You are on page 1of 52

^asopis za p~elarstvo P^ELAR
Savez p~elarskih organizacija Srbije
Molerova br. 13, 11000 Beograd, +381 11 2458-640, +381 64 40-191-63

^lanstvo u SPOS -u
^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2007. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8 KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, iz Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273 tolara, za p~elare iz ostalih zemalja gde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32 evra, a gde se {alje avionom 40 evra. ^lanstvo podrazumeva dobijanje 12 brojeva ~asopisa P~elar.

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com
APISLAVIA
2006

APIMONDIA Foundation

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPER
The Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-a
Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} +381 24 753-771, +381 63 510-598, zikastoj@palic.net

Saradnja sa ~asopisom
Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadr`ava pravo redigovanja tekstova. Za sadr`aj tekstova odgovaraju autori, a za sadr`aj oglasa ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Glavni i odgovorni urednik
Dr med. Rodoljub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac +381 18 846-734, +381 63 860-8510 rodoljubz@ptt.yu

Istorija ~asopisa
Prvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“. Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavlja da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“. Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisanje i unapre|enje p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres, Lapovo, tel. +381 34 853-715, +381 34 853-560, kolorpres@ptt.yu

Izdava~ki savet
Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija
(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije
Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije
Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad ^eko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena D`imrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

Fotografija na naslovnoj strani: Bodalj, stri~ak Foto: Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac

K o n e z n a , n e k a u ~ i ~ i t a j u } i P ~ e l a r. Ko z n a , n e k a u ` i v a u o b n a v l j a n j u g r a d i v a . Ko z n a b o l j e , n e k a t o i n a p i { e .
NOSEMA CERANAE U REGIONU
Rajko Pejanovi}

3 4

NOSEMA CERANAE U REGIONU
Istra`ivanja su pokazala da je uzro~nik takozvane azijske nozemoze prisutan u [paniji, Francuskoj, [vajcarskoj, Nema~koj, Italiji, Srbiji, Gr~koj, Finskoj, Danskoj, Brazilu i Sjedinjenim ameri~kim dr`avama, verovatno i u celom na{em regionu! Mirko Vilus

3

KRAJ SEZONE NA P^ELINJAKU
Redakcijski kolegijum

PRIHRANJIVANJE U FAZI PRIPREME P^ELA ZA ZIMOVANJE
Mirko Vilus

12

VLAGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTILACIJA KO[NICE
^edo \. Kr~mar

18

ODR@AVANJE RADNOG RASPOLO@ENJA TOKOM INTENZIVNIH PA[A I KONTROLA ROJENJA U JEDNOMATI^NOM DRU[TVU 24
Jovan Kulin~evi}

VLAGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTILACIJA KO[NICE 18
Ovaj tekst predstavlja verovatno najkompletniju analizu problema pojave vlage u ko{nici tokom zimovanja. Obavezno pro~itajte ovaj vi{e nego argumentovani tekst i po{aljite nam svoja iskustva sa terena Jovan Kulin~evi}

UTICAJ VELI^INE OPLODNJAKA NA SPARIVANJE I PRONO[ENJE MATICA
Sadik ^amd`i}

27

SVETSKO ^UDO ZVANO POLETALJKA 28
Mrkailo \ura|

UTICAJ VELI^INE OPLODNJAKA NA SPARIVANJE I PRONO[ENJE MATICA 27
Autor je obradio jednu od najopasnijih kriti~nih ta~aka u odgajanju matica kojoj se na terenu ne posve}uje dovoljna pa`nja Sadik ^amd`i}

PROIZVODNJA MEDA U SA]U SIMULIRANJEM ROJENJA
Sadik ^amd`i}

30

SVETSKO ^UDO ZVANO POLETALJKA 28
Stevo Gali}

GALI]EV KALUP ZA MATI^NJAKE
Neboj{a Nikoli}

36 39 40

SVETSKO ^UDO ZVANO POLETALJKA

28

NOVI NA^IN FARBANJA NASTAVAKA
Zvonimir Vasi}

VELIKA MUKA ZA MALE PARE
NOVI MODERNI ^ASOPIS ZA P^ELARSTVO JUGOISTO^NE EVROPE

Da li ste se ikada zapitali ~emu slu`i poletaljka na va{im ko{nicama? Da li ste se ikada zapitali da li je helikopteru potreban aerodrom? Da li ste se ikada zapitali da li poletaljka doprinosi pojavi bolesti kod va{ih p~ela? Stevo Gali}

KAKO SE PRETPLATITI? PRETPLATA ZA BOSNU I HERCEGOVINU PRETPLATA ZA HRVATSKU PRETPLATA ZA SLOVENIJU PRETPLATA ZA OSTALE UPUTSTVO SARADNICIMA ZA PRIPREMU OGLASA

42 43 44 44 44 46

GALI]EV KALUP ZA MATI^NJAKE 36
Sada prou~ite kalup, a u januarskom P~elaru 2007. godine dobi}ete tekst i DVD film o novoj metodi proizvodnje mati~nog mle~a po Stevi Gali}u iz Kragujevca. Prijatno!

P^ELAR, oktobar 2006.

1

Re~ urednika
Pretpostavljam da je ve}ina vas koja ovaj broj ~asopisa P~elar dr`i u rukama imala priliku da pro~ita i prethodni, prvi pilot latini~ni broj. Naime, ~asopis P~elar, koji izlazi ve} 109 godina, po~inje u 110. godini svog izla`enja da se paralelno {tampa i na latinici i na }irilici, kako bi se pribli`io svim ~itaocima jugoisto~ne Evrope. Odlu~eno je da se od{tampaju dva besplatna pilot broja na latinici, svaki u tira`u od po 10 000 primeraka i da se podele p~elarima {irom Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, kako bi se oni upoznali sa kvalitetom na{eg ~asopisa i kako bi postali njegovi redovni ~itaoci. U~inili smo sve da ~asopis bude {to pristupa~niji ~itaocima, kako po veoma niskoj ceni za visoki kvalitet koji se nudi, tako i po {to jednostavnijem na~inu pretplate. Zato smo na{li firme zastupnike u sve tri pomenute dr`ave, kako bi maksimalno olak{ali i pojeftinili pretplatu. Me|utim, cene se razlikuju od dr`ave do dr`ave, kako zbog razli~itih carinskih i poreskih propisa, tako i zbog razli~itih cena po{tarine. Nadamo se da }e vam se dopasti ~asopis P~elar i da }ete u jubilarnoj 110. godini njegovog izla`enja postati na{ redovni ~italac. Moram da naglasim da je veoma va`no da nas u 2007. godini bude {to vi{e, kako bi ovaj projekat za`iveo na pravi na~in i kako bi veliki broj pretplatnika omogu}io dalje unapre|enje kvaliteta P~elara (vi{e saradnika za pisanje tekstova {to }e podi}i stru~nost i prakti~nu vrednost ~asopisa na jo{ ve}i nivo, ve}i format ~ije uvo|enje o~ekujemo na nivou od oko 15 000 pretplatnika i sli~no). Tako|e je veoma va`no da razmenom iskustava izme|u dr`ava jugoisto~ne Evrope, upravo preko ovog zajedni~kog ~asopisa, pove}amo na{u rentabilnost koja je poslednjih godina dovedena u pitanje. O{tri tr`i{ni uslovi prete p~elarima najezdom jeftinog meda iz drugih zemalja. To se mo`e spre~iti samo odr`avanjem kvaliteta na{eg meda na vrhunskom nivou, efikasnim marketingom, pove}anjem rentabilnosti i smanjenjem proizvodne cene jednog kilograma meda. Oni koji kasno shvate nu`nost 2

Misao meseca Ko{nica planove kuje usred sne`ne oluje.

ovakvog na~ina razmi{ljanja i rada na p~elinjacima ima}e velikih problema. ^asopis P~elar }e se truditi da svima pomogne otkrivanjem puteva dolaska do takvog cilja. Jer, ovakvo razmi{ljanje je prioritet, da ne bi zakasnili za svetom i ostali na marginama slobodnog tr`i{ta koje se polako stvara i na na{im prostorima. ^asopis P~elar se godinama trudi da u svakom pogledu pomogne p~elarima pravim i pravovremenim savetima, kako bi im olak{ao svakodnevne muke na p~elinjaku, pojeftinio proizvodnju i pove}ao profit od p~elarenja. A to nije nedosti`an cilj. P~elarstvo jeste visokoproduktivna i niskoprofitabilna delatnost samo zato {to nismo organizovali svoj rad na pravi na~in, shodno principima moderne ekonomije. Ona nam se u svakom slu~aju ne dopada naro~ito, ali treba je dobro upoznati (kao i svakog drugog protivnika) i dosko~iti joj. P~elar }e i u narednom periodu primat davati tekstovima koji pojednostavljuju i osavremenjuju tehniku p~elarenja do savr{enstva, podi`u je na vi{i tehnolo{ki nivo, tekstovima koji }e re{avati prakti~ne probleme na p~elinjacima u pogledu topljenja voska, vrcanja i skladi{tenja meda, borbi za ve}i kvalitet satnih osnova, tekstovima koji }e nam pomo}i da se modernim argumentovanim marketingom doka`emo pred na{im kupcima i upoznamo ih sa nutritivnim i lekovitim vrednostima p~elinjih proizvoda. Najnovije prakti~ne rezultate na p~elinjacima p~elara celog ovog regiona nalazi}ete u svakom broju ~asopisa. Redovno pratimo najnovija svetska istra`ivanja i u prakti~no primenljivom obliku ih prenosimo p~elarima. Jer, ovo je moderni ~asopis za p~elare, koji ~itaoce ne optere}uje isuvi{e stru~nim jezikom, a istovremeno im pru`a vrhunsko znanje provereno u praksi. ^itaocima pru`amo na uvid isklju~ivo tekstove koji se odmah mogu prakti~no primeniti na p~elinjaku i unaprediti proizvodnju. Nadam se da }emo se intenzivno dru`iti u narednom periodu i da }ete sa nestrpljenjem o~ekivati svaki naredni broj ~asopisa P~elar. Mi jedino mo`emo da obe}amo da vas ni u kom slu~aju ne}emo izneveriti!

P^ELAR, oktobar 2006.

NOSEMA CER ANAE U REGIONU
Kao {to smo izvestili u septembarskom dr`avama: [panija, Francuska, [vajcarska, NeP~elaru, prilikom gostovanja u Srbiji (28–31. ma~ka, Italija, Gr~ka, Finska, Srbija, Danska, jul 2006), Antonio Nanetti iz Instituta za p~elar- Brazil, SAD. Nadam se da nisam nijednu preskostvo u Bolonji u Italiji, odneo je uzorke p~ela sa ~io. Uzorci iz Irske bili su pozitivni samo na Noseleta ko{nica sa ~etiri p~elinjaka, dva u op{tini ma apis, ne i na Nosema ceranae. Retko koji od Aleksinac (sela Stanci i Lipovac) i dva u op{tini uzoraka pozitivnih na Nosema ceranae je bio zaLeskovac (selo Slatina i sam Leskovac), kako bi, ra`en i sa Nosema apis, mada nije moglo da se zau nau~no-istra`iva~ke svrhe, proverio da li u Sr- klju~i da li su obe nozemoze zarazile istu p~elu ili biji ima nove nozemoze o kojoj smo, me|u prvi- ne. Interesantno je da je kod veoma starih sa~uvama u Evropi, pisali u P~elaru za mart i april nih uzoraka p~ela (starih 5–10 godina) koji dola2006, kao i prvom latini~nom pilot broju. Ve} 1. avgusta on je uzorke poslao svojim ze iz nekoliko gore pomenutih zemalja prona|ena samo Nosema apis. Da li je mogu}e da je agresivkolegama na DNA (genetsku) nija Nosema ceranae potisnula analizu, jer, kako smo ve} pisali, slabiju stariju formu? Da li se na obi~nom mikroskopu nema ona mogla pojaviti samo u porazlike izme|u spora jedne i slednjih nekoliko godina? Tredruge nozemoze. Ubrzo, 29. avnutno niko ne zna, ali ovo su vegusta 2006. poslao mi je pismo oma intrigantne pretpostavke“. internetom u kome me obaveInteresantno je da su sva {tava da je u sva ~etiri uzorka iz ~etiri p~elinjaka sa kojih poti~u Srbije ustanovljeno prisustvo uzorci veoma uzorna, a samo nove nozemoze (Nosema cerana jednom postoje vidljivi znaci nae), ali da ni u jednom od tih prisustva nozemoze. Taj p~eliuzoraka nije na|ena „stara“ nonjak je najizolovaniji, udaljen zemoza (Nosema apis)! To je u od saobra}ajnica, i ako bi nenajmanju ruku bilo ~udno, pa gde trebalo o~ekivati da nova sam od njega tra`io dodatna obnozemoza stigne najkasnije, to ja{njenja, i dobio ih 30. septemje on, a na njemu je ipak na|ebra 2006. godine: na. Ostala tri p~elinjaka niti „Znam da se bavite epidemiimaju vidljive znake nozemoze ologijom i razumljivo je da vas inniti je na prole}nom pregledu teresuju detalji oko situacije sa ona ustanovljena, na osnovu nozemozom u Srbiji. U ovom treDr Antonio Nanetti fotografi{e ~ega se mo`e pretpostaviti da je nutku se moramo zadovoljiti saizmet p~ela na krovu ko{nice nozemoza prisutna sa minimalmom ~injenicom da nove nozemoze ima ili nema u odre|enom podru~ju. Osim nim brojem spora koje je otkrila tek suptilna getoga, samo je nekoliko uzoraka uzeto u ~itavom netska metoda (PCR). Kao {to vidite, i na{e p~epodru~ju, a ne mo`emo biti sigurni ni da li uzorak le su dale doprinos evropskom istra`ivanju porereprezentuje stanje dru{tava iz kojih uzorci poti~u kla i razvoja nove, tzv. azijske nozemoze. Veroili ne, jer ne znamo da li su neke druge jedinke u vatno }e pro}i izvesno vreme dok u na{oj zemlji istom dru{tvu mo`da zara`ene starom nozemo- i zvani~no bude potvr|eno prisustvo nove nozezom (tipi~na opravdana opreznost nau~nika, ali moze, jer, koliko smo obave{teni, ona se u Srbije te{ko poverovati da ako na ~etiri udaljena ji ne mo`e identifikovati zbog nedostatka odgop~elinjaka uzmete uzorke i ni u jednom ne na|e- varaju}e aparature i tehnike utvr|ivanja. Ali, te „staru“ nozemozu, da nje ipak ima – napom- kad god se to dogodilo, ne}e nam zna~iti ni{ta epohalno. Jer, mi znamo. Nosema ceranae je u ena urednika). Informacije sa Eurbee konferencije odr`ane u Srbiji. Ostalo je samo da se utvrdi da li je u celoj Pragu od 10–14. septembra 2006. godine govore zemlji ona potisnula staru nozemozu ili nije. Urednik da je Nosema ceranae do tada na|ena u slede}im

P^ELAR, oktobar 2006.

3

Istina. da je njena populacija manje brojna u odnosu na navedene rase. Poznato je da dru{tvo srednjeruske p~ele mo`e imati do 60 hiljada jedinki (prof. p~elari nazivaju velikim jesenjim pregledom p~elinjih zajednica. Period ima dve faze: Prva. 12/6 15000 [abac +381 15 342-530 +381 64 404-7968 4 P^ELAR. du`ini perioda izleganja i pretpostavljenoj du`iSlika 1 Fotografije: Rajko Pejanovi} Karakteristike `ivota p~elinjeg dru{tva P~elinja zajednica prolazi kroz ~etvrti. njihove zajednice dosti`u vec po~etkom maja. . On je. pored ostalog i po broj~anoj snazi koju mogu dosti}i. deobom stare. od septembarske ravnodnevice. Avrama Vinavera br. dnevnom polaganju jaja. Taj broj se kretao izme|u 53 i 55 hiljada jedinki. najdalje do sredine septembra. vi{e puta ubijao zajednicu na vrhuncu razvoja i nalagao studentima da utvrde ta~an broj p~ela u njoj.KR AJ SEZONE NA P^ELINJ AKU Iako su avgust i septembar meseci koji pripadaju letu. pred bagremovu pa{u! Navedene tvrdnje. preovla|uje shvatanje. i njihov intenzivan razvoj. a zavr{ava se sa prestankom uzgoja legla. prema op{toj saglasnosti. krajem meseca oktobra. obi~no u prvoj polovini juna. merenju povr{ine sa}a pod leglom. zavr{ava se tako|e u leto. a nastoje da ga izvr{e u avgustu. Za na{u karniku jo{ nije utvr|en maksimum broj~ane snage. I prihrana. pravim postupkom. radi dopune zimskih rezervi hrane. Do kalendarskog nastupa jeseni. jednice. koji pru`a uvid u stanje dru{tava. Ima ih koji tvrde da navedenu snagu. najdu`i period u godi{njem ciklusu razvoja (profesor Lebedev). Njena obele`ja su nastanak 3 ili 4 nove zaRajko Pejanovi} ul. kao {to je izneto. pa ~ak i 80 hiljada p~ela. zasnivaju se na: vizuelnom utisku. po pravilu su ve} zavr{eni. Taranov). ali i kod nas i u svetu. kad su ozbiljne. oktobar 2006. za poslove koji se u njima obavljaju. na vrhuncu razvoja i broj~ane snage zajednice. svi glavni poslovi na p~elinjaku. po~inje procesom rojenja. Snagu italijanske rase utvrdio je profesor Farrar. Osnovni me|u njima. prema Steve Taber-u. u p~elarskom `argonu upotrebljava se naziv jesenji radovi na p~elinjaku. ima i ne mali broj onih koji iznose da se zajednice na{e rase uspevaju razviti do broj~ane snage od 60. koji po~inje rojenjem. Rase p~ela se razlikuju.

dr Jovan Kulin~evi} (2005. U svojoj. po~inje druga faza ovog perioda u kojoj `ivot p~elinje zajednice dobija nova obele`ja: smanjuje se broj~ana snaga. Gerhard Liebig (1989–1993) tvrdi da je prose~na snaga oko 30 hiljada p~ela. kad se p~ele i razmno`avaju. Navodi primer jedne zajednice koja je prema koli~ini legla (ako prihvatimo da p~ele `ive 6 nedelja) trebala da ima 80 000 p~ela na vrhuncu razvoja. poslednji deo godi{njeg `ivotnog ciklusa (period mirovanja). koliko je imala (zna~i. p~elinje dru{tvo je izgradilo mehanizam opstanka. Imdorf. izneo dr med. Gerig (1996. Rodoljub @ivadinovi}: „Ube|en sam da je poznavanje biologije p~ela osnova dobre p~elarske prakse. Ti uslovi se kod nas sti~u u mesecu junu. U njemu. ali i iscrpljenost gajenjem velike koli~ine legla (Anna Maurizio. Posle svih ovih podataka. kada po~inje proces obnove. Odumiranje p~ela se nastavlja. {to nije ta~no. Kako mo`emo pro~itati u radovima iz Instituta za p~elarstvo Liebefeld ([vajcarska). Fluri i L. U avgustu i septembru. ~ak i mnogo manje. te ulazi u peti. Prema istra`ivanjima nau~nika. M. Mnogo zabluda vlada me|u p~elarima. a pred kraj zime najvi{e do 15 000. Treba znati da na du`inu `ivota p~ela najvi{e uti~e ishrana u stadijumu larve (Kre{ak. koje su potpisali A. Ve} u julu po~inje opadanje broja p~ela u ko{nici. One se razlikuju od letnjih koje su kratkog veka. nestaje trutovsko leglo i po~inje proces zamene tipa p~ela u dru{tvu. Gerig (1996. li~ni razgovor) opravdano smatra da p~ele kranjske rase leti `ive od 21–35 dana. bar {to se ti~e kranjske rase p~ela kojom se p~elari u Srbiji. Friedrich Rutner tvrdi da dru{tva tokom sezone broje od 32–48 hiljada p~ela. oktobar 2006. pripada tipu dugove~nih p~ela sa kojima dru{tvo ulazi u zimu. mo`e dovesti do pogre{nih zaklju~aka pokazuju rezultati novijih nau~nih istra`ivanja. Dolaskom avgusta. a hrane u prirodi najvi{e. 9/2005. Preuzeto iz ~asopisa Bee World Period intenzivnog uzgoja zimskih p~ela traje oko 6 nedelja (profesor Lebedev). U kojoj meri primena matematike u kombinaciji sa subjektivno{}u vizuelnih procena. Prvi problem je snaga zajednica. Istra`ivanja govore druga~ije. Od polovine jula pa sve do novembra. za uslove [vajcarske va`i da je prose~na snaga dru{tava od 25–40 hiljada p~ela. . koli~ina legla je manja od one u junu. po drugi put u godini (raniji u periodu februar–mart). 1955)…“. a ne samo 42 000. 1999). 2005). A. Ovakvi podaci iz korena menjaju neka dosada{nja shvatanja. ali i rad na p~elinjacima. Ako prihvatimo napred iznete rezultate nau~nih istra`ivanja po kojima zajednica na vrhuncu razvoja mo`e imati oko 40 000 p~ela (po profesoru Kulin~evi}u maksimalno do 45 000 u optimalnim uslovima). dnevno 5 P^ELAR. Ve}ina p~elara veruje da se ona kre}e i do 6 nedelja. odvija se u p~elinjoj zajednici proces zamene tipa p~ela. kada zajednica prestane sa uzgojem legla. pa na osnovu toga planiraju razne tehnike p~elarenja. M.ni `ivota radilica od 6 nedelja. Gerhard Liebig (1989–1993) navodi rezultate svojih ~etvorogodi{njih istra`ivanja da p~ele u vreme maksimalnog razvoja `ive oko 2–3 nedelje. Rickli. Ve}ina p~elara veruje da p~elinja dru{tva dosti`u snagu od bar 60 000 p~ela. p~ele `ive oko 3 nedelje na vrhuncu razvoja zajednice). 1973. Fluri i L. Kulin~evi}. p~elinja zajednica je na vrhuncu broj~ane snage u periodu kad su dani najdu`i. kao i kod zimskih p~ela (desno) u pore|enju sa sakuplja~icama (levo). Rickli. vreme toplo. prose~no od 25–28 dana. broj~ana snaga se smanji na jednu polovinu. ima za dve tre}ine manje u odnosu na junski maksimum (profesor Lebedev). proizlazi da ih pri ulasku u period mirovanja mo`e biti oko 20 000. vidimo i da prof. P. imaju manji procenat vode u organizmu i veoma razvijeno masno tkivo. Slika 2 Abdominalne masne naslage su veoma razvijene kod odgajiva~ica legla. koja je u P~elaru br. milionima godina dugoj evolu- ciji. zasnovan na promenljivosti broja jedinki u zajednici tokom godine u zavisnosti od uslova u prirodi i stvaranju rezervi hrane za zimu. Sve ve}i procenat novoizle`enih. Mnoge tehnike p~elarenja su danas zasnovane na pogre{nom shvatanju `ivota p~ela. dok se retko dosti`e brojnost od 40 hiljada p~ela. pa ih u februaru. Sli~no je i sa du`inom `ivota p~ela. 1999) tvrde da od maja do juna du`ina `ivota p~ela iznosi oko 20 dana. P. Imdorf. To se veoma retko de{ava.

Njene ~estice predstavljaju kompletnu hranljivu jedinicu. a sastavni je deo plodi{ta cele godine (slike 4 i 5). uslova u kojima p~elari i opredeljenja za stacionarni ili sele}i na~in p~elarenja. Prirodna sve`a hrana je nezamenljiva. dodajem kvasac i polenov prah. koja osim ugljenih hidrata ne sadr`i ni{ta drugo. mogu `iveti jedva nekoliko dana. a da deo zimskih p~ela ima kra}i vek (~asopis P~elar. naro~ito kada se na jednom mestu postavi ve}i broj zajednica. belan~evine. nema uzgoja legla. kako su nau~nici utvrdili. . nau~nici su otkrili da na{a predstava o letnjim p~elama kratkog veka i zimskim dugove~nim. Retke su lokacije koje mogu pru`iti dovoljno hrane u kontinuitetu. Sve „jesenje“ radove svrstavam u 3 grupe: obezbe|enje hrane. Preuzeto iz ~asopisa Bee World rije. stvaranje dovoljnih zaliha hrane za zimu i teku}u potro{nju. po redosledu i zna~aju. kada prirodni uslovi nisu naklonjeni p~elama. One su odseljene sa stalnom rezervom od desetak kilograma hrane. Prema profesoru Taranovu. minerale. dru{tvu je u toku godine potrebno oko 100 kg.zaleganje matice je smanjeno. M. ali su njena jaja krupnija {to uslovljava dobijanje kvalitetnijeg potomstva. U nastavku teksta. koji vr{i funkciju gra|evnjaka. sme{tenom nadomak [apca u dolini reke Save. Stoga ishrana larvi dugove~nih zimskih p~ela mora biti izuzetno kvalitetna. Slika 3 Radovi na p~elinjaku U avgustu i septembru p~elar obavlja poslove. po izleganju. pa po pravilu uspeju da zadovolje svoje potrebe i sakupe zimnicu. Stanojevi}. Od saharoze. To je uglavnom dovoljno da zajednice prebrode bespa{ni period. za{titne i hormonske podsticajne mate6 Bogato nahranjena larva. izlo`i}u na~in obavljanja ovih radova na svom p~elinjaku. sa oko 3 kilograma ~vrste hrane kojoj. obavim uzgred jo{ dva va`na posla: suzbijam varou i vr{im zamenu sa}a pro{irenjem plodi{nog prostora. Varou suzbijam odsecanjem zaperka trutovskog sa}a. ~ija ukupnost treba da rezultira stvaranjem uslova za: nesmetano odvijanje procesa zamene tipa p~ela. nije u potpunosti ispravna. Slika 4 P^ELAR. Pri oduzimanju meda. a u vreme intenzivnog uzgoja legla oko 15 kg meda i polena mese~no. Citirano je napred da du`ina `ivota p~ele zavisi od kvaliteta njene ishrane u stadijumu larve. po uobi~ajenom oduzimanju suncokretovog meda. vitamine. oktobar 2006. a ~esto ima meda i za vrcanje. 1999). postavim u medi{te ram hranilicu. pregled zajednica i ure|enje p~elinjaka. Obi~no. One. ako treba. polovina mojih zajednica koristi letnju pa{u u Vojvodini gde ostaju do kraja avgusta. masti. koja sadr`i sve {to je za `ivot p~ele potrebno: ugljene hidrate. jo{ polena i nikad dovoljno polena. Hrana je osnovni uslov opstanka p~elinjeg dru{tva. kakvim redosledom i kada }e se obavljati zavisi od naho|enja p~elara. odsustvo bolesti i parazita i smanjenje {tetnih uticaja neprijatelja p~ela i vremenskih prilika. Tamo gde je u prirodi nema dovoljno gotovo da je nemogu}e p~elariti. na nadmorskoj visini od 90 metara. Koji poslovi. na kome zimuje do 200 p~elinjih zajednica u LR i Farar ko{nicama (slika 1). Zato je zajednici potrebno mnogo polena. tro{e puno polena za stvaranje naslaga masnog tkiva (slika 2). da i me|u letnjima postoji izvestan procenat onih koje `ive du`e. Pre nekoliko godina. jer je ustanovljeno. koju obavljam u ovom periodu je obezbe|enje p~elama {to vi{e hrane iz prirode. Prva radnja. U nekim godinama. polovinom jula. a odrasle p~ele samo na njoj.

po odstranjivanju legla sa~uvao i kasnije dodao u plodi{te neke zajednice gde }e i zimovati. a uo~ene nedostatke nastojim da otklonim u toku pregleda. zdravstveno stanje. koli~inu hrane. I ona moraju imati bogatu polensku pa{u. plodi{te ima dva tela. razme{ten je na vi{e lokacija. 7 . trutovski zaperak ne odsecam. tek izvrcanim sa}em iz medi{ta. U uslovima bespa{e. Sada. obnovljena polovina njegovog sa}a. uz odr`avanje stalne rezerve hrane. Korisno je u novi plodi{ni nastavak izvu}i dva rama sa leglom iz donjeg. koji se razvija u stacionarnim uslovima.Slika5 Ovo je obi~no ~etvrto odstranjivanje trutovskog legla u sezoni. Ja~inu zajednice procenjujem vizuelno po broju ulica zaposednutih p~elama i op{tem utisku. Do tada je plodi{te LR ko{nice bilo u jednom nastavku. ve} ram sa njim donosim ku}i. semensku detelinu i korovsko bilje. Eventualnu dopunu zimskih rezervi vr{im po~etkom septembra. Smatram da se na ovaj na~in. stanje ko{nice i postolja i sve drugo {to bi moglo uticati na uspeh zimovanja. ali bez legla (slika 6). U septembru. Vodim evidenciju utvr|enog stanja. prevencija razvoja p~elinjih bolesti i drugo). sve do nestanka trutovskog legla. posle navedene radnje. Na njegovo mesto postavljam drugi. Smatram da nije potrebno previ{e nagla{avati dalekose`ne pozitivne efekte ovog jednostavnog postupka na dalji tok razvoja p~elinje zajednice (ot- klonjena blokada u plodi{tu. zapo~injem pregled p~elinjih dru{tava. dovoljno za kvalitetan uzgoj zimskih p~ela. kako bi matica u njemu odmah po~ela sa zaleganjem. Kod svake zajednice utvr|ujem: broj~anu snagu. na stacionarnom delu p~elinjaka. kako bih ga. Polovinom jula i ove zajednice dobiju ram hranilicu sa poga~om. u pogledu koli~ine hrane. odvojeno mati~nom re{etkom od dva medi{na tela. zatim mati~na re{etka i iznad nje jedno medi{no telo. letnji nukleusi i oplodnjaci. populacija varoe mo`e dr`ati pod kontrolom. a oplemenjenu poga~u i sirup dobijaju po potrebi. pa nekada mo`e i da se vrca. Po oduzimanju meda. a mogu}e je izvesti i peto u avgustu. Zajednice u julu koriste suncokret koji slabije medi. To je. pro{irujem plodi{te zajednice dodavanjem jo{ jednog nastavka sa nezaleganim. isti takav. a iznad njega je novododani nastavak. dosada{nji sa leglom ostaje na podnja~i. kvalitet sa}a. Njihove odabrane i testirane matice poslu`i}e za zamenu u proizvodnim zajednicama u toku jesenjeg pregleda. zahtevaju mala dru{tva: eventualni julski rojevi. Leglo treba da je kompaktno. P~e- Slika 6 Slika 7 P^ELAR. pa{u poja~aju aster i br{ljan. koli~inu i kvalitet legla. kvalitet matice. Prose~na zajednica u ovo vreme treba da ima leglo na 8–10 LR ili 14–15 Fararovih ramova (slika 7). oktobar 2006. Stalan nadzor. ali celovitu predstavu o njoj stvaram tek po pregledu ramova sa leglom. bez mnogo praznih }elija. Drugi deo p~elinjaka. po principu {to manjeg broja ko{nica na jednom mestu. Po~etkom avgusta.

Nema testiranja kvaliteta (koje vremenski traje i ko{ta) pa tako ni uzgajiva~ nema predstavu o njenoj vrednosti. telesno o{te}ena. pa njihov pregled ne traje dugo. oktobar 2006. kako bi one. ona se oduzima. svake jeseni bude ubijeno na na{im p~elinjacima. uzgoj dovoljnog broja kvalitetnih matica i isklju~enje zajednica sumnjivih na prisustvo bolesti. po mogu}nosti i rekordan prinos u medu. saniram poja~avanjem leglom i p~elama i novom proverenom maticom. genetski neprocenjivo vrednih matica. a svi rizici preba~eni su na kupca. a ne nekakve samozvane „banke gena“) gubi svoje resurse. Lekove u principu ne koristim. Vreme koje matica provede u oplodnjaku svedeno je na najmanju mogu}u meru. maticu nije potrebno tra`iti jer je njen kvalitet nesporan. koji prvih dana maja mogu biti polno zreli. Zajednicu ~iji je uzrok slabosti neka p~elinja bolest. nedovoljno efikasni. Naj~e{}i uzroci su nekvalitetna matica ili neka od p~elinjih bolesti. jer su skupi. Tako prava riznica genetskog materijala p~elarstva Srbije (na{i p~elinjaci. U{tede se ostvaruju na kvalitetu uslova i vremena za uzgoj. a mogu biti i {tetni po zdravlje ljudi (recimo fumagilin). jer treba utvrditi uzroke takvog stanja i preduzeti odgovaraju}e mere. a postavlja novi mati~njak da bi se {to pre dobila druga. Za rodona~elnicu izdvajam maticu koja je dve sezone za redom razvijala izuzetno jaku zajednicu. Tako postupam i ja. interesi trgovca koji uzgaja matice za tr`i{te i p~elara su suprotstavljeni. a kvalitet matica je za njega sekundaran. Jer. uzgojile trutove (nadam se izvanrednih osobina). Hiljade takvih. Preostalima sam polovinom marta u sredinu plodi{ta postavio ram. broj mati~njaka datih na uzgoj vi{estruko je ve}i od optimalnog. obezbe|enje prirodne pa{e. bez mogu}nosti preno{enja vrhunskih osobina na mlade. a 8 P^ELAR. a nekad je i nema u ko{nici. odr`avanje optimalne snage zajednica i stalne rezerve hrane. Ne praktikujem pripajanje sadr`aja bolesne ko{nice zdravoj. Koliku {tetu p~elar- Slika 8 Pregled slabih zajednica traje du`e. gde zimuju. ve} ih prebacim u ja~e nukleuse. znatno pre ostalih na p~elinjaku. Uz to je neophodno da takva zajednica obe godine ostvari natprose~an. To je starija matica kakvu ve}ina p~elara pri jesenjem pregledu ubije i zameni mladom.lari za takav kvalitet koriste izraz „}ebasto leglo“ (slika 8). a druga da kod nas ne postoji nikakav oblik organizovane kontrole kvaliteta trgova~kih matica. ~ije su p~ele mirne pri pregledu. besprekornog zdravstvenog stanja. Koriste se mali i sadr`ajem oskudni oplodnjaci. sam uzgajam na p~elinjaku. ali desetak najboljih ne ubijem. {to zna~i (mada se o tome }uti) i prirodno dobijenoj rojevoj matici. Jo{ dve okolnosti doprinose odr`avanju ovakvog na~ina uzgoja: prva je da uzgajiva~ nije du`an da pru`i nikakvu garanciju kvaliteta kupcu. Citira}u Jovu Kantara. Matice koje su uz dobre pa{ne uslove osnovni faktor stvaranja optimalno jakih zajednica. ^im pronese. Da bi profitirao i tr`i{tu ponudio jeftine matice. Po~etkom aprila naredne godine poja~am njihove zajednice i ve}inu ve} prvih dana maja dovodim u stanje rojidbe. po pravilu isklju~ujem iz daljeg uzgoja. Matice Uzgajam uglavnom prirodno dobijene matice metodom kontrolisanog rojenja. one moraju biti manje kvalitetne. Radije primenjujem preventivne mere: zamenu po mogu}nosti kompletnog plodi{nog sa}a u toku godine. bolesna. Matica mo`e biti slabog kvaliteta. . Sada je to u duhu zahteva nove strategije Evropske Unije o povratku prirodi u p~elarstvu. ube|en da kvalitetnu maticu nije mogu}e kupiti. sa ve} izgra|enim trutovskim sa}em. koji u knjizi „Matica misaona imenica“ iznosi: „Nose}i stub p~elarstva su matice rekordnih p~elinjih zajednica“. U zajednicama sa ovakvim leglom. I zdravstveno stanje kod takvih je po pravilu normalno. dotrajala. Su{tina ovog starog i poznatog metoda je u pravilnom odabiru visoko kvalitetnih rodona~elnica (kojih ima na ve}ini p~elinjaka) i dovo|enju njihovih rekordnih zajednica u rojidbeno stanje. Povremeno razmenim starije kvalitetne matice za sli~ne sa p~elarima koji primenjuju isti metod uzgoja. Takvo dru{tvo pripajam drugom ili ako je jo{ uvek sna`no. Trgovac ho}e profit po svaku cenu.

Prona|en je i dobar razlog za to. i samo u slu~aju starosti. najbr`i i najjeftiniji na~in umno`avanja p~elinjih dru{tava. a umesto njega koristiti drugi. Profesor Lebedev: „Matica dobijena presa|ivanjem. Vreme je za njihovu upotrebu. Prilikom oduzimanja bagremovog meda nastojim da na svakom dru{tvu oformim novu zajednicu u nastavku na zamre`enoj pregradnoj dasci iznad medi{ta. posle miliona godina prirodnog odabiranja i produ`avanja vrste isklju~ivo rojenjem. reprodukcija matica. pribli`iti po kvalitetu prirodnoj rojevoj“. jer ima svega u izobilju. pore|enja radi. . nema ni re~i o matici. Osnovna zajedni9 P^ELAR. oktobar 2006. Kao {to se vidi. Kad se matica stabilizuje i po~ne dobro zalegati. od dela legla i p~ela iz osnovne. Povodom toga. javno je izneo da izraz selekcija matica treba izbaciti iz upotrebe kao neadekvatan. nego bi se samo rojile. zato {to ona. a dobijena presa|ivanjem „gotovo da ne}e“. u Beogradu. sa trutovima nepoznatog porekla. John Hogg u seriji ~lanaka posve}enih rezultatima istra`ivanja uzroka rojenja velike grupe istra`iva~a (American Bee Journal. putem p~elarskih knjiga i ~asopisa. 1997) iznosi: „Skup vi{e faktora – ja~ina dru{tva. ne uti~e toliko zna~ajno na rojidbu. bez obzira kako je uzgojena. kada bi {ampionska grla. Na kraju bagremove pa{e. jer o pravoj selekciji u p~elarstvu ne mo`e biti govora. na javnoj tribini odr`anoj u okviru p~elarske izlo`be Ta{majdan 2006. Matice se sparuju na baznom p~elinjaku u {estoramnim oplodnjacima (slika 9). pri ~emu se vr{i testiranje mladih matica i elimini{e rojenje bez slabljenja snage zajednice. Proizlazi da se jednim potezom kineske ili neke druge igle za presa|ivanje mo`e eliminisati prirodni nagon razvijan desetinama miliona godina. izmenjena starosna struktura radilica i izobilje izvora hrane – dovode do redukcije u distribuciji mati~ne supstance u zajednici. a sada smo svedoci agresivnog reklamiranja i nametanja takozvanih „selekcionisanih“ odnosno trgova~kih matica. Nekada smo. samo se mo`e. jer jeftine robe problemati~nog kvaliteta na tr`i{tu uvek ima. {to pru`a velike mogu}nosti manipulacije i Slika 10 kori{}enja LR zajednice pri naseljavanju i odr`avanju oplodnjaka. Od veli~anstvene srne jo{ nije napravljena doma}a koza. {ta bi bilo sa konji~kim sportom. odmah zavr{avala na klanici umesto na priplodnom pa{njaku. prva generacija matica uveliko pola`e jaja u oplodnjacima. i ona ide na svadbeni let i pari se sa isto onoliko trutova nepoznatog porekla kao i rojeva. No nije glavni problem u postojanju trgova~kih matica (kako ih p~elari opravdano nazivaju). Zoran Stanimirovi}. Ovo je. ~ija zajednica zato napreduje neverovatnom brzinom. manje ili vi{e. p~ele ne bi radile ni{ta drugo. uklonim pregradnu dasku i na njeno mesto postavim mati~nu re{etku. profesor Veterinarskog fakulteta dr sci. ulazi u grupu faktora ~iji sticaj dovodi do smanjenja {irenja mati~ne supstance i rojenja. Istina. upu}ivani na uzgoj matica od svojih najboljih zajednica. po zavr{etku takmi~arske karijere. a nastavak dopunim ramovima sa satnim osnovama. rojeva matica „ho}e“ da se roji. Spajanjem takva dva dobija se LR ram (slika 10). I bolje je {to je tako. ~iji ram je po veli~ini jednak polovini rama LR ko{nice. Od tog trenutka p~ele osnovne zajednice opslu`uju i mladu maticu. prenaseljenost plodi{ta. ali posle toga jednostavno „gubi volju“ za rojenjem. Nametnuta im je i uporno se odr`ava velika zabluda da je rojeva matica nepo`eljna.stvo zbog toga trpi? Zamislimo. da se pove}an nagon za rojenjem nasle|uje ba{ tako kako nam se poku{ava predstaviti. Stav renomiranih svetskih stru~njaka je jaSlika 9 san. smatram. u koju uvodim mladu (nedovoljno proverenu) maticu iz oplodnjaka (slika 11). Kako neko re~e. ve} u odvra}anju p~elara od ideje da sami uzgoje najbolje matice za svoje potrebe. odnosno rojenjem“. zato {to se matice sparuju slobodno. Takvo stanje ne mo`e dugo trajati pa se razre{ava deobom.

topljenje voska. Jakom i zdravom p~elinjem dru{tvu sa kvalitetnom maticom i obnovljenim sa}em potrebna je zimska rezerva od najmanje 15 kg hrane. Preostale zajednice sa mladim. Jedan broj }e poslu`iti za oja~avanje i zamenu matica u proizvodnim dru{tvima koja }u seliti na letnje pa{e bez bojazni od rojidbe (mladu zajednicu postavljam na podnja~u ko{nice. U septembru. onda u maju naredne godine mogu o~ekivati rekordno medobranje. Kad su one u oktobru oko 20 kg. pa je eventualno zaostajanje u razvoju mlade zajednice znak da kvalitet matice nije na potrebnom nivou. Njih pri pregledu tokom avgusta razdvajam od donjih postavljanjem zamre`ene pregrade umesto mati~ne re{etke (slika 12). Nastojim da krajem avgusta centralni ramovi u plodi{tu 10 P^ELAR. Ostali poslovi Po obavljanju pregleda p~elinjih zajednica na redu su poslovi iz tre}e grupe: eliminisanje varoe. medni venci postaju dublji. broj p~elinjih dru{tava na p~elinjaku se nekada i udvostru~i. oktobar 2006. ve} samo nu`na i po koli~ini ograni~ena dopuna rezervi prirodne hrane. P~elare}i godinama uo~io sam da je prinos u pa{i bagrema u direktnoj zavisnosti od veli~ine zimskih zaliha. suzbijanje neprijatelja p~ela i ure|enje prostora na p~elinjaku. sada ve} proverenim maticama. a od stare matice i dela njenog legla oformim nukleus). sa smanjenjem koli~ine legla. Napred sam izlo`io da koristim trutovsko sa}e kao osnovno sredstvo. pa je mogu}nost redukcije u distribuciji mati~ne supstance smanjena. Uslovi za testiranje mlade matice su idealni. a time i teku}e potro{nje. odnosno tokom celog perioda uzgoSlika 13 Hrana Utvr|ivanju koli~ine hrane u ko{nici posve}ujem posebnu pa`nju. skladi{tenje i za{tita sa}a. Manji deo se plasira na tr`i{te. Eventualnu prihranu okon~avam polovinom septembra. ostaju na dru{tvima koja ne selim. kojim veli~inu populacije varoe dr`im pod kontrolom od kraja marta pa sve do polovine avgusta. jer p~elinje dru{tvo je sada dvomati~no. Slika 12 Slika 11 Formiranjem mladih zajednica u kojima se testiraju nove matice u junu.ca se ne}e rojiti. imaju solidne medne kape (slika 13). . Rukovode}i princip pri tom mi je da hrana od {e}era ne mo`e biti zamena. Suzbijanje varoe je stalan posao ~ija va`nost se nikada ne mo`e prenaglasiti.

Najpre se uklanja trava koja je u me|uvremenu narasla izme|u redova. a p~elaru omogu}ava ugodnije obavljanje poslova. Kraj leta. 11 . Nakon obavljanja navedenih radova doseljavaju se ko{nice i razme{taju na postavljena postolja (slika 15). nalazi se na blagoj padini {to omogu}ava dobro provetravanje i oticanje vlage. {to doprinosi boljoj orijentaciji p~ela i manjem zaletanju. krti~njaci i gnezda osa u zemlji. veli~ine jedne ~etvrtine hektara. Slika 15 P^ELAR. primenjujem zavr{ni tretman. Na betonske trake postavljena su betonska postolja (po tri elementa za svaku ko{nicu). Prostor. U novembru. predstavlja po mojim merilima. pravo je vreme za obavljanje poslova na ure|enju prostora. kao i {tetan uticaj vlage. Me|usobna udaljenost ko{nica ve} vi{e godina iznosi jedan metar. dok ve}ina zajednica nije vra}ena sa pa{e. Treba uni{tavati i gnezda osa i str{ljenova u blizini p~elinjaka i potkresati `ivu ogradu oko njega. oduzimanju meda. a ograda od drve}a i vo}a sa tri strane pru`a za{titu od vetra (slika 14). Pristalica sam pojedina~nih postolja. jedan od najva`nijih poslova.Slika 14 ja trutovskog legla. mi{evi. U drugoj polovini avgusta i septembru primenjujem tretman hemijskim sredstvima. P~ele imaju vodu u potoku koji te~e ispod p~elinjaka. Ure|enje prostora na baznom p~elinjaku na kome }e p~elinje zajednice provesti narednih 6 meseci. Stabilizacija tla izvr{ena je izradom betonskih traka za svaki red ko{nica. formiranju odvojaka). jer pri pregledu jedne zajednice ona spre~avaju uznemiravanje ostalih u redu. Time je i eliminisana trava oko postolja. Ostaje jo{ da se spre~i ulazak `ivine i drugih `ivotinja na p~elinjak i tako p~elinjim zajednicama obezbedi apsolutni mir. Ona je pru`ala za{titu mi{evima i drugim neprijateljima p~ela. oktobar 2006. Pri tom je odstranjivanje zale`enog trutovskog sa}a uvek uzgredan posao (pri pregledu zajednica. posle kojeg o varoi kao problemu ne moram razmi{ljati sve do prve polovine aprila kada vr{im prvo isecanje trutovskog legla. kada u zajednici nestane leglo. Zatim se razore i poravnaju mravinjaci. demariranju.

Dragutin Gaji}. ka`e: „U poljoprivredi je cena u ishrani od primarne va`nosti. Sirup koji sadr`i galaktozu. Arizona) koji je u radu „Va`nost izbora {e}era za prihranu p~ela“ dao temeljan pregled saznanja istra`iva~a sa tih prostora. Na na{em tr`i{tu pod {e}erom se oduvek podrazumevao {e}er dobijen od {e- P^ELAR. Mateji}. Branislav Karleu{a. naro~ito kod po~etnika. Urednik prvog takvog zajedni~kog teksta koji }ete sada pro~itati je urednik P~elara. kao {to se to drugim vrstama dogodilo. Robert Past. p~elinjak profesionalnog p~elara u ovom vremenu sve lo{ijih pa{nih prilika. Uprkos na{em odnosu prema {e}eru kao manje vrednoj. Ograni~avaju}i faktori efikasnosti ugljenih hidrata u p~elinjoj ishrani nisu pouzdano obja{njeni {to iziskuje dodatna istra`ivanja i razja{njavanja. saharoza. koji }e se povremeno. na nekoliko meseci. oktobar 2006. . S druge strane. stahiozu i laktozu. objavljivati u ~asopisu. manozu. p~ela je ostala `ivotinja koja se ne mo`e nikada pripitomiti. Ovaj stav ne bi trebalo da ohrabri bilo potro{a~e meda bilo one koji se za p~ele interesuju mimo profesionalnih razloga da donesu zaklju~ak kako u ponudi meda postoje razlike u klasi tog proizvoda u zavisnosti od ponu|a~a. Visoke cene konzumnog {e}era (saharoze) i dobra prodaja meda podsti~u p~elare da probaju jeftinu prihranu p~ela. Ali. ksilozu. [e}eri koji su toksi~ni kada se p~ele njima hrane su sa niskim nivoom saharoze. Rajko Pejanovi}. druge su pak uspe{ne. Milutin Petrovi} Iako mnogi veruju da je najve}e nasilje nad p~elama u~injeno kada su otrgnute iz svog prirodnog stani{ta i unete u ko{nice po meri ~oveka. Naprotiv. Neke zamene za konzumni {e}er dosledno razo~aravaju. Ta odgovornost podrazumeva i iz12 vorni kvalitet bilo kog p~elinjeg proizvoda. Tucson. i pored toga {to obitava u domu koji joj je ~ovek skrojio. Me|u njima i Roy J. Rajka Pejanovi}a iz [apca. Neki {e}eri. izme|u ostalog. od zadivljuju}e srne stvoriti doma}u kozu. a autorski kolegijum ~ini 9 ~lanova redakcije. Dejan Kreculj. u svakom trenutku sezone ne sme biti bez tolike zalihe konzumnog {e}era koja }e u nepovoljnim uslovima zadovoljiti potrebu od 5 kg po maksimalno planiranom broju p~elinjih dru{tava. U najboljoj nameri da se p~elinja zajednica pomogne u trenucima oskudice. p~elari su ovom plemenitom insektu ponudili hranu koja ih je po ukusu podse}ala na med i tako krenuli u pripitomljavanje p~ele nadaju}i se da }e. slast jeftino}e mo`e se brzo zaboraviti zbog gorkog ukusa koji ima na brzinu dobijeni jeftini proizvod. melecitoza i trehaloza su bezbedne i hranljive“. koji su hrana za sisare mogu biti otrov za p~ele.Na inicijativu ~lana Izvr{nog odbora SPOS-a. redakcija P~elara je pokrenula akciju poja{njavanja odre|enih nedoumica u p~elarstvu. fruktoza. kroz pisanje zajedni~kih tekstova ve}eg broja ~lanova redakcije. rafinozu. maltoza. ^ime prihranjivati? I danas je vi{e nego aktuelno pitanje prihranjivati ili ne? Ili mo`da ~ime? Ovim pitanjima bavili su se i bave se mnogi stru~njaci. po odre|enim izvorima ~ak i {tetnoj hrani za p~ele. glukoza. On. on kao poruku isti~e odgovornost odgajiva~a p~ela prema p~elinjem dru{tvu. Barker iz Ministarstva poljoprivrede SAD-a (Bee Research Laboratory. Milan Jovanovi}. melibiozu. s pravom se mo`e tvrditi da je to zapravo bilo onog ~asa kada im je u takav novi dom prvi put uneta hranilica. toksi~an je za p~ele. tvrde Barker i Lehner (1974) i Barker (1976). PRIHR ANJIVANJE U FAZI PRIPREME P^EL A ZA ZIMOVANJE Milan S. Slavomir Popovi}. sveop{teg zaga|enja i uni{tenja i poslednjeg kutka izvorne prirodne sredine. Sre}om. arabinozu.

nije bezrazlo`na bojazan da }emo uskoro postati tr`i{te otvoreno i za sve vrste {e}era. ^ak se u pojedinim prodavnicama prodaje pod etiketom {e}era od {e}erne repe. a ne supstance. 1970). so. {e}er je bio hrana samo za odabrane. posebno na {kodljivost skroba. 1961. Ali. a kada je cena {e}era postala ni`a od cene meda ova bela opasnost je zakucala i p~elama na vrata i to se desilo krajem XIX veka. Nerafinisani {e}eri su {tetni pa i toksi~ni po p~ele. manoza i galaktoza (Percival. a po svemu sude}i i za p~elu. Iako p~elari tvrde da on ima manju slast i da su zimske zalihe koje p~ele od njega naprave mnogo manje od o~ekivanih.16% soli.35% do 1. za to za sada nemamo nikakvih dokaza. i polenova zrna imaju omota~ od nesvarljivih materija pa su ipak sastavni i neophodni deo prirodne p~elinje ishrane. Bailey je tako|e prona{ao da osam godina star med mo`e da izazove dizenteri~ne efekte sna`nije nego sam {e}er: apsorpcija HMF je maksimalno odgovarala toksi~nosti starog meda i sirupa invertovanih kiselinama. mast). Dakle. neprestano su ugibale. ali je njegova upotreba ipak skra}ivala `ivotni vek p~ela. 13 . Subletalni nivo ovih {e}era u polenu. P^ELAR. Zato ovom prilikom javno pozivamo one koji imaju odgovaraju}a saznanja po ovom pitanju. Do tada. Stoga. strani). Piskovoi i saradnici (1964) utvrdili su da kuhinjska so kao prate}i element u koncentraciji i manjoj od 0. [e}er odba~en kao otpadak kod mlevenja. P~ele u prezimljenim dru{tvima sa medom koji je sadr`ao od 0. medu ili nektaru ima druga~ije efekte od {e}era u dopunskoj ishrani p~ela. Evropa je po~ela bolje snabdevanje ovom namirnicom pa je cena {e}era i meda vrlo brzo postajala bliska. Tokom 1974. Siddiqui. pa se na kraju mo`emo slo`iti sa mudrim Paracelzijusom koji je govorio da je otrovnost posledica koli~ine. koji se ponekad mo`e nabaviti. na 8. Barker 1976) su pokazali toksi~no dejstvo HMF-a na p~ele koje su hranjene sirupom invertovanim kiselinama. 1975. S druge strane. godine Doull je koristio tri sirupa spravljena hidrolizom p{eni~nog skroba. Toksi~ni faktori u melasi i sme|em {e}eru nisu utvr|eni (Barker). bra{no. Primena ovih invertovanih sirupa pokazala se kao {tetna po p~ele u pogledu varenja pa je stoga usmerio sumnju na nesvarive polisaharide. Dobijeni {e}er li{en je 20–30 elemenata od kojih se sastoji {e}erna repa ili trska. Bolje rezultate postigao je sa saharozom nego sa njenim invertovanim sirupom. Bailey (1966) tvrdi da je polurafinisani tr{~ani {e}er bio bezopasan. ali so ili bra{no koje sadr`i mogu da budu {kodljivi. transformacijama u privredi i potpunim otvaranjem granica za svu robu. kao {to su rafinoza.125% u {e}ernom sirupu mo`e da izazove dizenteriju i mortalitet p~ela. oktobar 2006. ne~isto}e u nerafinisanom tr{~anom {e}eru mogu biti uzrok toksi~nosti. i med i nektar sadr`e u tragovima toksi~ne {e}ere. 1976). zagrevanim sirupom. a danas se zbog neumerenosti u ishrani svrstava u jedno od ~etiri bela zla za ~oveka ({e}er. Kada su masovnije po~eli da ga proizvode u SAD.}erne repe. Sirovi repin {e}er mo`e biti tako|e toksi~an s obzirom na sadr`aj pektina i galaktozida u sebi (Barker. pa i one rizi~ne. Ali. da nam se obavezno jave. jeftin je izvor saharoze. Testovi (Jachimowicz. starim medom i zagrevanim medom (detaljnije o tome pro~itajte u P~elaru za januar 2005. Od jedne tone {e}erne repe dobija se oko 140 kg {e}era i 38 kg melase. Sherbing. nije svejedno od ~ega se spravlja sirup. Danas se na na{em tr`i{tu u sve ve}im koli~inama mo`e na}i i {e}er od {e}erne trske. Rafinisani repin i tr{~ani {e}er su ~ista saharoza i bezbedan su nutritivni ekvivalent.

Cvetkov tako|e je utvrdio da su dru{tva koja su zimovala na {e}eru odgajila za 12. Sigurno je pogre{an primer mnogih profesionalaca koji se hvale profitom na ve}em broju zajednica koje uglavnom konzumiraju ogromne koli~ine {e}era. 1974). Haydak (1930) je upore|ivao tri grupe nukleusa koje su se hranile. {to je razlog 48. S. Mnogi poznati p~elari kao {to su Farrar. {to se iskazuje kroz slabiju aktivnost peroksidaze. A. Rihar. javora. 14 P^ELAR. Ono {to je sigurno ta~no jeste da p~elama u prirodi nije bilo omogu}eno da koriste sokove od repe. Interesantno je ispitivanje A.7% manje legla i donela 24. eventualno i broj~ano slabije.9%-tnog pove}anog unosa polena u prole}e za razliku od p~ela koje nisu prera|ivale {e}erni sirup u jesen. Tihomir Jevti}. polifenoloksidaze i katalaze. ali su one kasnije prevremeno ostarile i efekat je na kraju bio negativan. na osnovu svog dugogodi{njeg iskustva savetuju med kao jedinu isplativu hranu za zimu. a neki svetski stru~njaci ga ~ak upore|uju sa drogom i smatraju da bi trebalo zabraniti njegovu proizvodnju. S. pa slabije uzgajaju leglo bez obzira na to {to su kod njih bolji pokazatelji zimovanja (Martqnov. Posledice i po ~oveka i po p~elu bi}e o~igledne ako se ova bela supstanca kao i sve drugo u `ivotu upotrebljava umereno. P. ali se tako|e pokazalo da jesenja prerada {e}ernog sirupa od strane p~ela dovodi do smanjenja rezervnih materija u telu p~ele i do izvesne degeneracije unutra{njih organa. druga medom i tre}a medom sa dodatkom polena i utvrdio da {e}er nije punovredna hrana. imaju vi{e p~ela i odgaje mnogo ve}u koli~inu legla u prole}e. Butler (1946) je tako|e ustanovio da {e}er preko zime i u prole}e nikako ne mo`e da se uporedi sa medom. oktobar 2006. Johansson (1977) posle dugogodi{njeg ispitivanja zaklju~uju da mnogo manje legla imaju p~ele koje zimuju na medu od {e}era. K.Za{to {e}er nije adekvatna zamena za med? Mnogi nau~nici su se bavili uporednim ispitivanjem efektivnosti zajednica p~ela gajenih na medu i {e}eru. U Rusiji je sedamdesetih godina pro{log veka sproveden uporedni eksperiment sa p~elama koje su zimovale na medu i na {e}eru. . pa one prezimele na medu. stru~njak za p~elarstvo ameri~ke dr`ave Iowa. Taranov (1938) je tri zime upore|ivao zimovanje p~elinjih zajednica na {e}eru i medu i utvrdio da se pri zimovanju na {e}eru o~uvalo preko zime vi{e p~ela. Sama gra|a p~elinje glave ukazuje na to da su one prvenstveno stvorene da uspostavljaju vezu sa `lezdama nektarijama. Navodi i nau~no istra`ivanje koje je pokazalo da p~ele odgajene na {e}eru `ive ~ak 10–15 dana kra}e od onih odgajenih na medu. na osnovu dugogodi{njih iskustava pi{e da je {e}er daleko od idealne hrane za p~ele i da je uvek imao lo{e rezultate kada ga je primenjivao na p~elinjaku. trske. T. Poznati ameri~ki nutricionista Nansy Appleton navodi 76 razloga {tetnosti {e}era po zdravlje ljudi. {to zna~i da se dobijaju fiziolo{ki nekvalitetne p~ele. Bjorkman (1995) je tako|e utvrdio da kod zajednica hranjenih {e}erom produktivnost ne prati veliki broj dobijenih p~ela. ni jedan od njih nikada nije eksperimentalno upore|ivao {e}er i med u razli~itim odnosima u zajednici. pove}ana potreba unosa polena u prole}e kod zajednica koje su zimovale na {e}eru dovodi do njihovog ve}eg tro{enja. kukuruza…. jer su na prole}e imale ~ak 30% manje legla u pore|enju sa zajednicama koje su zimovale na medu. Jakovljeva i L. a da dru{tva koja su zimovala na medu mnogo manje tro{e hrane. Zbog toga. Glen Sanley. kao i sve {to se od njega pravi. sustignu i prestignu zajednice prezimele na {e}eru. I na nivou svetske zdravstvene organizacije je obnarodovano da je beli {e}er {tetan. Manja zaliha hranljivih materija uzrokuje slabiji intenzitet procesa metabolizma materija u telu p~ele u zimsko-prole}nom periodu. prva {e}erom. Jedno je sigurno ta~no. I. Pokazalo se da je broj p~ela u prole}e bio ve}i u onim zajednicama koje su zimovale na {e}eru. P. [aguna koji su utvrdili da su usled velike prerade {e}ernog sirupa i kasnije veoma intenzivne pa{e dru{tva u jesen uginjavala.6% manje meda u odnosu na dru{tva koja su zimovala na medu. i M.

one ne mogu u potpunosti da prihvate jer za takvu vrstu hrane nisu sasvim fiziolo{ki osposobljene. Kad smo ve} kod stimulisanja zajednice koje treba da dovede do ve}e nosivosti matice. za jesenju prihranu p~ela sve se vi{e koristi {e}er. na koje su p~ele kroz evoluciju navikle i postale od njih zavisne (recimo steroidni hormon biljaka epibrasinolid. kao i me|u p~elarima u skoro celom svetu. Zbog oskudica prirodnih podsticajnih pa{a.Prihrana {e}erom u fazi pripreme p~ela za zimovanje Dosta se govorilo. primena nekih lekovitih ili stimulativnih materija. tokom svog dugog bitisanja na Zemlji. Me|utim. mogu}nost pojave grabe`i. Kod na{ih p~elara duboko je usa|ena praksa zamene meda sa {e}erom i {iroko se primenjuje. Neki koriste kamionske cisterne sa me{alicom. Pravilna ishrana medonosnih p~ela je od prvorazrednog zna~aja za razvoj p~elinjeg dru{tva. Prevashodno se to doga|a u sezonama sa lo{im pa{nim 15 P^ELAR. pa se na svaki kilogram {e}era dodaje po 1 ml ovog rastvora. neprekidno se postavlja pitanje koliko i u kojoj meri {e}er mo`e biti upotrebljen u p~elarstvu kao zamena prirodnim izvorima p~elinje hrane? Za poku{aj razja{njenja ove dileme vratimo se u pro{lost Veliki p~elinjaci imaju profesionalne ma{ine za me{anje {e}ernog sirupa za prihranu p~ela. sudbinski vezale za biljke cvetnice i svoju ishranu bazirale na usko specijalizovanom jelovniku – nektaru i polenu. Uprkos tome {to su mnoga nau~na istra`ivanja i eksperimenti pokazali da p~ele mogu dobro prezimeti kada se u fazi pripreme za zimovanje prihrane gustim sirupom. Zamene. kroz koju su se p~ele. pisalo i pi{e o prihrani p~ela u vremenu kada se one pripremaju za zimovanje. postavlja se pitanje da li bi p~elar trebalo da oduzme iz ko{nica sav med i zameni ga {e}erom? Odgovor je svakako NE. ali i zbog velike pohlepe za medom od strane nekih p~elara. koji. Pre po~etka takve prihrane dobro je rasformirati slabe zajednice. razbla`ivanje eventualno uskladi{tene medljike. {to u ovom periodu mo`e obezbediti pove}ano polaganje jaja matice do 15%. . te od tehnike p~elarenja i iskustva autora. Nedostatak zaliha hrane za zimovanje mo`e biti uzrokovan razli~itim faktorima. u periodu njihovih manjih `ivotnih aktivnosti. Od stimulativnih materija nauka je odavno priznala kobalt i propisala na~in primene: 24 g kobalt-hlorida se rastvori u litru destilovane vode. nema svih onih supstanci iz nektara koje p~elama daju `ivotnu energiju. takvo prihranjivanje se i vr{i u periodu kada u prirodi nema `eljenog intenziteta pa{e. nadoknada nedostaju}e pa{e u su{nim i lo{im pa{nim godinama tokom avgusta kada se odgajaju zimske p~ele i eventualno. treba naglasiti da je najefikasnije prihranu u ovu svrhu sprovoditi u ranim jutarnjim ~asovima. o ~emu naro~ito treba povesti ra~una. pa i kontradiktorne. mada ne i sasvim isklju~uje. {to }e verno simulirati pa{u iz prirode. dovodi do skra}enja `ivota i do 50%). koje za oduzeti med mi p~elama nudimo. {to smanjuje. Ocene. Prvo bi trebalo razjasniti koju sve ulogu prihranjivanje {e}ernim sirupom u ovom periodu mo`e imati: dopuna nedostaju}ih koli~ina zaliha hrane za zimovanje. pa je zbog bespa{nosti mogu}a pojava grabe`i kod prihranjivanja. Naravno. kao jednom vidu zamene koju p~elama name}emo. pa se u tome nekada sigurno i preteruje. zaklju~ci i preporuke su ~esto razli~ite. i kod nas. oktobar 2006. a sve u zavisnosti od vremena kada su povodi za raspravu o ovom pitanju nastajali. ako se uskrati p~elama. Naro~ito je va`no to {to u {e}ernom sirupu.

Iz sli~nih razloga se prihrana {e}erom u p~elarskom `argonu naziva i nu`nim zlom. Drugi razlog je gramzivost p~elara koji izvrca vi{e meda nego {to bi realno smeo. oktobar 2006. ako se zalihe moraju dopuniti jer su nedovoljne. Ako je po~etkom avgusta prisutna osrednja polenska pa{a. prvo analizom u veterinarskom institutu utvrditi njegovu zdravstvenu ispravnost {to se ti~e uzro~nika p~elinjih bolesti). Imaju}i u vidu da je {e}erni sirup isklju~ivo energetska hrana za p~ele. 1. 1. ako u avgustu nema zna~ajnije polenske pa{e. Tre}i je svojevrsna kombinacija prethodna dva i mogao bi se nazvati nepromi{ljeno{}u. sojino bra{no…) nije idealan. U prihrani se uglavnom odlu~uju za {e}er. ali je naj~e{}e jedino (ako izuzmemo kombinaciju sa medom. kada se posle prvih dobrih pa{a izvrca skoro cela zaliha meda. umesto kvasca koriste polen. Postupak izrade: U posudu staviti isitnjen kvasac i pome{ati sa 1 kg {e}era u prahu.25 kg meda ili invertovanog {e}era (ako se koristi med. uz dodatak ve{ta~ke proteinske hrane (kvasac). nikako pravilo. u odnosu na polen. U takvu te~nost dodati med i vodu i kuvati (klju~anje 5–10 minuta) kako bi inaktivirali kvasce. svoje zajednice dohranjuju. Sa~ekati reakciju i nastajanje te~ne mase (oko 5 minuta). nastavlja se sa stimulativnim prihranjivanjem. a po popunjavanju zaliha. nije po`eljno da {e}er u njima u~estvuje sa vi{e od 30%. koji bi prvo trebalo proveriti u veterinarskim ustanovama. Prihranjivanje slabih dru{tava u ovom periodu nije racionalno i treba ih rasformirati i spojiti sa susednim zajednicama. kako bi nosivost matice bila na biolo{kom optimumu. u roku od 10 minuta kako bi mikser celokupnu masu najlak{e umesio. ili ~ak sadr`e {tetne materije po p~ele. treba znati da na po~etku avgusta svaka zajednica mora da ima minimalnu zalihu hrane od desetak kilograma. Oni su primorani da zarad koliko toliko normalnog odgajanja zimske generacije p~ela i stvaranja odgovaraju}ih zimskih zaliha hrane. samo ako je pa{a u prirodi veoma oskudna. uz maksimalni oprez da se ne bi izazvala grabe`) treba sipati do pola litra re|eg {e}ernog sirupa. Potreban materijal: 25 kg {e}era u prahu. ma ~ime oni bili uzrokovani. koji }e stimulisati p~ele na P^ELAR. ako ve} nije bilo unosa iz prirode. Nijedan od proteinskih dodataka (kvasac. Ali. ne{to nedostaje. da mo`da ne sadr`i uzro~nike nekih bolesti). {to se ponekad ne dogodi. zavisno od dosada{njeg iskustva za konkretnu lokaciju p~elinjaka). ili nemamo rezervne ramove sa medom u skladi{tu. To podrazumeva obavezno obezbe|ivanje 16 takvih zaliha po~etkom avgusta. u sirup treba dodati neki proteinski dodatak. Kvasac se prethodno pome{a sa malo sirupa. Ovu vrelu masu odmah sa grejnog tela sipati u me{alicu za testo i odmerenu koli~inu {e}era u prahu dodati u tri navrata. svakako je najbolje p~elama ostaviti dovoljne zalihe meda za zimovanje (minimalno od 20–25 kg. Evo jednog recepta za pripremu kvalitetne i jeftine poga~e.5 kg sve`eg kvasca za hleb. veliki broj p~elara u Srbiji stacionarno p~elari u krajevima gde tokom avgusta nema zna~ajnije nektarske. Ultimativno poslednji rok za dopunu zimnice je 15. pa se p~elar na|e pred situacijom da p~elama mora da obezbedi skoro kompletnu zalihu hrane za zimovanje.uslovima. Me|utim. s tim {to se prethodno inaktivi{u kvasne gljivice kratkotrajnim vrenjem na grejnom telu. koji u obilnim koli~inama skoro potpuno ubla`ava negativne efekte samog {e}era na p~ele. u nu`di }emo p~elama prepustiti da zimuju i na ~istoj {e}ernoj hrani. u nu`di se moraju dati. . Ipak. 1 litar vode. Sa druge strane. a ~esto i polenske pa{e. Prema tome. Naravno. Svakome od njih. Ovaj recept obezbe|uje najbolju konzistenciju {e}ernog testa. {to nije najsre}nije re{enje iz ve} navedenih razloga. makar prihranom. ali to mo`e biti samo izuzetak. Hlebni kvasac se dodaje u koli~ini od 5% do 10% mase sirupa. Prihranjivanje za dopunu zimskih zaliha obavlja se u avgustu. desetak dana svakodnevno (najbolje rano ujutru. Oni koji imaju takvih mogu}nosti. septembar u na{im krajevima (na oko najmanje 35 dana pre izleganja poslednjih zimskih p~ela). koja se mo`e koristiti i u prole}e. U poslednje vreme sve ve}i broj p~elara u ovom periodu za stimulaciju zajednica p~ela koristi {e}erno testo (poga~e) sa kvascem. ra~unaju}i na to da }e naredne pa{e obezbediti makar zimnicu. u velikim porcijama (oko 5 litara sirupa) kako bi u preradu maksimalno uklju~ili letnje p~ele.

U svom ~lanku „Jesenje prihranji24% 48% 52% {e}erni sirup vanje“. 2. klubeta. koje tokom ziPonovi}emo tvrdnju da je najbolje p~elama me. ali i Umesto zaklju~ka do objedinjavanja zaliha perge. a naro~ito tokom ranog prole}nog razvoja ostaviti dovoljnu zalihu meda za zimovanje. Dills jo{ davne 1924. Rezultati ovog eksperimenta su prikazani u tabeli. gremov med. p~elama pru`iti dovoljno nektara i vi{e nego dovoljno polena.najsre}niji oni p~elari koji su za p~elinjak umeli lo i nau~no potvrditi. 2/2006. Dru{tva prihranjivana razre|enim medom (dva dela meda na jedan deo vode). daju se precizni podaci o onome {to se doga|a kada su p~ele primorane da {e}erni sirup pretvaraju u zimsku rezervu. dolazi do njihovog objedinjavanja. P~ele }e nu se najboljom pokazala facelija. Dru{tva prihranjivana {e}ernim sirupom koji se sastoji od 40% {e}era i 60% vode.nosti je svakako zasejavanje {to ve}ih povr{ina niti med iz ramova u kojima ga ima malo. radi kompletiranja dovoljne zalihe perge za zimovanje i rani prole}ni razvoj. Bi}ete iznena|eni efektima! Jer. To bi treba. O~igledno je da u jesen treba izbegavati prihranjivanje re|im {e}ernim sirupom jer to predstavlja optere}enje za p~ele. 17 . Ovo je idealan period u kome se mo`e uklo. koji prema profesoru Zoranu Sta. koja }e i u netaj med brzo preneti u budu}u zonu zimskog povoljnim drugim uslovima. Iz tabele se vidi da je najve}i gubitak prilikom prerade dodate hrane bio kod razre|enog {e}ernog sirupa (52%). u tu svrhu treba koristiti prevashodno ba.kod nekoliko zajednica. Isto se mo`e ponoviti i po~etkom septembra.movanje sve ~e{}a i nu`na potreba. koje je Med razre|en 26% 52% 48% vodom sproveo L. U borbi protiv nozemoze zbog sve lo{ijih pa{nih i drugih uslova u prirodi. u krajevima gde je mogu}e sprovesti navodstave se ili iza pregradne daske (ako je p~elar njavanje i u najsu{nijim godinama. E. Danas su `e uspe{no koristiti i ekstrakt pelina. svakako mo`emo konstatovati da je nimirovi}u (2000) sadr`i alkaloid robicin koji suzbija razvoj nozemoze. prema iskustvima nekih na{ih p~elara (P~e. bez imaju klju~nu ulogu. Med se na takvim ramovima otvori i po. ali za sada u na{oj stru~noj i mogli da izaberu lokaciju koja tokom cele sezone pru`a odgovaraju}u pa{u. Stvaranje dovoljnih zaliha perge se lako mo`e obezbediti na p~elinjacima stacionarnih p~elara i tako {to }e se sva dru{tva tokom leta (najbolje tokom zamene matica) pretvoriti u dvomati~na. 3. [to se je `elimo da izbacimo iz ko{nice iz ovog ili onog ti~e perioda o kome smo u ovom tekstu govorirazloga. Ako se odlu~imo da prihranu u potpunosti ikakvog prihranjivanja. {to }e obezbediti mnogo ve}i unos polena iz prirode.poja~ano sakupljanje polena.medonosnim biljem u okolini p~elinjaka. oktobar 2006. a ko. Ipak. a istovremeno se simulira unos iz prirode. {to deluje veoma stimulativno. a najmanji ako je dodat nerazre|en med (26%) i gust {e}erni sirup (29%).te sa ostalima. prvi latini~ni pilot broj P~elara) mo. hrane i {e}eru u preradi Pogledajmo rezultate mo`da prvog Med 74% 74% 26% istra`ivanja na temu prihrane p~ela u fazi pripreme za zimovanje. U njegovom eksperimentu su postojale ~etiri grupe dru{tava prihranjivane razli~itom vrstom hrane: 1. tako i na ~itavu zaProcenat Procenat uskladi{tene Procenat uskladi{tene hrane izra`en u medu izgubljen Vrsta prihrane jednicu. koji se nalazio u okviru izve{taGust {e}erni 62% 71% 29% ja dr`avnog inspektora p~elarstva te gosirup dine. za ovu namekoristi) ili u nastavak ispod plodi{nog. P^ELAR. goRazre|en dine. Imperativ budu}javnosti nema takvog interesovanja. To }e obezbediti dovoljnu zalihu prirodne proteinske hrane. Dru{tva prihranjivana medom. pa ih u prole}e uporedidom. Probajte da to u~inite ili delimi~no u ovom periodu sprovedemo me. kako na maticu.prihranjivanje p~ela tokom faze pripreme za zilar. posebno one koje bi trebalo da prezime. se. 4. Kasnoletnjim spajanjem ove dve zajednice (uni{tenjem stare matice).li.priroda je priroda. Dru{tva prihranjivana {e}ernim sirupom koji se sastoji od 60% {e}era i 40% vode.

U njemu uvek ima manje ili vi{e vlage. Zapreminski sastav suvog vazduha (bez vodene pare) izgleda ovako: azot (78. Koli~ina (gustina) vodene pare (meri se u gramima). a vazduh sa nezasi}enom parom – nezasi}eni ili suv vazduh.93%). ugljen-dioksida. Po{to je u slobodnom prostoru atmosferski pritisak vazduha relativno stabilan. koja mo`e da se pome{a sa 1 m3 vazduha je ograni~ena. ki{a).01%) i ostali gasovi (0. odnosno najve}i parcijalni pritisak koji je mogu} kod odre|ene temperature zove se maksimalna gustina ili zasi}ena para. kiseonik (20. ucrtana je kriva maksimalne gustine (zasi}eno stanje) vodene pare (crvena linija).99%). ukupan pritisak vazduha je jednak zbiru parcijalnih pritisaka svih gasova koji ga ~ine.03%). ili vodene pare i vode (magla. koji odgovara temperaturi tog vazduha. ing.03%). Mirko Vilus. Ako u posmatrani prostor ubacimo dodatnu koli~inu nekog gasa. me|u njima i kiseonik. i on }e se u kratkom vremenu ravnomerno rasporediti po celom prostoru. npr. Vlaga je jedan od najgorih neprijatelja p~ela za vreme zimovanja…“. kao dim iz cigarete ili dimnjaka. Koli~ina se menja sa promenom temperature. onda }emo u svakom delu te posude na}i ravnomerno raspore|en svaki od navedenih gasova. Svaki gas se pona{a kao da je sam u posmatranom prostoru. gde su na ordinati koli~ine vodene pare u g/m3 (gustina) vazduha. argon (0. . ukupan pritisak va18 zduha ne}e porasti za veli~inu porasta pritiska ugljen-dioksida. recimo neku posudu zapremine 1 m3. Vazduh u kome je vodena para zasi}ena nazivamo i zasi}en vazduh. Ve}a je {to je vi{a temperatura i obrnuto. 37/I-12. Ti pritisci zavise od koli~ine (gustine) svakog gasa posebno. koja se u njemu pona{a kao navedeni gasovi. Po{to je vazduh me{avina gasova. Vazduh je me{avina gasova. a na apscisi temperatura vazduha u °C. (064) 29-60-315 „Glavni bi~ za zimovanje p~ela jeste vlaga. 1. Vodena para koja ima gustinu manju od maksimalne gustine zove se nezasi}ena vodena para. a isto va`i i danas. a prido{li ugljen-dioksid iz posmatranog prostora istisnu}e odgovaraju}u koli~inu drugih gasova. vodonik (0. Atmosferski vazduh nikada nije potpuno suv. za P^ELAR. Na prilo`enom dijagramu br. rosa. ^ovek i druga `iva bi}a to odmah registruju kao ote`ano disanje. ul. ve} }e ostati konstantan. u vidu vodene pare. jer parcijalni pritisak vodene pare ne mo`e da prekora~i pritisak zasi}enja (stanje kad vazduh ne mo`e da primi novu koli~inu vodene pa- re). Te pritiske nazivamo parcijalnim pritiscima tih gasova. pisalo je u ruskom ~asopisu „Severno p~elarstvo“ pre 110 godina.01%). Radoja Krsti}a br. ugljen-dioksid (0. Vodena para koja ima najve}u gustinu. oktobar 2006. pa tako i (nezavisno od drugih) vr{i pritisak na sve zidove posude. Ako posmatramo neki prostor ispunjen vazduhom. 37240 Trstenik (037) 712-177.VL AGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTIL ACIJ A KO[NICE Dipl.

ta~ka A1.8 g na 0 °C. vidimo da }e u ta~ki V1. Zasi}ena vodena para prelazi u nezasi}eno stanje: 1. naprotiv. dok je u toplim mesecima situacija obrnuta. Koli~ina vodene pare. 2. Na primer: Na dijagramu se lako uo~ava da se 1 m3 vazduha na temperaturi od 0 °C mo`e pome{ati maksimalno sa 4.pripadaju}e temperature vazduha od –10 °C do +35 °C. Smanjivanjem temperature (hla|enjem).4 g. ta~ka V2 prese~na ta~ka vertikale iz –2 °C i grani~ne krive koja se kao {to znamo ne mo`e prekora~iti. Ako taj vazduh hladimo. koju u nekom trenutku sadr`i 1 m3 vazduha zove se apsolutna vla`nost tog vazduha (Av). vidimo da se relativna vla`nost spustila na Rv=50%. kada su poznati relativna vla`nost i temperatura. Vazduh je suv. rosa. jer se tada u posmatranom prostoru gustina vodene pare snizi na neku vrednost manju od maksimalne. Obi~no se izra`ava u procentima. U toj ta~ki po~inje kondenzacija vodene pare u vodu (magla. a na temperaturi od 30 °C sa 30.1. dok je sa tom apsolutnom vla`no{}u na +30 °C vrlo suv Rv=15. kao ni razni sakuplja~i vode u ko{nici. 2. a relativna vla`nost Rv=60%. bez dovo|enja nove koli~ine vodene pare. Uop{teno: U zimskim mesecima (hladni dani) apsolutna vla`nost je niska.1. a iznad. Ako taj vazduh. To pored ostalog pokazuje da sa nekom koli~inom vlage (apsolutna vla`nost). ako se taj prostor pro{iri tj. pove}anjem zapremine ili temperature. Ne mo`e nikakvo brisanje stakala. kao u na{em primeru sa 4. Rv = (Av / Mv) × 100 Brzina isparavanja vode u otvorenom prostoru zavisi od relativne vla`nosti vazduha. U potpuno suvom vazduhu je najve}a. jer tada stvarna gustina vodene pare (apsolutna vla`nost). {to je pribli`no 6. Po{to znamo da relativna vla`nost vazduha zavisi od gustine vodene pare i temperature tog vazduha. kod vi{e temperature nije dovoljna za gustinu. koja kod ni`e temperature daje. Za `ive organizme i fizi~ke pojave u atmosferi mnogo va`niju ulogu ima relativna vla`nost vazduha (Rv). relativna vla`nost se smanjuje. Ona predstavlja odnos izme|u apsolutne vla`nosti (Av) i maksimalne koli~ine vodene pare (Mv). kod neke ni`e temperature dosti`e maksimalno mogu}u gustinu (zasi}eno stanje). brzina isparavanja opada. 1 m3 vazduha mo`e pome{ati maksimalno sa 12.1 g/m3. Na primer: Ta~ka V na dijagramu pokazuje. 50%. Temperatura zasi}enja ~esto se naziva i ta~ka rose. neposredno spoji sa prostorom suvog vazduha. 60% i 80%. merena u gramima. a relativna visoka. Na primer: Ta~ka A na dijagramu pokazuje da se na temperaturi od +14 °C. jer ona koli~ina vodene pare. a relativna vla`nost vrednost Rv=100%.1 g vodene pare.3 puta vi{e. prelazi u nezasi}eno stanje (suv vazduh). zamagljena stakla u automobilu mogu se osu{iti otvaranjem ventilacije ili uklju~ivanjem grejanja. Tu krivu nazivamo i grani~nom krivom. Pove}avamo temperaturu Pove}anjem temperature. Rv=100% (vla`an vazduh). na temperaturi +6 °C vodena para dosti}i maksimalnu gustinu (zasi}eno stanje). vla`nog vazduha (vazduh + vodena para + voda). maksimalnu gustinu (zasi}eno stanje). hladniji vazduh ima vrlo visoku relativnu vla`nost. Dijagram nam daje jednostavan uvid u stanje vlage u vazduhu. zagrevamo do +26 °C. kod te temperature.3 g/m3. koja pripada zasi}enoj vodenoj pari. Pove}avamo zapreminu Zasi}en (vla`an) vazduh u nekom posmatranom prostoru. u posmatranoj zapremini. Prethodno vla`an vazduh sada je suv. koju vazduh zapremine 1 m3 mo`e da primi na temperaturi merenja. ki{a). Do sada smo kod zagrevanja i{li iz ta~ke A u A1 i 19 1. tako da isparavanje potpuno prestaje kada relativna vla`nost dostigne vrednost od 100% (zasi}eno stanje). Nastavljamo hla|enje do temperature –2 °C.2. Radi lak{eg kori{}enja i jednostavnijeg obja{njavanja promene vla`nosti vazduha na istom dijagramu su iscrtane krive relativne vla`nosti Rv=40%. ako se menjaju gustina ili temperatura? `nost u toj ta~ki je Rv=100%. Na primer. – smanjivanjem temperature i – dovo|enjem nove vlage uz promenu ili bez promene temperature. Sa rastom relativne vla`nosti.8%. Zna~i. kao i promene koje nastaju kada se ti parametri menjaju. 1. da je na temperaturi od +14 °C gustina vodene pare (vidi na ordinati) 7. oktobar 2006. Nezasi}ena vodena para (suv vazduh) prelazi u zasi}eno stanje (vla`an vazduh) u tri slu~aja: – smanjivanjem zapremine (za nas nije interesantno). znatno manja od maksimalno mogu}e 12. Relativna vla- P^ELAR. Ispod je podru~je suvog vazduha (vazduh + vodena para). {ta se mo`e o~ekivati. .8 g vodene pare.

u ograni~enom prostoru sa promenljivom ili konstantnom temperaturom. u na{im krajevima. One ne tro{e med da bi zagrevale okru`enje. sa 4. Ovaj simulirani primer je vrlo sli~an realnim slu~ajevima u ko{nicama u rano prole}e. oko 145 g vode i oko 50 g ostalih materija. Zato }emo ga malo detaljnije razmotriti. Prelazak suvog vazduha u vla`an (u zasi}eno stanje). .05 m3 vazduha.2. Rv=100%. voda oko 18%.1 g/m3. To zna~i da bi 1 m3 vazduha Rv=60% na temperaturi od +8 °C mogao da primi. U normalnim atmosferskim uslovima u 1 m3 vazduha ima 5. oktobar 2006. kao {to to ne rade ni druga `iva bi}a.3 g vodene pare u sebi. koji su sme{teni u tom prostoru. ili u maglu itd. Neka relativna vla`nost na toj povr{ini bude Rv=60%. ostalo oko 6%. 20 potrebno je da hrane i kiseonika bude dovoljno.1 g vodene pare i 3. jer smo posmatrali primere kod kojih se apsolutna vla`nost ne menja. smanjuje potrebu za hranom i tako pobolj{ava uslove za dobro zimovanje. Maksimalna koli~ina vodene pare koju vazduh mo`e da primi na njoj je 8. Da bi se `ivotni proces odvijao normalno. U ta~ki V2 maksimalna gustina (apsolutna vla`nost) iznosi 4. ta koli~ina je dovoljna da do zasi}enja dopuni 5 m3 na +8 °C. kod daljeg hla|enja sa +6 °C na –2 °C (iz ta~ke V1 u V2) to nije mogu}e. jo{ 3. Pove}ana koncentracija usporava razmenu materija u organizmu p~ela. Poznato je da med sa~injavaju: {e}eri oko 76%. ili inje.3 g (vidi dijagram 1). na –2 °C je vla`an. va`no je da se neprekidno ima u vidu da klube funkcioni{e na potpuno isti na~in na kraju petog. Da zaklju~imo: vazduh koji je na +14 °C bio suv sa 7. Produkt sagorevanja je: 6 molekula vode i 6 molekula ugljen-dioksida.3 g = 12 g + 29. Isparavanje vode iz traheja bi prestalo i p~ele bi po~ele da se gu{e! Razmotrimo sada problematiku ugljen-dioksida. ugljen-dioksid.3 g Na dnevnu proizvodnju vode iz {e}era treba dodati i pripadaju}u dnevnu koli~inu vode iz meda od 4. uz stalnu produkciju vodene pare u njemu. Po{to klube za 24 sata ispusti 16.kod hla|enja iz ta~ke V u V1 po pravim linijama. koje za 30 dana potro{i oko 800 g meda. Pre~nik takvog klubeta je oko 25 cm i zahvata P^ELAR.8 g pa je ukupna dnevna proizvodnja vodene pare oko 16. Poznato je da p~ele pove}avaju koncentraciju ugljen-dioksida u klubetu sa 0. Proizvedenih 29. Da bi 1 molekul {e}era „sagoreo“ potrebno je 6 molekula kiseonika. 2. Posmatramo najve}e klube. Uzmimo za primer najjednostavniji slu~aj dru{tva bez legla. P~ele sakupljene u klube nekoliko meseci „miruju“ izvan klubeta i ne vr{e nikakve aktivnosti. ne{to toplotne energije i u povoljnom trenutku u {ire okru`enje ne{to izmeta. {to odgovara apsolutnoj vla`nosti Av=5 g na istoj temperaturi.3 g je dovoljno za 5. da budu neprekidno dostupni (na pravom mestu) i da bude mira na p~elinjaku.03% na oko 3% (oko 100 puta). Kroz simulirani primer poku{a}emo da utvrdimo kolike su potrebe klubeta za ugljendioksidom. paralelnim apscisi.3 g vodene pare. To je za svakog p~elara najve}i problem. Klube za 24 sata ispusti u okru`enje 29. relativne vla`nosti Rv=60%. To zna~i da u 800 g meda ima oko 600 g {e}era. Ona se kondenzovala u rosu po zidovima. Ako jedna LR ko{nica sa 2 nastavka ima slobodnog (vazdu{nog) prostora oko 50 litara (0.05 m3).2 g.8 g vodene pare. U ovoj analizi nas zanimaju samo vodena para i ugljen-dioksid. Iz ta~ke V1 do ta~ke V2 promena se kre}e po grani~noj liniji koju nije mogu}e prekora~iti i na kojoj je kao {to znamo.2 g vode u vidu kondenzata na zidovima ili nekim drugim predmetima. To je koli~ina vodene pare koja vi{e nije u vazduhu.8 g. Uz ovu analizu ili bilansiranje ulazno-izlaznih koli~ina materije. a u okru`enje ispu{ta produkte „sagorevanja“: vodenu paru.8 g ugljen-dioksida. jer od dana svog formiranja p~ele nisu u stanju da uti~u na cirkulaciju vazduha izvan klubeta. petnaestog ili pedesetog dana. Tako se sti~u uslovi da klube iz okru`enja lako uzima potrebne koli~ine meda i kiseonika. Nemaju leglo i proizvode samo onoliko toplotne energije koliko im je potrebno da odr`e svoj organizam u `ivotu. Me|utim. to je na{ih 5 m3 zasi}enog – vla`nog vazduha dovoljno za 100 LR ko{nica! Odavde se lako izra~una da bi jedna hermeti~ki zatvorena LR ko{nica bila zasi}ena vodenom parom za pribli`no 15 minuta. vazduh zasi}en vlagom (relativna vla`nost Rv=100%). Ako uzmemo da su najni`e temperature vazduha i p~ela na spoljnoj povr{ini klubeta podjednake i kre}u se oko +8 °C onda tu temperaturu uzimamo kao referentnu. Razlika do ta~ke V1 iznosi 3. kada su razlike izme|u dnevne i no}ne temperature velike.3 g. prakti~no nema klubeta ve}eg od 8 litara (oko 25 000 p~ela). U praksi. C6H12O6 + 6O2 = 6H2O + 6CO2 {e}er + kiseonik = voda + ugljen-dioksid ili te`inski dnevno: 20 g + 21. do zasi}enja.

Podrazumeva se da su i tada p~ele u klubetu i nisu u stanju da ventiliraju ko{nicu. Taj problem mora da re{i p~elar. odnosno 29. Uz neznatno vi{u temperaturu u ko{nici. Velika su kolebanja relativne vla`nosti izvan ko{nice. Sa pojavom legla stanje se bitno pogor{ava.3 g je dovoljno za 12. vazduh suv. u uslovima relativno stabilne spoljne temperature i tako dalje. celokupnu koli~inu ugljen-dioksida. Va`na napomena: Prikazano stanje na dijagramima je bilo ta- Od kako je napravljena savremena ko{nica. shodno tome i produkcija vodene pare i ugljendioksida. a ne kao poto~i} vode. To zna~i. oni potvr|uju veli~inu problema. sa najmanjom koli~inom isporu~ene vodene pare i ugljen-dioksida. koju p~ele proizvedu u narednim satima i danima klube ispu{ta u okru`enje. 2). On tako|e mora da zna da je smer kretanja vodene pare uvek iz ko{nice u okru`enje (od izvora ka ponoru). sa najmanjom potro{njom meda. me|u kojima i vrlo bitni kiseonik. Veli~ina tog otvora postaje mala kada se u klubetu pojavi leglo. Iz ko{nice vlaga treba da izlazi u formi gasa (vodena para). To zna~i da u 4 litra slobodnog prostora. Prakti~no re{enje? Polaze}i od navedenih ~injenica. Poraste i potreba za kiseonikom. kao {to su: ko{nica i prostor u njoj. Neka je u njemu po potpuno slobodnoj proceni. Ova niska koncentracija ne va`i za okru`enje klubeta. Prema tome. veza ko{nice sa okru`enjem (ventilacija) i izbor lokacije za p~elinjak. Sve do sada izlo`eno imalo je za cilj da p~elaru uka`e na punu ozbiljnost problema vodene pare i drugih gasova u okru`enju klubeta. Javljaju se nagle i velike temperaturne promene. P~ele su se privikle na ni`u (do 13%) koncentraciju kiseonika u klubetu bez legla. oktobar 2006. 21 .6 klubeta. Iako su izabrani primeri najpovoljniji. {to se odra`ava na relativnu vla`nost u ko{nici (dijagram br. jer se pove}ava potro{nja meda i koli~ine emitovane vodene pare i ugljen-dioksida. Meteorolo{ke prilike se znatno menjaju i/ili pogor{avaju. kada je klube bez legla i kada je relativno mala produkcija vodene pare i ugljen-dioksida. Iz ovoga se jasno vidi da }e se potrebe formiranog klubeta za pove}anom koncentracijom ugljen-dioksida podmiriti za pribli`no 115 minuta. Tada su vremenske prilike relativno stabilne. Skoro u isto vreme u okru`enju ko{nice tako|e nastaju zna~ajne meteorolo{ke promene. 3). Moramo tako|e imati na umu da atmosferski pritisak u klubetu ne}e porasti zbog pove}anog prisustva (parcijalnog pritiska) ugljen-dioksida. Neki ventilacioni otvor je dovoljno veliki za dane velikih hladno}a. naprotiv. p~elari imaju problema sa zimskom ventilacijom tog p~elinjeg stani{ta P^ELAR. bez posledica po `ivotne funkcije. unutra{nja potreba klubeta je zanemarljiva prema ukupnoj proizvodnji. relativna vla`nost je niska (dijagram br. vazduh oko njega mora biti bogat kiseonikom. Kada je u okru`enju ko{nice temperatura niska. p~ele koncentri{u koli~inu ugljen-dioksida dovoljnu za 400 litara vazduha u normalnim atmosferskim uslovima. a drugu polovinu zapremine neka popunjavaju tela p~ela. treba dati odgovor na pitanje: Kako p~elar ipak mo`e da obezbedi optimalne uslove za kvalitetno zimovanje p~ela? Do kona~nog odgovora mo`emo do}i ako analiziramo bitne faktore za koje je nadle`an isklju~ivo p~elar.oko 7 ramova. U ko{nici je apsolutna vla`nost ne{to vi{a. apsolutna vla`nost je niska. Potro{nja hrane poraste. zbog ~ega vodena para brzo izlazi napolje. pola zapremine slobodno. Sa druge strane potreba za kiseonikom znatno raste. Ugljen-dioksid iz vazduha istiskuje odgovaraju}u koli~inu drugih gasova. Razlika izme|u gustina ugljen-dioksida i kiseonika u ko{nici i napolju je mala.

Stalno se menja.2 g). Na svom p~elinjaku to radim na slede}i na~in: Kod pripreme za zimu iz ko{nice vadim sve nepotrebne ramove. Podrazumeva se da na njima mora da bude i sva potrebna hrana (kao u dupljama stabala ili trmkama) i jo{ po jedan ram sa dosta hrane sa obe strane klubeta.8 g. Zna~i. p~elar mora da iz nje izbaci materijale koji su bolji provodnici toplote od referentnog drveta. Po pravilu. U ovom slu~aju se sva vodena para koju klube neprekidno ispu{ta kondenzuje po zidovima i ramovima ko{nice. Me|u takve spadaju i razne PVC folije. slabo osun~anoj. O~igledno je da je unutra{nja cirkulacija vazduha vrlo slaba (prigu{ena). temperatura sporo raste. ko{nica je pretrpana ramovima. To su najugro`eniji delovi u ko{nici. 2 i 3. Uz lo{u ventilaci- P^ELAR. kasni za spoljnom i iznosi +10 °C. Paronepropustljiva folija polo`ena po ramovima iznad klubeta predstavlja najhladniju povr{inu u gornjem delu ko{nice.kvo u trenutku merenja. Pre i posle toga bilo je druga~ije. U LR ko{nicama u gornjem nastavku ostavljam tako|e 8 ramova (slobodan prostor je 1+1 ram). Dijagram br. Utvr|eno je da p~ele vrlo dobro zimuju. pogubna. P~ele u klubetu nemaju adekvatnu odbranu. a dole 5 ramova (slobodan prostor je 3+2 rama). vazduh je vla`an. malim letom. relativna vla`nost Rv=80% (vazduh je suv apsolutne vla`nosti 10. Posle meda prihranjujem sirupom. U njoj je relativna vla`nost vazduha Rv=100%. Bez obzira na trenutni broj p~ela u DB ko{nicama ostavljam 8 ramova (slobodan prostor je za 3+1 ili 1+1 ram). 1) i manja je od apsolutne vla`nosti ispred ko{nice za 0. . na malim rastojanjima. Iz dijagrama se tako|e vidi da relativna vla`nost raste od ventilacionog otvora (leta) prema zadnjoj stranici i 22 uglovima. {to zna~i maksimalno 8 ramova. Na ovoj temperaturi maksimalna koli~ina vodene pare koju vazduh mo`e primiti je 9. p~elar treba pravilno da organizuje prostor u ko{nici. Realan je i ovakav primer: Napolju je naglo otoplilo. Dugotrajna vla`nost oko klubeta Rv=97% skra}uje p~elama `ivot za jednu ~etvrtinu. Iz njih se vidi da u ko{nici. Pored obezbe|ivanja slobodnog prostora za dobru cirkulaciju vazduha u ko{nici. Med sa svih izva|enih ramova centrifugiram i preko hranilice vra}am p~elama. vla`nost u ko{nici bi}e dugo ili trajno visoka. Ako se razmena gasova izme|u ko{nice i okru`enja odvija prigu{eno. Na kraju je sva hrana na pravom mestu – iznad klubeta. u toku zime u ko{nici treba da ostanu samo ramovi koje zahvata klube. Sve ko{nice uklju~uju}i i nukleuse imaju duboku podnja~u. Vra}amo se na dijagrame br. sporo. temperatura vazduha je +15 °C. razlika u relativnoj vla`nosti mo`e biti jako velika. U ko{nici sa debelim zidovima. Prethodno se pobrinem da leglo kod svih LR ko{nica bude u gornjem nastavku. ako relativna vla`nost oko klubeta ne prelazi Rv=85%. nema izlaska vodene pare iz ko{nice.4 g (dijagram br. Ispod DB plodi{ta stavljam prazan polunastavak. oktobar 2006. Stanje u ko{nici uvek zavisi od stanja u okru`enju i mora da ga prati bez ve}eg ka{njenja. 3 ne prikazuje najnepovoljnije stanje. U toku zime u ko{nici su samo ramovi sa potrebnom hranom i p~ele. Da bi tu pojavu potpuno ili delimi~no eliminisao.

Iznad je ravan krov. Generalna smernica za svakog p~elara i p~elinjak na konkretnoj lokaciji mo`e da glasi: P~elar treba da pove}ava otvor (otvore) za ventilaciju sve dok u ko{nici prime}uje vlagu. Postoji vi{e dobrih. p~elar mora za stacionarni p~elinjak ili zimovnik da odabere lokaciju sa {to manje magle. a znam ih mnogo. pa ne bi ugibale od gladi. Potrebni su im minerali. da potpuno otvore donje leto (dimenzija 450/375×20 mm). [ta }e im destilat? Zato sam ih u rano prole}e video mnogo na orezanim granama vo}a.ju i visoku relativnu vla`nost na delovima folije. Umesto paronepropusne folije korisno je staviti punije. Tako se dobijaju ko{nice sa ve}om zapreminom. Tako se kod naslona za ramove {titi tanak zid ko{nice od podhla|ivanja i kondenzovanja vlage. a u ko{nici toplotni efekat sli~an toplotnom efektu duga~kog kaputa. u visini 3–4 cm. sa {to ni`om prose~nom relativnom vla`no{}u. pogotovo ako nisu duboke (dubina najmanje 10 cm) korisno je da se ispod plodi{ta podmetne jedan ili vi{e polunastavaka ili nastavak. Kada bi mogle da idu iz klubeta po vodu mogle bi i po hranu.5 mm. Taj otvor treba da bude otvoren pre svega krajem zime i u rano prole}e. osun~anu. Postoje i druga dobra re{enja. Na svom p~elinjaku preko plodi{ta stavljam platno. Za{to bi pile ono {to su prethodno upotrebile i izbacile. p~elar treba da na najbolji na~in re{i i spoljni uslov za dobru ventilaciju ko{nice. Preko stiropora i hranilice (koju tako|e ne skidam) krajem jeseni stavljam novine. to otvor (otvori) za ventilaciju mora da bude ve}i! Dobre zalihe meda za dobro zimovanje P^ELAR. u kasnu jesen. gde je cela podnica otvorena. kondenzuje se voda. Svi primeri prezimljavanja p~elinjih dru{tava sa stalno otvorenim otvorom na podnja~i. oceditu i dobro provetrenu. Gornje okruglo leto pre~nika 25 mm na sredini prednje strane je uvek otvoreno. ili poklopna daska od lesonita. da bi p~ele „sa~uvale“ toplotu. Na kraju. to niko ne radi. sa prednje i zadnje strane plodi{ta. mo`e se staviti hartija. Imaju}i u vidu sve re~eno o problemu vlage. da te otvore treba krajem zime zatvoriti. a preko nje stiropor ili novine. [to je p~elinjak manje provetren. Ve}ina p~elara je ve} napustila pogre{nu preporuku. oko {tala itd. kada prestane nalet osa. Preko tog otvora treba da stave limeni {titnik sa trostrukim redom gustih okruglih otvora pre~nika 7–8 mm. P~elar uvek mora da ima u vidu funkcionalnu zavisnost izme|u veli~ine ventilacionog otvora i lokacije p~elinjaka. moraju u drugoj polovini novembra. Ve} je re~eno da p~ele ne tro{e med da bi zagrejale svoje okru`enje. Neki p~elari tvrde da p~ele tu vodu piju!?! Video sam dosta mokrih folija. Nije lo{a ni dobro nale`u}a poklopna daska od drveta sa novinama odozgo. su pozitivni. Kad je unutra{njost ko{nice dobro sre|ena ostaje da se obezbedi dobra ventilacija. Duboka podnja~a nije hermeti~ki zatvorena. mekano platno koje pokriva telo plodi{ta i njegovu spoljnu gornju povr{inu. Regulator donjeg leta je u polo`aju prole}nog razvoja (otvor 150×15 mm). izvoru mineralne vode. Kod novih podnja~a. a nikada p~ele da sa njih piju vodu. Preko toga platna dolazi drugi utopljavaju}i materijal. Preko njega je limeni {titnik protiv mi{eva. a na plodi{tu nemaju i ne `ele da otvore gornje leto. maglovit. Treba da izabere dobru lokaciju za p~elinjak. pa poklopnu dasku od lesonita. ~itave rojeve na prosutoj sto~noj hrani. 23 . Odavno se proizvode ko{nice sa ve}im zamre`enim otvorom na podnja~i. Na lesonitu je stiropor od 20 mm koji nikada ne skidam. koji su izvan dodira sa klubetom (kod slabih i iznad klubeta). Umesto platna. vi{e vla`an. Nije mogu}e dati jedinstven prora~un. Podrazumeva se da i leto za izlazak i ulazak p~ela mora biti otvoreno. a pogotovo ne prostor ispod klubeta. Po~etkom marta skidam {titnik. Taj kondenzat kaplje po ramovima i kvari sa}e i med. Drugo re{enje (koristim ga na p~elinjaku) je gornje i donje leto. Ventilacija kroz podnja~u je najbolja. oktobar 2006. P~elari koji imaju klasi~nu podnja~u. tu|ih p~ela i muva. Treba izbegavati lokacije sa ekstremno jakim udarima vetra. pa i ona doprinosi solidnoj ventilaciji. Pogodnija su iskustvena re{enja. Na {titniku je dvostruki red vrlo gustih okruglih rupa pre~nika 7.

. Savska br. amorfa i cigansko perje). Svi ti na~ini p~elarenja prilago|avani su za odre|ene uslove sredine u kojoj su mogli dati najve}e rezultate. Drugim re~ima. Verujem da }e objavljivanje i primena ove metode koju }u prikazati u daljem izlaganju. P~elarim sa LR ko{nicom. Pre izlaganja.ODR@AVANJE R ADNOG R ASPOLO@ENJ A TOKOM INTENZIVNIH PA[A I KONTROL A ROJENJ A U JEDNOMATI^NOM DRU[TVU ^edo \. dok tokom ranog prole}a. Samo od takve ko{nice mo`emo o~ekivati i najve}e prinose. zbog godina starosti i ve}eg fizi~kog naprezanja u ovom sistemu rada sa p~elama. poma`e ~uvanju stvorene toplote unutar ko{nice. a koriste}i shvatanja i iskustvo nekih savremenih p~elara. svaki krov ima s donje strane pri~vr{}enu tablu stiropora debljine 2 cm koji p~elinje dru{tvo leti {titi od sun~eve pripeke. Tako i nisu mogli biti unificirani. kada leglo krene. treba prona}i re{enje za neometanu aktivnost matice. 22 78420 Srbac. Kr~mar ul. evo jo{ nekoliko napomena. Danas se jo{ uvek vode rasprave o tome koji na~in je najprihvatljiviji. Sve su podnja~e sa mre`om i ulo{kom od grafi~kog lima. tehniku P^ELAR. usled ~ega bi do{lo do blokade matice u po24 laganju jaja. Tako|e. odnosno koji omogu}uje ostvarenje najve}ih efekata. Ali. postavio sam sebi pitanje: „Kako dalje?“. a rojenje dr`ati pod kontrolom? Metoda spre~avanja rojenja koja vodi slabljenju p~elinje zajednice za mene nije prihvatljiva. oktobar 2006. Razmi{ljaju}i o svemu ovome. a i neznatno ve}ih prinosa u odnosu na jednomati~no dru{tvo. koje se preklapaju. za plodi{te koristim dva standardna nastavka i potreban broj medi{nih nastavaka visine 17 cm (Fararovi nastavci). maja pa do kraja juna. biti novi podsticaj za dalje unapre|enje u smeru najpouzdanijeg puta podizanja nivoa na{eg p~elarstva. dr`i celokupnu situaciju u svojim rukama. U kraju gde stacionarno p~elarim (desna obala reke Save i obronci planine Motajice) imam tri pa{e (bagrem. jer je kontrola rojenja jedan od glavnih uslova dobre organizacije dru{tva. P~elar koji je re{io na odgovaraju}i na~in problem rojenja na svom p~elinjaku. Zbog toga. do{ao sam na ideju da razradim sistem. Odgovara nam onaj na~in koji ~uva celovitu snagu zajednice sa nesmanjenim poletom za rad i sakupljanje. Republika Srpska (051) 840-423 Nekada sam bio pristalica dvomati~nog sistema p~elarenja. Zbog toga je neophodno u toku pa{e obezbediti dovoljno prostora za unos i sme{taj nektara kako ga p~ele ne bi smestile u plodi{te. bolje re}i da pobolj{am neke postupke u tehnici p~elarenja jednomati~nim dru{tvom. Medobranje u normalnim klimatskim uslovima na ove tri pa{e traje od 10. Koju tehniku p~elarenja primeniti sa jednom maticom u dru{tvu i kako najefikasnije sa sna`nim zajednicama koristiti intenzivne pa{e.

U jednom od plodi{nih nastavaka postavim dva okvira sa mladim leglom. Zato ovo vrcanje treba obaviti brzo i odmah vratiti medi{ne polunastavke. ali do matice nemaju pristupa jer ih odvaja pregrada.koju primenjujem. Medi{ne polunastavke podi`em pomo}u ru~ne dizalice i sve poslove obavim za tri minuta po jednom dru{tvu. nastoje}i da mi p~elinja dru{tva budu maksimalno razvijena i da svo ovo vreme imaju puno radno raspolo`enje. koje po vrcanju meda postavljam u prvobitni po25 P^ELAR. Ako nema legla na 10 okvira. pa mati~nu re{etku (MR) i na kraju plodi{ni nastavak u kome je matica (slika 1). Tada na prvi nastavak u kome je zrelo leglo dodajem jedan medi{ni polunastavak. Postavim jo{ jedan medi{ni polunastavak (slika 2) (mogu se u medi{te stresti p~ele sa dva okvira mladog legla). juna – posle vrcanja bagrema U ovo vreme med od bagrema je zreo i treba ga izvrcati. rada p~ela u jakoj p~elinjoj zajednici aktivira sve p~ele i dr`i ih maksimalno u radnom raspolo`enju. dodati potreban okvir legla sa p~elama iz pomo}nih zajednica ili nukleusa. ostali prostor u tom nastavku popuniti praznim izgra|enim sa}em i satnim osnovama. a da ne dobiju rojidbeni nagon. Ovakav raspored nastavaka u ko{nici ostaje do vrcanja bagremovog meda. usmeravam za ovaj period medobranja. Za vreme vrcanja meda p~ele se nalaze u dva plodi{na nastavka. Ovaj nastavak ide gore. Stanje oko 10. maja – po~etak bagremove pa{e Kada po~ne unos nektara sa bagrema. ve} }e ulaziti na donje leto gde su i navikle. U donjem plodi{nom nastavku ostaje svo ostalo leglo i med. vadim MR. P~ele }e preko zamre`ene Snelgrove daske ose}ati maticu u gornjem nastavku i normalno raditi. Prona}i maticu i sa dva okvira mladog legla preneti je u gornji nastavak. radim slede}e. oktobar 2006. Stanje oko 25. a ostali prostor popunim sa praznim izgra|enim sa}em. ova dva plodi{na nastavka razdvajam mati~nom re{etkom. Leto na mati~noj re{etki zatvaram. Takvo usmeravanje Stanje oko 1. Po~e}u od zavr{etka vo}no-vrbove pa{e kada su p~elinje zajednice ve} razvijene i postoji mogu}nost da pre bagrema odu na rojenje. jer kod matice u gornjem plodi{nom nastavku ostaju samo mlade p~ele. U ovakvom rasporedu okvira vrlo brzo }e p~ele zajedno sa maticom zaposesti gornji na1 stavak. Kad se to dogodi. ispod je drugi plodi{ni nastavak sa leglom i medom. a da u pomenutom periodu ne naru{avam kontinuitet i kvantitet legla. Takvo stanje zadr`avam narednih 5–6 dana da p~ele u donjem plodi{tu imaju bliski kontakt sa svojom maticom i da mlado leglo prestari za odgoj prisilnih mati~njaka. aprila – nakon vo}ne pa{e U toku vo}ne pa{e dru{tvo razviti u dva nastavka sa najmanje 10 okvira legla. odnosno krajem juna. jer je u ~asopisu P~elar o tome u vi{e navrata detaljno pisano. Zato razrojavanje i uzgoj matica obavljam krajem ovog pa{nog perioda. P~ele koje od matice odlaze na pa{u kroz leto na Snelgrovoj dasci. Gore podi`em medi{ne polunastavke. Ovom prilikom ne}u govoriti o tome kako p~elinja dru{tva maksimalno razviti i pripremiti za glavnu bagremovu pa{u. Alternativa: Da ne bih tra`io maticu. a ispod njih postavljam be`alicu. Tako }e ove izletnice u donjem medi{nom delu ko{nice poja~ati sabirnu snagu dru{tva na bagremu. . a umesto nje postavim Snelgrovu dasku (SD) sa otvorenim letom napred. ne}e se vi{e vra}ati u gornje plodi{te kod matice. Sada gornji plodi{ni nastavak sa maticom spu{tam na donji plodi{ni nastavak i odvajam ih mati~nom re{etkom. Ovim postupkom 2 sputavamo rojidbeni nagon.

kada skidam medi{ne polunastavke. na samom kraju glavnih pa{a. vadim Snelgrovu dasku. a i lak{e se pronalazi matica. Jednim tretiranjem novoformiranih zajednica nekim od poznatih preparata protiv varoe u pravo vreme kada se p~ele izlegu iz dodatog zatvorenog legla. u oko 95% slu~ajeva pobe|uje mlada. Otvaram leto na mati~noj re{etki. a p~ele uzimljavam na dva plodi{na nastavka LR ko{nice. mo`e se po potrebi preve{ati 4 do 5 okvira zrelog legla u gornji plodi{ni nastavak. uveliko o~istimo p~ele od varoe u novim rojevima. P~elarima je poznato da p~ele nerado deponuju med ispod legla i skoro uvek po prirodnom instinktu med skladi{te iznad legla. Ja ove mati~njake uzgajam planski za ovaj termin razrojavanja pomo}u Jenterovog aparata. poznato je. Ovom intervencijom odr`avam i dalje puno radno raspolo`enje p~elinje zajednice. a umesto nje postavim mati~nu re{etku. Iznad ovog plodi{ta ide mati~na re{etka. Sada je vreme da se matica prenese u donje plodi{te. Dakle. Oduzimanjem izletnica od matice. a na nju medi{ni polunastavci i na vrhu ostaje drugi plodi{ni nastavak sa preostalim leglom. Istovremeno. Nakon 7–8 dana spu{tam gornji nastavak sa mladom maticom na donje plodi{te u kome je stara matica. Prona|enu maticu sa dva okvira mladog legla spu{tam u donji plodi{ni nastavak na podnja~i. a otvaram leto s donje strane Snelgrove daske i tako usmeravam p~ele izletnice u medi{te. a kad mlada i stara matica do|u u kontakt. a sputava se prirodno rojenje. P^ELAR. oktobar 2006.lo`aj. Da bi lak{e prona{li maticu. spre~avam pojavu rojidbenog nagona. da se nove p~ele izletnice iz gornjeg plodi{nog nastavka ne bi navikle da ulaze na zadnje leto. 26 Krajem juna. Ako na p~elinjaku ima lo{ih i starih matica. Osim toga. U ovo vreme cveta amorfa. Kada se mlada matica oplodi i zalegne 4–5 okvira zrelog legla. matica ostaje u gornjem plodi{nom nastavku. Tako sam na vrlo jednostavan na~in izvr{io zamenu matica. Spajanjem novoformiranog roja i osnovne zajednice u avgustu. 3 ali ovoga puta ja sam ih usmerio u medi{te. potrebno je ukloniti pregradnu dasku. odnosno bolja matica. a umesto nje postaviti mati~nu re{etku i tako omogu}iti p~elama nesmetano komuniciranje sa maticom da bi osetile pove}ano prisustvo feromona matice i legla. Nakon 5 do 6 dana pregledam okvire sa leglom u gornjem nastavku i pokidam eventualno povu~ene prisilne mati~njake. Ovakvo stanje ne treba da traje du`e od maksimalno 7 do 8 dana. otvaram leto na zadnjoj strani Snelgrove daske i tako omogu}avam p~elama da mogu izlaziti iz gornjeg plodi{nog nastavka. pa nove p~ele izletnice poja~avaju sabirnu snagu dru{tva na novoj pa{i. nakon preve{avanja zrelog legla mo`emo ispod gornjeg nastavka ubaciti Snelgrovu dasku. a ostali prostor u tom nastavku popunjavam satnim osnovama i praznim izgra|enim sa}em. U ovom polo`aju dru{tvo ostaje sve do pripreme za uzimljavanje. p~elinje dru{tvo ulazi u zimu znatno ja~e i sa vi{e meda i perge. Formiranjem rojeva pomo}u zatvorenog legla iz osnovnih p~elinjih dru{tava u znatnoj meri se smanjuje zara`enost varoom u osnovnim p~elinjim zajednicama. Zatvaram leto na prednjoj gornjoj strani Snelgrove daske. Umesto ovih oduzetih okvira staviti satne osnove. . 4 Ove radnje obavljam u prvoj polovini avgusta i tako spajam dva dru{tva (slika 4). a pre nego {to p~ele zatvore leglo od mlade matice. bez Snelgrove daske (slika 3). ali }e po povratku sa pa{e ulaziti na gornje novootvoreno leto gde su se i navikle. mo`emo se osloboditi p~ela radilica preko Snelgrove daske na slede}i na~in. Jedno vreme obe }e matice polagati jaja. Nakon 24 ~asa izme|u okvira sa leglom usaditi zreo mati~njak.

(1990) je u okviru svoje magistarske teze postavio ogled sa tri razli~ite vrste oplodnjaka: 1) normalni nukleusi sa ~etiri britanska standardna okvira (unutra{nja zapremina nukleusa 16 500 cm3. 2 i 3. Srednji broj spermatozoida u spermatekama sparenih matica kod oplodnjaka 1. Sem porekla. 9. Sparivanje u Izgled Kirchain oplodnjaka Kirchain oplodnjacima se mo`e smatrati zadovoljavaju}im. Hassan L. oktobar 2006.65 °C.09 °C za oplodnjake pod 1. Zna~i.Prof. Merenjem srednjih temperatura unutar oplodnjaka utvr|eno je normalnim okvirima. Odgovaraju}e srednje vrednosti perioda do prono{enja bile su 3. Na kraju je zaklju~eno da je uspeh sparivanja i prono{enja bio najbolji u jakim oplodnjacima sa Da bi se dobile kvalitetne matice. 2 i 3 bio je 4. dr Jovan Kulin~evi} Beograd UTICAJ VELI^INE OPL ODNJ AKA NA SPARIVANJE I PRONO[ENJE MATICA da su iste iznosile 32. {to iznosi 6.3% zapremine LR tela) i 3) mikrooplodnjaci (Atkinson mikro nukleusi. unutra{nja zapremina nukleusa 2 640 cm3. 2) bejbi oplodnjaci (Kirchain od polisterina.79 dana. Srednje vrednosti vremena da bi do{lo do sparivanja matica iznosile su 8. Maticama koje su dodate u sve tri vrste oplodnjaka izmerena je {irina glave na osnovu ~ega je utvr|ena njihova sli~nost u pogledu veli~ine. odnosno da su genetski predisponirane za ve}u produktivnost u odnosu na one koje nisu selekcionisane. maticama u mini 27 P^ELAR. veoma je va`no da poti~u od selekcionisanog materijala. isti iznosi oko 12 dana. {to iznosi 39.33 i 11. 32. A. 3. 2 i 3.90.5% zapremine LR tela).24.2% zapremine LR tela). jo{ pre petnaest godina u Kardifu (Cardiff) u Engleskoj. Zapremine spermateka kod 1 i 2 su bile sli~ne i relativno ve}e nego kada su bili u pitanju mikronukleusi.00 dana u oplodnjacima pod 1. a najgori u mikrooplodnjacima. M. 4. Ako spojimo period od izvo|enja preko sparivanja i prono{enja matica. dok je to kod mikronukleusa skoro 18 dana. {to iznosi LR oplodnjaka 0.12 °C i 29. Da bi se utvrdio uticaj veli~ine oplodnjaka na sparivanje i prono{enje matica.06 i 6.98 i 2. vide}emo da kada su u pitanju oplodnjaci sa normalnim okvirima.67. od osobitog zna~aja su uslovi odgajanja mati~njaka kao i uslovi u kojima }e se matica spariti i po~eti sa regularnim polaganjem jaja. Na|eno je da postoji negativna korelacija izme|u potrebne du`ine vremena da bi do{lo do sparivanja i prono{enja matica. . unutra{nja zapremina nuIzgled dvoramnog kleusa 224 cm3.86 miliona.

BiH.oplodnjacima trebalo je 50% vi{e vremena za sparivanje i prono{enje. neophodno je u procesu odgajanja pru`iti najbolje tehnolo{ke uslove. neka vrsta aerodroma za p~ele i ni{ta vi{e. 4. kao srednje re{enje ne{to su prihvatljiviji. bolje da odustanete. legla i hrane. to podrazumeva i superioran genetski materijal. Hamdije Seli}a br. +387 35 621-302 I u najobuhvatnijim p~elarskim knjigama poletaljka se opisuje u dve ili tri re~enice. Uzimaju}i sve ovo u obzir. Kada se radi o bejbi oplodnjacima gde imamo vi{e prostora sa vi{e p~ela. te{ko da ta metoda ima bilo kakvog opravdanja. ali kada se uzme u obzir nestabilnost i du`ina trajanja takvog oplodnjaka. Istina. Da li je to zaista tako? Da li je neko od vas u prirodi video poletaljku? 28 I najiskusniji p~elar }e vam re}i da ona slu`i za poletanje i sletanje p~ela. sparivanje matica u mikro i sli~nim oplodnjacima mo`e izgledati jeftinije. Kao da helikopteru treba aerodrom? Zar nije ~udno da p~ele za milione godina evolucije nisu uspele sebi napraviti poletalj- ku. oktobar 2006. dok je u Nema~koj gde su dugo kori{}eni mikronu- Ram legla iz troramnog LR oplodnjaka kleusi taj dvadesetogodi{nji prosek bio tek ne{to preko 60%. Naravno. Ova vrsta nukleusa koji se sastoji od normalnog LR nastavka podeljenog na tri ili ~etiri dela omogu}ava nam da pod normalnim uslovima sparivanja 97% matica pronese i dosta ih ima i larvice do ~etrnaestog dana kada su spremne za otpremu p~elarima. Kladanj. Prire|eno na osnovu napisa u Apicultural Abstracts. kao da je re~ o aksiomu koji je sam po sebi jasan. Vol 43. Da vidimo {ta nam je to pole- P^ELAR. kakvu im je ~ovek napravio za tren? Pa se jo{ ~udio za{to je do sada nisu imale! Kada u apitehnici `elite ne{to da uradite. prvo sebi postavite pitanje da li je to u skladu sa prirodom? Ako je odgovor negativan. O~igledno je da je u pitanju ~ista zabluda da se sa {akom p~ela mo`e obezbediti kvalitetno sparivanje i pravovremeno prono{enje matica. ali u svakom slu~aju rezultati su nepovoljniji nego kada se radi sa normalnim Unutra{njost okvirima. Jo{ vi{e se to odnosi na koli~inu sperme u spermateci. +387 35 620-070. 1321/1991. kakvi se od Kirchain oplodnjaka po~etka osamdesetih godina koriste na sparivali{tima Apicentra i kod kooperanata. . da bi se odgajile visokokvalitetne matice koje }e obezbediti maksimum u p~elarskoj proizvodnji. SVETSKO ^UDO ZVANO POLETALJKA Sadik ^amd`i} ul. O njenoj funkciji se pi{e jo{ manje. Zna~i. 30.

sa unutra{nje strane je prikovana da{~ica debljine 13 mm na kojoj je du`ina otvora leta 200 mm. Jer. uporedite sa starom. Dopu{taju}i da slabi propadnu. samo se tada sa unutra{nje strane leta mo`e prikovati recimo profilisani lim istog otvora (du`ina otvora leta 200 mm. Ovakva poletaljka se mo`e uraditi i kod ko{nica sa standardnom debljinom zida ko{nice. Izaziva poreme}aje mikro klime u ko{nici preko kapi ki{e koje se rasprskavaju i snega koji se mrzne i topi na njoj. Ovakva poletaljka zato manje truli i ne mo`e biti zavejana snegom. Izradite nekoliko komada. konstruisao sam mre`astu podnja~u sa druga~ijom poletaljkom. Poletaljka smeta i ~esto se lomi pri utovaru. 29 . Poletaljka je pomo}na platforma za prodiranje neprijatelja p~ela u ko{nicu. Poseban je problem produ`ena poletaljka sa kosom {irokom daskom koja poletaljku spaja sa zemljom. Milosti nema. P~elama je lak{e sletanje na poletaljku pod navedenim uglom. Zbog poletaljke podnja~a truli tri puta br`e. tako da je visina spoljnog otvora leta/poletaljke 35 mm. priroda opstaje i unapre|uje se. a visina 8 mm. Takvo „pomagalo“ omogu}ava povratak obolelih p~ela i p~ela invalida u ko{nicu {to rezultira pove}anim utro{kom rada ~ista~ica i stra`arica i pove}anim rizikom od infekcije uzro~nicima bolesti i parazitima. probajte. Po{to je debljina zida mojih ko{nica 35 mm.taljka donela. Odbrana ko{nice je olak{ana. ono se po inerciji obi~no svalja niz poletaljku. Zato vam je svima najtoplije preporu~ujem. pa javite utiske na{em P~elaru! P^ELAR. pa ona postaje hranili{te i mamac za razne `ivotinje. Isto se de{ava sa retkim kapima ki{e (ili pahuljicama snega) koje padnu na ovakvu poletaljku. transportu i istovaru ko{nica. Na prednjoj strani stranice podnja~e use~ena je poletaljka du`ine 250 mm i {irine 24 mm. a ne odli~an leta~. Posebno je skupa duboka mre`asta podnja~a. Zar to nije poni`enje za p~elu? Kao da je p~ela pu` ili nespretni gmizavac. P~ele iznose mrtve p~ele na poletaljku. Iz ovih i drugih razloga. sli~no kao u prirodnim stani{tima p~ela. oktobar 2006. Olak{ano je i ~i{}enje podnja~e. koje ~esto po~nu da uni{tavaju i `ive p~ele. Tako je poletaljka sme{tena u prednjem zidu podnja~e. `ivi dok radi{. p~elinja zajednica opstaje na gvozdenom principu: Radi dok `ivi{. Usek je ura|en pod uglom od 22. jer kada p~ele iznesu sme}e. a visina 8 mm) umesto da{~ice koju ja primenjujem. a ona je najskuplji deo ko{nice.5° prema spolja i dole.

danas u Americi postoje dva metoda proizvodnje meda u sa}u. koji nose imena po svojim autorima (E. Ovo se posti`e simuliranjem rojenja gde se koristi energija roja. proizvo|a~i meda u sa}u. dru{tvo }e poletno raditi kao novi roj i ne}e se rojiti te sezone. nekoliko nedelja pre glavne pa{e (kada se ustale vremenske prilike) svakih sedam dana vr{e zamenu mesta p~elar George S. Sli~nu ideju za proizvodnju i te~nog meda dao je prof. @ive u dr`avi Ilinois i p~elare sa 1 000 dru{tava.PROIZVODNJ A MEDA U SA]U SIMULIR ANJEM ROJENJ A U glavnoj pa{i proizvo|a~i te~nog meda ne idu na proizvodnju voska. principe nove tehnike proizvodnje meda u sa}u postavio je Mrkailo \ura| ul. jer bi u suprotnom prinos meda bio manji. Posle ovoga. Po njemu. 2/15 18000 Ni{ +381 18 49-331 de matice. Hogg je kasnije smatrao su{tinskim i nazvao ga magi~ni kur{um. Koriste}i dotada{nja nau~na saznanja. . i prekida kontinuitet zaleganja odstranjuju}i maticu za period od 10–15 dana. Hogg). da bi ostvarili svoj cilj moraju da idu na oba proizvoda istovremeno. U njega koncentri{e p~ele i leglo. dr Slobodan Miloradovi} u aprilskom P~elaru za 2004. godine u Farmerskom biltenu br. i objavio ih 1919. Killion i J. 6–8 nedelja pre glavne pa{e dru{tva treba maksimalno razvijati. a ovo je i me- P^ELAR. Kilionov metod Kilion i sinovi su u Americi najpoznatiji proizvo|a~i meda u sa}u sa tradicijom dugom oko 90 godina. E. U prole}e. Ovaj prekid zaleganja J. a izvode ga za to prilago|enom opremom. dodavanjem mla30 plodi{nih tela. Maksima Gorkog br. Demuth. a zatim pred pa{u plodi{te smanjiti sa dva na jedno LR telo. Njihov metod je opisan u knjizi „Med u sa}u“. Sa ovim se posti`e br`i razvoj i ravnomeran raspored legla u oba tela. 1039. Me|utim. Na osnovu ovih principa. oktobar 2006. A. simuliranjem stanja u jednoj ve} izrojenoj ko{nici bez gubitka p~ela.

Nastavci sa sekcijama su iste du`ine. jun 31 P^ELAR. U toku narednih 12 dana p~elar 4 puta otvara ko{nicu. Stvaranjem prostora za zaleganje mladoj matici. jer sadr`e 7 sekcija i dve prate}e daske. Koncentraciju p~ela i legla u na~elu vr{i u telu koje se zateklo gore i nad njim }e se (na roditeljskoj podnja~i) proizvoditi med u sa}u. p~ele joj prave prostor prenose}i med iz }elija plodi{ta u medi{te. p~elar iz Beograda – napomena urednika). . p~ele ih obavezno grade po uni{tavanju iste.ra protiv rojenja u tom periodu. dan Simulira rojenje bez – Uni{tava na|ene mati~njake 8. Telo koje se zateklo dole sa ostatkom legla i ne{to p~ela. o`ivljava aktivnost dru{tva. Radovi p~elara prikazani su u tabeli. ali je {irina manja za oko 6 cm. dru{tvima koja nisu u hladu dodaju nastavak (ne{to kao na{ zbeg) sa nekoliko malih zamre`enih otvora. jun – 16. Na kraju sezone medi{ta se skidaju. jun stavlja 2. leglo i maticu rojenje uz medi{te – Ako na|e mati~njake. Na 12 dana pre glavne pa{e. Plodi{ta su dimenzija desetoramnih LR tela. dan prisustva matice (traje 8 dana) – Uni{tava na|ene mati~njake 12. Simulira stavlja 1. vra}a oduzeto plodi{no telo i u tom polo`aju dru{tva ostaju preko zime. Ovu aktivnost Kilion opisuje: „Kada matica po~ne da le`e. a za vreme velikih vru}ina. Ona leti obezbe|uje ventilaciju. a zimi uti~e na to da ne do|e do bu|anja sa}a. dan – Dodaje mladu maticu (mati~njak) 4. Kilionovi koriste opremu koja je pode{ena tako da omogu}ava dobru ventilaciju. jun 8. Koriste duboku (Milerovu) podnja~u. ~ija je unutra{nja dubina 5. rad u medi{tu prakti~no EKSPLODIRA“. simuliraju rojenje. medi{te 12. Kada ona po~ne da le`e. Dvanaestog dana skoro svo leglo je poklopljeno i tada dodaje novu maticu. ali u njima dr`e samo po 9 ramova i sa svake strane po jednu pregradnu dasku koju nazivaju prate}om daskom (sli~no kao {to radi Branislav Karleu{a. Dani Prisustvo matice Radovi p~elara Stavlja Datumi po medi{ta Kilionu – Smanjuje plodi{te sa 2 na 1 LR telo. Pri svakom pregledu ru{i zapo~ete mati~njake. koju sam napravio na osnovu podataka iz Kilionove knjige. gde koncentri{e p~ele. uni{tava ih prisustvo matice (traje 4 dana) – Uni{tava staru maticu (uklanja) – 4. Ukoliko gradnja mati~njaka nije po~eta uz prisustvo matice. postavlja se na posebno mesto u p~elinjaku i od legla tri dru{tva pravi novo dru{tvo za vrcani med.6 cm. P~ele iz medi{ta preteruju koriste}i be`alicu. oktobar 2006. kako bi sekcije meda u sa}u bile potpuno kompletirane. dan – Uni{tava na|ene mati~njake 0.

posle ovakvih saznanja. pa niko od njega nije smr{ao. oktobar 2006. kako bi oporavak njihovog organizma od prevelikog fizi~kog napora protekao na najbolji na~in. Pitanje je samo da li ga je ~ovek prepoznao na pravi na~in. Liposukcija kao sve popularnija hirur{ka metoda je tako|e pokazala svoje nedostatke. Svi dosada{nji napori nauke da napravi preparat koji }e omogu}iti da gojazni mr{ave na zdravstveno ispravan na~in nisu urodili plodom. Njihova istra`ivanja i iskustva su rezultovala preporukom sportistima da pre spavanja uzimaju med. ali je zaista istina da med mo`e pomo}i osobama sa prekomernom telesnom te`inom da zdravstveno bezbedno mr{ave. autori ovakvog koncepta (Mike McInnes. ^ak bih rekao da je nas p~elare kona~no sunce ogrejalo! Ako ne budemo umeli da iskoristimo ovo novo otkri}e kako bi prodali svoj med. Uz pravilan marketin{ki pristup ovaj koncept za mr{avljenje trebalo bi da sa lica Zemlje ukloni sve zalihe meda! Sigurno se pitate kako je ovo mogu}e kada je op{te poznato da je med visokoenergetska hrana. Ali je i tzv. Rodoljub @ivadinovi} ul. Jer. Odziv sportista je bio MED TOPI P^ELAR. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac +381 18 846-734. nekoliko afirmativnih napisa u britanskoj {tampi. otuda je potekla pri~a da se prekomerna telesna te`ina mo`e lako savladati jednostavnim postupkom: konzumiranjem p~elinjeg meda neposredno pred spavanje! Kona~no. Autori dijete su dugo radili na optimizaciji sportske ishrane. izazvalo je bukvalno pra`njenje rafova sa medom u prodavni32 cama.Dr med. tvrdi dr Rod Rohrich u studiji objavljenoj u oficijelnom ~asopisu Ameri~kog udru`enja plasti~nih hirurga za decembar 2004. . a priroda je svakoj bolesti na{la i leka. sva odgovornost je isklju~ivo na nama i na{oj snala`ljivosti u obave{tavanju {ire javnosti. Po~etkom pro{le godine. Naime. Razlika je prosta: med je PRIRODAN proizvod. eurokrem visokoenergetska hrana.yu S U V I [ N E K I LO G R A M E ! Siguran sam da }ete te{ko poverovati u ono {to }ete pro~itati u ovom tekstu. u januaru 2006. +381 63 860-8510 rodoljubz@ptt. naro~ito u [kotskoj. Stuart McInnes) objavili su i knjigu sa detaljnim obja{njenjem cele ideje pod nazivom Hibernacijska dijeta (The Hibernation Diet). mislim da nam zakonom treba zabraniti gajenje p~ela. Pacijenti koji su se podvrgli liposukciji tri puta su skloniji da povrate kilograme ukoliko se ne pridr`avaju adekvatnog re`ima ishrane i ~etiri puta skloniji da povrate kilograme bez redovnih fizi~kih aktivnosti. To je ta~no.

74 42. med izaziva ve}i porast insulina u krvi nego {to to ~ini saharoza. oktobar 2006.50 33. fruktoza prakti~no svojim na~inom delovanja uti~e na smanjenje nivoa glukoze u krvi i mo`e se nazvati njegovim regulatorom. U jetri se fruktoza pretvara u glikogen.44 37. ali ga vo}e sadr`i u znatno manjim koli~inama.25 48. a ne do njenog pove}anja. Fruktoza aktivira enzim u jetri koji joj omogu}ava da usvoji mnogo vi{e glukoze nego {to joj treba. nivo glukoze u plaGlukoza (%) 37. kadulja Izrodica. homocistein za 6%. 120 i 180 minuta. Al-Waili. ali treba im re}i da je to nedavno i dokazano.74 33. Od poznatih sportista ovu dijetu upra`njavaju biciklista Chris Hoy koji je u Atini osvojio zlatnu medalju i bokser {ampion Alex Arthur.70 51. Zato ona ne prolazi kroz jetru i ne ide u sistemsku cirkulaciju.13 49.00 49. tako i nakon 120 i 180 minuta.10 Fruktoza (%) 47.00 30.40 35.80 33. i obja{njenje za ovaj efekat je jednostavno. kako nakon 30. lipoproteine niske gustine (LDL) za 1%.40 34. Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Vol.87 40.80 35.18 34.90 32. Drugim re~ima.90 34.03 KOLI^INA FRUKTOZE U MEDU RAZLI^ITOG POREKLA Nau~ni naziv Anchusa officinalis Asclepias syriaca Brassica napus Calluna vulgaris Castanea sativa Echium vulgaris Epilobium angustifolium Fagopyrum esculentum Helianthus annuus Lotus corniculatus Medicago sativa Melilotus alba Onobrychis viciaefolia Phacelia tanacetifolia Robinia pseudacacia Rubus idaeus Salvia officinalis Trifolium hybridum Trifolium pratense Trifolium repens P^ELAR.40 31.70 41.18 36. Journal of Medicinal Food.70 41. ali nakon 60.fantasti~an. pomo}u koga fruktoza ulazi u jetru i otvara vrata za ulaz glukoze autori su nazvali Botani~ko poreklo meda Volovski jezik Cigansko perje Repica Vres Pitomi kesten Lisi~ji rep No}urak Heljda Suncokret Zvezdan Lucerka Beli kokotac Esparzeta Facelija Beli bagrem Malina @alfija.16 49.96 37. Ovaj neverovatan trik. 1.60 33. Med sadr`i visok procenat fruktoze.13 39. svega nekoliko ka{i~ica ili jedna puna supena ka{ika pred spavanje. 33 . Razmislimo o tome sa aspekta ~injenice da prose~ni Amerikanac godi{nje pojede oko 75 kg belog {e}era! Redovno konzumiranje meda tokom 15 dana sni`ava holesterol za 7%. Po njemu.24 38. Kada ~ovek unese veliku koli~inu fruktoze. mada stru~na medicinska javnost u na{oj zemlji sa tim jo{ uvek nije upoznata (Noori S. kod bolesnika sa {e}ernom bole{}u. Daleko od toga.91 36. Taj ulaz ve}ih koli~ina glukoze u jetru spre~ava nagli skok nivoa glukoze u krvi.98 40. C reaktivni protein za 7%. Ali. i tamo se kroz jedan du`i proces pretvara u glukozu. No.70 32. jer se isti efekat dobija konzumiranjem veoma male koli~ine meda. Kao i sva savr{ena i genijalna re{enja velikih problema.00 32. Sli~an odnos je i u vo}u. Mali broj ljudi danas mo`e da poveruje u to da med dovodi do smanjenja nivoa glukoze u krvi.20 28. {vedska detelina Crvena detelina Bela detelina fruktozni paradoks.70 42.39 50. Samo jetra ima enzimski sistem koji mo`e da obradi fruktozu. unos meda izaziva ve}i rast glukoze u plazmi nakon 30 minuta nego {to je to slu~aj kod unosa belog {e}era (saharoze). taj rast je bio ve}i kod saharoze nego kod meda! Uz to.40 31. ovo nije cela pri~a o fruktozi. jer su primetili odli~ne rezultate (pove}ana izdr`ljivost). ona odlazi u jetru a ne u mi{i}e.10 36. 7. Dubai Specialized Medical Center and Medical Research Laboratories. Zato je med pogodniji. Iz glikogena se mo`e stvoriti glukoza i otpustiti u krvotok ako nivo {e}era (glukoze) u krvi padne.20 33.06 34. april 2004).00 29.

nego fizi~kog rada. Stabilizovanje nivoa {e}era u krvi omogu}ava organizmu da produkuje „oporavljaju}e“ (anaboli~ke) hormone koji popravljaju o{te}ene mi{i}e. Na `alost. U energetskom smislu. definitivno nema ni~eg lak{eg {to }e dovesti do mr{avljenja. Ako se lu~e hroni~no. sve se odvija `eljenim planom: lu~e se oporavljaju}i hormoni koji okrepljuju organizam i sagorevaju masti. svi. ^ak i na mali pad njenog nivoa mozak pani~no reaguje. lu~e se adrenalni stresni hormoni koji se trude da ponovo stabilizuju poreme}eni nivo glukoze. a u mozgu tako velike „sobe“ nema. krvna glukoza opada. obezbe|uje pomenutim mehanizmima kontinuirani i optimalni dotok glukoze do mozga tokom celog dana. Svaka grupa mi{i}a koja se optere}uje trebalo bi 34 P^ELAR. Pridru`io bih se ovim ocenama rekav{i i to da se ujutru budite mnogo ~iliji i odmorniji. a mi{i}i se degradiraju da bi se stvorila glukoza za mozak. naro~ito tokom no}i. pada imuniteta. Odmah se aktiviraju adrenalne `lezde i stavljaju u maksimalni pogon. gojaznosti. Zna~i. depresije i drugih bolesti. insulinu sli~ni faktor rasta. Oko 65% plasirane glukoze jetra otpu{ta na zahtev mozga. oktobar 2006. Svaki pad glukoze u krvi je opasan za mozak. za{to nema sopstveno skladi{te energije? Jednostavno zato {to skladi{tenje glukoze zahteva mnogo prostora.zmi za 6%. njihovo hroni~no lu~enje prati modernog ~oveka i dovodi do bolesti srca. i testosteron kod mu{karaca. Ako se u svakom od tri nedeljna ve`banja optere}uju razli~ite grupe mi{i}a. Mo`e li se bolje od toga? Ovde treba napomenuti da sve ovo funkcioni{e samo uz pomo} fruktoze poreklom iz meda (ili vo}a i povr}a). Ako glukoza nije dostupna. Petnaestominutno ve`banje tri puta nedeljno je dovoljno da stimuli{e ovaj slo`eni proces. Masti tada ostaju zatvorene u masnom tkivu. }elije mozga umiru za nekoliko minuta. Ljudi su i subjektivno primetili da mogu biti mnogo iscrpljeniji nakon napornog umnog. konzumiranjem meda pre spavanja poma`ete bolje sagorevanje masti tokom sna. te produkuju adrenalne hormone. Unos fruktoze hranom iz prirode (med. Ako nivo glukoze u krvi nije stabilan i koncentracija pada. povr}e) pored stabilizacije nivoa krvne glukoze. i tada niko ne bi mogao da se rodi. glava bi bila ve}a za oko 25%. Proces zahteva 7 no}i za obnavljanje o{te}enja i osoba 7 no}i gubi masno tkivo. Aktivira se hipofiza lu~e}i seriju hormona koji razla`u masno tkivo koriste}i ga kao svoje pogonsko gorivo. koji su u tim visokim dozama prakti~no toksi~ni i deluju stresno. Ako va{u jetru ne napunite pred spavanje fruktozom. tj. . regeneri{u i stvaraju novo tkivo. i to je zaista tako. Gospodin McInnes ka`e: „Klju~no vreme za sagorevanje masti predstavlja prvi deo sna. ovo je veoma skup proces. Metabolizam takve fruktoze se okon~ava pretvaranjem u masti umesto u glikogen. vo}e. Ako se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup (kog nesavesni sve ~e{}e upotrebljavaju ne samo za prihranjivanje p~ela iz nu`de ve} i za falsifikovanje meda) izostaju svi pomenuti pozitivni efekti. dovode do bolesti organizma. ali ba{ svi obnavljaju}i hormoni mobili{u masne naslage tokom sporotalasnog dela sna. I pri mirovanju }elije mozga tro{e 20 puta vi{e energije nego bilo koje druge }elije u organizmu. osteoporoze. Ti hormoni inhibi{u oporavak. i slede gojaznost i {e}erna bolest. Mozak je organ koji tro{i veliku koli~inu glukoze i drugih materija za svoj rad. Da postoji skladi{te za glukozu. ako je jetra nahranjena medom. va{e telo ne}e produkovati pomenute hormone zato {to beznade`no poku{ava da odr`i stabilnim nivo {e}era u krvi. Hipofiza se zna~i aktivira i uskla|uje rad niza obnavljaju}ih hormona (hormon rasta. koriste}i ih kao pogonsko gorivo. Svi. Izbalansirani unos ugljenih hidrata (medom) otklanja prekomernu aktivnost adrenalnih `lezda i spre~ava efekte koje njihovi hormoni izazivaju. dok lipoproteine visoke gustine (HDL) pove}ava za 2%. Kad mu je ve} toliko potrebna glukoza. Ali. Svima nam je poznato koliko je te{ko da i ovolika glava pro|e kroz poro|ajne kanale. insulin nezavisne {e}erne bolesti. onaj deo koji se naziva sporotalasnim spavanjem. Ovi hormoni sagorevaju masti i reguli{u nivo {e}era u krvi. Ispitivanja kod na{ih atleta su pokazala da primena na{e strategije punjenja jetre pred spavanje fruktozom mnogo bolje kontroli{e ose}aj gladi“. lu~e se adrenalni hormoni na zahtev mozga. a estrogen i progesteron kod `ena). A istovremeno smo stabilizovali krvnu glukozu i optimalno ishranili mozak.

jer bi ponovno naprezanje dovelo do izvesne inhibicije procesa oporavka. Fokusiraju se na neurotransmitere koji reguli{u i apetit. a ne i masno tkivo mi{i}a. hormon rasta. a zbog ovakve dijete. ~okoladi. a ne masti. ne uzimaju}i u obzir status energije u organizmu. U re{avanju problema gojaznosti. {to predstavlja primarnu informaciju koju daje jetra. pomenuti hormoni }e ga tokom spavanja obnavljati mobili{u}i ne`eljeno masno tkivo. Jer. naporno ve`banje ili naporan rad tro{i isklju~ivo ugljene hidrate. Zato zapamtite da samo raznovrsna i umerena ishrana mo`e doneti zdravlje. kao i kod svake druge hrane. 2005). Umesto da satima ve`bate aerobik. Ako se istovremeno unosi i dosta mleka. sasvim je dovoljno da svega tri puta nedeljno po samo 15 minuta radite relativno te{ke ve`be (recimo dizanje tegova ili drugi te`ak fizi~ki rad). oktobar 2006. Za sve nas koji smo puniji (to zvu~i mnogo lep{e nego debeli. P~elari. i unos aminokiselina ne sme biti preteran. On nas prakti~no upu}uje na povratak prirodi. Ima ga dosta u kikirikiju. do ovoga ne bi trebalo da do|e jer je mleko (ali i meso) bogato lizinom koji deluje suprotno. pitaju se za{to im to niko do sada nije rekao. A med kao va`an sastojak takve ishrane. a tek kasnije se ona pretvara u aktivnost putem neurotransmitera. leve komore (F. koji su „toksi~ni“. zar ne?). Novije studije dokazuju i njegovu veoma va`nu ulogu u prevenciji i le~enju popu{tanja levog srca. To je i za o~ekivati. le{nicima. Nave{}u primer arginina. a ne kroz farmaceutske preparate. ve} isklju~ivo optimalan i to najbolje kroz izbalansiranu prirodnu ishranu. svaki vi{ak ili nedostatak nekog hranljivog sastojka mo`e dovesti do poreme}aja u organizmu. On u sadejstvu sa drugim oporavljaju}im hormonima razbija skladi{ta masti. donosi i vitku liniju. kako bi hormoni obavljali svoj zadatak onako kako treba. u totalnom mraku. prilikom svakog gubitka telesne te`ine. ako je on pravilno usmeren. Ali. ribi i mle~nim proizvodima. proporcionalno mnogo vi{e gube mi{i}nu masu nego masno tkivo. Taj gubitak mi{i}ne mase zahteva lu~enje adrenalnih hormona. Jeejeebhoy.da relativno miruje sedam dana. ~ak i farmaceutske kompanije ignori{u ulogu jetre. mnogo je korisnije oti}i u krevet nego u gimnasti~ku salu. Pravilna ishrana ili farmaceutski preparati treba da obezbede dovoljan unos aminokiselina L-ornithine i L-arginine. . svinjetini. Prema tome. osloba|a ih i tro{i tokom sna. Jer. jer kakav profit bi farmaceutske kompanije ostvarile time {to bi rekle gojaznima da jedu med pred spavanje? Kao {to vidite. Kada rekreacioni treneri saznaju za ovaj fiziolo{ki proces. kao i L-carnithine (vitamin BT). 2002) i u pokretljivosti spermatozoida (Carlo Foresta. med je otkrovenje. govedini. Sve se ovo previ|a u svakoj teretani i na svakom sportskom ili rekreativnom igrali{tu. ceo koncept je upravo suprotan od onog koji milione ljudi godinama upu}uje na aerobik. I ornitin i arginin stimuli{u hipofizu da lu~i klju~ni hormon za oporavak. Karnitin je prirodni aminokiselinski derivat i najvi{e ga ima u piletini. Jedan od najinteresantnijih aspekata ovog procesa je taj {to se tro{i samo telesno masno tkivo. Pored toga. Griffiths). arginin (naro~ito kad je u ishrani malo lizina) kod osetljivih osoba mo`e promovisati pojavu i ubrzani razvoj herpesa (Richard S. iskoristite to! 35 P^ELAR. {to }e dovesti do suptilnog o{te}enja mi{i}nog tkiva. bez ve{ta~kog svetla. tj. Masti se tro{e tek tokom oporavka. kao {to vidite. Karnitin je deo sistema za transport masti koji ih prenosi do mitohondrija (energetska laboratorija }elija) koje sagorevaju masti u svim tkivima. Ako se pretera i unesu se visoke doze (recimo samo 60 grama ~okolade ili kikirikija). Mogu li i{ta vi{e da po`ele ljudi sa prekomernom telesnom te`inom? Tako|e je veoma va`no da spavanje proti~e u miru. pokazalo se da milioni onih koji svakodnevno upra`njavaju aerobik. `elatinu.

U vodu se sipa pra{ak za pranje ve{a ili sudomil. Gali}ev kalup slu`i za izlivanje 20 mati~nih osnova u jednoj traci. .Stevo Gali} ul. oktobar 2006. Osnove se liju i lepe vrlo brzo (za jedan sat od 400 do 600). Kalup se izra|uje od ner|aju}eg materijala. 3 34000 Kragujevac +381 34 381-019 (stan) +381 34 570-384 (p~elinjak) GALI]EV KALUP ZA MATI^NJ AKE Kalup je naro~ito koristan onima koji se bave proizvodnjom mati~ne mle~i. on mora da bude zagrejan na 60–70 °C i mora se kvasiti vru}om vodom iste temperature. Traka sa mati~njacima lepi se vru}im predmetom na letvicu koja se nalazi u ramu nosa~u prilikom dodavanja starteru. Milana Blagojevi}a br. 36 P^ELAR. Prilikom rada sa kalupom.

P^ELAR. 37 . oktobar 2006.

kako bi traka bolje prianjala na drvenu letvicu rama. . oktobar 2006. Pre va|enja trake iz kalupa. Jedan odlivak koji se pravilno upotrebljava mo`e da poslu`i za vi{ekratno (5–6 puta) va|enje mati~ne mle~i. i DVD film o novoj metodi proizvodnje mati~nog mle~a po Stevi Gali}u iz Kragujevca. U januarskom P~elaru objavi}emo i njegov tekst o samoj metodi koji u potpunosti prati rad sa p~elama i prikupljanje mle~a – napomena urednika) 38 P^ELAR. vosak se prvo poravna sa kalupom o{trim no`em. Nadam se da }u objavljivanjem nacrta za kalup uticati na to da se pove}a broj p~elara koji se bave proizvodnjom mati~nog mle~a. Proces se mo`e ubrzati stavljanjem kalupa ispod mlaza hladne vode. Sre}no! (U P~elaru za januar naredne. sa~eka se da se vosak ohladi i stegne. 2007.Kada se u kalup nalije vosak koji je tako|e zagrejan na 60–70 °C. godine. pored brojnih poklona. na prilo`enom DVD-u na}i }e se.

U sebe ne primaju vlagu. Za parafinisanje 1 000 Fararovih nastavaka utro{ili smo 90 kilograma parafina. i takva za{tita ko{ta svega 9 dinara po nastavku (oko 0. ~ija je cena po~etkom 2005. Presecali smo jednu potopljenu dasku na pola i moglo se primetiti da je parafin zaista stigao do same sredine daske.Neboj{a i Stojan Nikoli} Selo Slatina 16221 Velika Grabovnica +381 16 781-428 +381 16 781-901 NOVI NA^IN FARBANJ A NASTAVAKA Od nedavno primenjujemo novu metodu „farbanja“ nastavaka. godine bila 100 dinara po kilogramu (oko 1. Prvo se nabavi najfiniji parafin bele boje u sitnim granulama (koristi se za izradu gro`|ane masti). Prema na{im o~ekivanjima.1125 evra). Nagla{avamo da je veoma va`no da nastavci budu pravljeni od potpuno suvog drveta. ona bi trebalo da obezbedi trajnu za{titu nastavaka. pa se potope nastavci koji tu stoje 4–5 minuta uz stalno odr`avanje temperature parafina.25 evra). Nastavci zadr`avaju prirodnu boju drveta. U velikom kazanu se rastopi parafin na preko 100 °C. . Po{to se nastavci potapaju u parafin. 39 P^ELAR. oktobar 2006. jer imamo sopstveni pogon za izradu kompletne p~elarske opreme od drveta. mi sa vla`nim daskama nemamo problema. ocede i lageruju. Prema tome. Zatim se nastavci izvade. Na sre}u. oni su za{ti}eni i sa spolja{nje i sa unutra{nje strane. ili }e kasnije upiti manju koli~inu parafina. jer je parafin prodreo do sr`i dasaka. jedan Fararov nastavak upije u sebe oko 90 g parafina.

Li~no mislim da je danas i lekovitost voska dovedena u pitanje. a koja su ostavila dosta rezidua u vosku. P~elari 27 godina. godine u Leskovcu. Ramovi se moraju dobro o~istiti struganjem i dezinfikovati (opaljivanje. Pogled na unutra{njost topionika Kad ~ujete re~ vosak. jer sam znao da su ga proizvele moje p~ele. skoro izjedna~ena sa cenom meda. Kada su prve kapi voska potekle iz sokovnika. oktobar 2006. pa su razne primese i surogati koji mu se dodaju. tu po~inju problemi. Kompletnu opremu primerenu ovom broju ko{nica napravio je svojeru~no. Industrijski napredak je u~inio svoje. . a `ica ceo proces dodatno usporava i komplikuje. Veselina Masle{e br. s obzirom na upotrebu raznih hemijskih sredstava kori{}enih u borbi protiv varoe. Intenzivno p~elarenje zahteva i ~e{}u zamenu sa}a. odmah pomislite na ne{to ~isto i sveto. trenutno sa oko 400 desetoramnih DB ko{nica na 6 lokacija. Bavi se i sakupljanjem polenovog praha. [to je mnogo. vosak potpuno obezvredili. Sporotal…). mnogo je. radovao sam se. pa interes pada. Zatim sam poslu{ao iskusnije p~elare i napravio veoma skup i kvalitetan sun~ani topionik. Cena voska je svedena na najni`i nivo. Sa}e se mora ise}i iz ramova. @lebovi u satono{ama se tako|e moraju o~istiti. Postoji i nedostatak znaPogled na topionik 40 P^ELAR. Uvek posle zavr{enog posla sa tugom sam gledao u ohla|enu stegnutu voskovarinu.Ro|en je 1955. Taj posao je poslednjih godina i finansijski potpuno obezvre|en. Ramovi se zatim moraju ponovo o`i~iti. Tokom svog p~elarskog sta`a isprobao sam sve na~ine za topljenje voska. Vosak je hladan i te{ko se iseca. jer sam znao da ju je stegla velika koli~ina voska. Tada nisam pravio ra~unicu i nisam znao da je to velika muka za male pare. zajedno sa `icom. ali je opet zaostajala velika koli~ina voska. a trenutno pravi liniju za proizvodnju satnih osnova hladnim valjanjem. Proizvodnja i prerada voska su za p~elara jedan od najte`ih poslova. gde i `ivi. Ali. a ne hladno}a. Postoji i nedostatak opreme kod p~elara koja bi mogla da smanji ulaganja i proizvodnju voska u~ini isplativijom. 19 16000 Leskovac +381 16 52-248 +381 63 418-096 VELIKA MUKA ZA MALE PARE nja te dolazi do o{te}enja voska prilikom prerade ili pretapanja. vi{e nije tako. Kasnije sam pre{ao na parni topionik sa navojem na sredini za presovanje. Zvonimir Vasi} ul. I. a onda se ugra|uju satne osnove.

Kad se ramovi izvade. na njima UOP[TE nema voska. oktobar 2006. Gubici su se javili na vratima. stavlja se drugi sa ramovima sa voskom. ve} je sistematski uni{tavao moj vosak. ^ak je i `leb na satono{i potpuno ~ist. Nema se~enja sa}a. sun~ani topionik mi je dao jednu ideju. a do njih. Problem sam re{io ugradnjom ventilatora sa limenim perajima na zadnjem zidu topionika. sa motorom van topionika. U zavisnosti od starosti sa}a. Topionik se mo`e napraviti i ve}i. i pritisne se pneumatskim klipom pre~nika 120 mm sa 8 bara pritiska u kompresoru.Detalj zida topionika (sa leva na desno: mermerna plo~a. Na 80% ramova je dovoljno samo zategnuti `icu i u`i~iti novu satnu osnovu. Pod komore je od `i~anog sita. Uz sve to. levo i desno. Napravio sam komoru od kvadratne cevi 20×20 mm i pocinkovanog lima. ali i spre~ava da greja~i zra~e direktno u vosak. topljenje traje od 5 do 10 minuta. {to apsolutno zadovoljava moje potrebe. Mermer akumulira toplotu i odr`ava joj kontinuitet kada se vrata otvaraju. Napravio sam nosa~ za deset ramova. postavio sam greja~e za rerne od po 1250 W. koji u topionik ulazi klize}i na kliza~ima pri~vr{}enim za plafon komore. sa obe strane. Na topioniku postoji i termostat. kako se ne bi gubilo vreme: dok se jedan izvla~i sa ramovima na kojima vi{e nema voska. Izolacija mora da bude perfektno ura|ena kako bi se smanjili toplotni gubici. A ja sam u me|uvremenu pove}avao svoj p~elinjak. Ali. zid topionika sa izolacijom i silikonskom gumom kao zaptiva~em) U njega sam sme{tao dva rama koji su se lepo topili. prostor za greja~ i greja~. U razradi idejnog re{enja i konstrukciji topionika svesrdno mi je pomogao moj dobar prijatelj i p~elar Dragan Jovanovi} iz Leskovca. Vo{tina koja preostane se stavlja u perforirani kalup veli~ine cigle. Jo{ i vo{tani moljac nije imao razumevanja da sa~eka dok ne grane sunce. za vi{e ramova. ali u~inak nije bio onoliko veliki kao ra~un za struju. ram je dezinfikovan. 41 . Sav vosak iza|e. Dobijam jo{ jedan savet i ugra|ujem greja~e u moj sun~ani topionik. a ono {to ostane je vrlo rastresito. po jednu mermernu plo~u debljine 2 cm. Ali mi nisu savetovali kako se naru~uju sun~ani dani i sun~ane no}i. zavisno od njihove starosti. koji odli~no me{a vazduh. pa su se problemi nagomilavali geometrijskom progresijom. prema mermernim plo~ama. ali po{to p~elarim desetoramnom ko{nicom. a ispod je limeno korito koje prihvata vosak i poseduje otvor kroz koji se vosak ispu{ta u posudu sa vodom ispod topionika. dok sam gledao kako se sa}e sliva sa rama i ostaju samo `ice. tro{kova za `icu (pogotovu ako zbog upotrebe mravlje kiseline koristimo prohromsku). ima `i~ano sito kako vosak ne bi mogao da do|e u dodir sa njima. ovako ceo jedan nastavak pretopim odjednom. Imam dva nosa~a. {to govori da u njemu nema zna~ajnih koli~ina voska. Tokom rada pojavio se problem br`eg topljenja voska do satono{a nego do donjih letvica. Nosa~. Unutar komore. Za izolator sam upotrebio mineralnu vunu od 2 cm. sa unutra{nje strane. Izgled rama nakon topljenja voska P^ELAR. Za 5 sati rada pretopim 150 do 200 ramova. {to sam spre~io ugradnjom silikonske gume koja se koristi u rernama elektri~nih pe}nica.

u tira`u od po 10 000 primeraka (prvi broj je podeljen. i {tampa se na srpskom jeziku u dva izdanja (latini~no i }irili~no. Hrvatske.KAKO SE PRETPL ATITI? Po{tovani p~elari. godinu bi}e {tampan u po~etnom tira`u od 14 000 primeraka). godini svog izla`enja. Pretplatite se na vreme. Cene su date na osnovu trenutnog kursa evra prema dinaru (81 dinar) i mogu se menjati shodno kursu. kod zakasnele pretplate to ipak nije garancija da }ete sigurno dobiti zaostale brojeve. Do sada su od{tampana dva besplatna pilot broja koji se dele p~elarima {irom Slovenije. godinu pokloni svim ~itaocima: DVD film o novoj metodi dobijanja mati~ne mle~i po Stevi Gali}u iz Kragujevca. godine (na DVD-u). Pozivamo vas da preko va{ih udruga.5 evra. oktobar 2006. zavisno od toga da li je autor p~elar prakti~ar ili nau~ni radnik. dok se fotografija za naslovnu stranu pla}a 6. Iako mi uvek {tampamo ve}i tira` (januarski P~elar za 2007. Honorar za stranicu teksta iznosi od 13. jer su honorari izra`eni u dinarima. NOVI MODERNI ^ASOPIS ZA P^EL ARSTVO JUGOISTO^NE EVROPE EKSKLUZIVNO Jedini p~elarski ~asopis na svetu koji poklanja filmove na DVD-u! U januarskom broju za 2007.7 evra. ~itajte P~elar! ^ASOPIS P^EL AR SNAGA KOJ A POKRE]E 42 NEPOBEDIVO NAJBOLJI P^ELAR. plakat protiv prskanja vo}a u cvetu… Pi{ite za P~elar! Mi bogato nagra|ujemo trud na{ih saradnika. jer o svim svetskim istra`ivanjima i doga|anjima bivate obave{teni kad i p~elari sveta. fotografije sa Kongresa Apimondije u Irskoj 2005. sa obiljem tekstova iz p~elarske prakse i najnovijih saznanja iz sveta. ^asopis se {tampa u skra}enom B5 formatu (163×230 mm). Bosne i Hercegovine. na sjajnom kunstdruku. na 54 strane u punom koloru. p~elarski kalendar za 2007. Ponosimo se na{om aktuelno{}u. u 110. od januara 2007. ~asopis P~elar postaje ~asopis za p~elarstvo jugoisto~ne Evrope. DVD film o spre~avanju prskanja vo}a u cvetu.5 do 18. najbolje do 15. Izlazi u 12 brojeva godi{nje (nema dvobroja). englesko-srpski re~nik p~elarskih termina (na DVD-u). Honorar po objavljenoj fotografiji je 3. kako bi mogli da odredimo tira` za januarski broj. podela drugog je tek po~ela). kako bi se upoznali sa njegovim izuzetno kvalitetnim sadr`ajem i opremom. dru{tava i udru`enja p~elara naru~ite primerak za sebe. decembra. Budite presti`ni i kvalitetno informisani.1 evro. po izboru ~italaca). .

4 KM (15. Stepe Stepanovi}a b. zajedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko napisana puna adresa. nosi 40. 061 937-977. Potrebnu sumu treba uplatiti na slede}i ra~un: NLB Tuzlanska banka 1321000309643117 Original ili fotokopiju uplatnice. Molerova 13.5 KM (20.7 evra). brojevi telefona i naznaka da li `elite latini~no ili }irili~no izdanje).8 KM (14. treba poslati na adresu: P~elarska zadruga @alfija Ul. na ku}nu adresu. na ku}nu adresu. zajedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko napisana puna adresa. Osoba za kontakt je Rade Kozjak (pzzalfija@spinter.5 KM). treba poslati na adresu: SPOS. pretplata iznosi 30. Kontakt osoba je Fehro Mustaba{i} (suad@kpktz. Trebinje 1610200039540111 Original ili fotokopiju uplatnice. zbog visoke cene po{tarine. 43 Savez p~elara Tuzlanskog kantona iz Tuzle Kako se pretplatiti na ~asopis P~elar u BiH preko Saveza p~elara Tuzlanskog kantona iz Tuzle? 1-Ako ste p~elar iz Republike Srpske. 11000 Beograd. na ku}nu adresu (zbog ve}e po{tarine). .PRETPL ATA ZA BOSNU I HERCEGOVINU ^asopis P~elar u Bosni i Hercegovini zastupaju dve firme: P~elarska zadruga @alfija iz Trebinja i Savez p~elara Tuzlanskog kantona iz Tuzle. Tre}i na~in pretplate za BiH (samo za Republiku Srpsku) P~elari iz Republike Srpske kojima to odgovara mogu se pretplatiti na P~elar i uplatom 1 100 dinara na dinarski ra~un SPOS-a 16017806-08 na {alterima banaka u Srbiji. treba poslati na adresu: Savez p~elara Tuzlanskog Kantona Ul. P~elari iz Tuzlanskog kantona koji ipak `ele da ~asopis primaju na ku}nu adresu.7 evra).7 evra). pretplata iz- P^ELAR.7 evra). po svom izboru.5 evra). P~elari iz cele BiH se mogu pretplatiti na P~elar preko bilo koje od njih. oktobar 2006.b. ako `elite da ~asopis ne dobijate po{tom.8 KM (14. pretplata iznosi 40. Original ili fotokopiju uplatnice. 061 567-115 . P~elarska zadruga @alfija iz Trebinja Kako se pretplatiti na ~asopis P~elar u BiH preko P~elarske zadruge @alfija iz Trebinja? 1-Ako ste p~elar iz Republike Srpske. Prema tome. Potrebnu sumu treba uplatiti na slede}i ra~un: Raiffeisen banka. pretplata iznosi 28. 89101 Trebinje (sa naznakom: Za ~asopis P~elar) Telefoni zastupni~ke firme su: 059 273-810 . Stari grad 9 75000 Tuzla (sa naznakom: Za ~asopis P~elar) Telefoni zastupni~ke firme su: 035 263-502 .5 KM (20. uz dobijanje ~asopisa po{tom. ^asopis }e tako|e dobijati po{tom na ku}nu adresu. brojevi telefona i naznaka da li `elite latini~no ili }irili~no izdanje). uz dobijanje ~asopisa po{tom. na ku}nu adresu. brojevi telefona i naznaka da li `elite latini~no ili }irili~no izdanje). uz dobijanje ~asopisa po{tom. 2-Ako ste p~elar iz Federacije.net). zajedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko napisana puna adresa. na ku}nu adresu (zbog ve}e po{tarine). kao i prethodnih godina. ve} da ga preuzimate od nadle`ne osobe u va{em udru`enju p~elara. pretplata iznosi 28. 061 292-074 . uz dobijanje ~asopisa po{tom. moraju se pretplatiti shodno uputstvu iz ta~ke 2 (40. ovaj na~in pretplate je dostupan i dalje.ba). 065 307-594. 2-Ako ste p~elar iz Federacije. 3-Ako ste p~elar iz Tuzlanskog kantona.

Pretplata za Hrvatsku iznosi 228 kuna (30. PRETPL ATA ZA SLOVENIJU ^asopis P~elar u Sloveniji zastupa firma SAMSON KAMNIK d.PRETPL ATA ZA HRVATSKU ^asopis P~elar u Hrvatskoj zastupa firma PAVIA d. .o.o.o. zajedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko napisana puna adresa.: 02312-0011918593 Obavezni poziv na broj: 00-7200 Original ili fotokopiju uplatnice. na ku}nu adresu. strani (uz obaveznu napomenu banci da proviziju banke snosi uplatilac). strani (uz obaveznu napomenu banci da proviziju banke snosi uplatilac). oktobar 2006. Fax: 01 83 17 179.o. Osobe za kontakt su Josip ^ubri} (098 1845667) i Milan ^ubri} (098 437-358) (jojojo42@azet. Pretplata za Sloveniju iznosi 5 273 tolara (22 evra). 01 83 19 265. [odi}i br.8 evra). brojevi telefona i naznaka da li `elite latini~no ili }irili~no izdanje). Navedenu sumu treba uplatiti na slede}i transakcijski ra~un: NLB d.d. ili na dinarski ra~un SPOS-a 160-17806-08 na {alterima banaka u Srbiji u dinarskoj pritvvrednosti.o. ili na dinarski ra~un SPOS-a 160-17806-08 na {alterima banaka u Srbiji u dinarskoj pritvvrednosti. Kovinarska cesta 28 1240 KAMNIK (sa naznakom: Za ~asopis P~elar) Telefoni zastupni~ke firme su: 01 83 17 255 .. Podru`nica Kamnik TRR.o. 44 Pretplata na ~asopis P~elar za zemlje gde se ~asopis {alje obi~nom po{tom iznosi 40 evra. na ku}nu adresu.o. Pretplata se upla}uje na devizni ra~un SPOS-a objavljen u ovom broju P~elara na 46. 01 83 19 260 . PRETPL ATA ZA PRETPL ATA ZA ZEMLJE GDE SE ZEMLJE GDE SE ^ASOPIS [ALJE ^ASOPIS [ALJE OBI^NOM AVIONOM PO[TOM Pretplata na ~asopis P~elar za zemlje gde se ~asopis {alje obi~nom po{tom iznosi 32 evra.sk). iz Kostrene kod Rijeke. iz Kamnika. Osoba za kontakt je Aleksander Miku{ (samson@samson-kamnik.o. Navedenu sumu treba uplatiti na slede}i ra~un: Privredna banka Zagreb Podru`nica RIADRIA. Pretplata se upla}uje na devizni ra~un SPOS-a objavljen u ovom broju P~elara na 46. uz dobijanje ~asopisa po{tom. zajedno sa potrebnim podacima (va{a ~itko napisana puna adresa. Rijeka 2340009-1110145631 Obavezni poziv na broj: 1811937 Original ili fotokopiju uplatnice.si). treba poslati na adresu: SAMSON KAMNIK d. ul. uz dobijanje ~asopisa po{tom. brojevi telefona i naznaka da li `elite latini~no ili }irili~no izdanje). treba poslati na adresu: PAVIA d. HVAL A NA POVERENJU P^ELAR. 18 51221 KOSTRENA (sa naznakom: Za ~asopis P~elar) Telefon zastupni~ke firme je: 051 289-374.

P^ELAR. strane zadnje korice (134×95 mm) 149 evra (112 sa popustom) 5) Unutra{nja strana (134×194 mm) 224 evra (168 sa popustom) 6) Polovina unutra{nje strane (134×95 mm) 128 evra (96 sa popustom) 7) Tre}ina unutra{nje strane (134×63 mm) 106 evra (80 sa popustom) 8) ^etvrtina unutra{nje strane (134×45 mm) 85 evra (64 sa popustom) 9) Osmina unutra{nje strane (65×45 mm) 64 evra (bez popusta) 10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 0. Honorar po objavljenoj fotografiji je 3. jer su cene oglasa izra`ene u dinarima. 45 . ali oglas ne mo`e biti kra}i od 10 re~i 11) Mali oglasi za organizacije.7 evra. Ako nam pomognete. jer su honorari izra`eni u dinarima. Samo za vas! BOGATI HONORARI ZA AUTORE TEKSTOVA Pi{ite za P~elar! Mi bogato nagra|ujemo trud na{ih saradnika.28 evra po re~i.5 (za p~elare prakti~are) do 18.1 evro. Dodu{e.5 evra (za nau~ne radnike: doktor ili magistar p~elarstvu srodnih nauka). Honorar za stranicu teksta iznosi od 13. Pove}anjem broja pretplatnika otvaraju se nove mogu}nosti za podizanje kvaliteta ~asopisa P~elar na jo{ vi{i nivo. Nadamo se da }ete nas razumeti. PONUDA KOJU NE MO@ETE ODBITI! Napi{ite samo jedan tekst za ~asopis i platite sebi godi{nju pretplatu na P~elar! CENOVNIK OGLA[AVANJA U P^ELARU ZA OGLA[IVA^E IZ INOSTRANSTVA Cene su date na osnovu trenutnog kursa evra prema dinaru (81 dinar) i mogu se menjati shodno kursu.85 evra po re~i. dok se fotografija za naslovnu stranu pla}a 6. 1) Zadnja strana korica 298 evra (224 sa popustom) 2) Polovina zadnje strane korica 170 evra (128 sa popustom) 3) Unutra{nja strana zadnje korice (134×194 mm) 255 evra (192 sa popustom) 4) Polovina unut. jer smo cenu maksimalno prilagodili ~itaocima i sveli je na najni`i mogu}i nivo. oktobar 2006. godine u rukama budete dr`ali ve}i i jo{ kvalitetniji P~elar? SPOS zadr`ava pravo zahteva za doplatom pretplate. privrednike i ostale: – 1. mo`da ve} od januara 2008. u slu~aju da po{ta podigne cene po{tarine.Molimo sve pretplatnike i vlasnike prvog i/ili drugog vanrednog latini~nog pilot broja ~asopisa P~elar da ga poka`u svojim prijateljima p~elarima. Cene su date na osnovu trenutnog kursa evra prema dinaru (81 dinar) i mogu se menjati shodno kursu. ali to se mo`e dogoditi tek kada tira` pre|e 15 000 primeraka. U planu je pove}anje formata ~asopisa. to se prema na{im informacijama ne o~ekuje. ali oglas ne mo`e biti kra}i od 10 re~i – Popust od 25% se odobrava za oglase koji su upla}eni unapred za 6 meseci.

– Naknada za objavljivanje oglasa se upla}uje isklju~ivo unapred. – Na uplatnici za oglas i pored samog oglasa obavezno navedite za koji mesec (ili mesece) upla}ujete.9 evra. a ne pisa}om ma{inom ili kompjuterom. 46 P^ELAR. Nedovoljne uplate ne}e se uzimati u obzir. najkasnije do 12. Ako na uplatnici ne navedete za koji je mesec oglas. ogla{iva~ mo`e da uplati izradu grafi~kog re{enja oglasa SPOS-u na gore navedeni ra~un u slede}oj vrednosti: za osminu i ~etvrtinu strane 3. oktobar 2006. uz obaveznu napomenu banci da proviziju banke snosi uplatilac. 11000 Beograd). Ako dodje do slovnih gre{aka prilikom objavljivanja uslovljenih slanjem ne~itkog teksta oglasa napisanog rukom ili poslatog faksom. polovinu ili celu stranu. – Ogla{iva~ koji {alje oglas za osminu.UPUTSTVO SAR ADNICIMA ZA PRIPREMU OGL ASA – Oglase po mogu}stvu otkucajte na pisa}oj ma{ini ili kompjuteru. – Precizno prebrojte broj re~i u malom oglasu i izvr{ite odgovaraju}u uplatu. ~etvrtinu. Odlukom IO SPOS-a. – U slu~aju dostavljanja pogre{nih podataka od strane ogla{iva~a. Oglasi dostavljeni bez uplatnice ne}e se uzimati u obzir. Oglasi poslati faksom ne}e se uzimati u obzir. – Uplate se vr{e na devizni ra~un SPOS-a. za tre}inu strane 4. Odgovornost za dizajn oglasa od strane SPOS-a snosi ogla{iva~. Oglasi sa nedovoljnom uplatom ne}e se objavljivati.BANCA COMMERCIALE ITALY) MILANO. Molerova 13.4 evra i za celu stranu 12. Svaki broj (jednocifreni ili skup cifara) je jedna re~. BEOGRAD MILENTIJA POPOVI]A 7B BEOGRAD. oglas se ne}e ponoviti u narednom broju. – U slu~aju objavljivanja pogre{nih podataka usled {tamparske gre{ke. Jedan telefon je jedna re~.3 evra. tre}inu. SRBIJA I CRNA GORA 59: Beneficiary: /CS73160005080000751572 SAVEZ P^ELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE – Po uplati. oglas }e biti ponovljen u mesecu koji odabere ogla{iva~. kopiju ili original uplatnice stavite u kovertu zajedno sa ~itko napisanim ili otkucanim tekstom oglasa i po{aljite na adresu SPOS-a (SPOS. mora da dostavi kompletno grafi~ko re{enje oglasa. bez fotografija. Broji se svaka re~. Devizni ra~un SPOS-a je: BANCA INTESA INSTRUCTION FOR CUSTOMER TRANSFERS IN EUR 56: Intermediary: BCITITMM BANCA INTESA SPA (FORMERLY INTESABCI . urednik se ne}e smatrati odgovornim i oglas se ne mo`e ponoviti. jer su naj~e{}e ne~itki. Druga vrsta nadoknade ne mo`e se ostvariti. za polovinu strane 7. – Za iznete tvrdnje u oglasima odgovara ogla{iva~. objavi}e se samo tekst. . ITALY 57: Account njith institution: DBDBCSBG BANCA INTESA AD. Ako to ne u~ini.7 evra. u mesecu za naredni mesec). on ne}e biti objavljen.

P^ELAR. 47 . oktobar 2006.

48 P^ELAR. oktobar 2006. .

SR-ID 15913218 . 1. .24 cm Mese~no ISSN 0350-431X = P~elar COBISS. Beograd 638. 063/506-332 CIP . (januar 1898) .P^ELE DONOSE ZDRAVLJE! UZVRATIMO IM ISTOM MEROM! .(Lapovo : Kolor pres). br.1 P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoljub @ivadinovi}. 551-784.SUPERSTRIPS . NOVI SAD Proizvodni pogon Ljukovo Telefon/faks: 022/551-144.. 1.Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.God. 1898 . Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije. .VAROZAN APIVET.