ZAN BODRIJAR

SIMULAKRUMI I SIMULACIJA
EH6JIHOTeICa Marnne cpncxe, 130.2
EO,lJ;PIIJAP, )Kaa Simulakrumi i simulacija / Zan Bodrijar ; prevod sa francuskog Frida Filipovic, - Novi Sad: Svetovi, 1991 (Ruma : Proleter) . - 165 str. ; 17 em. - (Biblioteka Svetovi) Prevod dela: Simulacres et simulation Baudrillard. ISBN 86-7047-112-4 / Jean elP - KaTaJIOrH38.ll;Hja y ny6JIHICao;HjH prevod sa francuskog FRIDA FILIPOVIC

HOBH Om

o

a) cJ>HJI030qmja IC)'JIType
IP SVETOVI/NOVI SAD

naslov originala: Jean Baudrillard SIMULACRES ET SIMULATION ©Galilee, Paris, 1985.

PRECESIJA SIMULAKRUMA
Simulakrum nijc nikad Dna ~to prikriva istinu, ncgo istina prikriva da je ncma. Simulakrum je istinit. Eklczijast

Ako smo nckad mogli najlepsom alegorijom simulacije srnatrati Borhcsovu basnu u kojoj kartografi carstva izraduju njcgovu kartu tako dctaljno da ona na kraju veoma tacno pokriva cclu tcritoriju (ali se opadanjcm cars tva ta karla malo po malo krza i propada, tako da sc od njc mogu razabrati jo~ sarno ncki parcici u pustinji - pri cernu mctafizicka lepota te upropascenc apstrukcijc svcdoci 0 gordosti po mcri carsiva i trunc kao crkotina koja se vraca supstanci tla, pornalo kao sto se kopija na kraju, stareci, poistovccu]c sa stvarnim) - ta jc basna za nas prevazidenr i posedu]e jo~ sarno diskrctni sarm drugorazrednih simulakrurna. Danas apstrakci]a nijc vise apstrakcija kane, duplikata, ogledala iii konccpia, Simulacija nije vise prcdstava nekc tcritorijc, nckog rcfercncijalnog bica, nckc supstancc. Ona jc proizvodnja, pornocu modcla, ncccg stvarnog bez porekla i stvarnosti: ncccg nadstvarnog, Tcritorija vise ne prethodi karti i ne nadzivljava je. Sada karla prcthodi tcritoriji - kilo precesija simulakruma - ona jc ta koja zacin]c tcritoriju tako da - ako se treba vratiti pomcnutoj basni - danas ostaci tcritorijc polako trunu na povrsini kane. Ostaci stvarnog, a ne karte, jo~ postoje tu i lama u pustinjama koje ne pripadaju carstvu, nego su nasa pustinja. Pustinja samog stvamog. U s 1va ri, basna jc neupo treb lj iva Ca k i kad j co brnemo nao patkc, Mozda jos jcdino ostajc alegorija cars Iva. Jcr danasnji simulatori

5

sa istirn impcrijalizmom pokusavaju da poistovete stva~no, ~IO~upno stvarno, sa svojim modclima simulaclje. Ali ne radi ~e v~~eru 0 karti, ni 0 teritoriji. Neste jc nestalo: ona suverc~? razlika Iz~e~u jednog i drugog koja je prc~slavljala. tar,~pstrak~IJe. Jer, razh~ JC uno ~10 cim poeziju kane I Car tcntonje, ma~IJ,u ~oncep.ta ,I tar stvarnog. Ono imaginarno u prcdstavi, sto ~ulmmlfa I sto u IS11 mah propada u ludom projektu kartografa neke ~delane.p'ros.t.orne pod.~darnosti izmedu karte i teritorijc, nestaje u simulaciji=cija opcraclj~ sad vise nije nimalo spekularna ni diskurzivna, .nego nuklcar~a ~ gcneticka. Tu nestaje sva metafizika. Ncma tu vise ~gledala. b~ea I privida, nema st~ar~og i ~jeg~}Vogk.(.m~pta. ~ema ":I~~zam!~lj~~e kockstcnzivnostl: dimenzi]a simulacije je genetItka mlmjatuTlza~lja: Stvarno se proizvodi polazeci od minijaturizovanih celija, m~tnca I mcmorija, model a upravljanja - i, polazeci o_d. tog~, mozc I da ~ rcprodukuje bezbroj puta, ??O vi!:c ~~ ,mora ~Itl r~~lOnaln?, budu~1 da sc v~e ne meri po nekoj idcalnoj III neganvnoj instanci. Ono JC jo~ samo operacionalno. U stvari, to ,:ge nije ncsto stvarno, ~o~to ga vise ne obavija nista i~aginarno ..To Je ~e~~o nadstvarno, porizvod sintcze ostvarene zracenjem kombmalOTljsklh modcla u nekorn natprostoru bez atmosfcre. . , U tom prclazu u neki prostor tija zakrivlj.c~o~t ne pnpa~a ~I stvarnom, ni istini, era simulacija, daklc, zapocinje I~esnom ll~ldacijom svih refercncijala, iii - ~10 je jos go!e: njihovim ~~~~~klm vaskrsavanjem u sistcmima znakova, matcnJ31a,~prov?dIJI~IJeg ?d smisla koji se nudi svim sistcmima ekvivalcf:lcIJa, SVI~ bma.Tmm opozicijama, svakoj kombinato~ijskoj al~~bn. ~e radi se ,~I~e ,0 imitaciji, ni 0 dupliranju, pa cak m 0 parodlj~. Radls~.? zamenjl~anJu stvarnog njcgovim znacima, to jest, 0 jednoj op~raCljl .~vraeanja od svakog stvarnog proccsa njcgovim op~ratorfllm dvoJn,lkom, mct~stabilnom, programatskom, ncpogresivom ?znatavaJuto~ m~lnom, koja nudi sve oznake stvarnog.l os~va~uje kr~tke ~p?Jeve svih njegovih peripctija. Stvarno nece unau ~lkad Vl~~ priliku d~ ~~ proizvede -to je vitalna funkcija modela u.Je~nom slstcm~ s~rtl, ili , bolje reccno, anticipiranog uskrsnuca kojc vise ne ~slavlJa m~akvu sansu samom dogadanju smrti. To nadstvarno sada JCvee ~~lecn? od imaginarnog i od svakog razlikovanja izmcdu stvarnog I unagi-

narnog, ostavljajuci jos mesto [edino orbitalnom simuliranom stvaranju razlika.

vracanju modela i

BOZANSKA lREFERENCIJA SLIKA
Skrivati i pretvarati se da nemamo uno ~to imamo. Simulirati i pretvarati se da imamo ono sto nemamo. Ono prvo upucu]e na neko prisustvo, ono drugo na neko odsustvo. Ali stvar je slozenlja, jer simulirati ne zna~i pretvarati se: "Onaj koji se pretvara da od neceg boluje more jednostavno da legne u krevet, tako da mu poveruju da je bolestan. Ona] koji simulira neku bolest izaziva u sebi neke njene simptome" (Litre)." Prema tome, pretvaranje iii prikrivanje ostavljaju netaknut princip stvarnosti: razlika je uvek jasna, ona je sarno maskirana. Simulacija, medutim, postavlja pitanje razlike izmedu ..istinitog" i .Jaznog", ,,stvarnog" i "imaginarnog". Je li sirnulant bolestan ili nije, buduci da proizvodi "prave" sirnptome? S njim se nc more objektivno postupati ni kao s bolesnim, ni kao sa zdravim covckom. Tu psihologija i medicina zastaju pred istinorn jedne sada vet neutvrdive bolesti. Jer ako se bilo ko]l sirnptom more "proizvesti", onda se svaka bolest more srnatrati "izvodljivorn" isimuliranom, a medicina gubi svoj smisao, jer ona moZe da 100 sarno "prave" bolesti, odnosno njene objektivne uzroke, Psihosomatika se razvija na sumnjiv nacin, na samim granicama principa bolesti. Sto se tice psihoanallze, ona, polazeci od simptoma ogranske prirode, upucuje na nesvesnu prirodu: a ova opet treba da je .Jsnnita", istinitija od one druge - ali zasto bi se simulacija zaustavljala na pragu nesvesnog? Zasto .rad" nesvesnog ne bi mogao da bude "proizveden" na isti nacin kao i bilo koji simptom klasicne medicine? Tako se vet proizvode snovi, Razume sc, psihijatar tvrdi da "za svaki oblik mentalnog poremecaja postoji posebno mesto u redosledu simptoma koji simulator ne poznaje, a tije ods ustvo ne more da obmane psihijatra". Ovo je bilo receno (1865) da bi po svaku cenu bio sacuvan princip istine i da bi se izbeglo pitanje ko]e postavlja simulacija - to jest, da su istina, referencija, objektivni uzrok, pres tali da postoje, Sta, medu-

Liure, Emile (1801-1881), franc.Icksikograf,
jezika". - Prim. prev,

autorvelikog "Retnika francuskog

6

7

tim, moze da uradi medicina sa necim sto se krece unutar i izvan bolesti, unutar i izvan zdravlja, sa nekim udvajanjem bolcsti u izvesnom diskursu koji nije ni istinit ni lazan? Sta moze psihoanaliza sa udvajanjem diskursa nesvesnog u jednom diskursu ~imulacije koji ne moze nikad vise biti razotkriven, jer nije ni lazan, Sta moze da ueini vojska sa simulantima? Tradicionalno, ona ih otkriva i kaznjava, po jednom jasnom principu pronalazcnja. Danas ona moze da otpusti nekog vrlo dobrog simulantna, upravo kao i nekog homoseksualca, srcanog bolesnika iii "pravog" ludaka. Cak i vojna psihologija uzmice pred kartezijanskim jasnocarna i okleva da cim razliku izmcdu "pravog" i "laznog", izmedu "proizvedenog" i autenticnog simptoma, ,,Ako tako dobro izigrava ludaka, to znati da jeste Iud." Iu pravu je: u tom smislu svi ludaci simuliraju, a to nerazlikovanje je najgora subverzija. Upravo se protiv nje klasican urn naoruzao svim svojim kategorijama, Ali ona ih danas po novo zapljuskuje i preplavljuje princip istine. Izvan medicine i armije, prevashodnih podrucja simulacije, ta stvar upucuje na religiju ina simulakrum bozanstva: "Zabranio sam da u hramu bude neki kip, jer se bozanstvo koje nadahnjuje prirodu ne moze predstaviti." To je, medutim, moguce. Ali ~ta bozanstvo postaje kada se propagira u ikonama, kada se umnozi u kipovima -idolima? Ostaje Ii onda vrhovna instanca koja se naprosto ovaplocuje u slikama u neku vidljivu teologiju? Hi se izvitoperava u kipovirna koji, sami, sire svoju raskos i svoju moe fascinacije - pri cemu vidljiva masinerija ikona zamenjuje cistu i razumljivu ideju boga? Upravo su se tog\ bojali ikonoklasu cija vekovna prepirka i danas medu nama traje, Bas zato ~to su predosecali tu svemoc idola, tu sposobnost da izbri~u boga iz ljudskesvesti i tu istinu koja sc u njima moze nazreti, razornu, unistavajucu, da bog nikad nije postojao, da je uvek postojao sarno njegov simulakrum, odnosno, da je sam bog oduvek bio sarno sopstveni privid - oni su bili podstaknuti da besno unistavaju sIike. Da su mogli poverovati da one sarno prikrivaju iIi maskiraju platonsku ideju 0 bogu, ne bi bilo razloga da se unistavaju. Moze se tiveti od ideje jedne izmenjene istine. Ali njihov je metafizicki oeaj proisticao iz ide]e da slike nisu nista prikrivale i da one, zapravo, i nisu bile slike, onakve u kakve ih pretvara i menja izvorni model, nego su upravo savrseni idoli, koji ce zauvek zraciti svojom

sopstvcnom fascinacijom. Treba, medutim, po svaku ccnu spreciti tu smrt bozanskog referencijala. Vidimo da su ikonoklasti, koje optuzuju da preziru i poricu slike, bili upravo oni koji su im priznavali njihovu pravu vrednost, nasuprot idolopoklonicima koji su u njima videli sarno odraze i zadovoljavali se da obozavaju boga u malome. Ali moze se, nasuprot tome, rcci da su idolopoklonici bili najmoderniji, najsmeliji duhovi, buduci da su u vidu nckog nestajanja boga u ogledalu slika vee odigravali njegovu smrt i njegov nestanak u epifaniji njegovih predstava (0 kojima su mozda znali da ne predstavljaju vise nista, da su cista igra, ali da je upravo to bila velika igra - znajuci, takode, da je opasno razotkrivati slike, jer one kriju da nema niceg iza njih), Tako ce radlti jczuiti, koji ce svoju politiku zasnivati ,na virtuelnom nestanku boga i na svetovnoj i spektakularnoj manipulaciji savestima - nestanku boga u epifaniji moci - kraju transcendencije koja sluzi jo~ sarno kao alibi jcdnoj sasvim slobodnoj strategiji uticaja i znakova. lza baroka slika krije se siva eminencija

politlke.

Prcma tome, ulog je u svcmu tome bila ubitacna moe slika, ubica stvarnog, ubica sopstvcnog modela, kao ~10 su vizantijske ikone mogle biti ubicc bozanskog idcntitcta. Toj se ubitacnoj moci suprotstavlja moe prcdstava kao dijalckticka moe, vidljivo i razumljivo prcnosenje stvarnog. Sva zapadna vera i poverenje angazovali su se u tom poduhvatu rcprezcntaclje: da jedan znak moze ukazivati na dubinu smisla, da se jedan znak moze zamenjivati za smisao ida nesto - razume se, bog - slufi kao podloga za tu zamenu. Ali ako se sam bog moze simulirati, ~ta znaci svcsti ga na znake koji 0 njemu svcdoce? Onda ceo sistern gubi svaku tezinu, i sam je jos sarno jedan dzinovski simulakrum - ne nestvaran, nego oponasajuci, to jest, privid koji sc nikad vise ne razmenjuje za stvarno, nego se menja u sebi samom, u jcdnom neprekidnom kruzcnju cija referencija iobim nigde ne postoje, Takva je simulacija, u tome sto se suprotstavlja predstavi, Predstava, reprezentacija, polazi od principa ckvivalentnosti znaka i stvarnog (cak i ako je ta ekvivalentnost utopijska, to [e fundamenta1no pravilo). Simulacija polazi, nasuprot tome, od utopije principa ekvivalentnosti, polazi od radikalne negacije znaka kao vrednosti;

8

9

: Niko vise necc u njega dirnuti: lefi~te se ponovo zatvara. koji sc. . 1931).Prim.ok ga se nc odreknc: uslcd toga njcna autonomija postaje sarno JO~ fantasticnija. ona dostife svoj cisti oblik. stvarno od njcgovog vcstackog uskrsnuca. izgubljen za nju.ona ima prirodu vradzbine.de~iCanslvu": Nije tu ret 0 neko] :lrtvi (nauka sc nikad ne zrtvuje. koji bi raspoznavao ko mu pripada. Ona je veta ponuda izvornih mitova i znakova stvarnosti. pocev od 1963. ona je losa prividnost . Castaneda.pred~et? Kao Orfej. sve d. simulacija obuhvata celo zdanje same predstave kao simulakrum. nostalgija dobija svoj puni smisao. Ovo sc dogodilo na inicijativu samih antropol?ga koji su videli k. posluzice jo] kao savrscn alibi. kada je filipinska vlada odlucila da vrati njihovoj primitivnosti. Robert (rod. jer je sve vet unapred mrtvo i ozivljeno. antropolog.polazi od znaka kao reverzije i ubistva svake referencije. kao neki rudnik. nego 0 simuliranom frtvovanju njenog objekt~ ~a bi .. g. Dok reprezentacija pokusava da apsorbuje simulaciju tumaceci je kao laznu predstavu. Izbezumljena proizvodnja stvarnog i rcfercncijalnog. Ova tako sebi dozvoljava luksuz da se ovaploti izvan sebe same. dugo ~ ~ek· siku. Indijac tako vracen u geto. ponovo postaje model simulacije svih mogucih I~~lJaca pre etnologije. kad se iznese na vazd uh. Ne :livi Ii svaka nauka na to] paradoksalnoj nizbrdici na koju je osuduje nestajanje njcn~~ pre. umiruci. prevo 10 11 . antropolog i istra:liva~. ozivljavanjc figurativnog tamo gde su objekt i supstanca nestali.. .drneta u. u "sirovoj" stvarnosti tih lndijaca ko]e je u celosti ona ponovo Iaulin. Pierre (1934-1977). . turista i etnologa.ivcla. odvracanja. nema vise sudnjeg dana da odvoji lazno od istinitog. kao Euridika.predstava ima pnrodu sakramenta. Carlos (rod.1 svog objekta. Eskalacija pravog. ona izvodi da je neki privid .Prim. RAMZES.Prim. kod indijanskog vraca. porekla. ona Je uvek ublstvc~a). U prvom slucaju slika je dobra prividnost . ILl RUt/CASTO OtIVUAVANJE EtnoIogija zamalo nijc paradoksalno odumrla onog dana 1971. proucavao uucaj halucmogena. prevo . nego simuIacije. ona se uvek prerano osvrce. van domasaja kolonista. Etnolozi su hteli da izbegnu upravo taj pakao paradoksa zatvarajuci po novo kordon bezbednosti prasume oko Tasadaja .razne ~atl~e svcdoce ZOlcn. ~to moze biti znacajno za psihijatriju: . ali ~edirnu~ u sv?m . sveti sto je bio "otkriven" i svojom smrcu prkosi nauci koja hoce da ga obuhvati. antropolog. Oni drugi inaugurisu eru simulakruma i simulacije. Prelaz sa znakova koji nesto prikrivaju na znakove koji kriju da nema nicega oznacava odlucan zaokret. objektivnosti i autenticnosti. kao neka mumija. paralelna i superiorna u odnosu na materijalnu proizvodnju: tako izgIeda simulacija u fazi koja nas zanimakao [edna strategija stvarnog. etnologija mora da umre svoj predmet. Da bi 7.. samo~ nj~govo~ obuhvatanju i nemilosrdna reverzija koju nad nJom vr~l t~J .s prirodom magije. vrsio istrazivanja mcdu lndijancima u Brazilu i Paragvaju. . u kojoj vise nema boga. U drugom. amer. nJen objekt ponovo pada u pakao. Iogicna Je evolucija jedne nauke da se svc vise udaljava 01. Ovo bi bile uzastopne faze slike: • ona je odraz duboke realnosti • ona maskira i izvitoperava duboku realnost • ona prikriva odsustvo duboke realnosti • ana nema veze s bilo kakvom realnoscu: ona je ~ist sopstveni simulakrum. 1928). u s~~kle~l mrtvat~l kov~g dzungle. Kastancda i Klastr. zamrznut u SVOJOJpnrodn~J. k~o v~iti zalog: '!'u pocinje Je~na anrietnologija koja vi~e ncce imati kraja. .se sat~vao nJc~ princip stvarnosti. koja je svugde praccna i stretegijom razuveravanja. Kada stvarno vise nije ono sto je bilo. . franc.. s~~tlm. U trecem. dozivljenog. franc. Nauka u njcmu gubi dragocen kapital. U cetvrtom uopste vise ne pripada vrsti privida. brazil. borac protiv "etnocida" od strane zapadne civilizacije. prevo Clastres. gdc su tokom osam stoleca ziveli bez dodira sa ostatkom ljudske vrstc..~ko sc urodcnici smesta raspadaju u dodiru sa njima. a 0 kOJoJ na . ali ce objekat biti spasen. Tasauaj. . ono nekoliko de- setina Tasadaja koji su bili otkriveni u dnu d~ungle. ncostvarnog i nadstvarnog. ." U svakom slucaju. Povecana ponuda drugih vidova istine.mrlVl. Oni prvi upucuju na [ednu teoriju istine i tajne (u koju jo~ spada i ideologija).

kav t~IJumf za tu nauku koja je. a ~a se ~cini ~~viu.retrospc~clJC.u jed~o. etnologija nadzivljava sebc u izvesnoj antictnologiji ko]a ima zadatak da svugde ponovo ubrizga razliku-fikciju. Lasko . Tako ce i etnologija. Zatvaranje naucn<?g prcdrncta je ravno zatvaranju ludih i mrtvih. Ramzes 7. ~ao "lstor~Js~1 svedoci svoJe epohe. dakle. pod zna~~m mrlvI~.ovladavanje * • Crcusot « velikl franc. kao kod Kastanedc.~:djcdn~~ . crtezima. ~~dijci koji . Prividno ona njime gospodari. a sarna nauka jc postala cista simulacija.dirnenzija simulakruma.~tkrivenog" mu~ja.3 nas ne znaci nista. kOJ~ JC.) i kada sc klan]a pred "razlikarna".trijumfalne etnologijc.izmislila . obicajima.cisti ?blik .razllka 1 ozivljavanja razlika.. ucene ~tvar. U mesto da bud~ om~en ~ao gcornetrijsko mesto.vi izlozcni spektralnoj svctlosti etnologijc. Veoma je.dccom . ali mumija poseduje ncprocenjivu vrednost. dijalcktima. One su u isti mah zrtve nauke i crva. itd. metalurski industrijski centar. ali on u nju duhoko prodirc.flve mctalurske zone. I upravo kao ~to JC cclokupno drustvo neizlccivo zarazcno v~ tim oglcdalom ludila kojc jc sarno scbi pruzilo. divljinu-fikciju.naziv mesta gde se nalaze pecine sa cuvcnim preistorijskirn Prim. proglasavaju untverzalnu istinu etnologije. da sc uopstava. . - 12 13 .ona je tu.mctropolama.m celini proccnjenom. urnes to da se ogranici kao obJekt~~na nauk~.~og. to jest. na sve zive stv~n..su opct postali ono sto su bili. naivno traziti etnologiju kod divljaka iii u nckom trccem svctu . ali vee sada nema razlike: njihova kopija je hila dovoljna da ih sve zajcdno smcsti u ncsto vestacko. kao neka svugdc pnsutna cctvrta dimenzija . Ruseci se u svojoj klasicnoj instituciji. tako i nauka mozc sarno da umrc zarazcna smrcu tog predmeta koji je njcno izvrnuto oglcdalo. prev. Obliku zatvaranja slcdi oblik jednog bczbrojnog. prev. fi. kod. ti divljaci su posthumni: zamrznuti krionisani sterili.ljivom. putcm jcdne ncsvcsne rcvcrzije. u kom~ su na mcst~. odsad oslobodena svog objekta. ka. Nista se nc mcnja kada drustvo razbije ogledalo ludila (ukine ludnice. tajnu koja JCUblJ3 (a koju divljaci znaju mnogo bolje od njc): osvctu mrtvaca . gde ccla jcdna kultura. kako bi se prikrilo da je upravo ova] svet. Zato ih treba ekshumirati i odati im vojne pocasti. * ~ 0JG:~~u . . nakon sro su je ostavile da nckoliko decenija trune u dnu jcdnog muzeja. fIVe fosilizovani kao na nekom Iilmskom snimku. sa IJu~II~~a. ubistva sv~~og simbolicnog oblika i njegove histericne. jer ona garantuje da akumulacija ima nekog smisla. na izgled. . Svi smo mi !asadaji. . . ctnol~g~ja n~!lla u isu mah nudi svoju jcdinu i poslcdnju IckcIJU. oni su postali rcfcrcncijalni simula~ krumi. zabranjene 1. Sarno jm jc apsolutna tajnost obezbcdivala tu vekovnu moe . Zato treba faraone izvaditi iz njihovog groba i mumije izvuci iz njihove tisinc. koji Je zaum veitacki oiivljen u vidu raznih vrsta stvarno~ u jcdnom svetu simulacije. ali dalcko od poglcda i svetla. ?claca. razbijc ogledalo svoje objektivnosti (ukidajuci se pred svojim objcktorn. bila posvccena tome da ih unistil Razume se. u muzc] prctvorcm citav! r~u~ltki kvartovi.) ni kada nauka. muzej jc sada svugde kao ncka d~mc?zIJa flvota.3 posetiocc pccinc u Laskou. najzad. opustoscn razlikom i smrcu. na izglcd. halucinacije istine. zakocenog rescnja. podivljao na svoj nacin. Ali. nas svet.zovani. Moguce je da ce se i sarno sccanje na originalne Spilje izbrisati u duhu buducih generacija. sto znaci da ih JC ctnologlJa pr~tvonla u njih same . Sva se nasa Iinearna i akumulativna kultura rusi ako ne mozcmo da uskladistimo proslost u punom svetlu dana. .prividni Indijci koji. Svi s~o mi. u . prclomljenog. Tako su sc sva nauka i tchnika nedavno mobilisale da sacuva]u mumiju Ramzcsa 11. pod izgovorom spasavanja izvornog.~oji ctnologiji duguju ~lO su jo~ uvek divljaci: kakav obrt. svugde. Zapad jc obuzet panikom 00 same pomisli da ne moze spasti ono sto jc simbolicki poredak umeo da sacuva tokom cctrdesct vekova. * ali je na pel stotina metara dalje izgradcna njihova tacna kopija da bi svi mogH da ih vide (u autenucnu spilju posetilac baci poglcd kroz malo zastakljeno okno. a onda slcdi zajcdnicka poseta rekonstruisanom objektu). lst?nJske .sa njihovim pokretima.Prim. ze~ama ~. anahzovafi(?m svctu. Isto tako su.lsta se stvar dogodila u Krczou. iii antlctnologlJ~.sa~o. ubitacn? zasticeni. itd. . ali koje se odavno prosirilo na sva zapadna drusiva.divljaka.u?istva kome su divljaci (plcmstvo obavezujc) prvi podlegh. vrati ludacima pravo da govore. dajuci samo mrtve i cirkularnc odgovore na jedno mrtvo i cirkularno ispitivanjc. .

pocetkom kolonizacije. Upravo . iIi cak naprosto da ih otkriva. nas poredak. dok je balzamovanje bilo mitskl rad koji Je trebalo da ovekovcti jednu skrivenu dimcnziju.. (Ali. da . do [ednog trenutka zapanjenosti i zadivljenosti pred samom tom mogucnoscu da se izbegne opsu zakon Jevandelja. nikad nismo u njih verovali. u izvestan poredak istori]e. Ali to sto ih zarnenjuje ne znaci. u svetlosti svog modela kao lica doterana u pogrebnim preduzccima. To je pre svega jedna igra iluzija i fantazama: tu Kiksa (Cuxae) . . V jednom od njih je muzej srednjevekovne umetnosti. pretvaranjem u muzejski eksponat. tako je i demuzeifikacija sarno [edna spirala vise ka artificijelnosti. mrznja cele jedne civilizacije prouv svojih sopstvenih temelja. tim (ljudskim?) bicima koja nisu nik~d upoznala ret Hristovu. ako su njujorsk. koji vise nicim ne vlada. NADSTV ARNO lIMAGINARNO Diznilend (Disneyland) je savrsen model svih vrsta isprepletenih simulakruma.one su vee ociscene od svoje smru. prevo Marseja. u kome se nalaze. njihovu blisku smrt . Njihova demografska "promocija" predstavlja. I to cak uz opste odobravanje (kao i "eksperimentalna operacija ponovnog osvajanja plocnika" Jelisejskih polja u Parizu!). zapadno od 15 .njujorl(kj park. kao i svaka plemenska kultura pociva na ogranicavanju grupe i odbijanju svakog "slobodnog" rasta. . Mihajla iz Kiksa. koji ume sarno ono. Doslo je tako. nasiljc je~~e civilizac. ako je iZVOlkapitela bio zaista samovoljan tin. ~~ jo~ u~emo jedino da stavimo nasu nauku u sluzbu popravke mumije.to J~st d~ re~tauriraII_l.svojl. . . ' Tako ce i ekshumacija Ramzesa biti dovoljna da bude unisten. stari spomenici i manastiri. U glavnom se svet zadovoIjio time da ih pokrstava. koja se igra oslobadajuci se svog predme~a. Tako svugde zivimo u svetu koji cudno liti na svoj original stvari su u njcmu zamenjene po sopstvenom scenariju. stojcci iza te pokojne moci koju pokusava da pn. ~e Ii ona uprilicena zato sto je Ramzes bio vehka despotska I vOJna licnost? Svakako. Tako se Amcrikanci hvale da su broj Indijanaca vratili na ono ~to je bio pre osvajanja.Prim. koji bar nikoga nije obmanjivao. da osudi na trulez i smrt. Jer mumije ne trunu zbog crva: one umiru prenosenjcm iz sporog poretka simboticnog.trulezom koje je znacilo ovladavanje totalnim ciklusom razmena sa smrcu. Medutim. sarno korak vise u simbolicnom istrebljenju). Nas fascinira Ramzcs.ije bez tajni. a 0 njemu sanja zato ~to ga je unistila. ekshumiraJUCt ga kao svoju sopstvenu proslost. Onda su postale moguce dve opcije: priznati da taj zakon nije univerzalan. Samostan bi trebalo da ostane u Njujorku u jednom simuliranom ambijentu. prevo Francuske.kao et~ologija.a 0 Jedno~e poretku koji nije moran imati niceg zaje?m~kog sa njom. zapravo. Cloisters . fulosna je istina da je ta superproizvodnja jo~ jedan nacin njihovog unistavanja: jer indijanska. kao u tradiciji. sanJ.tura. sto ce biti dovoljno da dovede do njihovog laganog istrebljenja. vedrije su. Sve se bri~ i pocinje iznova. kao sto su hriscani renesanse bili fascinirani amcrickim Indijancima.o)cdan vidljivi poredak. koji nas uspokojava u pogledu nasih ciljeva. Ali ponajvise za~o ~t. preneti i rekonstruisanl. nauke i muzeja. u okrugu Narbon. u Bronksu. i da su prevazisli prvobitnu cifru. pa zatim da to pokusava ozivet! pomocu nauke. To ce biti dokaz superiornosti civilizacije: ona ce proizvcsti vise Indijanaca nego sto su to mogli oni sami da ucine. njihovo vracanje na prvobitna mesta jo~ je vi~e veStatko: to je totalni privid koji dostize "stvarnost" potpunim zaokruzivanjem. • koji ce uz velike troskove biti iz nj ujorskog Kloistersa=" vracen na svoju "prvobitnu lokaciju". 0 tome 14 svedoci samostan sv. kloistersi zaista vestacki mozaik svih kultura (po izvesnoj logici kapitalisticke centralizacije vrednosti). dakle. gospodara trulezi i srnrti. Jer mi.malo mesto najugu 00 . Otud i ona istorijska scena doceka m~mij<: na aerodrom~ ~rli. Hvale se tak da postizu i vise. Nama je potrebna vidljiva proslost. vidljivi kontinuum. iii istrebiti Indijance da bi se izbrisali dokazi 0 tome. autenticnije.Prim. jo~ bolje nego za svog Zivota.? na~~ kul.~I se bOl}e ucvrstila u svom tis torn obliku. To je nepopravljivo nasilje prema svim tajnama. vidljiv mit 0 poreklu. Njegovo vracanje u zaviea] sarno je dodatna podvala da bi izgledalo kao da se nista nije desilo i uztvalo u retrospektivnoj halucinaciji. sto mu je prethodilo.

pancgirik amcrickih vrednosti.mske centrale. nego spadaju u vrstu nadstvarnog i simulacije. ViSe ne .jeste totalan. To jc tacno. ~egenda~na imaginacija dcce i odraslih takod~ ~1.su gusari. 0 spasavanju principa stvarnosti. Svugde se preraduju. bez sumnje. uostalorn. Diznilend. IIi. Ponovo se izmislja oskudica. ponov? se pro~~laze nest~lca!zn.ak. Y_iSese ne dodiruju. Ono sro je u Diznilcndu imaginarno nije ni istinito ni lazno.i. nestvarne cirkulacije .l ot~. zdrava hrana. koji pod. iii izgubljeno tel.grad fabul~znog. Diznilend je postavljen kao imaginaran.gramcarna jedne trzisne ekonomi]e. mada Los Andeles i Amerika. bajkovita. pa i ovde. bez dirnenzija. Otuda slabost tog imaginarnog. Buduci svct. "Podvodni svet". svugde ocrtava objektivni prom Arnerike.· Lo. prev. sve do morfologije pojedinaca i mase. Jedino je fantazmagorija u tom imaginarnom svetu ona neznost i toplina koje su inherentnc masi.prostranstva. Jed nom izvanrednom koincidencijom (ko]a je. prevo Snimanjc pokret~om kamero~. 16 '17 .u~nrod~ mst!_tull za seksualno. koji ga okruzuju. mnogo vise privlaci drustveni mikrokosmos. nestasica/privid. ali bez prostora. kako bi podrzao vcrovanje da je sve ostalo stvarno. ideja marsala Salinsa da upravo tr~l~na ~kono~lja.Prim. ali ~ . na sofistlclramm.hodaJu. danas treba recikIirati otpatke. radi se prikrivanju da stvarno vise nije stvarno.a napolju je usamljenost usmercna na sarno jedan mehanizam: automobil. zapravo. njenih ogranicen]a i njenih radosti. bez sumnje.joga. prevo Prirodna hrana. a~1~e . obnavljaju lZg~: bljcne funkcije. energ~tske krize i kritike kapitala dodaju I poslednju ezotcricnu aureolu tnjum• •• ••• "Zaearano selo" "Carobna planina". dovodi do nestasice: tu. vise nisu stvarni.••• ~okazuje se. nije [edini svoje vrste.lstonjska.Ii . njegova ° infantilna degenerisanost.da~ trav~lli. fabrik~ za obra~~ olJ~~da. itd. i. igre prostora) jedne ideoloske analize Diznilenda: to je dajdzest amcrickog nacina zivota (american way of lire). u stvari. yoga . dakle. minijaturizovano uzivanje Amerike. zapravo. a snovi. nestala divlja prirodnost: naturalfood. Ali masu sveta. sazdan pd znakova detinjstva i vestackih fantazama. . Ne radi se vi~e 0 nekoj laznoj predstavi stvarnosti (ideologiji).. Dlzn~lend J.~1i na drugom nivou. Granica.izgublje~u drustvenost. Kao . kao sto su drugde. ili izgubljen ukus za jelo.~om vrstom imaginarnih centrala ko]e napajaju stvarno~cu. simulirano ponasanje nerazvijenog (~kIJu~uJuCJ tu i usvajanje marksistickih tc~). Marine Wo~ld. Parkira se napolju. Taj imaginarni svet je navodno uzrok poslovnog uspeha.ep~ot~1Jp te nove funkcije na mentalnom planu. elektn. Sve su vrcdnosti tu egzaltirane putem minljature i stripa. p~o ve:hko tO~lfi~ko izbacivanje jedne nadstvarne civillzacije. prikriva cmjcnicu da je "stvarna" zemlja. staje u red unutra. Diznilcnd (pomalo kao sto zatvori svojim postojanjem prikrivaju da je. Diznilend: prostor za rcgeneraciju Imaginarnog. Ljudi se vi~e ne gledaju. idealizovana transpozicija jedne protivurecne stvarnosti. E_nchanted Village.vidom e~ologlJe. religiozno. Sv~gde.Prim.tu. a nikako priroda. Otuda i mogucnost (koju je veoma dobro ostvario L Marin u delu Utopike. Magic Mountain. fantazml.. kao i dovoljan i prcteran broj mehanizama pogodnih da odrze afekt mnostva. Ali u tome se krije i nesto drugo i sarna ta "idcoloska" osnova sluzi kao pokrice jednoj simulacijitrece vrste: Diznilend svojim postojanjem.' o p~stoJe mstlt~ll.~ne 1 alo. health food. Kontrast sa apsolutnom usamljenoscu parkinga . tome gradu koji je sam JO~. koji ocekuje svoje uskrsnuce na 180° ispod nule.!g·· ~tr~bna Je 1 ta stara vrsta imaginarnog kao neki simpaticni nervm ststem.ada~. kao filmski studiji. to je neka masina razuveravanja podesena da u suprotnom polju regenerise fikciju stvarnog.s .Prim. itd. "dzogingom".pravog koncentracionog logora .o. somatsko obnavljanje kop~ Je ~1~for~lJ3 prepuna. celokupno drustvo u svojoj banalnoj sveprisutnosti zatvorsko). energqom stvarnog jedan grad ~ija je tajna upravo u tome da Je on JO~ sarno mreza neprekidne. psihicko. na ulazu vas potpuno napusta]u. rezultat carobnosti svojstvene tom univerzumu) ta] zamrznuti svet detinjstva zamislio je i ostvario jedan covek koji je danas i sam duboko zamrznut: Volt Dizni. I p~lkno ~injenicu da je prava infantilnost s':lgde -: ~ upra~o mf~nlllnos~ samih odraslih koji dolaze ovamo da bi ovde izigravali decu I stvarali iluziju 0 svojoj stvarnoj infantilnosti. askeza. . bolje reccno: unutra.sa~o jedan ogroman scenario i nepreki. cela lepeza mehanizama magnetski privlaci masu u dirigovane tokove .ka~o ~i izazvao vcrovanje da su odrasli drugde. U "stvarnom" sve.Andeles Je okruzcn .bave trcanjcrn. Al~ iste ~. dakle. U Diznilendu se. . ali postoji kontaktoterapija. Taj svet zeli da bude detinjast . "stvarna" Arnerika.

POLITICKO BAJANJE Votergejt. ono ~to se mole procitati u drugom obliku: nckad se nastojalo da sc skandal prikrije .:erovatno) luksuznoj materijalizaciji 1ivota i nepronalazljivim protlvre(\nosttma.[edan pnnclp stvarnosu kOJI tone. "Prosvecena" misao je ta koja nastoji da ga kontrolise.kao da je kapital po nekom ugovoru bio obavezan drustvu kojim upravlja. franc. itd. poretka istine u kome se. I~t~ operacija. itd. on je jedan izazov drustvu i treba mu odgovoriu kao takvom.na optuzivanje kapitala ~lO ne sledi pravila igre. njegova nerazumljiva okrutnost. ncprihvaLljivo za sistem moraIne i ckonomske ckvivalcntnosti koja je misaoni aksiom levicc. aji bi vidljivi znaci bill to (\udno obilje. mentaina implozija i mentaina involucija bez pr~~a~~ prete sistemu te vrste. Kapital od nas zahteva jedino da ga prihvatimo kao da je recionalan ili da ga suzhijamo u ime racionalnosti. Pierre (rod. Ali i to bi jo~ bila sarno formula ideoIogije. "Vlast je ncpravedna. prev. putern imaginarlnog . Kapitalu se priplsujc ta misao ugovora. ito je sve.Prim. . i Burdije. ili neverovatna kohabitacija najbizarnijih teorija i praksi.to je ono skandalozno. pa sva~o ko obnavlja taj j~~i ~or.dala Of~Vl Jedan mor~lm. pri ccmu sc iza tog prikrivanja krije izvcsno produbljivanje morainosti rastuce moraine panike pri priblilavanju izvornoj inscenaciji kapitala: njcgova momcntalna surovost. ne.danas se nastoji prikriti da to i nije skandal. posebno se bavi sociolo~k. I sam zauzima istu determinlsucku i moralisticku poziciju kao i nOVInari Washington Posta. pa do komunizma. Mo!da.im aspcklima kulture 1 obrarovanja. neba i ~~o~e". Jer to je jedna ista stvar." . koja ~govara neverovatnoj koaliciji luksuza. podrazumeva "odnos snaga" kao istinu kapitalisti~k~ dominacije. Isti scenario kao i u Diznilendu (imaginarni efe~t koji prikriva da ne postoji vtse stvarnosti izvan nego unu~~ gr~mca veSta(\kog okvira): u t~m ~Iu(\aju t~ j~ e~e~t ~~ndala kO)1 tJ:IJe ~ ne postoji nikakva razhka tzmedu ctnjemca I njihovog razotkrivanja (identirne metode ljudi iz CIA-e i novinara Was_hi. 1930). ali njernu to toga apsolutno nije stalo .n~on Posta). to treba rcci po svaku cenu. On (\ak vrsl isti posao (\grenja i nametanja jednog morainog poretka. kada je razotkriva. I say onaj protest koji zamenjuje revolucionarnu misao svodi se danas . njegova fundamcntalna nemoralnost . 18 19 . Sam kapital nikad nije bio vezan ugovorom za to drustvo u kome vlada. namecuci mu pravila. nemoralan i neskrupulozan. sociolog. On nije neki skandal za optuzivanje po moralnoj iii ekonomsko] racionalnosti. da ga prihvatimo kao da je moralan ili da ga suzbijamo u ime morainosti. jcr to je ono sto ceo svet nastoji da prikrije. nadajuci se da ce on na to da se uhvati. rada istinsko simbolicno nasilje drustvenog poretka. a razotkriva sarno taj odnos snaga kao skandal . ako ih ova~o protu!Ra~lmo: kapital.dakle. bez principa. ncma potrebe za revolucijom: dovoljno je da se kapital podvrgne racionalnoj formuli razmene). daleko van svih odnosa sna• Bourdieu. optuzivanja. A Votergejt je narocito uspeo da nametne idcju da onjeste skandal _ u tom smisiu on [e bio operacija cudesne intoksikacije. On je vradzbina drustvenog odnosa. medutim. kapital nas eksploatise. To su ucinili i novinari Washington Posta.al (putem zgrazanja. Dobra do~ ponovnog uvodenja politickog morala u svetsk_im razmerama. pocev od teorije prosvetiteljstva. koja nastoji da putem skan. ~ politi~ki princip. moze da deluje sarno iza jedne moraIne superstrukture. ga. Lcvica ponovo nudi kapilalu ogledalo ekvivalentnosti. Mogh bismo se sloziti s Burdijeovim· (Bourdieu) recima: "Svakom odnosu snaga je svojstveno da se skriva kao takav i da postize svoju pot~unu snagu sarno zato sto se krije kao takav". da se uplctc u tu fantazmagoriju drustvenog ugovora i da ispuni svoje obaveze prema celokupnom drustvu (samim lim. koji su sarno njihova pokretna i indifcrentna konfiguracija u moralnoj i politickoj svesti ljudi.fu izvesne egwteriate kulture. njcna pravda je klasna pravda.) radi spontano za kapitalisticki poredak. on je izazov koji treba prihvatiti po simbolicnom pravilu. Otkrivanje skandala je uvek priznanje koje se odaje zakonu. izvesna menta Ina katastrofa. Votergejt nije neki skandal.on je jedan monstruozan poduhvat.

Ali ne zele li je u toj konjukturi. moze se odrzati i politicka vcrodostojnost (i. ti otpori dolaze otuda sto oni ne zele vias 1. ali je ova suvisna: levica vrlo dobro i sarna. Autor radova u projekuvnoj geometriji i teoriji krivih i povrii. posto je svima koristio i raspodclio u svim praveima. U stvari. ncstaje svaka dctcrminacija. borba itd. Ta anticipacija. ncmacki matematicar. ta precesija. ako dodu na vlast. Da li je neki atcntat bombom u Italiji dclo Icvih ekstremista iii provokacija krajnje desnice. To dolazi otuda sto se nalazimo u logici simulacije koja nema viil. u kojoj vise ne postoji ni aktivno ni pasivno. Jer i desnica isto tako sponlano vrsi posao za levieu. buduci da komunisti. univ. Oni podrzavaju idcju da su li njihovi otpori prouzrokovani radikalnijim politickim zahtevima. • ali i ovo: ja. svaki se. Simulacija se karakteMchijus (Moebius Augustus Ferdinand. u jednoj ncprekidno] vrtcsci. A sto ne? Svc su hipoteze moguce. predstavlja pravo magnet no polje dogadaja. i to spontano. dakle.l'rim. znaciti (za to nije potrebna psihoanaliza): ja se bojim da komunisti ne prcuzmu vlast (a za to postoje dobri razlozi. jedna jcdina cinjenica moze da nikne iz svih modela u isti mah. vr~i posao za dcsnicu. Ako razmotrimo celokupni eiklus bilo kog cina iii dogadaja u jcdnom sistemu u kome vise ne postoje linearni kontinuiict i dijalekticki polaritct. uostalom. vlast. po tome sto je njihova istina da se razmenjuju kao i modeli iz kojih proisticu. nece promeniti nista u njenom osnovnom kapitalistickom mehanizmu.). bio sarno zamka koju je sistcm namestio svojim protivnicima . u jcdnom polju koje jc poremeceno simulacijom. naivno da u tome vidirno ncku gorku cistu savest. pa prema tome ni neki rizik da je bilo ko osvoji ili oduzme. Komunisti napadaju socijalisticku stranku kao da zcle da razbiju jcdinstvo Ievice. nemogucnos: 21 20 . oni ce je uvek vrsiti sarno kao zastupnici. istinska vlast. u stvari. taj kratki spoj.tu su najpre modcli. ili su ga izrczirali centrisu da bi osramotili ekstrernnc tcroristc i ponovo zadobili svoju uzdrrnanu vlast.sva istinita. implozi]e dijalcktickih polaritcta) upravo ona svaki put ostavlja mesto za sva moguca tumacenja.pa cak i ako je zadobiju.~to se moze utiniti ociglednirn. ne prelazeci pri lorn preko njenog ruba. je 51! mole jcdnim potezorn prernazati. Bilo bi. Jer manipulacija je plutajuca kauzalnost u kojoj se pozitivnost i negativnost uzajamno zacinju i pokJapaju. Simulacijom jcdnog ograniccnog. "objcktivna" analiza. ali i ne bas toliko. Berlinguer. konvencionalnog perspcktivnog polja. lice i nali~je. Cinjenice nemaju vise svoju putanju. nepogodnoj za levicu uopste. Sve je podjednako tacno. iii nepogodnoj za njih unutar savcza levice . nego izrazava nemogucnost [edne odredene pozicije vlasti.simulaeija skandala u svrhu regencracije. kao ~to mogu biti politlcki diskursi. ne bojim se toga da komunisti preuzmu vlast u Italiji . u jcdnom uopstcnom ciklusu. u kome se mogu izracunavati premise i posledice nckog tina iii dogadaja. 1790-1868).iii je vise ne zcle uopste? Kada Bcrlingucr izjavljujc: "Ne trcba se bojati preuzimanja vlasti od strane komunista u Italiji" onda to u isto vreme znaci: • da se ne treba bojati. To je tajna jednog diskursa. njihova cirkulacija. koja je manipulisala novinarima sa lcvice da bi se oslobodila Niksona. Mebijusove trake (Mebijusov list) . prof. jer • to moze. vise nc postoji. Sve su hipotezc 0 manipulaciji reverzibilne. cak i za jednog komunistu). cak i najprotivrecnija .e nicega zajcdnickog sa logikom cinjenica i nekim porctkom uzroka. koji nije vge sarno dvosmislen. To je otclovljcno na filmu litnoil. pa ni traganje za dokazom.povrsi koja se dobija kad se pravougaona traka savije i spoji tako da se na njoj vik nc mogu razlikovati gornja i donja strana. naravno. u Lajpcigu.cin ukida na kraju ciklusa. • da nema nikakvog rizika da ce ikada doci na vlast (zato ~to je i ne zele) . Uvco pojam povrslne koja se ne mole orijentisati i dao primer tzv.NEGATIVNOST U MEBIJUSOVOJ SPIRALNOJ TRAer Votcrgejt je. iii je to policijski scenario i ucena za javnu sigurnost? Svc jc LO u isto vrcmc tacno. prevo rgcprecesijom modela. za koju [e receno da je bio siva eminencija republikanaca. Samovoljnim zaustavljanjem te kauzalnosti koja se vrti u krugu moze se spasti neki princip politicke stvarnostl. orbitalna kao cirkulacija bombe. odnosno objektivnost cinjcnica ne zaustavlja taj kovitlac turnacenja. one se radaju na raskrsnici modela.cu u "Deep Throat" ("Duboko grlo"). ta konfuzija izmedu cinjenice i njcnog modcJa (nema vise odstojanja u smislu. • da. svih modcla nad najmanjom cinjcnicom -. . naprotiv. ni ncgativnog elektricitcta. ni dijaleklitkog polariteta.

i kao nchotlcno. Perazavajuca promenljivost relJa kod Deleza. dokazivanje umetnosti antiumetnoscu. a da se pri tom ne ponistava reverzibilnost povrsina (u to~ s.jedn~~ odredenog stava diskursa. Sve vlasti. ternurn.lu61j. hotcci to ~10 hoce". filozof. Ali ona je izgubljena. . Sve se menja usvoj obrnuti termin da bi prezivelo u svom preciscencm obliku. kao Votergejt. Tako su.po kome su cak i osudcnici Burgosa nekakav Fra. prctvara se u dodatnu spiralu. ~1l0. itd. da pozeli sopstvenu rcpresiju i da zavodi paranoicne i fasisticke sisteme? . umirali)er su jo~ posedovali neku politicku dlm~nzIJu. ubistvom .putem strajka. koja.da i ne nabrajamo dalje: dokazivanje teatra antitcatrom. STRATEGIJA STVARNOG U istu kategoriju s nemogucnoscu da se pronade neki apsolutni nivo stvarnog spada i nemogucnost da se proizvede iluzija. Svi r~fercncija~!. sve institucije govore 0 sebi porituei se. dokazivanju etnologije putem odricanja od njenog predmeta . pre ~?~10se pomisli da mi uzivamo u kapitalu. poslednja metamorfoza zakona (zato je on tako cesto na dnevnom redu): sam kapital uziva. Gille! (rod. Uvek se radi 0 dokazivanju stvarnog putem imaginarnog. kad se saucesnistva sjajno povezuju. i~6lknje ko]e liti na lukavog genija komutacije. A ta logika ne pripada nijednoj parup. relJe I kapitala. poznal po nastojanju razlike razradi kao "pravi pocetak Cilowfije". Ako su seks i rad donedavno bili potpuno supr?tm. negativnosti i antivlasti . . pokusa- ioS vaju da oove jedan umiruci princip simuliranim skandalom.s oni razm~~juju svoje znake i svoje scenarije. svog svojstva vec-videnog i vec-mrtvog. ameritki p~eds~~ici. cirkularizovan reverzibilnost . se oba utapaju u istu vrstu potrosnje.. 1925. cak i bez znanja njihovih aurora? Spoj sistema i njcgove ekstremne alternative kao dvaju ekstr~~itela nckog kriv~~ . "pogresna" zakrivljenost jednog politickog pros lora koji Je vet magnetizovan.to je jedino resenje . dokazivanju zakona pomocu preW~ja. N_ekadJe diskurs 0 IStOTlJl rpeo snagu iz zestokog protivljenja c dlskursu.ogledala. dokazivanju istine putem skandala.bi preop~lf~? prelaziti c_elulepezu operacionalne negaHvnostl. Ko ce da razmrsi tu zbrku? Gordijev evor je bar mogao da se presece. Ona prozima sve diskurse i mimo njihove volje. sVlhtih scenanja odvracanja. inate (Tasadejci). na simulirana ubitstva.dana. u to~e se ~t~Jala n~e~ova mot.vlas~i .Dzonson. ponovo pokrenuti ciklus pomocu ogledala krize. kOJIvise nIJc pakao torture. Iluzija vise nije moguca zato ~to vise nije moguce stvarno. nego suptilnog.narnu po sebi samoj. ceo SIS tern. Danas on bedno nastoji da izigrava svoje umiranje ne bi h se sacuvala milostvlasti. Tu se • 22 Deleuze. Ken~ijevi. a tiji ozlojedeni protest zauzvrat konsoliduje Frankov rezim.alibi svake vlasu.13aur~ neke ~~tatke pretnje kako bi sakrili da su j~ sarno manekeni vl~tl. zlocudnog. ako je pocepaju. Ali ipak im je bila potrebna . Ford imali su pravo sarno na marionetske atentate. Kralj Je nekad morae daumre (i bog takode). * zagonetni obrt koji navodi felju "rcvolucio. svake institucije koja pokusava da razbije zacarani krug svoje neodgovornosti i svog fundamentalnog nepostojanja.nu: j~ Ii. na primer.. konsolidujuci spanske mase protiv te strane intervencije? Ode [e istina u svemu tome. kako bi pokusale da simulacijom smrti izbegnu svoju stvarnu agoniju.kao vrstom hormonalnog lecenja negativnoscu i krizom. Nikson. dokazivanjc psihijatrije antipsihijatrijom. fantazmom. dokazivanje pedagogije antipedagogijom. dokazivanju sistema putern knze Idokazivanju kapitala putem revolucije. Crane. Ali Mebijusova traka. .dan~.dokaziyanj~ rada.). VIast more da izrezira sopstveno ubistvo da bi ponovo nasla neki vid postojanja i zakonitosti.Prim.~reverzibilni kontinuitet hipoteza). prevo da koncept 23 . Pakao simulacijc.mesaju svo]e diskurse ~ jedno] cirkularnoj.nkov pok1o~ zapadnoj demokratiji koja nalazi priliku da obnovi svoJ sopstven 1 uzdrmani humanizam. meblJevsko~kom~u!zlJl. Drugi .~a desni~ na lcvicu. beskrajnost kapitala koji se preklopio na sopstvenu ~ov~i. govorio je Liotar (Lyotard). neuhvatljivog izvrtanja smisla4 . s~e to prevazi~lo konacnu fazu? I nije Ii isto tako sa ~IJo~ ! sa l_tbldmalmm prostorom? Spoj izmedu zelje i vrednosti. kao. Traziti svesu krv u sopstvenoj smrti.

naci cere se i bez svoje volje smesta u stvarnom. pri cemu se i sarna vIast na kraju raspada u tom prostoru i pretvara u simulaciju vlasti (te izgubivsi kontakt sa svojim ciljevima i usmerenjima biva osudena na efekie vlasti i masovnu simulaciju). oni izmicu kontroli poretka koji se moze ostvarivati samo na stvarnom i racionalnom. s one strane pravog i Iaznog. manjc su ~zbiljni j~r ~sp. odredene vlasti koja moze vladati samo nad odredenim svetom.oj n~moguenosti da se izoluje proces simulacije treba videti pritisak jednog porctka ko]i moze da vidi i da zamisli sarno stvarno. ni na drugu stranu. itd. Prekrsa]. prema tome. manifestacije. . nego bcskonacno odrazavaju jedni druge (upravo ka~ i takozvani istorijski dogadaji: strajkovi. Izazov simulacije je za vlast neprihvatljlv. nije za nju moguca ni bilo kakva represija. da sve svede na stvarno .ali nikad nece biti kaznjena kao simulacija. Na primer: bilo bi zanirnljivo videti da Ii agresivni aparat ne bi ZeSee reagovao na neku simuliranu nego na stvarnu oruzanu pljacku? Jer ova poslcdnja sarno remeti red stvari. Po tome. Ali to postaje sve tcze. jer samo u njemu i moze da funkcionise.oravaju samo podelu stvarnog. hipersimulacije iii ofanzivne simulacije. dakle. i u tome je najtezi zlocin.da je sada nemoguce izolovati iproces stvamog i pruziti dokaz stvarnog. 24 25 .to je cak. s one strane raeionalnih razlikovanja na osnovu kojih funkcionise to sve drustveno i svaka vlast. buduci da ponistava razliku na kojoj se temetji zakon. pravo na svojinu. po lome sto funkcionisu kao skup znakova namenjenih samo njihovom znacenjskom pooavljanju. a znaci ne pretezu ni na jednu. varna ce stvarno isplatiti lazni otkup). Jer sc upravo kao takva ne moze izjcdnaciti sa stvar- noscu. neki ce se klijent banke onesvestiti i umreti od srcanog udara. mcdutim. anticipirane u svojoj inseenaciji i svojim mogucim posledicama. na neki nacin simulirane. Kako kazniti simulaciju vrline? Ona je. ako je "ni za ~ta"i~zvan~.simulacija.. Necete u tome uspeti: mreza vestackih znakova nerazmrsivo ce se ispreplesti sa stvarnim elementima (neki ce policajac stvarno odmah da puca. . Kako izvesti lazan prckrsaj i dok. sve otmiee aviona. U. treba overiti poredak. mnogo pre no sto ulaze u igru institucije. koji upravo vMe nemaju sadrzaja ni sopstvene ciljcve. isti znaei kao I za stvarnu kradu.ukratko. jer ako je prakticno nemoguce izolovati proces simulacije vee usled snage inercije stvarnog sro nas okruzuje. Tako su sada vee sve oruzane pljacke. Organizujte neku toboznju pljacku. dok druga ugrozava sam princip stvarnosti. ne~a policijska operacija) . To je svakako razlog sto se on uvek opredeljuje za stvarno. krize. nasilje. u stvari. Zahtevajte otkup i udcsite da eela operacija dobije najveci moguci odjek . itd. ukratko. Parodija dovodi do izjcdnacenja vrednosti potcinjavanja i prekrsaja.a~ti da je lazan? Simulirajte kradu u nekoj robnoj kuci: kako uvenn kontrolnu sluzbu da se radi 0 simuliranoj kradi? Ne postoji nikakva "objcktivna" razlika: tu su iste kretnje. tija se [edna funkcija sastoji upravo u tome da proguta svaki pokusaj simulacije. ali je nemocna u pogledu tog beskrajnog ponavljanja simulacije. Kad je u nedoumici. Simulacija je beskrajno ozbiljnija jer uvek omogucava pretpostavku. bud~ u dokazana. po nedostatku stvamog. t. bas kao nadstvarni dogadaji. budite najblize "insunitosti" da biste proverili reakciju apara~a na jednu savrsenu simulaciju. po tome ~to su unapred uertane u ritualna objasnjenja i orkestraciju medija. postavlja ceo politicki problem parodije. te bestezinske nebuloze koja vise ne podleze zakonima gravitacije stvarnog. Ali to ih ne tini bezopasnim. s one strane ekvivalencija. da bi sam poredak i zakon mogli zaista da budu samo Ali teskoca je srazmcrna opasnosti. na uzrocima i eiljevima. nezavisno od svog objekta. simulacija je trece vrste. . a nikako vise njihovom "stvarnom" cilju. bi&: iIi lakse kaznjena (jer nema "posledica ) III kaznjena kao povredajavnog reda (na primer. Za ustanovljeni poredak oni su uvek stvarne prirode. Naprotiv. i pravda. Ustanovljeoi poredak ne moze nista protiv toga. Neka simulacija p~cs. ozbiljna kao takva isto koliko i simulacija zlocina. ). Ukratko. obrnuto je isto tako istinito (a sarna je ta reverzibilnost dco konacnc odluke simulacije i nemoci vlasti): to jest. ustanovljeni porcdak. pa. Proverite dobro bezopasnost svog oruzja i uzmite najsigurnijeg taoca kako ni jedan Ijudski zivot ne bi bio u opasnosti (jer inace se opet pada pod udar zakona). referencijalnog poretka koji moze vladati sarno nad refercncijalnim.~u~~. uvek mu je draza ta hipoteza (tako u vojsci vise vole simulanta da smatraju pravim ludakom).

Otuda karakteristicna histerija naseg vremena: histerija proizvodnje i reprodukcije stvarnog. 0 kojima se mote pomisliti da su bili. Ona zadrzava sve erte. On Je prvi zaigrao na razuveravanje. I energija reprezcntacije). dok ona . ~da ~~de P'?tpuno ncstala naci cemo se. gvozdeni zakon svoJe vlasti. say diskurs tradicionalne proizvodnje. Ta se ~sta logika. U njega se uklju~lIju. Jer ona [os mozc da bude sarno simulirana.od tog propadanja politickog. one protiv vlasti okrecu to razuveravanje koje je ona tako dobro koristila dugo vremena. ap~trakciju. med~tim. danas radikalizuje protiv njega. svako je prepusta drugima) i panicnu nostalgiju zbog nj~ne propasti: Melanholija drustva bez vlasti: upravo je ona vee izazvala Iasizam. Ostaje se medu principima. onda u fantazmaticnom smislu. medutim. u totalnoj ha!uClflaeIJ! V!as~l -: tolikoj opsesiji da se vee sada svugde nagovestava. Kenedijevi su stradali jer su bili ovaplocenje necega: politickog. Tako se svugde hiperrealizam sirnulacije ispoljava putem halucinantne slicnosti stvarnog sa samim sobom. to jc vaskrsavanje stvarnog koje mu izmice. kao da su ga oni uklonili . dobrog i lo~cg! da bl U~~stIO r~dlkal~1 zakon ekvivalentnosti i razmena. "materijall1. sva. Uporcdo sa sirenjcm politicke sfere predscdnik pocinje sve vise da lici na onog manekena vlasti koji je ~ef u primitivnim drustvirna (Klastr). odavno vise nema neki svoj smisao.pOSlepeno nes~aje. dezintegrisuci sve protivure~~osti putem velike proizvodnje ekvivalentnih znakova. Oni treba da se otkupe za tu mrlju i to saucesnistvo svojom simuliranom pogibijom. manje-vise ~vi! u strah~ .. vlast je igrala na razuvcravanjc i simulaciju. Ali prekasno je. tu prcteranu dozu jednog snaznog referencijala. OpSCSIJ3 njenog prezivljavanja.rorena simulacijom (opasnoscu da ncstane u igri znakova) vlast igra na stvarno. on ga je i prvi likvidirao u istrcbljivanju svake upotrebne vrednosti. 1 kada on tell da se bon prouv te katastroficne spirale isijavajuci neki poslednji blesak stvarnosti na kojoj bi se temeljio i poslednji blcsak vlasti. igra na krizu..opsesija njenom smrcu. ako ne cinjenicno. Nadstvarnost i simulacija. Svi potonji predsednici placaju. izrazavajuci u IS.razh: kovanja istinitog i laznog. proizvodnja srecnog doba politicke ekonomije. rasturanje.a. dubm~. A samim tim razvija se jcdan drugi lik vlasti: lik kolektivne potraznjc za znacima vlasti . u samom osecanju koje imamo 0 nestvarnosti eiljeva i 0 svemoci manipulacije. najzad." proizvodnja nadstvarna.sveti savez koji se ponovo stvara oko njenog nestanka. da nas uveri u realnost drustvenog. te ako je on taj koji je podrzavao stvarnost. svake stvarne istovrednosti proizvodnje i bogatstva.. drustvenih. svake razmenske vrednosti. u ozbiljnost ekonomije I celishodnost proizvodnje.Inosti i principa Zelje manje opasna od zarazne nadstvarnosti. ali i (a zasto ne?) diskursom zelje. jer je u jednom ireferencijalnom svetu 6ik i konfuzija izmedu princ~pa rea. on samo umnozava njene make i ubrzava igru simulaci]e. njegova jedina strategija protiv odmetanja. "Smatrajte svoje zelje stvarnoscul" . svakog Ijudskog cilja. a tu je vlast uvek u pravu. napajao destrukturacijom svega referencija~nog. logicno. u jcdnom drustvu koje ne moze da izidc na kraj sa svojim radom zalostt. Ni vlast vise odavno ne proizvodi nista osim znakova svog privida. Zato je danas i sarna (q. Danas. bar izvedeni putem simulaci]e. politicke sup27 26 . pnnclp stvarnosti. dcterito~ija~izaciju itd. Tako dolazi do toga da Je igra vlasti J~~ sarno kriiicka opsesija vlascu . ekonomskih i politickih ciljeva.o sva i~ealna . za ubistvo Kenedija. tokom svoje tstorije. sastoji se u lome da svugde ponovo ubrizgav~ ~tvarno i refe~~n: cijalno. kada Je ug. Jer. Ono ~to celokupno jedno dru- stvo nasto]l neprekidno da proizvcde ida reprodukuje. odvracaju od svakog principa i svakog cilja.sro je tacno. igra na ponovno stvaranje vestackih. ali je jo~ sarno njen zaustavijeni odraz (tako hiperrealisti fiksiraju u nekoj halucinantnoj slicnosti nesto stv~rn~ iz kojeg se izgubio svaki smisao i nestala ~vaka ~r. Za tu svrhu se najradije sluzi diskursom krize.U mah zelju za oslobadanjem od nje (niko je vise nece. i nastavljaju da placa]u.Jedino oruzje vlasli. Dok je istorijski bila ugrozena stvarnim.mote da se shvati kao najnovija parola vIasti. on je taj koji je razbi. proizvodnja vrednosti i robe. ako ne inscenirani. Predsednici Dzonson i Ford bili su objekti promasenih atentata. To je za nju pltanje fivota ili smrti. Druga proizvodnja. kapital se prvi.

itd. da ih halucinira. Ta je opsesija porasla pocev od ere revolucije i harizmatickih voda: Hitler.bilo koji . kraj dijalcktikc. Ako se one iz ovog iii onog razloga ugase. uzastopce.sve su to prividne suprotnosti pomocu kojih vlast pokusava da razbije circulus viciosus svog nepostojanja. ubistva-alibija alcgoricnog uskrsnuca smrti. Ford nema cak vise ni tu sansu: prividna figura jedne vet mrtve vlasti. itd.ave .stance. sarno ako su slicni jedan drugome. jer on. iii kobnog predvidanja. ali koliko dugo ona jo~ moze da koristi? Degradacija svih vlasti se nezadrzivo nastavlja. Smrt nikada nije neki apsolutni kritcnj. divljih rituala). razmenc) . on joS moze sarno da akumulira protivsebe znake reverzije ubistvom . Vlast pluta kao sto to tine novae. Merlin Monro i Kcnedijevih. "lcvica". Te insccnaeije ubistava prcdsednika su znacajne jer ukazuju na status svake negativnosti na Zapadu: politicke opozicije. Ne treba pruzati otpor tom procesu pokusavajuci da se suprotstavimo sistemu i da ga unistimo. sve teorije.ta je era prosla. koga vise nisu smatrali dostojnim ni da umre od ruke UblCC (a cinjemcs ua predsednikc ubijaju poremcceni tipovi. jed nom umirucem sistcmu demokratskih vrednosti.Nikson je ritualno bio pogubljen Votergejtom. zbog cega besni. Ali vet impeachment (op~uzba. buduci daje ona sarna uvek vcemrtva. dok su novi prcdsednici jo~ sarno njcna karikatura i marionetska ljuska . da ga pomocu negacije ozivimo. To je sveza krv. nekog slucajnog porcmecenog 28 29 . modern a politicka imaginacija krece se sve vise u smislu odlaganja.zacudo svi redom. osuda. taj proces i ne ubrzavaju toliko "revolucionarne snage" (cak se pre dogada suprotno). uvck su. koji su uprkos tome nosioci jedne drustvene Iunkcije isto tako fundamentalne kao Sto je to i Iunkcija predsednika) . osetio ni najmanju odanost nekoj stvarnoj licnosti. optuzen i Iikvidiran. Niko ne bi dao ni najmanje odobrenje. Sa politickc tacke gledista upravo se nista ne menja time sto je sef drzave onaj isti iIi ncko drugi. sro jc. ni autonomnu stvarnost. svoje fundamentalne neodgovornosti. imaju tu njusku majmuna vlasti. Dzonson. onih koji su stvarno umiraIi jer su imali mitsku dimcnziju koja podrazumeva i smrt (ne iz romantizma. ludaci iii neurotici. Tu je kraj revolucionarnih praksi. uopstene estetike simulacije. Tako i spanske egzekucije jo~ sluze kao stimulacija [ednoga zapadno] liberalnoj dcmokratiji. ovaplocivali jcdnu istu licnost. svog "plutanja". .u stvari. vrsili dusevni bolesnici.Zacudo. osumnjicenje) nijc vise ubistvo: ta] postupak prolazi kroz konstituciju. ali u ovom slucaju ona jc oznacavajuca: era Dzejmsa Dina. kriucki diskurs. sro je moguce duzcg skrivanja smrti drzavnog glavara.vee odavno sarno privid sebe samog i samo mu to daje nux i podobnost da vlada.funkcija nanosenja smrti. Ford. mozda tacno. . koja bez toga vi~e ncma ni neku sustinu. bili su primorani da sami scbe beskonacno nadzivljavaju . Mao. nego sam sistem vrsi nad sopstvenim strukturama to nasilje. Tako su vet i faraoni uvek. Nikson. Nikson. U svakom slucaju je ~f dr7. Zakletva na vernost upucenajc uvck njcnom dvojniku. nego usled osnovnog principa rcverzije. Sada je nastala era ubistva putcm simulacije. Nikson [e ipak postigao cilj 0 kome sanja svaka vlast: da bude dovoljno ozbiljno shvacen. jezik. koje ponistava svaku sustinu i svaku celishodnost. vlast ncma drugog resenja nego da ih vestacki ozivi. Sve se zbiva kao da su Mao i Franko bili vee vise puta mrtvi i zamcnjivani svojim dvojnicima. Jedino jo~ krilika i negativnost proizvode neki fantom realnosti vlasti. ni malo ne menja istoriju: bcsno nastojanje levice da iza toga otrkije neku zaveru dcsnice postavlja lazan problem . koji crkava Sto je men svoje smrti. I Votergejt je joS jedan nacin ritualnog ubistva vlasti (americka institucija predsednistva je mnogo zanirnljivija u tom smislu od evropskih: ona zadrzava oko sebe svu zcstinu i svu kobnost primitivnih vlasti.narodni mil ncce ih nikad smatrati mrtvim. da za grupu predstavlja dovoljno smrtnu opasnost da bi jednog dana bio svrgnut. Nasuprot primitivnom ritualu koji predvida oficijclnu i znvenu smrt kralja (kralj iii poglavica nije niSta bcz obecanja njegovog zrtvovanja). buduci da nisu imali "zakonite" naslednike po rcdosledu preuzimanja vlasti. od nas sarno to i ocekuje: da mu je mi vratimo. protiv vlasti. Franko. koja je jo~ tu samo da bi sankcionisala instituciju vlasti. imunizovan je svojom nemoci. pocev od primitivnih drustava.

icstina njenih rizika vise ne postoji. lnsccnacija proizvodnje (da ne kazemo melodrama). kao sto se iz smrti boga radaju religije. stvamog u njegovoj osnovno] banalnoSti. . Stvar se komplikuje tinjenicom da se 13 porodica za vreme snimanja raspala: izbila je kriza.tradicionalnoj enci kOJa~?1 prikrivala . To ce se cak. Potpuno menapo/ililke dimenzije. Nekim neocekivanim obrtom i sa ironijom koja vise ne pripada istoriji. ni rada. Trijumf reditelja bile su njegove r~i: "Oni su zlveh. .uvek pogodni. 13j paradoks fascinirao 31 . To isto van 1.mana. u okvirima nase savremenosti. kolektivna dramaturgija na praznoj drustvenoj pozorni~i. nego 0 scenariju vlasti. ona. odiseja [edne porodice.jer on vise nije prekid rada. izvesna okosnica. Kao sto je to i cinjenica da vlast jo~ posto]i jedino kako bi sakrila da je vise nema. nastavio proizvodnju u apsolutno istovetnim uslovima kao i ranije.Ta] mit sarno odrazava trajnost i. uporediv. "okupirao" svoje radno mesto i. . spasena je sarno fikcija nekog politickog sveta. jer su to di~kursi fstine . sa filmom 0 Is~rcavanju na Mesec". . . kao i dokolica. kao i svaka roba.. u njegovoj ~a~ik!lnoj . I 0 [ednoj kopiji procesa strajka . ncispunjavanje za frlvcnom smrcu kralja. ." Tu se pojavljuje ista peripetija kao i kod vlasti: scenario rada je tu da bi prikrio nestanak stvarnog rada. svako. Svrha Ideolo~~e . mje vise rec 0 IdeologlP. Say svet jo~ proizvodi. sto je obuhvaceno istim odumiranjem. dakIe. ali rad je nezapazeno postao nesto drugo: potreba (kako je to idealno predvidao Marks. Tt/ nije prisutna. paradoksalna formulacija ... spada u proizvodnju i masovnu potrosnju.sirov " istorijski dokumenat I "naJlep~l PO?Vlg telev~zlJe. kao sto je to obavezno u "samoupravlja~koj" okupaciji. Isto tako.ra:'13li. Ideologija odgovara sarno m~lverzacIJI stv~r: nosti putem znakova. iii je bila izvesna struktura. za VIMCU. pokusan s porodicom Laud (Lou?): sedam !llCS~cinepr~~dno. perverzno zbivanje. ni lazna.. Reci . posle objave strajka. da budu suprotstavljeni smrtnim udarcima simulacije.ostl I njenom obnavljanju pomocu znakova.3 rad. bez sumnje. stvarne proizvodnje. kao i ~r~za u p~oizvo: dnju. njene ~erip~tije. Ta utopi]a. A pokusavamo da to izbegnemo vestackim pogorsavanjem svega toga. Simulacija koja more trajati beskonacno. s kojom se izjednacuje u opstoj raspodeli fivota.0 strajku ugradenom kao i neupotrebljivost u predmete. jedan .u~. ob. smrt socijalnog ce izazvati pojavu socijalizma. Sve se zbiva kao da je. a simulacija odgovara prekidu stvarn. Ne radi se vise 0 ideologiji rada . zahteva Jos uvek smo na istom: nijedno nase drustvo ne ume da obavlja svoj rad zalosti za stvarnim.g r~d~.. nego su l.~~ i narocito pogodni ako su revolucionarni. njene radosti.stvarnt" proces rada i "obj~kti_vni" pro~ eksp!~atacIJ~ _ nego 0 scenariju rada. za samim socijalnim. koji Je 1971. bez skripta I scenanja.. a nastojau da se pod simulakrumom obnovi istina predstavlja Ia~n prob!em. KRAJ PANOPTlCKOG Na toj ideologiji dozivljenog. Onda vise nema ni strajka. predmet drustvene "potramje". njene drame. nije vise podlozna nasilju i smrti. Zato se vlast u sustini toliko slaze s ideoloskim dtskursima I diskurslma 0 ideologiji. it~: Otud~ i neresiva kontroverza: je li odgovoma TV? Sta bi bilo da nqe TV bila prisutna'l Zanimtjivijije fantazam da se Laudovi sDimajuka?da. 30 . tri stotine sati direktnog snimanja. Pptraznja u tacnoj srazmeri s gubitkom ulozenog u radnom procesu. prcdmet zakona ponude i potraznje.anahze se uvek sastoji u obnavljanju objektivnog procesa. A isto tako i stvarnogstrajka. Ono nije neki san iz naucne fantastike: svugde [e ret 0 jednoj kopiji radnog procesa. Apsurdna.~~tenti~nosti zasnovan je i americki eksperiment "TV-lstme .. izvestan odnos snaga. .m istinita. to jest nesto sasvim drugo: sarno docaravanje rada.~tko. buduci da je jo~ sarno predmet jcdne drustvene potrainje. non-s~op . ekshumacije. ova. zavrsiti socijalizmom. i to svc vise i vise. izjavljujuci pri tom da se nalazi (i nalazeci se virtuelno) u stanju stalnog strajka.. Varnica proizvodnje.~ao d~ mi nismo bili prisutni". reverzija nerazumljiva logici uma. izvesna strategija. Laudovi su se . Svaka je Iskra tu nestala. nego njegov alternativni pol u ritualnom skandiranju drustvene godine. jer za razliku od "istinite" vlasti koja jcste. ali nikako u istom smislu). u isli mah.Jedan I drugi simultani. vlasti.kao da mi nismo bili prisutni" zapravo znaci isto sto i: "kao da ste vi lama bili". Uvrnuto. .

Zadivljujuci termin u svojoj amfibologiji: je li rec o Istini tc porod ice iii 0 istini telcvizije? U stvari. ona je ta koja je istinita. visoki drustveni i profesionalni status. lantana reakcija. "ne gledate vise vi televiziju. samog mcdijuma. itd. uostalom. kada pregrada znaka silazi ispod uoblcajcne linijc na kojoj se krece smisao: beznacajno jc egzaltirano snimkom. ali uvek izvan objekta. To je ono cemu vodi jedna nadstvarna drustvcnost u kojoj se stvarano poistovecuje s modclom. reci ce reditelj. buduci da sc vi uvck vee nalazite s drugc strane. kao u antickim zrtvenim ritualima. ako nc sis tern zatvaranja. Radi sc.Jnfcrmacija". iskrivljavanja merila. odabrana da bude slavljena i da umre pod reflektorima mcdija. vlasti. TV-istina. dakle. kao U statistickoj operaciji. i u tom je smislu zaista rec 0 jcdnom pogubljcnju (ali da li je jo~ rec 0 istini?). bar sistcm kadriranja: suptilniji. To je obrt usled kojeg postaje nemoguce lokalizovati neku instancu modcla. tajna virulentnost. Druga je stvar kad. lasera koji pipa i iscca. Kraj panoptickog sistema. nego objcktiv kao neki laser iseca dolivljenu stvarnost da bi je usmrtio. nego stadijum razuvcravanja: "Vi SiC informacija. Ovaj jo~ podrazumeva izvestan objektivni pros lor (prostor renesanse) i svemot jednog despotskog pogleda. koja deluje istinito. Uzivanje u mikroskopskoj simulaciji koja tini da stvarno prelazi u nadstvarno. natprosecno imovinsko stan]e. i to solidarna sa svima klasicnim analiza rna 0 "objektivnoj" sustini vlasti) . modcrne kobi. vatra ne pada vi~e sa neba na korumpirane gradove. ni ona perspcktivna. Idealna junakinja americkog nacina zivota. "Vi ste vccina!". naseg. jezi od omamljujuce i trikom postignute tacnosti. Upravo ju je to statisticko savrsenstvo na neki nacin osudilo na smrt. A to je jo~. cija je fascinacija vi~e metafizicka nego seksualna).". kalifornijska kuca.). Takav jc potonji stadijum drustvenog odnosa. jed nom vestackom spektaklu ponudcnom dvadesetmilionskom americkom gledalistu. jcdna porodica koja je prihvalila da se preda tcleviziji ida zbog toga umre". itd. To je is tina koja vi~e nije ona odrazavajuca.je dvadeset miliona televizijskih glcdalaca mnogo vge od "perverznog" zadovoljstva u povredivanju nccije intime. jezi od istovremenog distanciranja i uvecavanja. Prisustvujcmo kraju perspektivnog i panoptickog prostora (sto je opet moralna hipoteza. u slucaju Laudovih. ona je. reklame. o Iiturgijsko] drami jednog masovnog drustva. (Tako je pomalo i u porno-fiImu. is tina ogledala. prisustvujemo samom ukidanju spektakularnog. panoptickog sistema i pogleda. Nije tu rcc ni 0 tajni. celija koji informisu vas culni svet. Ta je porodica. ili s medijumom. pogleda. genetskog koda koji upravlja vasim kombinacijama. koji nijc vise stadijum ubedivanja (klasicna era propagande. Nema vise subjekta. Oko televizije nije vise izvor apsolutnog poglcda. Ne nalazimo se vlse u jednom drustvu spektakla. iIi 0 jednoj estctici nadstvarnog. vi imatc rec. fokalne tacke. nije vise neki spektakularni medijum.prcma tome. ni 0 perverziji u dozivljaju "is tine". dekorativna domacica. Televizija. matrica koje cuvaju vase perforirane sekvence. "Laudovi: naprosto. spora implozija i prividni prosiori u kojima jo~ treperi efekat stvarnog. Jer.~to predstavlja zaokret u panoptickom rescnju nadziranja (nadzirati i kazniti) ka jednom sistemu odvracanja. nego korak panikc slusa vas" . Nema vise nasilja ni nadzora: jedino postoji . sa Laudovima. u kome je ukinuta razlika izmedu aktivnog i pasivnog. televizija je istina Laudovih. ideologije. petoro dece. tri garaze. krajnje prozirnosti. ni u onoj vrsti specificnog otudcnja i represije koje je to drustvo podra33 32 . U njemu se vidi ono ~to stvarno nikad nije bilo (ali "kao da ste vi tamobili"). nego manipulatorska istina testa koji sondira i ispituje. vi ste socijalno. nego telcvizija glcda vas (kako zivite)". kao u poduhvatu "Laudovi". 0 varna se radi. zaista 0 jed nom vestackom proccsu. Nc postoji vise imperativ podvrgavan]a modelu iii pogleduo "Vi niste model!". a ideal kontrole nije vise ideal prozirnosti. To] [e istini porodica Laud podvrgnuta posredstvom tclevizijskog medijuma. Uzivanje u jednom visku smisla. nema vi~e sredista ni pcrifcrije: postoji jo~ jedino cirkularnosavijanje ili infleksija (savijanje prcma unutrasnjosti). vi ste dogadaj. . 0 kome su govorili situacionisti. a igrajuci na suprotnosti izmedu gledati i biti glcdan. cak iako fokalna tacka panoptickog moze da bude slepa. bila nadrealna vee po samom njenom izboru: tipicna idealna americka porodica. bez rastojanja koje cini perspektivni prostor i nasu dubinsku vizi]u (ali "istinitije od prirode"). na primer. iii: "Ne slusate vise vi korak panikc. nego 0 nekoj vrsti jeze izazvane stvarnirn.

nerazlutiv hemijski rastvor: to znaci da smosvi mi Laudovi.eka "din:tenzija". shodno kontrakciji. mozda. jednog odredenja. Na taj nacin se moze reci: televizija nas posmatra. podsticaj.:. To se odstupanje gubi u procesu genetskog koda. postoji kao neka vrsta slamanja [ednog ~a drugom. signal.. na njihovo neeitko nasil]e. Medutim.spektralizovano. determlnisticki nacin.:~d~" ad jczgra ADN prema . diferencijalnog nacina determinacij~. Nuklearna napetost sarno udara • 34 ADN . zamisliti na nadn ADN.po~lOJl vise putanja jednog efekta..· kao efekat u kome se stapaju suprotni poJovi determinacije. dostize tu neodredenu granieu na kojoj Laudovi . nego u nerazlikovanje aktivnog i pasivnog: ADN ostvaruje tu . izvesnu dimenziju 0 kojo] ne znamo nista. apsorbcijom raznih polova i prostora. Takvo uplitanje. ona retvrta (koja je uostalom definisana u ajnstajnovskom relativitetu. neuklonjivo ako treba izbeci njegovu resorpciju u nekom proizvoljnom i neodredenom 0 kome cak ni diskurs ne moze me da izvesti. ceo taj proces se more po nama razumen J~l~~. Pre treba 0 medijima razmlsljati kao da su. U svemu lome ostajemo potcinjeni analitickoj koncepciji medijuma. upravlja prelazom iz jedne. koje .. pa prema tome i u apsolutnu manipulaciju . rasut i izlomljen u stvarnom. na p~lmeru Laudovih. I sam pr~u ! l! = me ORBITALNO I NUKLEARNO Apoteoza simulacije je nuklearno. Sam medijum se vi~ ne moze sfvatiti kao takav. iii je to. hronicno. televizija nas otuduje.akuvan" krltickl nacin. nego na njihovu indukciju. . aktivnog i pasivnogsubjekta i objekta. endemicno.u na nivou live supstance. ulazi se u s~mulaClJu. jedne poruke. odstupan]e.~ve to pokusava da nam stvar ueini razumljivom.to cak ~e i nije n. razliku. Ceo tradicionalni nacin kauzaliteta je u pitanju: perspektivni. . sa njenim pozitivnim i negativnim elektricitetom . u kome n~redcnost nije toliko ona koja je svojstvena slucajnosti molekula koliko neodredenost cistog ukidanja relacije. subjekta i objekta: upravo rastojanje smisla. ali putem analogije.neodredenu ~edukcij. . medutim. panicno prisustvo medijuma. konecpcije jedne "perspektivne" informacije tiju tacku konvergencije tini horizont stvarnog smisla. u spoljnoj orbiti. ~emena). koja je uvek odrzavala minimalno rastojanje izmedu uzroka i poslediec.u molekulamoj biofizici oznaka za dezcksiribonukleinsku kiselinu. Svu~de. na pritisak. politlcko].koja je apsorbcija ! ekspanzivnog nacina kauzalnosti. prisustvo dogadaja Iiltriranog putem medijuma rastvaranje telcvizije u zivotu. nekom nuklearnom skupljanju stare polarne sheme. analnicki nacin razlikovanje uzroka i poslediec. "Naredenje.implozija smisla. Ne postoji vise medijum u doslovnom smislu: on je sada neuhvatljiv.supstanci" koju :-illforml~e . U procesu molekularD?g upr~vl!anja.ne u pasivnost. po_ ruka": . na njihovu infiltraciju. televizija nas informise. I tu i tamo postoji samo jedna nebuloza. televizija s nama manipulise. buduci da je [edan odredeni poredak. I televizija. 35 . inicijalno od terminalnog. nerazresiva u svojo] istini. a poistovecivanje medijuma i poruke (Mekluan) prva je velika formula te nove ere. ne . takvo virusno. a tak se vi~e ne moze reci ni da je ono stvarno time izmenjeno.zumevalo. prev. rusenja jednog u : drugom. rastapanje livota u televiziji. psiholosko]. . stvari.u prema TV ni me ni manje aktivni iii pasivni nego sto }e to neka liva supstanca prema svom molekularnom kOdu. koja je nosilac naslednih (genetskih) informacija. po novo transkribujuci u terminima natpisa vektora dekodiranja. Upravo tu pocinje simulacija: . kao one reklamne skulputre sa laserom u praznom prostou. medijsk:O). ~u U odnos.~ ne more da se adrli razlikovanje dvaju polova. isto kao sro drugi kod.. najmanje moguce odstupanje (PPEP!). reprezentativne sfere smisla u genetsku sferu programiranog znaka. u negatlvn0Il! obliku: nista ne odvaja jedan pol d~ugog. u bilo kojoj oblasti. pri kome se ne mogu izolovati njcgovi efekti . na nasilje i na uecnu medija i modela. gde v. koji nisu osudcni na upad. Ali treba obratiti paznju na negatlvni obrt koji diskurs namece: ne radi se ni 0 bolesti ni 0 vlrusnoj zarazi. dvaju tradicionalnih polova: implozije .Prim. mikromolekularni. ravnoteza terora uvek je sarno spektakularna strana jednog sistema odvracanja koji se uvukao iznutra u sve pore Bvota. koncepci]i jednog aktivnog i delotvornog spoljasnjeg agensa. nesvodljiva na svoj prost element. cilja i sredstava. jedne energije. neka vrsta genetskog koda koji upravlja mutacijom stvarnog u nadstvarno. fantasticnog zarivanja. Televiziju treba.

-61k ni u neku menicu koja bi vazila posle smni: u jednu unapred devalviranu menicu). kao sto ni plutajuci kapitali nemaju referenta u stvarnoj proizvodnji) koja kruzi po toj nuklearno] orbiti dovoljna da kontrolise svako nasilje i potencijalne sukobe globusa. I nasa najbeznaeajnija ponasanja regulisana su neutralizovanim.za ustanovljavanjc nekog univerzalnog sistema bezbednosti. Ne postoji vise subjekt odvracanja. kao ni trojanskog. Odvracanje iskljucuje rat =arhaicno nasilje sistema u ekspanziji. zapravo raste sistem odvracanja. sva ozboljnost njihovih vezbi je u pitanju. sva suceljavanja. u neki rizik bez rizika. Atomskog rata. u srazmeri s tom ucenom koja ih sve prekida. naravno. Nijedna strategija vise nije moguca. satelizacije t::iji[e savrseni embrion lunarni modul. Putanja. leukemise ih odvracanje. energija.strategije"). jedan simulakrum koji nad svima nama dominira i sve dogadaje na "tlu" svodi na to da budu sarno efemeran scenario. kao i diskursa njihove .ali to usavrsavanje prevazilazi bilo koju svrhu u tolikoj meri da i samo predstavlja simptom nistavnosti . na samom pocetku hladnog rata. ali na tom nivou upravo ne postoje strateski rizici. Nijedna pobuna. Tako je moneta razaranja (bez reference stvarnog razaranja. iIi da se paralelno razvija u nekom duhu "miroljubive koegzistencije". fiziologija. okolina . ~iji sc odvracajuci efekat uopste ne odnosi na atomski sukob (ova] nije nikad dolazio u obzir. to je uspostavljanje najveeeg sistema kontrole koji je ikad postojao . to je teror ravnoteze. nijedna istorija ne more vise da se odvija po svojoj sopstvenoj logici. indiferentnim. buduci da im preti unistenje. neutralise. Ceo svet se pretvara da veruje u stvarnost te pretnje (to je razumljivo kad je rec 0 vojnim licima. to jc totalni univerzum norme . ni protivnik. to je programirani mikrokosmos u kome nlsta ne mote biti prepusteno slucaju. svi planovi. svegasto bi predstavljalo dogadaj u opstemststemu i razbilo njegovu ravnotezu. znacima cija je suma nula. eskalacija je sarno detinjasta igra prepustena vojnicima. To isto vali za miroljubive nuklearne centrale. Ono sro se sprema u senci tog ustrojstva pod izgovorom maksimalne "objektivne" pretnje i zahvaljujuci tom nuklearnom Damoklovom macu. 36 37 . izuzcv. socijalna i politicka pustinja. Politicki znacaj je mrtav. Jer sta je krajnja funkcija trke u svemir. A to odvracan]e dolazi otuda sto je cak i stvami atomski sukob iskljucen .nista ne more da se prepusti slucajnosti. ono cirkulise i razmenjuje se izmedu nuklearnih protagonista upravo kao medunarodni kapitali u onoj orbitalnoj zoni monetarne spekulacije ~iji su tokovi dovoljni da kontrolisu svc svctskc razmene.. Odvracanje nije neka strategija. psihologija.to je planctarna struktura ponistavanja rizika. Sarno odvracanje je neutralno. svugde gde pojam bezbednosti postaje svemocan. zatvaranja i kontrole. zamrzava. lansiranja satelita -ako to nije institucija jednog univcrzalnog modela gravitacije. Pacifikacija 'De pravi razliku izmedu civilnog i vojnog: svugde gde se izgraduju ireverzibilni kontrolni sistcmi. implozivno nasilje sistema koji su metastabilni iIi u involueiji. Rizik nuklearne pulverzacije sluzi sarno kao izgovor za usavrsavanja oruzja . "Svemirska avantura" odigrala je putpuno istu ulogu kao i nuklearna eskalacija. kada se jo~ nuklearno naoruzan]e izjednacavalo sa tradieionalnim ratom) nego pre na mnogo siru mogucnost svakog stvarnog dogadanja. zakon predstavlja operacionalnu imanentnost svih detalja. ni stratcgija .unapred iskljucen kao eventualnost stvamog u jednom sistemu znakova. To je i progresivna satclizacija cele planete tim hipermodelom bezbednosti. Ravnoteza terora. preostaju sarno simulakrumi brizljlvo ogranicenlh sukoba i rizika. osvajanja Meseca.petal na banalizovani sistem odvracanja koji nalazimo u sreu medija. proizvoljnog rasporeda svih izvora koji nam se namecu. pretvarajuci fivot koji nam je ostavljen u nadzivljavanje. Univer. sistem nasilja bez posledica koje vlada svugdc u svetu. kao sto su to i oni koj! regulisu "strategiju igara" (ali pravi je zbir drugde i nepoznata je upravo ta varijabla simulacije koja i od samog atomskog arsenala stvara nadstvami oblik.zakon v~e ne postoji. Izvesna dzinovska involucija tini da se na najmanju meru svode svi sukobi. Nase fivote ne paralizuje direktna pretnja atomskog razaranja. a sva se originalnost situacije sastoji u neverovatnosti razaranja. proracun. a oko njcga se ~iri istorijska. Zato je i mogla tako Iako da je zameni u sezdesetim godinama (Kenedi/Hruscov). svugde gde norma bezbednosti zamenjuje stari arsenal zakona i nasilja (ukljucujuci i rat). nece biti. ekvivalentnim znacima.

. Bila je opijenost modelom. u simultanom zdruzivanju dvaju fundamentalnih kodova odvracanja. svake protivrecnosti. sve se kondenzuje i zgusnjava oko jedinog mikromodela kontroJe (orbitalnog satelita). Simultanost dvaju dogadaja u julu 1975. ako je zakon . Orbitalnim ustanovljavanjem jednog kontrolnog sistema kao miroljubive koegzistencije svi zemaljski mikrosistemi su satelizovani i gube 38 greske.sa svojom aurom nasilja. u jednoj socijalnosti prozetoj normom. U stvari. Bila je to fascinacija maksimalnom normom iovladavanjem verovatnoce. ali koja se za sada ispoljava obrnutim procesom. nadrealan i beznacajan. tako dugi. A to se uopste nije dogodilo. u drugoj bioloskoj dimenziji. u aseptienom bestezinskom stanju . vasionski i nuklearni modeli nemaju neke sopstvene svrhe: ni otkrice Meseca. svakog udesa. u toj viljusci nuklearnog i genctskog. tako surovi rat tako reci' odjednom. Najlepsi primer moze da bude samo vijetnamski rat. posto se nalazio na preseku jednog maksimalnog istorijskog i "rcvolucionarnog"I poduhvata i ustanovljcnja te instance odvracanja. ne. Zasto je taj tako teski. zaista. Ali oni. svako prosirenje stvarnog je nemoguce. svake konacnosti.i.zum osloboden svake opasnosti smisla. oznacio ncuspeh planetarnc strategije Sjedinjenih Drzava. osudenoj na znacenjsku prozirnost informatickih mchanizama. kao sto se i obrnuto. peripetije su cak sve brojnije. Jer odusevljenje masa nije se odnosilo na dogada] iskrcavanja na Mesec ili na setn] u jcdnog coveka u vasionskom prostoru (to bi pre bio kraj jednog ranijeg sna). Ne treba verovati onome sto izgleda ocigledno: u satelizaciji nije sateliwvan onaj koga smatraju takvim. ali bez straha i impulsa. svi dogadaji apsorbovani su lorn eksccntricnom gravitacijom. Sve energije.na Zemlji se nastavljaju dogadaji. u Kini. red . kao carolijom. socijalizacija koja je zapocela pre me vckova. on bi nuzno porcmctio unutrasnju ravnotezu i americki politick] sis tern. ilustrovala je to na vcoma upccatljiv nacin: spajanje u vasionskom prostoru dvaju supersatelita. upravo taj model programatske nepogresivosti. prestao? I Zasto ta] americki poraz (najveca nesreca u istoriji SAD) nije imao u Americi nikakve unutarnje rcperkusije? Da je. svaki je princip smisla apsorbovan. zemaljski princip realnosti postaje ekscentrican. ali je sada usla u sv~ju ubrzanu fazu. To je ostvarivanje jednog sveta bez Medutim. oni su jo~ sarno dvostruki odraz simulacije na vrhu. ka jednoj granici koja je bila smatrana eksplozivnom (revolucija). jo~ izazivao neko perverzno mastanje. Orbitalnim ucrtavanjem nekog vasionskog objekta satelit postaje planeta Zemlja. Sarno njegovo ispunjavanje je omamljujuee. Sateli-] zacija jezika: to je nacin na koji Kinezi ulaze u sis tern miroljubive] kocgzistencije. strogo uzeto. uzorni vektori jednog sistema planetarne kontroIe (kojoj ~Iefu ~k i glavne zvezde tog scenarija . Izmedu toga dvoga. koji se pridruzuje opijenosti smrcu. Mcdutirn. avo poslcdnje oznaeava "orbital no" uvodenjei jcdnog apstraktnog i modelizovanog sistema znakova. U tome se sastoji pravi nuklearni otpad: minuciozna tehnicka operacija sluzi kao uzor minucioznoj operaciji socijalnog: ni tu vis« nista nece biti prepusteno slucaju. ni vojnu i stratesku nadmoc. uostalom. ani su upravo modeli simulacije. americkog i sovjetskog. vise nernaju smisla. apoteoza miroljubive koegzistencije . maksimalne bezbednosti i razuverenosti upravlja danas ~irenjem drustvenog. koji se upravo u Isto vreme ucrtava u njihovo nebol spajanjem dvaju satelita. u ciju ce se] orbitu rezorbovati svi. svake transverzalnosti. Ne fantazira se vise 0 tacnosti nekog programa. implozivnim. svoju autonomiju. porazava i izaziva involuciju svega imaginarnog. s obzirom na svetski proces dostupnosti i simultanosti informacije. to je. ireverzibilnim: opstim odvracanjem od svakog slueaja. imanentnom cudu programiranog toka zbivanja. uprkos tom odvracanju putem orbitalne instanCfnuklcarnog iii molekularnog koda .ceo svet je sa telizovan). Jer. Kakav smisao je imao taj rat i nije li njegova evolucija znacila obelezavanje kraja istorije u kulminantnom i presudnom istorijskom dogadaju na~el cpohe? . norma fiksira. od danas do surra.sa svojom aurom prekrsaja. nekad jedinstveni oblici stila i pisma. fascinira. sve skuplja i zgusnjava prema molekularnom mikromodelu gcnetskog koda. prekida ili slozenosti.sarno to savrsenstvo je fascinantno. ukidanje ideogramatickog pisma i postepeno prihvatanje latinice. Orbitalni let dveju velikih sila prati neutralizacija i homogenizacija svih ostalih na Zemlji. divljenje je upuceno savrsenstvu prograrniranja i tehnicke manipulacije.

iii ce se uvideti (komunisti "na vlasti" u ltaliji.unistcn]e nakon kojcg ce moci da se zavede drustvenost. postignuto i konkretizovano tokom dugih godina. Kada su Vijetnamci dokazali da vi~e nisu nosioci nepredvidive subvcrzije. To je totalno saucesnistvo. I ratse . itd. uglavnom. Zato se on raspao." Taj scenario su zapravo bila izvanredno teska bombardovanja Hanoja. tokom kojcg. Mnogi drugi dogadaji (naftna kriza. svcjcdno ko]e pripadnosti. Kada je. na izgled. izuzev kao vestacke pcripetije . Taj rat jc zapravo bio sarno jedna krucijalna epizoda miroljubive koegzistcncije. takode. nesto drugo. vazno sta je to kornunisticki poredak: on se dokazao. mozda.Dogodilo se. Drugi vid tog i svakog rata otada: iza oruzanog nasilja. prclaz sa jedne radikalne alternative na politicko smenjivanje u jednom. dakle. mogao je da se zaustavi: postigao je svoj cilj. Sve je bilo unapred smisljeno. uhistvenog antagonizma protivnika . pretkapitalisticke strukture. Cak je i efikasniji od kapitalizma u likvidaciji "divljih" i arhaicnih prctkapitalistickih struktura. . dva protivnika su. u njcmuse jo~ i te kako fizicki trpi. Njihov nepodnosljiv karakter ne treba da sakrije da su bila samo simulakrum kako bi Vijetnamci mogli. moze mu se ukazati poverenje.(a rat. ali ciji je objcktivni rezultat rata. dislocirao. stvarnost pobede iii poraza. to jc ideoloska ozbiljnost rata. s tolikom lakocom. neke stvarnosti ciljcva. neke objektivnosti cinjenica.spontano'' okoncao kada je taj cilj bio postignut. u sustini. totalna Iikvidacija: plcmcnske. On je oznacio ulazenje Kine u miroljubivu koegzistenciju. bio politicka smena. koja je u isti mah parodija i kraj svake dijalcktike. to je mir". organlzaci]e. kao i cilj podelc teritorija i disciplinarne drustvenosti. a Nikson postigne da Amerikanci progutaju povlacenje svojih trupa. to je stvarnost antagonizama. Neintervcnisanje Kine. da pristanu na izvcstan kompromis. prclaz sa strategi]e svetske revolucije na stratcgiju podele snaga i imperija. Sve dogadaje treba citati naopako. buduci da jc rat proccs koji trijumfuje daleko izvan svojih spoljnih vidova. "Scverni Vijetnamci su dobili savete da bi izveli scenario likvidacije americkog prisustva. Taj cilj je uvek dobro ispunjavan. to jc ono ~to treba ukinuti. . nikad nije ni zapoceo.kao da se radi 0 zivotu iii smrti. u svom ogromnom spcktakularnorn zadavanju smrti. to [e suprotnost protivnika. da je bio okoncan mnogo pre no ~to se zavrsio. rna ona bila i komunsticka. Moralisti rata. iIi podcla ~ rada izmedu dva protivnika (koji cak za to mogu pristati na ogromne zrtve) sa istim ciljem dcvalvacije i ukrocavanja drustvenih odnosa. objektivno je u pitanju bila jedino vcrodostojnost konacne montaze. iii se uzajarnno recikliraju -to je simultanost prouvurecnosti. Njegov cil] je. Ta ista devalvacija vidljiva je i na terenu. posthumno. jezika. ona je jcdnaka vrednosti u svakom trenutku mira i rata. nikad izrcccnog. rat presao u ruke regularnih trupa Severa i izmakao iz ruku makije. "Rat. pacifikacija (iIi odvracanje) koja danas nad nama vlada je izvan rata i mira. svi simbolicni oblici razmcne. zastupnici visokih ratnih vrednosti ne trcba suvise da ocajavaju: rat nije manje grozan zato sto je sarno simulakrum. dakle. da je rat bio zavrsen usred samog rata ida. Rat [e trajao toliko dugo dok nisu bill likvidirani clementi ncsvodljivi na neku zdravu poliriku i disciplinu vlasti. solidarna protiv ncceg drugog. komunisticke ili kapitalisticke.~ I 40 41 .apstrakti. iza tog simulakruma borbc na smrt i svetskog bespostcdnog zalaganja. Ono sto vise ne postoji. namcnjcnih da odrze pod hipnozom neku istorijsku investiciju. u osnovi. uz jednako sauccsnistvo oba protivnika. ali su dobile rat. sredenom sistemu (normalizacija odnosa izmcdu Pekinga i Vasingtona): to [e bio cilj vijetnamskog rata i u tom smislu su Sjedinjene Drzave evakuisale Vijetnam. To je isti scenario kao i onaj u alzirskom ratu.) nikad nisu zapoceli. razume se treba sacuvati obraz. Svi mediji i oficijelni scenario informacije postoje sarno da bi odrzali iluziju nekakve dogadajnosti. zadruzne. katastrofa i kriza. erzaci i artefakti istorije. navikavanje Kine na jedan svctski modus vivendi. U svakom slucaju. Tako se moze potpuno mimoici prava istina jcdnog rata: to jest. neimcnovanog. mogla im se prepustiti igra. nikad postojali. govorio je OrveI. samo je medijum tog proccsa teroristicke racionalizacije drustvenog) . Nije. i odigrava se kao takav (inace nikad ne bi bilo mogucc poslati Ijude da izloze svoje glave u toj vrsti dogadaja). To je. I tu se dva difcrencijalna pola uvlace jcdan u drugi. cilj rata jc unistcnjc toga . najzad.a mrtvi i bivsi borci u njcmu vrede u velikoj meri kao i drugi.

koji kao i sve ostalo ima pravo na svoje ozivljavanje na ponovnu egzistenciju kao referencijal surovosti). u smislu [edne reverzije celog ciklusa na nekoj minimalnoj tacki. "Male" sile. neutronske bombe koje ponistavaju svaku istorijsku virulentnost. Za nas je trik odigran. Sve se jo~ odvija oko nas. vrlo brzo (kao sindikalizacija za radnicki SVC1) brise svaki prohtev za nasilnom intervencijom. oruzje i bombe na sve meridijane. Simulacija gospodari. same sebe odvracaju.Prim.izuzev u intervalu u kome bi "mlade" sile mogle pasti u iskusen]e da ga upotrebe "stvarno". da su mnogo unapred iscrpile svoj smisao i da jo~ zive samo od nekog vestackog vrenja znakova. sada neutralizovanim. Nuklearno je u isti mah kulminantna tacka raspolizive energije i maksimilizacija kontrolnih sistema svake energije.ali upravo su sarno oni imali pravo na tu "upotrebnu vrednost" bombe. kao i uno gotovo savremeno otkrice jedne umiruce etnologije 0 izgubljenoj "razlici" divljaka) da se sve te stvari dogadaju prekasno. u jednom sistemu koji ga je vet usmcravan ka resorpciji svih rizika bez ikakvog traga krvi. u totalnoj ekvivalentnosti onih najprotlvurecnijih. Posle kontorole putem pretnje usledicc mnogo eflkasnija strategija pacifikacije pomocu bombe i posedovanja bombe.aktuelnosu" tako cini mraean utisak kica. moguce da jcdnog dana nuklearne sile izvezu atomske centrale. Prema tome. zamrzava sve oko sebe. sa mood ustaja nje. mogli da se nalaze iza te ograde.to je bez sumnje svakom poznato. Zatvaranje i kontrola rastu u isto] meri (a svakako i jo~ brze) kao i mogucnosti oslobadanja. svog sopstvenog odvracanja. a mi jo~ imamo pravo sarno na retro. 42 j I 43 . nasilja. u hladnoj svetlosti odvracanja (ukljucujuci tu i Artoa. rastu uvek brze od snaga iiioruz]a kojima Maud. nerazumljivim. objavio "Manifest pozorista okrutnosti". nuklearno svugdc izaziva ubrzan proces implozije. Sasvim je. tog dzinovskog zasicenja jednog sistema sopstvenim. to jest. a niko se zapravo s tim ne miri. retro i pomofilma u isti mah . parodijsku rehabilitaciju svih izgubljenih referencijala. U tome se sastoji ceo proces odvracanja.ako to nije mogucnost jedne eksplozije ka unutrafnjosti. jedne implozije. da elektrotehnicari nikada ncce koristitl to oruzje .retrootkrivanje sovjetskih gulaga i disidenata. . Odgovornost. misleci da kupuju svoju autonomnu udarnu snagu. a ne radi odvracanja (kao sto su to uradili Amerikanci u Hirosimi . poslednji trzaj jedne idealnosti tela. u kojoj hi se sve te energije ukinule u nekom katastroficnom procesu (u doslovnom smislu. 1932. upravo zato ~to su mu za njega data sredstva. ncuprotrebljivim. svi koji budu do nje sada dosli bice odvraceni od toga da se njom posluze samom Cinjenicom sto je poseduju). na fantomatsku. Stvarnost simulacije [e ncpodnosljivija. da se svi ti dogadaji redaju bez logike. kontrola. franc.ceo film . koja sila. Antonin (1896-1948). jednom spiralom kasnjenja. To je vee hila aporija modernih revolucija. u dubokoj ravnodusnosti prema svojim posledicama (ali upravo zato sto ih vffie i nemaju: oni se iscrpljuju u svojoj spektakularnoj promociji) . uklanjaju svaki rizik eksplozije. s jednom zakasnelom istorijom. jedne reverzije energija ka jednom minimalnom pragu). zapravo. cenzura. Nestala je sva dramaturgija. A to je jo~ uvek i apsolutni paradoks nuklearnog. Zato razmnozavanje nuklearnog ne predstavlja jo~ jedan rizik sukoba iIi atomskog udesa . Ulaz u atomski klub. okrutnija od Artoovog* "Teatra okrutnosti". ISI0 vali i za atomske centrale koje im vee isporucujerno: to su. na fulost. Vi~e se uopste ne vidi koji hi projekat. krvi. pesniknadrealista. dakle. kupice virus odvracanja. apsorbuje svaku zivu energiju. koja strategija. sarna mogucnost da se cela jedna zemlja paralise povlacenjem neke poluge ein. pa cak i svaka stvarna skriptura surovosti. se raspolaze: takva je tajna drustvnog poretka. U tom smislu. koji subjekt. Radio na stvaranju nove pozorisne estetike. koji jc tako lepo krsten. Energije se zamrzavaju na sopstvcnoj vatri.ali. prev.ceo se mit totalnog i revolucionarnog strajka rusi u samom trenutku kada su za njega data sredstva . koji je jos bio pokusa] neke dramaturgije Zivota. neeksplozivnim snagama .

istorijski rizik protcran iz naseg zivota tom vrstom gigantske neutralizacije koja se naziva miroljubivom kocgzistencijom u svetskim razmerama. kao sto smo se radovali "ulazcnju poliuke u univerzitet". Otuda upecatljivost fasizma i rata u retrofitmu. mit je nasao uto6~tc u filmu. ali lisenu svojih refcrcnci. uziva tck protckla epoha (fasizam. ista mistifikacija. jo~ manje saljivom. u culoricnoj iii katas- troflcnoj perspcktivi ncke revolucije . sjaj s kraja proslog veka ili revolucionarne borbe. Danas sarna istorija osvaja film po istom sccnariju . nego u necem drugom. ostavljajuci za sobom neku indifcrentnu nebulozu. sarno nostalgija beskrajno nagomilava: rat. mogu evocirati. Tako IX i fetisizovana istorija najre~ee biti ona koja je neposredno prethodila nasoj "ircfcrencijalnoj" eri. fasizam. Veliki dogadaj ovog perioda. ta leukemija istorije i politickog. U to ime ona smcnjuje mitovc na ekranu. taj afinitct. liscna svoje supstancc i legalizovana u svom povrsnom ?~vijanju. agonija stvarnog i racionalnog koja uvodi u eru simulacije. zbrda-zdola. isto je tako ozbiljna.ne toliko zato sto bi ljudi u njih veruvali Hi na njima jo~ zasnivali neku nadu.danas imamo utisak da se istorija povukla. ta koincidencija. nego naprosto da bi se ozivclo vreme u kome je bar bilo istorije. uzbudljiviji miris). nisu nimalo politicki: naivno bi bilo fasisticku cvokaciju protumaeiti kao aktuelno obnavljanje fasizma (upravo zato sto nismo vise u njemu. Ta trauma (gubitak rcfercncijala) li~i na otkrivanje polne razlike kod deteta. estctizovanoj retroumetno~tu). pratcci u korak. zivele na tragu istorije. ali upfavo taj predrnet. sve je jednako vredno i mesa se bez razlike u istoj sumornoj i ~lobnoj egzaltaciji. trendova . samim tim su oznaceni kao 44 45 .ISTORIJA KAO RETROSCENARIO U pcriodu burne i aktuclne istorije (rccimo. to je retropolitika.9 Istorija tako posthumno trijumfalno ulazi u film (termin "istorijski" dozlveo je istu sudbinu: neki "istorijski" trcnutak. mcdutim. nije bilo koji. bar bilo nasilja (makar i faslstickog). to [e cesto ona] koji je poslcdnji bio viden pre traumatizujuceg otkrica. bez razlike. Preimucstvo. rat. pervcrzniji. neka licnost. ncki kongrcs. u kome je bar postojao rizik zivota Hi smrti. shodno is lorn proccsu kojim su na njima nekad olivijavani izgubljeni mitovi. prodorniji. svaka se ranija istorija. isto tako ireverzibilna: fetislzacija nckog predrneta intcrvenisc da bi skrila to ncpodnostjivo otrkice. To [c isti ncsporazum. oblast igrc i teren avanture.ta istorija koju je proteralo jedno drustvo vrseci njeno sporo iii brutaino zamrzavanje slavi svoje snazno vaskrsavanje na ekranima. Sve je dobro ~to omogucava da se izbegne ta praznina. u istoj retroocaranosti. izmcdu dva rata i za vrcme hladnog rata) mit jc dominirao u filmu kao imaginarni sadrzaj.nijedna snazna ideja vise ne selckcionise.bezbrojni filmovi koji to prikazuju imaju za nas prisniji. To je zlatno doba vclikih despotskih i legcndarnih ozivljavanja. to jest. a posebno posIednja. Bilo bi iluzorno radovati se lorn "istorijskom osvescivanju filma". ta hemoragi]a vrcdnosti . a smirenom monotonijom u razmcrama svakodnevice . Istorija je nas izgubljcni referencijaI. To se moze objasniti pozivanjcm (~to je mozda takode jedna retrohipoteza) na frojdovsku teoriju fetisizma. Dok su tolike gcneracijc. filtriranoj. fasizam more opet da postane fascinantan u svojoj surovosti. Proteran iz stvarnoga silom istorije. neposredno poslcratno doba . isto tako duboka. ozivljava . ta je poliuka kao i seksualnost III permanentno obrazovanje (ili kao socijaino osiguranje u svoje vreme): posmrtno oslobadanje. ideologija. U toj praznini ponovo se pojavljuju fantazmi minule istorije retrolepeza dogadaja. njen veliki traumatizam je ta agonija snaznih referencijala.i u srazmeri sa tim ocajanjem svi se sadrzaji. ncki spomenik. isprcsecanu nckim tokovima (?). Politika koja ulazi u univerzitet je ona koja izlazi iz istori]e. naS mit. kaze Frojd.

Nije to stvarno neko pitanje savrsenstva: tennicko savrsenstvo more biti deo smisla. !pijunskim. * ~ije je savrsenstvo onespokojava'[uce. kao pobuna. svi su sastojci tu. med~tim. dobar film 0 obicajima i ambijentu u malom ameriekom gradu itd. to [e simulacija. Njeno ponovno ubrizgavanje nema vrednost osvescivanja. odnosno poltlu:!kimtemama ill aferama. SVll_»"e. bilo je istorije. to cak i nije evokacija. Svi ti istorijski filmovi. na prazan vid slicnosti. kina. su tako tacni.moviinspiri~ni su mahoo:' stvamim istorijskim. . deluje na nas kao neke savrsene rekonstrukcije. koji su velike sinteticke tvorevine s varijabilnom geometrijom. ali ne sarno: Kineska cetvrt. preciscen.. Nicega od toga nema kod Kjubrika. moralnih i sentimentalnih brljotlna filmova iz te epohe. To ne znati da se istorija nije nikad pojavila na filmu kao tWo vreme. itd. Sva su toksicna zracenja bila filtrirana. bolji od drugih. vise ni na ~ta izuzev. bez greske. Preostala bi sarno laka sumnja: jer film je bio suvise dobar. kcji svojim filmom manipulise kao ~hovskom ta~lom. amer. ali je u isto vreme Ilagrantni dokaz nestanka objekata u samoj njihovoj reprezentaciji: ona je nadstvama. U "stvarnom". itd. nego nostalgije za jednim izgubljenim referencijalom. nego i u refiji. Problem je pre u tome ~to nas u . Vecina filmova koje danas vidimo (najbolji) vet su takve prirode. ne sarno u stilu. kojima nedostaje sarno imaginarno i ona svojstvena halucinacija koja sacinjava film. Beri Lindon je najlepsi primer: nikad nije napravljeno nesto bolje. Mi.how:** trebalo bi da poput mene budete dovoljno rasejani da biste ~a videli kao originalnu produkciju iz pedesetih godina: veoma Navedeni fiI. Objckti u njoj na neki nacin zrace nekakvom nadslicno~Cu (kao istorija u savremenom filmu). Ima Ii vet neceg od toga u Leoneovim vesternima? Mozda. obraduje aferu VOlergeJI. i u tom sluea]u ono nije ni retro. Da se razumemo. nego na prave filmove. reditelja jugosl. Zaprepasceni smo kad otkrijemo da je to film izsedamdesetih. cak ni esteticko u pravom smislu reci: funkcionalno zadovoljstvo.film Pitera Bogdanoviea. kao aktuelan proces.. filmova koji nekim svojim aspektima potseeaju na Bari Lindona) da bismo shvatili razliku. bez psiholoskih. Govori se 0 ponovnom snimanju nemih filmova iz epohe. Tri konllorova dona je IpiJunski film koji obraduje slu~j kada treba da bude likvidiran sopstveni ~nl. Beri Lindon. Bertoluei) pri~ je ~ dvema ~i~~. u cemu? Ne u evokaciji. ne sarno u istorijskim sadrzajima. Sv! pretsednikovi /judi. To je pitanje 1ivota iii smrti: ti predmeti nisu viSe ni Uvi. Istorija koja nam se danas "vraca" (upravo zato sto nam je bila oduzeta) nema vise veze sa nekom "istorijskom stvarnoscu" no ~to je ima neofiguracija u slikarstvu sa klasicnom figuracijom stvarnog. Neofiguracija je izvesna evokacija slicnosti. Svi registri klize u tom smeru. ali je vise nema. sredinom xvIII veka. ~to crni da zapravo ne lite . film. hladno zadovoljstvo. Zato.fosili). bez ijedne gre~ke. nikad nece biti napravljeno nesto bolje u . Tri kondorova dana.otosa. ulazimo u [cdnu eru filmova koji zapravo nemaju smisla.. na velike masinerije u sintetizovanju . Stenlija ~ub~~ (l97~) po Tekerijevom romanu t 1he Memoirs or Barry Lyndon). Ali ovde je ono efekat modela: prevo 47 . ono je efekat umetnosti. porelda. koji od istorije pravi operacionalni scenario. Senso. neke strasne igre. ni nadstvarno. Kineska cetvn: to je krimic dizajniran Iaserom. mozda. Treba se sarno setiti Viskontija (Gepard. 1950. na prazan oblik reprezentacije. zadovoljstvo izazvano uspe10m mahinacijom. amer.kOJIoplsuJe burni fivot jednog avanturiste u zapadnoj Evropi. koje vise spadaju u neku kulturu kombinatorike (iii moza! ~~nu. pracena od pOCe~ks veka do dol~ka fa§izma na vlast. tako minuciozni. film red. strogo dozirani. izglacan. :'lije u pitanju njihov kvalitet. 1900 ("Dvadeseli vek". god. a ne kao vaskrsavanje. Uzmite Last Picture . g~mJalm simulakrumi.Prim. istonje itd. prikazuje fivot u malom lekaalkom gradu. ima neke senzualne retorike mrtvih vremcna. kao izvanredne -montaze.. ukoceni. Kineska letvl1 (ref. To je cool. A to nas upucuje na staru suprotnost izrnedu duha ostroumnosti i duha geometrije: ovaj poslednji jo~ spada u igru i u neki njen smisleni rizik.. bolje izveden. nego u kinematografskom cinu. savrseni retro. Polanski) jeste istraga jedno~ ubistva uvezi s mahinacijom oko gradskog vodovoda. ni m~~vi. Ben l:indon.Prim.iecemu ostavljaju potpuno ravnodusnim.dsuinikoVli}udi. prevo ~PoslednJa bioskopsks predstava" . Pojavljuje se cela jedna gcneracija filmova koji ce prema onima koje smo nekad poznavali biti on~ ~t~ je android prema coveku: cudesan artefakt. 11900... ret. Kod Viskontija postoji neko osecanje istorije. nadstvarna rekonstrukcija filmova iz 50-ih godina. kao i na filmu. .u ~ekl~ans~~m~ smislu). u stanju u kome bi ih uhvatila neka brutalna propast stvarnog.

jiirn je [asciniran samim sobom kao izgubljenim objekiom isla. On ipak vaskrsava sarno utvare i sam se u tome gubi. Odnos koji se danas uspostavlja izmedu filma i stvarnog je obrnut. na ustrb mitova kojima je bila prozeta. (kao i mij. ncposredno. Film danas moze da stavi say svoj talenat. mozda poslcdnji veIiki mit pored nesvcsnog. sasvim bcsmislen poduhvat) nijedna kultura nikad nije imala tu naivnu i paranoicnu. To je mit na kome se zasnivala u isti mah mogucnost nekog "objektlvnog" rcdoslcda dogadaja i uzroka i mogucnost narativnog redosleda disk ursa. da se ona flksira u svom vidljivorn. u njegovoj banalnosti.najveci stcpen objekta u koincidenciji s njegovom funkcijom. na primer. savrseno uklapaju. sebe kopira. Doba istorije je. Film se u svojim sadasnjim pokusajima sa sve vise savrsenstva priblizava apsolutno stvarnom.: sve je to logitno. Film i njegova putanja: od najfantasticnijeg i mitskog ka realistickom i hiperrealistickom. koja je zamenila svaku drugu vrcdnost . savrseniji od onog izvornog.c ono [e jedno od taktickih vrednosti reference. ukljucujuci i delirantno koriscenje sopstvene tehnike) bili su nekad u zivom. bilo i doba romana. ponovo pravi nerni film. . kao stoje. 48 49 . u njegovo] dosadi. a u isto vreme u njegovoj oholosti. jedne celine. Istovremeno s tim pokusajem apsolutne koincidcncije sa stvarnim. Hladno povezivanje. dramaticnom odnosu.jasciniran stvarnim kao ugroienim referencijalom. "objektivnom" obliku. savrsenim prikazom (kao sto [e to u drugom kontckstu opsesija stvarnim vremenom i minucioznom svakodnevnoscu Zane Hilman dok peresvojesudove). dijalektickom. mitsko. ne. Istorija je bila snazan mit. ~to je najludi poduhvat. Fotografija i film su uveliko doprineli da se istorija sekularizuje.svi smo tu saucesnici i to je irevcrzibilno. negativan odnos: on proisucc iz gubitka specificnosti i jednog i drugog. punom.. Film sebe plagira. film se priblizava i apsolutnoj koincidenciji sa samim sobom . VI f( . moglo bi se reci.stvarno. (tako je i prctenzija Iunkcionalizma da oznacava . neoznaceno. ta negativna i uporna vernost materijalnosti proslog. tehnicka virtuoznost kao obavezna filmska referenca. Hipotipoza i spekularnost. ild. to je cak definicija nadstvarnog. u kojoj se. Upravo to [abulozno svojstvo. a stvarno je odavno apsorbovano u kincmatografskom (iii televizijskom) nadstvarnom. aseksualna veridba dvaju hladnih medija koji u asimptotickoj liniji evoluisu jedan ka drugom: film pokusava da se ukine u apsolutnom stvarnog. Film i imaginarno (romaneskno. drustveni odnosi kao obavezna istorijska rcferenca.design . njegovoj istini. u njegovoj pretenziji da [estc stvarno. ta muska energija jednog dogadaja iii jedne price kao da se sve vise gubi i to iza jedne delotvorne i demonstrativne logike: opsesijc istorijskorn vemoscu. obnavlja svoje mitove. s njegovom upotrcbnom vrednoscu. svu svoju tehniku u sluzbu ozivljavanja onog cijo] je likvidaciji sam doprineo.a to nije protivurecno. puritansku i teroristicku viziju 0 znakovima. Jer sam je film doprineo nestanku istorije i pojavljivanju arhiva. CIA kao mitoloska masina koja sve radio Robert Redford kao polivalcntna zvezda. U odsustvu stvarne sintakse smisla postoje jos sarno takticke vrcdnosti [ednog ansambla.n. Terorizam je uvck terorizam stvarnog. u njegovoj goloj ocitosti. od izvesne scene iz proslosti iii iz sadasnjosti do rekonstrukcije apsolutnog simulakruma proslog iIi sadasnjeg. cool promiskuitet.

istrebljenja. odvracanje i istrebljenje na jo~ sistcmaticniji nacin. toplog sodijalnog. pa i sada. razotkriva u samom mcdijumu tog navodnog egzorcizma: na televiziji. dakle komunikacije. istorije. sramotne tajnosti. 6lk i ne postoji vise. Ono ~to niko ne moze razumeti. mase koje ~k ~ nisu revoltirane: odvracene od smrti.sto je siguran znak da se "to" ncce vise nikad dogoditi. U tome je osnovni problem. sastoji u tome da se sve to proizvede po svaku cenu. nedostupan u svojoj istini. To je isti proccs zaborava. koji je tu najzad uzdignut do masovne dimenzije. ista erna rupa kao i Ausvic. Svi pedagozi i drustveni radnici bili su mobilisani da bi flltrirali stvar. Vrsta istorijske drustvene dimenzije koja je jo~ preostajala zaboravu u obliku osecanja krivicc. i to upravo u onom obliku u kome se. Trebalo je. ako je to moguce. Ta ce vestacka memorija biti insccnacija istrebljerrja . implozivno zracenje. koje ce ponekad osetiti sarno taktilnu jezu i neku posthumnu emociju. Vrsena je panicna uccna oko mogucih posledica te emisije u masti dece I drugih. nego jednog medijuma odvracanja. Taj je zaborav isto toliko bitan kao i dogadaj. to jest. do vruce diskusije. neizrecenog. istorije. kao da je postojala neka opasnost zaraze u torn vestackom ozivljavanju! Opasnost je zapravo bila obrnuta: ~irenje hladnoce od hladnog. zalaganja. isto.\ HOLOKAUST Zaborav istrebljcnja dco je istrebljenja. Taj je zaborav jo~ suvise opasan.) i obuhvatajuci hladne mase (Jevreje kojih se cak me ne tire sopstvena smrt. drustvenog itd. Nedostaje nam rizika. koje ne treba zaboraviti). unistenje time dostize konacno svoju estetsku dimenziju . koji ce se zatim prosirivati u drugim oblicima (ukljucujuci tu i hladni rat. to je cinjenica da je holokaust pre svega (i iskljucivo) jedan dogadaj. na katodskom ekranu i na mikroproccsoru. Ali uno sto se tako na jeftin nacin. koji isijava zaborav. Jevrej i se ne primoravaju vise ponovo da produ kroz krematorijsku pet iii kroz gasnu komoru. da se pokusava podgrejati jedan hladan istorijski dogadaj. izgoni iz pamcenja stvarno se vise nikad ncce dogoditi zato ~to se oduvek. To je upravo konacno rescnje za istoricnost svakog dogadaja. Da bi se sve to podgrejalo nije bila suvisna sva ona politicka i pedagoska orkestracija koja je odasvud nagrnula da vrati neki smisao dogadaju (ovaj put televizovanom dogadaju). polazeci od hladnog cudovista istrebljenja. da se ceo svet mobilise kako bi se doslo do obnove socijalnog. jezu koja takode odvraca i koja ce ih naterati da se prepuste zaboravu. s nekom vrstom esteticke ~iste svesti 0 katastrofi. brisu Ijude iz njihovog sopstvenog pamcenja). od socijalne inercije hladnih sistema. i eventualno samoupravljaca. navodno. sistema hladenja. po ccnu nekoliko suza. jer je to i istrebljenje pamcenja. dakle. obrnuto. dok je ona njegovo produzen]e u drugom svojstvu. tragican ali hladan. da je ceo svet uzdrhtao i slinio suocen s istrebljenjem . iii bolje reeeno jedan televizovan predmet (osnovno makluanovo pravilo. a pogotovo putem jednog medijuma koji je i sam hladan. ovaj put ne vise pod znakom nekog mesta unistenja. treba ga izbrisati vestackim pamcenjem (danas svugde vestacke memorije brisu pamcenje Ijudi. isuvise kasno da bi mogla izazvati prave talase i nesto duboko uznemiriti. ista apsorpcija bez odjeka. A hteli bi da nas ubede kako ce TV da ponisti hipoteku Ausvica time sro ce izazvati zraeenje jednog kolektivnog osvescenja. reci. odvracanja i istrebljivanja. odvracene eak i od sopstvene smrti). likvi50 dacije. nego kroz tonsku traku i TV sliku. isto unistavanje pamcenja i istorije. posebno televizije. Zaborav.a ta je emisija 51 . prvi veliki dogadaj hladnih sistema.ali kasno.zavrsava se u retru. CHj se. itd. buduci da sad "ceo svet to zna". ponovo zbiva. za nas u svakom slucaju neustanovljiv. podgrejavajuci taj hladni dogadaj putem jednog hladnog medijuma i za mase koje su i same hladne. od samih logora: putem televizije. dakle.

dokazuje: nije to neka koincidencija koja cini da se TV ekipa nalazi upravo tamo gde se to dogada. radikalna kvalitetna promena jednog celokupnog sistema.pri cemu [e hladni medijum televizije naprosto zamenio hladni sis tern istrebljivanja u nadi da ce taj sis tern pomocu televizije biti egzorciran .koji J?~ ras'pola~ (al~ sve manje. m to: }cda~ minijaturizovan terminal koj i se. koji ostaje ncverovatan i na neki nacin imaginaran. nego mit stvar koja jo~ ima nesto od dvojnika... nego prodor televizije u centralu cim da se nuklearni incident pojavIjuje . Film to. koja je sarno ekran. koja ~e su~cn~e nista.mada te s?ndafe.g dogadaja kako bi se zagrcjalo mrtvo telo.kao traka. Jos 0 kraju filma: drugi masovni prodor stampe i televizije izaziva dramu. koja magnetizira.tako je Kineski sindrom lep primer kako je dogadaj prikazan putem televizije nadmocan nad nuklearnim dogadajem. u stvari. kolektivno dejstvo peruke . filma koji se bavi aferom oko havarije jedne nukleame centrale u SAD. Zato bi trebalo da govorimo 0 hladnoj svetlosti telcvizije. potvrduju jedino televizuclni uspch samog medijuma. r~zume se. . All ta zbrka ne treba nikad da bude uklonjena.dr~~v~nog. Isto kao Sto je istrebljcnje Jevreja nestajalo iza televizijskog dogadaja Holokaustu . jer.Prim. . itd: Nffita od toga ne postoji na televizijsko] slici. KINESKI SINDROM* Osnovno je teziSte na nivou televizije i informacije. televizija i nukleamo su iste prirode: iza svojih "vrucih" i negentropskih koncepata energijc i informacije oni imaju istu snagu odvracanja kao i hladni sistemi. smest~. uostalom (i nehotice).glavt _ vi ste ekran.jer je ona kao neka njegova anticipacija i njegov model u svakodnevnom svetu: telefisija stvarnog i stvarnog sveta . bolje receno. p~ostog ra~?~ ~to viie nIJe ~lika (image).ne prenosi nista imaginarno.terminal koji tranzistonzu J~ sve neurone i prolazi kao magnetska traka . ali implozivne reakcije: ona rashladuje i neutralise smisao i cncrgiju dogadaja. IIi. krije dugotrajnu hladnu katastrofu. ogledala.~i~e . 53 52 . a ne kao slika. . [er je sve vi~e zarazen televizijom) mten~':'fl0-lmagm~rmmjer film jeste slika. i to iz. Trebalo bi je suprotstavIJ~t~ . u va~oJ. iza njegovog pretpostavljenog rizika eksplozije.jer su televizija i informacija uopste uzev jedan oblik katastrofe u formalnom i topoloskom smislu Renea Toma (Rene Thorn). 1 t ~ ( r. . Tako nuklearno. fantazma. To jest. prev. zasto je ona bezopasna za mastu (ukljucujuci i detinju~. . ?tuda 1 koriscenje dodatnog medijuma da bi se duze lsk?r~tdo dejstvo f~ed-backa: smesta su vrsene sondaze koje su sankcionisale masovm efekat emisije. s~a. univerzaJizaciju [ednog sistema odvracanja. i~ I~ mogla lome da posluzi: da sc kaptira vestacka toplota jednog ~rtvP. I televizija je nuklearni proces lancane.. ubistvo tchnickog direktora koje izvrsavaju specijalKineski sindrom je naslov amer. a televizija gleda vas . to jest vruce katastrofe.fi1mu. pa tak. film nije sarno ekran 1vizuelan oblik.. nalazl.

ukljucujuci i suspcnzivni. k?n~I~. sredistu reaktora. au Harisburgu simuIakrum. i zapra~o be~atajan ~ filmu (kada pokusava]u da nam ga sugerisu u nJegovoJ . indukcija harisburskog nuklearnog incidenta putem filma. Hartsburg sindroma ne zna koji je od tri dela posledica iii simptom onog drugog: nije Ii ideoloski argument (efekat Votergjet) samo simptom nuklearnog (efekat Harisburg) iii informatickog modela (efekat Tv-mreze) . Jer. kao stvarno. nuklearna stvarnost u fiImu proistice iz televizijskog efekta. Parusija" katastrofe: to je sustinska hrana naseg mesijanskog libida.a bila bi savrseno prihvacena kada bi pristala na spektakl. Cudna je ta precesija jednog filma nad stvarnim. sa zbunjujucorn ociglednoscu. dogada izmedu ta dva pola: 0 drugom "cent~uH. Neka "srce" reaktora konacno otkrije svoju toplu razornu not i neka nas ubedi u prisustvo energije. Zaista. ne vise u nekoj spektakularno] nuklearnoj eksplozlji. Jer nesreca je u tome ~to nema spektakla nuklearnog. on je.ne brigade. (grtki) . te panike odvracanja koju ona vr§i u nevidIjivom oblikti nuklearnog. ona je reakcija simulakruma televizijc u film odgovara. Sve se. Ali upravo do toga vise nece doci. naslov taj Kineski sindrom.preteOOJ katastrofi to ne uspeva na imaginarnom planu: drama se odigrava naekranima.Prim.nerazreslva trilogija. prev. danas dobija smrtonosniji vid od svih ekspIozija kojima nas uspavljuju. film nije simulakrum tiji bi Harisburg bio uno stvarno: postoje sarno simulakrumi. i neka nas obdari svojim prizorom. ali ta lancana i simulacije u koju zaista ponire sva energija stvarnog. neke m~gitoe veze izmedu simulakruma i stvarnog. makar uno bilo i katastrofalno. nego implozija. Otuda je do izvrtanja nasc logike i do toga da u Kineskom sindromu vidimo stvarni dogadaj. upravo po toj logici. eksplozija je uvek jedno obecanje. buduci da reverzibilnost simptoma i njihova konvergencija u jednom istom procesu zaista sacinjavaju upravo ono sto nazivamo sindromom .. a Harisburg u "stvarnosti" proistice iz filmskog efckta Kineskog sindroma. Ali ni ova] nije originalni prototip Harisburga. Ono ~to ce se dogoditi nece me nikada bili eksplozija. a Harisburg je [edna vrsta simulacije drugog stepena. ukopan i n~itak.su likovno gotovo istovetne sa konzolama studija za snimanje 1 difuziju. Jasno Je da Sindrom una veza sa "stvarnim" incidentom Harisburga. po uzoru filma. Homologija izmedu nuklearnog i televizije more ~ dir~ktno uociti na slikama: nista ne Jiti vise na centar za kontrolu 1daljinsko upravljanje centrale od televizijskih studija. sarno jedan korak koji treba vescIo uciniti. ne po nekoj uzrocnoj logici. medutim. Nikad se vi~e nece poja- • Parusija . ta drama zamenjuje nuklearnu katastrofu koja se nero dogoditi. idealna konstelacija simulaci]e. 54 55 .~ nukle_arne. ona jeste nasa nada: pogledajte koliko na filmu kao i u Harisburgu svi occkuju da konacno eksplozija grune. proizvede simulacqu katastrofe. i ni na kom drugom mestu). No da li je sve to tako nehoticno? Tako ne pre~posta~ljamo. i zato se ona odbija . mozda. necemo nista znati. nedovrseni karakter katastrofe. dakle. Clldesan je. najcudnija kojoj smo mogli da prisustvuje mo: stvarno jc u svakoj pojedinosti odgovaraIo simulakrumu. gde se ~ . Jcr. koja. Opsesivna je povezanost Kineskog sindroma i Harisburga. §to je bitno sa gledista odvracanja: stvarno je uspelo da. same nuklcarne energije (Hirosima je prosla).a to sto je kineski dodaje mu jo~ neki poetican i men talni prizvuk teske zagonetke iii mueenja. nego u jednoj skrivenoj i neprekidnoj imploziji.nije Ii stvarno (Harisburg) samo simptom imaginamog (TV mreza i Kineski sindromjili je sve obrnuto? Cudesno nerazlikovanje.to je trilogija Kineskog reakcija nije nikad reakcija nuklearnog. nego na osnovu odnosa zaraze i tihe analogije koji povezuju stvarno s modelima i simulakrumima: indukciji nuklearnog putem 10 Votergejt i TV mreia . kao i raniji oblicl energije. negde postoji lantana reakcija i mozda cemo od nje izginuti. da razaranje iskaze svoje ime i da nas oslobodi te bezimene panike.dolazak. u principu pravom centru stvari.

Atom i nuklearno su stvorem da bl bili siroko ~onl:CcllI u cilju odvracanja. divno da se scenario Kineskog sindroma ponovio u Fesenhajrnu. nego ~to im je prethodio mod~l s kojim njihovo odvijanje sarno koincidira.1~. Na zalost. nego u simulaclji nuklearne katastrofe. to se s vremena na vreme postara priroda: U nadahnutim tr~nUclma ~a~ bog p?~cm kataklizama remeti ravnotezu terora u koju su se ljudi zatvorili. prilikom posete koju je EOF* omogucila novinarima. uopste efckat Votcrgejta U liku Dzejn Fonde. Kineski sindrom nalazl. Efckat TV-mreie daleko prevazilazi efckat Votergejt i tajanstveno se prosiruje u efektu Harisburg. posredstvom hladnih informacionih sistema. nista se nije dogodilo.nego ce 10 bitl hladna energija simulakruma i njena destilacija u homeopatskim dozama. sila katastrofe.a tu je film nemilosrdan prema sopstvcnom argumentu kada Dzejn Fonda obelodani istinu na neposredan nacin (maksim~lni efekat Votcrgcjt). prema tome. on nam cak nudi pouku dijarnetralno suprotnu onoj lZ V?ter~eJ~a: ako ses~a danasnja strategija sastoji u mentalnom zastrasivanju I odvr. Upravo zaio dogadaji viSe nemaju smisla: ne zato ~to su sarni po sebi bcznacajni.buduci da je say romantizam cksplozije. . .m nacin suprotstavljanja tom scenariju bio izazivanje katastrofc. Cudo zaraza. U tome se uostalom i sastoji njegov ambigvitet. televizija kao uporedna orbita i lancana reakcija uporedna s reakcijom nuklearnog. umesto da glupo eksplodira. predstavljala bi rctrogra~n! lll~lde~t e~plozlVnog tipa (ne menjajuci ni u cemu t~k stvan: je li H~rol:lma znatno us pori la.viti cncrgija u njcnom spektakularnorn i patcticnom obliku . prolZvodenje ili ponavljanje stvame kala~trofe.e . jcstel Toliko je mocna logika simulakruma: nedcIju dana posle toga sindik~ti . daklc. da sc tom prilikom ponovio incident vezan za magicnc oko. Ako ga pazljivo razmotrimo. treb~ da bude rasuta U homeopatskim.ali su svi potajno ~asci~. Bilo bi.nas u to U~OdI. Zato je potrebno da fisura bude. ~~U~ltl na. izvesna fik~IJa .atel:ko s~~dstvo tog ~enen~~?~ i univerzalnog poduhvata odvr. Uostalom. elcktroindustriju (Eleklricilc de France). taj f11n:t . bio u iS10 vreme romantizam revolucije . Skracenica za franc. naprotiv. na samom kraju . . A jos blize nama 0 tome se stara i terorizam: izazivajuci ~eko stvarno.slabog po de~in. da nije stvorena da bi se dogodila ni u stvarnom. . kao ~IO se nije dogodio ni at0m:'ki sukob na pocetku hladnog rata. ali ona je isto tako neumitna. opipljivo nasilje protiv nevidljivog nasilja bezbednosti. prevo o Efikasna je. to jest ne u nuklearnoj opasnosti.to~ s~pensu ~tom: skog sukoba.su prona~1i pukotine u centralama.svojU snagu U filtriranju katastrofe.a~~J~ vezanom za suspcns i za vecitu simulaciju katastrofe. s obzir?m ~a stvari svodi na njihovo clsto dogadanje.aeanja:.Prim. U destilaciji nuklcarn~ opasnosu ~roz sveprisutnc hercovske relcje informacije. Sustina filma nije.r~d. nego preccsija modcla. [ na filmu stvarna bi fuzija bila lo~ argument: on bi spao na razinu nekog filma katastofe . Za. Ravnotcza tcrora pociva n~ ve~l. nego je to. to vISe lllJC bozanska predodredenost.iciji. molekularni!" dozama po n~prc.. U tome se sastoji prava kontammaCl~~: nikada bioloska ni radioaktivna. 56 57 . za provokalivno prisustvo medija. Simulacija nukleame katastrofe je str. cemu drugom sanjaju mediji nego 0 tome da izazovu dogadaj samim svojim prisustvom? ~vi to !..Stvarna kata~trofa bi usporila stvari.irani tom mogucnoscu. je li odvratila uni~er~~m 1?roces odvracanja") . onda bi Jedl. njena je slika suprotstavljena onoj koja ce neminovno da za njom usledi i da je izbrise sa ekrana: nekakvom rcklamnom spotu. simulacija. On nas UCI (opet nehotlC:C) da se nukleama katastrofa ne dogada. a nikada to nije stv~rno. koja je imala toliko sarma.e~logIJI 1 disciplini apsolutne bezbednosti -: nauciti Ih ~elaflzici flsi]e I fisure. Takva JC logika simulakruma. medutim. ona je izvesna mentalna dcstrukcija putem mentalne strategije katastrofe.lle.~dnim mrczama informacije. to uposte nije televizija koja otkriva poroke nuklcarnog. Pa ipak. ~udo analogicnih lancanih reakcijal .

dfinovski teren za proveravanje njihovih oruzja. to je najbolje moguce svedocanstvo .Prim. Kopola ne ciru nista drugo: proveravasnagu intervencije filma. film se pretvara u rat. prevo . istorijski dogada]. zarobljenika u Vijelnamu. Kopole. proverava udarnu moe jednog filma pretvorenog u ogromnu masineriju specijalnih efekata. ali i 0 surovosti americke strategije u istom ratu. rat kao niz specijalnih efekata. kao tehnoloska i psihodelicka fantazija.APOCALYPSE NOW* Kopola pravi svoj film onako kako su Amerikanci ratovali u tom smislu. rat koji je postao film mnogo pre no sto je bio snimljen. njihovih metoda..Apokalipsa sad" -delo red. obo]e se sustizu u svom zajednlckom prelivanju za tehniku. film sve ponavlja i sve zapocinje iznova: svirepo uzivanje u snimanju.. radost u zrtvovanju tolikih utrosenih milijardi. Pravi rat vodi Kopola kao sto ga je vodio Vestmorlend: ako u to ne uracunamo genijalnu ironiju napalmom spaljivanih Iilipinskih suma i seta da bi se po novo prikazao pakao Juznog Vijctnama. 59 .sa istim odsustvom mere. • . ipak produzavanje toka rata drugim sredstvima. potresna filmska prita 0 do:livljajima grupe amer. istom monstruoznom nevinoscu. a za Amerikance je on pre svega bio to: jedno eksperimentalno polje. u takvom holokaustu sredstava. i sa istim uspchom. Rat kao proboj. dovrsavanje tog nedovrsenog rata i njegova apoteoza. Rat se pretvorio u film. istim prcobiljem sredstava. u stvari. U tom smislu njegov je film. Rat se ukida u tehnoloskom testu. u kome. njihove sile. u tolikim peripetijama i u buenoj parano]i koja je od pocetka taj film koncipirala kao svetski.

jednaka iIi veca od rnoci Pentagona i vlada.. vijetnamski rat nece biti drugo nego ono sto je bio. ~iji cilj nije bio ni neka pobeda ni pobeda neke politike. nego samog filma)? Ali odgovora nema. u kome on zapravo kao da i nije postojao . sa istim besmislenim besom. Ali. nikakvog kritickog smisla. nego nerazlikovanje reverzibilnosti razaranja i proizvodnje. Moze Kopola na glavu svog helikopterskog kapetana da natakne ~~ir lake konjice i da taj kapetan unistava vijetnamsko selo uz zvuke Vagnerove muzike . i mi mozemo da se upitamo: kako je moguc takav uzas (ne uzas rata. mozda. mozerno se cak oduseviti tim cudovisnim trikom (isto kao i Vagnerom) . upravo kao sro su unisuli dzunglu i gradove. ako su (prividno) izgubili onaj drugi. Kinematografska moe je jednaka i veca od moci industrijskih i vojnih masina. eto on nam zadaje taj udarac. upravo kao sto danas prave svoj film. kriticki znaci. sa istim krajnje pojacanim ginjolskim efektom.a mi zaista treba u to ida poverujemo: vijetnamski rat "sam po scbi" se. sa istom retromegalomanijom.. bez sumnje dobili ovaj.ali se ipak more razabrati i jedna sasvim mala ideja koja nije zlobna. od tepiha bombi do filmske trake . nema moguce osude. da je i ta] film deo rata .da su Amerikanci. A samim tim film dobija izvesnu zanimljivost: on retrospektivno rasvetljava (to cak nije ni retrospektivno. to je tu.to ipak nisu distantni. ko]e vise nije ni idcolosko ni moralno. zastrasujuce. nikakve tezenje za "osvcscivanjem" u odnosu na rat. filmski. koja nije neka ocena vrednosti. ali koja yam kaze da su i vijetnamski rat i taj film skrojeni od istog materijala. to je sve uronjeno u masineriju. a u tome se na neki naein i sastoji brutalni kvalitet tog filma: sto nije iskvaren moralnom psihologijom rata. ni film (h:·r nc ovaj) ako nismo shvatili. nego frtveno-kulturno. imanentnosti jedne stvari u samoj njenoj revoluciji. jedan psihotropski san. buduci da [e film jedna faza tog nedovrsenog rata) uno po cemu je taj rat vee bio smuckan. bezmerno sirenje jedne snage koja se vee sarna snima u svom desavanju. mozda. ne ocekujuci. zaista nikad nije dogodio. Nema tu nikakve stvarne distance. 60 61 . nista drugo osim svoje afirmacije jednim superfilmom koji ce do kraja os tvariti efekat masovnog spektakla tog rata. organskog metabolizma svih tehnologija. nepromisljen u politickim terminima: Amerikanci i Vijetnamci su nudili svoju eknomsku pomoc.Apocalypse now je jedna svetska pobeda. i sam Kopola pravi film na isti nacin.to nerazlikovanje. razlikovanje dobra i zla. to je jedan san. Nismo uopste razumeli ni rat. da ih nista ne razdvaja. jedan barokni san 0 napalmu i 0 tropima.shodno zamisli njegovog tvorca. to predstavlja den specijalnog efekta.

koji Bobur (Beaubourg). Pompidu". ekonomska. Zod. amer. Centar funkcionise kao neka pee koja apsorbuje svu kulturnu cncrgiju i guta je . rna simulacije. masini Bobur. stvari Bobur? Zagonetka tog skcleta tokova i znakova. •• prev. 63 .malterisanje. zagadcnjc. struktura drustvenih odnosa izlozenih povrsnom upoznavanju (putem animacija. . Nije tu vazno samo nuklcarno: centrala [e matrica u kojoj se razraduje izvestan model apsolutne sigurnosti. skupljenih da se u njemu materijalizuju. prev. informacije. Spomenik masovnim igra. Po malo kao nuklearne centrale: prava opasnost koju one predstavljaju nije nesigurnost. cistina tehnicka. u njemu apsorbuju i u njemu nestanu. snobovski i higijenski dizajn .ali narocito u mentalnom pogledu: to je sprava za stvaranjc praznine. funkcionalisticke arhitekture.FENOMEN BOBUR * IMPLOZIJA IODVRACANJE Kako dati ncko ime fenomcnu Bobur. dezinfekcija.najnoviji pokusaj da se izrazi jedna struktura koja vise nema imena. . ito veoma odudara od ambijcnta pariskog jezgra koji ga okruzuje. autosugcstije. nego jc to sistern maksimalne bezbcdnosti koji se ~iri oko njih. Poznato filmsko delo u zanru naucne fantastike. reditelja Kjubrika. eksplozija. gcopoliticka. naziv gradskog dela u kome je izgraden "Kultumi centar neobicne.Prim . ekoloska.Prim. medija) i jednoj ireverzibilnoj imploziji u dubinu. mreza i kruznih putanja . cistina kontrole i odvracanja koja se postepeno prostire po celoj teritoriji. Svc oko tog kvarta je jo~ sarno nekakva cistina ..pomalo kao onaj crni monolit iz filma 2001:** bcsmislcn objekt uviranja svih sadrza]a.

Ali vee je cirkulacija ljudskog mnostva manje obczbcdena (arhaicno su resenjc pokrctne stcpcnice u plasticnim cevima . danas je. prozirnosti. u odgovarajucim razmerama. koja im izmice cak u samom svom uspehu. Bobur."tradicionalni" Iluidi tu cirkulisu veoma dobro. da konstruisu masinu koja zapravo izmire kontroli.* gde set od jednog tuturlstlckog centra "vasionskog" dizajna. ili jedan antispomenik. SIu!ea se 00 poa:tka zavanvanjem starog gvouta sa otpada sedamdesetih stvarao spektakularna dela "presovanjem" starih automobdskih karoserija. Istu protivurecnost nalazimo i u ponasanju osoblja. kao i na planu svog odnosa prema kulturi Bobur je u punoj protivurecnosti . Pri tom je opsti utisak da je sve ovde u prevazidenoj komi. Spomenik totalnom rasulu.3 nas danas stvarno sastoji od tranzistorizovanih strujnih kola. Taj prostor odvaracanja. ali to bi trebalo da bude neka mobilnost koja bi odgovarala slici te barokne teatralnosti fluida koja cini originalnost samog kostura). da bi sve htelo da bude animacija. itd. 1921). on je genijalan spomenik nase savremenosti. Tu [e say socijalni diskurs. odjednom zaledeni u jedno geometrijsko cvrsto telo. u svojoj upornosti. elasticnije. ne v~e spoljasnjeg nego unutar njihove metalne i mehanicke Char. sve manje je cirkulacijc. vajar. (Sta je u Boburu sa novcem. a bez privatnog radnog prostora.Prim. lsti se model. to vise uopste ne cirkulise. predrnetima. Sto vise prodiremo unutra. kontrolisanja?) . sro Bobur odlicno.kao sro su to mobilni automobili. dok bi tu smrt trebalo trijumfalno prihvatiti i podici joj neki spomenik. prilagodcno "strukturi" jednog "modcrnog" prostora. Pripadao grupi novih realista koji su istralivali mogucnosn usvaJanja stvamog. utemeljen na ideologiji vidljivosti. nego od logisticara vladajuceg poretka. sasvim [ednostavno stiZe do tradiciunalnih aviona. I to je jedna lcpa taktika odvracanja: osudeni su da svu svoju encrgiju iskoriste u toj individualnoj dcfanzivi. polivalentnosti. Medutirn. svi kulturni sadrzaji Bobura su anahronieni. s njegovim nacinom cirkulisanja. to je vee zaista jedna sabijenost ala Sezar" -Jik jedne kulture kaleva jeste. virtuelno. obnavljanju nckog svog izolacionog "mehura".a unutrasnjost zgrecnu nad starim vrcdnostima. na kome se nalazi i savrcmcn aeronauticki muzej. poliucko odvracanje. vee zdrobljena sopstvenom tezinom . sankcionisan Roasi (Roissy) . zvan Baldaccini (rod. Sto se tire materijala u delima. promcnljivu. trezvenu i modcrnu vanjstinu . zaposlcnog u "polivalcntnom" prostoru. Kao Sezarova kola. ekvivalentan falusnoj besmislenosti Ajfclove kule u njeno vreme. pa prema tome blilih istini. . a sarno je reanimacija. iscrpljuje se u izigravanju neke ve~ta~ke usamljenosti. uvek ugrozenih nekim gigantskim kratkim spojem. prostor svih drustvenih odnosa. ce se ucenom bezbcdnosti. a koja je najverniji odraz sadasnjeg stanja stvari. franc.aerodrom na severoistoku od Pariza. koji to zapravo i nijc. . prev. trcbalo bi da budemo usisavani. tim drugim fluidom. To je supremo od Roasija. prevo 64 65 . Ali inkoherentnost jc tu i u Boburu ista. i na tom planu. lisenih svakog kritickog duha.sa svojim eksplicitnim ciljevima. noseni napred. kadrih. tu nailazimo na istu protivrecnost koja je svojstvena sarno Boburu: jednu mobilnu. konscnzusa i kontakta. sve do njegovih prouvrecnosn. A oni koji sede u svom kutu. jer bi tom arhitekturalnom omotu jedino mogla da odgovara unutarnja praznina. ali na stidljiv nacin opisuje. mesanja. elektricne mreze . Oni koji stoje i koji se krecu glume ncko cool ponasanje.prosiriti na celo drustveno polje i koji je [cdan duboki model odvracanja (onaj isti koji vlada nad nasim svetom pod znakom miroljubive kocgzistcncije i simulacije atomske opasnosti).koja se 1. hladenje. saeuvana posle nekog idealnog sudara. i da je upravo tako zato sto kultura jeste mrtva.tunelima. cirkulacija fluida je tu neravnomerna. Razume se. koji se ~iri prema "satelitima". razraduje u ovom centru: kulturna fislja. knjigama i navodno "polivalernnog" unutrasnjeg prostora. Prijatno je pomisliti da ideja Bobura nije potekla od nekog revolucionarnog duha. sta ja znam. nadstvarnosti i imploziji kulture . Zacudo.. Ventilacija.Prim. vise dizajnirano.

Tu niko nista ne moze.trebalo bi da to budc lavirinit. to je neuspeh unutrasnjih prostora. ali Bobur kao sketet to proklamuje. rod. te "karoserije". unapred ponistcn sadrzaocem. daje sebi kao sadrzaj ncku tradicionalnu kulturu dubine. say je taj simula~rum kulturnih vrednosti unapred ponisten spoljnom arhitekturom 1. jer pitanje 0 razlici topike unutrasnjeg i spoljasnjeg nc bi viSe trcbalo da se postavlja. u kome bi masa bila osnovni pokretni clcment? U stvari. savijena. utoliko SlOjc bilo koji od njegovih sadrzaja protivsmisao. Sta je. iseeena i stisnuta u svoje najprostije male clemente . 1901).tako je kultura Bobura zdrobljena. vajar mad. Na njega se ne moze odguvuriti. i ta bi praznina jo~ vazila kao neko remek-delo antikulture. dakle. ~uveni franc. franc. sama ideologija "kulturne proizvodnje" je suprotna svakoj kulturi.pa ipak . zaleden kao neki mehanoid naucne fantastike. ali koju Bobur ipak opravdava. neka laboratorija prakricne fun- 66 67 . otvoreno proglasava da nase vreme nece vise nikad bitl vreme trajanja.Prim. Tingue/Y. Mebijusova istina . ogranicene i krajnje Dubuffet (Jean. proslavio se skulpturama-masinama. dakle. A uno sto predstavlja dubinsku lepotu tog skeleta. Poredak ranijih simulakruma (poredak smisla) daje praznu supstaneu nckakvog doenijcg poretka. koji u svakom slueaju ima vid neceg sabijcnog. Bilo kako bilo. slikar. Ovde. Nasa je jedina kultura u sustini kultura hidrougljenika. poluga. .strukture. porekla. raspadale. prev. jedan skelct. .. se. utoliko gore po Bobur. koje su ' Pa ipak . srodan duhu dadaista i nadre- ritualizovanc. Borhesov svet . ako bi trebalo ncsto da sc nalazi u Boburu . Tako se neutralise svc skupa: Tingell je balzamovan u muzejskoj instituciji. trebalo smcstiu u Bobur? Nista. Utoliko gore po mase. To je nasa istina. sa svojom mrezom cevi i svojim izgledom izlozbenog paviljona iii univerzalnog vasara. po novo se izlazu efcmerne i samorazorne Tingelijeve=" masine. Jer ona. slucajna preraspodcla sudbina putem igre iii lutrije . Ali i to je jo~ uvek suvise romanticno i potresno. urnes to toga. Izlaze se Dibife" i kontrakultura. udesa koji je od njih napravio gomilc kockaste gvoZdurije u kojima je haos cevi. da je nasa jedina temporalnost ona ubrzanog ciklusa i reciklaze. koji cak vise i ne poznaje razliku izmcdu oznacavajuceg i oznacenog. Bobur dobro ilustruje cinjenicu da se poredak simulakruma odrzava jedino pomocu alibija prcthodnog poretka. pod znakom vecnosti kulture. razbijanja kulturnih molekula i njihovog ponovnog spajanja u sinteticke proizvode. Prazninu koja bi oznacila nestanak svake kulture smisla i estetskog osecanja. Pitanje: "Sta je trebalo smestiti u Bobur?" jcste. izdcljeni lanae pojedinaca koji sanjaju jedni 0 drugima (ne ncki Diznilend snova..mrtav snop transmisija i metabolizma. Bobur [e vracen svojim navodnim umetnickim sadrzajima. Mozda ncko kovitlanje strobo i ziroskopskih rcflektora koji bi sarali po prostoru. trebala bi da to bude neka bcskonacna kombinatorijska biblioteka. kultura rafinerija.ncostvariva utopija. tu se izlale Sezar. kao ~to je to i ideologija vidljivosti i polivalentnog prostora: kultura je mesto tajne. tcmporalnost kruzenja i protoka fluida. metalne karoscrije i ljudskog mesa iznutra skrojcn po geometrijskoj meri najmanjeg moguceg prostora . cija obrnuta simulacija slun kao referencijal upokojenoj kulturi. inicijacije. Bobur kao muzej to hoce da sakrije.iii mozda cirkularne rusevine: raslojeni. Ali umesto da se tu zdrobi i sabije cela kultura u taj kostur.ukra tko. U tom skeletu koji je mogao da posluzi kao mauzolej ncpotcbne operacionalnosti znakova. bcz sumnje. •• alista. ni izmedu sadrzaoca i sadrzaja. cepanja. izvesne simbolicne razmene.Prim. sa svojom (proracunatom) krhkoscu koja se protivi svakom tradicionalnom mentalitetu iIi monumentalnosti. Srecom. prev. stavijene u pogon. apsurdno. zavodenja. say u povrsinskim ccvovodima i spojcvima.

k ugr?Zava i. levicari ) om ko]i preziru kulturu nikad ni priblizno nisu tol. sa istim neodoljivim elanom.iko po~ti&li odvracajuci delotvornost te monumentalne erne rupe ko]u nazrva]u B~burom.udilo ~o kulturni cilj.ltu~na mistifikacija. Masa. vrS) ulogu katastroficnog cinioca u toj strukturi katastrofe.kcije). besmislena j nekontrolisana dok svaka operacija smisljena da okonca kulturu. Trebalo bi da to bude eksperimentacija svih raznih procesa pre?sta~Ij~nja: d~frak. ~a izvestan drugi nacin. U tome je vrhunska ironija Bobura: mase ne navalju)u u ~jcg~ zato sto zude za tom kulturom koje su. To je tacno ako se donekle poveruje zvanicnom kulturnom projektu. slucajna. ponistava same sadrzaje te animacijske kulture. ' 68 69 .pomalo kao u Eksploratorijumu San Franciska III ~ roma.~ah. sama masa okoncava masovnu kulturu. kao SLOje poznato uspeva jcdino da jc ozivi. zapravo. radi na usmreivanju kulture. u odgovoru na kulturnu stimulaciju.vo nesto suprotno njemu. upravo zato sto Je nenamerna. svugde.svoJom ~~prozirnoScu i svojom inerciJO~. njihova radoznalost. u tom operacionalnom prostiunsanju jedne n~j~d. To je. lavirintska praksa znakova . na~?dno. a da to ne bude neka bcdna antikultura. nego zato Sto tu prvi put imaju pnlIku da masovno ucestvuju. dakle. Mase jure ka Boburu ~? SIO Jur~ k~. ona je. tu se. revolucionarna operacija. .likvidirane kulture. Vet je danas jcdina prava kulturna praksa. a mase se tu radosno pozivaju na pravi rad lone na to navaljuju.cije. "Pa ipak. hu~aOlsU~ke Iikcije kulture. T!~ba apla~~ira~i to~ usp~hu kulturnog odvracanja.~m scenarijem. Mase hitaju u njega da bi uzivale u to~ p?g~bIJcnJu. nego njihovo tiskanje. U torn ogromnom radu Zaljenja za jednom kulturom koju su u sustini uvek mrzile. ovde nije. A mase su u njega pozlVane bas ~a b! se podvrgnule tom novom semiurskom porctku .~frastrukturu zdanja.pod obrnutim izgovorom da ce tu sticati misaonu i dubinsku kulturu. nigde. implozije.ukratko. a ne uvek kultura proizvodnje i sml~la: eto sta bi se moglo predloziti.va ta] . [edna manipulatorska. ona ~okr~Ja. ona je njegova radikalna negac~Ja u samoJ njegovo] preteranosti i njegovom uspehu. pretvara rnase. .. njihova fascinacija. poci od tog aksioma: Bobur je spomenik kulturnog ~vratanja: P~ mu~ejs. kocenja. Njihova tezina ugrozava ne s~mo samu zgradu. jedna kul. Izmed~ sadrzaoca i sadrzaja. nije tacno da u Boburu pOStOJI nesklad.tura slmulacl)e I fascinacije.~i~a FiI!pa ~ika (Philip Dick) . koji sluzi jedino spasavanJu. Pozivaju je da ucestvuJe: da slmuhra. ma~ovna kulturna praksa.a sve vide I da sve dodirnu je kao ponasan]e objektivno ubitacno I katastrofalno za svaki poduhvat. njihovo gu~anJe d. u tom komadanju. slucajnih lancanih pov~zlVa~Ja I odvezivanja . Bobur je sarno ogromni posao transmutactje one famozne tradicionalne kulture smisla u hazardni porcdak znakova. vekovima bile Iisavane. u porcdak simulakruma (trecl). Je Ii to moguce? Dabomc. zaista. ~II u lstI. mesuma ka.tastrofe.a ona cinl vise od toga: on~ tako do~~~ ucestvuje I manipulisc da brlse say smisao koji se reli dati opcraclJl 1 ~~ a.koja vise nema smisla. Nesporazum je. Ali ta sc kultura stvara drugde. totalan kada se Bobur napada kao neka masovna kU.pohvalentm prostor. Ta navala nema vise n!teg zajcd~itkog sa o~!m SIO s~ n. Treba.ioca pogubljenja te kulture koju je Bobur sarno stidljivo ovaplocivao. zaista .mo?cHma . dakle. dakle. nJl~ov~ cekanje u redu. sasvim homogen sa p?retkom vodo~a oluka i cevi njegove fasade. NJlho~ broj. ona nasa (tu nema viSe razlike). da s~ IWa sa. ukljucujuci tu i kontrak~lturu koja J~ sarno njena apoteoza. hiperstimulacije. svakako. koje su imale da budu sarno stado kulture u izvr~. Svi anuumetruci. pretvorenau ~clto sto tete. Tako uvck nc~~ vrsta parodije. Ali u Boburu se dogada upr~. Kruzeci u pr~st?ru prozir~osti. kultume ialosti.

kao neka tamna komora. dokolice.koje neprck~dno. bi?lioteka. prvi put u odnosu na kulturu ono sto je supermarket u odnosu na robu: savrseni cirkular operater. 70 71 .to jest ne vise kultura vczana za raspoznatljive razmene iii za odredene potrebe. ret 0 [ednoj programatskoj disciplini cije su prinude skrivene iza nekakvog sloja tolerancije. oni san~l . dakle. mnostva. koju rele da nam predstave kao uno drustveno. galerija. na sva pitanja koja mogu sebi postaviti. Isti je praces: nuklearna operacija laneane rcakcije. trenzistorizovanog kulture. demonstracija bilo cega (robe. A i tu je zaista ret 0 izvesnom radu . oznaka. prema tome. koncentracije. nego proizvodnja samemase. Za to je potrebno da masa potrosaca bude ekvivalentna iii homologna masi proizvoda.sarno fantomski podupirac operacije samog medijuma. vet je model svakog buduteg oblika kontolisane socijalizacije: to je ponovna totalizacija u jedno homogeno slivan]e prostora i vremena svih rasejanih funkcija drustvenog tela i fivota. bolje receno. domova kulture itd. biti podstaknute da i same navale. To je tipimi metod marketinga: tu dobija svoj smisao svaka ideologija prozirnosti. s kraja ~a kraj. toka magnetizovanog mole kula. Daleko van tradicionalnih insitucija kapitala. Vl~e nego 0 nekom proizvodnom lancu tu je. struji impuls. To su prostor i vreme cele [edne operacione simulacije drustvcnog zivota. Nigde kultura nije kao ovde izgubila svoje pamcenje u korist usklad~tenja i funkcionalne preraspodele. nalik na uno kad ljudi iz predgrada idu u grad. U supermarketu kao i u Boburu vrsi se suceljavanje i fuzija tih dveju masa i to od njih stvara ncsto sasvim razlicito od tradicionalnih mesta kulture (muzeja-spomenika. tija je funkcija uvek da uvuce masu. iii spekularna operacija bele magije. A ovo je izraz [edne opsti]e einjenice: da [e svugde u "civilizovanom" svetu konstrukcija zaliha objekata izazvala komplementarni proces Ijudskih zaliha.to im postaje jasno u Boburu: nadstvarnost Vet u tradicionalnom muzeju pocinje to izdvajanje. Nikada nije bilo tako jasno da je sadrza] . kr?z . kulture. masa koja istovremeno zadaje poslednji udarac socijalnosti. logore. videci onu masu koja [e unutra. IIi.radu proveravanja. U tome se sastoji "proizvodnja mase". (rada. u terminimaoutput-mputa. referenci. Masa je we zgusnutija sfera u kojoj implodira sve drustveno i u kojoj se gubi i samu sebe guta u neprekidnom procesu simulacije. a ne u smislu neke masovne proizvodnje za masovnu upotrebu. Bobur je. kao i automatska aglomeracija masa. ncprekidni t~anzll lzb?ra.· . lektira. automatsko srascivanje kulture. apsorbuju i izbacuju njihova radna mesta. zagusen]e saobracaja. To ljudima postaje jasno u supermarketu: nadstvarnost robe .ovde kultura. koji zdanje koristi kao ncki prostor preobrazaja. a kultura hiperkultura . iIi Bobur "supermarket kulture". ta interferencija svih kultura. ponovno ucrtavanje svih protivurecnih tokova u termine integrisanih kola. upravo kao sto neka rafinerija koristi neki petrolejski proizvod ili ncku sirovu tecnu materiju. u odrcdcnc sate. komprimiranogvazduha) putem sopstvene ubrzane cirkulacije. drugcije receno: prikazivanjem jednog idealnog redukovanog modela feli se postici ubrzana gravitacija. drugde informacija iii roba . Tu kulturni predmeti. to prestrojavanje.Zapravo _jc sarna masa jcdini sadrzaj Bobura. sondaze. dekodiranja. cekanje. kao drugde predmcti potrosnje. To je masa kao konacni proizvod svake socijalnosti. Tu vidimo ogromno kretanje ulazenja i izlazcnja. medija i kulture). nego za neku vrstu totalnog znacenjskog sveta iii integrisan?g kola. iii. jer je ta masa. ta bezuslovna estetizacija koja cint nadstvarnost kulture. supermarket. imaju jedini cilj da vas odrze u stanju integrisane rnase. a koje. protivmesto drustvene implozije.). dirigovanog ispitivanja: ljudi dolaze da tu odaberu predmete-odgoyore. Tu se stvara kriucka masa koja dovodi do toga da roba postaje nadroba. redove. Otuda i to konkavno ogledalo: mase ce. ali muzej [e jo~ uvekjedno pamcenje.dola:e kilo odg?vo~ na funkcionalno i u~mereno pitanje ko]e sacinjavaju predmeu. da proizvede homogeni ljudski i mentalni protok.

Masa je t.da odgovori istirn terminima kojirna [e dozivana. To je njeno lukavstvo . neobjasnjive i razlicne od eksplozivne zestlne. da svacim manipulisu. jurisaju na to zdanje. [edna zgrada kojom treba rnanipulisati. gledaju kao da dodiruju.od ~oga. jer uvek racunaju sarno sa priucavanjem masa na prikaz kulture. usled cmjenice da implodira . razaranje. Ako masa privucena strukturorn postaje razorna varijabla same strukture . kornbinatorike i protoka odgovaraju revcrzija i implozija. To je kruicka masa.aspektorn najli~enij~rn ~~~la. Pozar. ako su tako programirali mogucnost da jednim udarcern dokratje arhitekturu i kulturu . kibernetlckog i kombinatorijskog sveta. Ali oni u isti rnah izricito. odgonctnuti.masa-projektil koja se suprotstavlja zgradi rnasovne kulture.aodgo~ara s~~jom t~iino~. jedna kultura koju valja progutati. pod njorn moze da "popusti".zestina svojstvena njenoj gravitaciji. atrakcijom koja ima sva svojstva provale i skrnavljenja nckog svetilista. njenom zgusnjavanju oko sopstvenog t.latentna restina u zalihi objekata izaziva obratnu 1. bez sumnje. Na izazov masivne akulturacije jednoj sterilizovanoj kulturi masa odgovara razornom provalom koja se produzava u brutalnoj manipulaciji. Bobur je nezapaljiv.proces koji vtse ne spada u domen reprezentacije. Uspeh Bobura nije vise neka zagonetka: Ijudi u njega idu zato. lrnplozija je oblik ukidanja "kvartarnog". to bi bio jedini moguci odgovor na apsurdni izazov prozirnosti i demokratije kulturc: . s jedinirn ciljem da ga svojim pritiskorn uruse.svojim. najmanje kulturnim. Navala je jedini tin koji masa moze da izvede kao takva . odstojanja ni promisljanja. i ncsvesno. nautili. Videti. Jedino masovno uzbudenje izaziva manipulacija. a samirn tim i zartste jedne sasvim nove restine. Svetu mreza. razornom fascinacijom. sve pojedu. kOj. Bilo koja zaliha je 1. teze za tim unistenjem. Ljudi zele da sve uzmu.ariSta inercije. . A tu se stvarno radi o jednom taktilnom. aliivik.a postoji izvesna specificna rest ina i u bilo kojoj masi ljudi. ne vise vizuelnom ill diskurzivnom svetu. slede imperativ odvracanja: nudi im se jedan objekt potrosnje.ar~te inercije. To je uspo rena panika.daodg~)Vorina simulaciju u kojuje zatvara]u jednim odusevljenim drustvenim procesom kojiilrevazilazi njene ciljeve i ispunjava ulogu razorne hipersimulacije. 10 ih ne privlaci. eksplozija. demontiran i kidnapovan od gomile. Ne treba ga zapaliti. Ljudi dolaze da dodiruju.doba~n Bob~rorn.000. tija krhkost vet odise katastrofom. brutalnim i izvornim odgovorom na ponudu jedne nerazumljive kulture. sve je prcdvidcno. ne treba ga osporavati.da je svako odneo po jedan sraf kao fct~ te fetisizovane kulture. nasilno razaranje je uno sto odgovara jednom nacinu proizvodnje. Nikad ne racunaju sa tom aktivnom.Ali ako zalihe objekata izazivaju uskladistenje ljudi.estoka. To je unutrasnja zestina zasicenog skupa: implozija. Subverzija. Bobur je mogao i moran da nestane sutradan posle otvaranja. sve opljackaju. i Ijudi su tu nepos redno ukljuceni u proces: manipulisati/biti manipulisan. Ucinite da se Bobur urusit Nova revolucionarna parola. bez spoljasnjeg povoda. Oni. Na rncntalno odvracanje masa ?dg?vara neposrednirn fizitkim odvracanjem.to.onda Bobur predstavlja najsmeliji objekt i najuspeliji heppening ovog veka. 72 73 . Udite u njega! To je najbol]i nacin da ga unlstite. najglupljim. kretati se/pokretati . to jest. proceniti/biti procenjen. njihov pogled je sarno jedan vid taktilne manipulacije. nisu vise irnaginarna alternativa za tu vrstu gradevina. Organizatori (I urnetnici i intelektualci) uplascni su tom neobuzdanom teznjom. da se srus! cela struktura Bobura. ako su projektanti to hteli (ali kako se tome nadati?). Kad prede 30. implozivna masa. na izazov kulturnosti koji JOJ ~e. To je njen izazov.estinu Ijudi. To je nesto nalik na paniku i na neki panican svet.

informacije. prev. katastrofe: celokupna problematika antigrada. unutrasnje iii spoljasnje negativnosti grada. u stvari. Danas se pojavljuje neka sasvim drugacija zesuna. revolucije. Pozari. iz prenatrpane rnreze (znanja.sve filozofije oslobadanja energija. imanentnog poretka.bilo da je to kultura revolucije koja anlicipira buduce oblike socijalnog i njegove energije. kao sto se zbiva sa fizitkim zvezdanim sistemirna. * svejcdno . sve zgusnuujeg. putem sporih 1 silovitih faza.ono sto se odnosi na molekul-gram.on se ponovo stvara polazeci od neke vrste genetskog koda. Jer ti hazardni rnodeli koji su zarnenili klasicne modele odredcnosti i uzrocnosti nisu fundaraentalno druktijL Oni izrazavaju prelaz sa odrcdenih sistema ekspanzije ka sistemima proizvodnjc i sirenja u svirn pravcima . . mozda. Mi smo bili jedna kultura oslobodilacke zesnne (racionalnosti).podzemno stable. ratovi. Molamo . To je odredena. (Tako se jos obnavljalo posle drugog svetskog rata. poslcdnja modulacija u fundamentalnom energetskom procesu sistema u ekspanziji. razgranavajuci se sve vise. Razlika izmedu molamog=" i rnolekularnog sarno je [edna. Ono ~to se stvarno dogada. ili po nekoj shemi slitnosti koja joS zavisi od sheme reprezentacije.) Grad vise ne vaskrsava. shema jedne oslobodene energije . uSledfeed-backil i preterano razvijenih kontrolnih sistema. VlaSI implodira. 74 75 . koju mi vise ne umemo da analiziramo.Isto van i za institucije. Tu je kraj cak i Borhesove utopije. koji omogucava da bude ponovljcn bezbroj puta na osnovu akumulirane kiberneticke memorije. energcticka. To je ona zestlna koju smo navikli da analiziramo i koja nam je poznata: ona koja oznaeava put socijalnog i koja vodi ka zasicenju celog socijalnog polja. 0 karti koja se prostire kaliko i tcritorija i potpuno je pokriva: danas simulakrum vise ne prolazi kroz dvojstvo i udvajanje. nego kroz gcneticku minijaturizaciju. Ta zestlna [e dijalekticka. I tu prisustvujemo kraju reprezentacije i implozije celog prosiora u jednoj infinitezimalnoj memoriji koja nista ne zaboravlja i koja nikome ne pripada. koji nikad viSe nece znali za oslobodilacku eksploziju. to [e njen sadasnji nacin nestajanja. kuga. Zestina koja je prati je ona iz koje se rada jcdan prostraniji svet: to je zcstina proizvodnje. vlasti) i hipertrofirane kontrole koja prodire u sve probijcne pukotine. jer se ne poklapa s tradicionalnom shemom eksplozivne zestine: to je implozivna Zestina. Rizom . os lobodilacka zesuna. katarzicna. To je simulacija jednog ireverzibilnog. itd. iz stanja jednog nadregulisanog sistema. Naivan je cak i scenario podzemnog grada . jo~ je sarno san. kriminalna periferija. cak ni u dubinu . . To je zestina koja proizilazi iz preteranog zgusnjavanja socijalnog.Prim. to je da institucijc same od sebe implodiraju. prostora osvojenog i kolonizovanog do univerzalnog . Bilo da je to kultura kapitala.u obliku zrakaste zvezde iii rizorna. Grad se vise ne ponavlja po nekoj shemi reprodukcije koja jos zavisi od opste sheme produkcije.imaginarnog zracenja. drzavu.kineska verzija ukopavanja struktura. analiticka. razgranato korenje. Isto je tako s gradovima. prev. ireverzibilnog sirenja polja uma i polja vrcdnosti.pravcu zasiccnja do ispunjcnja meduprostora i do beskrajnosti mreza. vlast. San da ce sve to eksplodirati us led sve vecih protlvurecnosti.Prim. potencijalno zasicenog. ima neceg arhaicnog u odnosu prema njegovom stvarnom nacinu unistavanja. nego iz njegove zaslcenosti i njegovog povlacenja. koja vise ne proistice iz ekstenzije jednog sistema. shema je ista: to je shema jedne sfere u ekspanziji. molarna masa. Ta nam je zcstina neshvatljiva zato sto okosnica nase imaginacije pociva na logici sistema u ekspanziji. zracenja intenzitcta i molekularizacije zelje krecu sc u istom pravcu . oslobadanja proizvodnih snaga. Ona je neodgonetljiva zato sto je neodredcna.

pretvore U erne rupe u kojima se ukida svet u smislu u kome ga nu shvatamo. sarna ideja revol UCI J~. cijc je zlatno doba. opste s3moupravlj~nJe"al~ se u isti mah na mnogo tacaka.postale Zargta implozije u tom smislu. poslednji vatromet jedne.na dinam. . a kao posl~dica toga. ali tu je u isto vreme zapocelo nesto drugo: Bataille.o ~to s~ nastavlja u dubinu. uostalom.~e zr~kast? ~iri. mnogobrojnijih nego u 68-0].svakako one. ~~Il_laevor lucij a. za kratko vreme. pocev od 68-e.svakako je bio prva implozivna epizoda. rcgresivnim procesom. kao sto nam to sugerise jczik.a. I zahvaljujuci 68-oj. vlasti. raste . (1897-1962). (Suprema energija") Ne bi trebalo imploziju smatrati nekim negativnim. u jednu fazu reverzijesocijalnog-dzmovske reverzije jednog polj~ kad je d?stignut~ tacka za~iCenja. Istina. sklon misticizrnu: bavio se socioloskim problemom odnosa izrnedu stvaraoca-umemika I drustva.takva predstava koja joS uvek u nama prcovladuje .oni se skupljaju basnoslovnom brzinom I postaju involutivni sistemi.iscrpnom zracenju na kome on zasniva svoJu potrosacku antopologiju: to je poslednji eksplozivni mit ~a~e fllozofije koji .eak. inertnim. dostupno istorijskom umu. iznenadna implozija. zcstoka involucija socijalnog u odrcdenom momentu. . Implozija je specifican proces s nepredvidljivim posledicama.Jc ~pr~~o to on. i solarni mit 0 n~. koji apsorbuju sve okolne energije. velicajuci obratne termine evolucije i revolucije. dr~~t~eno~ kao pustinja. jedan izazov hcgemoniji socijalnog. ~i zvezda.a niposto neka nepostojeca rcvoluciona~. opste ekonomlJc: ah to vise za nas nema smisla).tome. u protivurecnosti.ucesce. to jest. esejista. 3 ta implozija 1m3teze posledice od same revolucije. jcdna retrakcija. svet kao neodredcni potencijal zracenja i energije.mpo~tepen? u.takodc im plodira. 76 77 .Prim. pi sac. suprotno njcgovom novom tumacenju u terminima revolucionarne prozopopeje. .Druga je stvar ako prelazimo iz jedne hiljadugodisnje faze oslobadanja i dresenja ene~gija u jednu fazu implozij~. franc. u sustini. Socijalno polako ili naglo involuise u jed~om polj~ inercije koje vee obuhvata politicko.. uostalom.ni sistemi ne prestaju da postoje posio istrose svoJu energlJu zraccnja: oni irnplodiraju putem sporog. vlasti . upravljanje. istovremeno s dvojakim konccptom kapitala j revolucije. . s idcologijom samih ucesnika. koji su verovali da idu dalje u socijalnom . bio je prva silovita reakcija na zasicenost socijalnog. implozija socijalnog. ako ova hipoteza ima nekog smisla . _posle~edn~ vrste maksimalnog zracenja (treba ponovo razrnornu Batajove koncepte gubitka i potrosnje U tom s~islu. Mozda su velikc metropole .ika. bez sumnje prevazideno. . Maj 1968. a zati.brzano~ p~~ . Zari~ta apsorpcije i rcsorpcije samog socijalnog. tnsutucija. dok se ne . Georges. pnbhZaya svom potpunom napustanju i reverziji..il prev. all ~op nikada otad nije prestala . To je sporo pomeranJe. dobar deo dogadaja 68-e mogao je jo~ da spada u tu revolucionarnu dinamiku i da proistice iz te eksplozivne zestine. N~suprot .

Nema tu reljefa. nego su testovi. ispitivanja koda i drustvenog suda: ljudi tu dolaze da bi nasli i odabrali predmcte-odgovore na sva pitanja koja mogu sehi da postavljaju. . ni komunikacija. cirkularni odgovor. perspektive. Treba videti kako on centralizuje i preraspodeljuje celu regiju i njeno stanovnistvo. prev. U sustini. jer upravo oni nas ispitu]u. a odgovor je sadrzan u pitanju. neprekidni test. 0 radu akulturacije. Predmeti vise nisu roba: cak nisu bas ni znaci eiji bi smisao i poruku ljudi usvajali. horizonta na kome bi pogled mogao da se izgubi. bolje receno. tu [e ret 0 drugoj vrsti rada. putanje. mi smo pozvani da im odgovaramo. 79 I " . tu dolaze oni sam.stvarajuci ogromno kretanje tamo i nazad. putujuei svakodnevno do njih I natrag. kao odgovor na funkcionalno i usmcreno pitanje koje sacinjavaju predmeti. nego je to jcdan totalni ekran na kome reklamni panoi i sami proizvodi u svojoj neprekidnoj izlozenosti igraju ulogu Commuter (engl. kako koncentrise i racionalizu]e vremenske rokove. proveravanje koda. sueeljavanja.SUPERMARKET I SUPERROBA Sa trideset kilometara unaokolo saobracajne strele vas upucuju ka tim velikim centrima odabiranja koja su supermarketi. nego referendum. ka tom hiperprostoru robe gde se u mnogom pogledu izgraduje [edna nova drustvenost.Prim.) . prakse .Ijudi koji stanuju daleko od svojih radnih mcsta. * koje u odredene casove apsorbuju i ponovo izbacuju njihova radna mesta. sasvim slicno onome periferijskih commutersa. Tako slicno funkcionisu sve poruke medija: nije to ni informacija. ili.

izbor. koji je tu sprovedcn. Savrsen nadzor na svim tackarna zahtevao bi tehnicki aparat kontrole ten i savremeniji od same radnje. automatiwvana fabrika s elektronskim komandnim uredajima. koja su scenarija genetskog koda). Postoje sluzbenici koji se jedino bave doterivanjem prednje scene. potpuno oznacene urbane zone.kao ekvivalentni i uzastopni znaci. nego montazna. [edna aluzija na represiju. pa 6lk i sa obrnutim imperativom. On sam ustanovljava orbitu po kojoj se here aglomeracija. to [e njihov serijalni. kulture). Supermarket je izraz celog jednog nacina fivota u kome su nestali De sarno selo nego i grad da bi prepustili mesto "aglomeraciji". igra razdvajanja i udvajanja. Supermarket je vet. te cine utisak da prelaze sa jedne tacke lanca na drugi. ishrane. s tom razlikom sto su zaposleni (iIi klijenti). Supermarket kao jezgro. Kao dirigovan model anticipacije. smesta u predgrade. 6lk. a ~iji je oblik nuklearan i satelitski. dakle. stanovanja. Represija koja je postala odvracanje sarno je znak vise u svetu odvracanja. Ali njegova uloga daleko prevazilazi "potrosnju". Grad ga. on je prostor -vreme cele jedne operacionalne simulacije drustvenog nvota. mestu gde su se sastajali selo i grad. novim agregatima. higijene. To ne bi bilo rentabilno. vi~e od fabrike i tradicionalnih institucija kapitala. posto nisu vezani za radni lanae. ni decentralizovana fabrika koja se. Ti vas panoi zapravo vrebaju i iS10 tako dobro ili isto tako malo nadziru kao sto to cini "policijska" televizija. od parkinga s njihovim redovima automobila. a predmeti u njemu vise ne poseduju specificnu stvarnost: ono sto je najvaznije. nije poremetila urbanu strukturu. dakle. kupovina. to je uno providno ogledalo potrosacke aktivnosti. On slun kao rasadnik. saobracaja. iako je moderan. taj znak more da koegzistira sa svima ostalima.od celog grada kao totalnog funkcionalnog ekrana aktivnosti. po nekim proizvoljnim putanjama. onim sro ga izrazavaju ogromni panol koji vas pozivaju da se opustite i da sasvim spokojno birate. Samouslufivanje jo~ vise doprinosi tom odsustvu dubine: jedan isti homogeni prostor. Vremenski raspored. joS uvek. "Model" supermarket more. kao sto to nckad cini i univerzitet iii. Gradovi su ostali gradovi. koja na nivou teritorije. supermarket (narocito u Sjedinjenim Drzavama) prethodi aglomeraciji. pomesani s drugima. Supermarket je neodvojiv od auto-puteva koji do njega sa svih strana dovode i od njega odvode. u koncentricnim krugovima . Veliki gradovi su tokomjednogveka (1850-1950)videli radanje jedne generacije "modernih" robnih kuca (mnoge su se na ovaj iii onaj nacin nazivale "modernim"). na primer. reprodukuje molekularna scenarija upravljanja. neprekidnom racionalnom prinudom. to jest. Sto znaci stvaranju funkcionalne. on podstice aglomeraciju. ali ta osnovna modernizaeija. tiji je ekvivalent. dok je tradicionalna trznica bila u centru grada. buduci model drustvenih odnosa. mikromodel na planu potrosnje. ne razbijajuci orbitu grada. okuplja ljude i stvari . 0 odredenoj programatsko] disciplini. 80 . bez posredovanja. Ali se tu ipak zaista radi 0 nckom laneu. pokretni i razmaknuti. model svakog buduceg oblika kontrolisane socijalizacije: on je retotalizovan u jednom homo genom prostoru-vrcmenu svih rasutih fun- kcija drustvenog tela i fivota (rada. To je. spektakulami raspored.prostor neposredne manipulacije. Supermarket li~i na veliku montaznu fabriku. Ekrani kontrolnog sistema protiv krada i sami su dco dekora simulakruma. ~ija su pravila pokrivena slojem tolerancije. medija. za razliku od radnih praksi. Ona vas gleda. tamo gde su zahvati potrosaca mogli da stvore neku prazninu. jedno "davanje znaka" tog poretka. vi sebe u njoj gledate.a dalje. cele jedne stambene i saobracajne strukture. kao implant. Ali ko manipulise kim iIi cim? Cak i represija se kao znak integrise u taj svet simulacije. vise ne apsorbuje. lakoce i nadstvarnosti. pomoci da shvatimo Sta sedogada s krajem modernosti. koja taj svet cini zatvorenim u sebe. slobodnog vremena. povrsinskog izgleda polica. Pojavila se [edna nova morfogeneza koja pripada kibernetickom tipu (to jest. tranzita. takode su proizvoljni. cirkularni. od kompjuterskog terminala . vezana za modernizaeiju saobracaja. on je prevodenje svih protivurecnih tokova u terminima integrisanih kola. dok su novi gradovi satelizovani supermarketom iii shopping-centrom i u njima se saobracaj odvija putem programirane tranzitne mreze: oni prestaju biti gradovi da bi postali aglomeracije. fabrikaDe vise fabrika XIX veka.

na jednome mestu na kome se. Tu je nikla nova. Neka vrsta koda kao sto to mote .jedan operacionalni model neke de~ge vrst~. matematlcar.hipoteza 0 jednoj cisto lOs. To su neganvm sateliti grada ~OJI nagovestavaju kra] grada.I~lOVl. nuklearna centrala zrace nekom vrstom ncutralizacije teritorije.sa gubitkom fun~cIJe I celishodnosti tog znanja u jednom progranuranom neofunkcionalnom kompleksu.fabrika koja odgovara potpuno deteritorijalizovanom procesu rada.radlo-stanica itd. Te fabrike i ti univerziteti nisu vise fabrike ni univerziteti. ru sam ne treba da bude obuhvaren nekim prosudivanjem vrcdnosu. po princi~u "klju~ u ru~e".acija.). pa i "antirnedija" (plfatskl~. hiperfunkcionalizacija "van zidova" jednog centra znanja izjedn~~u: je sa deteritorijalizacijom. iii (!at nove katastrofe: maj 1968. kao prvobitne sinteze jednog drustva. onda se tu vise ne radi 0 funkcijama (trgovini.Je ~~nonova· . U tome J~ sv~ Id~<?logIJaslobodne reel.. prvi put u Francuskoj. gubljenje.ali !Ie uspeva ~ kompenzujc naglo gubljenjc znace~Ja u svima oblastirna.~eumentalnoJ sferi l~formaclJc! tehnickorn medijumu. mcdija svedenih na be~broJ~e tnd!VlduaJne emisione celije. od trenutka kada se ne. kod: on je uno sto j~te. radu.ar~le konvekcije I destrukturacije. IMPLOZIJA SMISLA U MEDIJlMA Na~azim? se u univerzumu u kome ima svc viSe informacija. propadanje sml~la odigrava se . sto doJazi na neki nacin potom. pre~ ma lome. U tom slueaju treba apelovali na izvesnu prod uktlVnos. 1. a sve manje smisla. Ali. svoju konaenu svrhu i postaje nesto sasvim drugo: pohf~nkclOnalm s~u~ "crnih kutija" sa visestrukim input-outputom. sa napustanjem. slobodnom vremenu) koje se autonomizuju i premestaju (sto jo~ karakterise "moderno" ~irenje grada).bere ad njegoyog ponovnog ubrizgav~nJa. bez sumnje. modelu koji je premesten van grada i tretiran kao nadstvaran model. znan]u.t baze. na~tv~rnost fu~k~ional~~h jezgar~. kvalitativnog prostora. nego 0 jednom modelu dezintegracije funkcija. bez buducnosti.:'ke teorije. to tako funkcionise. mozda. amer. tiji je apsolutan model. u stvari. izgraduje nesto drugo. To JCnesto deugo. da bi ~~ odmenili sve nemocnl]] mcdiji. operacionalnost svih pravaca. simultanost svih funkcija. fabrika III tradicionalnih saobracajnih mreza. I~foemac~Ja.da . proizvodi smisao (negentropski fakt<?r). i koji. Ti tudni novi predmeti. kO]1ne podr~zumeva nikakvu smislenu svrhu. . uz Vivera (Weaver). osnivac mformau. kao i 0 supermarketu Hi novom univerzitetu. snusao Je nesto drugo. A bez sumnje se stvaraju i krize.koja to vi~e uopste nisu.Prim. Uzalud se pomocu mcdija stalno lZn?Va ub~cuJu poruke i sadrzaj].bude genctsk. kao odredenog. ncma nitcg zajcdnitkog sa znacenjem.sl!Dulac~Je oko kOJl~ ~. a ne na Sorboni. bez proslosti. izva~ smisla i cirkuJacije smisla u pravom ~mlslu ret . tak i modernog. Shennon. to je odgovarajuca siia koja iza prividne funkcije tih objckata svakako konstituise njihovu duboku fun~ciju:. to jest. kao jezgro jedne sinteticke aglom~ra~ije koJ~ vi~e nem~ nicega zajednlckog s gradom.~ funkcija maksimalno specijalizovala tako da more da bude u celini projektovana na leren~. I ~16). Kad je rec 0 takvoj fabrici. mozda. Claude (rod. a ne "modernost": izvesna na~stvarnost. neodredenosti funkcija i dezintegraciji samoga grada. kulture) tlJa }C referencijalnost izgubljena. za razliku od starih stamca. o~a gubi. preY. . Postavicemn tri hipoteze: Inform. Moglo bi se pomisliti da to "rasadivanje" odgovara nekoj racionalizaciji raznih funkcija.. TO. originalna zestlna kao od~?v~ na orbitalnu satelizaciju jednog modela (znanja. TI nO~1obJekt! su . 82 83 . zapoceo je u Nanteru. kao za Monoa (Monod) u Slulaj i nuinost. a supermarketi nemaju vise svojstva neke trznice.

to je kruzn! proces .. do totalne entropijeY .. pr~!lla tome. Tako i kornunikacija i drustveno funkcionisu u zatvorenom krugu. odvracujucim dejstvom informacije. utoliko ~to informacija neposredno razara iii neutralise smisao i znacenje. on ne postoji. Stvarnije od stvarnog. To su kontakt-emisije. homeopatskim kalemljcnjem. da ona propada. Desocijalizovan je.mformaclJe vezuje se za taj tautoloski dokaz Imp pruza sistem 0 sebi samom udvajajuci u znacima jednu nepostojecu stvarnost. uprkos njenim disfunkcionisanjima i iracionalnostima ipak dovodi do veceg bogatstva i drustvene celishodnosti.3no sa rastvarajucim." Neka vrsta obrnute sirnulacije odgovara u masama. ali se ona protivi svakom uvrczenom shvatanju. Svi smo mi saucesnici tog mila. ona se iscrpljuje u insceniranju komunikacije. Ogromne se ene~gl~e k?TIste ~a ~l se odr~o taj s!rnulakrurn. masmediji informacija sve b~fe nasta~~JaJu ne1. Svugde se socijalizacija meri po izlozenosu medijskim porukama. Hi virtuelno asocijalan pojedinac koji je nedovoljno izlozen medijima. I to iz dva razloga. Jer tamo gde mi mislimo da informacija proizvodi smisao. To je onaj gigantski proces simulacije ko]i nam je dobro poznat. Gubljenje smisla je direktno pove1. nisu izvrsioc! socijalizacije. lnformacija je sve vge prozcta tom vrstom fantomskog sadrzaja. op~Li konsenzus smatra da ipak na kraju treba da postoji jedan visak smisla koji se preraspodeljuje u sve pore drustvenog .e vezuje snaga odredenog mila. __ 2. Cinjenicaje.isto kao ~to neki konsensus smatra da matcrijalna proizvodnja. da bi se izbegla nagla desimilacija. tclefoni slusalaca. Umesto da proizvodi smisao. napronv. To je alfa i omega nase modernostk bez koje bi propala verodostojnost nase drustvene organizacije. antiteatar komunikacije koji je. naprotiv. pa cak iako je trosak ogroman. Ova poslcdnja je najzanimljivija hipoteza.U tom sluca]u jednostavno ne bi ni postojala znacajna veza izmedu inflacije i deflacije smisla. mozda postoji rigurozna i nuzna korelacija izmedu toga dvoga. ali ne treba vcrovati da ljudi u njega veruju: u tome je zamka kriticke misli koja se more primenjivati sarno pod nekom prctpostavkorn 0 naivnosti i glupostl masa. kao ~10znamo. vi SIC dogadaj.nscenacije. razgovori-intervjui.". ziva ret. U to se veruje i ne veruje. 1.~ koju ~. To je cirkularno rasporcdivanje u kome se inscenira zclja gtedalista. jedan visevredan smisao slican onome ekonomskom. Uzaludno je pitaDJe kOJ1_~e terrmn prvi. Ona guta komunikaciju i drustvcno.3 te sve zcl~ i. k~o obman~ . Informacija je data kao stvaralac komunikacije. Informacija guta svoje sopstvene sadrzaje. Na tautologiju sistema odgovara se ambivalentnoscu na odvracanje odgovara se napustanjem iIi nekim uvek zagonetnim verovanjern. dogada se suprotno. Tako mforn:'acl~a rastvara smisao i pretvara drustveno u neku vrstu nebul?ze koja nikako nece dovesti do nekog viska inovacije vet. Tu 85 84 . komunikacije. Svugde se smatra da informacija proizvodi ubrzanu cirkulaciju smisla. na tu simulaciju smisla i komunikacije u koju nas zarvara sistern. itd . Umesto da ostvaruje komunikaciju.. lli. integrisano kolo negativnog.3drZi~u destrukturaciju drustvenog. V~~ovanJc. ucesce svih vrsta. nego upravo supr~tno. iii tu najpre postoji sirnulakrurn u svrhu odvracanja zato da bi unapred iskljucio svaku mogucnost komuni~cije ~_p~eccsij~mod~la koji ponistava stvarno). kod svakog od nas. na taj se nacin ukida stvarno. Ne postavlja se pitanje: "Znam da [e tako. ona se iscrpljuje u insceniranju smisla. i to upravo iz tog razloga. ali ipak . Uzalud cemo se pitati da Ii gubitak komunikacije dovodi do tog porasta u simulakrumu. uvck sarno negativno recikli- ranje tradic_i_onaln_e institu_cije. M~iji.11. medija i masmedija. A to jc sarno makroskopsko SlrenJe implozije smisla na mikroskopskom nivou znaka. Mit postoji.II~ploZlJ<: ~r~l~enog u masarna.proces slmula~lJe. proces nadstvarnog. Nadstvarnost komunikacije i smisla. prinudivanje da se uzme ret: "Ovo se vas lite. mcdutim. Ali moglo bi se pomisliti da je to verovanje isto tako dvosmisleno kao i ono koje se vezivalo za mitove u arhaicnim drustvima. koji proistice iz ubrzane cirkulacije kapitala. koja bi nas suocila s OtltOID stvarnoscu radikalnog gubljenja smisla. budnim snom 0 komunikaciji. ~overenJe u.

a do toga dovodi u krajnjoj Iiniji Mekluanova formula . implozija medijuma i stvamog u neku vrstu nadstvarne nebuloze. Ali treba uvideti da termin "katastrofa" poseduje taj "katastroficni" smisao kraja i un~tenja sal!l0 u )ednoj linearnoj viziji akumulacije."medijum je poruka" . ni U obhku. . medu kojima I razlike izmedu medijuma i stvarnog . po novo je doveden u pitanje.deahzm~ kOJI vlada celom nasom vizijom informacIJe. . izvan te neutralizacijc svih sadrzaja. imploziju treba analizirati polazeci od Mekluanove formulemedium Smisao je toga da su svi sadrzaji smisla apsorbovani u jedinom dominantnom obliku medijuma.i to kakvi bilo da su sadrzaji. svake dijalekticke intervencije izmedu [ednog 1 drugog III od jednog do drugog.Prim. Nemogucnost nekog smisla. Kad su ponisteni svi sadrzaji. odredeni status posrednika komunikacije.aja sagledati tu kriticnu. ni u sadrzaju. To Je. Sam medijum predstavlja dogadaj .znarenje irnplozije. medijum i "stvarno".posiljalac [e primalac . ~emogu~nost s~akog po~r~ov_anja. k?JI se ne more prevazici: iza njega nerna nicega sto bi JnUJ/o smisla za nas .koja je kljucna formula ere simulacije (medijum je poruka . uzaludno je sanjati 0 nekoj revol~clJI ~os~edstvom obhka buduci da su medijum i stvarno vee sada [edna [edina nebuloza nerazresiva u svojoj istini. kratak spoJ izmedu polova svakog diferencijalnog slS~~rna. Cak i tradicionalni status samih medija. antimedije. To ~~. Uzaludno je sanjati 0 neko] r~~olucIJl posredstvo. apsorpcije srnisla. implozije drustvenog u masa!"a! more da i~gl~ ~tastrofa". itd. prema tome. i sam medijum rasplinjava kao takav.ne postoji sarno implozija poruke u medijumu.se ocekivati jo~ neka razrada medijuma u njegovom obliku i preobrazavanje stvarnosti koriscenjem udarne snage medijuma kao oblika. Cirkularnost svih medijskih efekata. SVl nu Zivlmo od [ednog besomucnog idealizma srnisla i komunikacije. 87 86 . Ali postoji ncsto jo~ ozbiljnije ~to ni sam Mekluan nije razotkrio. subverzivna upotrebna vrednost medijuma kao takvog: Medutim . :r~b~ do Ja. prey. ' S one strane smisla postoji fascinacija. S one strane horizonta drustvenog postoje rnase. Jednom reci. koja proistice iz neutral~cije i iz implozije smisla. ko]e proisticu iz neutralizacije i iz implozije dru- me me srvenog. mogla bi. To je ozbiljan problem za svaku protivinformaciju. u stvari. rcso!pcije svake dijalektike kornunikacije u jednoj totalnoj cirkularnosti modela. cak i tu formulu treba sagledati na onom krajnjem nivou na kome se. ali originalnu SltUa~IJu. .cirkularnost svih polova . nesta~anJa ~amog m~"Juma. karakteristika modernosti. U susuni. strogo uzet~. nadole jednog ciklusa koji vodi on?m sto ~. stvar~osti. ona medijumu daje njegov posebni.smls~a. Bez poruke i medijum zapada u karakteristicnu neodredenost svih nasih velikih sistema rasudivanja i vrednosti. Apsorpcija jednog P_Olau dru~om. Ali ona je to.to je alfa i omega nase modemosti). Ne postoje vise mediji u doslovnom smislu r~i (ja posebno govorim i elektronskim masovnim medijima) _·to jest.rugo~ pola. mozda jo~ postoji neka revolucionarna.is message. Sam termin etimoloski oznacava s~mo savijanje.l se moglo nazvaU honzontorn dogadaja". Ova konst~tacija implozije sadrzaja. u kojoj se vise ne mogu razaznati ~k ni jasna dcfinicija i akcija medijuma. konformni ili subverzivni. ne postoji vise posrednicka instanca izmedu jedne i druge Medijum je poruka . nego istovremeno postoji implozija samog medijuma u stvarnom." tije konsckvence jo~ ni izdaleka nisu iscrpljene. od jedncq idealizma komunikacije putern smisla i u toj perspektivi zaista nam preti katastrofa smisla. koju nam namece sistem.znace. u~j:nje. tije je dejstvo neposredno. Jer. produktivne celishodnosti. opet poruka akreditira medijum.ali [e dovoljno zanernariti taj ultimatum smisla pa da sarna katastrofa ne liti na poslednji i nihilisti~ki termin kakav funkcionise u naso] aktuelnoj masti. ~ni~tavanje ~azli~itih termina i suprotnosli.m sadrzaja. proizvodi u isti mah poruku. Jedan jedini model. ka horizontu ~mlSla.JOOma koja nam prt.na i ocajna.Ostaje. i~edu jednog i drugog stanja stvarnog. medium is message ne znaci sarno kra] poruke nego i kraj medijuma. "divlje" radio-stanice. Mekluanovu formulu .kraj panopuckog i perspektivnog prostora . posto su se svi sadrzaji i sve poruke rasplinuli u medijumu. u bukvalnom smislu nekog unilateralnog vektora koji bi vodio od jednog do nekog d. Jedl~? sa ~led~t~ l.

stalnom ultimatumu koji nam se postavlja da se konstitu&mo kao ~isti objekat. totalnu zavisnost. da odlucujemo. da se upustimo u igru . prev. slooodni i svesni subjekti i da se konstituisu kao pokorni. niko DC mow da kontrolise taj proces. Zahtevu da bude objekat ono suprotstavlja sve prakse neposlusnosti.ava raniju fazu sisema. da se po svaku cenu izrazimo. Mi se prema tom sistemu nalazimo _ dvostrukoj situaciji i neresivoj "double bind". bez sumnje.objekat. da govorimo. emancipacije. U poredenju sa tim sporedni su svi marginalni. odgovorni. pobune. u totalnoj dvosmislenosti. upravo ono obrnuto: infantilizam.DnO ne postoji). upor. izrazavanja. Za to nema alternative. alternativni pokusaji da se ofivi smisao. onome da se konstituisemo kao subjekti. Od njih se istovremeno trazi da se konstituisu kao autonomni. inertni. Jednom sistemu I!ijije argument tlaeenje i represija odgovara sual~ki otpor oslobodilacke revandikacije subjekta.i zaista [e to tako. Ali ovo pre odd.sto su upravo masovne prakse . 10 vise nije strategijski teren: sadasnji argument sistema je maksimaazacija reci.izazov smislu koji potiee od medija i njihove fascinacije. ali istovremeno. da glasamo. Zahtevu da bude subjekat ono isto tako tvrdoglavo i efikasno suprotstavlja otpor objekta.izazov smisla od strane masa i njihovog cutanja (koje uopste nije neka pasivna rezistencija) .~10 ucena i je ultimatum isto tako tezak kao i onaj drugi. Ocito postoji izvestan paradoks u toj nerazresivoj povezanosti izmedu masa i medija: da li mediji neutralisu smisao i proizvode "bezoblicnu" (iIi informisanu) masu. odricanje od pozicije subjekta i smisla . utoliko Ito i sami teze ka fascinaciji (vecita moralna dilema. pa. zapravo.koje zakopavamo pod prezrivim terminom oiudenja i pasivnosti. iIi se masa uspesno odupire medijima. Umberto Eko: Kako ne govoriti 0 terorizmu. Ali danas? To odsustvo odgovora vik se uopste ne mow shvatiti kao strategija vlasti.Prim. ni logickog resenja. koja je jedan oblik odbijanja i neprihvatanja. To znaci da . mnogo veta udarna snaga svake prakse . nego kao protivstrategija samih masa prema vlasti. To je otpor masa: on. strateski it otpor odbijanje smisla i reci . kako pronaci neko dobra koriScenje medija . Dakle? Jesu li masmediji na strani vlasti u manipulisanju masama. ako smo cak jo~ uvek sa tim suoceni. iIi su na strani mase u likvidaciji smisla. i oni sami su terorisu. hiperkonformizam. svu revandikaciju subjekta. ukratko. oni sobom nose simulaciju koja je inherentna sistemu i simulaciju koja razara sistem. manipulisu istovremeno u svim pravcima. bez sumnje. Nijedna od dveju strategija objektivno nema vecu vrednost od druge. maksimalna proizvodnja smisla. Postoji jedino neko logicao pogorsanje i neko katastroficno resenje.iIi hiperkonformisticke simulacije samih mehanizama sistema. prilagodeni objekti. da proizvodimo. Mcdiji sobom nose smisao i protivsmisao. da se oslobodimo. gire sirovu fascinaciju teroristickog cina. prema zahtevima sveta odraslih. ali ne odgovaraju uopste drugom zahtevu. S jednom ispravkom. iIi mase skrecu medije u spektakularno? Mogadiso-Stamhajm tvrdi: mediji preuzimaju ulogu nosilaca moraine osude terorizma i eksploatacije straha u politicke svrhe.Danas je bitno da se proceni taj dvostruki izazov . danas. u nasilju vrsenom nad smislom i u fascinaciji? Da li mediji navode mase na fascinaciju. analizirao (i osudio) medije kao instituciju ireverzibilnog modela komuniciranja bez odgovora.isto kao sro se u politickoj sferi vrednim i subverzivnim smatraju jedino prakse oslobadanja. da ucestvujemo. po jednoj apsolutno mebijuovskoj i cirkularnoj logici . tupavost. Prema tome. konstituisanja kao politicki subjekt. u svom "Rekvijumu za medije". Otpor-subjekat danas se jednostrano vrednuje i smatra pozitivnim . pasivnost. Dete se opire na svim planovima i na protivrecan zahtev odgovara takode dvostrukom strategijom. izvrcuci iIi apsorbujuci bez ikakvog odgovora sve poruke koje oni proizvode? Nekada sam. poslusni.) . Oslobodilacke prakse odgovarajujednoj strani sistema. emancipacije.se prenebregava jednaka i. to jest.upravo kao deca • 88 DvoItruta obavcza (engl. znal!i uzvracanje sistemu 89 . jo~ lUi..

Opstije reeeno.nego 0 reklamnom obliku. trcnutan i trenutno zaboravljen. bez proslosti. na neko sticanje svesti. nulti stepen smisla. reklamni oblik [e ona] u kome sc svi pojcdini sadrzaj! ponistavaju u samom trenutku u kome se mogu jedni na druge prevesti.njcgovom sopstvcnom logikom. APSOLUTNA REKLAMA NIKAKV A REKLAMA Mi danas dozivljavamo stapanje svih virtuelnih nacina izrazavanja u nacinu oglasavanja. bez moguceg preobrazaja. beskrvan nacin). Taj neartikulisani trenutni oblik. pa. Svi pokreti koji igraju sarno na oslobodenje. 90 91 . kao slika u ogledalu. pomalo zavodljivom. Svi prvobitni kulturni oblici. dakle. njihove apsolutne javnosti (u kojoj profesionalna reklama jo~ jednom predstavlja sarno jedan epizodni oblik) more da se desifruje u peripetijama propagande.Najnizi oblik energije znaka. buduci da je on poslednji. znaci da se smisao vraca. njenim udvajanjem. To je trijumf povrsnog oblika. ne vide da idu u pravcu sistema. kao ni pravda neke igre. ali na jcdan ublazen. onom uproscenom. trijumf entropije nad svima mogucim tropima. onoj koja se i proizvodi kao takva . u nacinu reklame. i totalnoj kombinatorici. jcr je on bez dubinc. Svi danasnji oblici aktivnosti teze ka reklami i vecina ih se u njoj iscrpljuje. poseduje snagu svih ostalih oblika. dok je svojstvo "teskih" iskaza. ciji je irnperativ danas upravo hiperproizvodnja i regencracija smisla i reci. bez njegovog apsorbovanja. grupe. Ta strategija (ako se jos moze govoriti 0 strategiji) danas preovladuje zato sto je preovladala ta faza sistema. svi odredcni jezici apsorbuju se u govoru reklame. najmanji zajednicki imcnitelj svih znacenja. Taj dugi hod ka izvesnoj prevodljivosti. bez buducnosti. Nije tu obavezno ree 0 nominalnoj reklami. pa i na neko "osvajanje nesvesnog" subjekta i masa. na vaskrsavanje nekog subjekta istorije. na emancipaciju. artikulisanih oblika smisla (iii stila) da se ne mogu jedni prevesti na druge. koja [e kombinatorikapowsse providnosti svlh stvari. Opasno je prevariti se u strategiji. poma10 konsenzualnom operacionalnom nacinu (u njemu su pomesani svi modaliteti. reci.

ne a~tueln~ moci i uslova njenog nestanka. I upravo zato ~to ti sistemi idu dalje. Tako se propagandni oblik nametnuo i razvio. . apsorbovana u jednom jeziku bez protivurecnosti.roce~a no ~to )e to tlmla propaganda na svom skromnom mv?.va. evldval~ntna. pollticka ekonomija. u toplim i beskrvnim glasovima spikerki. i operacionalnijeg jezika: jezi? mforma tike. tija smo mi zanescna publika. u uproscenom obliku potrazn]e drustvenog smesta zadovoljene reklamnim odjekom. njihovi rcgistri.at~ricko~ ujednacavan]a svih diskursa koje ona predlaze. jer p~o~a~~nda ~ana_s Vl.uJuCe pijavice.and~a "strast" se prencla na racunare i na informaticku mmqatunzaciju svakodnevnog zivota. ona je istovrcmeno "u~la ~. posle jezika politickog. tonske i vizuelne trake koji nam nudi propaganda upored~ sa d. U oba ta masovna jezika. To ne znaci da joj Ijudi vise ne veruju III da su Je pnh~at. sablasni ostatak drustvenosti na svima zidovima. kao sve vise neutralna. Iv ~n~rdze (~v~ Stourdze). rastvorena kao specificna instanca (kao istorijski nacin drustvene prouvurecnosu). neuzbudena retorika. prev.opag. dakle. godine. . signala. ona ne predlaze svojim oznatavanjem ~ta t~e~~ USVOJIll. Mikroproces.. s njihovim vidovima "marke". Model sekvcn~. Propaganda postaje marketing imerchandizing" vodecih ideja. Pogledajte koji visak vrednosti drustvenog pokusava da proizvedc svaka reklama: werben.to je trazenje drustvenog svugde prisutno na zidovima.u kibernetickom smislu reci .. elektronskog parazita. i ona potpuno rastvorena. •• 92 • Manipulisanje neeim kao robom (engl. kada se drustveno bude pretvorilo u reklamu i podvrglo plebiscitu. F. to jest. Jer.okoncati. politicara i stranaka. prev. pokusavajuci da nametne svoju reklamnu etiketu.lh ~o rutinu. Ovo odreduje granice nje. Ta konvergentnost odredujc jedno drustvo. . . Jedan docniji stadijum bice prevazidcn kada i sam jezik drustvenog. To zastrasuje i izaziva strasno zanimanje . ta] tranzistorizovam reklamm Implant. To jest.. uveliko je prevaziden u svojoj simulaciji upravo magnetsk~m trakom. 1 samim tim lzisla _'Z ~ne drustvene i moraine dramaturgije koju je pre dvadcset godma JO~ predstavljala. propagirati (nem. jedno drustvo u kome je.Prim.. ~m danas p~IanzuJu privlacnost koja je ranije pripadala pr~p~gandl. bude poistovecen sa tom fascinantnom podsticajnoscu jednog oslabljenog jezika. spalo je na stepen "kolektivnog preduzeca" koje obezbeduje svoju rcklamu svih vrsta. n~ nudi upr~o scenu ekvivalentnost svih nekad razlicitih znakova 1 odvraca ih samom tom ekvivalentnoscu). u kome vi~ ne postoji razIika izmedu ekonomskog i politickog. kao san. relm? bl. Drustveno.~~ ~IJ~ neki ulog.(I. slogan a. jer u njima od pocetka do kraja vlada isti jezik. koji s~ fiksira ~a.. 1 vee okoneava vladavinu reklame. model kombin. To je drustveno kao scenario.hmlni~ toliko kontroverzni problem vcrovanja I . . doslovno receno. ko]a nas obuhvata sa sV!~ strana . tel? I od ko~eg s~ njegov nosilac vrlo tesko oslobada. K.u.m vclikim medijima. kibernetick! jezici idu m!10go ~a~Je u istom pravcu apsolutnog upro~~van~a p. raj retont~ kontmuum zvukova.~?Ja u isu mah ~.~~lotvornos. u pocetku odvojeni. potpuno ostvarena. najzad. werben=" . jer je prozeta sarno povrsnim intenzitetima." " Anticipatorska ilustr~cija tog ~~eobraZaja sna Je pap~la. ele~tronskim kontinuumom koji se sada ocrtava na honwntu ovog kra~a veka. Ona se pribliZava reklami kao vodeccm modelu jedine velike i prave ideje vodilje ovog konkurentskog drustva. JO~l~agm~rnom 1spCk~ak?larnom. All papula Je JOSjedan posredni 93 . neka vr~taemlt. ako je jos ocaravala tom moci upro~ea~anJa svih Jc~~ka. koje je bilo istorijska sudbina.) . apsolutna drustvenst najzad ostvarena u apsolutnoj reklami. . znako. u niskim i visokim tonovima zvucne trake i u mnogobrojnim nijansama vizuelne trake koja se svugde odvija pred nasim ocima. P~.) .rugl. . kao ·"asintaksicka ncbul~za". digitalnost.ll. obl~Je. Dika. Drustvenost svugde prisutna. nase drustvo. razresena.Prim. koji ona uspostavl]a kao totalno okruzenje. Informacija ~ :. teze da se postepeno priblize. na ustrb svih ostalih jezika. proistekla iz masovne proizvodnje ideja iii roba. ta joj je moe danas oteta jednom dru&om vrst~m JO~ uproscenijeg. Pridobijati.Reklama i propaganda dobijaju say svoj zamah pocev od Oktobarske revolucije i od svetske krize 1929.

kao nekog naeina ZIV?ta~hpreztvljavan]a (treba spasavati drustveno kao ~t. i da se.tre~a reklame za nju samu. Napusten. parola slobode za sprdn]u. Na}zanimljivi~ivid reklame je trenutno njen nestanak.~lma. ~OV?retl.: kolicu. ao z. "Nikome ne dozvoljavam da bira umesto mene -lbtJcvska paro~a. alt. naroenJen" ~~~uro IJ. kao nekog sistema sluzbi. dakle jednog (eventualno retk?~) dobra t jedne usluge nalik na sve druge. .~an~c ~o ~pcclfi~nogoblika iIi.otreba sacuvati pnrod~: drustveno jc nase gnezdo) . slobode da se drustveni on mi samim svojim pori~nje~. spalo je na regl~tar ponude J potraznje. prema tome. samu sebe parodira. dru~l. ~anCa~oJ reak~IJIinercqe. mformatlzovan. .~zlvollan~noJ r~~cIJI. cak vl~e 1 ne postav]Ja pitanje treba li joj "verovati" iii nc). Nij~ sluQijno to ~to propaganda. ali ona jo~ po~~vIJll: uliva u ~la~ rcklam~e poruke. moci da se pravi reklama za drustveno. dakle. jednog procesa masovnog odbacivanja. l~~ovan u svom automatskom upravljanju.puno P. U njemu poe~nju da se pOJav~Juju fr~kta~DlobJekt~.u Os~OVlI neumorno ponavtjajuci: Ja kupujem. granaju se.oblik: ~o)e . ~o sro u Ziv?tu postoj.kao ogledalo paradoksalne poruge.ro~I~~. Moci ce se.neki implicitni ultima~u~ ~~onoms~e pr~rode.dpostoji po. burleska A. fraktalni oblici.udlma . traka-dokohca. Ona ~~c mJe (jc II. postaJu prozrrm ili bezboJDl. nakon ~to je dugo u ~ebl nostl~ .toikad ~Ila~) sred~tvo komunikacije iii informacije. Propaganda je prefiguraoja toga: ona je prva skica jednog neprekidnog t~~ja z~~kova! kaO. sve to UVIJeKralj fbi (Ubu roi). tiji je istorijski zahtev apsorbov~n prostompotraznJom za drustvenirn.est~tlkom nestajanja. reklama je potpuno Jednoglasvn~s drustvenim. prema tome. samoreguhsan. ali i prcfiguI ra~!Ja'psl~OtropSklh II~formautkih mreza automatskog upravljanja POJ~ID. bezbrojne kampan]« ~ be~bednost. mene se to tire" .vee neka vrsta u telo ugradene proteze. koja je zvueala tako spektakularno tazno.Ja u~lVam .e u ~mom svom projektu.pored kojeg reklamno "obradivanje" ima vid bezazlene penpenje. kao medijuma.1li Je obuzeta omm spccificnlm Iudilom preterano razvijenih sistema da se svakog t~enutka P?tvrduju plebiscitom ida. smesteju u arblvu . naprosto.Ja tro~lm'.~lten.To Je obh. u velieanj~ dr?~t:venog u svima njegovim oblicima. prav~tt reklama ~ rad. kao ~10te. Postoji i suprotna panika: p~)ZI~ato da. se dr~~~ven~ more je tstopitl u panicno] reakciji. prev.opstv. kao sto je rad od antagonisticke snage kapitala prcSa~ ~a prost status zaposlenja.cnaro~a.Prim. . danas je rcklama postal~ svoJa s. U takvom svetu jaQi on~ ~t? _Ymho na~lVa. zone pukotma kao posledica ~~~nJa. ja ueestvuJem. tija je glavna litnost karikatura gradanske gluposli. za radost nalazenja nekog posla.Obesml~ljen. traka.k ~Ojl nagov~tava jcdan zaslcen svet.venoJe l~gubIlo upravo tu mot iluzije. ogledalo ravnodu~nosti svakogjavnog znacenja.otud je apsurdno u lome videti neko otudenje" zenskog tela). Ona se poistoveeuje sa sobom (a erotizam ~oJ~mse kinduri sarno je autoerotski indeks jednog sistema koji jo~ ~~IDO n~ samog sebe ukazuje . u strasnom. ros je hibrid. satelizuju se. Ako Je u n:~o~ dato~ trenutku roba bila svoja sopstve~a reklama (druga nIJe m postojala). To je zaista Izg~bIJeno. postaju pro~~aenI iii se ukopavaju u zemlju da ~i i~begli tacku i~ercije -.postavlJ~Ju se na orbitu. .n~kovlu propagandl~ K Ijudi se zaustavljaju. ~I uno ~e moze istopiti i u scprouioj reakc!JI.dok je nckad ~l]a n~ka :rsta revol~clJ.trak~ teleskriptora _ gde je svaki izolovan u svojoj l~erc~JI. vizuelna. upornom dozivanju lzvesnog dr~tvcnog za kojim se oseca velika po~reba. sobratajna traka. Kao ~edijum koji je postao svoja sopstvena poruka (~to 6ni d~ sa. A prava reklama se danas nalazi upravo tu: u dizajnu dr~tvenog. kada JC svaki mikrosvet zasicen. ali pretrpan. i reklamni spot za izbore. njeno r~tva. itd. traka-rad. ner~govanJa lit oba~rlostl Jedno~ dru~tva ko]e samo sebe pot. dakle. Zarija. potraznjom za funkcionisanJem dru~~va ~o n~~og p~~uzc~. Folklorne igre u roetrou. ncza~. d~nas u svim oblicima ponavlja: "Ja glasam. p sam pnsutan. 94 95 . parola "sutra radim" praeena osmehoro ne~ad ~~ze~l~am~ ~ d<?.sta~e se ukrstaju: postoji zvutna tra~.

ta resorpcija svega u povrsinu (znaci koji po njoj kruze su nevazni) tini da zapadamo u tu zapanjenu. fasade i svu arhitekturu. bila je ogledalo pru. kao podaci u arhivama.no u reklamnu traku. brise svaki oslonac i svaku dubinu.o njen opsc:eni i prazni oblik.grobljanski luksuz Forum des Halles . Ne postoji vi~ pozornica robe: postoji jo~ sa!". a koja je prazan i neodoJjiv oblik zavodenja.u politicke ekonomije i robe. I Zato ona nema vise neku svoju tentonju. danas na neki nacin zastarelu. blistajuci i zracec! svojim reklamnim panoima. radi njihove neozb. ona Je uvck bila nesto vge od podlozne funkcije. A nesto kao Forum najboljc ilustruje ~ta je postala rekJama. lija je formula: "Svako mora u to verovati". koju ne bismo zamenili za bilo ~ta drugo. Tako i Forum u halama dosta liti na pogrebni salon . sva sredstva jezika komunikacije (funkcija kontakta: Cujete Ii me? Gledate li me? Sad ce progovoriti . ironija.kao. onda vidirno da reklama nije uno sto zidove tini veselijim iii ih ukrasava. jer nesto se drugo tu dogada: izvesno udvajanje [ezika (i slika isto tako) kome ne odgovaraju ni lingvistika. na primer.ut~ gorda Imag~!1ac. prevo 96 97 . ali sveta u ekspanziji. povezan sa Kultumim centrom "'lor! Pompidu" . Jer prcostaje fascinacl]a.l. akcelerator inercije. igra reci. nadstvarnu euforiju. dakle. koji je sacuvao njihovu draz.!::l0Je ~?rno ~I~ertrofirana fikcija seksa konsumlranog u njegovoj sprdnji. kao sto ni Bobur. nije neki kulturni centar: ti neobicni predmeti. u sustini. dlinovski reklamni prostor .jer reklama je potajno osudena programatskom logikom koja ce stvoriti sasvim drukcije gradove).iljnosti i k?lektivnog spektakla njihove igre b~z ulaganj~ . Takva je poruka onaga sto nos okuplja kao masu: t. pilanJe dr~tv~nog i ~konom~kog utl~Ja reklame jo~ uvek je nerazresen I u osnovt neresiv). pa i pesnicka funkci]a. onaj iz ludih godina reklame. a nema ni status nekog pravog trgovackog centra iIi arhitektonske cclinc. NJCOIuocljiviji oblici msu vise znacenjski. kao informacija razarac intenziteta. u njihovoj ncozbiljnosti. Forum hala" je. kako se kaze. Obratite paznju kako se u njoj sve vestine smisla i besmisla zamurno ponavlja]u. sve. te super sprave jednostavno dokazuju da je nasa drustvcna monumentalnost postala reklamn~. kao i sve 'procedure. radi njcgove sprdn]c. ona je uno sro brise zidove. i da nas upravo ta likvidacija. I Iesik onda dozvoljava cia ga za sobom povuse Reklama [e. retro. ~ta Je postalo opste dobro (domaine public). bila je jednog tr~~. kao arhive u bunkerima.zeno. apsolutni grad reklama (onaj iz pedesetih godina. Kada vidimo kako ceo Las Vegas u sumrak nice iz pustin]e. Roba se ukopava. sada ona ben od sunca i samim lim postaje nalik na coveka koji je izgubio svoju senku. Ootovo je sa veselo Izlozenom robom. Zato je sada uzaludno analizirati reklamu kao [ezik.referencijalna funkcija. A reklama je i1~strac!ja t~g za~iCc!1ogp'r~~nog?~h~a. sa istom umornom besudnoscu. nesvesno). a vi ste na raskrscu. U tom se sastoji povrsno zasicen]e i fascinacija.Prim. ni semiologija. bez verovanja u to. Iiksirajuci onesvescivanje religioznog u orgazmu kipova).IJa jednog rastrganog sveta. kao rakete u atomskirn silosima.podzemni utffini centar. Svugde postoje tri iIi Cetiri staze.jedna opcracija reklamiranja. to jest. nije reklama neke firme. ne predosecajucl uopste tu karikaturalnu preteranost svih funkcija jezika to otvaranje prema ogromnom polju znakova konsumiranih. brise ulice. "Razarac imenzueta". On je ~djed~o~ izgubio svoju trijumfalnu imaginaciju i presao Je na neki natm IZ statusa ogledala na rad iaJosti. buduci da one rade na pravoj operaciji smisla. kako je sve to inscenirano upravo kao seks u pornofilmu. Treba sarno videti Las Vegas. kolcktivni spektakl nistavnosti seksa u njegovom baroknom uznescnom vidu (barok je izmislio tu trijumfalnu sprdnju stukature.-L But. Gde je zlatno doba reklamnog projekta? Velieanje nckog predmeta slikom. njegov dvojnik povezuje bolje s gorim radi nekogfanioma racionalnosti. aluzija. i kako se u zoru vraca u pustinju. velicanje kupovine i potraznje rasipn?m re~lamom? Ma kakva da je bila podloznost reklame upravljanju karIl~lorn (ali taj aspekt pitanja. To nije nicija reklama. All sver robe mje vise to: nego jedan svet koji je zasicen i koji involuir~.

" Kloniranje. Nasem je dobu palo u deo nastojanje da isteruje taj fantazam kao i druge. prev. i iz straha da ga zagadenje. sarno kao secanje. koji poseduje ono bogato i snobovsko crnilo bez sjaja. ona u kojoj se odigrava stranost i u isti mah prisnost subjekta prema sebi samom (heimlich/unheimlich)..Prim. croom. zapravo.. •• Hipogeja . U sjedinjenim Drzavama se. taj zid je i nehoticno ziv. CLONE STORY Dvojnik je bez sumnje najstarija od svih proteza koje prate istoriju tela.popuJami Iikovi iz strip-fllmova. nije neka proteza: to je zamisljeni lik koji. kao senka. Ta scnka je lepa. inscenirana je sarno pretenciozna falosl. istovremeno sa nekom kulturom koja je odlucila da se ukopa kako bi najzad izbegla svoju senku. Beskonacno rasadivanje ljudi. shodno jednom potpunom besmislu. jer je kontrastirana aluzija na podzemni svet koji je izgubio svoju senku). koji ga opseda kao neka potajna i uvek dozivana smrt. da ga materijaIizuje u mesu i krvi. K10ni . kao neko mineralno podzemlje. temelje na njegovoj nematerijalnosti. - 98 99 . Medutim.niz odaja podzemne grobnice. Za~LO ne sacuvati tu fresku od propadanja? Jednog dana ce je speleolozti ponovo otkriti. da zeli da ga ostvari. u suprotnosti sa porodicnom grobnicom visoke mode i konfckcije. Isto to van za (prvobitnu) scenu zavodenja: ona dejstvuje sarno kao zamisljena. koje sluzi kao okvir prividu. Totalno odsustvo fluida. ali to ima sarno snagu sna i unistava se zeljom da se san silom prenese u stvaroost. vrhunea. Svako moze da sanja i mora da je celog zivota sanjao 0 nekom duplikatu iii nekom savrsenom umnozenju svoga bica. Sve je tu pogrebno. . nikad kao stvaroost.sahranjene robe. da ukopa svoje carl i svoje vestine. koji se krccu kao prividenja na vertikalnoj betonskoj ploci. presavsi stadijum apogeje. navodno. To je kitnjasti bunker. kao da ih je vee osudila na drugi svet. kada postane vidljiv. ne uvek: kad se dvojnik materijalizuje. u belom. koja je. kao u spiljama Laskoa. Postoji tu jcdna freska koja prikazuje dugi put preden od pecinskog coveka da bi nas preko Marksa i Ajnstajna doveo do Doroteje iii Rokija't" . Prim. kao slika u ogledalu. zurom mermeru. on oznacava predstojecu smrt. A to zna~i da se imaginaroa moe i bogatstvo dvojnika. lepe sive boje na dnevnom svetlu.tu cak nema ni zabavne obmane. Kloni. dospcla do stadijuma hipogeje" robe. to jest. nalik na gigantsko platno. ne osteti zauvek (setimo se teske mase ekspresne podzemne zeleznlce koja ispod njega prolazi) . pre nekoliko meseci rodilo jedno dete kao ~to bi nikla muskatla. koji cini da je on u isti mah on sam i da nikad na sebe ne lici. koju sacinjava Forum. Ali dvojnik. prev. danasnje supkulture. (Jedina zabavna ideja tog Centra je upravo ljudsko bice i njegova senka. na cinjenlci da on jeste i da ostaje fantazam. pretvori igru dvojnika kao potajne razmene smrti sa drugim u vecnost istog.bica stvorena k1oniranjem. To je sarkofag robe.Prim. pri kojem svaka celija nekog pojedinog organizma moze opet da postane matriea identicnog pojedinea. kao dusa. tj. koja je bar zavaravala oko . kad je taj sveti prostor vee otvorcn za publiku. prevo Doroteja i Roki . izlozcne pod nekim crnim suncem. opseda subjekat kao njegovo drugo ja. . tu nema cak ni onog tecnog mehanizma kakav je vodena zavesa Parlija 2. Sve ~to bi se moglo pozeleti. i da.to je da se smesta zabrani saobracaj ida se on pokrije mrtvackim pokrovom kako bi se sacuvalo netaknuto to svedocanstvo jcdne civilizacije.

> . itd.koJoJ se subjekat otuduje da bi se opet pronasao. tal obhk deobe.rasadivanjem.uno S"toporice seksualnost i bote da je unistl. IZ istog razloga. i kroz jedno jaje oslobodeno jezgra. koja postedstvom genetike omogucuje slozenim bicima da ostvare sudbinu prafivotinja. ~i c:tete. i n~rcistitk?g s~a ? projekciji subjeta u njegov idealni alter ego. . koje je povezano sa smrcu. ka jednoj providnosti genetskog zapisa koji cak viS"enc bi bio osuden na peripetije oplodavanja? ' Ostavimo nagon smrti. kao sto svaka eeJija amentko~ predsednika kompanije mole proizvesti jednog novog predsednika. istovremeno nagoni da metafizicki poricu svaku drugost. Aona. kOJI za njim ~ledl u seriji. ni narcisticki odraz. Idcntl~nog.antna apot~za jedne prolzvodacke tehnologije. protozoa. dvojnik. Nema vise medijuma. takode. Ne tera li nagon smrti polna biea na regresiju ka jednom ~bliku reprodu~cije. Prvo dete-klon (potomak nekog pojedinca putem ve~et~tivno~ umnozavanja). ncma vise oca: tu je sarno joS" jcdna ma~nca. isto tako i oca. Bite koje klonira nc oploduje se: ono klija iz svakog svog segmenta. ispreplitanje !lJlhoVlh gc. Ne radl ~e cak . Isto ka? sto svaki fragment nekog holograma more opet da postane matnca k0l!lpletnog holograma: informacija ostaje cela. u?stalom. ali ne u korist neke proizvoljne slobode subjekta. kao da. mozda sa nekom manjom odredenoscu. Jer . ~h ta je P?tpora efernerna i u svakorn slucaju anonimna: rnogla bi da Je zamem [edna zenska proteza). koji ih. _Nema vise ni subje~. 1 nekakva psebna i sveta fascinacija dvojke.neposredno kao ceo erv. Kloniran]e. jednog seksa putem dodira i neposrednog deljenja . ~atnca gen~tskog koda.roditelja.. u. Onaj prvi nikad nije idealni iii sm~tDl ?dra~ drugog. za~odlJlVU I smrtonosnu. ~1Inikako ne poricuci simbolicnu strukturu oplodavanja: postati svoje sopstveno dete joS"uvek znati biti necije dete. ukidanje svake drugosti i svega Im~gm~rnog: To ukidanje se poistovecuje s ekonomijom seksualnosti. Segmentu DIJe potrebno imaginarno posredovanje da bi se reprodukovao.J<~u nJcmu na neki cudovisan naein parodiran. 13 reprodukcija i umnozavanje cis tim dodirom. u ogleda!~. Dok ~?nir~njc radikalno ukida majku. celijski san 0 mnozenju putern deobe. kao sto nije potrebno ni kisnoj glisti: svaki segment crva ~cprodukuje se . boIJc.ta. Radi li se 0 fantazrnu sopstvenog oplodavanja? Ne. to jest kriticni i smrtonosni oblik rcprodukcije?). buduci da je seksualnost !l0silae fivota. ~vaku. N!tega od toga nema u klomranju. onoga sto Je odmah dvoje i nikad nije bilo jedno. Prvorodeno dete iz [edne celije jednog poJ~mca. to jest. Jednocelijska utopija. To je deh~. za nas. ~m~nost n~ihovih razli~..os tate nam zakljucak da tu vise nije ret 0 fantazmu sop~tven. nema viS"e ~hke . Mozemo razmisljati 0 bogatstvu tih vegetalnih grananja koja stvarno razresavaju svaku edipovsku seksualnost u korist ne~og ~neljudskog" seksa. ~a proJ~kCIJa JO~ prolazi kroz jednu sliku: onu. alterna~ij u ist.01 0 bliznastvu.rea:no. to je ~to sto ~ISU~Ih seksualno zaceti i ne znaju za smrt.og zacinjana.kao ~t~ ni ~~ki in~ustrijski predmet nije ogledalo is tog. smrt i nagon smrti . polne r~~te~j~ke l~k~ve. StadlJum ogledala je u kloniranju ukinut Hi. u dubini nase imaginacije. jer kod blizanaca postoji neko specificno .svoJstvo. ili onu. mozda. ne zadrzava vise u sebi nista od pradavnog.na. buduci da identicno udvajanje okontaV~ nJcgovu dcobu . jer uno uvek prolazi kroz likove majke i oca.og. 0 tijem ~es~j~nju s~bjekt more da sanja zamcnJuJuc~ ih. zamcni za seksualno razmnozavanje. Otae i majka su nestali. tiji bi uno bilo tacno replika.14 San 0 nekom vecitom bliznastvu.. buduci da on konacno drugog cim suvisnim i omogucuje da se ide od istog do istog (trcba jo~ pr~i kroz uterus jedne rene. odsad beskrajno "radnja".. savrsen blizanae. koji je pretbodio seksualizaciji (ne predstavlja II. najcistijem obliku srodstva. njegovog jedinog "oca" . Dok kloniranje utvrdujc ponavljanje istog: 1 + 1 + 1 + 1. on! se n:t~gu sarno sabirati. ni bl~za?ac. klon je materijalizacija d~oJm~ generlckim putem. u svakom od rasutih fragmenata holograma.. 100 101 . na Jcd~n operacionalan nacin. da bi jo§ tezill jedino ka produzavanj u jednog identiteta. a ako se mogu sarno sabiratt. narocito dvojn! tin koji JC oplodenje. u ~ojoj se subjekat vidi da bi u njoj umro. oslobodcn svake proizvoljnc seksualnosti. nego u korist jedne matrice nazvane !Wd0'!l' Nema viS"e l!Iajke.

nego putem tis tog produzavanja.sa kloniranjern. identicna bica podvrgnuta istim komandama. Najsavremeniji. na organe i na funkcije zapocela proces anaht~tke deko~poZlclJe tela. qna je [edna celzja mene pre no ilo Je jedna celiJa moje Jetre III moje krvi: Teorijski je. Izgubljen [e original koji jcdino neka istorija. Ono ~to se gubi u serijski reprodukovanorn delu to je njegova aura. Sa funkcionalnog i mehanistickog gledista. Vet je blo-fizlo-anatomska nau~a~ svoJlm cepanJ~~. navodno. nego ono ~~? telo tini telom. postaje jedna "embrionalna" proteza tog lela. ono osobito svojstvo koje proisuce iz tu i sad. Zakar). operacionalna proteza.Tako se ponistava totalitet. postaje prava moderna proteza svih tela. proteza par excellence. moze se reel da je genetski kM. ona proteza koja ce omoguciti da se to tela beskonacno produlava samim sobom . i sarna nostalgicna i rctrospcktivna. a po Benjaminu ono u svojoj neurnitnoj sudbini rcprodukcije dobija izvestan politick. apstraktna matrica. re posebnosti koja se naziva telom. Trebalo bi se t~ setiti sta je Valtcr Benjamin govorio 0 umetnickom delu u en mogucnosti njcgovog tehnickog reprodukovanja. cija se tajna sastoji upravo u lome da ne moze da bude izdeljeno na zbirne celije. dakle. Ako se cela informacija nalazi u svakom njenom delu. svaki je organ tek [edna parcijalna i izdiferen~irana . i~! instrumentalni produzetak jednog tela. a~~ "tradicionalna". njegov estctski oblik (ono je vee ranije u svom estetskom kvalitetu izgubilo svoj ritualni oblik). uertana u svaku celiju. Ta je kiberneticka proteza beskrajno suptilnija i jo~ vi~e vestacka od svake mehanicke protezc.u~lna polarizacija (p~radoks: kloniranje ce beskonacno proizvoditi polno ?dr~ena bl~. odredeni artefakt.~roteza: ~o je vet s~mulac~ja. Upravo to nam sc dogada. Seks (iii smrt: u. Kloniranje je. moze da obnovi kao "autentican". Jedna kopija tog recepta III pisano je u svakoj od desetina miJijardi celija koje me danas satinjavaju. svaka celija nekog tela.o cemu svedoci njegov~ seks. dakle. Medutim. moguce proizvesti individualno bice identicna sa mnom nil osnovu Jeane od njih" v (profesor A. ~ mikromolekularna genetika [e sarno logicna posledica te deobe. sveden na svoju apstraktnu i gencticku formulu. "Moje genetsko naslede je jednom zauvek bilo utvrdeno kada je izvestan spermatozoid susreo izvesno ienkso jaje. na nuklcarnom nivou komandne celije (upravo neposredno na nivou genetskog koda) oko ko]e se i organizuje cela ta fantazmagorija. kao ~to svaki deo apstrahovan iz celine i autonomizovan postaje vestacka proteza koja menja tu celinu zamenjujuci se u njoj (pro-thesis: to je etimoloski smisao). navodno. cak ne vise putem reprodukcije. fotografiji i savrernenim mas-medijima je onaj oblik u kome se original cak nikad i ne pojavljuje. iz koje ce moci da proizidu. onda Je molekul ADN. ali na jednom mnogo visem nivou apstrakcije i simulacije. u kome se. oblik.buduci da ono sarno vise nije nista drugo nego beskonacna serija svojih proteza. Eto zasto ta formula mora hteti da sebi probije put do autonomne reprodukcije. buduci da ce biti slicna svom modelu. Sa kibernetickog I informatickog gledista. U stvari. onaj u kome je.~ proizvede. kondenzuje celina jednog bica jer se. tom sm~lu t~ je ista s~ar) j~~e ono ~to prevazilazi celokupnu informaciju koja moze bitt sjedinjena na Jedoom telu. naJmanJI neizdiferenciran elemenat. Ako je proteza u uobicajenom smislu artefakt koji zamenjuje ~eki oboleli organ. ne sarno na nivou poruka. najmodcrniji oblik tog razvoja. to je ono ~to prevazilazi sve delove. da je jedna nedeljiva konfiguracija. poslednji stadijum istorije modelizacije tela.kako do. gde je sjedinjena sva ta informacija? U genetskoj formuli. to je ono sto se dogada 102 103 . onaj koji mu je vee bio ocrtan u filmu. u njemu krije celokupna "informacija" tog bica (upravo se u tome sastoji neverovatna zestlna genetske simulacije). buduci da su stvari odmah koncipirane u funkciji njihove neogranicene reprodukcije. Jer genetski kM nije "prirodan". pojedinac predodreden za serijalno umnozavan]e.ali seks upravo i nije funkcija. dok seks samim Urn postaje nekorisna funkcija . nezavisne od seks~lnosti i s!llrti. To je i kra] tela. sve razne funkcije tog tela). ncgo na nivou pojedinaca . Genetska formula. celina gubi svoj smisao. obnavljanja. Svaka od njih ~a. To naslede sadrti recept svih biohemijskih procesa koji su me ostvarili i koji obezbeduju moje [unkcionisanje. kOJI sadrzi celokupnu informaciju 0 odrcdcnom telu.

bolest koja predvodi celokupnu savremenu patologiju. bez drugosti. bez posredovanja tina iii pogleda. kao skup informacija i poruka. ni kroz otvore tela) .sa tclom kada je ono sarno shvaceno jedino kao poruka. Ako su sve celije koncipiranc pre svega kao stecista jednc iste gcnetske formule.pri cemu jo~ nije zamisljao savremeno produbljavanje te tehnologije ko]a omugucuje stvaranje identicnih bica. To je cutljivo. do sticanja tamne koze pomocu pilula j hormona (hemijske proteze koja se guta) .kao gigantsku protczu koja [e upravaljala stvaranjem identicnih predmeta i slika koje nista vi~e ntje moglo ucinit! razlicitim . tako da [e svako moguce telo jo~ sarno njegovo nepromenljivo ponavljanje. genetickog i mentalnog softwarea. koja vet odgovara vestackom koriscenju prirodne sredine. precesija genetickog modela nad svima mogucim tellrna. zlocudno preobilje istih celija. one tehnologije koju je vet Benjamin opisivao u njenim krajnjim konsekvencama. i moci ce da se eliminisu sve diferencijalne peripetije koje su predstavljale promenljivu drai pojedinaca. bile metabolizovane u imaginarnom. Pojcdinac [e jo~ sarno jcdna kanccrozna mctastaza svoje osnovne formule.i one same su. Rak oznacava beskonacno umnozavanje jcdne osnovne celijc bcz obzira na organske zakone celokupnog tela.umnozcnje jedne istc celije. I presadeni organi su joS te prirode. ali gde je istina tela?) . nezaustavljivom mnozenju sarno jedne matrice. intcriorizovala. povratno. onda je to kraj tela. minimalnu formulu na koju moze da sc svede ceo pojedinac. Jesu li svi pojedinci ponikli iz kloniranja pojedinca X nesto drugo nego kancerozna metastaza . a i taj je tchnoloski mctabolizam bio sastavni deo slike tela. a takav da mote da se reprodukuje jedino idcntican sa samim sobom. Psihotropsko tela je telo "modelirano" iznutra. mentalno. jer predstavlja sam oblik virtuelnosti koda: zlocudno preobilje istih znakova. imanentno telo.da bi se zavrsilo sticanjem tamne koze pomucu intervencije na genetskoj formuli (sto je neuporedivo razvijeniji stadijum. one su se joS vracale na tclo da bi promenile njegovu sliku .nego kancerozno prosiren]e te osnovne formule? Metastaza zapoceta s industrijskim objektima zavrsava se u celisko] organizaciji. To je. ogledala i diskursa. to jest. kao informaticka supstanca. Suvisno je pitanje da li je rak bolest kapitalisticke ere. bez ikakve mogucnosti povratka na neko originalno bice. Mi fivimo u vcku blagih tehnologija. bez lranscendencije. kada se ona namece samom tclu kao "izvorni" model. Tim obrtom upravlja prodor tchnologije. spaljujuci sve ranije simbolicne kruzne tokove. Onda se nista vise ne suprotstavlja njegovoj serijskoj reprodukciji u onim istim term inima koje Benjamin koristi govorcci 0 industrijskim predmetima i mas-medijskim predstavama. danas se konacno mole izolovati geneticka matrica identiteta. one koje mi poznajemo su se razgranale i intcriorizovale: one su ezotehnicke. Izmenjena je celokupna shema.prolazi se kroz razna tela. infiltrirala u anonimno i mikro molek ularno srce tela. Tu postoji precesija reprodukcije nad produkcijom. Tradicionalna proteza koja slull popravci nekog ostecenog organa ne menja ni u cemu opsti model lela. kada se proteza produbila. Isto je tako u kloniranju: nista se vise ne suprotstavlja ponavljanju istog. Scena tela se men]a tokom jedne ireverzibilne tehnoloske "progresije": od sticanja tamne koze na suncu. ali je ipak proteza: ona je naprosto dcfinitivno integrlsana. bez inscenacije.ne sarno svi identicni pojedinci nego i sve celije jednog istog pojedinca . telo osudcno na implozivne metabolizme moidanih. ne prolazi cak ni kroz povrsinu. egzotehnicke. pomucu "jodne lampe" (!:LO je jo~ [edna dobra stara mehanicka tehnika). endokrinih 104 105 . njegove istorije i njegovih peripeuja. ~ta su onda drugo . ali jo~ u industrijskoj eri . vet molekularno (a ne vise spekularno) telo ielo metabolizovano direktno. Nekada se jo~ seksualno razmnozavanje tome protivilo.do sticanja tamne koze kod kuce. Ali kad sc dospclo do tacke bez povratka (dead-line) u simulaciji. to jest njcnom pretvaranju u protezu tela (pri cemu ono postaje simulirano telo. Dok su proteze starog zlatnog industrijskog doba bile mehanicke. bez prolazcnja kroz perspektivni pros lor reprezentacije. Proteze industrijskog doba jo~ su spoljasnje. Ali sta reci 0 mentalnoj modelizaciji putern psihotropa i droga? Njome sevrsi promena scene tela. kakvo se moze videti u slucaju raka? Postoji izvesna tesna veza izmedu ideje vodilje genetskog koda i patologije raka: ked oznacava najmanji prosti elcmenat. u stvari.

Ako rak odgovara logici lntormatickog nuklcarnog shvatanja tiyih bica. Reljef trcba da yam padne u oci kao u slucaju tramvajskih kola i sahovske igre. tako da vas od njega nista ne deli (inace efekat ostaje Iotografski iii filmski). koja vas samog pretvara u krajnju perspektivnu tacku . vi tete da ostvarite to cudo. ako ni zbog cega drugo~ onda zato sto ce postojati jol jedan pre njcga.ali ne bez posledica: to sto je presla u hologram ucinilo jc i nju nestvarnom. ni za sebe. Mi sanjamo 0 tome da prodemo kroz sebe same i da se ponovo nademo s one strane: onog dana kada v~ holografski dvojnik bude tamo. uostalorn. Razumc se. i da se opet nade nematerijalno s one strane. HOLOGRAMI To je fantazam da se stvarnost uhvati u zivo. ukinuti stvarno u trenutku kad se pojavi njegov dvojnik. dovljno je prekinuti mu veze sa njegovim sopstvenim senzorijalnim zavrsecima ne dirajuci u svet koji ga okruzuje). vet blisko nuklearnoj i genetskoj manipulaciji.?n. rekao bi Ricard Pinnas u: Fictions ("Sinoptl~ke primedbe povodom ~edne lajanstvene bolesti"). cventualno pokretan i glasan. kao prozirne licnostl kroz koje prolazi masa (milioni televizijskih gIedalaca). tela bez mogucih predstava. pa ce i njegova draz biti izgubljena. koji traje otkako se Nards nagnuo nad svojim izvorom. Ista je dvosmislenost kada je ret 0 kloniranju: ono je istovremeno lrijumf jedne vodece hipoteze. . apsolutnom gubitku slike. tela liseno svog bica i svog smisla putem preobrazaja u jednu genetsku formulu iii putem biohemijskog potcinjavanja: to je kraj jednog pu ta bez povratka.a vo:di ka totalnoj dezinformaciji i ka raspadanju. buduci da je povczano jedino sa svojim unutarnjirn terrninalirna. za razliku od slikarstva: umesto u nekom perspektivnom polju za oko. u prostoru. Iznenaditi stvarno da se zaustavilo. ni za druge.lucenja. hipoteze 0 k&lu i genetsko] informaciji. A operacija klonirahja imace bar prednost da Je dokazla radikalnu ncmogucnost da se ovlada jednim procesam samim ovladavanjem informacijom i kodom. ijedno ekscentricno skretanje koje unistava njenu koherentnost. (To je ista pretpostavka kao i pretpostavka masa u pogledu strukturisanih drustvenih formacija: i mase su kancerozne metastaze s one strane svake drustvene organizovanosti). telo vet homogeno u tom stadijumu taktilne plasticnosti. sto nije nesto novo. "Revolucionarna" p'alologlJa raskidanja organskih veza. upravo kao sto vasa stvarna ruka prolazi kroz nestvarni hologram bez otpora . b~duci d. koje odoJeva negentmpiji mformatickih sistema.. kroz bica. Napomena Treba imati na umu da je i kancemzno mnozenje takode liha nepostusnost naredbama genetlckog koda. scnzorijalno ali neosetljivo tclo.. to jest. a ne sa predmetima percepcije (pa sc zato moze zatvoriti u jednu "belu". Entropicno bunilo organizma. Moguce je. apoteoza jedne tehnologije koja je i sarna postala meduprostorna i molekularna. Televizijski studio vas preobrazava u holografske locnosti: imate utisak da ste materijalizovani u prostoru svetloscu reflektora. vi se nalazite u obrnutoj dubini. To je i karakteristika te opsenc. to vise nece biti san. isto kao ~to cilj filrna 107 106 . Halucinacija je potpuna i zaista opcinjavajuca kada se hologram projcktuje ispred ploce.je i njihov ~~dovisni izra~laj i negacija. jer hologram nema cilj da proizvede trodimenzionalni film. ncce nikad biti isti. nistavnu senzorijalnost. Prcostaje jo~ da se pronade koje ce vrste predmeta iii oblika biti "hologenicne". On nece nikad biti "onakav kakvim ga JCgenetski kod u njemu samom promenio". mentalne prilagodljivosti. (ali 10je prcpusteno nekoj buducoj iSloriji) da eak ni "klonski blizanac" necc nikad biti identlcan sa svojim roditeljem. psihotropizma svih smerova. Naginjete se nad hlogramom kao bog nad svojim stvorom: sarno bog ima tu moe da prolazi kroz zidove. Hiljade interferencija u~iniee od njcga uprkos svemu neko drukcije bice koje ce imati samo juS plave uti svog oca.

(Ni sarno drustveno. p.klona iii mrtvog blizanca koji se nikad nije rodio umesto nas I kOJI bdi nad nama putem anticipacije. koncentrisana svetlost. U hologramu se. nudi nam uzbudenje. . fotografije) dolazi fantazam.ostane da ~i mogla da se sacuva minimalna iluzija i neka scena imagmarnog. Istovetnost [e san i mora !o da .nije bio da rcprodukujc pozoriste. On je. jo~ lukaviji od lukavog genija simulacije) uno po cemu svaka stvar postaje nedostupnom za predstavljan]e. subjekta sa njim samim. savrsena slika i kraj imaginarnog. Hologram. Laser/skalpel. putem matcrijalizovane prozirnosn. naprotiv. Dvojnika koji se krio na dnu vas (vaseg tela. suprotna je I opcinjenost krajem iluzije.o mogucnosti obilaz~nja oko sebe. . koja odjednom dobija snagu oclgtednosti.. a ~iji je tajni oblik pothranjivao upravo vasu mastu. intellgencija stalnog postupanja. jer onda nesatje dvojni odnos. kao i. i 108 109 . koja je m~e~lgencIJa zavodenja. kod ~olo~r~ma. AIm Je urnverzum. na stranu dvojnika. Jer onda nestate slik~ . stvarno okoncava drat i inteligenciju muzike. ono za sto ne postoji dvojnik ni ekvivalent u ogledalu. kvintescncija koja vise nije neka vidljiva iii refleksna svetlost. sopstyenog tela. ni cilj fotografijc da ponavlja sadrzaje slikarstva. posredstvom materijalizovane ~~o~ekcije svake. drustvena fantazmagorija. Eskalacija u proizvodnji svc stvarnijeg stvarnog dodavanjem uzastopnih dimcnzija. nedostupna sopstvcnom dvojniku i svojoj slocnosti. Sto se vHe pribliZavamo savrsenstvu simulakruma (a to je istina za predmete. bolje receno. Ali koji je ovaj svet? Hologram. kao protivudar.~iranja. potajnu dimcnziju svake stvari. to vise uopste nijc slika . koji je samo ekvivalentni odraz u ogledalu ovoga sveta. vrtoglavo oseeanje da prelazimo na drugu stranu naseg tela.. nemilosrdno progoni imaginarna aura dvojnika. Medutim. naprotiv. po Mahu.a1enja prisustva. bliZi ~ascl~acIJI. verovatnije. Ali zasto bi simulakrum sa tri dimenzije bio bliZi stvarnom od dvodimenzionalnog? On bi hteo da bude takav. tajne.pravi medijum je laser.3 cetvrtu dimenziju kaoskrivenu istinu. isk~enje je suprotno. IIi. To je trodimenzionalnost simulakruma. Nikada ne treba preci na stranu stvarnog. nije vi~e ngta drugo nego specijalan efekat. kod..Ho~?gram ne po~eduj~ upr. ali njegov [e paradoksalni efekat. pod uslovom da ostane skriven . IS10 kao u stereofoniji koja. vase podsvesti?). klo.tog dvojnika izvlace laserom i materijalizuju ga pred varna takvog da yam je omoguceno da prodete kroz njega i s one strane. ona] 0 kome smo oduvek sanjali (ali ovi su samo njegov~ jedva skrp_Ijeni primerci).~tem ~lu~ije i zaobi. Posle fantazma 0 videnju sebe (ogledalo. a narocito mogucnosti prolazenja kroz sebc. one srece koja je odsad posvecena mentalnom simulakrumu i caroliji okoline ostvarenoj specijalnim efektima.I. Svetleca hirurgija cija je operacija u ovom slucaju operacija dvojnika: operisu vas od vaseg dvojnika kao sto bi vas operisali od nckog tumora. na stranu tacne slicnosti sveta sa njim samirn. da nascini osetljivijim 1. vet virtuelno nalazimo u [ednom drugom univerzumu. ali i za likove umetnosti ili za modele drustvenih . nego apstraktna svetIost simulacije. u praznini stvaraju spektralnu sliku kolektivne srece). Ali to jc na neki nacin kra] estetikc i pobeda me~l~uma. Ne treba nik~~a preci na stranu dvojnika. a sa njim i svaka zavodljivost. za lukavog genija nepoverenja koji se u nama krije. Istorijski momenat: hologram sada predstavlja deo onog "subliminalnog komfora" koji je nasa sudbina. scene. Ali.a bilo koji holografisani objckt je' pre svega luminozni cktoplazam v~e~. Ukra tko. po pravilu pIlv!da. kao i u prici 0 kloniranim bicima. postignut dizajnom ucestvujucih snopova koji sastajuci se. sa hologramom. onda se mi. to oclglednije postaje (ili. prolazenja kroz sopstveno spektralno telo . ~list~~og.ili psiholoskih odnosa). onoj koja se sastoji u prelazenju na stranu dvojnika. nema stavarnog: treca dimenzija je sarno uno ~to je izmastao trodimenzionalni svet . rasp~lozive informacije 0 predmetu.~vo inteligenciju opscnc. u svojim krajnje usavrsenim obltcima.

3cija. nego u onom gto je istinitije od istine.se f!10glo ~draziti . stvarni objekat. navodno. nema ekvivalencije u smislu (isto je tako apsurdno dati mu ncki smisao. kao i pripisivati mu naprosto neku tezinu). bilo.3poredak istine od njene ~iste negacije. moze sarno da promasi svoj prcdmet buduci da ne vodi racuna 0 njegovoj senci (po kojoj on upravo ne li~i na scbe).d? sile X .3egzaktnom dekonstrukcijom i rekonstrukcijom sveta. ne u o~om glo bi bilo Jazno.s ~ne strane istme. i 1. iIi na totalizaciju svake informacije 0 nekom pojedincu u njegovom genetskom dvojniku (klonu).ilo koja klasifikacija iIi bilo koje o~a~vanJe. u okviru nekog ogranicenog horizonta. Sam univerzum. Ngl~ ne li.3 naucnu c~perimentaciju) vee nije stvarna. prva pogada drugu pre druge.3cIJe svih dimenzija stvarnog u njegovom na~st~arnom ~voJmku. koji se oslanja na nju. neko~ ?gIcdala ~ ko~e bi. OS?bena Je 1 ubistvena moe potencijalizacije istlnitog. ~ist?m bes~islu. 110 111 . parcijalni efekti ogledala i ekvivalentnosti. treba. Bd? kako. tsum ne tvrdeci da to cini. Nikad nema istovetnosti kao ~to nema ni ta~nos~i. ona je nadstvama. Ovo je pornalo iste p~~~doksalne pnrode kao i formulacija koja kaze da.td. cak se i egzaktne nauke opasno priblizavaju patafizici. Sta se dogada s one stane is tine. Ona. da bude jednak sebi u ogledalu . kao. a holografska reprodukcija. [edino zaista zavodljivo o~o no igra s_IuZccise jednom dimenzijom manje.eg. Ne tacne. kao sto se.3cIJestvarnog.nog? razornija 1. (ovo vazi cak I 1. guta SV?J~~gt. ~akl~.sopstveni kriterijum istine. svako holografsko prosirivanje (teznja da se iscrpno prikaze univerzum) razotkriva ih u njihovoj smesnoj beznaca jnos ti. istina. u njcgovim najmanjim terminima. u stvari. 0 onoj skriverioj strani u koju predmet propada. 0 njegovoj tajni. svaka generali1. Ill: . all to odmah izgleda apsurdno. svaka. buduci da nema neke refere~ce. [edina definicija stvarnog .3nJ~m. dakle. potencijali1.~ltacija su~rotnog kretanja: jedino je pravo.1 tako izgubila svaki svoj smisao: tako s~ tezina ~mlJe III uruverzuma moze eventualno izracunati u tacnim ciframa. pa i holografski. stvarno. svako prelazen]e u krajnost. ?no g~o~e. On doslovno preskate svoju senku i zaranja u prozlrnost da bi se i sam u njo] izgubio.. jedi~o je tacno uno gto se pnbhfava. Svako udvajanje.~i na n~t? drugo. Mozda su zato blizanci bili obozavani i znvovani u vi~e ~ego jednoj primitivno] kulturi: nadslicnost je bila ravna ubistvu orlginala. . stvarmjeg od stvarnog? Dogadaju se bez sumnje neobicni efekti. mogu se pojavljivati sarno lokalno. on je to malo viSe. t?tah1. Jer one ima]u u scbi neceg od holograma i objektivisticke teznje 1.3 stvarnim. Smisao.edna ~o~a~a drugu pre no sto je ova druga nju pogodila.ta trka 1.emca . . B. to znaci istc kao ka2a bi bilo ~oJa Isu~a ~~~gutala. Stvarno. nema moguce dopune u ogledalu. uzet globalno.a svaki pokusaj.koJ1 mo~ahtct smisla moze se tako unistiti prostim logickim p?d~1.nja za smtezom lit tacnim ozivljavanjem stvarnog. neku tezinu znacen]a. zasnovanu na nekoj tvrdokornoj i naivnoj veri u jedan pakt 0 slicnosti stvari sa njima samima. nego neke prevaziden~ isnne. to Jest vee. i svetogrda~ m. sto ukazuje na cmjenicu da cak nema ni moguce istovremenosti u vremcnskom poretku a isto tako da nema moguce istovetnosti medu likovima. ono je 0 cemu nema moguce predstave.i 13 je virtuelna slicnost. koja dosta h~l na.ta~no vee j~ suvise tacno. Videnje pod tim uglom. ~llo. cini ga smesta patafizi~kim.3 halucinacijom je besciljna. kada se dve bllIJars~~ ~ugle kotrljaju jedna prema drugoj. nikad nema vrednost reprodukcije (is tine) ~e~o uve~ vee izvesne simula~ij~. to su parcijalni objekti. Jer.dovedeno do krajnosti.ta totalizacija. kad JC neki predf!1el pOlpun? slican drugome on to nije potpuno.

ne vise funkcionalni medijum.Prim. ' Nasuprot tome. refcrencijala ibel.15 tehnika je smrtonosna dekonstrukcija tela . nego proslrenje smrti . smirena karikatura) . produzeci. isecanja. svaki njen ud i perspekJive nJenog lica.. "Njena smn i njeno sakacenje metamorfoziroli su se zahvaljujuCi lehnologiji koja je odjednom stala da slav.posrednici izvesne prirode idealne namenjene da postanu organsko tclo coveka. nego u eksplozivnoj viziji tela lzlozenog "simbolicnim povredarna".) . kroju. razjapljenja tela. potpuno poteinjcnog marki. tchnickom oziljku . Svaki od gledalaca na mestu sudara odneo bi sobom sliku neke ! 1'1 !! ----• Sudar (eng!. svojstva njene koie i sve njene poze . U toj "racionalno]" perspektivi i sarno je telo mcdijum. udivljoj i neprekidnoj hirurgiji koju ona vrsi: to su zasecanja. mediji . Od Marksa do Mekluana ista je instrumentalisticka vizija masina ijezika: to su releji. tela povczanog sa tchnologijom u njenoj dimenzi]i silovanja i nasilja. granica.CRASH * U klasicnoj pcrspcktivi (cak i kibernetlckoj) tehnologija je produZctak tela. probadanja.u blistavom znaku jedne seksualnosti bel. u baroknoj i apokalipticnoj vcrziji Crasha. Ona je funkcionalna usavrsenost jednog ljudskog organizma koja mu dozvoljava da se izjednaci sa prirodom i da je pobednicki prisvoji.cerecenje i rasecanje. prevo 113 . cije su rane i "seksualno" uzivanje sarno poseban slueaj (a mahinalno pokoravanje u radu.. ne u pezorativnoj iluziji nekog izgubljenogjedinstva subjekta (koji je jo~ uvck horizont psihoanalize).jednog tela bez organa i organskog uzivanja.

aziljaka. ni mo¥uee pcrver~IJe.cak ni suprotno. On vise nije na margini. svaki pritisak. rezl~ual~og lit tr~nsgresije. zapis nultih znakova tog tela.. nema psihologije.lanisu ~odatak nep?~etnog domaceg sveta. on je u sredihu.. DI 'proklet~ deo".!epresivna.askrsDlc. me. a iz toga proistice seksualnost bez prcscdana . usvajajuCi pri tom u voinii niz stilizovanih kretnji j poloiaja: Svako bi dodirivao usnanw te krvarece pukotine (.. rane. kao u sadizrnu iii u mazohizmu. a udes Je svepnsutan. postoJ. Hi putem [ezickog medijuma.rezidualno majstorisanje nagona smrti za nove dokolicarske kl~. . ea~. To je jedno isto: svaki sok. neko izvrtanje smisla i scksa (u odnosu na ~La?). ~~. ncko namerno i pcrverzno viden]e nasilja. zavodenja putem modela pute~ u~etnutog fct~a. svaki udarac. ncgo u nckoj scmiurgiji kontuzija. pr:cts.govoTl? jednoj novoj perverznoj logici. ncma libida ni nagona srnrti. tclcsna apstrakcija i dizajn. samo je njegova ogromna metafora. bez fraze za razhk~ od masine iz Kainjenicke kolonije. prozimaju se uzajamno svojim zestokim znacima.:ama I prcl~zima. .tavIJa se"! iivota. upravo on. 215). to jest u nasilju izvrscnom nad njom samom i u nasilju izvrscnim nad tclom. Tehnika se moze shvatit i jcdino u udesu (automobilskom). rana koja potpuno lire na nove scksualneorganc. o~ je postao pravilo. Udes na drumu omogucio je najzad toliko ocekivani spa} izmedu zvezde ipublike (Sir. Jedino je perverzna fetisisticka metafora.~a osnovu smrti. nema lurenja ni zcljc. n~go upravo suprotno . treba se odupreti moraln~m 1~~u~nJu da se Crash procita kao perverzija). koji u uvodu jedne pTlpovetke. onaj koji sam ~Istem prepusta sudbini i kOJI ukljucuje u sVOJopsu predraeun. sva metalurgija udesa moze se procitati u nekoj semiurgiji tela . Gotovo je sa "erogenim zonarna": sve postaje rupa da bi se ponudilo reflcksnom praznjenju. divljastvo te mesavine tela i tchnike je imancntno. svako bi milovao njene neme sluzokoie i razdrailjiva mesta na telu.:. "oznacavajuca masina" rekao bi De/a. Udes.nIJe.dakle." u kojoj je telo u svojim i 114 115 . Ali (kao u primitivnom inicijatorskom mucenju. sliku [edne mreie rana u kojoj su se preplita/e njena seksualnost i kruta tehnika automobila: U 'svojim sopstvenim kolima. Iza svcga toga ncma uzbudcnja. on Je elementarni. Smrt sc prirodno podrazumcva u nckom bezgranitnom istrazivanju moguccg nasilja izvrscnog nad tclorn. r. Nema vi~~ moguce disfunkcije u svetu udesa . bez metafore. ireverzibilni lik banaln~st ~~o~alije smr~~. prev. ponovnom citanju (tumacenju). obelefav~nja.on? povremeno majstorisanjesto on jo~ [este u drumskom udesu . Tu se smrt seks cI~aJu na samom telu. Nema tu potisnute svesti (osecanja iii predstava). D~uga zaJ~?ICka ~rta. A i Kafkina masina Je jO§ uvek puntanska. KO. A auto mobil.. Udes Vl~eDlJe.silovite promene te iene. iii bez sjaja i Naslov jedne Kafkine pripovetke. sakacenja. Sve Je obrnut? Udes j~ taj koji oblikuje zivot. zavodljiva. pruiskao svoje ocne kapke na pocepane lj~amenle njenog kaiiprsta. koja Je ~a kraju pre!ITila ~ svet svojim tunelima. ono jc trcnutna rcverzija jcdnog u drugom.e JO~sarno neprekidni vidovi saobracaja.' ~o smrt.taforc kastracIJ~.. otvorcne na tclu. koje nije nase) svako telo pre svega postaje znak da bi se ponudio razmeni tclcsnih znakova. On ~l~e DlJe izuzetak . tobogamma. svako bi svoje [antaune lepio na rane cuvene zvezde. bez fantazma. svojim pokretnim obitavalistern kao univcrzalnim protoupom. autoputevima. protrljao svoj ud 0 hrapave zidovenjene val[ine. To je kao ncki simbolicni ritual urezivanja. izuzcv u nckom drugom.u <:rashu nemamo vise posla sa slueajn~m z~aclma kOJIbl se pojavljivali sarno na marginama sistema.tTlJumfalne r~~ion~~?osti. koje bi tu jo~ ubrizgalo neki usiljeni smisao po pslhoanalitickom modclu. nc spada vge u red neuroticnog. strategijske r~rgaDlzacIJe zivota .). Smrt. ali LOnije nikad. ne postoji viw pnvatan I ~omatt ~vet.kao u grafitima njujorskog metroa. dok je tehnologija Crasha blistava.Prim. Bcsmisao. nisu viW. iako besmislen. pousnutog. magnetska sfera automobila. osakacenja. Tclo i tehnika. on J~ progutao pravilo. Take sc okupljanju tcla kao radne snage u proizvodnom porciku suprotstavlja rasturanje tela kao anagram u porctku sakacenja.neka vrsta potcncijalnog zanosa vczanog za cisti ~a~ama jO§ uve~ samo podloga tekstualnog zapisa.ne u nckoj anatomiji iii u nekoj fiziologiji. on je inicijator novog nacina nel!ervennog Ufl~an)a (p~OtlV ~mog autora.

to nema intimnosti seksual~og n~ilja~ JeZl~Je tu fu~kclOnal~lD: n izjednacuje hrom I sluzokoze kao jedan o obhk sa drugim. koji su uvck festok odgovor na odsustvo tela.talno!aJn video Vogana i de~]ku. iudnu anatomsku figuru na tkbu stakla: Vog~)e J?Temesu. U ret1'c?vlZOTU s.nevina.. sarno je jedna sima i specijalizovana definicija svih simboticnih i zrtvenih praksi za koje mole telo da se otvori. osvetljena pro)ekJoruna kola koja su nos slediIa. u ini~ijaciji -seksualnost je bila sarno jed~ ~ mog~Cih metafora sl. kao ncki topografski pros tori. zavedcni. Vogan sit izvijao u krstima i izJagao telo devojke farovima iza nos. a:o Svaka oznaka..LPred ~ au sijali farovi kola koja su vee ~enuIa. 164).. Kola su se brzinom od 80 Jon na sat spuItala niz tobogan. prirodno.. seks je ~amo zapis J~nog privilegovanog znaka i nekoliko sporednih obelezja . rektum vulva ud ~oi. Njihova tela.pannerke. koja Je na neki nacin anagramatizacija seksa na obim tela.. nerazlucivi... kojim je ukrasena komandna tabla .kako za sebe. talasala se na pepeljan. brojata 05rta)a . prev. ne vise "Tada. Imad [ednog krupnog plana zgnjeeene vulve bila je i slika jednog sredista volana. silom organskog i funkcionalnog prihvatanja (ukljucujuci tu i ono u uzivanju). svaki trag. Mcdutirn. Tu su svi erotski termini tehnicki: anus. tija je neonska firma zacas bacila gruniznu svetlost na te /olografije. tako iza druge. u murenj~.ime licnosti u romanu Crash.-. og:ani~vanje jednog nagona nazvanog reljom ~a una'pr~ pnprem~Je~e zone. putem udesa.. Def~ani segmen6 VoganoviJJ butina safinjavali su s trbuhom n]egove..kao ~t0. delimiCno odsecene dojke . Divljaci su umeIi da u tu svrhu koriste tela u tetovira~ju. usailenih na sv_akih sto metara IVlCDm druma . nego vestacki. putem simulakruma. onakav kako ga mi koncipiramo. Simbolicno postoji sarno ranjeno telo .. nabio u nJl.. Zavodnica.nizbrdo. jer je lisena srnisla i prosto ogledalo rastrgnutih tela. dok smo se prvi put kretali sporije. bradavice smrvljene zastitnim znakom konstrukiora. odraiavala au se na cmom krovu "linkolna i na raznim me~alnim delovima unutraJ. vise ne zna za iznutra i spolja. ni najznaeajnija. . ni najvise ~nJe~a . Njegov ud je Ulazio u vaginu. vetrobranima (pnlikom izletanja kroz niill) . ono nekoliko otvora za koje se obit no vezuju seks i scksualne aktivnosti nisu nista u porcdcnju sa svima mogucim ranarna.? devojku taka cJ:l ga zajaJi i opel je u nju fU!b~ avo) Uti Njil}ov se seksualni aid odraiavao u jednom tnptiJJ. svaki oziljak na tclu lici na ncku vestacku invaginaciju. Nekoliko till dokumenata bilo je uveeano fotografijom mehanickog iii ukrasnog elementa koji je peouzrokovao ranu: Uz fotografiju jednog uzdui presecenog uda bio je priloien snimak rucne kixnice. limova uprljanih sperrnorn. On je uveliko prevaziden lepezorn slmh?hollh rana. Seks je ~mo to prorediva~je. kao oni zarezi u kozu kod divljaka. Zestoki trzaji Voganovogpelvisa poklflf!ali au se sa bleskovima lampi. Fotografije osakacendi muJkih udova. A Voganovo* tclo je sa svoje strane oglcdalo iskrivljcnog hrorna. monetame jedinice jedne nove cirkulacije bola i Zelje" (Sir.gotovo n~13 u poredenju s razmenom svih znakova i rana za koje je telo sposobno. 155). S/ika leve devoitine do]ke sa uspravnom bradavicom. l okrenuvii se na bok. Seks.. svima vestackim otvorima (ali zasto "vestackim?"). Nema ~rgona. Vogan je izvukao svoje peste iz otvora devojke-lutke. "Vog_anje skrenuo prema jednoj servisnoj stanici. potkane gromim ranama: JmUli mJadiJJ devojaka deformisane udarcem u komandnu uihlu.njosti kola."scksualna lelja je sarno ta mogucnost raznih tela da pomesaju i razmcnjuju svoje znakove. sata. Telo i tehnologija tu su pomesani. Siljate grudi sijale su se ukavezu od stakla i hroma automobila koji se kretao svt' brie.~.l na svetlecim' ~anima brzinometra. nekih 40 Jon na sat. svima probojima kroz koje se telo reverzibilizuje i. zguzvanih branika.. to je vet druga stvar. zasecenih vulvi I zdrobljenih mosnica redale su se pred mojim ocima u sirovoj svetlosti neona . Rane na genitalijama prouzrokovane udarom sipke volana. Is13je stvar sa koincidencijom smrti i seksa: oni SUo jc::s~ 117 . n]egove ruke su razmicale guzove i otkrivale anus u 1utoj avetlosti koja je ispunjavala unutraJnjost kola n (Sir.Prim. ukrasenog znakom konstrukiora: Ti spojevi ranjeniJJ polnih organa i isecenih komada krova iii donjiJJ delova karoserije fonnirali su uzbudljive module.. II • 116 Vogan.ali to upravo ~ I nije seks.Je to postala i za nas u svojoj realistickoj i OPSC::S1VDOJ referenci.mbohtne razmene.

brada mu je bila uzdignuta pritiskom vazduha: Ruke su mu bile vezane za komande motora. Nema vise ni vremenske dubine . Generalna proba glavnog dogadaja koji 118 119 . bili su ulubljeni.buducnost prestaje da postoji. i Voganova pozicija nema niceg zajednickog s pozicijom voajera iii perverznog covcka. metalizovane i telesne trake saobracaja i njegovih tokova. "Maneken-luian bio je dobro zavaljen unazad. probijeni. sarno prosirivanje vizuelnog mcdijuma na drugi stepen more da izvrsi fuziju izmedu tehnologijc. kilo ruke nekog kamikaze. ni 0 nekoj spektakularnoj teznji. nadstvarne.173). celom duiinom Western Avenue. Medutlm. ja sam se osecao potpuno spokojan. "Bili sma zarobljeni ogromnim zastojem u saobracaiu: Od mestagde se WesternAvenue spaja sa auto-putem pa do uilazne rampe tobogana svi su putevi hili zakrceni vozilima: Vetrobrani su odrazavali blede make sunca koje je zalilzilo iza predgrada zapadno od Londona: Stop-svetla su gorela u vecrenjem vlwiuhu kao vatre u nekoj ogromnoj ravnici punoj celuloznih lela. . fotografija tu nije neki medijum i nema svojstvo reprezentacije. jezika. razbijenoj cmoj masi.nepokr~/ne kao i of1. sudar brifljivo simuliran i doterivan mesecima) zbiva se prilikom nekog filmskog snimanja. a ova je rezimirana u jednom jedinom objektu: automobi1u. trosila se do bi se odriao taj univerzalni zastoj" (str. prostora. oko kamere je zamenilo vreme. Obe masine su se pomerile prema prvom redu skamenjenih gledalaca: Motor i vozai: poleteli su na haubu. ali ona se uvek udvostru- on priprema (njegova automobilska smrt i istovremena smrt filmske zvezde u jednom sudaru s Elizabetom Tejlor. nekom mehanikom stvarnih objekata. u stvari. kao do sam. one naprosto znaci da [e taj svet men tajne.tekaJe su u kolima: Njihova su lica bila iSarana ezotericnim znacima: NaIe je usi iznenadio zvuk sliCan udarcu bieem: memi kablovi su se odvijali. po svim trakama tobogana. nego metaforicki smisao.ao nekim srebmastim snegom iii jezivim konfelima. Fotografija nije medijum vtse od tehnike ili tela . lsecen torzo iene streao je kroz razbijeni vetrobran: Sloj staklenog krsa oko kola bio je proSaran delicima smteliCkih vlakana. Sarno udvajanje.porodica . viSe razastrti zajedno u nekoj vrsti superdizajna nego artikulisani prema uZivanju. Vogan ie isturio jednu ruku kroz otIkrinut prozor na vraiima i nestrpljivo dobovao po staklu: Visoki zid jednog autobusa na sprat. I koitus i sperma koji se pojavljuju u knjizi nemaju vise senzualne vrednosti kao ~to ni filigran povreda nema festok.one uvek podrazumeva neko posredno manipulisanje prizorima iii spravama. nasilan. Clanovi porodice u kolima bili su bez redo baceni jedni na druge. Ovde je uzivanje sarno orgazam. Kola su se vraula unazad za tri metra. uostalom. klizili su u travi pored sina: U metalnoj eksploziji motor je udario u prednji deo kola. ogromno zakrcenje izazvano sudarom prostrira/o se unedogled: Stojeci u srediStu tog zamrznutog ciklona. u Crashu je [edna druga dimenzija neodvojiva od onih tehnologija i seksa (sjedinjenih u jednom radu smrti koji nikad nije rad lalosti): to je dimenzija fotografije i filma. 178). kao i svaku drugu dubinu. to jest pomesano na istoj talasnoj duzini sa silovitoscu tehnickog aparata i homogeniwvano samom tehnikom. vucena debelim konopcima. Putnici koji su nas gledali kroz okna podsecali su na niz mrtvaca nekog kolumbarijwna. Fotografski. udarili iestoko u vetrobran. dubinu afekta.u poslednjoj sceni X svojom spermom figo~ ostatke havarisanih kola. Sva neverovatna energija XX veka. Nema. nego 0 cistom praznjenju. k. Ono nije neka druga dimenzija. Ne radi se 0 nekoj "dodatnoj" apstrakci]i slike. Ali. Sjajna i zasicena povrsina saobracaja i udesa je bez dubine. Helena me je uhvatila pod ruku. otkinutih s Ilea i ramena lutke-vozaca. pa i sa njegovom "stvarnom" proizvodnjom. To su sarno potpisi . sa nose desne strane. dovoljna da nas izabaci u orbitu neke milostivije zvezde. zavriiv§i svoiu patanju popreko na sinaIJULHauba kola. "Oko mene. najzad. seksa i smrti. delovao je na nas kao neka hridina od ljudsJdh liea. Uzivanje (perverzno iii ne) uvek je bilo posredovano nekim tehni~kim aparatom. U stvari. bio osloboden svih svoji/i opseslja u vezi sa tim vosiluna koja su se gomilala ubeskraj" (str. vetrobran i krov. a zatim su zaigrali na krovu kola. Ova] svet ne bi bio nista bez tog nadrealistickog otkacenja. kao sto se tini s detetom ~uje u objektivu Voganove kamere. On skuplja i tuva kao znacajne podatke fotografije udesa.svi su istovremeni u jednom svetu u kome se anticipacija dogadaja poldapa sa njegovom reprodukcijom. upravo kao i proslost. film je (kao i tranzistorska muzika u automobilima i stanovima) deo univerzalne. a torzo pokriven mernim aparatima: Nasuprot njemu.reklo bi se. ali najcesce fantazama .eet~ri lutke . govora 0 uzivanju.

ali po isum pravilima igre. Malo je knjiga. "put koji ne vodi nikuda. je bio prout snainom aromom seksualnosti: Mi smo bili llanovi neke vrste kongregacije na izlasku iz svetildta. 120 121 . prev. ni los: ambivalentan. ali takvom koji. Hi. gde smo saslusali neku propoved koja nam je naredivala da se sv~ prijale/ji i nepoznati. hipertehnicki bez krajnjeg cIlJa. Vozili smo se kroz not da bismo sa najneoeekivanijim partnerima opelostva. ali u jednom drugom registru. on se samim tim pretvara u objekat p~eCice (~. Nigde se ne pojavlju]e onaj moralni pogled. betona.onali~m.ema ~?g. V. J.Fik~ija u njima prevazilazi stvarnost (ili obrnuto). kc_»ae jo~ uve~ n~j~ s vrti oko stare suprotnos11funkcije disfunkcije. opet postaje neki put koji vodi brze od sirokog drum~. MoZda Nesvil. to Jest. 'Moe. To je uno po cemu se Crash razlikuje od svake ili gotovo svake ~au~ne ~~nl~tikc.opominjueoj funkciji upozoravanja prouv tog surovog.a!l kao neutralizovanih tela. . pods tire na margini tehnoloskog predela"). i da bismo parodlfal~ Litrea na parafizicki naein. cak i osporavan. "Poslednja ambulanma kola su se udaljila uz urlanje sirena: Ljudi su se vralili svojim kolima: Jedna devojkJJ u diinsu nas je prestigla. a pri tom ta fascinacija ne implicira nikakvo vrednovanje. taj hromaticni i ~~tal~1 s~afm svet ~l~lisen senzualnosti. projektujuei je u buducnost shodno istim glavnim pravcima sile i istim krajnjim ciljevima koji su svojstveni n<?rma. buduci da ne zna vi~e za disfunkciju. medutim. jarko osvetljenog sveta.ok do~ri stari funkci.. sa celim ambijentom oko nje. To je isu svet kao i supermarket u kome roba postaje "superroba". U Crashu. Taj promenljivi i pokretni svet s~mula~IJe. koji nas sve nametljivije da bi moglo da savlada neku mentalnu blokadu. Kao smrt iii moda.jo~bolje. Ali funkcionalizam Crasha u isti mah guta sopstvenu racionalnost. tchnika i smrt. automobila. rili misteriju krvavog prifesca kome smo malocas pnsustvovau: (StT.. Crash je prvi veliki roman 0 svetu simulacije. • Posle Borhesa. kriticki sud kOJIJO~predstavlja deo funkcionalnosti starog sveta. To je neki radikalni funkcionalizam koji dosttze svoje paradoksalne granice i prevazilazi ih. Crash je natkritican (i u tome je takode protiv svog auto~a koji u uvod~ govori 0 ". malo filmova koji dostizu taj raskid sa svakom celishodnoscu ili kritickom negativnoscu. Taj neupadljivi sjaj banalnosti Hi nasilja. Tu cak n.Prim.uCe ~iti~ke regresije. onom s kojim cemo otsad svugde da se suocavamo . trqaJlJti joj prstima bradavicu: Oboje su seli u jedan kabriolet l~ !uto obojena karoserija bila pokrivena nalepnicama .. Rc~ je 0 dva ~uvena filma iz 70·ih (reditelja Roberta Altmana i Stenlija Kjubrika). gde napeta svakodnevica kOOmnogih pojedinaca i grupa izaziva depresivnost.U Crashu sve je hiperfunkcionalno buduci da su saobracaj i udes.. On se samim tim ponovo pretvara u neodrediv. predamo nekom velikom seksualnom slavfju.smr~l.. izgleda kao prozet nekom intenzivnom inicijatorskom snagom. obuhvacena neprekidnim vidovima saobracaja. nema vise ni fikcije ni stvarnosti. ill. U ~ome se s~~oji. eroticke mehanike). ali lisen zelje. seks isimulacije sinhroni kao jedna jedina velika masina. to vi~e nikako nije). to jest uvek vee i sarna. On je naprosto fascinantan.Je 11on dobar IIIlos? To necemo nikad saznati.simbolicnom svetu. Ni dobar. 145). uzbudljiv predmet. koji odrazavaju socijalne probleme u SAD i Engleskoj. ~j sv~t zestoko seksualizovan.ln?msvet~. ali tamo vodi brze od drugih". dakle. nekom vrstom obrtanja svoje masmedijatizovane supstance (neona. ali i potrebu za revoltom i nasiljem. cudo C:~~sha. cemo sve pOIWVO da vidimo na ampex-sistemu: Prikazace nam ceo udes usporeno'" (StT. Momak koji ju je pratio zagrlio ju Je jednom rukom oko struka i milovao njenu desnu dopa".vo~itamo kuda ~iroki drum ne vodi. 179). u njemu nadstvarnost ukida i jedno i drugo. pun sllovan~h III n~dmh. Hi Paklena pomorandia.

ali se scme 1scenanJI ne razlikuju od omh iz mehanike. Ist(:lVelna sudbina kolebanja i neodrcdenosn okoncava naucnu fantastiku . modeJu.nja! organizovanja simuliranih situacija. ne predstavljaju vBe nesto imaginarno u odnosu na s~v~rno. . .). .. ali kvalitativno istovetna projekcija stvarnog sveta proizvodnje.totalna operacionalnost. Potencijalno beskrajnorn svetu prOlzvodnje naucna fantastika dodaje umnozavanje njegovih sopstvenih mogucnostl).. Treco] odgovara . da se rezorbuje iskljucivo u korist 122 123 .. s teznjom za obnavijanjem iii zasnivanjem jedne pnrode po bozjem uzoru. nego I u teonji). itd. ~roduktivistitki simulakrumi. itd. Otvoreno polje je polje simulacije u kibernetickom smislu. zasnovani na ene~gIJI.hza tu. i prema tome. :.produ~tiv~i. Imaginarno je bilo alibi stvarnog u svetu kojim vlada princip rcalnosti. na sn~Z1. .. teznja za totalnom kontrolom. . sve do nesvesnih struktura. Drugoj odgovara ?aucna fantastika u pr~~o~ smislu reci. u svakoj od tih vrsta simulakruma postoji tendencija ka resorpciji tog odstojanja.sto j~ prometejska vizija neprekidne mondiJah~CIJe 1 eks~?nzlJe beskrajnog oslobadanja energije (zelja je sastavni dco ~toplJa veza. u kome se transccndencija ocrtava dubinski. .prirodni. h. jer predstavlja sarno njegov alibi.. ukljutujuci i ono izmedu stvarnog I rmagmarnog. ign . brzine i sile dostizu silu n. tog odstupanja koje ostavlja mesto jednoj idealnoj iii kriticko] projekciji: .Dl. Distanca se potpuno rezorbuje u implozivnoj eri modcla. b. Danas je stvarno postalo alibi modela u svetu kojim vlada princip simulacije. Prvoj vr~ti odgovara imaginarni svet utopije. fik .. (Ogranicenom svetu preindustrijske ere utopija je suprotstavljal~ jedan idcalni alternativni svet.SIMULAKRUMI I NAUCNA FANTASTIKA Postoje tri vrste simulakruma: . nJenoJ materijalizaciji pomocu masine i u celom pr(. tezl da se ukine.)]zv~d~om slste~u . zasnovani na kibernetitkoj in formaCI]I. Modeli vise ne predstavljaju neku transccndenciju iIi neku projck: ciju. metalurgije.ko]) odg~)yarao toj treco] vrsti? Verovatan je odgovor da Je dobri stan Irnaglllarni svet naucne fantastike mrtav i ?a se ne~~o drugo upravo pojavljuje (i to ne samo u beletristici. . oplimistitki.ali i teoriju. zasnovani na slici imitaciji i falsifika_tu.. naturalistitki. . neki radikalno razlicit svet (romanticni san 0 njemu jos je uvek individualizovani oblik.~u smislu manipulacije svake vrste tim modelima (putem scen~. kao speciflcne fanrove.ni. to jcs. Ali stvarno ne bi moglo da prevazidc model.' . A stvarno je na paradoksalan nacin postala nasa I srvarno i imaginarn? p?stoje sarno na izvesnom odstojanju.armonit.. P~tem m~hanitki~ ili ene~~etitkih pr~duzetak~.slmula~~ml simulacije. om su sami anticipacija stvarnog.~rstu simulakruma). ali onda se ta operacija m po cemu ne razlikuje od upravljanja i same operacije stvarnog: nema vise fikcije. To je projektivna hipostaza robota.oni su imanentni i prema to~e ne ostavljaju mesto nikakvoj vrsti imaginarne transcendencije.tu stvarnog).Ona je znatno smanjena u naucnoj fantastici: ova je najce~resarno preuvclicana.postoji li JOSneki sve~ maste . . nadstvarnost. ne ostavljaju mesta nikakvoj vrsti fikcijske anticipacije .Ta je distanca maksimalna U utopiji u kojoj se nagovestava neka transcendentna sfera. ?~ modela? Medutim. . ~~ se dogada kada_ to odS10]~nJe. ali je u svakom slucaju udaljavanje ad stvarnog sveta maksimalno: to je ostrvo utopije suprotstavljcno kontinen. Stvarnost je mogla da prevazide 1 CIJU:to je 10 najsigurruji znak moguce vece po nude imaginarnog.

Izlo. upravo. ~ tome sved?~1 onaj prostor od dve sobe. nekadasn]e idcologije koje su izgubile svoj smisao. dogadaje. na neki nacin zatvorio posto se mondijaliwvao . karakteristicnog za pro~le vekove. ali su halucinantne u svojoj retrospektlvno] istinitosti. peripetije jednog ranijeg sveta.n. svoj prvobitni proces. doZivlJen?g. . to Je pocetak ere nadPosle toga se nesto mora promeniti: projekcija. ali obnovljenog ponekad do uznemirujuce eudnih detalja. je kraj !lletafizlke. kada n:apa po_kTl~a celu tentoriju. Nlje Vl~e moguce poci od stvarnog 1 proizvoditi .zen pogledu s ~rozlTnom tacnoscu ali lisen sustine.~tepena kosmicke vrednosti. Usv~lanJe pro~tora predstavl]a u tom smislu ir~verzibilan prag ka g?bltku zemal)sko~ referencijala.lzuJe. obnovljenog kao neki zivotinjski Hi biljni rezervat. Uvek smo do sada imali neku rezervu imaginarnog .na orbiti. kosmicki) naucne fantastike nije prestao takode da Iunkcionise b~ zato sto je zemaljski prostor danas gotovo potpuno kodiran.to. dakle. N~u~na fantastika ne bi u tom smislu bila vrsta romana u ekspanziji.prava utopija .a. nego i vrednosti. i u imaginarnom. mentalni.po uzoru n~~ aktuelne koncepcije vasione. ne sarno robs. nego bi prc evoluisala im. moglo bi se reel. p'. Sarna svakodnevnost zemaljskog stana uzdlgnuto~ do. ona 0 kojoj se jo~ more sarno sanjati kao 0 izgubljenoj stvari. Mi v~e ne mozemo da zamislimo nekc druge svetove: i tu nam je bila oduzeta milost transeendencije. popisan. to su dve strane istog opsteg procesa implozije koji je usledio posle gigantskog procesa eksplozije i ekspanzi]e.c!}e. to je kra] naucne fantastike. nastojeci d~ rcvlta. ~oja)e predstavljala draz naucne f~ntas. kuhinje I tw-kupat~l. fskorn i vasionskom istrazivanju: kada vik nema neistra.ta sat~hzacIJ~ stvar: nog u transeendentnosti prostora .>Stah su nemogucl. Mozda naucna fantastika kiberneticke i nadstvarne ere moze samo da se iscrpi u "vestackom" ozivljavanju "istorijskih" svetova. Dick): to je gigantski hologram u tri dimenzije u kome flkcija nece nikad vik biti ogledalo ponudeno buducnosti nego ponovna ocajnicka halucinacija proslosti. dozlvIJe~og.. unapred derealtzovan. Iicnosti. uostalom. ~to sto Je ono nestalo I~ naseg zivota. Tu nema neke veze izmedu uzroka i poslediee: istrazivacki svet (tehnicki.tv~r~ost slmul~cIJe. do najsitnijih pojedinosti.ali utopija koja vik ne spada u red moguceg. v~e ne ostavlja nikakvo mesto imaginarnom.a koeficijent stvarnog je proprocionalan sa rezervom imaginamog koja mu daje njegovu specificnu tezinu.. do vasionske sile. Dika (Ph. sa poslednJlm. dakle. Kada se granice tog sveta ~meraJu do bes1<!~jnostl dolazi do slabljenja stvamosti kao unutarnje koherentnosu [ednog ogranicenog sveta. banalnog. n~ osnovu datosti stvarnog. one. Takav je gradanski rat u Simulakrumima F.1 nastojanju da im se daju boje stvarnog. Ovo je tacno i kad je rec 0 geogra- stvarnosti.bezgranitno~ti. Meserevlm modulorn.dogada se nesto drugo.tIke.tat~o . sa svom slobodom i "naivnoscu" koje joj je davao car otkrica. ispunjen. nadreahzovan. nalazila je. da ucini svakodnevnim fragm~nte slmula. ekstrapolaclja. nestaje nesto kao pnnctp stvamostt. sv~kodnevn~g. kartografisan.tako da svetsko trhlte. svoje prokreene puteve u povestirna 0 vasionskim istrazivanjima koje su bliske zemaljskijim oblicima istrazivanja i kolonijalizacije u XIX i XX veku. Hatuctnacqa stvarnog. Kada neki sis tern dostigne sopstvene graniee i kada se potpuno ispuni. Proces ce pre blU ob~nut: o~ ~ se sas~OJ~tl u postavljanju pomerenih situacija. da pokusava da obnovi in vitro. hipostaziranog u prostoru .pl?zivno.Zene terit~rije. sto se. podtgnut . 124 125 .l. raspolozive za im~gi~arno. u ponovno~ izmi~ljanju stvarnog ka? fikcije. Ali te dve pojave su tesno povezane.estvarno. Imagmarno.ulaClJe. . Klasicna naucna fantastika odnosila se na jedan svet u ekspanziji. modela s_lm. to Je kraj fantazma.?nlvcrzalne simulacije u koju se za nas pretvono takozvam stvarru svet. . Osvajanje vasione d~ ko~~g ~e do~lo posle osv~: janja planete ravno je poduhvatu dereal~zaclJe ~~udskog prostora II~ njegovom prenosenju u nads. da r~ktuahzujc. ona vrsta pantografske prek~mernosti. znakova i modela. dolazi do reverzije .

u njernu nista nije "izmisljeno. dok je ovde dvoinik n~~?. ali je ona igrala na dvojnika na vestacko III Ima~marn? ~upliranje iIi udvajanje.lno.ostoru. u ~eko pom~ra~je svih koordinata (mentalnih. oko .p.ona je bez Sjaja. sve Je tu kao neka velika sinhrona. simuhr~~a masina: t? Jest.el mje .sad. ubed!jiviji bio primer Balara (Ballard) i njegove ~~ol~cIJe.Nov~le K F~hpa Dlka ocigledno "gravitiraju" ako se tako m~Ze reci ~~h ~o se. u samoj a~iomatici okolne simulacije. bez dubine. ako JO~ gravitira ~ini to oko rupe stvarnog. pro~v. veoma "fantazmagoricnih". n~protlv. To Je.Crash. Jo~. nego nadstvarnom: to je svet simulaci]e. njihovo nerazlikovanje.. Fikcija u njima moze da prevazide stvarnost (Hi obrnuto: to je suptilnije). ~to smo [os 6nili u zlatno doba transcen- stveni normalnom svetu. poeticnih. Ko]i bi autor naucne fantasuke "zamislio" (ali to se upravo v~ i ne "zam~~lja"). (vise ne~o IGIj l~ll!etonsko ostrvo) aktuelni model te naucne fantastike kOj~ tovl~. A vidimo ida ga ne treba izmgljati: on je tu. bez projekcije i utopije koja bi ~~gla da. tu nadstvarno ukida 1 prv. znacenjskih) .rupe imaginarnog) u tom novom p. g dencije). ~ez ogl~~la.nego nas smesta uvodc u totaln. prepiske. vremenskih. koji vise I mJe dru. nego upravo u tome sto su stvarne. to je simulacija: nije stvar u tome ~to su te fabrike lazne. p~~v ~d prvih.:0dnju "ozbiljnih" fabrika. One na~ ~e pred~vaju neki alternativni kosmos. bez porekla.? rem~ se Crash razlikuje od gotovo svekolike naucne . Mo~b bismo jos navesti Diek-Baron ill Veenost 1 izvesne pasuse lZ SVl u Zanzibar. svih modela koji nas okru~uJu. z~~nJuJu6h novela. ali po istim pravilima ~gr~. tt~ cetokupna materijalna proizvodnja ponovlja uprazno fabrika _ simulakruma eak je "stvarno" otisla pod stecaj. ako je uopste jo~ to.o 1 drugo: To je. toj reverziji situacije? . ~rojektujuci ih u buducnost po isum vodecim Iinijarna I istim ciljevima koji su svoj- 126 127 .Ali u . bez proslosti. bezsumnje.ono p. ni nestvarnom. se celokupna aktivnost iscrpljuje u nekoj igri mcduso~Dlh poru?zbma. ne moze se prevaZICI. .simulacija Je nepremostiva. na~~re ~~ti oko stare sprege (mehanicke 1 f!1e~amstH~k~) f~n. onirickih.. cinjenica da ni sva ostala p~OlzvodnJa n~ma v~e rcferencije ni dublje svrhe od tog preduzeca "slmulakruma . u istu .u simulaci]u. 1 ~e mou:.. ni stvarnom. se JO~ uve~. to jcnas svet.fant~tlke k~ja. racunovodstva. nasa. otpu~laJu~l po drugi put svoje nezaposlene). tehnika i smrt.~cIJa/~I~f~nkc~J~. uvek se vee nalazimo u drugom svetu.objekUv. Ona se moze pOJavltl ~. imanentnu.tastl~a Je to uvek cinila. vee Je to.tu "stva~nos!" zapadnonemaekih fabrika .~?ja bi to dela ~~ sad. ali koje ne proizvode nista. saobracaj i udes. f~bnke elJa. pa do Crasha. u ~irkulaciji modela.mi cak necemo tu preci "na drug~ stranu ogledala". s~ks 1 foto~rafski.a odg~)Varala to] inverziji.nadslvarnos1: Ono ~~o tu fasclm~a nije toliko suprotnost prave fabnkellatne fabrike. ~avremen~ ~autna fantstika. Eto. sve J~ u nJemu h.lpe~fun~clOna.simulakruma.bi. unutar jedne velike m~eZe? Tu ~e edna od. i sto samim tim upucuju "pravu" proizvodnju. sto je sasvim druga stvar. ni nemogucem. pomesanih i hiperoperacionalizovanih u praznom prostoru. n~m~ vI~e d~oJmka. ponikao iz jednog sveta bez tajne.u njima nije ret 0 nekom paralelnom umverzumu . ili. ubrzanje nasih sopstvenih modela. U stvari naucna fantastika u tom smislu nije vffie nigde i nalazi se svugde. p~ostormh. putcm ctste inercije tog opcracionalnog sveta. neki folklor iIi kosmicki egzouzam~ ni ne~e galakticke podvige .i. Sl!OVOm stanju. mozda. koji je. f~bnka k~J~ zapo~IJavaJu nezaposlcne u svim ulogama i na svim mcstlll~a tra~lclOnalnog p~ocesa rada. bez bu~utnostl.U tom se nadstvarnom nerazlikovanju sastoji pravi "naueno-fantasticni" kvalitet te epizode. bez spoljasnjosti . nekorn svetu-dvojniku. ga odr~z:t . I t? n~ zato sto Dik izricito govori 0 simulakrumima (naucna ~a~. l~~o re~i! jer je upravo taj novi uruverzum antigravitacionalan".Crashu nema vise ni Iikcije ni stvarnosti.m mogucem. iIi cak 0 nekom mogucem svetu . konkurencije. ov~e . nadstvarne.

u ime nauke. super robot. Taj dokaz. proizvodac moci i energije). kao sto to tini kompjuter i film 2001 ili salmanezer u romanu Svi u Zanzibar). Trebalo je naterati optuzene da katu kako su krivi sarno slucajno. sto odgovara trecoj vrsti. ono je aktuelni izazov i mucenje. koji po svojoj aksiomatici pripadaju treco] vrsti. Ali jedna vrsta more lako da zarazi drugu i kornpjuter more lako da Iunkcionise kao mehanicka supermasina. bilo je sarno trijumfaino (ni sadisticko. i operacionalnog (kiberneticki. sredstvo koje vodi cilju.. Treba naterati Zivotinje da kazu da nisu zivotinje. sarno prolazna naprslina u navodno jasnoj kauzalnosti. Tako se jasno more uociti razlika izmedu masina. naprotiv. divljaenost. da bestijalnost. sa onom cksperirnentalnom surovoscu. sa onom nerazumljivoscu i radikalnom stranoscu koju to svojstvo podrazumeva za urn ne postoji. sto odgovara drugoj vrsti. ZIVOTINJE TERITORIJA I METAMORFOZE Sta su trazili dzelati inkvizicije? Priznanje zIa. Sve se informacije mogu jos danas dogoditi na nivou naucne fantastike izmedu operatickog (teatralni status teatralne i fantasticne masinerije. operaiivnog (industrijski. i kibcmetlckih masina. nego izvlaci naucno priznanje kao sto se nekad silom izvlacilo priznaje 0 verskom ubedenju. lnace bi i najmanja herezija ucinila sumnjivom celokupno bozansko delo. proizvodni status. Takvo je priznanje vracalo umirujuci kauzalitet. principa zla. Ono ne utemeljuje neku razurnljiYost. U zivotinjama treba ubiti zivotinjstvo i njegov princip nesigurnosti. kolebljivi status "metatehnike"). "velika opera" tehnike). Eksperimentisanje je dakle. hazardni. zbog kojeg potajno ocajava. a mueen]e. koja predstavlja proizvodnu genijalnost simularkuma druge vrste: on tu ne igra kao proces simuIacije. nego se. vrste produktivno/projektivno i onog sto vet proistice iz tog nerazlikovanja imaginarnog. kao nekad dokaz bozanskog 128 129 . a jo~ svedoci 0 refleksima jednog finaIizovanog sveta (ukljucujuci tu i ambivalentnost i pobunu. bestijalnosti. mozdane veze itd. ~10 odgovara prvoj vrsti. iz tog kolebanja svojstvenog trecoj vrsti simulacije. masina nadmoci. koje priznanje pokusavamo da iz njih lzvucemo pod skalpelom i elektrodama? Upravo priznaje nekog principa objektivnosti u koji nauka nikad nije sigurna. najbestijalnija. mehanickih robota karakteristicnih za drugu vrstu. u raketama. jer se princip zla umesao u bozanski poredak. ludila. itd. najneobicnija. istrebljenje zla u mueenju.Najteze je. racunara. najabnormalnija ponasanja u nauci tumace kao fizioloski mehanizrni. sarno. bez sumnje. danas u slozenom svetu naucne fantastike razabrati ko jos sledi (a to je veoma veliki deo) pravac imaginarnog druge vrste. priznaje ~ija su vidljiva zastranjenja usled bolesti. ni ispastalacko) krunisanje tinjenice da jeproizvedeno zlo kao uzrok. A kada mi na isti naein koristimo i zloupotrebljavamo zivotinje u laboratorijama. Ali samo nas poslednja vrsta jo~ more zaista zanimati.

opstegstraha. Rezultat je neuspeh: razaranje tog simbolicnog poretka dovelo je do potpune konfuzije kod Zivine j do hronicne nestabilnosti. infarkt miokarda! U zakljucku autor kaze da je. dolazi do malaksalosti.. ponekad do uginuca. "normalnost" i "kvalitet Zivota" sarno jedna od peripetija rentabilnosti. jula 73) Zecevi pocinju da pate od bolesne anksioznosti. prevo 130 131 . kod svinja. Histerija Zivine zahvata celu grupu. ostale upravo zivotinie. . povecava smrtnost. izgleda. dakle. V eoma [e jasna paralela izmedu tih Zivotinja bolesnih radi viska vrednosti i coveka industrijske koncentracije. Zivotinje se uzajamno ranjavaju.Prim. "Ko bude hteo da ima zdravu farmu morace odsad da se postara i za mentalnu ravnoteiu iivotinja" I on vee predvida vreme kada ce Zivotinje. Pojavljuje se potreba za zoopsihijatrijom . dakle. Bestijalnost mora svugde da ustupi mesto refleksnoj animalnosti. Kada kriza prode.d . po rodenju. Antitela gube svoju efikasnost. treba neprekidno isvugde ponovo stvarati . od eksperimentisanja do industrijskog tovljenja i mnozenja na farmama.providenja. stomacni tir. pojavljuje se rak.>c: . Zec je. razni uredaji.. d . • U tim uslovima prenaseljenosti poslednji u redu uopste vise ne uspevaju da dodu do hrane. Red kljucanja . zadovoljan tim kongresom: "Danasnja nastojanja u vezi sa sudbinom vestacki uzgajanih Zivotinja dovode. 10 je kolektivno "psihicka napetost" koja more da dostigne i kritican prag: sve fivotinje pocnu da kreste i da lete u svim pravcima. Svi vidovi savremenog postupanja sa Zivotinjama ocrtavaju peripetije manipulacije ljudima. evropski veterinari su izrazili zabrinutost zbog psihiCkih bolesti i poremecaja koji se sire u industrijskim (Zivotinjskim) [armama: (Science et Avenir. Nikad nije bilo bolje receno koliko su "humanizam". jedu svoj izmet i postaju sterilni. prcthodile na putu liberalnog istrebljenja." Posto su poremecaji postali dovoljno ozbiljni da bi naskodili rentabilnosti preduzeca. Lep primer apsurda: poznate su analogne stete koje je demokratska "dobra volja" umela da prouzrokuje u plemenskim drustvima. to opadanje ucinka more odgajivace navesti da Zivotinjama vrate normalnije uslove Zivota.1VotlDJe psihicki pate. On je. Ljudi su dakle hteli da razbiju pick order i da demokratizuju pristup hrani jednim drukcijim sistemom raspodele. ako se moze tako reci. otkrivajuci "humane" nauke i "psihosociolosku" dimenziju fabrike. divljeg.u tom smislu smo svi zivotinje . kako izgleda.. . jo~ jednom. jedini lek prostor. dakle. crvena svetlost. ~ije se ovaplocenje za nas svojim cutanjem.koje neprekidno ispituju da bi se iz njih izvukla refleksna ponasanja kao priznanja racio~alnosti u poslednjoj instanci. Osetljlviji je na infekci]e. Kod svinja se pojavljuje kaniba1izam.. do povezivanja morala sa dobro shvacenim interesom. . "uznerniren" i "neprilagoden" stvor. To more da traje nekoliko nedelja. Mrak. "Malo vise prostora i mnogo bi zapazenih poremecaja nestalo. kao i ljude. zenke postaju neplodne. na parazite. Okup/jeni na kongresu u Lionu. I tu su kapitalisticki "odgajivaci" bili navedeni da izvrse odlucnu reviziju naeina eksploatacije. "obogacivanje poslova". pronalazeci sve novije "kvalitete rada". naucne organizacije rada i fabrika sa lancanom proizvodnjom. Telad pocinju da lizu sve ~10 ih okruzuje. ponistavajuci jednu vrstu nerazumljivog. Zivotinje obolevaju i somatski! Izvanredno otkricel Kod mi~eva. neme kao paralizovane.. Jedino neumitna smrt cini primer livotinja ociglednijim od primera ljudi koji rade po lancanom sistemu. Spontano se. Psihizam frustracije (uskracenosti) predstavlja prepreku za normalan razvoj". slati na selo da bi se uspostavila ta njihova menatalna ravnoteza. zivotinje sesklanjaju u uglove. "Treba zaista konstatovau am USlflJS uzgajane L.eng!. ki ." "Sa prirodom se ne more einit! sta bilo. umirujuca sredstva nista od toga ne pomaze. Pri prvom soku kriza se ponavlja. Pokusalo se sa davanjem umirujuCih sredstava . kod kokosi..i to laboratorijske ." U svakom slucaju "sudbina tih Zivotinja postala bi manje jadna". Zivotinje su nam. takozvani pick order. Kod pcradi postoji izvesna hijerarhija u pristupu hrani.

osuden na liberalnu i humanisticku terapiju.Prim. kao manje vredan. nekakav irecionalni i poremeceni psihizam. Po logici refleksnih ponasanja i fivotinje-masine. A nista od toga nije prouvrecno.. po racionalnoj logici. arhivirajuci ih kao primerke u africkim rezervatima III u paklu Z?Olo~kih vrtova .se ~onstlo u izgradnji apsolutnog preimucstva ljudskog nad flvotIDjskim. ~o tegleca marva trebalo je da rade za coveka.ta] ponor koji ih razdvaja stvoren je posle odomacivanja. Zivotinjama ce se. Sarno je fivotinja dostojna d~ b~de frtvo. kao sto je do rasizma doslo posle nestanka ropstva. te su anomalije nedopustive. ~an~. podudarati s nemogucnoscu neke racionalne socijalizacije u svim oblastima. da se do smrti tovi (fivotinje). onaj koji dozvoljava da se ~i~diraju vrste.smrti zivounje nemaju druge Sve opisane anomalije su samoubilacke. Nikad ne bi bilo humanistickih nauka ni psihoanalize da je nekim cudom bilo moguce ograniciti coveka na "racionalna" ponasanja. tija se slozenost more razviti do beskonacnog. prevo 132 133 . Kao zaduzene f~v~)tIDjesu pozvane da odgovaraju na ispitivanja nauke. Sve se to zakoci. koje jo~ traje.toliko hrane = optimalna tezina i industrijska smrt. A njegovo ce se zlatno doba. ne da bi se razbile te delirantne jednaeine. kao neko novo i neistrazeno naucno polje otkriva psihizam fivotinje kada se ova otkriva kao neprilagodena smrti koja jo] se priprema.takav prestup takva odgovarajuca kazna . * U tome nema niceg prelogicnog iii psihoanalitickog . pripisati psihizam. iako pri tom konacni cilj . Ta je logika paraieina s logikom raslzn:t~. dakle. pripitomljavanja.udl. Kao fivotinje podlome soma~lzacljl. ponce jedino iz nemogucnosti da se do smrti eksploatise (radnici). Zivotinje su uostalom presle u status nehumanosti tek tokom na~redovanj~ u~a i humanizma. Trebalo bi suvise vremena za rekonstrukciju njihovih respek~lvnih statll:S3' ~l~ po~or koji ih danas razdvaja. koja Vrsta papagaja. Nasa sudbina nije nikad bila odvojena ~ njih~v~. Ti otpori predstavljaju poraz industrijskog planiranja (pad ucinka). mentalni poremeca]. Ceo pronalazak psiholoskog. seksualnosti i "normalnosti" da bi podneo zatvor.smrt . sve one suprotnost i razlike s kOJI~a rni fiVI.toliko kaloricne energije i vremena toliko radne snage . da se do smrti utamnici (zatvorenici). Nekad. onaj koji do. i to tini deo njihove bozanstvenosttj _ n~. potrebno mu je samoupravljanje da bi bolje odgovorio proizvodnom imperativu. I radniku je potrebna odgovornost. Otkriva se da je zatvoreniku potrebno slobode. Objektivna "vl~dav.n~ v~st~ klasifika. psihosocijalno. .. to ~e neka .cije na koju je Levi-Stros (Levi Strauss) sveo flvOhnjski hk (mada Je vee cudesno da su zivotlnje mogle da posluze kao jezik. . sociologija. seksualnost zatv~lenika kada postane nemoguce njihovo jednostavno utamnjicen]e.a ~~ fi~ot~nj~ imale svetiju i bozanskiju prirodu od Ij. Svakom je coveku potreban neki psihizam da bi bio prilagoden. . shod no striktnom zakonu ekvivalentnosti: .jer za njih vise u naso] kulturi nema mesta kao m za mrtve . Kao fivotinje za po~ro~~~u postale su industrijsko meso. ona deli i surelJava razlicite identitete: takvo je i izdvajanje ljudskog.~Od pnmlt_Ivmh ljudi cak nema "ljudske" vladavine i dugo je flvOtlDJSka vrsta imala referentn. Dogodilo im se sve sro se I nama dogada. ali se narocito oseca da se sudaraju sa logickim umom strucnjaka.niti spada u onu me~1tal.zv~IJava da ~e fivot~nJe salju da umesto nas odgovaraju u zastra~uJuclm svetovima vasione i laboratorija. nezamislive. neuroza.~O.:ana.nikad nije menjan. Strukturalna suprotnost je dijabolicna. Protiv industrijske organizacije = = . Tako se ingeniozno.sve to pokriveno nekom rasistickom sentimentaln?~cu (bebe-foke Brizite Bardo) . Ne postoji drugi razlog za pojavu psihizma. nego da bi se ponovo uspostavio princip kompromitovanih ekvivalentnosti.ina" fivotinjskog postoji sarno otkad pOStOJI~vek. .i znacaj. a onda nastaju psihizam. pomoci ni druge moguce odbrane osim samoubistva.treb~ da govor~ "psiholoskim" jezikom. da o~go~araju za SVOjpSI~lzam I za nepocinstva svoje podsvesti. Isto tako se ponovo otkriva psihologija.~sta gorke odmazde nad ljudskim umo~ kO)l. a ~vek dolazi tek posle na red. Ljudi su kvalifikovani po srodnosti sa zivounjom: Bororosi "su" arare. itd. svesnog ili nesvesnog. isto kao sto je industrijski gajenim fivotinjama potreban nekakav "kvalitet fivota" da bi normalno docekale svoje klanje. to ~at~ da ~ororosi i arare tine deo jednog ciklusa i da oblik cl~usa Is~lj~~uJe svaku podelu vesta.

Nasilje frtvovanja. osudivali i kaznjavali. Logika iskljucenja. nju smo mi zamenili za jednu spektakularnu cudovisnost: onu koju poseduje King-Kong. Cak i srednji vek. Sentimentainost je sarno beskrajno degradiran oblik bestijalnosti: rasisticko milosrde koje namecemo fivotinjama. logika reverzije. cuvodisne privlacnosti izmedu dve razne vrste.sro jos jednom potvrduje neki nepredvideni reciprocitet izmedu jednog i drugog. Oni su ih smatrali krivim: a to je znacilo tiniti im cast. izuzev na jedan simbolican i ritualan nacin. nasuprot ekspenmentalnom kasapIjenju.a koje su sve pometene. Samim tim. U stvari. koji cak vi~e nije dostojan kazne i smrti. statusa fivotinje i statusa coveka. a to je onaj isti smisao u kome Kanak (Canaque) kare da se mrtvi krecu medu fivima. zbunjene naklonoscu svog gospodara. nego jedino nase naklonosti i drustvenog milosrda. zato ~to se ocistila od svake stvarne cudovisnosti i sto je raskinula ugovor sa njom (koji je u filmu izrazen primitivnim predavanjem zene). fivotinje su uvek. izmedu fivotinja i Ijudi. dovoljno govori 0 vulgarizaciji statusa samog coveka . bio im je po tome mnogo blifi od nas. seks iii crnastvo. neki klan. Oovoljno je sagledati status fivotinja u seljackom drustvu.jedine vrste fivotinja koje nam preostaju izvan nasih farmi i uzgajalista . zmaja. Mi ih ne zrrvujemo. put kojim su presle zivotinje ne razlikuje se od onog koji su presli ludilo i detinjstvo. ne kaznjavamo ih i ponosimo se time. kulturni scenario je izvrnut. neizbezno.a iz prosute krvi nicale su biljke. ali to naprosto znacl da smo ih pripitomili. nicala je kultura. u mitologiji. Prvobitna cudovisnost fivotinja. u heraldickim fivotinjskim likovima. Zivotinja postaje dostojna rituaia Ijudske naklonosti i zastite u onoj meri u kojoj je vracena u neodgovornost. jo~ gore: da smo od njih stvorili neki rasno inferiorni svet koji cak vise nije dostojan nase pravde. Ouboka privlacnost filma poristlce iz te inverzije smisla: sva je necovecnost presla na stranu Ijudi.e i ubijanje u lovu jo~ uvek neki simbolican odnos. Cak je i pripitomijavanje jo~ jedan simbolican odnos. Mi ih ne smatramo nicim. predmet uzasa i opcinjenosti. sve do u nasim snovima i fantazmima . zauzvrat. izvucen iz svo]e dzungle i pretvoren u zvezdu mjuzikhola. mogucnost tog rodoskrvnog promiskuiteta. koji se uzasavamo nad tom praksom. pa i predmet razmene i metafore u zrtvovanju. [Oa li Delez (Deleuze) misli na tako nesto kad govori 0 postajanju fivotinja (deveniranimal) i kada kaze: "Budite ruzicasti panter!"?] Bilo kako bilo. King-Kong gine zato sto je putem privlacnosti obnovio tu mogucnost metamorfoze jedne vladavine u drugoj. mada nikad ostvarenog. Putanja koju su presle fivotinje od bozanske zrtve do groblja za pse sa prigodnom muzikom. povratno nasilje koje cin! da se celokupno drustvo na kraju postrojava prema 134 135 . izmedu ljudskog i bestijalnog. sve dok i sarna ne postanu sentimentaine. Cudovi~nost je promenila svoj smisao. nego jedino eksperimentisanja i istrebljivanja kao mesa za kasapnice. koje je nasilje "prisnosti" (Bataj) zamenjeno je sentimentalnim iii eksperimentalnim nasiljem . bogata svim pretnjama i svim metamorfozama. isto kao sto je to i dete u onoj meri u kojoj je vraceno u izvestan status nevinosti i infantilnosti. Cak i. u ncljudsko. iii. Narocito je nasa sentimentalnost prema fivotinjama siguran znak naseg prezira prema njima. sve do nas. sudski.fivotinje odbacuje u neljudsko . hrcaka . macaka. imale neku bozansku ili frtvenu plemenitost koju beleze sve mitologije. i na toj smo osnovi prema njima "humani". ali nikad negativna. sva je covecnost presla na stranu zarobljene bcstijalnosti i uzajamne privlacnosti izmedu rene i zivotinje. mrtve. cudoviste . uvek ambivalentna. ptica. sa statusom domacih fivotinja koje five u kUQ . Ona je proporcionalna tom preziru. ona cudovisnost koja se potajno razresava u fivoj ljudskoj kulturi i koja je neki oblik saveza. u kome su ih formal no.pasa.ta cudovisnost. diskriminacije i. Cudovisnost fivotinja danas proizilazi iz resorpcije svakog nasilja prema njima.koje je nasilje distance. Oni koji su nekad frtvovali zivottnje nisu ih smatrali fivotinjama. nicali su Ijudi. neki sistem srodstva u kome ucestvuju i fivotinje. Nekada je mitski junak unistavao fivotinju. da nas oslobada od nase kulture. nasuprot industrijskom gajenju. od kultnog izazova do ekoloske sentimentainosti.i u tom smislu Bororisi jesu arare. I ne bi trebalo poistovecivati status pripitomljavanja koji pretpostavlja neki zemljisni posed. danas zivotinja King-Kong dolazi da razara industrijske metropoIe.dok je ciklus simbolican: on ponistava pozicije u jednom povratnom lancanom poretku .

ni divljaci. nekada apsurdne i nerazresive. detinjstva. sarno one ostaju neme i usled toga izgleda da se ad nas mnogo udaljavaju. i to na sve nacine. Ludi su nas primorali da postavimo hipotezu 0 ncsvcsnom. posle raskida saveza sa njim. kao nekad pod parolom 0 jedinstvu uma. da produ kroz priznanje svog nestanka: treba primorati tivotinje da govore. to vise nisu zivotinje. simbolicno (poistoveceno sa jezikom). teraju ih da progovore. U jednom svetu koji je na putu da vise ne cini nista izuzev da govori. ali pod parolom "razlikc". deljenju smisla. Deca govore. to treba reci. to vise nisu ona cudna i u isti mah beznaeajna bica za odrasli svet . ni deca. kao sto su na to primoravani ludaci. u svetu povczanom sa hcgcmonijom znakova i diskursa. iza svega toga nista nam nc govori. ni ludaci ni mrtvi. nesvesno na izgled okrece protiv razuma unoseci u njega jednu radikalnu subverzi]u. sada razumljivim u kategorijama izvesnog diskursa: psihizam. njihovo cutanje sve vise opterecuje nMU organizaciju smisla. to pre iii posle znaci (mozemo se nadati. Nije toliko yawn ekoloski problem njihovog opstanka. cini da smo s njima prisni. sasto]i u cinjenic! da one ne govore.ito ne nekakvim "oslobadanjcm" njihove reei nego zato sro je urn odraslih pronasao tananija sredstva da se oslobodi pretnje njihovog cutanja. mada je ona prevashodno bice U svemu tome. njih traze. kao i mrtvi i toliki drugi.anatomsku. napreduje isti poredak: imperijalizam razuma nasledio je neoirnperijalizam razlike. ona su postala oznacavajuca . I primitivni ljudi su takode shvaceni. To! medutim. potiskivanje. kao mctafora. Shvatanje da Iudaci nemaju razuma dovodi pre Hi posle do rusenja temelja tog razuma -Iudi se na neki nacin svete. danas oslusku]e ceo svet. Konvergentnost procesa civi1izacije )e zadivljujuca. Podrzale su strukturalni diskurs 0 teoriji 0 totemizmu. ako ono jo~ izgleda zaduzeno za potencijalni raskid s ludilom. u nekoj vrsti otkacivanja koje prethodi ludilu i nesvesnom) ponovo teritorije). U jcdnom svetu sve krupnije reci. do iza horizonta istine. zavaravati. potiskivanje. Razume se. jer omogucava njegovo povezivanje s jednim umom univerzalnijim od klaslcnog uma. Nigde stvarno ne govore. sada se sahranjuju is pod reei. Nesvesno je logisticka mera koja omogucava da se ludilo (i. kao fantazmaticki registar za nesvesno i. ali bitno je da je urn sacuvao obraz i da sve izmire cutanju. geneticku u laboratorijama. i7. prosle su kroz 1aJ neprekidni proces prisvajanja putem istreblienja. Ludake. Yawn jc jo~ uvek problem njihovog cutanja. ni~ta 0 njima ne znamo. ali smo zauzvrat mi zapali u njenu zamku. psihoanaliza ih je povezala s Edipom i sa libidom .deca znace. ono se docnije okrece protiv njega. Zivotinje. pronadena je mra po kojoj mogu da se prime njihove poruke. kao mehanicki i formalni model u bionici. seksualnosti i infcriornosti rasa (oci~nih. i mi.3kojih nas njihovo cutanje analizira. od onog radikalnog pitanja koje su postavljali samom ~injenicom svog iskljucenja). u pocetku. nimalo nevine. kao model apsolutne deteritorijalizacije Zelje u Delezovom pojmu "anirnalnog-nastajanja" (paradoksalno je sto se fivotinja uzima kao model deteritorijalizacije. Ali zivotinje ne govore. itd. To [e njihov nacin da humano vrate njegovim cirkularnim kodovima. ~jji se princip ncsigurnosti kojim opterecuju coveka. Bitno je da nista ne izmire carstvu smisla. U bas nama su izgovarale covekov moralni diskurs. 136 137 . Ovo je utoliko halucinantnije za tivotinje. kunic. opstije uzeto. daju sarno one odgovore koji se od njih traze. fiziolosku. Sluzile su naizmenice kao metafora za vrline i za poroke. Svakog dana izgovaraju svoju "objektivnu" poruku . kao energetski i ekoloski model. nagon. Shvatanje da kod tivotinja ne postoji nesvesno. nemojmo se aksiomima ludila. Jer ako se. slusaju ih. Nikada se ne moze izbcci reverzija koja sledi posle bilo kog iskljucenja. Razume se. model. Levi-Stros je tacno rekao da su njihove mentalne strukture iste kao i nase. prisilnog priznanja i govora. zapravo. sistema koji ce odrediti mesto strahovanjima od besmislcnog. u poslednje vremc. alegorija (ukljueujuCi tu i njihovu prchrambcnu "upotrcbnu vrednost") zivotinje se jedva oglasavaju.svi su naSi kodovi dobro funkcionisali i oni su na njih odgovorili. deca. svakako "drukcije". nekada nernuste. a zatim nateraju da govore. svaka cudna i abnormalna formacija) promislja u okviru jednog sistema smisla prosirenog na besmisao. koje se sastoji u tome da se vrste likvidiraju. BiH su ranije sahranjeni cutanjem. seks (Fuko).Na izazov ludila istorijski je odgovoreno hipotezom 0 nesvesnom.

ni potiskivanja. Ljudi imaju podsvest tek otkad nemaju svoju teritoriju. Kod ~i~otinta n~ma nesvesnog. Teritorija je mesto odredenog ciklusa srodnosti i razmena . ni smrti. Obaveze su tu apsolutne. ah.Ali t'? nam Je zg?d~o . l'.?gIJu . Nema subjekta.nesvesno je individualna struktura zalosti u kojoj se ncprekidno i beznadno ponovo odigrava taj gubitak .ne. onakvih kakvi danas nama upravlj~ju cineci nas osobcni~. ni potrebu. naprotiv. znakom metarmofoze i teritorije.nje sa fivotinjama. to je dobro poznato.~oJekt~Jemo n~e fantazme i da verujemo u tu zajednicku inscenaCI)U.Hgtane izgleda stalnije u produzavanju vrste od zivotinja. To uopste nije pr?Suem odnos nekog subjekta iii neke grupe prema njegovom (nJ~n. dodeljujuci mu slm~oht':lu pnrodu. cikIus srodnistva i vrste.a otpor z~votinja je takav da nas primorava na IZI?enu hlpotCz_e. Teritorija je otvorena i omedena. dovoditi u pitanje validnost tih koncepata. jer sc tu sve preobrazava. reverzibilnost totalna. viSe 0 ritualnoj obavezi i izazovu nego 0 slobodi. vee sada.?m) prostor~~ neka vrsta organskog prava pnvatnog vlasnistva pOJe~mca. a moZda i svaku kulturu. s one strane efekata linearnosti i akumulacije razuma. nase duboko r~zumeva. vise 0 teritorijalnom cikIusu nego 0••.~~ Jc.ol.hlpolezu silom navode. Njima su u isti mah oduzeti teritorija i metamorfoze . Tcritorija nije ni neki prostor u onom smislu pod kojim 13j termin za nas podrazumeva slobodu i prisvajanje. ~o ~ !las jesu i ako ce nam ostatl nerazumljive. sto se ~fividno vjge seli ad zivotinja. ciklus lena i rituala .. . Ncma niceg Sto vik luta. Jer ako se nekad preimucstvo coveka temeljilo na monopolu svesu.pojam teritorije se na neki nacin suprotstavlja i pojmu nesvesnog. cikIus dobara i bogatstava. Nesvesno je mesto neodredenog ponavljanja potiskivanja i fantazma subjekta. 138 139 . a njihov je zakon ipak zakon teritorije . danas se uno temelji na monopolu nesvesnog. Ali treba ukIoniti svak~ pr?tivrdnost u vezi s tim pojmom teritorije. A ako zivimo tako. simbolican nacin ciklusa i neodredenc rcverzije na jednom konacnom prostoru? I ne sanjamo Ii (s onestrane idealne sheme koja predstavlja nasu kulturu.sa~JaJ. fivotinje nam nisu razumljive OJ pod rezimom svesu. cak sa onima koje postepeno vee nestaju. a na koju nas drugu . na taj sirov. nego bas. Zivotinje nemaju podsvesti.u. jer imaju svoju teritoriju. da vidim~ Cutanje umobolnih bilo je takvo da nam je nametnulo hipo~ezu 0 n~vesnom .to je fantazam psihologije i sociologf]e proSI~~ne na s~u e~. prividno obrnutim. sheme akumulacije energije i konacnog oslobadanja) vise 0 imploziji nego 0 eksploziji. s one strane efekata naseg svesnog i nesvesnog. vise 0 metamorfozi nego 0 energiji. da na njih p. buduci da nista ne zaustavlja lancano nastavljanje oblika.bez subjekta. One cute.u stvari. Takav je smisao iii nesmisao njihovog cutanja. Ako ne prcdstavija ni nagon. ali i bez iznimke: zivotinjski ili biljni cikIus. kiana III gup~.~koJ vrsti planet~rnog utocista kojc bi bilo sarno prosirena dimenZIJ3platonske pecine. zacclo to ne tinimo pod znakom neke opste ekologije ili u n.ostaJ~ rm Je~lk kOJI J~mo daje neki smisao snu.niLi je to vrsta vitalne fu~gcije. dakle o tome da ih silom nje~u podvrg~emo. OJ pod rezimom nesvesnog. Pitanje koje nam one postavljaju bilo bi dakle sledece: ne zivimo Ii mi. nalazi se pod zajednickim.pretp?stav~ bi~elektritne prirode. Nesvesno je [edna "ukopana". Ne radi se. potisnuta i bcskrajno razgranata struktura. okolisnog mehura kOJI bi obuhvatao ceo sis tern potreba . MI mozemo 0 njima da fantaziramo.. mi ipak na neki nacin Zlvlmo u sporazumu sa njima.Ali fivotinje ne postavljaju pitanja. ali niko tu ne zna za smrt. gde su se fantomi zlvotlnja i prirodnih elemenata pridruzil! senkama Ijudi izbeglih politickoj ekonomiji . svih mogucih metamorfoza. metamorfozira. a ned. ni strukturu (bila ona i "kulturna" iii "obicajna") .u {emu ~meopo~rgavaJubas tu hipotezu 0 nesvesnom. a one su ipak za nas prevashodna slika metamorfoze.a zivotinje su nostalgija za njima. ni nesvesnog. One svaka~o.tu nema subjekta i sve se tu razmenjuje.

itd. Kada je neki sistem sve apsorbovao. kada bi potpuno nestao i kada cak ne bi imao drugog imena nego drustveno. oni samim tim dospevaju pod njegovu jurisdikciju i osudeni su da pronadu svoje mesto u nekoj prosirenoj socijalnosti. A obrnuto. to je cak o~ele~enI te~II_l!.posto stvarno nestaje da bi ustupilo mesto jednoj slid stvarnijoj od stvarnog. Nema vi~e respektivne pozicije . "socijalni" slueajevi analogni patoloskim slucajevima. ipak bio sarno njegov ostatak. desnica nije levica levice ltd. operacija i ostatak . Ali on nikad ne poseduje autonomnu ~tva. ogranicavanje.tun koja nIJe struktura. itd..Jer u oba slucaja je strukturalna demarkaciona linija. kad je sve sabrano.n. druitveno se samo oznacava kao ostatak. celokupna suma se prebacuje u ostatak i postaje ostatak. u onom cega je bio ostatak. . u tOJ struk. u kojoj se paradoksalno pojavljuju sarno doseljenici. itd. . p<?vla~ee~~element u toj cudno disirnetntn?J 0POZIClP. linija podele smisla postala nestalna. ludo/normalno.s druge stra~e ostatka postoji. [edino moze da se postavi u ogledalu: ~ta je odraz 140 drugog. nestalan i bez definicije. ono stvarno iIi slika? U tom smislu moze da se govori 0 ostatku kao 0 jednom ogledalu. isto/drugo. na jednu okretnu i povratnu stru.OSTATAK KAD SE ODUZME SVE. iii 0 ogledalu ostatka. zbir i ostatak. segmenti koje "drustveno" izolu]e tokom svog sirenja..sve ~to nije bilo socijalizovano. Pogledajte rubriku "Drustvo" u listu Monde. i obrnuto . Na tom ostatku socijalna masina ponovo pokrece i nalazi novu energiju. Oznacavajuci kao "Drustvo" rezidualne kategorije. A . Tako je i sa drustvenim. Strogo uzeto mogao bi da bude definisan sarno kao ostatak ostatka. fazu u kojoj sve postaje ostatak i rezidualno. vecina/manjina. cega drugog? Jednog proccsa koji.posto ostatak nestaje sa dodeljenog mu mesta da bi se ponovo pojavio na suprotnoj strani. Obelezeni kao "rezidualni" na horizontu drustvenog. suprotnosn: moze se reci desnica/levica.. ~udno je upr~vo to sto ne postoji suprotni term in u jednoj bmarn~J. dZinovski otpadak . Pitanjc.. delikventi. pokupljeno. jer smisao (najdoslovnije: mogucnost da se ide od jedne tacke do druge shodno jednom vektoru koji je odreden respektivnom pozicijom terrnina) vik ne postoji. To su dZepovi koje treba rcsorbovati. nor~al~o nije ludo ludog. Ono sto preostaje moze da ima totalnu dimenziju stvarnog. On Je ~noniman. Ali taj obelezeni tcrII_lI!l n~ma ~mena. oduzimanje ostatka. Ali ~la se dogada kada je sve izbrisano. ali mu sarno negauv daje snagu stvarnosti.nisu raspoznatljive opozicije. Pozitivan Je.kturu. ono sarno postaje rezidualno. zene.rnost! m svoje mesto: on je ono cije deljenje.. kada nije ostalo nista. strukturu uvek imanentne reverzije. nestanak neminovne i strukturalne pregrade koja je ostatak izolovala od ??? i koja odsad 141 . "Suma i ostatak". ili je b~ samo drustveno ostatak. Ni u jednoj drugoj strukturi ne moze da se vrsi ta reverzija iIi to sunovracivanje: muski rod nije zensk! rod ~ns~og ~oda. Izjednacenje svega i nicega.. NE OSTAJE NISTA To je pogresno. Nije ~a nema ostatka. ~ta drugo? . iskljucenje oznaeava . kad je sve socijalizovano? Onda se masina zaustavlja. mozda.m~~t? je . Ja~ oblik. sta drugo? Oduzimanjem ostatka zasniva se i poprima snagu stvarnosti. Nemogucnost da se odredi ~ta [e ostatak drugog karakterise fazu simulacije i agonije raspoznatljivih sistema.ipak (. dinamika se izvrce i celokupni drustveni sis tern postaje ostatak. gde se nikad ne zna sta je ostatak onog drugog. U onoj meri u kojoj drustveno u svom napredovanju eliminise sve ostatke. Ko ce reci da Ii je ostatak drustvenog nesocijalizovani ostatak.ali ostalo/ ? Nicega nema s druge strane pregrade. ' Ostatak prema tome upucuje na nesto mnogo vise nego jasnu podelu na dva lokalizovana termina. pogresno je od pocetka do kraja.

Drugi je aspekt.ekologija i zagadenje . povratka ostatka kao viska smisla. Ostatak je danas postao jaki termin. Seks i smrt su dye velike priznate teme kojima se mogu izazvati ambivalentnost i smeh. Sva se normalnost danas iznova sagledava u svetlosti ludila. a problem utroska prekobrojnog se kod Bataja ne razlikuje od problema resorpcije ostataka u jednoj politickoj ekonomiji racuna i oskudice: sarno se filozofije razlikuju). istu dvosmislenost i istu sablaznjivost kao i diskusije 0 seksu ili 0 smrti. One su same reverzibilne. cinjenica da ostatak zasmejava. Sve stvarno je rezidualno. Bilo koja diskusija 0 toj temi izaziva istu igru reci. kao Peter Slemil za svojom senkom ? Ostatak je sablaZnjiv zato ~lo je reverzibilan i sto se menja u sebe samog. Ali i to je jo~ sarno neka vrsta inverzije strukture. usled toga sto je ~n svugde i sto se. Jer zasto se ljudi smeju? Smeju se sarno reverzibi1nosti stvari. Nepristojan je i zasmejava. u kolektivnoj Zalobnoj svecanosti. otpatka. itd. karakterise jednu fazu reverzibilnosti u kojo] virtuelno vise nema ostatka. izmeta i otpatka u umetnosti. Mi se. Ali ostatakje treca. Danas se sve Izvrce. 142 143 . i to duboko. buduci da se prvedve druge svode na nju kao na samu figuru reverzibilnosti. neke vece ponude smisla na osnovu ostatka. a sve ~to [e rezidualno osudeno je da se beskrajno ponavlja u fantazmu. a seks i smrt su prevashodno reverzibilne figure. Sarna psihoanaliza je prva velika teorizacija rezidualnog (lapsus. isto tako neobican kao i odsustvo suprotnog termina. koje je bilo sarno njen bcznacajni ostatak. ludog. To je kraj izvesne logike raspoznatljivih suprotnosti u kojima je slabi term in imao ulogu rezidualnog termina.svakom terminu omogucuje da bude ostatak drugog. Vrednost je rezidualna ako nije resorbovana i utrosena u ciklusu razmena. reciklaze . To je privilegija svih ostataka. za svojim dvojnikom. I sarno drustveno je rezidualno kada postane proizvodnja "drustvenih odnosa". itd. Smrt je rezidualna ako nije razresena u zalosti. nego pred situacijom izvesnih zavisnosti svake strukturc i svake suprotnosti koja tini da cak viSei nema ostatka.). ponistava kao takav. oblasti ncrccenog. izmedu Zivota i smrti uvek reverzibilno ljudi se smeju seksu i smrti.[edna politicka Rodenje je rezidualno ako nije simbolicno ponovljeno inicijacijom. igrajuci se s pregradom. ekonomija ostatka. zcnskog. koji potpuno sam prelazi ceo ciklus i beskrajno trti za sopstvenom pr~~radom. A koliko se jo~ me smeju ostatku koji cak ne zna za suprotni termin. medutim. Ne ostaje nista onda kada se sve oduzelo. Nama vik ne upravlja neka politicka ekonomija proizvodnje. Obe propozicije su istovremeno "tacne" i ne iskljucuju se. i mozda jedina. neraz1ikovanje izmedu Zivota i smrti. nego jedna politicka ekonomija reprodukcije. Na ostatku se temelji jedna nova razumljivost. kao prekobrojnog (ali prekobrojno se formalno ne razlikuje od ostatka. u svim oblastima. nalazimo pred jednom mnogo originalnijom situacijom: ne pred situacijom proste inverzije i promocije ostataka. To je tajna svih "oslobadanja". koja se izdaju u energije srivene s druge strane pregrade. nego onda kada se stvari neprekidno izvrcu i kada i sarno sabiran]e vise nema smisla. Seksualnost je rezidualna kada postane proizvodnja seksualnih odnosa. Zato ~to je lezi~te izmedu muskeg i renskog (roda). marginalnog. kao sto jedino. zasmejava neraz1ikovanje izmedu muskeg i zenskog. snovi. povratka potisnutog kao jakog vremena.

Svaka akumulacija je sarno ostatak, i akumulacija ostatka, uto1iko sto predstavlja raskid saveza i sto u Iinearnom beskraju kumulusa i racuna, u linearnom beskraju proizvodnje, energije i vrednosti, kompenzira ono ~to se pre ispunjavalo u ciklusu saveza. Medutim, ono sto prolazi kroz izvestan ciklus izvrsava se potpuno, dok je u dimenziji beskrajnosti, sve sto se nalazi ispod erte beskrajnog, ispod erte vecnosti (te zalihe vremena koje je takode, kao svaka zaliha, raskid saveza) - sve to sarno ostatak. Akumulacija je sarno ostatak, a potiskivanje je sarno njen obrnuti i simetricnt oblik. Zaliha potisnutih afekata i predstava je ono na cemu se temclji nas novi savez. Ali kada je sve potisnuto, onda vHe nista nije potisnuto. Mi nismo daleko od te apsolutne tacke potiskivanja na kojoj se same zalihe rastvaraju, na kojo] se zalihe fantazma ruse. SVF imaginarno ~lo sc odnosi na zalihu, encrgiju i onog ~to od njih ostaje proizilazi . za nas iz poliskivanja. Kada ono dostigne izvesnu tacku kriticne zasiccnosti u kojoj se njegova evidentnost izvrce, onda energije vise ne moraju da budu oslobadane, trosene, stedene, proizvodenc: jer ce se koncept energije sam od sebe raspIinuti. Danas se od ostatka, od energija kojc nam preticu, od obnavljanja i cuvanja ostataka, stvara krucijalni problem covecanstva, On je nercsiv kao takav. Svaka ce nova oslobodena ili utrosena energija ostaviti neki nov ostatak. Svaka cc telja, svaka libidinalna energija proizvesti novo potiskivanje. Sta je tu cudno buduci da se i sarna energija shvata sarno u krctanju koje je nagomilava i oslobada, koje je potiskuje i "proizvodi", to jest u vidu ostatka i njegovog dvojnika? Treba nastojati na besmislenoj potrosnji energije da bi sc ponistio njen koncept. Treba nastojati na maksimalnom potiskivanju da bi se ponistio njegov koncept. Kada poslednji ekolog bude potrosio poslednji litar energije, kada poslcdnji etnolog izvrsi analizu poslednjeg urodenika, kada poslednja "radna snaga" bude proizvela poslednju robu, kada poslcdnji analiticar razjasni poslednji fantazam, kada sve bude oslobodeno i potroseno "s poslednjom energijom", tada cemo uociti da je ta dZinovska spirala energije i proizvodnje, potiskivanja i nesvesnog, pomocu koje smo uspeli da sve obuhvatirno jednom entropicnom i katastroficnom jednacinom

- da je sve to, u stvari, sarno [edna metafizika ostatka, a ona smesta razresena u svima svojim efektima.

ce biti

144

145

SPlRALNI LES
Univerzitet se izopacio: nije funkcionalan na drustvenom planu trzi~ta i zaposljavanja, ncma ni kulturne sustine, ni naucne

celishodnos ti,

Nema cakvisc ni vlasti u pravom smislu reci: i ona se izopacila, izmetnula. Otuda, nemogucnost da se ponovo rasplamsaju vatre iz 68-e: da dode do ponovnog prelspitavanja nauke u sukobu sa samom vlascu - eksplozivne kontradikcije znanja i vlasti (iii otkrivanja njihovog surovanja, sto se svodi na isto) na univerzitctu, a samim tim, simbolicnom (vise nego politickom) zarazom, u celokupnom ipstitucionalnom i drustvenom poretku. Taj zaokret jc oznacio tekst Cemu sociolozi?: corsokak znanja, vrtoglavica neznanja (to jest, u isti mah, apsurdnost i nemogucnost da se akumulira ncka vrednost u okvirima znanja), krece se kao neko apsolutno oruzje protiv same vlasti da bi [e srusila shodno istovetnom vrtoglavom scenariju odstupanja. To je bio efekat maja 68-e. Nemoguc je danas, kad je sarna viast, posle nauke, nestaIa, postala neuhvatljiva. Sarna je odstupila. Nemoguc je ofanzivan prodor u jednu vet ncstalu instituciju, bez naucnog sadrzaja, bez strukture vlasti (izuzev ncke arhaicne feudalnosti koja upravlja jednim simulakrumom masinerije ~ija joj je namena nepoznata, i tije je prezivljavanje vcstacko kao i dalje postojanje kasarni i pozorista), Srnisla jo~ ima samo ono ~to ubrzava raspadanje, naglasavajuci parodicnu, prividnu stranu igara umiruce naukc i vlasti. ' Strajk ~ini upravo suprotno. On preporada ideal moguceg univerziteta, fikciju svacijeg pristupa izvcsnoj kulturi (koja je nepronalaziva i ncma vge smisla), on zamenjuje funkcionisanje univerzi-

likvidirao,

!eta ka.o njegov~ alt~r~~tivna. kritika, ka.? njegova terapeutika. On JO~sanJa 0 ne~oJ sustini! nekoj demokratij! nauke. Levica, uostalom, ?a~as svugde igra t~ ulogu: pravda levice ponovo nadahnjuje nekom ~eJom pr~vde, nekim zahtevom za logikom i drustvenim moralom Jed~~ truli .~parat koji se raspada, koj~ gubi svaku svest 0 svojoj legitimnostii gotovo sam od sebe odustaje od funkcionisanja. Levica je ta koja i~lucuje.i ~jni~ki reprodukuje vlast, jer ona je tell, pa, dakle,.u nJ~ veruje I vaskrsava Je tamo gde)e sistem ponistava, ~u~u6 ~a ~lStem postcpeno ponistava sve svoje aksiome I sve svoje IDstI1~CIJeI po~tep~no ostvaruje sve ciljeve istorijske i revolucionarn~.levlce, ova Je pnmorana da obnavlja sve mehanizme kapitala da bi jednog dana mow a da ih C?svoji:od privatnog vlasnistva do malog preduzeca, od armije do nacionalne velicine, od purltanskog morala do mal?gradanske kulture, od pravde do univerziteta - sve treba sac~V~tl od on~g ~to se gubi i nestaje, od onog ~to [e sam sistem, u s~oJ?J. surovostt, slazemo se, ali i po svom ireverzibilnom impulsu

'

C?tuda paradoksalna, ke analize.

ali nuzna inverzija svih termina politic-

Vlast (iii ono .~to je zamenjujej ne veruje vise u univerzitet. Ona za~ravo zna da Je on sarno [edna zona udomljavanja i nadzora za ~Iu J.ednu genera~iju, ona, dakle, nema ~ta tu da selekcionise-, s,:oJu elitu ce pronaci drugde iii na drugi nacin. Diplome ne sluze nicemu: zasto bi odbijala da ih daje,spremna je, uostalom, da ih daje sv~ko~e -:-- Cem~ onda 13 provokantna politika aka ne treba da se pa ~lstahz~Ju energlJe oko jedne fiktivne okosnice (selekcija, rad, diploma itd.), o~o )ednog ~et m.rtvog referencijala u raspadanju. Ra~pa.daJ~tl ~, umverzuet mote da u~ini jos mnogo zla (~aspadanJe Je sunbol~cno r~e~je - ncopoliticko, nego simbolicno, dakle, za. nas sUbverz~vn.o). All zato bl trebalo poei od samog tog raspada.nJa, a ne sanjau 0 pr~porodu. Trebalo bi to raspadan]e p!etvontl u ~tok p'ro~, u ~asIlnu smrt, putem ismevanja, izazova, Vlgestruke simulacije koja bi ritual smrti univerziteta ponudila kao model raspadanja celokupnom drustvu, zarazan model napustanja

146

147

svake drustvene strukture, u kome bi smrt konacno izvrsila svoje pusiosen]e koje ~~raj~oa.j_ni~~ pok~a? da ?stvari, u ~osluhu sa sistemom, uspevajuci u najboljem slucaju da Je pretvon u lagano, usporeno odumiranje~ koje cak .~i~e nije ni moguce mesto neke subverzije, neke ofanzivne reverZlJe. . . . A to je ono sto je uspelo maju 1968. U jednom JO~relatlvn~ ranom trenutku proces rastvaranja univer~iteta i kultu_rc,.stude.ntl su, daleko od zelje da spasavaju namcl!~J (vas~av~Ju Iz~~blJen predmet na neki idealna nacin), odgovonh dobac~Ju~~v~aslI.~za~ov totalne, trenutne smrti institucije, izazov ~etent?np!l~cIJ~, JO~ mnogo intenzivnije od one koju le izazvao ~lSt~m,~.poZlvaJucI last v da ogovori na to totalno skretanje naucne msntucije, na to totaln? odustajanje od akurnulacije .,!-a jed~om ~tom. mes~u, na ~~.u kraJ: njoj liniji, namernu ~mr.t- m~eto bila ~a umver~leta. mJe to neki izazov, to je, napronv, igra sistema, all Je smrt umverz~teta - na.to vlast nije mogla da odgovori, izuzev, zauzvart, sopstvemm raspustanjem (mozda smo za trenutak, ali mi smo to videli). Barikade su lO-og maja izgledale ~ef~nzivne,. kao .~a brane jednu teruoriju: Latinski kvart, staru "radlom~u". ~I to nIJe tacno: iza tog privida stajao je mrtvi univerzitet, stajala Je mrtva k~~tura, ~iji su izazov dobacivale vlastima, i u isti mah even~ualno nJlho~a sopstvena smrt - preobrazaj u neposrednu tnvu, sto Je.zapravo bila sama dugoroena operacija sistema: Iikvidacija .kultu~e I na~ke. O~e nisu podignute da bi spasle Sorbonu, nego da bi drugima u lice b~cIle njen tes, kao sto su croci Vatsa i Detroi~ javnos~i ~~monst.r~tlvno ukazivali na rusevine svojih kvartova koje su sami bili zapahh. time more danas da se mare u demonstracijama? Cak ni rusevinama nauke, kulture - i same su rusevine pokojne. Mi. to znamo, sedam smo se godina bavili zaloscu zbog ~antera. G~dl~a 68. je mrtva, ponovlj.iva sa~o ~o f~n~azam falO~tl. Ono ~to bl bll? njen ekvivalent po slrnbo~~~noJ. U:SUDI. (~to znaci s on.e strane poI.Itickog) bila bi ista operacIJa koja Je ucinila da neznanje, raspada~Je znanja izvdi udar proti~ vlasti - p?n~vo pro~ade t~ cudesnu energiju ali na sasvim drugom DlVOU, Vl~OJpirali: postigne da nevlast, da na s

raspadanje vlasti udari protiv - zapravo protiv cega? U tome [e problem. On je mozda neresiv. Vlast se gubi, vlast se izgubila. Svuda oko nas postoje jos sarno lutke vlasti, ali mahinalna iluzija vlasti joo upravlja drustvenim poretkom, iza koje raste odsutni, necitki uzas kontrole, uzas nekog konacnog koda tiji smo sicusni terminali svi mi. Napadati predstavnistvo takode ~ nema mnogo smisla. Dosta je jasno da su svi studentski sukobi (kao i sire, na nivou globalnog drustva) oko predstavnistva, delegacije vlasti, iz istog razloga, sada jo~ sarno fantomske peripetije koje su, medutim, jo~ dovoljne da, iz ocajanja, zauzmu prvi plan. Putem ne znam kog Mebijusovog efekta i predstavnistvo se takode okrenulo protiv sebe samog i ceo se logickl svet politickog samim tim rasturio, ustupajuci mesto jednom beskonacnom svetu simulacije u kome smesta niko vise nije predstavljan niti prestavlja bilo sta, u kome se sve u isti mah akumulira i rastura, u kome je cak nestao osovinski usmeravajuci i spasonosni fantazam vlasti. To je za nas jo~ nerazumljiv neprepoznatIjiv svet, nekakve zlokobne iskrivljenosti, kojoj se restoko odupiru nase mentalne pravougaonc koordinate, naucene na linearni beskraj kritike i istorije. Tu se, medutim, treba boriti, ako Qlk i to jo~ ima nekog smisla, Mi smo simulanti, mi SIDO simulakrumi (ne u klasienom smislu "privida"), konkavna ogledala ozraeena drustvenim, zracenje bez svetlosnog izvora, vlast bez korena, bez distance, i u tom cemo se taktickom svetu simulakruma morati da borimo - bez nade (nada je slaba vrednost), ali ispunjeni prkosom i zanosom. Jer, ne treba odbijati intenzivnu privlacnost koja izbija iz tog rastapanja svih instanci, svih okosnica vrednosti, svake aksiologije, ukljutiwi i politicku, Taj prizor, koji je istovremeno prizor agonije i apogeje kapitala, daleko prevazilazi prizor robe koji su opisali situacionisti, Taj prizor je nasa glavna snaga. Mi prema kapitalu nismo vise u nekom neizvesnom iii pobednickom odnosu snaga, nego u politiekom, a to je upravo fantazam revolucije. Mi smo u jednom odnosu izazova, zavodenja i smrti prema tom svetu koji ~ nije nikakav svet, upravo zato S"tomu nedostaje svako osovinsko srediste. Izazov kojim nam

149

148

preti kapital u svom delirijumu - ukidajuci bezobzirno zakon profita, visak vrednosti, proizvodne celishodnosti, strukture vlasti, i pronalazeci ponovo na kraju svog procesa duboku nemoralnost (ali i privlacnost) primitivnih rituala razaranja, taj izazov treba prihvatiti u jednom ludom nadmetanju. Kapital je neodgovoran, ireverzibilan, neminovan kao vrednost. On je sam kadar da pruzi fantastiean prizor svog raspadanja - nad pustinjom klasicnih struktura kapitala lebdi joJljedino fantom vrednosti, kao ~to fantom religije lebdi nad odavno obesvecenim svetom, kao ~to fantom znanja lebdi nad univerzitetom. Na nama je da ponovo postanemo nomadi te pustinje, ali oslobodeni mahinalne iluzije vrednosti, ZIveeemo u tom svetu koji za nas poseduje svu uznemiravajucu neobicnost pustinje i simulakruma, sa svom verodostojnoscu Zivih fantoma, lutajucih i simulirajucih Zivotinja koje je kapital, koje jesmrt kapiiala stvorila od nasjer pustinja gradova je ravna peskovitoj pustinji - d~ungla zankova je ravna sumskoj dzungli - zanosenje simulakrumom je ravno zanosenju prirodom - ostaje jo~ jedino omamljujuca zavodljivost jednog umiruceg sistema, u kome rad sahranjuje rad, u kome vrednost sahranjuje vrednost - ostavljajuci neki netaknut prostor ispunjen strahom, bez utrtih staza, neprekidan kao ~to ga je zamislio Bataj, gde jedino vetar podire pesak, gde jedino vetar bdi nad peskom. Sta znaci sve to u oblasti politike? , Znati veorna malo. Moramo da se borimo i protiv duboke privlacnosti koju za nas ima agonija kapitala, protv inscenacije sopstvene agonije koju prireduje kapital, a u kojoj smo mi stvarni samrtnici. Prepustiti mu inicijativu sopstvene smrti mati prepustiti mu sva prelmucstva revolucije, Okruzeni simulakrumom vrednosti i fantomom kapitala i vlasti, mi smo mnogo razoruzaniji i nemocniji nego kada smo okrufeni zakonom vrednosti i robe, buduci da se sistem pokazao sposobnim da iategrise svoju sopstvenu smrt i da nam je oduzeta odgovornost za nju, sto znaei da nam je otero trillte naseg sopstvenog Zivota. To vrhunsko lukavstvo sistema, lukavstvo simulakruma njegove smrti, pomocu kojcg nas odrzava u Zivotu pon~tiwi putem apsorpcije svaku mogucu negativnost - to lukavstvo more da bude

spreceno sarno jos vecim lukavstvom, Kao izazov iii imaginarna nauka, jedino nas neka patafizika simulakruma moze izbaviti od strategije simulacije sistema i izvesti iz smrtnog corsokaka u koji nas on zatvara.

150

151

.. Kakva je to zatost. Zbog toga ni strajk vise ngta. jer one obnavljaju nclto. a opsednutost fantomskom vrednoscu bice cak utoliko veca. represija . 152 153 .e dobiju bezvredne diplome . Zestina k_rvi. ali to nema znacaja: sarna j~ njihova cirkulacija dovoljna da stvori drustveni horizont vrednosti. one ce se kretati bez referencijalnog kriterijuma. tj. To nije panika od politicke subverzije. da bi se od!Zalo bar nesto od "stvarnog" odnosa. univerzitetska "radna snaga" koju ona pokriva) bude vise gubio. .ka vrednost. zestina znaja.0 citanju. na izgled. i dopunjuje gao Ono Je ~kr~ven. njena razmcns.. Zato je potrebno da se ono komplikuje bilo nekim ahbl-kuluk0!ll. a. Tamo gde na odredenom mestu nema niceg vlada red.lj. asketski kulturni meMalItet jC potpuno potonuo. to je panika od mogucnosti da se vrednost odvoji od njenih sadrzaja ida funkcionise sama. ocajanje nerada. to JC dobro! Odnosi snaga. prisustvom. Sistem th vise nece..mkako. sami s~o je sebl. 0 takmicenju.sv~ Je to jasno i razumljivo! To danas nedostaje i oseca se potreba za urn. Zbog toga smo i upah u zamku..:~astll pol~~lke. Odgovorne na univerzitetu ispunila je panikom ideja da ce se diplome izdavati bez odgovarajuceg "stvarnog" rada. nova. Razmena znakova (znanja. "gvozdeni zakon"! Zato J?~. ~er s~d<clnJe. U t~m smislu ~~Ive~zll~~ ostaje mesto oCajnicko~ uvode~ja u prc:zan obI!" vred'!'ostl. po malo kao slobodni kapitali iii evrodolari.~me. Cak I braOlc. smisao svog postojanja. u krajnjem slucaju potpuno dcvalorizovane. zestina rada. neznanja. .zesuna . . t. u obrnutoj iluziji.postavlh.h h~re to :vrednosti operacionalne u praznom .pedago~kim i~cestom koji n~"toji ~a na?oknadi izgubljenu razmenu rada I znanja). posle 68-e.v~kome dip.. Ali tu nlli~ ne vre~i.od zestm. nakakav simulakrum pracan psihodramom (dramom stidljivog zahteva za toplinom. all za to I.e1 podmukl~Je od tradicionalnog straha da se padne na ~SpltU lit ~a s.) mnozice se i nastaviti da cirkulisu. p~dnete iii primenjene. gencracIJe. k_adnas ~apustI tvrstl.. protivrecnosti. . . shodno svom obliku. koja je potrebna ~ Zivot.. 0 ucenju. kakva panil~a.POSLEDNJI TANGO VREDNOSTI Tamo gde nista nije na svom mestu vlada nered.a upravo smo mr to maugunsali. Univerzitetske vrednosti (diplome itd..za~on vrednosti". zapr~vo. .Osig~rani~ od bil~ ~og nZl~~ u VCZls dlplomo~ koje lisavaju sadrzaja penpeuje zn~nJ~ I s~lekcIJe.m n~ostaJc odusevljenje . . Ta je situacija sarno. .sve u svemu. svejedno. Ocajanje studenata sto dcbijaju dl'plom~ be~ r~da ravno}e ocajanju nastavnika. ~tJI!~ rituala. svoju neurozu. tclk? ~e podnosi. bilo nekim oblikom agr~ije (nastavnik primoran da overava indekse.ne znati. SubVerZlja? Ne. JO~ sanj~Ju . I om koji u njemu zive poslednjih godina znaju. Ona to jeste za onc koji jo~ misle da se na univerzitetu odvija ncki stvarni proces rada i koji u to investiraju svoje zivotno iskustvo. izdajuci s.. scene izmedu nastavnika i studenata. sarno su jo~ neko podseCa~je i kao !le~a . ~a ponovimo. . da igra ulogu automata) iii ozlojedenosti.stog obhka vrednosti: diploma bcz rada.e. kulture) na univerzitetu izmedu "nastavnika" i "studenata" vee od pre izvesnog vremena nije vise nista drugo nego nekakav potajni sporazum pracen gorcinom ravnodusnosti (ravnodusnosti znakova koja sobom donosi i zanemarivanje drustvenih i humanih odnosa). mi smo bill zagovorn~cl nap~ed~og obhka. koje danas cine dobar deo nJI~~vog opstenja.nostalglja za nekom zestinom ili za nekim saucesnistvom koje ih Je nekada suprotstavljalo iii ujedinjavalo oko odrcdenog naucnog ili politickog cilja. eksploatacija. Breht. simulakrumom rada u zamenu za neki simulakrum diplome.una lepih dana. epidovskorn razmenom. za taj tU~~ll ~ad. bez ekvivalentnosti znanja.za fasisticke i autoritarne metode. ukoliko se njen referencijal (njena upotrebna vrednost.

Maj 1977.od ~lta. sa revolucijom prosvetiteljstva. odgovara destrukciji poretka privida.a~IZlfa. Naprosto.~~og veka.lclom vecnog. cak ni zlokobnu.lsan]e stvari. ali on ne postoji za simulakrum vrednosti i rada.veliki mhlhst. statusa. kao rizik? Mi se naIazimo u novoj poziciji ito.ncko~ ~et~~zICkog radikalizma poniklog iz smrti boga i svih 1?osled~ca k?Je lZ nJl~ tre~a izvuci. u zlokobnu. ta kolebljivost potpuno. . bar neki delle zakonitosti koju daje ultralevica . Kad Je ~o~ umro. On vi~e ne proistice iz dekadentnog poglcda na syet.na tom fantomskom scenariju pedagogije stvari se nastavljaju i ovaj put mogu da potraju beskonacno. Nihilizam ima danas obelezje prozimosu. opet na univerzitetu (ali i celokupna politicka sfera se artikulise na isti nacin) ponovo uspostavijanje autoriteta nastavnika putem "slobodne reci". Ceo svet. Taj aktivni. spenglerovske. grupne autosugestije i drugih modernih ludorija. ~li smo zivi u simuIaciju. Pa sta onda ostaj~ ?d mo~u~~ mhlhz~a u teoriji? .n? proZlrno fU~~ClOn.inace jc situacija nesnosna za sve.Na primer. pred simulakrumom materijalistickog iIi ldealistickog dostignuca sveta u n~dstvarnosti (bog nije mrtav. prw? je . celu jednu igru predstavlja.ako to ne ucini totalno urusavanje i klizanje tla koje ostaje nasa najluda nada. ONIHILIZMU Nihilizam nema vise one tamne.KoJ~ se nova pozornica moze otvonu na kOJoJ bi se mogh ponovo odigrati nista i smrt kao izazov.u prozirno.l prizora koji [e i istorijski bio . bez sumn]e. na neobiean nacin. cadave boje koje je imao krajem pro. postojao je joS:Nice da to kaze . 1 svako] teoriji koja joS: pretenduje d~ ~a ~n. da bi se izbeglo duboko razocarenje. krucijalniji nego u svojim ranijim i is~orijski~ ~blicima! jer je ta prozirnost.. sumnjivom saucesnistvu studcnta . da bi se izbegla katastrofa do koje dovodi gubljenje uloga. on Je na neki nacin radikaIniji. odgovornosti i neverovatna demagogija koja se na univerzitetu S:iri. i svi mi. niko tome ne naseda. syoJstven~ 1 ststemu. Romantizam je njegova prva velika pojava: on. vagnerijanske. Na tom kompromisu .vestackom izigravanju nastavnika. on je postao nadstyaran). 154 155 .a pred ~eCmm l. Zapravo. Jer. laz. nema v~ teorijskog i kritickog boga koji bi prepoznao svoje vermke. potpuno realizovao u simulaciji i u odv_ratanju. u profesoru treba obnoviti bar samo nekakvog manekena znanja ivlasti.. Ali pred simuliranom prozirnoscu svih stvan. postoji neki kra] za vrednost i za rad. nego ravnodusnu sferu odvracanja: nihilizam se. ~ n~ vise u razaranju. Zestoki fantazam. Svet simulacije je prekostvaran i prekomeran: nijedan dokaz stvarnosti ga nece vise okoncati . neresivoj u odnosu na ranije oblike nihilizma: .. m lZ .

rd. Treba biti svestan da analiza. Fenomeni inercije se ubrzavaju (ako se more tako reci).i i opcinjeni . koja je ogroman proces razaranja smisla. ni politicki.a mediji. usvajam. a rast se zaustavlja u izrastaju. pomaze precesiji indiferentnih simulakruma i oblika. Tacka inercije. istorijski I metafizicki obhk (terorizam). usvajam ogroman proces razaranja p. To bi bio nas svojstveni nacin razaranja finalnosti: iti dalje. nihilizam je nemoguc.. Implozija smisla u medijima. oblika neutralnog i ravnodu~nost. u istom pravcu .odmazda brzina u inerciji.n:i je j~~ ~~ki esteti~ki.. Oba ta oblika nas se jo~ titu sarno delimlcno iii nimalo. ali ~prav~ on v_i. Danas nas fascinira i strasno zanima upravo ta tacka inercije i uno sto se oko nje dogada (nema. jer on je joS uvek jedna ocajnicka ali o~fedena teorija. U tome je i tajna hipertelije. MelanhoHtn. se vezivala za privide. ncka este.izam prozirnosti nije vise ni esteticki. i dijalektickom umu. mozda. Beskonacno uvecavanje mase u funkciji ubrzavanja sistema. drugi je politicki. nadsimulacije. istonje. samom opcracijom sl~~ema kO)1nas ponistava.obli~ nihilizma (dendizam).taJ~nJa. jedno zamisljanje kraja. RazmisIite sami moze Ii da postoji ncki romantizam. analiziram drugu revoluCIJU. One su taj proces koji se kao izrastaj slri. Nihil.~lVld~(I pr~vlatno~~I. revoluciju postmodernizma. kop Je u Ish mah I na~in nestajanja: mcdije . polititki nihilizam. 10 je strast svojs~ena nacinu n~la_janja. m od unistavanja smisla. katastrofican pogled na svet ).i. ide ka zaledivanju smisla.to je nase opste stanje u jednoj en nenamerne prozirnosti. danas vlada preceslJa neutralnog. prihvatam. kOja. kritike. Energetski bezizlaz. ta struja prekinuta [ednom cudovisnom konacnoscu. presudni element ogromnog procesa zaledivanja smisla. a mi cak nismo ni njegovi gledaoci. jedna pista. K~)fls~atujem. Gotovo je sa apokalipsom.tl~ neutralno.ptmJeno~~ prazm~ I indiferentnim oblicima. da~aiza~? apsu.) kOJIJe kapltalna cinjenica XIX veka. I mase su obuhvacene tim gigantskim procesom inercije putern ubrzanja. vise diskretnog sarrna dijalektike).p.modern. Ako biti nihilista znaci davati prednost toj tatki inercije i analizi te ireverzibilnosti sistema sve do izvesne tacke nepovratnosti. .?sti . predaleko. Dijalekticka scena i kriticka scena su prazne. na ko)oj se nesto odigrava . slucajna: teorije su kolebljive (u stvari. nego r~ceptori. rna na koji natin se odvijala. naseg nes. Nema vise scene . ~a. 156 157 . rri~v~tam. Visak smisla koji teorije donose. prozdire. ms~ neka ~cena. kipovi Uskrsnjih ostrva)nije Ii to i sablazljiva tajna raka? Odmazda izrastaja raste. to je [edna traka. koja odgovara dcstrukciji porctka . Zaustavljeni oblici se granaju. onda sam ja nihilista. onog sto ide dalje od svog sopstvenog cilja. One su taj tok. njihovo takmicenje na nivou smisla je sasvim sekundarno u odnosu na njihovu koaliciju u glacijalnoj i kvartalnoj operaciji rasclanjivanja i prozirnosti. pnvl~a) u k~nst ~misla (reprezentacije. Mi smo opcinjeni svim oblicima nestajanja.onu XX veka. jesu njego~a druga velika manifestacija. koji ponistava svaki rast i svaki visak smisla. . !"edutlm. primaoCi). jedna izbusena karta. opcinjenost je (nasuprot zavodl)l~osti. p. Nema terapije smisla iii terapije putem smisla: sarna terapija [e deo uopstenog procesa indiferencijacije. ! Ja sam nihiIista. .smisla.. Implozija drustvenog u masi. Nema vise apokalipse (sarno je slucajni terorizam jo~ pokusava odraziti. . Scena same analize je postala neizvesna. ~ ot~~tnJavanJu sveta 1 njegovom prepustanju !estini tumacenja i istonje. Sudbina inercije jednog zasicenog sveta. on vi~e ne ~ozaJ~ljuje p~slednj~ pl~~sanj~ iii pos~ednje ~ijan~e neke apokahpse m od unistavanja privida. ltd.medij. hipertelije. Onaj ko napada smislom ubijen je smislom.?lititki n poseduje joS sarno jedan nacin pojavIJlvanJ~. dakle.g.S~ije. Nadreal~zam. ravan ranijem razaranju privida. Poricati sopstveni cilj putem hiperfinalnosti (ljuskar. Sarna analiza je.razarati smisao putem simulacije. koji se vezivao za smisao) prevashodno nihilisticka strast.sastoji se u radikalnom razaranj u privida. Konstatujem. Pustinja se siri. Medutim. . u ~o ne v~rujem~ ~ve sto nam ostaje jeste 0. Prava revolucija XIX ~eka.

Nestajanje.fumaca. All dublje se kod Benjamma I Adorna nalazi ijedan drugi ton .3sam sistem. drustvenog. Cak i na)si~niji i1. Proti.pttl!1IJa dlJalektl~ .3wv.Melanhol~ija je uno brutalno hladenje svojstvcno zasicenim ~lstemlma. .t?m aktivnom nihilizmu radikalnosti sistem suprotstavlja svoJ nihilizam neutralizacije.• Transpoliticko je prev~hodna sfera natU. moze se vrsiti revolucionarna mlkrologija svakodnevice. a n~.Prim.n~ma ~!§e sce~e ~l.. strasne ozlojedenosti. Ako ~iti nihilista znaci biti opsednut nacinom nestajanja. k~o sto su to drug~ po motu oruz~a. Ne. On je crta reverzije koja brise ostalo. jcdino je ~reds!~o ~oJ~ nam preos~Je. Sarno ona mobilise imaginarno. zapravo.te hege~onije sist~ma mo~.ostl ~l)em nametanju doprinosi). . proizvoljnom i indiferentnom obliku ne~.is tina.r. .~to.IJudl. zavodlJiv?m i nostalgicnom obojenoscu razoearenja.nema sumnje da je n~Jsu. P'?stoj..v!§e ni pat~~! patelik~ nihiliz~a ~ one mitske encrgije kOj~ jos tm~ ~nag~ nIhlhzma.kao sto bl bilo lepo biti ~eronsta kada bi smrt. onda. jos ~mala ne~ smisao. koja je neizleeiva is one strane svake dijalektike. nacinu rasplinjavanja smisla u operacionalnim sistemima. (Bolonjska stanica. opstija nada nekog odnosa snaga i nekog rizika.) . '10 ne resava preku nuznost potpuno otvorenog suprotstavljanja sistemu. pravo I lazno. I sistem je nihi1isti~ki. cak vise ni minimalne iluzije potr~bne da bi dogadaji mogli dobiti snagu stvarno~ti . istonje. pobeda drugog nihilizrna. taj izazov na koji sis tern mora da odgovori sopstvenom. .ul?~og sistema: ne politicki.u se uznositi lukavstva relje. smrcu. . I svi smo mi melanholicni. To zapravo i nije toliko nihillzam: u nestajanju. pozornice. Jer lepo bi b!l~ biti Dlhl~l~ta ka~a bi JO~ postojala neka radikalnost .radl~alnostl.v . sam ja nlhilista. ukljucujuci tu i uno Sto ga porice..snazan: hegemonican.is kraja proslog veka. Medutim. A to je. . u ispraznjenom. melanholija je osnovni tonalitet funkcionalnih sistema.~dmah nostalgicna.seduje mot da sve. pojedinca). afanizis. odigravala. i.onaj izvesne melanholije v~zane 1. hvaliti moBes neslajanja (nem. To cim jedino terorizam. kao sto sarno l~omfun osmeh brise ceo jedan govor. onda s~m ja u teoriji terorista i nihilista. Nalazimo se u eri dogadaja bez posledica (i tcorije bez posledica). .~ ~atmo~ proi~odnje. U tom sistemu i sarna smrt se odlikuje svojim odsustvom. ana postaje nasa fundamentalna strast. a ne V. Je~. ceremonijalna III nasilna.lif. Ali to je ut?pIJa. tu je teronzarn nehotieni saucesnik celok.i izv~na nostalgija dijal~ktike. Ako biti nihilista znaci suprotstavm ncpodnosljivo] graruci hegemonistickih sistema tu radikalnu crtu ismevanja i nasilja.em fantazmat~~ne n! poht!cke scene na kojoj bi se prikazivala. nego po ubrza~om ?bIiku ravn~du~n. upravo t~ stvan postaju ner~IVe. da se suoce neke vrednosti iste vrste. Nema vise scene. A nIJe m nihilizam kOJI na neki nacin tezi da sve normalizuje putem destrukcije. _Je. po. mastu vge uzbuduje njegov najmanji neuspeh. ... if!1a vid nekog l~nfunog popustan]a.. To Je naprosto nestajanje. ukljucujuei i smrt teroris~e. kada ]e nestala nada da se uravnotczi dobro i zlo. programiranja i informacije. tak. Nije to vise ~~aj sfle~n.mentalne iii politicke solidarnosti: ~ta nas se ~I~U Clle. minhen~ki Oktobe~f~t: mrtvi ~e ponistavaju ravnodusnoscu. mitskog poricanja. fum des Verschwindens. odnosno. aktuelnih sistema simulacijc. kao sto sarno jedan blesak nepnznavanja u ocima roba brise svu mot i uzivanje gospodara.i!i uno os~tanje pr~znine u duif. Teorijska zesuna. . 158 159 . 5to je neki sistem hegernonicniji. Jedino 13 neuobicajena reverzibilnost predstavlja danas dogadaj na nihilistickoj i napustenoj politickoj sceni. Bolonja ill Poljska? Sve se to rasplinjava na ekranu televl~IJe. To cak vik mje ni neka razocaranost sa sarnoocaranom. BIJafra.onog svojstvenog sisternu. Danas upravo 13 melanhoIija sistema izbija na povrsinu kroz sve ironicno prozirne oblike koji nas okruzuju. drugog tcrorizma . uporedo sa nekom nostalgicnom primenom dijalektIk~. implozija.I~. Trag ~eradikalnosti nacina nestajanja nalazi se vet kod Ador~a I Benjamina. . vlif. Melanholija je kvaIitet inherentan nacinu nestajanja smisla. pretvon u indiferentnost. .la ~estajanJa (stvarnog smisla. prev. Svugde i uvek sistem je suvise lekularno odstupanje IIi cak velicati kuhinja. Smrt nema. utoliko . dramarlene antrctpacije.

Cirkulisanje vlasti. Napomcne 1. da se on vise ne krece od jedne tacke ka drugoj. Tako sc putem jedne obrnute simulacije izrazava prelaz "analiziranog" u "analizalora". korelativna s konfuzijom izrnedu posiljaoca i primaoca. 5. zavrsavajuci taka nestanak svih dvojnin. pasivnog u aktivnog. gotovo je sa zaljubljenim diskursom koji je jasno suprotstavljao predmet uZlvallj" predrnetu rada. 1975. i eiji se izvor viSe ne pronalazi. J. nego taktilnosu i komutacije).). 1 koji ne mole da nade !clenjc u prenosu (transteru).. cak iza sam nihilizam smisla Ili nesmisla. Taka vise ne postoji neka instanca vlasti. All ono cemu Je nametnuo svoJu prolaznu vladavinu.jer se od tradicionalnih vlastodrzaca uvck mote traziti odgovor otkuda im vlast. Nema potrebe da se Ii filmovi priljelno tumace u njihovom odnosu na neku "objektivnu " socijalnu krizu iii tak na "neobjcktivni" Iantazam katastrofe. kojoj se karak leI i~tiJ. analiticar mote lako da odgovori: ti. Gotovo je sa upotn:bnom iii prestlznom vrednoscu autornobila. Energctska kriza.prividi. lacres". M. nego isto tako i nekom iruprovizacijom smisla. 3. Simulacres. Upor. obavezujucu puritansku reinvesticiju (trosite manje bcnzina. 39. VISions. Upravo preplitanje i mesanje ta dva diskursa tini psihoanalizu beskonacnom. pazite na svoju bezbednost. A tu pocinje zavodenje. Smenjuje ga jedan drugi diskurs . Upor. treba shvatiti doslovno: to jest. L 'echange symbolique ella mon. cirkularnosti u kojoj se gubi. 1 u sarnom psihoanatitickom tumatenju "moe" tumaca ne proistice ni iz kakve spoljne instance nego iz onega slo se tumaci. 4. 6. leones. 2. ekoloska inscenacija. 7. polarnih struktura koje su predstavljale diskurzivnu organizaciju jezika.. Jedino bog viSe ne ocgovara. str. razume sc. Perniola. diskursa onernogucava svaku lokalizaciju instanci i polova. ncgo da prelazi jedan krug koji bez radike obuhvata pozicije po§iljaoca i primaoca. str.ava<?da likvidira da bi nametnuo vladavinu prosvetitcljstva . svake odrcdene art i kulacije smisla u okvirima cuvene Jakobsonove seme funkcija. Da diskurs "cirkuhse". Makarius. brzina nije vise u modi. kola postaju predmet rada. "L'ordre des cirnuPariz. rastura vlast. prelaz koji samo ilustruje efckat okretanja. itd. Tom popustanju investicije rada odgovara uporedno opauanje investicije potrosnje. Rad postaje predrnet potrebe. To menja sve. sada vee nepronalazljive kso takve. neranjivi. pretvarajuci se u cistu manipulaciju (ona ncma vise svojstvo direkuvne instance i poglcda. Konfuzija izmedu medijuma i poruke je. om su besmrtni. nekoliko simultanih smislova koji se ponistavaju. Ko jc tebe ucinio kraljem? Bog. I zacelo je dobro 5:loje tako: smisao Je smrtan. La SfTaltgie de la catastrophe. ciklus u komc se srnenjuju pozicije vladajuceg i potcinjenog. emisiona instanca . Ali na pitanje: ko jc tebe ucinio psihoanaluicarern. Treba u jcdnom drugom smislu reci da se upravo samo socijalno u savrcrnenom diskursu organizuje premo nekakvom scenariju filma katastrofe (M.e vozila toboze prilagodavaju. Baudrillard. ono 5:toje na!D~r. Treba ponovo naci neki sadrfaj i neki smisao izvrumjem polova. 115).· Za sm~ao vise nel!la nade. smcnjivanja polova. nesmisla. i same su u svojoj celokupnostijilm katastrofe istog Mila (i jednake vrednosti) kao i oni koji sada donose velike prihode Holivudu. Ovo se ne zavrsava obavezno u nekom beznadu srnisla. 160 161 . lstim se takvim pretvaranjem "prava" glasa u izbornu "duznost" nagovcstava dezinvesticija politicke sfere. cirkulise. u beskrajnoj reverziji koja je i kraj vlasti II njenoj klasicnoj definiciji.vlast je nesto sto krufi. Gallimard. Ko te je ucinio knewm? Kralj.diskurs rada na predmetu potrosn]e koji je usmeren na aktivnu. znanja. nerna boljeg dokaza 0 indiferencijaciji svih sadrzaja.

. a nemaju nikakve predstave o svom kraju. funkcionalna. daha. (Uporcdite i Senku Hansa Kristijana Anderscna. Aluzija na Petera Slcmila. 0110 je samo joJ jcdino ostatak. ista alergija prerna odluci. bili to odsccci nokata iii predmet "malo a" . Imati predstave samo 0 svom kraju (nasa nihilisticka kultura). 20. nedostupni. koje su prostori reciprocuo zabranjeni. 21. To je prostorna. Ali u simbolicnorn poretku nisla ne dozvoljava da se govori 0 prioritetu jednog iii drugog (tela iii senke). ali u istorn smeru... Kao da se ciljjedne grupe ilijednog coveka odnosnozivounje sastoji u ravnotezi izmedu njcgovog "mehura" i homeostaze njegovih unutarnjih i spoljnih razmenal 19. izmet iii odsecci nokt ij u s koj irna SU uporedivani u celoj arhaicnoj magiji. a koje jesvegdeznak iste nesposobnostl suocavanja sa smreu.jer sanjaju 0 toialnoj deieritorijalizaciji tamo gde sistcm uvck namece samo ncku rclativnu: zaruev za "slobodom" uvek je same zahtev da se ode dalje od samog sistema. kao i slika u ogledalu (u Praskom . i "metafore" duSe.. oni neposredno izrazavaju naprctke iii pustos-nja Ie kulturc. ndto~lo mole da "otpadne" sa (iz) lela. isto !aljenje za energijom. oznacene teritorije.. lao sto je poznaro. ni 0 kraju (onom koji dolazi..lma ih koje su opsednute ijednim i drugirn . Jer senka je.elja itd. Nekorisno je apelovati na neki poseban nagon" . pod udar beznacajnog. itd. bica. ~kje anticipiraju. niti su pronaderu neki difcrencrrani nervni putevi u vezi sa pojrnorn teritorije .. individualni 'mchur' je znatno suzen . iz Ie univerziietske mentalne anoreksije.ali on to cim da bi je bolje odredio kao neku funkcionalnost potreba prosirenu na kulturna ponasanja. ista ldina. 'Mehur'. Uosialom. ni 0 porekJu. Sarno poredak nazvan stvamim omogucava da se telo smatra prevashodno referencom.. ne: morace se sam taj bezizlaz prihvatiti kao osnovna situacija. psihologije.. to je nasilno prefivljavanje. Nastojeci da se po svaku cenu izvuku iz te smrtonosne situacije. homeostaucna koncepcija. sa promiskuitetom koji karakterise vel ike modcrne gradove. sociologije.. krug se zarvara posle toga hire potrebno da se nade drugi izlaz. sustine. 18. taj ncprekidni poraz smisla pred onim ~to od njega ostaje.: "Terirorija tako postaje prostor nuzan za osivarivanje funkcionalnog cina knji dodeljuje zivotnl prostor . Nemati viSe nikakve predstave. u strategiju.. Dva druga slucaja predstava su moguca . Bez slike iii bez senke tela postaje providno nistavilo. morace se neodlucnost i odsustvo cilja obrnuti u ofanzivnu situaciju. Sa sve vecom nezavisnoscu ljudskih pojedinaca. rekao je Niec.upravo se u tome sastoji ~r. dec prostora u ncposrcdnom dodiru sa organlzmom. coveka koji je izgubio svoju senku nije slucajna. prerna lome. studenti samo ponovo ulivaju energiju u jednu instituciju koja je prezivela komu. ista situacija u kontrasituacijl kao i u instituciji: zaraza se siri.l.WUdcIlIU) prevashodno jedan ostatak. Postoje kulture koje poseduju imaginame predstave same 0 svom poreklu. onoga ~Io daje dubok smisao subjektu. Tako Henri Labort ~poravd tumacenje ter itorije u terminirna nagona iii privatnog vlasnistva: "Nikada nije u hipotalarnusu iii drugde jasno utvrdcna neka eelijska grupa. Ili. Ono je prozirna supstanca koja prestaje kad ju jc scnka napustila.. to je oeajnicko lecenje koje se danas praktikuje u institucijama kao i na pojedincima. isla beskrajna cirkularnost vlada u danasnjcm strajku lao i u jucerasnjem radu. predstavljaju. teritorija. proizvoljnom). slucajnom. otpadak sopstvenog otpatka. Ono vise ncma stvamosti: scnka je sobom odnela svu stvarnost (tako uPraskom studeruu sitka razbijena ogledalom dovodi do neposredne srnrti junaka -!10 je klasicna epizoda [antaslicnih prica). Icpota i uzncmirujuca neobicnost tih prica. 10 vracanje sustine na termin susrnskog. A upavo ta reverzija senke na telo. sadasnji ~trajk prirodno dobija iste aspekte koje irna rad: ista napetost. isto KaO kosa. ne izrazavaju cak ni neki izvrnuti san kapitala. Ali one su. bolje.) Tako tela moie da bude sarno ostatak svog sopstvenog ostatka. koja je danas zajednicka vulgata svake ckonornije. Ni iivotlllJe ni primitivni urodenici ne znaju za "prirodu" u nasern smislu: oni poznaju sarno ograniccnc. 164 165 ... "Treba gumutiono st o se rusi". onaj prostor u korne on 'otvara' svoje tcrrnodinarnicke razmene da bi odra1o svoju strukturu .. isto odsustvo ciljeva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful