog od njihovih ciljeva, oni diskredituju svoje rtve koristei rei anti-Semita ili anti-semitski preko svih kanala koje imaju pod svojom komandom i svojom kontrolom. Ja sa velikim autoritetom mogu govoriti o ovom pitanju. Poto takozvani, samoproglaeni Jevreji nisu mogli da opovrgnu istinitost mojih izjava u vezi situacije u Palestini izreenih na mojim javnim nastupima 1946. godine, potroili su milione dolara kako bi me oznaili kao anti-Semitu, nadajui se da e me tako diskreditovati u oima javnosti, koja je bila vrlo zainteresovana za ono to sam imao da kaem. Ja sam od 1946. godine kod svih takozvanih, samoproglaenih Jevreja, predstavljao malog sveca. Kada sam u javnosti izrazio neslaganje sa njima u vezi cionistikih namera u Palestini, odjednom sam postao anti-semita br. 1. __________________ ''We Albanians have a way of switching religions to fit our political needs.'' 11

Albanian moderator ''Meltdown711'' on Balkan forum talking about nature of his subhuman nation. link to this post Quote: Originally Posted by englishproudandpure Albanians are not white. They are the most ugly race I ve ever seen in whole of Europe. They have been mongrelized by everything and anything scraped from the botton of the DNA barrel. --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Albanians are not aryans. Your scull is flat at back. Just as the mixed up Turks/Arabs. The Albanians in Britain are nothing more than rapists/pedophiles who try to act like negroes. Albania is a muslim state and has no right to claim to be part of white Europe.

05-25-2005, 02:36 PM Zelinszky Forum Member

#2 Re: Bendamin Fridman o cionizmu Bendamin Fridman se, sutinski gledano, ogreio o sile koje su delovale na ruenju nae Republike i nae civilizacije. Pogledajmo ta je imao da kae. Danas emo istraiti zadivljujuu Fridmanovu knjigu Skrivena tiranija, koja je objavljena poetkom 70-tih godina. Slede rei g-dina Fridmana:

Join Date: Feb 2005 Location: SERBIA Posts: 628

12

Imena predsednika Vudrou Vilsona, Frenklina D. Ruzvelta, Harija S. Trumana, Dvajta D. Ajzenhauera, Dona F. Kenedija, Lindona B. Donsona i Riarda M. Niksona e sigurno jednog dana biti velikim crvenim slovima ispisana u zvaninim analima uspona i pada Sjedinjenih Amerikih Drava. Ovih sedam gospodara prevare su na sebe navukli krivicu poniavanjem svete zakletve date stupanjem na predsedniku dunost radi koristi neraskrinkanih domaih i stranih naredbodavaca, ne iskazujui nikakvo vidljivo kolebanje u ono to rade, i uveavajui svoje politiko bogatstvo potpuno zaboravljajui na sigurnost i preivljavanje Sjedinjenih Drava. ... Raskrinkavanja koja ovde slede nisu bila predoena nigde i nikada ranije. Ovde se sada prvi 13

put pred domaim stanovnitvom Sjedinjenih Drava otkriva tajna ne-amerika i anti-amerika strategija sa kojom su se ovih sedam gospodara prevare svesno sloili. ... Vrlo rano u svojim politikim karijerama, ovih sedam gospodara prevare ... su stekla svoju znaajnu vetinu u pogledu otkrivanja toga na kojoj strani njihovog politikog hleba je namazan puter ... Kroz svoje politike karijere, pokazali su da ih njihova politika prepredenost jasno povezuje sa nemoralnom dogmom politiara 20-tog veka koji propovedaju i praktikuju bilo ta uz pomo ega mogu ostvariti svoje ciljeve. Prema tome, budue domae stanovnitvo Sjedinjenih Drava e jednog dana u okviru istorije uspona i pada Sjedinjenih Drava nai ispisanu presudu po kojoj su sredstva ... koja su sedam gospodara 14

prevare branili najveim delom bila odgovorna za kraj Sjedinjenih Drava. Danas je u politikim krugovima Sjedinjenih Drava sasvim priznata ivotna injenica to da se cenzurom koju Cionisti primenjuju nad sredstvima masovnog informisanja postie potpun monopol nad njima. Druga sasvim priznata ivota injenica u politikim krugovima Sjedinjenih Drava je to da se, otkako je predsednik Vilson 1912. godine osvojio svoje prve izbore za predsednika Sjedinjenih Drava, izbori u ovoj zemlji retko dobijaju ili gube u zavisnosti od kvalifikacije kandidata za predsedniki poloaj. Izbori u Sjedinjenim Dravama se od 1912. godine dobijaju ili gube na bojnom polju sredstava

15

masovnog informisanja ... Cionistikim vlasnitvom nad medijima, odnosno, cionistikom kontrolom koja se postie preko izvesnih korporacijskih mehanizama se, sutinski gledano, cenzuriu vesti i urednike politike svih vodeih dnevnih i nedeljnih novina, svih nedeljenih i mesenih asopisa, svih vodeih radio i televizijskih stanica i mrea, cele filmske industrije, celog sveta zabave i celokupne industrije knjievnog izdavatva, ustvari, ceo kompleks sredstava za masovno informisanje u Sjedinjenim Dravama, to predstavlja istinski monopol na ispiranje mozga. Kao rezultat takve situacije u Sjedinjenim Dravama, u toku proteklog perioda od priblino

16

pedeset godina, domae stanovnitvo Sjedinjenih Drava je proitalo, ulo i videlo jedino ono to je prolo kroz cionistiku cenzuru i to e najbolje sluiti cionistikim ciljevima ... Sredstava za masovno informisanje u Sjedinjenim Dravama pod cionistikom kontrolom nikada nisu obavestila domae stanovnitvo ... o tome kako je i zato predsednik Vudrou Vilson lagao Sjedinjene Drave u vezi uasne prognoze dogaaja u kojima se Sjedinjene Drave sada zatiu na Srednjem Istoku. ... Sjedinjene Drave su proglasile rat protiv Nemake 6. aprila 1917. godine. 2. aprila 1917. godine, predsednik Vilson je govorio pred oba Kongresna doma traei da se proglasi rat protiv Nemake. Ono to je predsednik 17

Vilson izjavio pred Kongresom ... je pre svega bio njegovo likvidiranje svoje dunosti, u ime onoga to su ucenjivai traili od njega. Sledee neoborive injenice potvruju taj zakljuak, ne ostavljajui nikakvu sumnju. Ruka predsednika Vilsona je drhtala dok je itao ovaj svoj govor. Prisutni lanovi Kongresa nisu sumnjali zbog ega je njegova ruka drhtala. ... U vreme kada je predsednik Vilson zavrio sa itanjem svog obraanja Kongresu, mnogi njegovi sluaoci su bili u suzama, ali ne iz istog razloga zbog kojeg e danas domae stanovnitvo Sjedinjenih Drava biti u suzama po zavretku itanja ovog rukopisa. ... Kongres je objavio rat protiv Nemake jedino iz razloga to je predsednik Vilson obavestio Kongres 18

da je jedna nemaka podmornica potopila parobrod Saseks u Engleskom kanalu, time naruavajui meunarodne zakone, i da su se na Saseksu u trenutku potapanja nalazili i ameriki dravljani. Poto su se trupe generala Peringa borile u Evropi, ovo lukavstvo je bilo otkriveno. ... Parobrod Saseks nije potonuo i nijedan dravljanin Sjedinjenih Drava nije izgubio ivot. Sjedinjene Drave su sada ule u rat u Evropi kao saveznik Velike Britanije. To je bio razlog zbog kojeg su Velika Britanija i svetski talmudski Jevreji skovali zaveru koja je trebalo da dovede do rezultata u njihovom lopovskom diplomatskom podzemlju. Otkrivanje zavere u kojoj je uestvovala Britanska Mornarica je

19

okiralo mnoge potene Engleze. ... Svako je za to bio zainteresovan je mogao da poseti Saseks i svojim sopstvenim oima se uveri da nije potonuo. U ovom ratu, Sjedinjene Drave su mobilisale 4.734.991 oveka za slubu u oruanim snagama, od kojih je ubijeno njih 115.516, i njih 202.002 je bilo ili povreeno ili su postali invalidi. Ovaj autor je mnogo **** preao Engleski Kanal parobrodom Saseks. Njegovo navodno potapanje je bilo plod preuveliane cionistike mate. Ubrzo posle prve inauguracije predsednika Vilsona, on je u Beloj Kui primio posetioca po imenu Semjuel Untermejer. G-din Untermejer je bio istaknuti njujorki advokat koji je dao dareljivi doprinos Nacionalnom Demokratskom Komitetu koji je doveo predsednika

20

Vilsona u Belu Kuu ... G-din Untermejer je iznenadio predsednika Vilsona kada je na kraju rekao ta ga je dovelo u Belu Kuu. Obavestio ga je da je bio unajmljen da zapone brakorazvodnu parnicu predsednika Vilsona. Informisao ga je da bi njegov klijent bio voljan da prihvati 40.000 dolara umesto otvaranja sluaja koji bi doveo predsednika do brakorazvodne parnice. Klijent gdina Untermejera je bila biva ena jednog profesora sa Prinston Univerziteta u vreme kada je i sadanji predsednik Vilson bio profesor na istom univerzitetu. G-din Untermejer je izvadio iz svog depa pregrt pisama, koje je predsednik Vilson napisao eni svog kolege u vreme kada su obojica bili profesori na Prinston Univerzitetu. Ova 21

pisma su jasno ukazala da je izmeu Vilsona i ene njegovog kolege postojala nezakonita veza. Vilson je eni svog kolege napisao mnoga ljubavna pisma, od kojih ona nije unitila njih veliki broj. Poto je pogledao ova pisma, predsednik Vilson je priznao da ih je on napisao. Vilson je napustio Prinston Univerzitet da bi postao guverner Nju Dersija. 1912. godine je, u svom prvom mandatu, izabran za predsednika Sjedinjenih Drava. U meuvremenu, njegova ranija draga se razvela od svog mua i ponovo udala. Njen drugi mu je ostao u Vaingtonu sa odraslim sinom koji je bio zaposlen u jednoj od vodeih vaingtonskih banaka. G-din Untermejer je objasnio predsedniku Vilsonu da je njegova 22

nekadanja draga veoma volela sina njenog mua. Objasnio je da se on sad nalazi u finansijskim problemima. Iznenada mu je bilo potrebno 40.000 dolara da bi likvidirao neodlone dugove banci za koju je radio. Ovde nisu znaajni detalji te prie, bitno je da su mu bili veoma potrebni tih 40.000 dolara, i da su mu bili potrebni veoma brzo. Biva draga predsednika Vilsona je mislila da bi on bio logian odgovor za tih 40.000 dolara koji bi pomogli sinu njenog mua. Predsednik Vilson je rekao da je vrlo zadovoljan to je njegova nekadanja draga otila kod g-dina Untermejera i na taj nain zatraila njegovu pomo. Da se ona, umesto toga, posavetovala sa nekim republikanskim advokatom, to bi moglo dovesti do veoma uznemirujuih reakcija u javnosti po predsednika.

23

On je brzo umirio g-dina Untermejera obavetavajui ga da nije imao 40.000 dolara koji bi mogli biti iskorieni u bilo kom cilju. G-din Untermejer je predloio predsedniku Vilsonu da o tome misli kao o gotovoj prii ... Nekoliko dana posle ovog prvog dogovora, g-din Untermejer se vratio kod predsednika Vilsona. Predsednik mu je direktno rekao da nije imao 40.000 dolara koje bi dao svom ucenjivau. Poeo je i da se uzbuuje. G-din Untermejer je nekoliko trenutaka razmiljao o ovom pitanju i onda predloio predsedniku Vilsonu reenje za njegov problem. Predloio je da da bivoj ranijoj dragoj predsednika Vilsona 40.000 dolara iz svog depa, pod jednim uslovom. Taj uslov je bio da predsednik obea

24

g-dinu Untermejeru da e za prvo upranjeno mesto u Vrhovnom Sudu Sjedinjenih Drava odrediti kandidata kojeg e Untermejer preporuiti. Bez daljeg razgovora, predsednik Vilson je prihvatio dareljivu ponudu g-dina Untermejera. Ovaj je vrlo brzo isplatio bivoj dragoj predsednika Vilsona 40.000 dolara u gotovom novcu. Posle toga se vie nita nije ulo o pominjanoj brakorazvodnoj parnici. G-din Untermejer je trajno zadrao u svom vlasnitvu pominjani sveanj pisama ... Predsednik Vilson mu je bio veoma zahvalan za sve to je uradio da bi reio njegov problem. G-din Untermejer je bio veoma bogat ovek. Njujorka advokatska firma u kojoj je bio vodei partner, Gugenhajm, Untermejer i Maral je i danas jedna od 25

nacionalnih najistaknutijih i najprosperitetnijih advokatskih firmi. Untermejer je za svog prijatelja, gdina arlsa M. vaba, organizovao Betlehem Stil Kompani. ... G-din Untermejer je platio 40.000 dolara ... iz svog depa, nadajui se da bi tako mogao ostvariti san blizak svom srcu, imenovanje jednog talmudskog Jevreja na mesto gde se nikada ranije nije nalazio, mesto sudije Vrhovnog Suda Sjedinjenih Drava. Ubrzo je doao i dan kada je predsednik Vilson bio suoen sa neophodnou imenovanja novog lana Vrhovnog Suda Sjedinjenih Drava. G-din Untermejer je za to upranjeno mesto preporuio Luisa Dembica Brandaisa. Predsednik Vilson ga je odmah i imenovao na pomenuti poloaj ... Predsednik Vilson 26

i sudija Brandais su postali neobino bliski prijatelji. Sudija Brandais je znao pod kojim okolonostima ga je predsednik imenovao ... Ovaj sudija je 1914. godine bio najistaknutiji i politiki najuticajniji od svih Cionista u Sjedinjenim Dravama. ... On je saoptio predsedniku Vilsonu svoje miljenje po kojem potapanje parobroda Saseks od strane nemake podmornice u Engleskom kanalu, uz gubitak ivota dravaljana Sjedinjenih Drava, opravdava objavljivanje rata protiv Nemake od strane Sjedinjenih Drava. U velikom stepenu se oslanjajui na pravno miljenje sudije Brandaisa, predsednik Vilson ... je zatraio od Kongresa objavljivanje rata protiv Nemake i Kongres je to i

27

uinio, 6. aprila 1917. godine. Objavljivanje rata protiv Nemake od strane Sjedinjenih Drava je predstavljalo garanciju svetskim talmudskim Jevrejima da e, sa porazom Nemake, oni dobiti Palestinu. Ako bi Sjedinjene Drave ule u rat u Evropi kao saveznik Velike Britanije, poraz Nemake bi bio izvestan. Pre Londonskog dogovora oktobra 1916. godine, talmudski Jevreji irom sveta su bili pro-nemaki orijentisani. Nemaki Ukaz o emancipaciji iz 1822. godine je garantovao Jevrejima Talmudistima u Nemakoj sva graanska prava koja su uivali i Nemci. ... Nemaka je bila jedina zemlja u Evropi koja nije postavljala ogranienja talmudskim Jevrejima ... Talmudski Jevreji

28

irom sveta su depeom iz Londona obaveteni o Londonskom dogovoru od oktobra 1916. godine. Ova informacija je transformisala talmudske Jevreje irom sveta iz pronemako u probritansko orijentisane. Velika Britanija je talmudskim Jevrejima u Londonu stavila na raspolaganje svoje tajne ifre i mogunosti za slanje depea irom sveta, kako bi talmudski Jevreji u svim delovima sveta bili obaveteni o jamstvu Velike Britanije da e im predati Palestinu kao protivuslugu za ulazak Sjedinjenih Drava u rat u Evropi kao saveznik Velike Britanije ... 6. aprila 1917. godine, predsednik Vilson i sudija Brandais su znali neto to domae stanovnitvo Sjedinjenih Drava nije znalo. Znali su da je proglaenje rata protiv Nemake 29

od strane Sjedinjenih Drava oslobodilo predsednika Vilsona njegove obaveze pred ucenjivaima ... Retko kad je neko obraanje Kongresu u toj meri uskomealo javnost u Sjedinjenim Dravama i svetu, koliko molba Kongresu 2. aprila 1917. godine upuena od strane predsednika Vilsona da objavi rat protiv Nemake. Kada se obratio Kongresu, predsednik je bio svestan da Nemaka nije poinila nikakvu akciju protiv Sjedinjenih Drava koja bi opravdala proglaavanje rata ... Ovaj autor je u to vreme znao da je predsednik Vilson bio svestan pomenutog u tom trenutku ... Dame i gospodo, ovo to ste uli je bio odlomak iz rukopisa Skrivena tiranija, jevrejskog autora Bendamina H. Fridmana. U naem sledeoj 30

emisiji programa Glasovi amerikog disidenta emo nastaviti sa daljim zapanjujuim otkriima g-dina Fridmana u vezi tajnih akcija ove mone elite. Hoete li nam pomoi u naem patriotskom poslu? Amerikanci su apatini i zbunjeni zato to su pogreno informisani i ne shvataju prirodu tiranije koja unitava nau zemlju i na nain ivota. Mi se jedini od patriotskih grupa usuujemo da kaemo celu istinu koju ameriki narod treba da uje. Vi ipak moete istinski doprineti budunosti vae dece i vaih unuka i bezbrojnih generacija koje tek treba da se pojave, time to ete podrati ovaj program neemo ni diskutovati neprocenjivo znanje koje vi i vai prijatelji i porodica moete dobiti. Ovaj program ipak

31

nije besplatan. Mi smo u potpunosti zavisni od podrke patriota poput vas, koja nam omoguuje nastavak emitovanja. Za emitovanje ovog programa je svake nedelje potrebno platiti mnogo novca. Velika suma novca je takoe potrebna i za objavljivanje jedinstvenih knjiga koje nudimo, koje zbog smrtonosnog delovanja cenzure u ovoj zemlji nisu dostupne ni na jednom drugom mestu. Mi imamo listu knjiga od vitalnog znaaja koje bi hteli da objavimo, ali, da bi to uinili moramo saekati dok ne budemo imali dovoljno novca na raspolaganju. Po mom miljenju, knjiga Bendamina Fridmana, koja je odavno rasprodata, zasluuje da ponovo izae na svetlo dana. Ako nam pomognete poklanjajui nam ove nedelje 22 ili vie dolara, poslau vam kopiju nae najnovije video-

32

kasete koja predstavlja Dr Viljema Pirsa, predsednika Nacionalnog Saveza i estog sagovornika u ovom programu. U ovom jednoasovnom televizijskom programu u boji, ranije ove godine uivo emitovanom iz Rimonda, u Virdiniji, Dr Pirs zalazi u dubinu politikih i socijalnih tema koje se tiu belih Amerikanaca, i odgovara na vrlo raznovrsna pitanja gledaoca postavljena u toku emisije. Mi nudimo ovu videoizdanje kao nau Radio-Ponudu Broj 26, za bilo koju donaciju od 22 ili vie dolara na ime: National Vanguard Books, Department R, PO Box 90, Hillsboro WV 24946 USA. Kada nam piete, setite se da spomenete oznaku ove stanice i da zatraite RadioPonudu Broj 26. Biemo spremni da vas usluimo. Hoete li biti tu za nas dok jo imamo slobodu da govorimo? Do sledeeg 33

emitovanja, Kevin Alfred Strom vas podsea da jednaki ljudi nisu slobodni. Program od 22-og oktobra 1994. godine Danas nastavljamo sa zadivljujuim otkriima jednog od najfascinantnijih pojedinaca 20-tog veka, oveka ije seanje i pisana dela su gotovo potpuno izbrisana iz svesti najveeg dela Amerikanaca. Govorim o Bendaminu H. Fridmanu, oveku koji je od vremena I Svetskog rata do 1946. godine bio lan jevrejske finansijske vrhuke koja je u toku ovog perioda podsticala i finansirala komunistike revolucije, ruila ameriku vladu i slala amerike momke da umru u ratovima voenim za postizanje cionistikih i komunistikih ciljeva. Bendamin H. Fridman je, radei za Ameriku, bio 34

pobunjenik. Njegova pria zasluuje da bude ispriana. Jevrejskog porekla, on ne moe biti etiketiran kao antisemita. Dalje, kao bogata i svedok tajnih mahinacija amerikih neprijatelja, njegovi uvidi su od najvee vrednosti za sve koji e biti u stanju da shvate kako je Amerika pala tako nisko. U naoj poslednjoj emisiji smo opisali njegova otkria o tome kako je organizovana jevrejska zajednica manipulisala Vudrou Vilsonom u cilju uvoenja Amerike u I Svetski rat. Kada je u toku tog rata Britanska Imperija dospela u oajnu situaciju, cionistiki Jevreji su pred britanskom vladom postavili mamac mogunosti korienja svog uticaja u Sjedinjenim Dravama da uvedu Ameriku u rat na britanskoj

35

strani. Njihova cena je bila britansko obeanje da e posle rata ustupiti Palestinu Cionistima. Koristei svoju upoznatost sa prljavim sluajem preljube iz prolosti Vudrou Vilsona, prisilili su ga da postavi Jevreja u Vrhovni Sud Sjedinjenih Drava i da poalje stotine hiljada mladih amerikih vojnika da budu osakaeni i ubijeni u ratu koji ni na koji nain nije bio povezan sa interesom Sjedinjenih Drava. Nastavimo sada sa ovim otkriima oveka koji se nalazi iza pozornice i time je u prilici da zna za mahinacije koje se tamo odvijaju. Slede rei Bendamina H. Fridmana: U vezi proglaavanja rata protiv Nemake od strane Sjedinjenih Drava, g-din Vinston eril je u razgovoru sa jednim istaknutim urednikom,

36

objavljenim 1936. godine u Skribnerovom komentatoru, rekao ... "Amerika je trebalo da na svesti ima svoje sopstvene poslove i da ostane izvan Svetskog rata. Da niste uli u rat, Saveznici bi sklopili mir sa Nemakom prolea 1917. godine. U nemakoj ponudi mira Velikoj Britaniji se nisu traile nikakve naknade niti odtete. Nemaka se ponudila da obnovi teritorijalni status i politiku nezavisnost svih zemalja sa kojim je Velika Britanija bila u ratu, u onom obliku koji je postojao avgusta 1914. godine, kada je poeo rat u Evropi. Nemaka nije zahtevala nikakvu korist za sebe. Nemaka mirovna ponuda od oktobra 1916. godine je bila predoena Britanskom Ratnom Kabinetu. Nemaka ... mirovna ponuda je 37

zahtevala samo jedan potpis i rat bi bio zavren. Velika Britanija bi ovo brzo prihvatila ... da se nije umeala Svetska Cionistika Organizacija ... Kada se Britanski Ratni Kabinet odluio da prihvati nemaku mirovnu ponudu od oktobra 1916. godine, Svetska Cionistika Organizacija je ponudila da e, ako Velika Britanija, posle nemakog poraza, obea talmudskim Jevrejima irom sveta Palestinu kao kompenzaciju, uvesti Sjedinjene Drava u rat u Evropi kao saveznika Velike Britanije ... Pritisak talmudskih Jevreja u Londonu i Njujorku je doneo rezultate. Predsednik Vilson je po ovom pitanju imao malo izbora. On je bio zatoenik okolnosti svog ranijeg ivota koje se vie nisu mogle promeniti. Njegovo obraanje Kongresu 2. aprila 1917. godine je 38

odluilo sudbinu sveta. ... Nemaka je ove aktivnosti prihvatila kao prevaru talmudskih Jevreja ... Talmudski Jevreji su obeali Nemcima pobedu, da bi im onda zaboli no u lea ... Kajzer je obezbedio Svetskoj Cionistikoj organizaciji prostorije u Berlinu za centar njihove svetske organizacije. Kajzer, njegova porodica i vladini slubenici su sve vreme u sve veoj meri pomagali Teodora Hercla (Napomena: Teodor Hercl, 1860-1904. godine, je bio osniva modernog Cionizma i voa Svetske Cionistike Organizacije. primedba urednika). Nemaka je pruila talmudskim Jevrejima mogunosti koje nisu postojale u

39

drugim evropskim zemljama. Sam Kajzer je uredio lini susret izmeu sultana Otomanskog carstva i Teodora Hercla. Berlinski "Blajhroder end Kompani su generacijama bili lini bankari Kajzerove porodice. Oni su bili talmudski Jevreji. Hamburki Varburg end Kompani su bili najvei svetski trgovaki bankari. Oni su bili talmudski Jevreji. ef Derman Deneral Elektrik Kompani, tada najveeg industrijskog preduzea na svetu, je bio talmudski Jevrej. Miljenje Nemaca prema talmudskim Jevrejima u Nemakoj i irom sveta se umnogome pogoralo posle zabadanja noa u lea oktobra 1916. godine ... Talmudski Jevreji irom sveta su uinili loe odnose jo gorim 7. avgusta 1933.

40

godine, kada su objavili svoj sveti rat, koji treba da uniti nemaku naciju unitavanjem njene izvozne trgovine, na kojoj se upravo zasnivao njen opstanak. Pod vostvom g-dina Semjuela Untermejera, talmudski Jevreji celog sveta su proglasili bojkot sve nemake robe i usluga. Traili su da se njihovi hrianski prijatelji pridrue njihovom svetskom bojkotu ... G-din Semjuel Untermejer je jula 1933. godine u Amsterdamu organizovao Meunarodnu konferenciju o bojkotu. On je tom prilikom izabran za predsednika Svetske Jevrejske Ekonomske Federacije ... Njujork Tajms je u svom broju od 7. avgusta 1933. godine objavio deklaraciju talmudskih Jevreja o njihovom svetom ratu protiv Nemake. Tri stupca ovog izdanja su bila 41

posveena g-din Untermejerovom obraanju naciji iz studija Kolumbija Broudkasting Kompani one noi kada je stigao kui iz Evrope. Gdin Untermejer je izmeu ostalog izjavio: Sveti rat u koji smo ubaeni ... je rat koji mora biti voen bez pauze ... " "Jevreji su aristokrate sveta ... " ... (Ovaj) ekonomski bojkot sve nemake robe, transportnih i drugih usluga ... je nae jedino istinski efikasno oruje ... vraanja razuma nemakom narodu unitavanjem njegove izvozne trgovine, od ega upravo zavisi njegov opstanak ... prisiliemo ih da naue ... zakucaemo poslednji ekser u mrtvaki koveg ... Ova izjava je data 7. avgusta 1933. godine, kada u celoj Nemakoj nijednom talmudskom 42

Jevreju nije bila taknuta ni dlaka na glavi. Nemaka je pala u depresiju koju je teko opisati u nekoliko rei, nemaki izvozni poslovi su, kao nekom magijom, iznenada zaustavljeni. Talmudski Jevreji su se nadali da e na taj nain zaustaviti Nemce da govore o tome zbog ega su izgubili rat. Poznati rabin Moris R. Perlman, poglavar britanskog odeljenja Svetskog Jevrejskog Kongresa je, prema izvetaju Toronto Ivning Telegrama od 26. februara 1940. godine, pred kanadskom publikom izjavio da je Svetski Jevrejski Kongres sedam godina u ratu sa Nemakom. Predsednik Ruzvelt je bio zatoenik talmudskih Jevreja od vremena kada je otiao u Albani kao guverner savezne drave Njujork. ... Predsednik

43

Ruzvelt je uveo Sjedinjene Drave u II Svetski rat. Nemaka i Poljska su se dogovorili o formuli koja bi dala Nemakoj pristup preko Koridora Dencig. Predsednik Vilson je 1919. godine stvorio Koridor Dencig koji je razdvajao Nemaku na dve polovine ... izmeu njih se nalazio uski komad nemake teritorije date Poljskoj ... u nameri da se Nemaka zadri slabom ... na podsticaj talmudskih Jevreja na Mirovnoj konferenciji u Versaju ... Prelazak Koridora Dencig iz zapadne Nemake u istonu Nemaku ili obratno je bio poput putovanja iz jedne u drugu zemlju. Zbog neudobnosti, odlaganja i drugih neprilika, Nemaka i Poljska su na kraju izradili prihvatljivi dogovor za obe strane, koji je eliminisao veinu nemakih

44

orimedbi na Koridor Dencig. Doli su do osnove koja je sluila tome da odvrati Nemaku od agresivnije akcije. Adolf Hitler je u to vreme bio ef nemake vlade. Talmudski Jevreji celog sveta su se suprotstavljali mirnom dogovoru izmeu Nemake i Poljske u vezi postojee situacije sa Koridorom Dencig. Neograniene mogunosti saobraanja izmeu zapadne i istone polovine Nemake bi ubrzo ponovo od Nemake stvorili najmoniju zemlju sveta. Talmudski Jevreji irom sveta su se uasavali takve pomisli. Kratko vreme pre nego to je dogovor sa Nemakom trebalo da bude potpisan, Poljska je u tajnosti potpisala sporazum sa Velikom Britanijom, koji je nosio datum 25. avgust 1939. godine. Velika Britanija je u tom sporazumu pristala da e ubrzati vojnu 45

pomo Poljskoj ... ako Nemaka napadne Poljsku. Sa takvom garancijom datom od strane Velike Britanije, Poljska je prekinula pregovore sa Nemakom. Nemaka nije shvatila razlog iznenadne promene miljenja Poljske i odluila je da nastavi dalje sa onim to je ve dogovoreno sa Poljskom. To je bio poetak II Svetskog rata. Velika Britanija je svesno prevarila Poljsku kada joj je obeala vojnu pomo ... Velika Britanija nije mogla da doe i pomogne Poljskoj i znala je to kada je ponudila vojnu pomo. Neobjanjivi poljski prekid pregovora sa Nemakom, pre zavretka dogovora o Koridoru Dencig, je doveo do toga da se nemake trupe pomere u ovaj koridor bez dogovora sa Poljskom. Velika Britanija je tano znala ta e se dogoditi u tom 46

sluaju, da e to znaiti poetak II Svetskog rata. Ostatak je istorija. Svetski talmudski Jevreji su toplo pozdravili rat protiv Nemake 1939. godine ... Predsednik Ruzvelt je, kako bi zadovoljio talmudske Jevreje u Sjedinjenim Dravama, uradio sve to je mogao kako bi uveo Sjedinjene Drave u rat u Evropi. Nemaka je iz iskustva u I Svetskom ratu nauila da bi se ulazak Sjedinjenih Drava u rat u Evropi 1939. godine pokazao podjednako katastrofalan po Nemaku ... Iskazala je izvanrednu opreznost kako ne bi pruila Sjedinjenim Dravama opravdanje da, u skladu sa meunarodnim zakonom, proglasi rat protiv Nemake. Ta situacija je predstavljala problem za predsednika Ruzvelta.

47

Predsednik Ruzvelt je odluio da, ako bi mu bilo nemogue da ue u rat u Evropi kroz prednja, on e u taj rat ui kroz zadnja vrata. Ulazak kroz zadnja vrata je znaio ulazak preko Japana. ... Nemaka i Japan su imali sporazum po kojem bi, kada bi bilo Nemaka bilo Japan bili napadnuti od strane neke tree sile, ona zemlja koja nije bila napadnuta bila automatski u ratu sa tom treom silom. Predsednik Ruzvelt je nameravao da provocira Japan, tako da Japan napadne Sjedinjene Drave. Japan je decembra 1941. godine napao Perl Harbur. Sjedinjene Drave su odmah proglasile rat protiv Japana i automatski su bile u ratu i sa Nemakom. Lini dnevnik potovanog g-dina Henri L. Stimsona i svi njegovi radovi se nalaze u biblioteci Jejl

48

Univerziteta. Gdin Stimson je svaki dan svojim rukopisom unosio u lini dnevnik najvanije dogaaje u svom ivotu tog dana. On je bio predsednik Ruzveltovog Ministarstva Rata. Uprkos snanih protesta prijatelja predsdnika Ruzvelta, dnevnik g-dina Stimsona je uveden kao dokaz u istraivanje japanskog napada na Perl Harbur, koje je sproveo Senat Sjedinjenih Drava. G-din Stimson je 25. novembra 1941. godine, dve nedelje pre japanskog napada na Perl Harbur, rekao da je predsednik Ruzvelt, na sastanku tog jutra sa lanovima svog kabineta u Beloj Kui, rekao prisutnima da je eleo da doe do rata sa Japanom, ali da nije hteo da se dogodi da Sjedinjene Drave ispale prvi hitac. ... Predsednik Ruzvelt je savetovao Japan da vie nee moi 49

da od Sjedinjenih Drava kupuje stari elik ili naftu. Japan je bio usred rata sa Kinom. Bez starog elika i nafte ne bi bio u stanju da nastavi taj rat. U pogledu i jednog i drugog je bio u potpunosti zavisan od Sjedinjenih Drava ... Predsednik Ruzvelt je svesno isprovocirao Japan da napadne Sjedinjene Drave. Predsednik Hari S. Truman je u velikoj meri doprineo oajnoj situaciji u kojoj se Sjedinjene Drave danas nalaze na Bliskom Istoku kada je kao suverenu dravu priznao oruani ustanak u Palestini pri kojem je, u okviru zavere koju su organizovali talmudski Jevreji razasuti po svetu, 800.000 naoruanih stranih dravljana prebaeno u Palestinu. Predsednik Truman je 1946. godine patio od patoloke obsesije da na svaki nain mora biti izabran za predsednika i 1948. godine. 50

G-din Klark M. Kliford [Napomena urednika: Klark M. Kliford, roen 1907. godine, advokat (Kliford end Varnke ) i umorni stari vladin ratni konj, je bio arhitekt Trumanove izborne kampanje 1948. godine i vrsti pristalica priznavanja Izraela. On je takoe bio i koautor Akta o Nacionalnoj Sigurnosti, koji je delo Centralne Obavetajne Agencije (CIA ); organizovao je smenu Ajzenhauerove i dolazak Kenedijeve administracije; takoe je, pre nego to ga je 1991. godine nasledio Nikolas Kacenbah, bio predsednik Frst Amerikan Benkers, povezanih sa ozloglaenom Bankom za kredit i meunarodnu trgovinu (BCC ). Dva **** je pravno branio BCCI; 1978. godine protiv SEC u vezi preuzimanja

51

Finanl Deneral Benkers od strane BCCI; i 1989. godine protiv, sa drogom povezanih, optubi za pranje novca u Floridi. U drugom pomenutom sluaju, BCCI je platio kaznu od 15 miliona dolara; Klifordov predujam je iznosio 45.3 miliona dolara. 29. jula 1992. godine, dravna velika porota je po deset taaka optuila Kliforda za njegovu ukljuenost u sluaju povezanom sa BCCI.], ministar odbrane pod predsednikom Lindonon B. Donsonom, je u velikoj meri zasluan za priznavanje drave Izrael od strane Sjedinjenih Drava, 14. maja 1948. godine. Gdin Elijahu Eptajn, predstavnik Jevrejske Agencije u Vaingtonu 1948. godine, je ovo ispriao u lanku na tri strane jubilarnog broja (10-godinjica) londonskog Dui Hronikl ...

52

slavei osnivanje drave Izrael. G-din Kliford je nesumnjivo bio nestrpljiv u nameri da pomogne, poto se predsednik Truman poverio svoji bliskim prijateljima da je hteo da prizna cionistiku dravu u toku prvog sata po njenom roenju, to je i uinio. Drava Izrael je zvanino proglaena u Tel Avivu u pono 14. maja 1948. godine. Predsednik Truman ju je priznao jedanaest minuta posle ponoi. Posle svega, Truman je rekao ovom autoru da vie nije eleo da sa njim nastavi diskusiju o cionistikom pitanju. Napisao je autoru ovog rada da je prepustio celo palestinsko pitanje potovanom Dejvidu Najlsu. Talmudski Jevreji su bili spremni da ostvare svoj deo pogodba sa predsednikom Trumanom ... Iako su anse 53

predsednika Trumana na izborima bile 20 prema 1 protiv njega, Truman se, uz pomo nevidljivog i nepobedivog cionistikog politikog parnog valjka koji uvek donosi pobedu svojim kandidatima, uz mnogo pompe vratio kui kao pobednik nad guvernerom Djuijem. Predsednik Truman nije samo koristio mo i presti Sjedinjenih Drava da bi naterao Ujedinjene Nacije da priznaju dravu Izrael kao miroljubivu naciju ... ve je i, u cilju osnaivanja ove drave, snadbeo talmudske Jevreje sa vie biliona dolara poreskih obveznika Sjedinjenih Drava. Kada je doao dan za izglasavanje priznavanja drave Izrael, nedostajala su im dva glasa. Postojei plan je skoro propao. Gdin arls H. Silver je hitno angaovao kardinala 54

Spelmana da napravi dva putovanja u Junu Ameriku i promeni ishod glasanja tamonjih zemalja u Ujedinjenim Nacijama ... 11. juna 1964. godine, svetske novine su objavile g-din Silverovo priznanje tajne koju sam uvao petnaest godina. Tajna koju su uvali kardinal Spelman i g-din Silver je bilo to to je g-din Silver poslao kardinala u Junu Ameriku kako bi pomogao ostvarenju interesa njujorkih talmudskih Jevreja ... Ovaj autor je dvadeset i pet godina bio blizak prijatelj kardinala Spelmana. Kardinal se pre nekoliko godina poverio ovom autoru da osea da je poinio nepopravljivi greh uestvujui u zaveri talmudskih Jevreja ... da se drava Izrael izabere kao lan Ujednjenih Nacija. Usred krvave borbe na Srednjem

55

Istoku u junu 1967. godine, kardinal Spelman je rekao ovom autoru, poto je ostao sam sa njim u njegovoj radnoj sobi, da se oseao lino odgovornim za sve izgubljene ivote u invaziji drave Izrael na Ujedinjenu Arapsku Republiku i Siriju 1967. godine. Sluali ste rei jevrejskog autora Bendamina H. Fridmana, nekoliko odlomaka iz njegovog dela Skrivena tiranija, kojeg nije lako nai. Gdin Fridman, koji je roen 1890. godine, je vie decenija bio svedok cionistikih mahinacija na najviem nivou, ali je, posle judeokomunistike pobede 1945. godine, postao zgaen izigravanjem zakona od strane pripadnika njegove rase, pa je raskinuo sa jevrejskom elitom i potroio znaajan deo svog nezanemarljivog

56

bogatstva u pokuaju da donese Amerikancima istinu. Ako ste zainteresovani zbog ega ovaj jevrejski autor, Bendamin Fridman, neprekidno koristi termin talmudski Jevreji, moraete da pogledate nau sledeu emisiju. Hoete li, molim vas, podrati nae napore da predstavimo amerikom narodu ove skrivene istine? Amerika je danas okupirana nacija, rtva nemilosrdnih tuinaca ije aktivnosti smo danas detaljno opisali. Kao rezultat kontrolisanja naih institucija i naih medija od strane ovih tuinaca, Amerikanci su prisiljeni da prihvate moralni kod kojeg se kao dobro smatra sve to vodi unitenju nae rase, i kao zlo se smatra sve to vodi ka naem opstanku. Suoeni smo sa hitnom situacijom i moramo se ujediniti da bi se 57

ostvarilo preivljavanje nae vrste i nacije za koju su nai preci krvarili i umrli. Naa jedina ansa za uspeh je da zabrinuti Amerikanci koji uju moj glas, koji znaju da je naa nacija ve mnogo godina na pogrenom putu, dou do nas i iskoriste prilike za patriotsko obrazovanje i akciju koje nudimo. Prozor istinske slobode govora, koji je otvoren 1776. godine, bi se ubrzo mogao zatvoriti ako sadanji vladari Amerike nastave istim putem. Ako se to dogodi, onda e sav patriotski otpor morati da bude podzemni pokret otpora. Ako sada ne uinite nita, koliko je verovatno da ete to uiniti kada Gvozdena Zavesa bude potpuno sputena? Traim od svih onih koji su izgraeni od materijala iz kojeg je oblikovana ova nacija da mi jo danas piu i pridrue se naem 58

krstakom ratu za istinu. Uprkos injenici da je naa nacija pobledela od krvi date u vidu strane pomoi Izraelu, novom komunistikom Haitiju i komunistikoj Junoj Africi i drugim stranim tiranijama; uprkos injenici da je na narod demoralisan svakodnevnim anti-belakim propagandnim laima na svojim televizijskim stanicama i svojim novinama, koje traju preko 25 godina; uprkos injenice da je breme podrke rastuoj ne-beloj nioj klasi odnelo amerikom narodu toliku koliinu novca da bi se od njega moglo kupiti i ponovo izgraditi 500 najveih korporacija u zemlji; uprkos svega ovog, genije i mukotrpan rad naih ljudi je stvorio najnapredniju civilizaciju na naoj planeti i, koliko znamo, moda i u celom univerzumu. Zamislite ta bi

59

mogli postii kada bi ponovo zadobili nau slobodu, slobodu da budemo ono to jesmo. Napustiu vas sa ovom milju. Mi smo u stanju da dostignemo takvu budunost. To zavisi od vas. Ako dobijete obrazovanje i probudite i druge koje poznajete, uiniete da takva mogua budunost postane stvarnost. Naravno, ako ste zadovoljni sa sadanjom situacijom u naoj naciji, onda nije potrebno da inite bilo ta. Oni od vas koji su i dalje sa mnom, vas pitam da veeras zatraite nau Radio-Ponudu Broj 4. Ona odgovara univerzitetskom kursu iz istorije i moderne politike i socijalne realnosti. Jedan od naih novih pristalica mi je napisao i rekao da je, poto je primio ovu knjigu, naao da je ona u veoj meri prosvetljujua od svih diplomskih i post-diplomskih

60

kurseva iz istorije i politikih nauka zajedno. Knjiga o kojoj govorinm se zove Najvaniji radovi Napada i Nacionalne predstrae i predstavlja kolekciju najvanijih lanaka iz naih patriotskih novina u toku perioda od preko dvanaet godina. Ovo nije obina knjiga. Njenih 217 ilustrovanih stranica veliine dnevnih novina su pune precizno dokumentovanih injenica koje neprijatelji nae nacije definitivno ne ele da proitate. Ako imate hrabrosti da istraite ono to je bio na ivotni rad iznoenja injenica na svetlost, onda poaljite poklon od 25 ili vie dolara i traite nau RadioPonudu Broj 4. Time ete omoguiti da na program nastavi emitovanje. Naa adresa je: National Vanguard Books, Department R, PO Box 90, Hillsboro WV 24946 USA. Kada nam piete, setite se da 61

spomenete oznaku ove stanice i da zatraite RadioPonudu Broj 4. Do sledeeg ****, Kevin Alfred Strom vas podsea da sloboda nije ostvarena. Program od 29-og oktobra 1994. godine Dobrodoli u trei i poslednji deo nae serije zapanjujuih otkria naeg oveka unutar snaga koje unitavaju Sjedinjene Amerike Drave, oveka koji je raskinuo sa tim snagama i otkrio njihove mahinacije, jevrejskog finansijera i pisca, Bendamina H. Fridmana. Sledili smo otkria g-dina Fridmana iz njegovog rasprodatog rukopisa "Skrivena tiranija" u kojem se detaljno opisuju metode uz pomo kojih su sedam predsednika Sjedinjenih Drava Vilson, 62

Frenklin Ruzvelt, Truman, Ajzenhauer, Kenedi, Donson i Nikson izdali ameriki narod cionistikim interesima. Setite se da je Bendamin Fridman bio vie od istoriara koji istrauje ove injenice meu suvoparnim dokumentima jueranjice on je bio uesnik te istorije, i lino je poznavao cionistike voe i svih sedam predsednika ije aktivnosti je zabeleio. Danas nastavljamo sa ovim vanim dokumentom na istom mestu na kojem smo ga napustili u proloj emisiji. Dok sluate ove rei, setite se da je ovaj dokument napisan 1971. godine. Slede rei Bendamina H. Fridmana: Pria o tome kako je predsednik Dvajt D. Ajzenhauer lagao Sjedinjene Drave u vezi oajnog poloaja u kojem se S.A.D. danas nalaze na

63

Srednjem Istoku nije previe sloena. Talmudski Jevreji u Sjedinjenim Dravama su izvrili pritisak na predsednika Ajzenhauera u vezi finansiranja ... Zdruena Rezolucija Kongresa 117 od 5. januara 1957. godine. Predsednik Ajzenhauer je manje od novoroenog deteta znao o tome ta je onda radio. Ovom autoru je bilo alosno da svedoi tome kako su talmudski Jevreji, nesposobni da uglaaju svoje cipele, figurativno reeno, gurali unaokolo velikog generala. Predsednik Ajzenhauer je uvek bio prijateljski nastrojen prema autoru ovog dela. Sreo ga je kod gdina Tomasa B. Votsona starijeg, koji ga je razmatrao kao predsednikog kandidata ispred Demokratske partije. G-din Votson je bio

64

osniva Interneonal Biznis Mains Kompani". U to vreme je rekao ovom autoru da je verovao da bi general Ajzenhauer kao civil mogao biti veliki predsednik. Kao predsednik Sjedinjenih Drava, general Ajzenhauer je bio veran pristalicama talmudskih Jevreja, ije prijateljstvo je negovao meu prvima u Evropi, za vreme svojih politikih aktivnosti u Nemakoj posle kraja II Svetskog rata ... Talmudski Jevreji su znali da bi, kao predsednik Sjedinjenih Drava, general Ajzenhauer u njihovim rukama bio poput gline u rukama grnara. 1956. godine je delovalo da e doi do promene u vladama zamalja Srednjeg Istoka. Cionistika nezakonita okupacija Palestine je i dalje trajala. Stanovnici zemalja Srednjeg Istoka su bili sve nemirniji. 65

Talmudski Jevreji su shvatili da se neto mora uiniti kako bi se ovaj nemir utiao. Predsednik Ajzenhauer im je uinio uslugu ... Liban je srce politike aktivnosti Srednjeg Istoka. Kako bi sasekli takve aktivnosti u korenu, uzimajui u obzir domae stanovnitvo koje tei nezavisnosti od dominacije talmudskih Jevreja, ovi Jevreji su se dogovorili sa Ajzenhauerom da on okupira Liban sa 14.000 vojnika, uz stacioniranje este Flote na obali. Da bi ovo bilo pravno valjano, talmudski Jevreji su izdejstvovali da Kongres donese Zdruenu Rezoluciju, slinu kongresnoj Rezoluciji Tonkin Bej, uz pomo koje je legalizovan rat u Vijetnamu. Predsednik Ajzenhauer ... je zadovoljio Jevreje u Sjedinjenim Dravama o troku poreskih obveznika S.A.D. Takoe je 66

upozoravao nacije Srednjeg Istoka da ne pokuavaju da povrate Palestinu, zauzetu od strane Cionista ... On je ... imao konzorcijum sastavljen od najpametnijih talmudskih Jevreja unutar Ministarstava za inostrane poslove, odbranu i pravdu, koji je pripremio Zdruenu Rezoluciju. Cilj nejasnog jezika kojim je ova rezolucija bila napisana je bio prikriti, umesto objasniti, njenu svrhu. Svrha je bila imati takvu Zdruenu Rezoluciju koja bi omoguila predsedniku Ajzenhaueru da upotrebi oruane snage i mornaricu Sjedinjenih Drava kao pomo i podsticaj cionistikim lopovima da zadre svoj pokradeni plen, bez potrebe da se od Kongresa zatrai da objavi rat. Svaka re koju je predsednik Ajzenhauer

67

branei lopove pri njihovoj okupaciji Palestine je bila la koja je doprinosila oajnoj situaciji u kojoj se Sjedinjene Drave danas nalaze ...Talmudski Jevreji u S.A.D. su mogli da kamufliraju svoju nezakonitu agresiju na Srednjem Istoku iza glamura prie o Ajzenhaueru kao o velikom ratniku. Pria o tome kako je predsednik Don F. Kenedi lagao Sjedinjene Drave u vezi oajne situacije u kojoj se Sjedinjene Drave danas nalaze na Srednjem Istoku je veoma uznemirujua. Budunost predsednika Kenedija je bila vrlo nesigurna poto je 25. avgusta 1960. godine skrenuo sa pravog i uskog **** koji je sledio ceo svoj ivot. On nije mogao izbei posledice svoje izdaje visokih principa kojima je nameravao da

68

posveti svoj ivot. Predsednik Kenedi je popustio pred mamcem talmudskih Jevreja koji su mu obeali da e ga uvesti u Belu Kuu kao predsednika Sjedinjenih Drava. 23. avgusta 1960. godine, u zgradi Senata S.A.D. u Vaingtonu, predsednik Kenedi, koji je u to vreme bio senator, je dao ovom autoru kopiju govora koji e odrati u Njujorku, 25. avgusta 1960. godine. U toj kopiji govora koju je va autor dobio ... predsednik Kenedi je, izmeu ostalog, rekao: Izrael je ovde da bi tu i ostao ... Izrael e izdrati i procvetati i Demokratska Partija ima posebnu dunost ... predsednik Truman je prvi priznao novu dravu Izrael i dodelio joj odreeni poloaj u svetskim odnosima ... Moja je nada i zavet da 69

nastavim ovu Demokratsku tradiciju ... ako Demokratska platforma ima bilo kakvo znaenje, onda Bela Kua mora preuzeti vostvo ... amerika intervencija ... sada nee biti laka ... predlaem da kaemo kristalno jasno ... da emo delovati brzo i odluno ... garantujemo da emo delovati sa svom neophodnom snagom i brzinom ... Senator Kenedi je obeao talmudskim Jevrejima da e kao predsednik Sjedinjenih Drava poslati sinove, mueve i brau domaeg stanovnitva S.A.D. da se bore u Palestini ... da pomognu i podstaknu lopove da zadre ukradeni plen. Ovaj autor je prvi put sreo predsednika Kenedija u kancelariji njegovog oca na Park Aveniji 230, u Njujorku, u novembru 1946. godine, dan poto 70

je prvi put izabran za kongresmena. Posle konferencije na kojoj je i va autor bio prisutan, ambasador Dozef Kenedi i ambasadorov saradnik, sudija Lendis, su se u ambasadorovoj privatnoj kancelariji konsultovali sa njim u vezi situacije na Srednjem Istoku, koja je nedavno pokazala svoje runo lice u Ujedinjenim Nacijama. Vrata kancelarije su se iznenada irom otvorila i uao je novi kongresmen. Kongresmen Kenedi je bio na putu iz Bostona za Vaington i uleteo je u kancelariju svog oca pun entuzijazma. Ambasador Kenedi je upoznao ovog autora sa novim kongresmenom i savetovao svog sina da bi mu bilo dobro sa ostane u kontaktu sa njim radi informacija u vezi palestinskog pitanja koje e mu uskoro biti potrebne.

71

Ambasador je jo neko krae vreme diskutovao o pomenutom pitanju sa prisutnim osobama. Kongresmen se izvinuo, poto je morao da ode i kasnije uhvati voz za Vaington. Ovaj autor je pozvao kongresmena na ruak, to je on prihvatio. Posle ruka, kongresmen Kenedi je pozvao autora da, ako nema drugih obaveza, krene sa njim vozom za Vaington. On je pristao i otiao u Vaington sa kongremenom. Od tog dana u novembru 1946. godine pa sve do 23. avgusta 1960. godine, va autor je video kongresmena, kasnije senatora, nebrojeno mnogo **** u njegovoj kancelariji u Vaingtonu i u Njujorku. Bio je srean da upozna senatora Kenedija sa palestinskim pitanjem. Bez ikakve sumnje, ubrzo je bilo svega nekoliko ljudi na

72

svetu koji su po ovom pitanju bili bolje informisani od senatora Kenedija. U toku etrnaest godina, ovaj autor je imao ast da uiva poverenje predsednika Kenedija koji nikad nije propustio priliku da kae koliko ceni interesovanje vaeg autora za njegovu karijeru. Predsednik Kenedi je takoe cenio i prijateljstvo koje je autor iskazivao prema njegovom ocu, ambasadoru Kenediju. Ambasador Kenedi je bio ucenjivan od strane predsednika Ruzvelta, koji je rekao ambasadoru da ne napie knjigu koju je ambasador planirao da uradi. Zbog irenja onoga to je 1938. godine Nevil emberlen u Londonu rekao ambasadoru Kenediju, predsednik Ruzvelt je smenio Kenedija sa mesta ambasadora u Velikoj Britaniji. ... Nevil emberlen mu je 73

rekao da Sjedinjene Drave i svetski talmudski Jevreji prisiljavaju Veliku Britaniju da ue u ... rat. U tom razgovoru 1938. godine mu je rekao i da Velika Britanija nema sa im da se bori protiv Nemake, i da ne bi trbalo da rizikuje sa ulaskom u taj rat ... Predsednik Ruzvelt je opozvao ambasadora Kenedija kako bi ga time utiao. Ambasador je planirao ... da napie knjigu u kojoj e ispriati ono to mu je poznato ... Poto se Kenedi vratio u Sjedinjene Drave, predsednik Ruzvelt ga je pozvao ... Rekao mu je ... da je uo da je ambasador Kenedi planirao da napie knjigu za koju mu je zatraeno da ne bude napisana. Posle neprijatnog susreta sa predsednikom Ruzveltom u Vaingtonu, poto je opozvan iz Londona zato to 74

se usudio da rairi ono to mu je emberlen rekao o talmudskim Jevrejima, ivotna ambicija ambasadora Kenedija je bila da vidi jednog od svojih sinova u Beloj Kui, kao predsednika Sjedinjenih Drava. Pria o tome kako je predsednik Lindon Bejns Donson lagao Sjedinjene Drave u vezi oajne situacije u kojoj se Sjedinjene Drave danas nalaze na Srednjem Istoku nije naroito duga. On zapoinje sa tim kako je kongremen Ed Goset iz Vaingtona pozvao telefonom ovog autora, koji se tada nalazio u Njujorku, da odmah doe u Vaington. Kongresmen Goset je bio lan Predstavnikog Doma iz Amarilja, u Teksasu. On je bio uzbuen kada je dan ranije Vojni Komitet Senata bez javne diskusije imenovao Anu M.

75

Rozenberg za pomonika ministra odbrane ... Kongresmen Gaset je odveo ovog autora u kancelariju senatora Donsona i objasnio mu razlog dolaska. Senator Donson je bio lan Vojnog Komiteta Senata ... On je bio veoma zainteresovan da sazna sve o vezama Ane Rozenberg sa komunistima. Donson je pitao vaeg autora da li bi on hteo da mu pomogne u daljem istraivanju ovog pitanja time to e otkriti komunistu koji je poznavao Anu Rozenberg. Poto se autor vratio tog dana u Njujork, ukazao je na molbu senatora Donsona svom advokatu, g-dinu Halamu Riardsonu. Posle nekoliko sati, gdin Riardson je doao do imena gdina Ralfa de Sole, znaajnog komuniste, glavnog oveka za fotografisanje dokumenata u komunistikim

76

organizacijama Sjedinjenih Drava. ... Pri susretima sa senatorom Donsonom, ovaj autor je imao priliku da sa njim diskutuje palestinsko pitanje. Senator Donson je bio vrlo zainteresovan za ovo pitanje. Ono je bilo veoma znaajno za Vojni Komitet Senata ... Kao predsednik Sjedinjenih Drava, predsednik Donson je bio svestan mogunosti oruanog konflikta na Srednjem Istoku, u kojem bi i S.A.D. mogle biti ukljuene. Donson je shvatio mo koju talmudski Jevreji imaju u Sjedinjenim Dravama i u Ujedinjenim Nacijama. Jedan od njegovih najbliih prijatelja u Vaingtonu je bio g-din Abe Fortas, istaknuti Cionista, kojeg je predsednik Donson imenovao za lana Vrhovnog Suda.

77

Predsednik Donson je, kada je snadbevao dravu Izrael sa municijom, plaenom novcem ... poreskih obveznika u S.A.D., znao da je naruavao slovo i duh zakletve koju je izgovorio stupanjem na dunost predsednika Sjedinjenih Drava, predsednika svih ljudi u S.A.D. Predsednik Donson ne moe ignorisati postojee injenice. Kao veoma blizak prijatelj, ovaj autor je omoguio da predsednik sve vreme bude informisan o razvoju situacije na Srednjem Istoku. ... Donson sada nastoji da iskae svoju dareljivost koristei novac poreskih obveznika Sjedinjenih Amerikih Drava, pri tom govorei o obavezi. On zna da grei. Jedina obaveza koju poreski obveznici S.A.D. priznaju je 78

obaveza predsednika Donsona da na najbolji nain slui interesima domaeg stanovnitva S.A.D. Predsednik Nikson je kriv u istoj meri koliko i drugih est gospodara prevare koji su lagali Sjedinjene Drave u vezi oajne situacije u kojoj se S.A.D. danas nalaze na Srednjem Istoku. Predsednik Nikson je ujedno i istaknuti pravnik i predsednik Sjedinjenih Drava. Nikson ne moe nikome pruiti nijedan dokaz o postojanju pravne obaveze za predsednikovo dareljivo korienje poreskog novca S.A.D. za finansiranje lopovskog trajnog zadravanja ukradenog plena. Da li predsednik Nikson misli na obavezu koju politiki lideri imaju prema talmudskim Jevrejima u S.A.D. koji kontroliu

79

tokove masovnih informacija gospodarei medijima? Predsednik Nikson potcenjuje sebe i administraciju Sjedinjenih Drava u ime koje govori kada kae da Sjedinjene Drave moraju da ispune obeanje obezbeivanja trajnog zadravanja nezakonito i nemoralno steenog plena talmudskih Jevreja Palestine. Dareljivost predsednika Niksona dobija dimenzije epidemije. Svakih dodatnih pet stotina miliona dolara novca poreskih obveznika S.A.D. koje predsednik Nikson pokloni takozvanoj dravi Izrael znae jo mnogo vie eksera zabodenih u pogrebni koveg Sjedinjenih Drava. Ovih sedam gospodara prevare se, kada bacaju bilione dolara teko steenog novca poreskih obveznika S.A.D.

80

zbog pomoi kriminalcima koji ele da zadre oteti plen (kao da je u pitanju lani novac, izraen za potrebe neke pozorine predstave), rugaju elementarnim, jednakim za sve, principima na kojima su Sjedinjene Drave zasnovane. Zar oni nemaju stida ili savesti? Ovaj autor je imao dovoljno strpljenja i vremena da informie sedam predsednika S.A.D. o sutinskom razlogu agresije svetskih talmudskih Jevreja na Srednjem Istoku. Va autor je saeto izloio razlog agresije na Palestinu svoj sedmorici gospodara prevare. On je potroio malo bogatstvo upoznavajui lanove Kongresa i politike i industrijske lidere Sjedinjenih Drava sa svim ovim injenicama, snadbevajui ih foto-kopijama dokaza koji potkrepljuju svaku izjavu autora.

81

Ako svetski talmudski Jevreji kau da ele da vide jo jedan svetski rat kako bi se Boji odabrani narod utvrdio u svojoj obeanoj zemlji i iz Palestine vladao svetom, onda je vreme i da se domaem stanovnitvu Sjedinjenih Drava kae zbog ega svo to uzbuenje. Ova pria mora biti otkrivena domaem stanovnitvu S.A.D., kako bi shvatilo zato od njega oekuju da umre u nuklearnom ratu sa osmehom na licu. Vreme prolazi ... Ovaj autor moli itaoce ovog rukopisa da, u skladu sa njihovim mogunostima, kupe to vie njegovih kopija, koje e dalje cirkulisati meu onima koji veruju da je ova informacija potrebna i neophodna. rtvujte manji deo svog luksuza, ili ak i deo onoga to vam je neophodno, kako 82

bi ste kupili to je vie mogue kopija. Istina koja se nalazi u ovom rukopisu moe spasiti Ameriku i ceo svet. Dopustimo da itaoci odlue na koji nain e dalje iriti ovu informaciju, za koju bi bilo dobro da doe u ruke svake znatieljne osobe koju poznaju. Sluali ste rad Skrivena tiranija, jevrejskog autora Bendamina Fridmana, koja govori o skrivenoj moi iza fasada u vidu sedam predsednika ove zemlje i njihovih administracija. U naoj poslednjoj emisiji sam spomenuo podatak da g-din Fridman o pripadnicima jevrejskog establimenta stalno govori kao o talmudskim Jevrejima. On oigledno pravi razliku izmeu onih Jevreja koji, poput njega samog, odbacuju uenja jevrejske svete knjige Talmud, i onih

83

koji prihvataju takva uenja. Preostalo mi je samo jo nekoliko minuta dananjeg programa, tako da nemam vremena za celovit opis ove teme koji e morati da saeka na neku sledeu priliku, meutim, sam g-din Fridman detaljno objanmjava ovu materiju u svojoj knjizi iz 1954. godine: injenice su injenice. Ukratko, ova druga izvanredna knjiga g-dina Fridmana nam otkriva odvratne (i direktno usmerene protiv ne-Jevreja) odlomke iz ove knjige koja se smatra svetom, ije potovanje je verovatno i posledica i uzrok agresivnog mentaliteta u jevrejskim organizacijama. Za koji trenutak e citirati samo nekoliko odlomaka iz nje, od kojih su neki okantni. Osetljivi ljudi i deca bi trebalo da sada ugase svoje radioaparate. ta je Talmud? Prema rabinu

84

Morisu M. Kercneru, Talmud ine 63 knjige koje su pisali antiki rabini, pravnog, etikog i istorijskog sadraja ... U pitanju je pregled zakona i znanja. To je pravni zbornik koji ini osnovu jevrejskog religioznog zakona i prirunik koji se koristi u obuci rabina. U Talmudu se nalaze i odobravanja okantnih seksualnih perverzija. U Ketubotu - 11a do 11b Talmud kae: Kada odrasli ovek ima polni odnos sa devojicom, to nije znaajno, jer kada je devojica mlaa od ovoga [mlaa od tri godine], to je kao kada neko stavi prst u oko [oko svaki put iznova zasuzi, tako je i devojica mlaa od tri godine svaki put iznova devica ... ] [Napomena: Tekst u zagradama predstavlja komentare koji se 85

takoe nalaze u originalnom tekstu Talmuda.] U knjizi Jebamot 60b, Talmud kae: U zemlji Izrael je postojao jedan grad, kod kojeg je pridravanje zakona kod njegovih stanovnika bila dovedeno u pitanje, i rabin je poslao rabina Ramanosa koji je izvrio istragu i u gradu naao kerku preobraenika koja je imala manje od tri godine i jedan dan, i rabin je proglasio podobnom da ivi sa svetenikom, [i ona je venana za svetenika.] To je jedan od mnogih perverznih odlomaka. Vie okantno od bilo ega drugog je uenje Talmuda o mrnji prema svim ne-Jevrejima. Jedan odlomak ak poziva na smrt svakog ne-Jevreja koji bi proitao ili otkrio ovde napisane tajne. Knjiga Bendamina Fridmana injenice su injenice nabraja 86

mnogo vie od stotinu odlomaka iz Talmuda usmerenih protiv Hriana i neJevreja, ukljuujui i optube da neJevreji imaju seksualne odnose sa ivotinjama; da su samo Jevreji istinski ljudi, dok su pripadnici drugih naroda zveri u ljudskom obliku; da je nas dozvoljeno lagati ili ubiti, bez ikakve kazne; da postojimo jedino zato da bi sluili Odabrani Narod; da naa stopa raanja mora biti znaajno smanjena; da nas Jevrej ne sme spaavati, ak ni kada smo u smrtnoj opasnosti; i da bi ak i najbolji meu nama trebali biti ubijeni. Talmud je istinski proizvod mrnje. Zaista je udno da je on delo naroda ije vostvo voli da se predstavlja kao nesklono mrnji, onakvoj kakvoj je oni definiu. Nije tako udno to je Bendamin Fridman koristio

87

termin Talmudski Jevreji za razlikovanje ovih ljudi od onih Jevreja koji su, poput njega samog, odbacivali uverenja Talmuda, iz ije otrovne osnove su izrasli komunizam i Cionizam.

12-23-2007, 06:08 PM marius valentino Forum Member

#3 Re: Bendamin Fridman o cionizmu Ja sam jako skeptican prema tim "antijevrejskim" jevrejima. Mislim da oni isto rade za svoju stvar, ali samo na drugaciji nacin. Tj. to su oni koje mozda i stvarno ne interesuje Izrael, jer on suvise skrece paznju na njih u svetskoj javnosti, pa tako ne mogu lakse da se uvuku u drustva u kojima zive i enormno se bogate kao sto se taj Fridman i bogatio. Sta znaci njegovo zaljenje sto je SAD stala protiv Nemacke u prvom svetskom ratu? Znaci da on misli da su se zbog poraza Nemci okrenuli protiv Jevreja i doveli Hitlera sto je po njemu propast jer je Nemacka bila njihova glavna ekonomska baza u Evropi. Sto znaci da on gleda istoriju i dalje iz svoje jevrejske perspektive. Takodje ako je stvarno potpisan taj sporazum sa Englezima, zbog cega Jevreji nisu dobili drzavu odmah nakon rata, nego tek nakon drugog svetkog rata i kraha engleskog kolonijalizma. Ako neko ovde ne zna, i Dzordza Sorosa su u SAD neki nazivali antisemitom jer je davao ostre izjave protiv Izraela, pa se to isto prosle godine moglo cuti i za Vesli Klarka kada je kritikovao politiku oko Iraka...

Join Date: Dec 2005 Posts: 2,804

12-25-2007, 01:14 PM KALIGULA Forum Member Re: Bendamin Fridman o cionizmu Quote: Originally Posted by marius valentino

#4

88

Join Date: Mar 2006 Posts: 739

Takodje ako je stvarno potpisan taj sporazum sa Englezima, zbog cega Jevreji nisu dobili drzavu odmah nakon rata, nego tek nakon drugog svetkog rata i kraha engleskog kolonijalizma. Postoje dva dobra razloga za ovo. Prvi je taj da Jevreji nisu hteli da odmah ''s neba pa u rebra'' od Engleza uzimaju Palestinu, koja samo to je preuzeta od Turaka, jer nisu hteli da zavera bude providna. Jer, ako su Jevreji mogli da ekaju dve hiljade godina da se vrate u Palestinu, nije ih nita kotalo da saekaju jo dvadesetak da je potpuno preuzmu. Drugi razlog je taj to je posle Prvog Svetskog rata u Palestini ivelo jako malo Jevreja (oko 2%) , pa su Englezi odredili kvotu od 10.000 Jervaja koji su godinje mogli da se nasele, kako se Arapi ne bi puno bunili. Naravno, na kraju Drugog Svetskog rata su se Jevreji stihijski naseljavali, za ta su preuveliani ''Holokaust'' uzeli kao izgovor. __________________ SERB LAND OF BOSNIA SERB LAND OF MONTENEGRO ABOUT SERBIAN CHARACTER OF NORTHERN AND WESTERN MACEDONIA RACIAL IMAGES OF ALBANIAN MONGRELS

89