TEHNIKE I INSTRUMENTI ISTRAŽIVANJA

• UPITNIK, ANKETNI LIST • INTERVJU • ANALIZA SADRŽAJA • SOCIOGRAM • ESEJ • ANALIZA VIDEO - SNIMKA

UPITNIK, ANKETNI LIST
ANKETIRANJE- postupak prikupljanja podataka o pojavi koju istražujemo;ispitanici odgovaraju pismenim putem na pitanja ANKETNI LIST, UPITNIK- instrument koji koristimo→istražuje se mišljenje ispitanika o određenim pitanjima Prednost: može se dobiti mišljenje velikog broja ljudi za relativno kratko vreme

Pravila pri izradi ankete
1. a) b) c) d) Izgled anketnog lista Zaglavlje Podaci koji su potrebni o učesnicima ankete Pitanja Predlog za mišljenje učesnika ankete svako pitanje treba da je jasno odvojeno, sa dovoljno predviđenog prostora za odgovor - na kraju ankete prostor za dodatne sugestije učesnika

2 . Sadržaj anketnog lista  U zaglavlje anketnog lista unose se osnovni podaci o istraživanju ( učesnicima , mestu,vremenu anketiranja)  U gornjem desnom uglu navodi se naziv projekta u okviru kog se vrši anketa  Definišemo naziv ili temu ankete i kome je namenjena(npr. Anketa za roditelje o izradi igračaka u vrtidu )  Sledi nekoliko rečenica kojim se obradamo učesnicima ankete→saopštavamo šta želimo da saznamo anketom; šta od njih očekujemo,šta za njih može biti bolje ako popune anketu i kako de nam podaci koristiti da menjamo ili unapređujemo nešto u radu

želimo da otkrijemo da li obrazovanje roditelja utiče na izbor omiljene igračke deteta) .za roditelje : Koja je omiljena igračka Vašeg deteta?)  Kada nam podaci služe za proučavanje specifičnih razlika između pojedinih grupa ( npr. Poslednja poruka odnosi se na zahvalnost učesnicima anketiranja  Podaci koje tražimo zavise od teme ankete → može biti anonimna → ne može biti anonimna kada:  Na osnovu podatka želimo da razvijemo individualni pristup (npr.

 Kada tražimo podatke o konkretnim aktivnostima ( npr.kada roditelj može dodi u vrtid da se uključi u aktivnosti? )  PRAVILA koja važe za postavljanje pitanja:  Jasno formulisana i kratka  Ne postavljati trivijalna pitanja na koja ved znamo odgovor  Obuhvataju samo ono što je tema ankete  Ne treba da budu sugestivna  Odvojiti pitanja u kojima se traži stvarno stanje od pitanja u kojima tražimo mišljenje .

e)neki drugi način – koji ? c) Rangovanje (odgovore rangirajte od 1-4 . najviši rang je 1 i tako redom ) . zatvorenog i kombinovanog tipa Otvoreni tip – postavljeno je pitanje i ostavljeno dovoljno prostora da sam formuliše odgovor Čime niste zadovoljni u radu vaspitača ________ Zatvoreni tip – ponuđen je odgovor a) Izbor DA ili NE b) Višestruki izbor a.VRSTA PITANJA:  Otvorenog.b.c.d.

Vaše dete pri odlasku u park bira sledede sprave (odgovore rangirate od 1-4. npr. lično . opada koncentracija i zainteresovanost  Preporučljivo je od 12 – 15 pitanja  Na kraju ankete potrebno ostaviti dovoljno mesta za suugestije učesnika ukoliko smatraju nešto važnim za temu ankete  NAČIN ANKETIRANJA: poštom. spravu koju dete najviše voli označite sa 1 i tako redom) _ljuljašku _tobogan _penjalicu _poligon  Anketa ne treba da sadrži veliki broj pitanja jer tada oduzima mnogo vremena učesnicima.

posebna statistička obrada nije potrebna)  u kvantitativnoj obradi mogude je jednostavno prebrojavanje prema tipovima odgovora i upoređivanje cifara. mišljenje roditelja ).OBRADA I KORIŠĆENJE DOBIJENIH PODATAKA  kvalitativna i kvantitativna ( pošto vaspitači anketiraju uvek manji broj učesnika ankete od 100. računanje procenata ili proporcija  kvalitativna – odnosi se na analizu odgovora (npr. obočno se upoređuje izneseno mišljenej sa drugim podacima koje učesnik u anketi o sebi daje .

 značajna je povratna informacija  vaspitač treba da isplanira kako de dalje koristiti podatke ankete  ukoliko podaci ne remete privatnost porodice “obrađene“podatke treba predtaviti svim roditeljima. kao i namere vaspitača šta de se dogoditi u radu i kako se planira poboljšanje .

potrebama dece. načinima razmišljanja. kojim pojmovima se koriste u tumačenjima .INTERVJUISANJE. INTERVJU  postupak dolaženja do podataka o onome što se istražuje na osnovu planiranog i pripremljenog razgovora istraživača sa učesnikom ili učesnicima intervjua  instrument : intervju  u praksi vaspitača: sa decom ili grupom dece predstavlja pouzdan način na koji vaspitač dolazi do informacija o interesovanjima.

nestruktuirani ili nestandardizovani i kvalitativni intervju .pitanja su unapred precizirana ili je preciziran redosled sadržaja o kojima de se razgovarati. podrazumeva detaljnu pripremu pitanja i pridržavanje unapred datog toka razgovora  prema stupnju struktuiranosti postoje 3 kategorije : otvoreni ili nedirektivni.VRSTE INTERVJUA →u odnosu na to u kojoj meri voditelj intervjua usmerava odgovor :  struktuirani.

odnosi se na visok stupanj slobode gde može o svemu slobodno govoriti  nestruktuirani ili nestandardizovani. . otvoreni ili nedirektivni.odnosi se na stupanj slobode intervjuiste gde on nema strogi katalog pitanja ved ih može formulisati prema situaciji  kvalitativni intervju  odnosi se na vrednovanje intervjuisanog materijala koji se obavlja interpretativnim tehnikama.

stavovima . postoji vodeda nit kojom je intervju raščlanjen na niz otvorenih pitanja na koja učesnik u intervjuu odgovara tako što iznosi svoje subjektivno viđenje  postoji mogudnost da istraživač prati reakcije učesnika i na njih odmah reaguje  problemski usmeren ( dubinski ) intervju  svi oblici otvorenog. polustruktuiranog ispitivanja  učesnik se dovodi u situaciju da se spontano izjašnjava o svojim mišljenjima. osedanjima  Ispitivanje se ne obavlja na osnovu postavljanja pitanja ved samo od sebe ali je razgovor uvek usmeren na određeni problem koji je pre formulisan .

 posebna situacija vođenja problemskog razgovora kojom upravlja intervjuist da bi : o spoznao socijalnu stvarnost o utvrdio nedostatke koji postoje u toj stvarnosti o prema potrebi izmenio postojedu socijalnu situaciju  narativni intervju  intervjuisani se ne suočava direktno sa standardizovanim pitanjima nego se podstiče da slobodno govori .

 postoje subjektivne strukture značenja koje u slobodnoj naraciji dolaze do izražaja a koji se pri sistematskom ispitivanju ne bi manifestovale  sinonim “metoda personalnog iskustva “ u okviru koje se posebno ističu “ životne priče “ (life stories )  može se primeniti samo u slučaju kada uz temu koja se istražuje postoji ” još nešto” što se može ispričati  ŠEMA NARATIVNOG INTERVJUA: definisanje predmeta o kom se priča→podsticanje na razgovor→sprovođenje i podržavanje glavne misli→naknadna pitanja kako bi se dospelo do subjektivnog značenja .

 grupni intervju ( multivju )  primenjivan u dinamičkom proučavanju malih grupa  dolazi do dinamične interakcije između svih članova  u dobro vođenim grupnim diskusijama mogude je probiti psihološke barijere i dovesti učesnike do toga da izraze stavove koji određuju njihovu svakodnevicu. način mišljenja  pri izvođenju grupa se okuplja u prostoriju  voditelj usmerava razgovor koristedi se podsetnikom ali je težište diskusije na ključnim tačkama istraživanja .

upadaju jedan drugome u reč  čitava diskusija se stenografiše ili snima kako bi se proanakizirala celokupna grupna situacija  Broj u grupi od 5 – 15 ili 4 – 8  ŠEMA GRUPNOG INTERVJUA: formulisanje pitanja→stvaranje grupe→davanje podsticaja→slobodna diskusija→vrednovanje diskusije . izjašnjavaju. sam tok razgovora u načelu je veoma slobodan  diskutanti se izmenjuju.

FAZA IZVOĐENJA INTERVJUA →traje od 1 do 2 časa 3. ZAVRŠNA →istraživač sređuje rezultate i stvara pozitivnu atmosferu za eventualnu dalju saradnju .FAZE INTERVJUA 1.)→izrada plana intervjua ( izgleda kao podsetnik ) 2.upoznavanje sa problemom i ciljem razgovora→pripremanje strukture problemske situacije→traženje informacija iz drugih izvora ( lična dokumentacija. biografija. heteroanamneza i sl. PRIPREMNA.

pretpostavki. objašnjenja)  određivanje svrhe u koju se podaci prikupljaju( npr. priprema individualnog plana rada za dete)  definisanje uzorka učesnika( optimalan broj 10 – 20 )  priprema okvirnih pitanja za dalji razgovor  preciziranje vremena i prostora za razgovor koji nede ometati aktivnosti učesnika u razgovoru .PRIPREMA INTERVJUA  precizirati cilj istraživanja→ako znamo šta hodemo i koji su nam podaci potrebni razgovor sa učesnikom je efikasniji (cilj je uvek razumevanje ličnih ciljeva.

koja je svrha i cilj razgovora  jasno saopšti šta očekuje od njega  poštuje vreme učesnika u intervjuu  predoči učesniku da nema “ dobrih “ i “loših “ odgovora. da je svaka iskreno izrečena misao odgovor koji se očekuje .TOK INTERVJUA  istraživač doprinosi stvaranju atmosfere poverenja i gradi početni kontakt sa učesnikom  izlaže učesniku zašto mu je važno da razgovara sa njim.

obočno se upoređuje izneseno mišljenej sa drugim podacima koje učesnik u anketi o sebi daje . posebna statistička obrada nije potrebna)  u kvantitativnoj obradi mogude je jednostavno prebrojavanje prema tipovima odgovora i upoređivanje cifara. mišljenje roditelja ).OBRADA I KORIŠĆENJE DOBIJENIH PODATAKA  kvalitativna i kvantitativna ( pošto vaspitači anketiraju uvek manji broj učesnika ankete od 100. računanje procenata ili proporcija  kvalitativna – odnosi se na analizu odgovora (npr.

 značajna je povratna informacija  vaspitač treba da isplanira kako de dalje koristiti podatke ankete  ukoliko podaci ne remete privatnost porodice “obrađene“podatke treba predtaviti svim roditeljima. kao i namere vaspitača šta de se dogoditi u radu i kako se planira poboljšanje .

radne listove. skrivenih značenja.prihvata statističku analizu ali je proširuje na tumačenje značenja odnosa unutar poruke.predmet su jasno izrečene i napisane poruke→osnovna slabost je nedostatak tumačenja značenja unutrašnje strukture poruka  kvalitativna. skrivenog konteksta nastajanja poruke . časopise  vrste : kvantitativna.ANALIZA SADRŽAJA  tehnika istraživanja različitih oblika komunikacije  instrument je matrica ili protokol analize sadržaja kojim se vrši deskripcija i analiza  vaspitač može da analizira sopstvenu dokumentaciju.

Definisanje predmeta analize sadržajadefiniše se predmet analize. rečenica. jasna . odredi se kratak plan analize.KORACI : 1. primenljiva ) . Izrada matrice analize sadržaja – definiše se:  Jedinica analize sadržaja ( jedna reč. način obrade i način na koji de se saopštiti podaci dobijeni analizom 2. nedeljni plan u Radnoj knjizi vaspitača )  Kriterijum klasifikacije – orijentacija za izradu klasifikacionih kategorija( dobra.

na osnovu analize sadržaja želi da dođe do podataka o kvalitetu časopisa i podatke predstavi roditeljima-kriterijum analize može biti različit. Podaci o analizi se mogu beležiti tako što demo podatke o kategorijama imati u vertikalnoj ravni a podatke o jedinici analize u horizontalnoj ravni matrice  Primer :vaspitač ima ponudu nekoliko časopisa za decu. . Kategorije klasifikacije – definisanjem kategorija klasifikacije mi čitav sadržaj koji analiziramo stavljamo u jedan novi kontekst i prikazujemo ga preko ciljanih kategorija  u instrumentu npr.

datum izdavanja Kategorija analize: zadatak tekst – slika Kriterijim klasifikacije : način na koji časopis podstiče aktivnost deteta Jedinica analize: stranica časopisa Datum analize :__________ Vaspitač :_______________ .PODACI U ZAGLAVLJU MATRICE ANALIZE SADRŽAJA Cilj analize: utvrditi ulogu zadatka u podsticanju aktivnosti deteta Uzorak : broj ...časopisa “Švrda”.

časopisa “Švrda”.PODACI U ZAGLAVLJU MATRICE ANALIZE SADRŽAJA Cilj analize: utvrditi ulogu zadatka u podsticanju aktivnosti deteta Uzorak : broj . datum izdavanja Kategorija analize: zadatak tekst – slika Kriterijim klasifikacije : način na koji časopis podstiče aktivnost deteta Jedinica analize: stranica časopisa Datum analize :__________ Vaspitač :_______________ ...

UKU PNO .Str. Gotova informacija Dete dovršava započeto Dete rešava po instrukciji Dete se nudi da samo kreira Ukupno T SL T SL T SL T SL 1 2 3 ...

analizirati časopis i dati komentare – na koji način bi ste preporučili roditeljima časopis za dete ? . napraviti matricu za analizu sadržaja.Obrada i predstavljanje podataka analize sadržaja  uključuje opis učestalosti određenih kategorija i kvantitativne podatke o svakoj kategoriji  vaspitač može da izloži matrice analize na panou za roditelje  Vežba :izabrati jedan časopis za decu.

SOCIOGRAM  instrument sociometrijskih postupaka istraživanja odnosa među članovima grupe  vaspitač koristi sociogram s ciljem da registruje pozitivne i negativne izbore koje čine deca prema ostalim članovima u grupi a kojima su i sama podvrgnuta  usmerenost na proučavanje odnosa među decom  neophodno da vaspitač poznaje i razume pozicije svakog deteta u grupi  socijalni odnosi su promenljivi i zato je značajno kontinuirano pradenje .

Dolaženje do podataka :  Razgovori sa decom: pitanja :  Sa kim najviše voliš da se igraš ?  Sa kim ne voliš da se igraš? Zašto ?  Sa kim bi voleo –la da putuješ na more ?  Sa kim ne bi voleo –la da putuješ na more ?Zašto ?  Sa kim bi voleo –la da slaviš rođendan?  Sa kim ne bi voleo –la da slaviš rođendan? Zašto ? .

vreme unošenja podataka. imena dece čije odnose prati i predviđa prostor za tumačenje podataka .IZRADA SOCIOGRAMA  vaspitač pre prikupljanja podataka definiše cilj i svrhu proučavanja odnosa u grupi  određuje da li prati ili razgovara sa jednim ili više dece  određuje da li prati negativne ili pozitivne izbore deteta ili samo negativne ili samo pozitivne  unosi u zaglavlje pored cilja.

 svako dete u grupi može biti prikazano inicijalima ili simbolom  strelice različitih boja prikazuju pozitivne izbore ili odbacivanje  obostrani izbori se označavaju dvosmernim strelicama OBRADA PODATAKA SOCIOGRAMA  vaspitač na sociogramu može da uoči dete prema kojem drugi članovi grupe pokazuju neprihvatanje i negativan izbor →tada je potrebno posredovanje u rešavanju dečjih konflikata .

trijade  deca mogu graditi pozitivne. negativne i ambivalentne odnose  pozitivne obostrane dijade i trijade mogu postati stabilna osnova u igri i učenju članova grupe  ambivalentne odnose karakteriše zajednička igra i druženje ali i sukobi. pored uočavanja “neprihvadenih” članova grupe.netrpeljivost→takvi odnosi predstavljaju signal za rad na razvijanju saradnje među decom . vaspitač uočava i “ zvezde” koje imaju mnogo pozitivnih izbora→ dijade.

 ukoliko sociogram pokazuje vedi broj pozitivnih nego negativnih ili ambivalentnih odnosa možemo govoriti o koheziji grupe. dobroj komunikaciji i interakciji  veliki broj pozitivnih izbora ili negativni izbori usmereni na mali broj dece mogu povedati napetost i ugroziti komunikaciju→to je znak vaspitaču da planira promene  veliki broj jednosmernih izbora govori da je saradnja među decom slaba i da u grupi ne postoji razmena  sociogram je osnova sa koje vaspitač planira saradnju .

ESEJ  u metodologiji istraživanja “ U “ vaspitanju pripada teorijskim istraživanjima praktičara  krada rasprava u kojoj praktičar iznosi svoje viđenje nekog problema u vaspitanju na osnovu sopstvenog iskustva.. pitanjima komunikacije sa roditeljima. istraživanja ili literature  piše se na osnovu upudivanja na argumente  u praksi. .preispituje se. sa problemima u grupi.. vaspitač se suočava sa dilemama oko svojih postupaka.

TIPOVI ESEJA  argumentovani ili polaznički tekst koji se piše iznošenjem argumenata . fragmentarno izražavanje . događaja ili atmosfere  priča ( naracija )  dokumentarno. analizom i izvođenjem zaključaka  autobiografski tekst u kojem se opisuje istinit događaj  opis prirode.

prvo odredi glavnu ideju→ono što želi da kaže→skicira najvažnije tačke eseja→poveže ih→odredi redosled njihovog predstavljanja  NASLOV  UVODNI DEO.izvode se osnovni zaključci . obrazlaže se kratko tema  GLAVNI DEO.PISANJE ESEJA  vaspitač može planirati pisanje eseja.navodi se cilj i svrha eseja. argumentovano. detaljno. uravnoteženo  ZAKLJUČNI DEO.polemiše se ZA i PROTIV.

PROCENA ESEJA  kritički osvrt na napisano  radi samostalno ili u diskusiji sa drugim učesnicima  on je dokumenat o načinu razmišljanja vaspitača i može biti podsticaj za diskusiju vaspitača u timu  Vežba :rad u paru →napisati esej o ulozi odraslog u vaspitanju→analizirati esej .

realnoj situaciji u grupi  na početku snimanja vaspitač izrađuje orijentacioni plan snimanja .ANALIZA VIDEO SNIMKA  obezbeđuje vspitaču relativno trajan kompetan zapis događaja  nadoknađuje eventualne propuste u posmatranju  pitanje je da li de snimanjekamerom uticati na decu da promene ponašanje i da li demo dobiti podatke koji odgovaraju svakodnevnoj.

PLAN SNIMANJA     definiše cilj snimanja definiše šta de se snimati odredi početak i trajanje snimanja predvidi poziciju kamere u odnosu na posebne segmente koje želi da prati .

zabeležite tok aktivnostipostupke vaspitača.iskaze dece  informativni i instrukcioni materijal za rad .ANALIZA VIDEO SNIMKA  tačan opis onoga što je snimak zabeležio bez naših interpretacija  određena je ciljem analize ( da li se prati neverbalna komunikacija. verbalna. odnosi među decom )  određena vremenskim intervalom snimka koji se analizira ( da li je to snimak u celini ili deo )  onima koji analiziraju snimak date su precizne instrukcije tipa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful