Живојин Павловић

Биланс совјетског термидора:
приказ и открића о делатности и
организацији Стаљинског терора

Написано: 1940. године
Први пут издато : Живојин Павловић, Биланс совјетског термидора: приказ и открића о
делатности и организацији Стаљинског терора, Београд, 1940. године
Извор: Живојин Павловић, Биланс совјетског термидора: приказ и открића о делатности и
организацији Стаљинског терора, Народна књига - Алфа, Београд, 2003. година, ISBN 86331-1057-1
Интернет верзија: Марксистичка интернет архива (marxists.org), 2008. године
OCR / HTML: Стеван Гостојић, 2008. године

Увод
Још од првих процеса и стрељања у Москви, многима од нас било је јасно да је тамо почео
коначни обрачун између стаљинске бирократије са једне, и старих бољшевичких кадрова који
су остали верни старим партијским принципима и њеном програму са друге стране. Јасно је
било и лаику да је у питању, не борба између револуције и "шпијуна и издајника", већ да је у
питању борба око завођења личног режима коме се на челу налази Стаљин, а против
стварних шефова бољшевичке партије, поборника демократије у истој и права аутокритике
чланова партије. Ретки су били, такође, они који су веровали у истинитост вешто
инсценираних процеса и немогућих оптужби и самооптужби. Напротив, сви они који су
познавали унутрашње борбе у Бољшевичкој партији, као и до које су мере допрле
заоштрености између појединих схватања, знали су да је у питању поче-так дефивитивне
ликвидације опозиционих група и завођење личне диктатуре Стаљина и његове клике, а то је
било могуће само на лешевима опо-зиционара разних нијанси, заправо свих оних који су
били против диктатуре једне личности у партији, и који су памтили у истој друга времена.
Јасно је било, такође, да су опозиционари поку-шали још једном, и последњи пут, да сачувају
партији колико-толико лењински карактер и њене основне принципе, унутрашњу
демократију и право критике, и да исправе грешке које је бирократија направила приликом
насилне колективизације и индустријализације земље, али да је тај покушај утопљен у крви
од стране кремаљских термидораца на челу са Стаљином.
Но, и поред тога што смо били убеђени у лажност оптужби и излишност оваквог начина
ликвидације опозиције старих бољшевика (када је остало много човечнијих средстава на
располагању стаљинској бирократији), "дисциплина" нас је спречавала да се ставимо на
страну прогоњених, на страну жртава стаљинске клике, и да устанемо против овог излишног

и жалосног крвављења. Та "дисциплина", која у нашем речнику не значи ништа друто до
слепа покорност, не партији, него клики која јој се моментално налази на челу, спречила нас
је да устанемо у одбрану политичких затвореника и осуђеника и да за њих тражимо бар она
права која тражимо за наше политичке једномишљенике од буржоаских режима, јер та права,
нажалост, немају у бољшевичкој Русији ни комунисти неконформисти. Да смо то учинили
првих дана клања у Москви, као што је мислио Рапопорт и остали, сачували би на тај начин
безброј живота руских комуниста, чиме бисмо извршили нашу комунистичку дужност и
скинули са себе одговорност моралних саучесника у овим ужасним покољима старих
бољшевика.
Поред "дисциплине", разлог овог злочиначког ћутања лежао је још у томе, што смо веровали
да ће саме руске масе и поред свег терора, а нарочито партијско чланство, моћи кроз партију,
ако ништа друго, а оно бар зауставити масовни покољ најбољих партијских кадрова. У ово
смо веровали, јер на жалост, нарочито ми који смо били изван Русије, имали смо још илузију
о правима чланства са једне, и нисмо имали појма о ужасном терору који је ГПУ завео у
СССР-у са друге стране. Најзад, ћутали смо и због тога што је међународна ситуација била
врло тешка те смо сматрали да није требало учинити ништа што би могло убити поверење
радничких маса изван Русије у Совјетску Унију, као и да је то унутрашња ствар Бољшевичке
партије, чије ће чланство умети пребродити и ову кризу без великих последица по режим, и
сачувати партију од расцепа. Веровали смо да ће руски пролетаријат, који је знао и умео
срушити царизам, знати и умети, такође, обуздати и ову шаку бирократа и насилника, који су
тамо завели режим, у коме једна бивша принцеза или принц, имају више права него један
бољшевик, бивши председник Совјетске владе.
И збиља, да се овај стаљински терор није проширио и на остале стране комунистичке
партије, чланице Коминтерне, па и на саму Коминтерну, као и да није дошло до савеза између
Хитлера и Стаљина, прешли бисмо преко свега овога, увек у нади да ће се реакција
партијског чланства осетити, а симптоми су се осећали скоро у целој Совјетској Унији. Али,
када је извршен покољ и страних комуниста, и када је доцније дошло до отвореног савеза
између Хитлеровске Немачке и Стаљинске Русије, када су се први пут, једна поред друге,
залепршале заставе српа и чекића и кука-стог крста, пукло нам је пред очима да је тамо у
питању почетак ликвидације бољшевизма, завођење личне диктатуре Стаљинове и
проширење стаљинског терора и на стране партаје, које би на тај начин постале обичне
агентуре московске полиције и њених шефова, а то даље значи ликвидирати у тим партијама
демократију и право критике, те довршити клање свих комуниста неконформиста и на страни
као и у Совјетској Унији. Завести и у њима режим слепе покорности неком пузавцу, који још
има поверење стаљинске полиције.
Тек после свега овога што се одиграло, увидели смо у каквим смо злочинима индиректно
учествовали у нашој кампањи за време првих процеса, и колику моралну одговорност
носимо као саучесници у ликвидацији наших пријатеља, руских и страних. Тек пошто су се
наше илузије разбиле о грубу стварност, схватили смо којим је путем кренуо кремаљски
термидорац са његовом кликом окупљеном око породице Кагановића. Све илузије да се тамо
ради искључиво за "човека" разбиле су се о стварност свакодневног уништавања најбољих
људи Совјетске Уније, чије је људско достојанство срољано у блато и потом утопљено у
њиховој сопственој крви. Када је дошло дотле, да у Русији уживају већа права помјешчици,
који су пришли режиму, него стара бољшевичка гарда, онда то значи, да се у Русији нешто
темељито изменило, и да то није она Русија, у коју смо ми млађи идеалисти веровали и били
готови да поднесемо све жртве. Када смо после 20 година совјетске власти спали на то да
констатујемо да је царистички режим био кудикамо хуманији за бољшевике као противнике,
него стаљински бољшевици (ако се исти тако могу назвати) за чланове сопствене партије,
онда обавезно морамо веровати да је то у ствари постепена ликвидација бољшевизма коју
Стаљин спроводи узимањем у своје руке све државне власти и укупног партијског апарата. И
најзад, када констатујемо, да је сгаљински терор уништио више бољшевика него што их је

уништио царистички режим, па можда и сви капиталистички режими заједно, онда са каквим
правом и каквим образом комунисти траже од буржоаских режима хуманији поступак са
њиховим противницима?
Када смо принуђени да констатујемо да комунисти имају много више права у једној "трулој"
буржоаској демократији него комунисти у "совјетској демократији", која их уништава на
десетине хиљада, онда збиља има нешто труло у том режиму, а ту трулеж не треба тражити
на страни стрељаних и прогоњених.
И најзад, зар се морало прибећи масовном стрељању опозиционих елемената у партији, када
су комунисти против смртне казне, и када је иста укинута и за криминалце? Зар у Совјетокој
Унији нема довољно затвора и простора где би се могли "изоловати" опозиционари, ако се
већ није могло или хтело са њима сарађивати; зар није било боље и човечније те заслужне
борце совјетске револу ције послати у Сибир или још даље, на поларна острва, него их
подавити у разним Љубјанкама? Каква иронија! Ми захтевамо од буржоаских режи-ма благе
казне за комунисте, а нико од нас није се усудио да захтева од "комунистичке"' Русије блаже
казне за комунисте из опозиције, који нису ни шпијуни ни издајници, већ смо напротив,
запенушаних уста тражили у резолуцијама и у штампи за оне који су били наши учитељи и
који су били стварни творци совјетске власти, да треба да умру "као пси", чиме смо стално
куражили убице да продуже свој крвнички посао.
Затим, ми свакога дана говоримо о култури, и што је још најсмешније проповедамо да је
совјетска власт носилац културе и бранилац исте од међународног фашизма, док се за то
време та иста власт служи истим некултурним и варварским методама против својих
сопствених чланова. Ми смо се ругали земљама које су спаљивале марксистичку, јеврејску и
демократску литературу, док данас нема ни у једној руској библиотеци дела Троцког,
Бухарина, Зиновјева, Безименског, Пастернака, Кољцова и других, која су свакако спаљена
(као што смо ми по налогу Коминтерне спалили брошуре последњег секретара Ком. партије
Југославије Милана Горкића у Паризу). Ниједна руска војна библиотека не располаже више
делима стрељаних совјетских маршала, а нарочито Јегорова који је писац скоро свих војних
уџбеника и великог броја чувених војних студија.
Никада ниједна људска заједница није могла да напредује ни да се развија без дисциплине.
Али исто тако никада и ниједна заједница није могла опстати ако је она од својих чланова
тражила само обавезе, а није им давала и права. А основно право члана једне заједнице, јесте
право да може слободно бранити своје уверење пред члановима те заје-днице, слободно
критиковати њене недостатке и злоупотребе које се могу десити приликом извођења њеног
програма. То нарочито важи, за радничке заједнице, јер су радници први схватили значај
слободе и демократије, јер су они били прве жртве насиља и безвлашћа. Једна радничка
партија не може се замислити без унутрашње демократије и права њених чланова на критику.
То су нас учили први пролетерски учитељи Маркс и Енгелс, то нас је учио и Лењин, па је то,
као што ћемо видети касније, понављао и Стаљин. Принцип демократије и права аутокритике
стављен је на чело статута кому нистичких партија. Тај принцип постоји и данас, али
нажалост, само на хартији, те и поред тога, лете главе њених најбољих чланова, а остали, који
су преживели ово катастрофално крвављење нису сигурни да ће замркнути и осванути.
Никада у једној заједници сви људи нису једнако мислили по свим питањима, ако већ нису
пустили једног између њих да за њих мисли и дела, како сам нађе за сходно. Чак и верске
заједнице, које су у име виших сила тражиле од своје пастве да се без размишљања и без
резерве покоре догмама, и оне су имале својих чланова, који су те услове подвргавали разуму.
Хришћанство се поделило на безброј секти и јереси, па да ипак није ништа изгубило од свога
првобитнога. Па и у радничким партијама није могуће да сви имају исте погледе по свим
проблемима и свим питањима. Отуда су се у свим партијама, па и у бољшевичкој, по разним
проблемима и у разна времена јављале струје које нису делиле мишљење већине, или које су
каткада имале чак и апсолутну већину у односу према вођству. Ипак, све то није ни најмање

каквих је ове злоупотреба било у гоњењу и масакрирању старих бољшевика. Стрељани страни комунисти (као и домаћи). критика само учвршћава. а нарочито без објашњења у чему се састоје њихове "издаје" и њихова "шпијунска" работа. него су и оне саме разорене или десетковане. Ето. која више није оно у што смо раније веровали. не само да није тражено одобрење од партијских инстанци. ГПУ је полиција једне државе. како су наши партијски представници у Москви и угледни партијци стрељани од стране ГПУ-а јер су некада били у опозицији исто онако као и чланови партије Совјетске Уније. али не и за стрељање. без икаквог претходног обавештења партијског чланства. јер. да као чланови комунистичке партије. Сада нам је први пут пало у очи да совјетска полиција има права на наше животе исто онако као и на животе совјетских грађана. То се све чини без знања партијског чланства и без његовог одобрења. Стрељао је по групама. који су макар кад и макар где изразили мишљење које се није слагало у оном моменту са партијском "линијом". И код нас су сличне индивидуе одиграле своје . и који су још одавно капитулирали пред "стаљинском линијом" било из страха. јер ћемо видети касније. Што су "мртве душе". Најзад. Из овога излази. Највећа је казна искључење. имали смо пред очима партијске статуте и партију која је искључиво надлежна да примењује казне над својим члановима али само у оквиру тих статута. а нарочито елементи туђи радничком покрету нашли погодан терен да се у новој ситуацији свете или да се попну у бирократској стаљинској хијерархији. како је некад говорио Стаљин. а никако не разара. мјасниковци. Међутим. шеф србијанског пролетаријата дао је изјаву да је "грешио" у његовом националном питању. За стрељање страних комуниста. И др Сима Марковић. Јер им то дозвољавају и гарантују партијски статути. Али. Исти је случај са свим осталим групама Југословенске партије. Отуда и није никакво чудо. па макар то било и по цену тоталног истребљења свих неконформиста. Стаљин је хтео. почело се са стрељањем свих њих без обзира на њихово "покајање" и на њихову оданост стаљини зму. то је разлог стрељања. против кога смо имали права да се жалимо партијском конгресу. као што је случај са Јежовим и др. Потом су стрељани у Коминтерни сви они који су делили мишљење шефова опозиционих група. а међу њима и југословенских. разни провокатори и истински шпијуни. То је случај са већином руских комуниста и скоро са свим страним. па и југословенским комунистима. и да више не мисли као раније па је ипак пао. што су у овој општој хајци против неконформиста употребљена сва. Отуда и није чудо. па чак и Коминтерни. па и најнедостојнијаа средства. било из бојазни да се не цепа партија. зиновјевци. Када су могле да се изнесу немогуће оптужбе против оптужених. дошао је ред и на стране комунисте. и најзад. а свакако и против воље тог чланства и партијских органа. то је нешто сасвим нормално у таквој ситуацији. да сви мисле као и он. што се та трагична ситуација пресадила и у стране партије. бухаринисти па чак и стаљиновци. и како су критике опозиције добијале овоје оправдање у самом Стаљиновом раду. онда каквим се све средствима није служило да се те оптужбе прикажу бар приближно као тачне. надлежних за казне. иако је сада и сам Стаљин прихватио Симино гледиште за Југославију по националном питању. па макар то разорило и сам бољшевички режим. Ко је извршио све ове злочине над страним комунистима? Совјетска полиција ГПУ по налогу Стаљиновом. нисмо ништа до жртве и слуге једне стране полиције. чак и они који су за рачун Стаљинов били извршиоци овог крвавог дела.нашкодило бољшевичком режиму. а нарочито у Југословенску. једне стране државе. Стрељани су троцкисти. Све друго је фантазија. који се нису слагали са оваквим начином ликвидације опозиције. како један незнатан број од њих није био положио оружје. међутим. видећемо. мада су још одавно сви ликвидирали своје групе и фракције и одано сарађивали у партији уколико су им партијски послови поверавани. Сви су стрељани само зато што су веровали да имају права да слободно говоре у својој партији и да бране своја гледишта пред партијским чланством. Ми из базе. то су махом били они који су били у опозицији пре 10 или 15 година.

Моменат је био драгоцен. Ово изгнанстао је било врло загонетно. када је отпочео стаљински терор. У току те интервенције мојих пријатеља уверио сам се да наш изгон није тражило југословенско послансгво већ је денунцијација дошла са друге стране. који је издао књигу 'Новим путевима'. 'много обећава итд. Тек после 4 месеца. Сав посао ових неколико пузаваца који су се нашли захваљујући Горкићу на челу партије (јер је на крају крајева ипак некога требало оставити на челу партије) састојао се у томе да пронађу оне партијце. Навешћу само један пример. који води рачуна о овим пословима. Тада сам се обратио Лиги за Право човека која је са доста муке успела да обустави мој изгон. јер је потребно претходно да се поведе о нама анкета. који тако живо илуструје каквим су све средствима били у стању ови људи да се послуже. у којој пружа џелатима против радничких бораца оружје." Утврдили смо да овај напис долази из парти-јског вођства из Париза. јер се знало да смо ми скинути са свих партијских послова још 1937 године. У ствари то је био само изговор. Ти људи. јер смо сви били код француске Комунистичке партије легализовани. после једног увода против београдске полиције стоји и овај пасус: "Са својом плејадом шпијуна. што уосталом није било тако тешко. Можда до прве прилике. затим писцу ових редова и још неколицини наших интимних сарадника и пријатеља. а парочтпо бившим генералним секретаром КПЈ Горкићем. . Пало нам је у очи. било преко француске партије. Сва су средства употребљена у терећењу људи који су имали ту несрећу да су се налазили у Совјетској Унији. осим њих није више никога остало. да међу изгнаним нема ниједног од стаљиноваца. Виктору Башу и Емилу Кану на свесрдном заузимању. Осојцем (ваљда Кусовцем). Мустафом Голубићем. који су све до последњег дана важили као најватренији "горкићевци" задржани су на челу партије нарочито услед тога. Када смо се обратили француској Комунистичкој партији да преко својих органа интервенише код г Министра унутрашњих дела. такође. да се најуре из партије не само такозвани "горкићевци". итд. И. јер збиља. известила ме је да је партија "одобрила" интервенцију. а потом и у Југославији. а овај нас је скоро све и лично познавао. као што је случај са Павлом Бастајићем. а и сама терминологија је довољан доказ ове нотице. са овом екипом. који би евентуално били кадри да ометају њихове полтронске работе. почела је стаљинска хајка против Југословеноких комуниста у Паризу. У то време наређено је у Центру веза и Црвеној помоћи да о нама ништа не предузимају. У једном париском листу ("Либертер" од 29. као и за њихове московске колеге. Аћимовић. У Јулу месецу 1938 године.недостојне улоге провокатора и допринели да се отера скоро све партијско вођство у смрт или у Сибир. изговорио се да не може одмах да интервенише. као и у партијској штампи у Паризу. пошто је Црвена помоћ сазнала да сам се извукао. Али они се нису задржали само на денунцијацијама совјетској полицији. XII 1938). у које би Стаљин имао поверења. "цвијићевци" итд. Ови вајни представници партије послужили су се денунцијацијама код француске полиције. Андријом или 'Ериестом'. јер је иста као и она која се употребљава против неконформиста у Москви. париска полиција је отказала гостопримство др Лабуду Кусовцу. као и у Русији. Рајком Јовановићем. па да их "очисте" као "несигурне елементе". као и са другима. они су денунцијацијама призивали у помоћ буржоаске полиције. већ и "марковићевци". одмах после хапшења секретара партије Милана Горкића у Москви. министар полиције нове владе Стојадиновића. а иарочито у комунистичкој партији. интересантан. Пошто је извршен посао у Москви. те користим прилику да се и овим путем захвалим г. Сва су за њих средства дозвољена. њен представник. провокатора и дуплих агената камуфлираних у свим политичким партијама. Тамо где нису могли да се послуже ГПУ-ом. било преко агената ГПУ-а. да се види да ли смо чланови партије. Други доказ директних денунцијација је. Марићу и њиховим женама. док се не нађу гори.

која је Стаљиновом вољом погазила основно право страних политичких емиграната . (што на жалост изгледа да је све свршено). листова. правом која ми у свакој прилици тражимо од буржоаских режима. да прикаже и разголити овај режим крви и ниских клевета које је завео Стаљин у земљи са његовом полицијом. Треба бранити част и истину од лажи и клевета. Као један од блиских сарадника. за време. Потребно је учинити све да се отресемо полицијског стаљинског туторства. па да га после извесног времена уврсте у списак стрељаних. хтео сам. да се више не може ћутати. а то ће бити. Трудио сам се да то "чишћење" представим по комесаријатима. и најзад да траже амнестију свих политичких затвореника. циљ је ове брошуре да прикаже право стање у Совјетској Унији. одвојивши партијски апарат од државног. довољан доказ о немогућности оптужби о такозваној "шпијунажи" и "издајству". свакако стрељаног. који су успели да умакну својим џелатима. пре свега. мада је било таквих слу-чајева. такође. треба спасавати људе. часописа. Потребно је затам наћи неки излаз. године па до данас. Мој посао није био лак тим пре. када се зна да осим малог броја. када су у питању гоњења напредних елемената. скоро сви високи државни функционери су истовремено и чланови партијских инстанци. француских и руских. Отуда сам био присиљен да црпим податке из разних брошура. Са друге стране. као и из дела "дезертера". последњег секретара партије Милана Горкића.право азила. Трудио сам се нарочито да не уврстим у листу покланих оне жртве чије је стрељање демантовано. а нарочито странаца. што је скоро немогуће доћи до података о клању и затварању домаћих и страних комуниста. потребно је дићи глас протеста и учинити све да се још преостале жртве стаљинског термидора спасу из Совјетске Уније. да са овом брошуром допринесем у прочишћавању ситуације и расветљавању истине. Да би читаоцима било што јасније ово термидорско лудило. да тражи право излаза из Совјетске Уније свих ухапшених и искључених који још нису стрељани. да су московски листови по три пута демантовали стрељање неког "шпијуна". Будући да су масовна стрељања заузела такве размере. повлачећи се из партије. што је иначе доста тешко. света дужност радника и напредних елемената је да се тражи њихово пуштање на слободу и дозволи да могу слободно напустити стаљинску Совјетску Унију. дао сам биографије већине стрељаних да би се видело какве су све улоге играли пре револуције. I Демократија и право критике у партији Овакав начин уништавања партијских кадрова у противречности је са основним правом човека и грађанина. и по узимању власти у Совјетској Унији. а тако исто и у осталим. Цвијић и други. Хорватин. не . овакво варварско истребљивање. Новаковић. јер о њима не пише много ни сама совјетска штампа. Али.Све то. натерало ме је да изађем пред јавност са овом брошуром и да јој бар приближно представим биланс стаљинског терора од 1935. Милан Горкић. И најзад. неки нови пут за радничко и напредно деловање. најзад. Ако још нису стрељани Сима Марковић. те да на тај начин подстакне радничке и напредне елементе да поведу енергичну акцију у корист жртава стаљинског терора. како у руској Комунистичкој партији. да станемо на наше ноге и да учинимо крај злочиначком истребљивању радничких бораца које Стаљин коље у разним Љубјанкама. Филип Филиповић.

Отуда Лењин вели: "Признати отворено грешку. да једна партија не скрене са правог пута и не огреши се о статут и програм око кога је окупила своје чланове. Француска Комунистичка партија у својим статутима овако објашњава принцип демократије и слободу критике: "Структура партије се базира на припципу демократског ценшрализма. чланова партије.политичких противника. По њему се углавном и мери демократија у једној људској заједници. Исто тако и признати њене грешке и указати на њих искреном критиком и самокритиком. " Али не само да је тако говорио творац бољшевизма Лењин. окупљени око комунистичких партија свакако нису хтели. јер је само тако могуће освојити масе и задобити љихово поверење." На седници Централног комитета Бољшевичке партије. у апсолутној противности и са комунистичким доктринама. значи сигурно поћи странпутицом. присиливши и остале партије да то исто учине. дискусија је слободна у нашој партији. У свим. као и Лазар Кагановић. то је касније понављао и његов "заменик" Стаљин. такође. те у комунистичкој партији су сада задржане само дужности и слепа покорност вођству што у многоме личи на фашизам. већ по њеним делима. Укинути то право. свак има право да изнесе своје мишљење и да га брани од ћелије па до Централпог Комитета. тј. пролетерска демократија треба да буде кудикамо шира од сваке буржоаске демократије. Међутим." "Ми ие само да се не бојимо критике. " У једној пролетерској заједници слобода критике треба не само да је право. већ излазимо пред радничку класу голих груди излажући јој политику партије са њеним недостацима. већ и у статутима Бољшевичке партије налазе се на почасном месту ови основни принципи комунистичких партија које је Стаљин погазио. јер смо партија пролетаријата. године после оштре критике опозиције потврђен је принцип "аутокритике" и демократије у партији. јер смо ми партија аутокритике. на партијском конгресу. је доказ да се о тој демократији као ни о правима чланова у Бољшевичкој партији не може говорити. него неконформиста је. један од најглавнијих помагача Стаљинових у истребљивању старих бољшевичких кадрова. Гоњење старих бољшевичких кадрова од стране Стаљина и његове клике. нарочито у легалним партијама може се на првом месту наћи став о унутрашњој демократији и слободи дискусије у партији. Према комунистичким теоретичарима." Овај основни принцип унутрашње демократије пренет је у програме свих комунистичких партија. то је зиак озбиљне партије. још и данас. испитати плашво средства да се она исправи. анализирати ситуацију која их је проузроковала. приликом полемике са Кауцким. већ и прва и најосновнија дужност једног члана те заједнице. На овај начин укинуто је основно право партијског чланства. најбоља је гаранција да једна заједница. Совјетска власт је 1000 пута демократскија од сваке буржоаске републике. која је одржана у априлу 1929. пише: "Пролетерска демократцја је хиљаду пута демократскија од сваке буржоаске демократије. Лењин нас сам о томе учи: "Бољшевички метод нас учи о неопходпости аутокритике. То радници. вели даље Лељин. Критика је начин да се укаже на грешке које се могу десити у спровођењу партијске политике и извођењу њеног програма. не само у комунистичким партијама изван Совјетске Уније. У априлу 1934. Партија се челичи аутокритиком." Право критике проистиче из принципа демократије у партији. масовно стрељање свих неконформиста. које као први принцип истичу: унутрашња демократија у партији и право критике партијских чланова. Лењин сам. који је одржан непосредно пред почетак совјетског термидора Стаљин вели: "Верификација партијске политике врши се не по њеним паролама и одлукама. открити њене узроке. .

моралних ни интелектуалних. вели на XVII партијском конгресу: "Слободна и озбиљна критика проблема партије у разиим организацијама партије је за сваког члана Комунистичке партије осиовно право које произилази из унутрашње демократцје партцје. скоро фашистичког конформизма."Аутокритика нам је. такође. довела је до клања неконформиста у Совјетској Унији. Узрок томе лежи у режиму партије. "десни". пракса је нажалост нешто сасвим друго. били су још од првих дана прогоњени. критикујући НЕП. Последица тог крутог. "центар" итд. њепа је вредност позитивна. Они који су се усудили да критикују извесне радње или интриге Стаљинове које су имале за циљ завођења његове личне диктатуре називани су "леви"." На истом конгресу Косиор. било чак и заједно све групе. који су у свакој згодној прилици успевали да убеде Стаљина у своју лојалност и у слепу покорност "најбољем од најбољих" и "једино непогрешивом Стаљину". захваљујући факту да је Стаљин имао у рукама полицију и партијски апарат истовремено." То је само теорија. да би сада под Стаљином партија постала конформистичка." Овим појединачним критикама против угушивања демократије у партији формирају се и придружују се и поједине групе и фракције које протестују против диктатуре у партији. један од првих опозиционара и неконформиста. Само на бази унутрашње демократије у партији. почела је по етапама да ишчезава демократија у Бољшевичкој партији. било преко својих група. Још за живота Лењиновог. такође. Александра Колонтај. шеф "Радничке опозиције". горко се тужи: "Друг Фрунзе је обећао да ће ме убедити помоћу митраљеза о исправности његовог гледишта. а на њихово место постављани су људи. Тврдим да је Централни комитет почео да обрађује борбу фракција То је режим песпице " Услед оваквог стања у партији и услед таквог става партијског вођства напустио је партију велики број старих бољшевика. Мураловим и Серебријаковим. Мисао је угушена. Чак и ако радничка критика ие садржи ни 50% истине. затварани или депортовани. Он мора да се измени да би се радници осетили као у својој кући и да могу у њој да примењују политику класе. постао је бирократски и императиван. Сви они који се нису слагали. Партија престаје у великој мери да буде жива . а нарочито после његове смрти. и до извесне мере војиички. који су на време осетили сву опасност од Стаљинове политике у партаји оштро протестује против конформизма који Стаљин све више практикује у партији у свом меморандуму они између осталог веле "Лоша дирекццја парализира и разара партију. Као такви марљиво су одстрањивани од партијских и државних функција. вели у свом говору Косиор. разни каријеристи. оштро напада уништавање демократије у Партији: "Нова политика умањује активност партије. а потом и у осталим комунистичким партијама." Лазар Кагановић. без великих вредности. потоњи секретар Украјинске Комунистичке партије и десна рука Стаљинова у Украјини (а који је данас само због тога ишчезао) износи тешке оптужбе против покушаја уништења демократиуе у Партији: "Систем дирекције наше партије. вели Стаљип тада. Шљапников. стари бољшевици на челу са Пјатаковим. може се у осиови развити бољшевичка критика. други секретар партије. па макар и на најнезнатнијим питањима са Стаљиновском "линијом". као за време ратног периода. Још на XI конгресу партије. Позната група "46". потребна као ваздух и вода.

Представници ових група и скоро све њихове познате присталице "неконформисти". са друге маса чланова. Лењин умире. опозицији се придружују скоро сви стари бољшевици. што је натерало Политбиро партије да усвоји. . Покушај на XIV конгресу да се дође до измирења и да се све групе узму на рад у партији и да им се дозволи слободна активност под дирекцијом ЦК партије је пропала. са друге стране. У радничким масама. потребно је било уништити опозицију. била листа за стрељање неколико година касније. тражи широке конференције чланова партије. Не само да нису ујединили снаге у борби за демократију а против личне диктатуре Стаљинове. јер је Стаљин одбио са њима сарадњу. уништени су огњем и мачем да би се сачувала власт групе бирократа и терориста. Тада Стаљин остаје у мањини. Тада Лашевић тврди "да је партија присилила опозицију да иде у шуму". Има професионалних функионера партијских назначених одозго и солидна маса комуниста. Стрељане су све групе. искључиво због тога да би избегли расцеп партије која им је била преча од свега. Осинским и другим. група Троцкога. Да би се сачувала лична власт. Када је опозиција увидела да је направила катастрофалну грешку прибира се. који не узима никаквог учешћа у животу партије. Са једне стране хијерархија секташа. Отуда и долази масовно стрељање свих бољшевика из опозиције од 1920-1936. односно демократија у Бољшевичкој партији. Тада се већ јасно види неколико струја које су имале већину у партији. група Преображенски-Смирнов итд. заједно са листом пређашњих опозиционара. 1928 настаје друга етапа учвршћивања личне диктатуре Стаљина и његове бирократске клике. дакле још за живота Лењиновог. Познат је још и меморандум "83". такође. иако је иста фигурирала у партијским статутима. јер су увидели да су њихове критике и њени погледи и по колекгивизацији и по стању у партији и држави били у великој мери исправни. Комуниста Штусов тражи. Уместо тога видимо да је партија све више и више подељепа. нарочито међу партијцима. резолуцију о унутрашњој демократији у партији. на XI Конгресу да чланови партије могу слободно говорити и да им се не прети казном јер су се усудили да "говоре данас оно што је јуче рекао Лењин" У овој борби за демократију у партији учествује и Троцки са Красином. "Радничка група".активност. У то доба спада оштра борба опозиције против Стаљина и скоро опште неслагаање свих старих бољшевика са његовом политиком. а нарочито пред доношење петогодишњег плана. где се слободно могу дискутовати сви проблеми који се постављају у партији и држави. Бирократски кремаљски режим почиње да се љуља из темеља. уједињује се. Против њега је чак и Ворошилов. Ова правилна бољшевичка критика старих бољшевичких кадрова и твораца Бољшевичке партије имала је великог одјека у руским радничким масама. већ су један за другим почели да капитулирају. а са њим и сама резолуција. који је одлучно устао против насилне колективизације села. заправо сви њени представници: група "Радничка правда". да буде активна итд. и још једном. који су обојили Совјетску Унију крвљу њених твораца. То је било 1923 године." Ова група даље тражи примену статута у животу партије. године. После смрти Лењинове. Али њихова неодлучност их је коштала доцније живота. чија је листа. те су се могле досга лако отрести Стаљина и његове бирократске клике. одбивши да употреби војску против побуњених сељака. симпатије према опозицији расту.

затворен је и ишчезао. 1. велики пријатељ Стаљинов. са кога је положаја заменио у комесаријату финансија ухапшеног Гринку. Стаљин га је поставио за комесара пошта и телеграфа. потпредседник Савета рада и Одбране. совјетски амбасадор у Риму и Лондону Делегат на Брестлитовској конференцији мира. стрељан је 1 председник Савета народних комесара. као опозиционар у процесу са Јагодом и стрељан са још 15 "шпијуна" као "издајник". по свршетку права у Казану. Проносе се вести да је ухапшен јер се противио стрељању опозиционара. преко 40 народних комесара (министара) и безброј поткомесара и виших државних функционера. Рођен 1881. а против личне диктатуре Стаљина и његове клике. члан Централног комитета и Политбироа партије. потпредседник Савета народних комесара.II Стрељање државника. на којем је положају и затворен. председник Совјета у Москви. Када се "покајао". Овој импозантној групи стрељаних бољшевика треба додати стотине и хиљаде виших и нижих совјетских чиновника. После првог "чишћења" Стаљин му . Чубар је био председник Савета народних комесара за Украјину. 24 амбасадора и посланика на страни. већ као "шпијуни" и "издајници". члан Централног комитета и Политбироа. Осуђен је. и најзад га Стаљин. као свог поверљивог човека поставља за потпредседника Савета народних комесара централне владе. официра и виших чиновника Крвава метла је нарочито прошла кроз државне институције. 11 председника Савета народних комесара (председника владе). 4 потпредседника и око 30 народних комесара (министара) централне Совјетске владе. директор издања Лењинових дела и комесар унутрашње трговине. Што се тиче федералних република. члан је партије од њеног стварања. бивши директор "Правде". Пошто се 1930 прикључује опозицији и води енергичну борбу за демократију у партији. После револуције заузимао је највеће положаје у совјетској државној администрацији: Председник Економског савета. излажући се прогонима и осудама. пошто је сматран за једног од најоданиЈих стаљиноваца. Према статистици коју сам водио још од првих дана совјетског термидора. какви су били за време грађанског рата. централног органа Бољшевичке партије. 2 Стрељање потпредседника Савета народних комесара Од потпредседника Савета народних комесара цетралне владе стрељани су Камењев. Члан је Централног камитета Бољшевичке партије још од њеног стварања. Од војника је стре-љано 3 маршала. Сељачки син. стрељано је 4 председника република. како би на њиховим лешевима Стаљин што боље учврстио своју личну диктатуру и спроводио своју сопствену политику. познати бољшевик. Његово хапшење у Москви је изазвало право запрепашћење. председник Савета рада и Одбране. суспендовао га је и поставио на његово место Молотова. Његово хапшење уопште није ничим мотивисано. а по смрти Лењиновој долази на положај председника владе. а потом за исто дело као опозиционар осуђен је на смрт у групи Зиновјева и стрељан. Чубар. Стрељање Лењиновог наследника Рикова После смрти Лењинове. нити је припадао ма којој антистаљинској групи. директор Лењиновог Института. Никада није био троцкиста. десетине хиљада официра. сав се посвећује партијском илегалном раду. не као хероји. по свој прилици стрељан. на положају председника Савета народних комесара централне Совјетске владе заменио га је Риков. 35 генерала и 19 адмирала. Рудзутак је члан Политбироа партије још од 1926 године. Камењев је члан опозиције још од 1928 године и после изгона Троцког из Совјетске Уније постаје њен стварни шеф. После убиства Кирова затворен је и осуђен заједно са Зиновјевим на 5 година робије. који су сви приложили своје животе на Стаљинов жртвеник.

Мезлаук. депортирани или се налазе још увек по затворима чекајући моменат када ће се и они попети на гиљотину као "шпијуни". Три казне за исто дело. потпредседник Госплана и посланик Уфе. бивши комесар за тешку индустрију. искључен је из партије 17 марта 1935 године. а потом је депортиран. па. бар за сада. Упорно су се проносиле вести да је и он стрељан. Две године доцније 21 децембра 1937 Јенукидзе је осуђен на смрт и стрељан. Други разлог лежи у томе. Мезлаук (Валеријан). Никада није био у опозицији. које је Стаљин преду зимао не консултујући надлежне партијске органе. такође. пошто је отерао кога у Сибир а кога у смрт. рекао је на партијском конгресу. Овај положај заузимао је чувени ђурђијски бољшевик и лични пријатељ Стаљинов Јенукидзе још од 1918 године. Његова осуда на смрт доказала је да је историја "принцезе' била само изговор за скидање Јенукидзеа са положаја генералног секретара Совјетске Уније. Пошто је скинут са свог положаја. лондонски Мајски и први помоћник Литвинова Потемкин. није припадао ниједној опозиционој групи. Према званичном коминикеу скинут је јер је у његовој канцеларији била запослена нека бивша руска "принцеза". У овом општем клању совјетских дипломата комесар Литвинов је одиграо улогу црнца против својих најближих сарадника. Он је са Калињином потписивао све реформе и наименовања народних комесара. Уствари ово је био само непосредни повод. су париски амбасадор Сурич. неизвесна.је поверио положај потпредседника Савета народних комесара централне Совјетске владе. највећа личност Совјетске Уније је њен генерални секретар. највише је страдао Комесаријат спољних послова. дошао је ред и на њега да на сопственој грбачи осети сву . 4 Стрељање народних комесара и њиховог помоћног особља а) Комесаријат спољашњих послова Од свих државних установа. Једини који су спасли своје главе. После једног личног напада партијског органа "Правде" смењен је и затворен као "неспособан" 17 марта 1938 године. што је Стаљин у својству секретара партије узео све државне послове у своје руке против чега је Јенукидзе отворено устао. Члан је партије од 1900 и скоро стални члан њене контролне комисије. Главни разлог лежао је у неслагању са извесним мерама у партији. Један од секретара партије. За његово име је везано све совјетско законодавство и сви декрети. Али Стаљин се није задржао на овој казни против свог личног друга и пријатеља и против једног од својих најоданијих сарадника. Сулимов је стрељан са положаја председника Савета народних комесара Руске Републике. Скидање Јенукидзеа са послова требало је оправдати јавно. Са положаја потпредседника Савета народних комесара затворен је заједно са Рудзутаком. Пуних 16 година Јенукидзе је био друга званична личност Совјетске Уније. Његова је судбина. да је Јенукидзе скинут "пошто је изгубио квалитет правог бољшевика". 3 Стрељање генералног секретара Совјетске Уније После председника федералних република Калињина. комесар за изградњу машина. Јенукидзе је уствари отворио еру стаљинског терора против свих оних који су покушали да се одупру његовој личној диктатури у партији и држави. јер је он био једна од врло омиљених личности Совјетске Уније. такође. За три године Стаљиновог терора у овом комесаријату стрељано је 4 помоћника комесара Литвинова и 24 амбасадора и посланика на страни. Са положаја генералног секретара Совјетске Уније скинут је 4 III1934 године због "неморала". Хрушчов. Сви остали су или стрељани. заједно са још неколико народних комесара.

Тако је пао још један стари бољшевик "отац колективне безбедности". Њему су Стаљин и већина чланова Политбироа замерили да је хтео да закључи овај пакт са Енглеском по сваку цену. То је био непосредни повод пада Литвинова. како му је било право име. Услед те његове активности. један од највећих поборника мира. или Валах Мајер. Па. Будући да је оваква политика била у складу са интересима светског пролетаријата који је био угрожен од фашистичких земаља. што је он оптужен као "морални кривац" за тобожњу ситуацију у његовом комесаријату. те су у најкритичнијем моменту напустили своје савезнике и тиме дали Хитлеру могућности да изазове светску катастрофу. да би касније. Страна штампа је неколико пута доносила вести о паду и Литвинова. највећи совјетски дипломата и после Бријана. Исто тако и према оптужницама против похапшених дипломата добија се утисак да су сви дипломати били у служби. који се сада налази у Пољској. и што су фашистичке земље повеле неку врсту крсташког рата против Совјетске Уније под фирмом "Анти-коминтернског" блока. већ је била сагласна и са бољшевичким доктринама. и поред свих тих оптужби Литвинов се најдуже одржао на положају комесара. Још у младим годинама он прилази бољ-шевицима. да би га после неколико година примила као совјетског министра спољних послова са свим почастима. Никада није припадао ниједној од опозиционих група. По повратку из емиграције Литвинов постаје главни сарадник Троцког а потом Чичерина у комесаријату за спољне послове. где је само за три месеца све особље смењивано три пута. . Стаљин и његова клика. под најтежим околностима дири-говао са много успеха овим тако важним ресором. Они су били ништа друго до обични "курири" Троцкога. један од разлога пада Литвинова јесте тај. ипак. из Москве. који је хтео да продужи традиционалну мировну политику Совјетске Уније. с обзиром на њихове методе и на све ово крвављење совјетских грађана били су много ближи фашистичким државама него демократским. било разних светских полиција. односно њена Украјина била угрожена на првоме месту. Литвинов је био тај који је мењао новац који је Стаљин "експроприсао" у Тифлису ради финансирања партије. било Троцкога. пак. Као први резултат ове политике дошло је и до идеје народног фронта у појединим земљама. Отуда се веровало да је он преживео термидорску кризу. пуних 15 година. Максим Литвинов. Сасвим је било разумљиво да је политика Совјетске Уније требало да се што тешње веже за демократске земље. његов комесаријат био је "центар шпијунаже против Совјетске Уније". Непосредни повод паду Максима Литвинова били су преговори о склапању пакта са Енглеском. где и данас живи његова породица. шефа совјетске спољне политике. пакт са Француском и преговори са Енглеском су били логична последица ове политике. Поред тога. Добија се утисак да је у овом клању совјетских дипломата следило своје шефове скоро све ниже особље. пада и он као жртва стаљинског терора. и најзад. да у њему покаже све способности одли-чног дипломате. што је Совјетска Унија. лон-донска полиција га прогони из Енглеске. рођен је у Бјелистоку. "Русија као фактор мира" одједаред је постала саучесник потпаљивача рата. па чак и њен најбољи помагач. па према томе и "шпијуни" страних држава. која је одговара-ла. За илустрацију овога служи нам најбоље совјетско посланство у Варшави. Према вестима. свакако. емигрира и постаје са Красином један од организатора за убацивање у Русију бољшевичке литературе и пропагандиста из иностранства. Међутим.тежину немилости кремаљског диктатора. будући да је она сама дала директиве разним комунистичким партијама да поведу у овом смислу оштру кампању. а и највернијег извршиоца поли-тике Кремља. Међутим. који је постао "центар" антистаљинске акције. не само интересима светског пролетаријата. Ово утолико више.

Пришао је партији за време револуције. За време револуције он је генерални секретар Бољшевичке партије. Стомоњаков је био совјетски трговачки представник у Берлину. Стомоњаков је четврти помоћник Литвинова који је ишчезао. Поред Радека он је једини остао у животу из познате групе осуђених Радек-Пјатаков. пошао путем изгнанства. један од најближих сарадника Лењино-вих. и у том својству је и потписник Брестлитовског уговора о миру. чим је смењен са положаја. Секретар совјетске делегације у Брестлитовску а потом помоћник Чичерина: 1921. поткомесар шума. Члан је колегијума за спољне послове од 1926. Потемкина и Сурича. поткомесара стрељани су сви осим Потемкина. Крестински је члан партије од 1903. по свршеном правном факултету сав се предаје бољшевичком раду. комесар финансија и најзад Литвиновљев помоћник у комесаријату спољних послова. рођен је 1889. са кога је ликвидирао скоро све старе бољшевике. септембра 1938. Од 1921-30. Сокољников. По повратку из Кине помоћник је Литвинова и амбасадор у Турској. како у Русији. Амбасадори и министри на страни. Стаљин се није усудио да смакне и његову главу. Јерменин пореклом. све до пада.) Све су то стари бољшевици који су за време револуције играли капиталну улогу. свакако. и један од највернијих линијаша у Бољшевичкој партији. Стари бољшевик. Као народни посланик присуствовао је само једној седници Совјета у јуну 1939. Пореклом Бугарин. на ком је положају ухапшен и осуђен као "издајник" у групи Радековој на 15 година робије. а потом комесар правде. Крестински. па према томе противник Троцког по такозваном "кинеском питању". године. комесар финансија и најзад. потпредседник државног плана. или затворени и депор-тирани. да. његови су портрети ишчезли из свих установа совјетских. пре него што се Стаљин дочепао овога положаја.О његовој судбини се врло мало зна. поткомесар спољних послова са кога је положаја затворен и осуђен у групи Рикова на смрт и стрељан као "шпијун". а затим одлази у Кину где игра врло важну улогу у Куоминтангу. За време револуције командује трупама у Туркестану. један од најугледнијих бољшевика. (Овај се одржао. Совјетски је амбасадор у Варшави. као уосталом и о судбини великог броја угледних бољшевика. Син професора гимназије. Скинут је са положаја поткомесара за спољне послове 7. одакле јс опозван у Москву и стрељан без суда 21. године заједно са Јенукидзеом као "одвратни ппшјун у служби међународиог фашизма". за једног од најинтимнијих сарадника и пријатеља Стаљинових. или стрељани. да би и он потом. децембра 1937. Никада није припадао ниједној опозиционој групи у Бољшевичкој партији. он је совјетски амбасадор у Берлину. да не би следили трагичну судбину својих колега који су ло одласку у Москву затварани и стрељани. или пак одбили повратак у Москву. и према вестима стране штампе такође стрељан без суда. зато што и није стари бољшевик. припадао је опозицији. Био је интимни пријатељ Лењинов. Потом је делегат у Хагу. а тако исто и на страни. Сматран је. Од 1928. члан ЦК и Политбироа Бољшевичке партије. сви остали амбасадори и посланици на страни су. године. Са положаја поткомесара за спољне послове одведен је на губилиште и Крестински. Само захваљујући његовој великој популарности. амбасадор у Лондону. свакако. Зна се само толико. На другој Брестлитовској конференцији мира председава совјетској делегацији. У Кини је био један од највернијих извршилаца Стаљинових наредби. и овај га је много ценио услед његове изванредне културе и необичног познавања источних проблема. Као пре 30 година! Са Литвиновим ишчезава један од најстаријих Лењинових сарадника. године. Поред Литвинова он је дипломатску каријеру текао у комесаријату за спољне послове. Осим већ поменуте тројице дипломата Мајског. Ово су махом стари . Карахан је трећи помоћник Литвинова који је на том положају стрељан. Поред тога Сокољников је важио као један од најбољих совјетских финансијских стручњака. Од његових непосредних сарадника.

у коме-саријату за спољне послове смењено је око 95% целокупног особља. стрељани су. Највећи број је стрељан без суда. Међутим. совјетски посланик у Финској. Антонов Овсејеико. Посланик у Атини Кобецки. Али под Стаљиновим режимом. успео Је да "ликвидира" шефа шпанских троцкиста (ПУМ) Нина. Островски. Нојмап. Према томе. посланик у Талину. Мало је дипломата који су суђени. Емигрирали су: Бутенко. јер су то већином стари бољшевици који су припадали разним опозиционим групама у партији. најзад. посланик у Каунасу. био је у последње време совјетски генерални конзул у Барцелони. Богомолов. такође. амбасадор у Штокхолму. и ишчезао. Њена ситуација је за сада неизвесна. Од виших чиновника комесаријата спољних послова ишчезли су: Цукерман. никада Један бољшевик није сигуран за свој живот. амбасадор у Ангори. као и његов колега Тепелов. опште је било убеђење да је Антонов. опозван је у Москву крајем августа 1939. Кобецки је био секретар Зиновјева. Истовремено анархисти оптужују Антонова да је припремио убиство шефа њиховог. Виноградов. Понављамо да су то све у питању стари бољшевици. поред великог броја чиновника. посланик у Ослу. саветник амбасаде у Паризу. одбила је повратак у Москву. амбасадор Розенберг је "рехабилитован" јер је био "лажно оптужен". амбасадор у Кини. Карски. отправник послова у Атини. Неколико дана касније умро је у болници у Москви пре него је осуђен или депортиран. до сада није добио никакву функцију у Совјетској Унији. Тројановски. Од отправника послова ишчезли су по опозивању у Москву: Штајн. Оштра кампања светског јавног мишљења спречила га је у овом подузећу. Розенберг. директор романско-енглеског одсека. јер се Стаљин много боји њене емиграције. Александра Колонтај. а потом одбила и да напусти амбасаду. ипак. 4 народна поткомесара и 24 амбасадора и посла-ника на страни. задобио поверење стаљинске бирократске клике. Бескадијан. Други се налазе још увек у депортацији. Јурењев. посланик у Софији. и Штерн. Раскољников. Верује се да ће из извесних разлога. Хиршфилд. такође. извршио је самоубиство одбивши повратак у Москву. Будући да му је поверен овако деликатан посао. творац немачко-совјетског пакта. Бродовски. Азупас. Никола Кузмин. Међутим. ако и они већ нису нечујно стрељани. виших и нижих. шеф немачког одсека итд. отправник послова у Букурешту и Бармин. шеф одсека за Балкан. које је Стаљин постављао за амбасадоре и посланике на страни да би их на тај начин одвојио од радничких маса и осујетио сваку акцију против његове личне диктатуре. совјетски амбасадор у Варшави. посланик у Пешти. те према томе још увек је његова судбина неизвесна. шеф одсека за Даљни исток. остати на положају. на фронту. одбио је повратак у Москву и остао у емиграцији. и лични пријатељ Ворошилова. Отуда није на одмет донети неколико биографија стаљинских жртава. саветник у Паризу. Фешнер. Према вестима извесних провинцијских совјетских листова. затворен. . амбасадор у Шпанији. Према томе само у овом комесаријату стрељано је или депортирано: 1 народни комесар. отправник послова у Варшави. У том својству он је имао за дужност да припреми са агентима из ГПУ-а покољ шпанских троцкиста. шеф западног одсека. оглашен је за "народног непријатеља". посланик у Монголској Народној Републици. амбасадор у Вашингтону. Подолски. или прогнани у Сибир: Дафтијан. Вајберг. посланик у Букуре-шту. Таиров. Устинов. отправник послова у Паризу. ипак. амбасадор у Берлину. Јакубовић. генерални конзул у Барцелони итд. генерални конзул у Паризу по опозивању у Москву је. Антопов-Овсјенко. које ће још јаче подвући трагедију старих бољшевичких кадрова које данас Стаљин истребљује.бољшевици. посланик у Риги. опозван је у Москву и по прелазу совјетске границе. Дурутија. Према извесним страним листовима. његов заменик Меркулов.

па све до револуције. члан Војног револуционарног савета и командант флоте на Волги. Раскољников Федор. По свршетку револуције морнар напушта флоту и постаје дипломата. а у 1921. представљао је Совјете у Прагу. априла исте године. постављен је за команданта каспијске флоте. крајем марта 1938. Потом је организатор Црвене војске у Украјини. Пошто је заузео Казан. Ова му је казна замењена доживотном робијом. није могло спасити живот овог заслужног бољшевика и великог револуционара. а затим са фронта на фронт. Мешко. Стари бољшевик. Пошто се и он "покајао" изгледало је да је најзад потпуно рехабилитован. само да би дошли у Москву. Све до мобилизације сарађивао је у бољшевичком органу "Правди" и разним бољшевичким ревијама. Већ у Одеси приликом искрцавања он је ухашпен и као многи други ишчезао. у Барцелони. Варшави и најзад. а затим за команданта балтичке флоте. Летонији. Дошао је у Француску где се крио од агената ГПУ и на сам дан потписа совјетско-немачког пакта полуди на француској Ривијери. а касније први посланик у Бугарској. Из Софије је кренуо 1. Од тада. Тек ту се одлучи да емиг-рира. можда. и судбина револуције. Уствари. а потом је политички комесар морнарице и помоћник комесара ратне флоте. Драматизовао је Толстојево "Васкрсење". године. мамац као и за Овсејенка и многе друге. које се сада са великим успехом даје у Паризу. у Авганистану. Али. Овсејенко је троцкиста још од првих дана. Историја бољшевичке револуције тесно је везана за име Антонова-Овсејенка. Антонов је у затвору и прогонству. посланик је у Естонији. 1917. Како му се није журило. где односи победе за победама. у совјетским листовима је изашао коминике којим се Криљенко скида са положаја народног комесара. посланик совјетски у Софији. У својству дипломате. све те заслуге и слепо извршавање Стаљинових налога. док се на његово место поставља Антонов-Овсејенко. године он организује побуну у Севастопољу. угушује сељачку побуну на Волги. уствари. Од успеха ове акције зависила је. од силног узбуђења услед овог незапамћеног издајства стаљинске бирократске клике. стари бољшевик. одбио је повратак у Совјетску Унију.Како половином 1937. Рођен 1892. Осуђен је за "неморал" . па онда са Коцјубинским (ишчезао) и Евгенијем Боршом (убио се). Писао је под псеудонимом "Илин". будући да је и он стављен на листу "народних непријатеља". године њему пада у дужност да заузме зимску палату и похапси чланове привремене владе. Као стари опозиционар Раскољников је. Представља Совјете 1921. свуда где је требала јака рука. 1930. тек после пет дана био је на совјетској граници. нарочито у Шпанији. ово је био само мамац да се Антонов привуче у Москву. Најбоље му је драмско дело "Робеспјер". Раскољников је одличан совјетски писац. а по повратку у Москву диригује ревијом "Краснаја нов". још 1905. Најпре је са Пјатаковим (стре-љан). У својству шефа војног савета Антонов извршава овај задатак са успехом. године Литвинов га позива у Москву где ће бити "назначен за посланика у Вашингтону". почиње у Совјетској Унији оштра кампања против комесара Правде Криљенка. Раскољников је пришао Бољшевичкој партији 1910. који је преживео масакрирање бољшевика од стране енглеских трупа. Командант петроградских трупа. директор "Интуриста". По свој прилици стрељан. због чега је осуђен на смрт. једини је од 25 народних комесара из Бакуа. где му сасвим случајно дође до руку један совјетски лист у коме између осталих имена међу "народним непријате-љима" нађе и своје име. и дао неколико збирки приповедака из времена револуције. Антонов-Овсејенко стрељан је као "шпијун" и "агент међународног фашизма". а које је дуго година успешно држало совјетске позорнице. сваког часа очекивао позив у Москву. Покољ старе бољшевичке гарде нашао га је на положају совјетског посланика у Софији. такође. За време револуције је потпредседник Совјета у Кронштату и директор листа "Глас правде". Ово је био. Најзад.

То су махом политички комесари. Велики ратни савет који је изабран 1934 године састојао се од следећих личности Гамарник. Тако. и то нарочито виших. преузимали команду батаљона и пукова. Камењев (умро). Према Ерику Воленбергу* (The Red Army -Лондон. У командним јединицама. већ искључиво услед тога што су се у овој општој гужви нашли на положајима амбасадора у Паризу и Лондону. твораца партије и најближих Лењинових сарадника. од 85 команданата армије (ефективна команда) остало је свега њих 15. прим Ж П ). Докле. услед недостатка официрског десеткованог кадра. то није могуће рећи. Црвена армија је бројала око 80000 официра. командант цивилне авијације (стрељан). шеф штаба морнарице (стрељан). војни шефови из доба грађанског рата. генерал Алкснис. Сви су били чланови партије. не само најбољих њених дипломата. Имена стрељаних виших официра није. а нарочито они. У сваком случају једно је тачно. било је таквих случајева. бившем немачком и бившем совјетском официру и врло угледном члану Коминтерне. већ и највећих бољшевика. адмирал Муклевич (стрељан). од свих амбасадора и посланика на страни једино су се одржали Мајски и Сурич. б) Комесаријаш рата Нема сумње да је овај комесаријат дао бројно највише и најдрагоценијих жртава. да су се они одржали не зато што уживају апсолутно поверење кремаљских бирократа. Тешко је рећи колико је стрељано генерала и виших официра.на 10 годи-на робије. Од овог броја само је у 1937 години ухапшено и стрељано око 20000. Лењинграду и Украјини биле су распуштене. у многим гарнизонима. Према познатом француском војном писцу генералу Баратијеу. Јегоров и Блихер. Тухачевски. наставници ових школа били похапшени или скинути са својих положаја. Јакир. пошто Стаљин није могао да га оптужи за "шпијунажу" или "троцкизам". први политички комесар Црвене војске (стрељан). од 406 команданата бригада стрељано је 202. а то је. да су новопроизведени млади официри. нарочито у Москви. остали у животу су још само Ворошилов и Буђони. На крају 1937 године. генерал. а добрим делом и нижи официрски кадар. Јер су сви официри. помоћник Ворошилова. адмирал. Орлов. Од 19 виших команданата армије стрељано је 13. комесар тешке индустрије (отрован). од 195 команданата дивизије стрељано је 110. Тако је стаљинска бирократија успела да лиши Совјетску Унију. Калепски (ишчезао). дакле. Напоменули смо да је нарочито страдао виши официрски кадар. Отуда и велика кампања у том времену за регрутацију војних питомаца. Велики број војних школа. где су имали да вешто прикривају издаје које је Стаљин спремао са Хитлером. такође. будући да никада није припадао ниједној од опозиционих група. Може се са правом рећи да је "чистка" скоро потпуно разорила виши. јер од свих стрељаних официра . који су се формирали у војним школама за време док је био генералисим Црвене војске Лав Троцки. овако стоји са стрељањем вишег официрског војног кадра. по одласку Јежова на положај шефа ГПУ-а. затворено је у периоду стаљинског терора око 30000 официра. ситуација у Црвеној војсци била је више него тешка. чији је ефектив био три пута већи него претходне године. маршал Совјетске Уније и први помоћник Ворошилова (стрељан). Сержо Орџоникидзе. јер од свих стрељања и хапшења најмање је совјетска штампа писала о хапшењу и стрељању официра. лако сазнати. командант трупа у Украјини (стрељан). Од пет новопроизведених маршала Совјетске Уније остали су у животу још само два Ворошилов и Буђони Стрељани су Тухачевсш. Према париском листу "Тану" (од 4 III 1939) који је добро пласиран да би могао сазнати шта се дешава иза кулиса у Совјетској Унији.

Федуо. Соломко. онда се Совјетска Унија и светски пролетаријат могу само стидети једне такве војске. коју смо до сада називали "армија светског пролетаријата". Левандовски. поморски аташе у Вашингтону итд. Семенов. у коме има мање партијаца и мање симпатизера совјетске власти? Колики тек тамо треба да је проценат "шпијуна и издајника"? Па онда друго питање. Дајч. стрељани су или затворени: Антонов. Гамарник. Дибенко. Хапшење генерала Штерна је совјетска штампа демантовала. или их уопште није ни било. Стрељани су или затворени од познатих совјетских адмирала следећи: Александар Гераис. пронеле су се вести. Кад Совјетска влада није могла за 20 година свога постојања да изгради један сигуран официрски кадар од 170 милиона становника и од 2 милиона чланова партије. Шишков. а нарочито официри. Уборееич. а нарочито према провинцијским листовима сазнају се неколико имена стрељаних генерала. Сви остали су стрељани без суда. Миклијевич. то су Ачкснис. Германович. помоћника Блихеровог. Вадацки. само су нагађали разлоге стрељања скоро једне четвртине совјетских официра. онда нам не остаје ништа друго до да изгубимо свако поверење у једну такву армију. генерала Лапина. Бите. Слуцки. Јумашев. Савицки. Викторов. и овде се поставља питање: зашто оволико клање толиког броја црвених официра? Велики број оних који су познавали ситуацију у Совјетској Унији после првих процеса. Према совјетској штампи одржан је само процес против Тухачевског и другова. Арас. Петров. Ако се Стаљиново тврђење узме као тачно. Петерсон. шефа штаба ишчезлог маршала Блихера. Уншлихт. Путна. Остало је само још њих неколико око Ворошилова и Буђонија. Шмит. Кожапов. Лудри. Кирејев. Корошкин. Тешкоћа долази отуда што њихови процеси уопште нису објављивани. Душенов. Јакир. Дјезенов. Баранов. Ово је само приближна листа стрељаних или депортираних совјетских официра. Исајенко. Ајдеман. јер касније се налазио на листи одликованих виших официра и генерал Штерн. да је Црвена војска заражена шпијунажом. Ипак према совјетским. Орлов. Дубовој. да су совјетски официри "погазили заклетву" и "издали класном непријатељу тајне совјетске народне одбране". њиховог шефа. Кујбишев. На овај начин уништена је читава плејада хероја грађанског рата. о хапшењу генерала Штерна. генерала Рапопорта. такође. У августу 1939. Генерал Кривицки. Петровски. Левчеико. Фшиман. итд. политичког комесара војне академије "Фрунзе". који ће у првом окршају прећи на страну непријатеља. чијем јунаштву и органгоаторским војничким способностима Совјетска Унија дугује њено стварање. Баторски. који су кукавички повили грбачу пред кремаљским диктатором. онда нам остаје да верујемо да Црвена армија не представља никакву војну силу. Од познатијих политичких комесара у рангу генерала поред Гамарника. Венцов. Ако је таква војска. Гекер. Корк. Као и у процесима такозваних "шпијуна и издајника". онда какав је остали државни апарат. Сви остали су стрељани без суда. Муралов. Исаков. Ако је тачно да је тамо све заражено шпијунажом. Кошорин.објављен је само један процес и то Тухачевског и још 6 генерала. како је онда могао да се тај режим одржи пуних 20 година без великих потреса? Када су стрељани . Примаков. Качалов. који су сви чланови партије. Ако је у истој сваки други или трећи официр или војник шпијун или издајник. Ако се чак и претпостави да је ова теза тачна. Смирнов. а који нису прихватили тезу о "шпијунима у служби међународног фашизма". Ђаконов. Званична теза састоји се у томе. Иванов. онда то и није војска већ банда шпијуна. Фелдман. Горбачев. Амелин Бјелое. шеф шпијунаже за Европу је остао у емиграцији.

као и сва лажност ондашњих оптужби против стрељаних совјетских официра. јер они нису давали своје животе за време револуције за рачун Стаљина и његове клике. Поред тога. Званични разлози су исти који су коштали главе Тухачевског и другова. те је Стаљин са нешто задоцњења почео масовна истребљивања и у војсци. те и није чудо што је Троцки имао највише присталица међу официрима. Међутим. нарочито сељаци отворено негодовали против такве политике. јер су се и они противили личној диктатури Стаљиновој. није се свиђала Стаљину. тражећи од њега да се успори колективизација. Расељавање најмање 5 милиона сељака од којих је велики број стрељан или депортиран узбудио је Црвену армију у толикој мери. који су умакли преко границе. а то је веза совјетских официра са Рајхофером. већ за један идеал који је на путу да буде изневерен од стране кремаљских бирократа. Најзад. официри су изгледа. тј "шпијунажа" и "издаја војних тајни". јер је Ворошилов одбио да употреби војску. већ и осталих стрељаних бољшевика. Што се тиче морнарице. тумачећи ово расположење интервенисао је у Политбироу и код Стаљина. у којима се протесговало против насилне колективизације и масакрирања сељака. и сви они бољшевици. онда колики је проценат међу онима који су мало или нимало узели учешћа у револуцији? У ту тезу је немогуће веровати. Сви совјетски официри. важно је побити на овом месту једну клевету. То је главни разлог. али не и непосредни повод. Његова је популарност у то доба била огромна. највећи револуционари као шпијуни. са неповерењем гледали на Стаљинову политику према јапанским провокацијама. који су са много симпатија пратили енергичну борбу Троцког против кремаљских бирократа. Они су пак тројаки. како су они били присталице савеза са Немачком. У то време избијале су и велике побуне сељачке које су угушиване крваво од стране ГПУ. имало исте узроке. такође. да је скоро цео садашњи официрски виши кадар формиран у времену када је Троцки био генералисим Црвене војске. када је Стаљин склопио савез са Хитлером па да се види сва перфидност кремаљског термидорца. Главна званична оптужница против стрељаних генерала састојала се у томе. као генерал Кривицки и други. То су били углавном непосредни поводи за стрељање великог броја генерала и виших официра. Ово негодовање против Стаљинове политике се такође манифестовало приликом првих процеса. који је дао добру лекцију Јапанским милитаристима. којим ће се умирити домаће јавно мишљење и колико-толико и страно. Међутим. Познато је да су официри и Црвена армија били одлучни противници насилне колективизације. Требало је да се дође до кризе у августу 1939 године. То су махом виши команданти сувоземних трупа. . не само што се тиче официра.најзаслужнији официри. а која је одушевљено поздрављена од стране виших и нижих официра. такође. заправо онако како је Стаљин раније и сам предлагао. и да су према томе наравно издали интересе Совјетске Уније. Немогуће веровати. да су војници. наравно да је и овде разорен скоро сав виши официрски кадар. Официри су мислили да је требало повести на Даљњем Истоку енергичнију политику да би се сачувао престиж Совјетске Уније и част Црвене армије. Сам Ворошилов. и овде су тражени непосредни разлози. Други непосредни разлог истребљивања црвених официра лежи у факту. па чак и њене одбрамбене планове. Посебни су. Акције маршала Блихера. и непосредни разлози њихове ликвидације. што је био један од непосредних разлога Блихеровог пада. сагласни су да је и стрељање официра. као и стрељање осталих старих бољшевичких кадрова. Огроман број писама свакодневно је стизао од црвених војника партији. посебно је извршено клање поморских официра и разарање совјетске авијације.

заједно са лаким ловачким авионима. Дакле. Прво гледиште заступао је и Тупољев. која би се састојала из лаких и брзих крсташа и торпиљера. импровизираним оптужбама. па према томе и велике жртве од стране радничке класе. Према генералу Кривицком. толико и немогуће. те да је то могла само извршити масовним стрељањем? Друго. . То утолико пре. На челу старе школе стајали су сви виши поморски официри. до процеса уопште није ни дошло. јуна 1937. "радили на рестаураццји капитализма" итд. као што се види. види се са колико је цинизма Стаљин користио прилике да се отресе свих оних који нису у совјетској држави хтели диктатуру једног човека ни једне клике. Бјелов. Буђони и Јегоров. те да Совјетска влада уопште нема ауторитета да изводи извесне реформе у наоружању и против својих адмирала. заступала је грандоманско гледиште да совјетска морнарица мора да буде "највећа на свету". Кампања против њих је била необично жустра. Касинин и Горјачев. И овде као и свуда. које се своде углавном на следеће: оптужени су "издали страним силама план народие одбране". сматрао да је Совјетима потребна лака бомбардерска авијација. Ако би се чак и претпостављало да је ова верзија тачна. Пре свега. која би се састојала из тешких крсташа. као и многе друге. и то против Тухачевског и другова 12. Они су заступали гледиште да Совјетска Унија треба да изгради велику дефанзивну флоту. Ово просто разилажење у гледиштима (ако је збиља истог било) између официра и владе добро је дошло кремаљском диктатору. дреднота итд.Према вестима из Москве. значи ли да је совјетска флота била држава у држави. а то даље значи и велике терете за совјетски буџет. заједно са скоро целим својим штабом и творцима совјетске авијације. без процеса. она сама у ствари доказује негативне резултате по Кремљ. Стрељан је шеф војне авијације Алкснис. који је остао у емиграцији. јер нису хтели њено наоружање". оптужбе колико циничке. године. а нарочито од огромног броја подморница. без обзира на материјалне жртве треба изградити велику морнарицу по угледу на американску и енглеску. тј. совјетска штампа је објавила само један процес. која је захваљујући њима. јер Совјети немају никаквих "освајачких намера". Према том малом званичном коминикеу совјетске штампе. према тим изговорима. Са авијацијом се десило отприлике исто што и са морнарицом. како нема никаквих територијалних захтева. јер они су. Према томе. били су поборници изградње тешке авијације. она је у очима свих и свакога имала савршено исправно гледиште. "нарушили војну заклетву". Од свих ових масовних стрељања официра. то јој и није потребна велика флота по форми енглеске и американске. што би та флота као таква захтевала огромне трошкове око изградње и издржавања. Алкснис и његов штаб према гепеуовским инсинуацијама. Кремљин је. што је желела да се створи одлична дефанзивна флота. ништа мање него "хтели да продају Совјетску Унију светском капитализму. право или криво. Стаљин је и ово мимоилажење узео као изговор за стрељање целог штаба са Алкснисом и Тупољевим. један од највећих совјетских конструктора авиона. Наравно. судски колегијум сачињавали су маршали: Блихер. ако је та стара школа и постојала. Како Совјетска Унија нема агресивних намера против других држава. Зар се не би тај новац могао боље употребити на подизање културног и материјалног нивоа радничке класе Совјетске Уније? "Нова школа". Свет је био запрепашћен не само овако драконском пресудом. већ и пред невероватним оптужним материјалом. генерали: Шапошников. у морнарици је постојала такозвана "стара" и "нова школа". представљена "млађим" официрима иза којих је стајала Совјетска влада. Совјетска штампа је објавила истовремено и процес и стрељање. те је узео као изговор за стрељање скоро свих совјетских адмирала и осталих виших официра поморских. данас једна од најмногобројнијих на свету. свакако.

Тухачевски се одмах ставља на располагање Револуционарном војном комитету. која је била у стварању. једна од најинтересантнијих фигура Црвене армије. пошто их је за то време наградила свим могућим почастима. И после стрељања Тухачевског. да би каспцје тукао Колчака Дењикииа (као Бонапарта у Италији). Сви су осуђени на смрт и стрељани сутрадан. године. по извршењу смртне казне над њеним мужем. стварне војсковође из првих дана узимања власти од стране Совјета. Непосредно пред стрељање. После револуције Тухачевски заузима највеће положаје у војној хијерархији Совјетске Уније: управник свих војних школа. Све су то стварни шефови. Освајање Украјине и први успеси у Пољској имају се највећим делом приписати стратегијским способностима Тухачевског. и он лети попут орла Црвеној армији. где је посећивала предавања и његова дванаестогодишња кћерка. Где је требало употребити више војничког знања од револуционарног полета. сву своју кураж и најзад своје животе ставили у службу револуције. У ропству је био заједно са француским официрима који из тих тешких дана носе величанствене успомене на младог. А њихове судије? Ни они нису били боље среће. иако племићког порекла. и најзад први помоћник комесара војске Ворошилова. Његово пето бекство успева. следећа биографија. а тако исто и ванредном храброшћу и оданошћу револуцији. Иста је скоро судбина снашла и његову жену и сестру. Доласком у Русију. који су сав свој таленат. свакако. сирота жена је полудела. овога "шпијуна и издајника": "Када су му у Немачкој. Све су то били људи. Њен чланак је дубоко одјекнуо у срцима свих оних који су знали позадину процеса. такође. пре повлачења.Суђено је маршалу Тухачевском и генералима: Уборевичу. на том положају наименован за "маршала Совјетске Уније". и одведена у лудницу. као Сен Жиста и друге. већ и сву његову породицу. Блихером и Јегоровим. је присиљена да се одрекне имена свога брата. како својим војничким знањем. да се поклони пред његовим војничким квалитетима и његавом темперамеиту војсковође. слат је "Миша". врло брзо задобија поверење шефова револуције. који својим успесима брзо гори етапу од потпоручника до генерала. и поред свих тих заслуга његови су џелати урлали: "пси морају умрети као пси!". што је и јавно учинила. маршал је радио без одмора. где је био у ропству. За време од 15 година. да најзад. да би оспособио Црвену армију да победоносно брани своју земљу " итд. он је осетио да је бољшевизам од тада његова звезда водиља. у јеку револуције. да је одмах напустила школу и обесила се у родитељској кући. Корку. која ће их 20 година касније извести на губилиште. још неколико дана у свим војним уцбеницима могла се наћи. да је малтретирају. Тешка трагедија није стигла само несрећног маршала. такође. Примакову. Девојчица је била толико ганута. заједно са Ворошиловим. Сви су. Као Дантона. његови напори буду крунисани успехом. куражног и изванредно интелигентног руског официра. било из народа или племства. Када је ухапшен. Његова сестра Марија Николаевна Тухачевска. Сутрадан. ступа у војну академију непосредно пред рат и као потпоручник бива заробљен од стране немачких трупа. Михаил Тухачевски је. Неколико дана . Ајдеману и Фелдману. Пореклом племић. Он командује Црвеиом армијом против Пољске 1920. као Робеспјера. Јакиру. не штедећи никакав напор. допрле прве вести о фебруарској револуццји од 1917. принудивши Пилсудског упркос његовој мрожсљи према Русији. касније (само без процеса) стрељани осим Буђонија и Шапошникова. шеф Генералштаба. Агенти ГПУ-а присилили су жену Тухачевског да за свога мужа тражи смртну казну. Биографија стрељаних генерала је у ствари епопеја грађанског рата и његових успеха. називајући је "кћерком издајника". Неколико пута Тухачевски покушава да побегне из ропства. Буђо-нијем. годиие. власти су наредиле школској деци.

Он је са Тухачевским иницијатор моторизације Црвене армије. командант трупа у Украјини. После револуције Јегоров заузима разне положаје у Црвеној армији. најпре је био командант московског гарнизона. једном од оргаиизатора победа на јужном и југозападном фронту и шефу Генералштаба исте. Совјетски листови донели су вест 1. Јакир га замењује на положају команданта свих војних школа. Јегоров га замењује на положају шефа Генералштаба. Под његовим руководством формирано је у Совјетској Унији око 80000 пилота. Шта . Сматран је као један од најкултурнијих генерала Црвене војске. Још првих дана прилази револуцији. фебруара 1938. дошао је после његовог стрељања на његов положај. Генерал Јакир је родом из Бесарабије. 1918. Пошто је Тухачевски постављен за помоћника Ворошилова. Поменимо још неколико најугледнијих официра. У почетку револуције био је суплент гимназије. чији је био интимни пријатељ. Командант је трупа у Украјини. о "истинитосги" оптужби против сгрељаног маршала. Победник је са Јегоровим над Дењикином 1922. упутио му је том приликом следеће писмо: "Поводом ваше педесетогодишњице. Официр од каријере. Писац је великог броја војних дела као "Мозак Армије" итд. вама. да би и на овај. Генерал Примаков је затворен у вези са падом генерала Јакира. Јегоров је рођен 1882. Он је тукао Врангела на Одеси. Десна је рука Фрунзеа. свакако. да би затим пошао за њим и у смрт. . Лењинграду итд. организације која има око 15 милиона чланова и која има за циљ развитак авијације и организацију пасивне одбране.касније ухапшена је и у затвору извршила самоубиство. који су играли пресудну улогу у грађанском рату. Генерал Ајдемап је председник "ОСОАВИАКИМ"-а. године. Дакле на место маршала Јегорова и генерала Федка. Позитивно се зна да су затворени ишчезли. а потом Ворошилова у реорганизацији Црвене војске. да су на положај помоћника комесара војске постављени маршал Буђони и генерал Калик. која су сва повучена из војних библиотека. Члан је партије од 1917. године. Затворен је са положаја команданта трупа Кијевског војног округа. Генерал Корк. и најзад. страно и домаће. Највећи део грађанског рата провео је са Стаљином. Узео је видног учешћа приликом узимања власти у Москви. Маршал Јегоров. Педесетогодишњица његовог рођења прослављена је од стране Црвене војске на врло свечан начин. Јегоров је један од највећих војних стручњака Црвене армије. године. дотле је Уборевич пао са истим у Белој Русији. године командант је трупа у Петрограду а потом је шеф оперативног одсека против генерала Краснова. а потом шеф одсека за моторизацију Црвене Војске. За време револуције био је најпре политички комесар. шаљем моје топле поздраве. најбоље мрачни подруми московске Љубјанке. који иначе ником не ласка. Њихове слике су скинуте из војних клубова. До сада смо изнели биографије генерала који су стрељани у групи маршала Тухачевског. такође. године. командант дивизије. цинички начин покушао да увери јавно мишљење. који су оптужени као "буржоаски националисти". Када је Тухачевски постављен за шефа Генералштаба. револуција га је затекла у чину пуковника.е било са њима? О том знају. Ово је Стаљин учинио преко ГПУ-а. Генерал Уборевич је. Јегоров је био један од судија Тухачевског и другова. а потом чисти са црвеним трупама Даљњи исток. стари бољшевик. један од старе бољшевичке гарде. Члан је ЦК и Политбироа Комунистичке партије Украјине. Док је Јакир пао заједно са члановима владе и политбироа у Украјини. Стаљин. еминентном војном шефу. У грађанском рату рањен је два пута.

а коју су демантовали совјетски листови јесте та. новембра 1935. За време кинеског покрета Блихер је главни саветник Чанг-Кај-Шека. да су му портрети скинути из војних клубова. Међутим. заступао је гледиште Бухарина и Рикова. Сматран је за најближег сарадника Ворошилова. и један од вођа партије из тога краја. где је био командант гарнизона. убеђен сам да ће ваше војно знаље. У доба револуције Дибенко је играо. После револуције Дибенко је комесар флоте. маршал од 21. а потом са својим морнарима заузима Кронштат. 1 Јуна 1937 године. V 1938. Да ли је стрељан као и остали. генерал Кривицки тврди да је Гамарник ухапшен и стрељан истог дана у Љубјанки. кружи више верзија о његовом нестанку. тј "морални" њен шеф. ипак. седиште привремене Керенскове владе. совјетски листови тврде да је он. Познато је бекство чекисте Лушкова у Манџурију. једну од најважнијих улога. да је маршал Блихер послат у специјалну мисију у Кину. Његова активност као бољшевика позната је још 1915. у Лењинграду. Неки провинцијски совјетски листови индиректно су правили алузије да је Блихер "морални кривац" бекства Лушкова. Ово свакако није разлог. За време првог петогодишњег плана. Док неки мисле да је у питању неки бивши аустријски официр. Блихер лично командује совјетским трупама које су дале заслужену лекцију јапанским милитаристима. На Гачини командује трупама против Керенског. Међутим. овај највећи стратег револуције стрељан је као "шпијун" и "одвратни фашистички гад". као и Ворошилов. Сам совјетски деманти потврђује бојазан да је маршал заиста стрељан. где револуција односи одлучну битку. Гамарник је члан ЦК партије и политички комесар Црвене армиуе. У сваком случају. У сваком случају зна се да је затворен. који га после развода са Комунистичком партијом протерује заједно са фамозним Бородином. која је одбила повратак у Москву. ваше организаторске способности послужити успешно и у будућиости на добру отаџбине. У својству одличног познаваоца источних питања постављен је за команданта Источне армије у Хабаровску. Лушков је био шеф ГПУ-а на Крајњем истоку и као такав непосредни сарадник Блихеров. Генерал Дибенко је затворен 10. али је могуће да је послужило као непосредни повод за хашење маршала Блихера. те нема сумње да је то био главни разлог за његову немилост. Његова је немилост најзагонетнија. ." Па. Генерал Гамарник је по писању совјетске штампе извршио самоубиство. године. најзагонетнија фигура Црвене армије. године. то је бар за сада немогуће рећи. присиљава је на капитулацију. а потом командант армије. када је као обичан морнар организовао побуну на оклопњачи "Цар Павле I". као и друге његове колеге. За време сукоба са Јапаном. Дибенко је муж Александре Колонтај. писца "Нове жене" и амбасадорке у Штокхолму. и успори темпо колективизације. када је (као и Ворошилов) тражио да се прекине са истребљивањем и расељавањем сељака. Одмах после окршаја са Јапаном опозван је у Москву и затворен. без суда. када му је Ворошилов наговестио да ће бити ухапшен за "шпијунажу". коју подржава извесна страна штампа. радник са Волге. уосталом још мање вероватна. са поузданошћу се може тврдити да затварање Блихера долази отуда што је имао својевремено тесних веза са Бухарином и Риковим. Није никада био троцкиста. Маршал Блихер. је.Сећајући се дана прошлих заједшчких борби на фронту. поред Овсејенка. Друга верзија. генерал и најзад. а што свакако тамо значи сигурну смрт. Под његовом командом морнари пуцају на зимску палату. За време револуције био је најпре политички коме-сар. командант Лењинградског војног округа на ком је положају и стрељан. који је издао план совјетских утврђења и одбране на Далеком истоку. нарочито по питању колективизације. свакако.

није зажалио њена два главна инквизитора Јагоду. да је Црвена војска. Био је шеф штаба морнарице. Она је затим нарочито много изгубила од свог револуционарног карактера. јер су поштеђени само пузавци и "линијаши". адмирал Кодацки. у последње време био је војни аташе у Лондону. шеф генералштаба морнарице. Црном мору итд. лични је пријатељ Тухачевског. нарочито. генерала и адмирала. Ако је тачно. који има свега 36 година. итд итд. Адмирал Иванов. онда нема сумње. У ствари. То је после Ворошилова који је генералисим. а потом и његовог убицу Јежова. Овај је комесаријат и у самим комунистичким редовима у бази подношен само као "нужно зло". Геиерал Венцов. помоћник Ворошилова у комесаријату војске. Поред тога. међу којима преко 600 виших официра. а то су две ствари које се не стичу преко ноћи. У сваком случају. Зна се позитивно да је само у Тифлису стрељано 40 црвених официра. колико теоретске спреме. Важио је као најинтимнији пријатељ маршала Ворошилова. Нико. генерал Фриновски. који се још налазе у активној служби у ЦрвеноЈ војсци. Геиерал Федко. в) Комесаријат Унутрашљих дела ГПУ (Чека) Свакако да нико жив није зажалио скоро потпуно истребљење гепеуовог апарата. пошто су одиграли своје крваве улоге за рачун . командант флоте у Арктику. јер војни занат захтева. долазе десетине хиљада најбољих совјетских. Тихом океану. њени десетковани кадрови не могу бар за сада бити попуњени. да се "вредност једне војске састоји у њеним кадровима". редак познавалац међународних проблема. поред осталих. Убијен је у 43 години живота. коман дант флоте на реци Амуру. и чекиста. Зато када је смакнут Јагода. по два пута за последње три године смењивани су скоро сви команданти флоте на Балтику. војни аташе у Паризу. будући лишена својих најбољих кадрова. на овај положај постављен је после првог стрељања официра. то је немогуће рећи. знатно ослабљена. Поред маршала. те је утолико и загонетније његово стрељање. је стрељан. уништен је услед велике популарности генерала Дибенка и Зиновјева. Јежов као и Јагода. Страдао је адмирал Кожанов. њених легендарних војсковођа. преко 50% стрељано је у Украјини. и који нису изгутали ватру грађанског рата. и као такав је стрељан. који је недавно постављен за комесара флоте па да и он ишчезне у априлу 1938 године На његово место постављен је адмирал Кузњецов. Ретки су стари бољшевици. Муклијевич је стари бољшевик и бивши радник.шеф војне полиције и представник партије у истој. мада се знало ко стоји иза леђа ових извршилаца недела. а нарочито они који су приступили партији после револуције. адмирал Душенов. платио је главом. командант црноморске флоте. шеф за изградњу ратних бродова. Од виших поморских официра стрељани су адмирал Викторов. Генерал Путна. такође постављен 1937 године. веровало се да ће бар колико-толико арбитарни поступци и незаконито масакрирање бити ублажени. представник совјетски на погребу енглеског краља Ђорђа. такође. толико исто и искуства. скоро цео официрски кадар. Члан је ЦК партије од 1929 године. јер је био лични пријатељ Блихеров. виших и нижих официра. Да ли ће Црвена војска пребродити брзо кризу својих кадрова. највећа функција у војсци. које је крвава стаљинско-термидорска метла збрисала. долазак Јежова представља нову епоху ове најкрвавије трагедије од како је памти Русија. адмирал Муклијевич. Никада није био троцкиста нити је икада припадао ма којој опозиционој фракцији. "леглу троцкистичких хијена". Стрељан је без суда заједно са дипломатом Цукерманом. У Лењинграду. после стрељања осуђених из првог процеса и читавог низа стрељања у унутрашњости. Стрељан је.

што изгледа невероватно. а нарочито у депортирању сељака. похапсивши све оне који су били највернији извршиоци његових наредби. године. са још више бруталности и још више дивљаштва истреби и остатак старих бољшевика и свих оних који су против његове личне диктатуре. Стаљин. Најпре нареди стрељање једних. бацивши сву кривицу на њих. у којој је осуђен на смрт и стрељан. али за то свали највећи део кривице са себе на Јежова. Овај маневар Стаљинов је класичан. ступио је у Чеку још 1920. Он је 1928. а нарочито у партијским организацијама појавила реакција против масовних клања. који су до сада били поштеђени од стране стаљинске клике. године главни помагач Стаљинов у гоњењу троцкиста и осталих опозиционара. који је. Отуда и тако рано улази у Чеку и са Јагодом извршава дословце све налоге Стаљинове. Јежов је обичан радник. То је онај познати његов принцип "устукнути да још боље нападне". Јежов је пао јер је "претерао" у клању бољшевика као да је он био тај који је имао у рукама животе старих бољшевика. По свом обичају. По обичају дат му је мањи комесаријат (водени транспорт). Једни су стрељани са Јагодом јер су "симпатисали опозицији". Каква ли је судбина Јежова? Она је исто тако неизвесна као и судбина многих других. оптужен да је хтео да отрује Јежова. Није учествовао ни на конгресу Совјета као посланик. али се од тада више нигде није појавио на свечаностима. Исти је скоро био случај и са Јежовим. Било је одсека у ГПУ. Стаљин је овде ишао још даље. нити на . па да касније са његовим наследником Беријом. те и није чудо што је одмах заменио Јагоду на "послу". оптуживши их да нису извршили или нису правилно схватили "партијске директиве". Који је разлог овом паду? Према полузваничним вестима из Москве. године. Још као секретар ћелије негде тамо у Јужној Русији показао је изванредне способности полицајца. јер "су претерали" у извршавању његових наредби. На челу ове крваве листе треба на првом месту поменути Јагоду. где су стрељане три екипе узастопце. Пошто изврши овај посао. У почетку колективизације. пао је и он у немилост и свакако заувек ишчезао са политичке позорнице. а од ГПУ Министарство уну-трашњих дела. пошто је црнац одиграо своју улогу. он насрне са још више безочности. Наравно. пао је и сам у немилост у априлу 1939. Јагода је полицајац од каријере. обећао је да је "чишћење завршено". Међутим. коју је Стаљин хтео да заведе путем најгрубље силе. свога првога помоћника. Не само да је за овај крвави трогодишњи период страдало два шефа ГПУ-а. Када се у радничким масама. у смрт. који је био страх и трепет пуних 18 година и комуниста и некомуниста. по свом старом обичају долази "да спаси ситуацију". у откривању провокатора у радничком покрету.термидорског диктатора. читава његова "популарност" кована је на лешевима најбољих бољшевика. Јежов долази на положај комесара Унутрашњих дела на место Јагоде. пошто је извршио покољ старих бољшевика. већ су стрељани и сви њихови главни сарадници. После смрти Менжинског он долази за шефа совјетске полиције. дошло је до отворених побуна у народу и до великог негодовања у војсци. и наравно и њега скине и пошаље. други су стрељани што су масакрирали прве. да би се према оптужби и сам придружио опозицији. Овај мали летонски Јеврејин. која од Чеке постаје ГПУ. ако већ није и он следио судбину свог претходника. Он је организатор концентрационих логора. свакако. па онда устукне и стреља ове друге. после оштрих критика на последњем партијском конгресу. Читав његов рад. између осталог. Он је важио као највећи стаљиновац. Стара Стаљинова тактика. да га та обећања ни најмање нису везивала да одмах после конгреса отпочне са стрељањем великог броја похапшених опозиционара. Стаљин устукне. Јагода је платио свој дуг џелата у групи Рикова.

Буланов и Фриновски. Напротив. а потом доводи Руса Јежова да заврши овај крвави посао.помоћници Јагоде и Јежова Жаковски. Најпре је на челу ове полицијско-терористичке установе стајао Пољак. такође. узевши своје првобитно Баталпашинск. Затим долази Јеврејин Јагода. Од осталих чекиста у унутрашњости стрељани су шефови полиције у Калињину. свога личног пријатеља. Кујбишеву. Варош Јежовчеркнаск престала је. напротив. Цео његов штаб на челу са Западним. пребегао је у Манџурију. Од осталих шефова ГПУ-а ишчезли су на првом месту поткомесари . Сва кремаљска стража. Фелдман. нова стрељања и стално тражење "нових" људи. јер је то партија и држава њихова. а нарочито из Француске и Шпаније. који је са положаја поткомесара ГПУ-а постављен за комесара морнарице и потом стрељан са осталим члановима ГПУ-а. И у остале важне центре шаље такође Ђурђијанце тако је у Лењинграду на челу ГПУ постављен Ђурђијанац Гоглидзе. Читава плејада највећих и најбољих људи од пера. члан колегија Чеке од њеног постанка. нису омашени кремаљском "чистком".партијском конгресу мада је био трећи секретар партије и члан Политбироа. Отуда су се упорно проносиле у страној штампи вести да је стрељан у августу 1939 године. председника Савета народних комесара Руске федеративне републике који је стрељан. научника. Пре него што је постала Јежовчеркнаск. књижевници. систем није измењен. Кривицки је остао у емиграцији. кога је Стаљин туткао против Руса. као жртве апсолутне . шеф ГПУ-а за Даљни исток. на њихово место дошли су још ревноснији и још послушнији. Последња клања нам то најбоље сведоче. Метелев. Ово је трећи пут да ова варош мења своје име за последње три године. Лушков. да носи његово име. и многам федералним републикама. по налогу из Москве. који је за време револуције стрељао познатог руског писца Гумиљова. који је био шеф шпијунаже за Европу. и скоро у свим већим местима у Украјини и Белој Русији. То је и најбољи доказ да се према обећању на партијском конгресу. бивши помоћник Ћержинског и Јагоде 27 марта 1938 године стрељани су још Лури. да ликвидира један део опозиције. директор финансијске дирекције. Ларин. Прокофијев. што најбоље сведочи да се "отац народа" и "сунце са Истока" не осећа тако сигурним у Кремљу. лична Стаљинова гарда смењена је и данас се она састоји искључиво из Ђурђијанаца. Али. Барон. научници и уметници Ни интелектуалци разних занимања. већ да ће се њихово истребљивање. по имену познатог комунисте Сулимова. Курску. ако су стрељани они који су до сада са много ревности стрељали по налогу Стаљина. да би продужили започето дело клања свих оних који су се усудили да се супротставе Стаљиновој личној диктатури у партији и држави. г) Комесаријат просвете. према генералу Кривицком. сигурних и оданих Стаљину и његовој клики се продужује. пали су као жртве Стаљиновог конформизма. Пошто и у њега губи поверење он доводи са Кавказа Ђурђиданца Берију. Островски. појачати до тоталног истребљивања свих оних који поред дужности траже и права у партији и држави. било истакнути политичари или не. Интересантно је забележити како је Стаљин постављао своје људе на челу ГПУ-а. Ако су измењени људи. У Лењинграду је стрељан шеф ГПУ-а Медведев и његови помоћници Запорожец и Фомии са још 9 чекиста. не само што неће обуставити клање старе бољшевичке гарде. директор за изградњу касарни ГПУ-а. На листи новог Централног комитета и Политбироа уопште не фигурира. шеф секције за дисциплину. Стрељан је такође стари чекиста Агранов. "инжењера душа". Штајгер. јер су је они створили и они за њу крвавили. уметника итд. је стрељан. звала се Сулимовск. стрељани су сви они који су имали ту несрећу да се врате у Совјетску Унију. Крајем 1938 ишчезао је и чувени чекист белоруски Петерс. Што се тиче агената совјетске полиције на страни.

године. у тој споменици била је и једна слика Бубнова међу совјетском школском децом. и овде су страдали најбољи књижевници и најбољи бољшевици. да је Бубнов важио као један од најоданијих стаљиноваца. а у чију је лојалност Стаљин са правом или без права посумњао. Колико је њих стрељано? Немогуће је рећи. јер и међу њима се појавио јак покрет противу личног Стаљиновог режима. Одмах нам је било јасно да је и Бубнов завршио своју каријеру и да је затворен. На конгресу књижевника 1932. Штетски је после Луначарског важио као највећи књижевни совјетски критичар. јер су они ишчезавали тихо и нечујно. "Чистка" је почела са комесаром просвете Бубновим. који је. шефа одсека за литературу и уметност при Централном комитету Бољшевичке партије. године само зато што је на његовом челу био троцкиста Авербах. Међу стрељаним или депортираним налазе се и највећи совјетски песници и књижевници: Безименски. његово хапшење је изазвало запрепашћење у Совјетској Унији и изван ње. Совјетски лисгови су објавили само стрељање Штетског. чија је популарност била огромна. И поред свих ранијих троцкистичких грехова. Пиљњак. уметника и других. Безименски се сматра. не можемо је дати у потпуности. Тек после 15 дана совјетски листови донели су вест да је Бубнов скинут са положаја народног комесара за просвету "услед задоцњења изградње школа". Сматра се творцем совјетске реалистичке . научника. прогнаних и затворених и овде је предугачка. Рођен је 1898. важио је као одан стаљиновац. али бољи као песник "бољшевизма". који су имали прилике да се увере у велике таленте својих руских колега. био "штаб руске револуције". члан партије од 1903. које је ГПУ растурио 1932. Књижевници Као и свуда. важио је као један од најпопуларнијих књижевника у совјетској омладини. поред Пастернака. Јасенски. и најзад. За време револуције политички је комесар на разним фронтовима.покорности кремаљском термидорцу и његовој клики. као и против заблуда Воронскове школе. Он је шеф групе књижевника из првих дана револуције који се са успехом боре против антамарксистичке критике професора Первезева. познати књижевник и секретар "Удружења Пролетерских писаца". Стрељан је и Авербах. био само изговор да се Стаљин курталише једног старог бољшевика. члан партијеод 1916. Разлог наиван на први поглед. Том приликом одржао је предавање о делима Горког које је објављено у свој совјетској штампи. члан Великог војног савета. уствари. Како смо ми у Паризу спремали споменицу: "СССР има 20 година". али то је. Као члан бољшевичке омладине. Пастернак. мање је оригиналан од Мајаковског. октобра 1917. у сваком случају фаталан по руску револуцију. највећим живим совјетским песником. године представља партију. године. члан ЦК и члан првог Политбироа партије који је изабран 25. Листа стрељаних. чувеног совјетског књижевног критичара "диктатора литературе". а исте године председава 40-годишњици књижевног рада Максима Горког. бољи "агитатор кроз поезију". који су творци и носиоци комунистичке литературе у Совјетској Унији. Бубнов је заменио Луначарског на положају народног комесара (министра) за просвету. Кољцов итд. Бубнова су следили велики број књижевника. С обзиром на то. уствари. а који је. Безименски као песник. како би се избегла "забуна" међу интелектуалцима и књижевницима на страни. али нажалост. У грађанском рату узима врло великог учешћа. Авербах је уживао неподељене симпатије свих совјетских писаца. Стари бољшевик. Представник Коминтерне за штампу добије из Москве телеграм да се та слика скине са албума.

са пуно погрда против "шпијуна Тухачевског" и другова. ни опозиционар. Сва његова дела повучена су из совјетских библиотека. Његове су песме. Лауреат је свих конкурса совјетске поезије. услед чега га је Троцки назвао "највећим непријатељем . Дамјан Бједниј и други. једног од најватре-нијих стаљиноваца. То је био разлог хапшења његовог. и у том својству посветио је једну од својих песама Троцком. Писац је поеме "1905". Безименски. али је био дубоко потресен стрељањем старих бољшевика. "Револверски пуцањ". којима он. "Комсомолској правди" итд. Совјетска критика назива његове песме са правом "политичким говорима у стиховима". које су формално скапавале од глади. или је само трик да се обману масе као да је он још у животу? Тешко је рећи. махом објављене у партијској штампи. Аутор је "7 република". "Другарица жетва". у току 1939. Оне су упућене широким народним масама. Борис Пиљњак је писац кога је највише ценио Максим Горки. искључиво пева. и ужасном судбином њихових породица. године. да би могла да се прехрани.поезије и апостолом сарадње писаца на остварењу петогодишњих планова. које он назива "инжењерима душа". његова је жена умирала од глади. Својевремено је био троцкиста. чекајући исход процеса њеног мужа. који је прогнан из Пољске 1925. ко зна. који им. Бруно Јасенски је чувени пољски песник. Док су се у страној штампи појавиле вести да је стрељан. "Владимир Уљанов". Безименски захтева од једног пролетерског песника "да треба знати наћи иза сваке стварчице светску револуцију"(?!) Главна су му дела: "Трагична ноћ". и "Гола година" итд. Највећу је сензацију изазвало хапшење Михаила Кољцова. он. где говори о изградњи социјализма у Таџикстану. који је одговор на књигу познатог француског писца Пол Морана. Познати совјетски књижевни критичар Селивановски назива га "најеминентнијим представником совјетске поезије". мада су његове песме ишчезле још пре три године. скоро искључиво. изашли су у совјетској штампи неки његови ранији преводи. углавном. Пастернак. "Стихови су мобилисани" и "Поезија топи челик". Последња му је песма изашла у "Правди" од 12. Касније је сматран као ватрени стаљиновац али то га није спасило од пада. "Комсомолија". После хапшења и стрељања чланова Централног комитета пољске партије. Ухапшен је као "народни непријатељ". У Француској је боравио до 1929. где је са своје високе културе и изванредног талента уврштен у ред најбољих совјетских писаца. "Поручник Смит" итд. Пиљњак ју је помогао новчано. Док је Безименски најпопуларнији совјетски песник. Пастернак. Да ли је ово знак да је пуштен на слободу. али у сваком случају. године. Он је једини совјетски писац код кога се осећа снажан утицај запада. Тај хумани гест Бориса Пиљњака је једини злочин који је он починио према Совјетској Унији. Совјетска антологија је испуњена највећим делом песмама Безименског. Михаил Кољцов. Његов злочин? Никада није био троцкиста. дотле је Пастернак најталентованији песник. или боље "сапут-ницима". Писац је романа "Горим Париз". која носи наслов: "Горим Москву". као "Правди". тамо је све могуће. пева пуних 20 година. И његова дела су сва повучена из библиотека. Када је затворен Карл Радек. док су знатно мање заступљени песници као Мајаковски. због његовог изванредног стила и одличног познавања књижевног језика. тражећи за њих смртну казну. а можда и стрељања. иста судбина стигла је и Бруна Јасенског. и његово хапшење објављено је само у два реда. поема која описује перипетије изградње Дњепостроја. а потом одлази у Москву. јуна 1937. Француска и совјетска критика га називају руским Пол Валеријем. Оптужен је да се "удаљио од широких маса". ако већ нису биле уништене као и њихови шефови.

Чланје партије од 1917. године. Серебријаков. тим пре што је он кроз "Правду" водио дуго времена најоштрију кампању против троцкиста и опозиционара. Међутим. Галина Серебријакова. чије су карикатуре нарочито излазиле у "Журнал де Моску". један од главних осни-вача комунистичке литературе. Стрељан је као "немачки шпијун". Сутрадан по његовом хапшењу избачена су из стана на улицу његова жена и деца. Тер-Ваганијан. Афиногенов. рођен је 1898. Кољцов је писац великог броја запажених дела. важио је као идеолог "стаљинизма". белоруски писац и песник. затворени. Међутим. итд. Напротив. пустио неколико чланака о злоупотребама ГПУ у "чишћењу". шеф немачког одсека у комесаријату спољних послова. који је писао. и приликом званичних посета Москви. Зашто? На то је питање тешко одговорити. а стрељан 1937. Александрович. са кога је положаја постављен за председника ВОКС-а. изгледало је да је Кољцов преживео термидорску кризу. познати туцихстански писац. такође. Корнев. одједаред није више било свакодневних чланака у "Правди" њеног директора Кољцова.троцкизма". стрељани или депортирани следећи познати совјетски писци: Лебедински. за време револуције био је политички комесар и командант трупа у московском округу. крајем јануара 1939. ако се посумња у њихову лојалност. чувени јерменски писац и један од шефова Јерменске комунистичке партије стрељан је заједно са Централним комитетом Јерменске партије. пао је. највећи совјетски карикатуриста "Јефимов". критичар Селивановски. Писац је неколико одличних романа као и успомена Лењина. а потом и директор истог листа. Како се у Совјетској Унији не опраштају ни грехови стари 20 година. чувени совјетски писац. године. Постављањем за директора највећег бољшевичког листа и главног органа партије. чији су таленат и изванредну културу могли да оцене француски и енглески интелектуалци приликом његове посете Лондону и Паризу. У немилости су још. Син малог занатлије. Уствари. 1921. Пикељ. Чернијак. А. која је била такође партијка. Пао је и Арозев. члан партије од 1907. Трошченко. Заједно са њим ухапшена је и његова жена као и његов брат. изгледа да су сасвим други разлози његовом хапшењу. нити је припадао ма којој опозиционој групи. под псеудонимом "Илија Вардин". Давид Шшерн. такође. да никада није био троцкиста ни бухариниста. Тарасов-Радионов. вероватно је зато и пао Михаил Кољцов. немачки емигрант. Горбачов. и већ тада својим дописима показује велики таленат новинара и писца. Зна се једино. Недавно је био дописник бољшевичког листа "Правда" из Шпаније. аутор запажене књиге "Шофери". Њихова је судбина неизвесна. Сергије Третјаков. Лелевић. депортиран је 1935. Писао је под псеудонимом "Георг Борн". Ово је листа само ових совјетских књижевника чија су имена "као народних непријатеља" . За време револуције био је на фронтовима политички комесар. који најбоље доказују како невино падају главе и највернијих диктаторових сарадника. чији је био интимни пријатељ и сарадник. председник друштва за културно зближење са иностранством (ВОКС). Тек после неколико дана сазнало се да је Кољцов ухапшен и вероватно стрељан. проносе се вести да је Кољцов ухапшен зато што је имао за жену неку Немицу. међу којима је нарочито похваљен од совјетске критике роман "19 градова". Мделадзе. Поред тога Стаљин му је изгледа замерио што је у "Правди" од 17-19. јануара 1939. Ово је званична теза. Мазурин. подвукавши неколико типичних случајева. Стари бољшевик. Открило се да је Кољцов за време грађанског рата био један од најинтимнијих пријатеља стрељаног генерала Дибенка. и да је његова ситуација чвршћа него икада. аташе за штампу у Паризу и први посланик у Прагу. је саветник посланства у Риги. 1929.

Под његовом дирекцијом реализовани су највећи совјетски филмови који су имали огромног успеха на страни као: "Младост Максимова". године. пао је и чувени. које је било најбоље и најпосећеније он је трансформирао Гогољевог "Ревизора". Он је био тај који је са Луначарским организовао совјетско позориште на "бази социјалног васпитања". године затворено је позориште Мејерхолдово јер је "пало дефинитиено на позиццју страну совјетској уметно-сти и постало страно совјетским гледаоцима'. Он је важио као највећи руски редитељ. непосредно после обећања Стаљинова да је чистка "завршена". чија су имена одавно прешла границе Совјетске Уније. директор совјетског биоскопа. и на који је начин "деформирао". а нарочито омладину. У совјетској штампи налази се још и ова оптужба: иНцје успео да се опрости буржоаског формализма. У сваком случају ми смо навели само оне писце. такође. када се зна да ниједна позорница у Совјетској Унији не може да прикаже ниједан позоришни комад који не одобри партијска или државна цензура. Једним указом од 10. кијевског позоришта и др. он је затворен као "народни непријатељ". оператор Нисеп. што значи даље да је свакако стрељан. и једини оператор совјетски који је имао дозволу да снима . директор биоскопског труста. такође од Грибоједова. који је "олакшавао злочиначке радње". Биоскоп је. Одузето му је совјетско држављанство у јулу 1939." (?!) Које комаде. "Совјетско искуство". јануара 1938. У његовом позоришту. После хапшења и стрељања директора драмског репертоара и познатог совјетског писца Киршона. а два месеца (према страној штампи) касније и стрељан. то је немогуће рећи. такође. који је снимио све важније догађаје у Москви. Творац је чувене теорије о "уметности сценских остварења". а свакако и један од највећих живих редитеља Мејерхолд. и који су стекли глас великих писаца захваљујући својим изванредним талентима и бесмртним делима. директор "Малог позоришта" као "саботер".објав-љена у совјетској штампи. депортиран. је оштро напало у истом броју председника комитета уметности Кержепцева. и приказивао извесие комаде чисто антисовјетског карактера. што значи да је и његова судбина запечаћена. Лиадов. Ставио је на сцену "Маскараду" (историја једног Отела) и "Тешко духу". Шумјацки је стари бољшевик. директор јеврејског позоришта у Минску. услед чсга је и добио титулу "народног уметника" и сва висока совјетска одличја. "Петар Велики" итд. са неколико својих сарадника. тј. Мејерхолд је рођен 1879. Ухапшен је и стрељан Борис Шумјацки. лишивши совјетску читалачку публику. Поред тога ухапшен је велики број глумаца и режисера јеврејског позоришта. Совјетска и страна критика су једнодушне у оцени изванредног талента Мејерхолдова. Колико ли их је још страдало по разним Љубјанкама који нису имали ни ту част да се њихова имена објаве у совјетској штампи. Поред тога ухапшен је шеф радиографије Шостакович. био је министар у Персији а затим ректор Стаљиновог Универзитета и најзад од 1930. само зато што је био у сродству са стрељаним Јагодом. Ово је још утолико чудније. "Несрећа је имати много духа" од Грибоједова итд. клеветнички је деформирао совјетску стварност. Према "Совјетском искуству" од јануара 1938. о том ни речи. "Чапајев". које је Кремљин повукао из библиотека. Ухапшени су још као "народни непријатељи": Рафалски. шта је "саботирао". Све то није сметало да Мејерхолд буде у јуну 1939. најбољих литерарних творевина. Уметници "Чистка" је прохујала и кроз биоскопе и позоришта. дао свој трибут у крви својих твораца и најбољих реализатора. "јер није успео да се упозна са руском културом"?! Затим је страдао познати редитељ Англобели.

Аутор је запаженог дела "МарксЕнгелс" и великог броја разних историјских бољшевичких дела. Па. октобра 1938. Стрељан је као "шпијун". директор физичког института и творац "теорије о утицају висине на ступањ цивилизације народа". Ово је дакле једина земља у свету која кажњава своје грађане одузимањем држављанства па их онда сгреља или депортује у Сибир. којом га је приликом совјетска штампа назвала "највећим марксологом нашег времена". Пригожин. познатог истраживача поларних предела и писца великог броја радова из тих области. године. Рјазанов је један од највећих совјетских историчара. мада уопште није напустио Совјетску Унију. шеф совјетске статистике и познати научник. уредника и сарадника совјетских листова. најзад. У питању је наравно партијска штампа. Оснивач је Комунистичке Академије и Института Маркс-Енгелс-Лењин. Истеран је из академије као "сумњив". јер су она била универзално позната у научном свету. а свакако. Ухапшен је. депортован је. јер друге у совјетској "демократији" и нема. и његов први директор. и директор репертоара Аркадијев. ни с лева.41 Поред Самојловича. И овде смо цитирали само она имена која смо нашли у совјетској или страној штампи Штампа Није никакво чудо што је у овој термидорској "чистки" штампа била. стрељан је. Преображенски је стари бољшевик и један од оснивача Бољшевичке партије. јер "статистика није обављена како треба". мада његова камера није прогутала ниједног стаљиновца. Његову судбину поделио је и Алексијев. Недавно је прославио шездесетогодишњицу свог живота. стари бољшевик. Ухапшен је академичар Лазарев. Затворен је. Он је оптужен да је "нацистички терориста". и стрељан ректор Тифлиског Универзитета Орагвелидзе. Судећи по стрељањима и скидањима са положаја директора. на удару. и преводилац јапанских дела. Бар судећи по совјетској штампи која није обиловала вестима о "скидању" са послова. односно "скинут" са посла као "саботер". који је био изван свих политичких смицалица у Бољшевичкој партији. Заузимао је врло високе положаје у совјетској државној администрацији. Никада није припадао опозицији. Његове конференције у Лондону и Паризу биле су права сензација у научним круговима. стављен је на црну листу академичар Волгин. Крижанов. Научници На први поглед. а можда и стрељан. па ипак је затворен. изгледа да су научници у овој општој гужви остали у заветрини. хапшењу и искључењу из партије совјетских научника. који је "сумњив". Ишчезао је. Одузето му је држављанство 2. зет познатог Георга Лансбурија. не прецизирајући у чему се састоји саботажа овог вредног научног радника. Члан је ЦК. Осиски-Оболенски. добија се утисак да су сви ти листови били у рукама "шпијуна" и "агената фашизма". ипак. с времена на време нађе се у штампи међу "саботерима" и "шпијунима" по које име са којим су се Совјети до сада поносили. Преображенски је познати научник и један од највећих совјетских економиста. што је просто фантастично. такође. ни с десна. Неколико цифара су оповргавале званична тврђења о животном нивоу совјетских радника. када се узме у обзир да је партија на те положаје увек давала најбоље са . историчар кинеске литературе.Стаљина са околином његовом. и скупове у којима је он узимао учешћа. такође. познати марксистички научник и директор Института историје и филозофије. Поменимо на првом месту професора Самојловича. затворен је.

наш најдрагоценији и најеминентнији теоретичар. На положају директора "Известија" замењује га Тхал. сарађује скоро у свим совјетским листовима. Напоменимо да је иста потера била и за осталим члановима редакције. После Рајевског на ово фатално место дошао је Виктор Кин. Дуго време провео је у Паризу као директор совјетске агенције "ТАСС". Међу првима стрељан је директор овога листа. као орган комесаријата спољних послова. Он се може сматрати најомиљенијим чланом партије". вели Лењин. Био је члан редакције "Извјестија". Први директор овог листа (почео је излазити 1934 године) био је познати бољшевик. увидевши куда води Стаљинова лична политика. Човек изванредне културе. И овде су стрељани најбољи новинари и најбољи бољшевици. "Нови мир" оптужује га да је био пре 18 година члан "Литфронта". "Журнал де Моску" (Московске новине) су највише страдале у овом термидорском периоду Ово је лист. ако већ и они. Његова је судбина. На положају директора листа замењује га Рајевски. Стрељан је у групи Рикова.којима је располагала. и један од најбољих совјетских новинара Лукијанов. на коме су се спремали бољшевички . мада се "покајао" и важио од тада као лојалан стаљиновац. Осуђен је на 10 година робије. а потом "Извјестија" и ректор Универзитета Источних народа. Теоретичар бољшевички. аутор је добро познате књиге "АБЦ бољшевизма". "Бухарин је. За време царизма био је депортиран као бољшевик. После револуције радио је у разним совјетским листовима. стрељан је. који је излазио једном недељно на француском језику у Москви. Већ у јануару 1938 пада и он. Лист је био искључиво намењен иностранству и имао је за задатак да популарише изградњу социјализма у СССР-у и третира међународне проблеме са гледишта московске политике. Неколико месеци касније смењен је и стрељан заједно са члановима Централног комитета пољске Комунистичке партије. Најпре је био политички директор "Правде". Радек је сматран за једног од највећих свет-ских новинара. а како је у тој литерарној дружини било "троцкиста" и "страних агената" и "бухариниста". председник Академије наука. "Историјског материјализма" и великог броја расправа и чланака из исте области. како се проносе гласови. нису касније стрељани. сачувао је главу. Пошто је био у опозицији у периоду од 1923-28. следили своје шефове. бивши директор "Правде". Бухарин је сматран за најкултурнијег грађанина Совјетске Уније. бивши пољски племић из околине Лођа. Бухарин. али се и сам касније придружио опозицији са Томским и Риковим. као што је био случај и у осталим совјетским институцијама. такође. одакле је дошао на положај директора Московских новина. Председник је Коминтерне до 1928 године. директор одсека за штампу при Централном комитету партије. Он је са Раковским једини који је спасао живот у том процесу. стари бољшевик и идеолог бољшевизма. Кин је млади руски писац од талента. "Извјестија". Одличан познавалац француских прилика и француске књижевности. коме је право име Сплавнојман. Карло Радек је поред Бухарина био директор "Известија" за спољну политику. Захваљујући његовој доста сумњивој улози у процесу Пјатакова. а нарочито најповерљивије стаљиновце. који су. то значи да је и Виктор Кин пошао путем својих претходника. Дуто година његово је перо било најбољи тумач спољне политике Совјетске Уније. званични дневник Совјетске владе је такође десеткован. најближи је сарадник Лењинов. "Бољшевика" и најзад директор "Известија" са кога је положаја изведен на губилиште. Бивши члан ЦК и Политбироа. Главни помагач Стаљинов у борби против Троцког. свакако. неизвесна јер је и он ишчезао из редакције.

Отуда се и верује да је улога коју је одиграо у процесу и сумњичењу безброј угледних бољшевика доста сумњива. јер или нису хтели да служе његовој личној диктатури. ипак је и она била заражена "шпијунима троцкистичким". која је укинута "јер је била заражена немачким шпијунима". Исти је случај са листовима у Белој Русији. Стрељан је без суда заједно са генералом Путном. "Правда". стрељан Лечинер. и свакако. године. јер су преко агенције из Москве "протурали лажне вести против Совјетске Уније" (?!) Ухапшен је. На место Јаковљева дошао је за комесара агрикултуре Чернов. године и прогнан у Туркестан. и свакако. стрељан познати стари бољшевик и интимни пријатељ Лењинов Михалски. Главни разлог његовог хапшења су свакако стари греси. био је против Брестлитовског мира. Стаљин је успео да уништи најбоља пера Совјетске Уније. 1918. који је био необично цењен од Лењина. стрељан је само зато што је "био сарадник Кисељева. тражи помиловање и поново постаје једна од првих личности Совјетске Уније. али се веровало да је потпуно задобио поверење кремаљског диктатора. припадао левој опозицији. или су јој служили неискрено и нелојално. познати новинар. Поред Радека и Бухарина. о коме је већ било речи. Пошто је отерано у смрт њених неколико најважнијих сарадника и уредника пао је и сам директор Михаил Кољцов. Кремљин то никада не опрашта. Затворен је. директор издавачког предузећа "Млада гарда". И најзад. Поред осталих ишчезао је и директор за штампу при комесаријату спољних послова Гњедин. Мелентијев. У Украјини су смењени и похапшени скоро сви уредници и директори листова после пада и стрељања чланова Централног комитета партије и чланова Украјинске владе. Члан је Цимервалдске и Кијенталске конференције. д) Остали шродни комесаријати централне владе Агрикултура. народни комесар за агрикултуру од 1929. који је сарађивао у разним совјетским листовима под псеудонимом "Лапински". Сматран је као један од најближих сарадника Стаљинових.агитатори за источне земље. јер је био "шпијун Хитлеровог Тухачевског . мада не активно. Под његовом дирекцијом извршена је колективизација села и сломљен отпор сељака насилној колективизацији депортирањем преко 5 милиона сељака. заједно са својим помоћником Шмитом. Стари опозиционар. Долази затим читав низ директора и уредника већине листова совјетских у федералним републикама. У овом скоро најважнијем комесаријату пао је "отац колективизације" Јаковљев. јула 1937. који је стрељан као "шпијун". или се само посумњало у њихову лојалност према кремаљском инквизитору. Јаковљев је. смењено је све особље у редакцији. реонског секретара партије. Његова је судбина неизвесна. Узео је видног учешћа у социјалдемократском покрету пре рата. Стрељани су или депортирани још: Созновски. Истог дана са њим је ухапшено и 10 чланова редакције "Известија". 1929. немачкој републици. директор "Вичурског радника". и расељавањем свакако још толиког броја. иста је судбина затекла и директоре великог броја листова азијских република. Било је случајева да су уредници појединих хроника смењивани неколико пута. ухапшен је директор агенције "ТАСС" Добецки и његов помоћник Шоле. Искључен је као троцкист 1927. Другим речима. 8. Радек је родом из Галиције. Иако је "Правда" била централни орган Комунистичке партије. стари бољшевик и велики .

јер је "изопачио судску политику СССР-а". који је одбио да извршава наредбе Лењинове. По ослобођењу постаје генералисим Црвене војске на место генерала Духовина. који је овај положај заузимао од 1924. године. Први помоћник комесара Народног здравља Раковски. Лајман. па да и он ишчезне у току 1938. Дакле. Био је у опозицији од 1923-1928. Драгунски. Никада није био троцкиста нити присталица ма које од опозиционих група. делегат са Чичерином у Ћенови. Његов заменик. који је недавно стрељан без суда. ухапшен је од стране привремене владе.стручњак по аграрним питањима. стари бољшевик Камински. стрељан је у групи Пјатакова као "шпијун". Као први делегат на првом конгресу совјета 1917. са кога је положаја смењен 17. Народно здравље губи. Семашко је оптужен за "проневеру државног новца". године. прокуратор из Транскавказије. Трговина. Стрељан је у групи са Бухарином и Риковом. 2. председник Савета народних комесара за Украјину. окто-бра исте године одузето му је. такође. прокуратор из Свердловска. који није ни ступио на дужност већ стрељан одмах по доласку из Шпаније. Дуго година је главни прокуратор Совјетских Република и у том својству творац свих политичких процеса у СССР-у. свога шефа. једног од најинтимнијих пријатеља Лењинових. прокуратор Азовске области. чувени јунак из грађанског рата. Заславски. Злочин за стрељање! На његово је место постављен Антонов-Овсејенко. постављен је за поткомесара Народног здравља. специјалиста за аграрна питања при Централном комитету партије. Члан је партије од 1905. Овај комесаријат губи на првом месгу свога шефа Криљенка. септембра 1937. Поред тога само у Руској федералној републици ухашпено је око 500 прокуратора. Чернова замењује на фаталном месту Ејке. Правда. познати стаљиновац. године. а касније стрељан без суда. "скинут" са посла. такође. амбасадор у Паризу и Лондону и помоћник комесара за спољне послове. депортиран је 1929. осуђен је као "шпијун" на 20 година заједно са Радеком. године. Потом је народни комесар Правде. јер су одбили да шаљу у смрт невине људе. Комесар за спољну трговину и потписник свих трговачких уговора између Совјетске Уније и страних држава Розенхолц. Стари бољшевик. Други помоћник Муралов. Отправник послова у Лондону 1927. Троцкиста из првих дана. јер је и он некада припадао опозицији. са још 416 комуни-ста. Његов заменик Елијава је. Ишчезао је и председник Великог суда. четири комесара у овом комесаријату ишчезли су за непуне две године. стари бољшевик Винокуров. бивши комакдант московског гарнизона и први носилац ордена "Црвене звезде". године. године. које је хтео да уништи ђурђијански термидорац. а од тада шеф за спољну трговину до стрељања. стрељан је у групи Рикова. Био је члан ЦК партије. . Своје шефове следио је у овој крвавој трагедији и поткомесар Пашуканис. Раковски је играо врло видну улогу у Совјетској Русији. Криљенко је један од најмаркантнијих фигура грађанског рата. држављанство. симпатичног Семашка. На његово место долази Иван Голијаков. Из "Социјалистичке законитости" сазнаје се да су демаскирани као "народни непријатељи": Сегал. а по "покајању" 1934. први помоћник Криљенков. године. III 1937. године. Совјетски листови му замерају да је био "претерани шахиста" и да је правио много "екскурзија" те тако "занемарио свој комесаријат". генерални прокуратор транспорта. Пореклом Бугарин из Бесарабије. године. бивши члан Московског совјета скинут је са тог положаја 17. То му је једини грех према Стаљину и његовој клики.

Да би цинизам био што већи. Михаил Кагановић. је стрељан због веза са својим пријатељем. његовог првог помоћника. године. поткомесар Рухимович. Професор Плетњев стрељан је јер је одбио да потпише записник да је Сержо умро од "природне смрти". Искључен је из партије као опозиционар 1929. Рухимович је стари опозиционар. фебруара 1937. Сержов помоћник. ишчезли су или стрељани. Аркус и Фатијанов. важио поред Лазара Кагановића за највернијег Стаљиновог пријатеља). Стаљин је сакрио да би сву власт задржао за себе. поткомесар ратне индустрије. За време револуције био је председник Совјета у Харкову. У ствари је стрељан. На његово место постављен је у ратну индустрију брат Лазара Кагановића. После једне врло бурне седнице Политбироа. стрељан. на којој је енергично протестовао против истребљивања старих бољшевика. потпредседници Совјетске Народне банке. Индустрија. Гринко је важио као највећи совјетски финансијер. јер . и председник Совјета у Кијеву. потпредседника Савета народних комесара централне владе. Да би колико-толико ублажио несрећу породице стрељаног Пјатакова. такође. Муклцјевич. године као "сјајан организатор производње". године. Тешка индустрија жртвовала је свог реализатора Сержа Орџоникидзеа. већ напротив. а 6 месеци касније стрељан као "саботер". Иваи Межљаук. јер се Стаљин није усудио да и њега оптужи за "шпијунажу" и "издајство". као што је познато. сахрањен је са свим почастима. Ранији комесари овога важног комесаријата о којима је већ било речи. III 1938. а потом се "покајао". Члан је партије од 1908. бивши председник Савета народних комесара за Украјину. Стрељан је као главни оптужени у процесу од 1. он је узео к себи његову жену и децу. јер је и тиме отворено манифестовао неслагање таквог начина уништавања старих бољшевика. пошто је претходно штампа објавила да је "умро напрасно од кардијака". Логановски. Сержо је од револуције играо видну улогу у совјетској држави. године. као једини живи сведок тровања Орџоникидзеа стрељан је. директор металургијских фабрика у Макејевки. још пре те фаталне седнице на којој је решена Сержова судбина. Он је у два маха спасио совјетске финансије од банкротства. пошто је постављен за комесара ратне индустрије.Његов помоћник Судин скинут је и затворен 17. председник Државне банке и потпредседник Великог економског савета. Крестински и Туманов. Сокољников. Заједно са својим колегама затворен је и трећи поткомесар за трговину. Али.. пошто је претходно посгављен за народног комесара за агрикултуру. скинут је са свог положаја и затворен. године. Овај тестамент. на који положај уопште није ни дошао. такође. отрован је исте ноћи. шурак Стаљинов. затворен је. Др Левин. Стари бољшевик и сарадник Стаљинов још од стварања Бољшевичке партије на Кавказу. Други помоћник Елијава. Гвахарија. чувени бољшевик. Његов помоћник Мирјазин поделио је судбину свога шефа. други помоћник комесара тешке индустрије. Фигурира у Лењиновом тестаменту на листи Лењинових наследника. који је ишчезао као "народни непријатељ". финансијер петогодишњих планова и заслужни стари бољшевик следио је своје претходнике у овој крвавој трагедији. Судбина породица стрељаних бољшевика дубоко је дирнула Сержа Орџоникидзеа. године. Њихов наследник Гринко. Стари бољшевик. Стаљин је посумњао у његову оданост (мада Сержо никада није био опозиционар. директор совјетске банке у Паризу. Затворени су још и ишчезли: Марадијан. лични пријатељ Јенукидзеа. Бивши члан ЦК и Политбироа. одликован 1937. најближег и најинтимнијег сарадника и пријатеља Стаљиновог. комесар совјетског павиљона за време међународне изложбе у Паризу 1937. Финансије. поделио је судбину свога брата Валеријана. Пјатаков. Био је лични пријатељ Лењинов. који је трећи народни комесар из породице Кагановића. То је био други разлог тровања Орџоникидзеа.

постављен је за комесара пошта. То је био положај на коме су комесари чекали да буду одатле изведени на губилиште. нити се уопште мешао у политику. неколико инжењера и 2 механичара. Пошто је Јагода смењен са положаја комесара Унутрашњих дела. Тупољев је убрзо својим изумилачким талентом надмашио свога професора. Тај је комесаријат био нека врста "предсобља смрти". Следећи комесар Риков. такође. такође. помоћник комесара Унутрашњих дела. члан Московског . стрељан је у групи Зиновјева. стари бољшевик и члан ЦК и помоћни члан Политбироа. његов први помоћник. који је страдао несмотреношћу једног пилота. Овај је комесаријат био најфаталнији за његове шефове. такође. који му је био отворен у Народној банци. Ретки су совјетски државници који имају сва три одличја. Тупољев је сматран личним пријатељем Стаљина и Ворошилова. један од ранијих комесара пошта.је био зет Сержа Орџоникидзеа. творац ТБ-6 од 22 тоне. Јухов. Од осталих народних комесара споменимо још Калмановића. такође. али више не носи његово име. Иванов. војни и цивилни дело су Тупољева. што нема ниједан виши совјетски чиновник. Под Стаљи-новим режимом и то је злочин који се кажњава смрћу. стари бољшевик. Чувени авион "Максим Горки". Никада није био троцкиста ни опозиционар. а можда и стрељан. Комесар лаке индустрије Љубимов је затворен. 10. Одликован је свим совјетским орденима: "Црвеном заставом". 14. Као круна овог нечувеног покоља платио је главом и чувени инжењер Тупољев. За своја истраживања имао је неограничен кредит. Ишчезао је и његов помоћник и велики број инжењера из Макејевке. који ишчезава 17. Нарголии. Серебријаков. стрељан је у групи Бухариновој. ако то није био само непосредни повод. јула 1937. а свакако и стрељан. "највећи авион на свету". његови сарадници. затворен је као "неспособан". који је. Тупољев је. стрељан је неколико месеци касније. па да их на овом крвавом путу следи и трећи комесар совхоза Ризов. августа исте године. јула исте године ухапшен је директор фабрике Но 22. Комесар рада Угланов. Његов заменик Глебов Авилов ишчезао је. међу којима и познати Глинка и др. Његов наследник Лобов. Јагоду је заменио Калепски. који је тукао светски рекорд у правој линији. такође ухапшен. као и два аутомобила. Сви најбољи авиони. па да на његово место дође Берман. па да и он ишчезне. новембра осуђен је на смрт директор угљарског труста у Донбасу Володарски. ишчезао са великим бројем виших чиновника. творац совјетске авијације. одакле је изведен на губилиште. и опозиционар. За личну употребу имао је две виле. Јежов га у својству комесара Унутрашњих дела замењује. да би и он ишчезао. Поред свега тога ухапшен је и стрељан под изговором да је "сметао каријери млађих инжењера". Његови прототипи прославили су совјетска крила безбројним светским рекордима. 20. Заједно са Тупољевим ухапшени су и инжењери Григорович. који може да пређе за сат 450 километара. и да се са пуним теретом попне на 8000 метара. "Лењиновим орденом" и "Црвеном звездом". Од оснивања па до данас. комесара совхоза. године ухапшен је велики број директора фабрика. Дакле 6 комесара за неколико година стрељао је Стаљин у комесаријату пошта у Москви. је дело Тупољева. помоћник комесара транспорта. Ћак првог руског авијатичког конструктора. комесар шума. Поште и телеграфи. Смирнов. стрељани су сви комесари пошта (осим последњег). један од секретара партије. поткомесар пошта је. конструисан по цртежима Тупољева. Пољаков н Поликарпов. Авион који је замеиио "Максим Горки" је. једну у Москви а другу на селу. Познат је лет авиона АНТ-25 у Америку. стрељан је у процесу Пјатакова. како вели Бармин.

познати стари бољшевик. а тако исто и у иностранству. ни у Москви ни на какав положај. Према званичној штампи. Скинут је са положаја председника републике 27. није се зауставило само на војсци и централној влади. председник Белоруске републике. председник Јерменске републике. Петровски је бивши радник и једини живи посланик. који су обично регрутовани међу најоданијим стаљиновцима. Петровски. У почетку је био десничар. наишло. велики грех. Његова је судбина неизвесна. Ајтаков (Туркменистан). Трагично чишћење расуло је драгоцену крв старих бољшевика у свим федералним републикама. 5. Од 7 главних република само су до сада три задржале своје председнике. тако да су у извесним федеративним републикама стрељани сви чланови владе на челу са председником републике и првим министром. виших чиновника појединих комесаријата. Будући да је још и погранична. и 9/10 чланова влада закавкаских република. пред-седник Украјинске републике је скинут и ишчезао. јер бити пријатељ стрељаног старог бољшевика је. совјетски режим је посвећивао велику пажњу у избору чланова владе и секретара партије. а нарочито личних пријатеља шефова комесаријата. али се брзо прибрао и прилагодио Стаљиновој политици. и стари опозиционар. следила је читава плејада старих бољшевика. такође. Љубченко је убијен у затвору истог дана када је ухапшен од стране ГПУ. године) . Отуда је нагло и масовно чишћење чланова украјинске владе и њихових помоћника а исто тако и партијских функционера. личног пријатеља Стаљиновог. Највећи део чланова владе руске републике су истовремено и чланови централне владе. стрељано је 2/3 чланова руске владе. ни у држави. на опште запрепашћење. Изнели смо само листу народних комесара (министара) и њихових помоћника централне владе. Анезоглијап. Стрељана су 4 и то: Чевриаков.совјета и ЦК. септембра 1936. те од тада важио као његов непосредни сарадник и представник у Украјини. чија је немилост. (1. На првом месту пао је председник Савета народних комесара Сулимов. итд. и други. и непријатеља кремаљског конвента. посланик из Дњепопетровска. комесар финансија и врло популарни бољшевик. Народне комесаре. СТРЕЉАЊЕ ЧЛАНОВА ВЛАДЕ ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА "Чишћење" Стаљинових противника. уствари. Украјина. Отуда ћемо поменути само оне о којима нисмо говорили до сада. Руска Република. Од председника мањих република стрељани су или затворени: Лорђикинанџе (Аџаристан). XII 1938). председник Узбекистана. године. Архивов (Карелија). он је то учинио јер се "бојао да поднесе украјинском народу рачун о свом издајству". Ово пажљиво одабирање лежало је још и у факту. што је у иностранству националиста Конаваљец водио врло живу акцију за аутономију Украјине. ни у партији. То клање у извссним републикама ишло је до безумља. На положају га је заменио Корниц. 5/6 чланова украјинске и белоруске владе. Највећи део стрељаних је пао зато што су се противили насилној колективизацији. У сваком случају није изабран на последњим конгресима. највећа федерална република. бољшевик у руској Думи од пре револуције. Кођајев. стрељан је у групи Пјатакова. како у Совјетској Унији. Међутим. јер нигде није била популарна диктатура стаљинске клике. Председник Савета народних комесара Љубченко "извршио је самоубиство". Према Волембергу (Етид од 20. Поред њега пала је и Варвара Јаковљева. Украјина је после руске. Међу палим у немилост треба прво поменути чувеног бољшевика Петровског. затварање или стрељање објав-љено у совјетској штампи. јула 1938. ни у Украјини. пошто је узео активног учешћа у клању чланова украјинске владе.

Косило је стрељан јер је био љубавник жене Пјатакова. виших чиновника. Гуревич. Торошелиџе. Бондаренко. Председник је републике од 1924. Такође. па према томе и у опозицији. председник Врховног суда. све стари пријатељи и сапутници Џугашвилија-Стаљина. Са њима је стрељано још 40 угледних старих бољшевика. Тиањидеда. и да ја нисам ни Зиновјев ни Камењев да би могао и мене оптужити. У Ађаристану стрељан је председник републике Лорђикипанаџе. Нема сумње да је и он у најмању руку депортиран. јер су хтели да "продају земљу енглеским империјалистима". такође. Приликом његовог хапшења изјавио је полицајцима: "Реците Стаљину да Тифлис није Москва. комесар агрикултуре. да је после Дантона дошао ред на Робеспјера. августа 1937. Према листу "Рабочиј" од 13. Он је пре тога одржао оштар говор на конгресу Совјета у Минску против Троцког и троцкизма. Истог дана затворен је и комесар финансија Рекис и његов први помоћник Косило. смењен је и затворен и заменик Голодеда на положају председника Савета народних комесара М." Стрељан је 16. бивши председник Савета народних комесара Гогобериџе и његов помоћник Агниашвили. Он данас стреља своје старе сапутнике у борби. чиме се "доказује" да је он био на овај начин у вези са стрељаним Пјатаковим. Леилевски. Чиклаџе и Ђикија. VI 1937. и скоро сви виши чиновници овог комесаријата. комесар агрикултуре Мегрилиџе и други. бивши учитељ. III1937. Пао је најпре председник републике Чевриаков. Председник Савета народних комесара Голодед стрељан је 16. који је остао на том положају свега два месеца. јула 1937. Сви су. такође. VI 1938. Волковић. новембра 1937. али му то није помогло. Квириквелија. скинут је са положаја и затворен 24. Оглашен је као "народни непријатељ". не фигурира више на листи чланова украјинске владе приликом конгреса од 16. здравља и агрикултуре. августа 1938) Кавказ. године. Ову групу ђурђијанских комуниста следио је и најстарији кавкавски бољшевик Орехелашвили. И он је извршио самоубистао "из поро-дичних разлога". Кикнадзе. стрељани у вези са стрељањем генерала Уборевича као "национални буржуји". Потпредседник Савета народних комесара Селекис и други потпредседник Сухомлин затворени су као "неспособни". Други председник Савета народних комесара Малогаштли. Моделаџе. Овај процес је према совјетским листовима одржан 31. комесар правде. вицепредседник Рамишвили. године са још 6 угледних ђурђијанских комуниста. комесар трговине и још три народна комесара. Уствари. затворен 24. председник Савета народних комесара Буду Мдивани. године.Његов заменик. као и Боикваџе. од 16. године. Од народних комесара стрељани су: Диаков. Бела Русија је као и Украјина приложила на Стаљинов жртвеник своје најбоље. стрељани су са следећим народним комесарима: Окуђава. Оптужен је да је био у "вези" са стрељаним генералом Уборовичем и да су хтели да "рестаурирају капитализам у Белој Русији". бивши председник Савета народних комесара Ћурђијанске републике. члан је ЦК партије. Заменик Гуревића на положају комесара трговине смењен је и затворен одмах по постављењу. али пека добро упамти. Наследник првога. године. ишчезао је два месеца касније. септембра 1937. помоћника народних комесара. а можда и стрељани комесари совхоза. Од народних комесара поменимо: Бутаренко. У Тифлису је стрељан чувени бољшевик. Још су затворени. Лични пријатељ Лењинов. стрељан је у вези са стрељањем Јагоде. . члан партије од 1917. комесар Унутрашњих дела. (Рабочиј. године. Банек. убијен је у затвору без суда.

потера за Летонцима. совјетским грађанима. секретари. са неколико виших чиновника овог комесаријата. шеф за васпитање. затворен је. председник Савета народних комесара. шеф ГПУ. године. други је "троцкиста". 16. У Татарској републици стрељани су: пред-седник републике. Неразумљива је. комесар агрикултуре. Мезис и други. У Таџикистану ухапшен је 7. Осолин. секретар партије. Сви су стрељани јер су "спремали атентат против Стаљина". Оба су "фаворизирали националну буржоазију". Чалмар. поткомесари агрикултуре Сакнаразијан и Калаптаријан. августа 1937. Васили Лакобе. Узбекистан. септембра 1937. народни комесари стрељани су. Његова два брата Хата и Турин.У Јерменској републици стрељан је 2. комесар правде. У овој републици стрељан је Коџајев. претходно су такође затворени Бузнев. такође. председници колхоза. Зантарцја. коме-сар правде. године председник републике Шотемор. Стрељан је Михаил Лакобе. међу којима: Алкснис. директор петролејских извора у Бакуу. председник Савета народних комесара. шеф полиције. који у моменту хапшења нису заузимали извесне положаје у држави. укинута је и сама република. ректор Универзитета Епгибријан. и чекисте Петерс и Ластис итд. председник Савета народних комесара и још неколико комесара: директор Народне банке Мамиконијан. Ћамбејев и комесар агрикултуре. Коџајев је "признао" да је хтео да "прода земљу Енглезима". Скоро сви генерали Летонци су стрељани. У Немачкој републици ухапшен је Тропман. бивши рибарски радник. августа 1937. Апсе. председник републике од 1922-27. У Киргизији затворен је 15. такође. У Азербејџану скинути су (колико се зна) са по-ложаја следећи народни комесари: Исламов. Бокис. Сви су оптужени као "Хитлерови шпијуни". године Исакајев. а потом стрељан председник републике Ајтахов. Туркменистан. године. са великим бројем комуниста. секретар партије. и Ирклис. Ладари. комесар просвете. међу којима и учитељ Зенгланд. и неколико чланова владе. Исто тако изнећемо хронолошким . секретар Егзекутивног комитета републике. Први је "шпијун". секретар републике Иманов. Хенберг и Петерс. Фолин. Заједно са њим страдао је и потпредседник републике и још 8 чланова владе. председник Савета народних комесара. као и комесари: Ајземанов. У Карелцји затворен је 17. комесар унутрашњих дела. Ајчамов. Најзад. изнећемо само листу стрељаних партијских функционера. Абказија. Корк. Ајдеман. године председник републике Архивов. I 1938. и Нестор Лакобе. Нодијев. септембра 1937. III Стрељање партијских функционера Процеси У овом делу. као и велики број комуниста. Заједно са њима затворена су још 4 народна комесара. потпредседник Савета народних комесара Кактин и комесар правде Сиринов. Од угледних комуниста Летонаца ликвидирани су: Рудзутак.

Крестински. Ово нарочито важи за партијски апарат . изабран је ЦК који се састојао од 19 чланова. Махом стрељања нису вршена у месту. не де-портирањем и хапшењем. који је одржан у јулу и августу 1917. 6 су "контрареволуционари": Бухарин. Бубнов. а не и бирани. Сокољников и Смилга. та га изјава није спречила да пошаље у смрт Мејерхолда. Од овог броја 7 су умрли још одавно. Ово је уствари био "штаб револуције". године. 6 су напустили сваки партијски рад услед ситуацијс у партији. 3 су умрли. Камењев. Троцки. како би једини сведоци ових нискости ишчезли. па макар то било и првих дана револуције. . године. где је Стаљин принуђен да изјави. било је махом обављено без икаквих публикација. Како је за ту тако страшну оптужбу требало и доказа. Зиновјев.редом разне процесе и масовна стрељања без процеса. па да после и творце тих фалсификата истреби. што су извесна предвиђања опозиције добијала већ своје потврде. представивши их као "шпијуне" и људе који су "хтели да продају совјетску државу страном капиталу". да је "чишћење завршено". Познато је да после искључења троцкиста и десне опозиције. реч је о особљу које диригује партијском политиком. фебруара 1937. године од 15 чланова ЦК. од 7 осталих. Артем. а од осталих 7 су "контрареволуционари": Бухарин. све је ово револтирало прве сараднике Лењинове и творце револуције. На VII конгресу партије од 1918.Централни комитет и Политбиро. Миљутин. 2 прекинули сваки политички рад. Остао је још само Стаљин. Смилга. Отуда је истребљивање баш тих партијаца дубоко одјекнуло у партијским организацијама. Масовно истребљивање ограничило се првих дана скоро искључиво на оне старе бољшевике. Колонтај. Сокољников и Троцки. Камењев. а нарочито што се тиче колективизације. Оптужене је присилио или убедио да у "интересу револуције и партије" понесу на својим леђима шпијунски крст. Јошје остао само Стаљин. Сокољников. Тако. заузимали видне положаје. Наравно. ипак. Урицки. Ломов. изабрао је Централни комитет у који су ушли: Лењин. те су били принуђени да поведу оштру борбу против Стаљинове диктатуре. Стаљин. Риков. нарочито у унутрашњости. Стаљин је увидео да му лично прети са ове стране велика опасност те је и донео одлуку да се једним потезом курталише целе опозиције. запостављањем и малтретирањем опозиционара у сваком погледу и у свакој згодној прилици. што се нарочито запазило на последњем партијском конгресу. "Социјалистички гласник" од 11. Зиновјев. Смилга. Уствари. Стаљин је веровао да је после последње капитулације опозиције њихова акција потпуно ликвидирана. У марту 1919. Ногин. То утолико више. колико их је онда изабрано. Стасова. Троцки и Шмит. Отуда је и врло тешко представити праву слику истребљивања партијских кадрова. Ту су постављани. агенти провокатори су ушли на сцену да одиграју своје одвратне улоге. Бухарин. нико од бивших опозиционара није могао више заузимати никакав положај у партији. и да су сви повили грбаче пред кремаљском бирократском кликом. Стрељање партијских функционера који су у партији. већ масовним стрељањем. Свердлов. рушењем и последњих заоставштина демократије у партији. нарочито у федералним републикама и у руским провинцијама. припадали опозиционим групама. године доноси јединствен преглед политике одстрањивања старих бољшевика из партијских инстанци. изневши биографије само оних старих бољшевика које нам недостају у првом делу. Па. 6 су умрли. на VIII партијском конгресу. Риков. убијањем сваке критике и узимањем све власти у партији и држави од стране Стаљина и неколико Кагановића. 3 напустили политику. Уклањање старих бољшевика са партијских послова почело је још смрћу Лењиновом. Шести конгрес партије. 11 су "контрареволуционари": Бухарин. само они. Тамо где му нису помогла ова два средства. Зиновјев. Стаљин је помоћу ГПУ-а извршио одвратне фалсификате. који су важили као одушевљени стаљиновци. Јофе. Ђержински. већ су појединачно одвођени на губилиште у Москву или су стрељани изван места у којима су радили и уживали извесну популарност. који су некада.

Према Виктору Сержу. Сви остали су стрељани. Постишев. Она има за циљ да сваке године "прочисти" партијско чланство. а нарочито да га очисти од опозиционих елемената. Седми конгрес изабрао је комисију за изградњу новог партијскот програма. који су уствари заједно са Стаљином дириговали стрељање старих бољшевика пали су у немилост. Троцки. или искључено само у тој години око 200000 чланова. Раковски. 3 су умрли. изабрао је ЦК од 53 члана. Камењев. Петровски. председник комисије.3%. Риков. Серебријаков. године констатовало се да је од 659000 чланова. скоро једна трећина. Радек и Зиновјев. и још 6 "шпијуна и издајника": Бухарин. Поред Лењина било је још 6 чланова: Стаљин и још 5 "шпијуна": Бухарин. Зиновјев. који је одржан у мају 1924. и 7% из доба од 1917-20. Калињин и Андрејев. који је као француски писац и опозиционар провео у Русији неколико . Чубар. нарочито минирањем демократије. Тако на X конгресу партије 1921. остао је у животу још само Стаљин. напустио је партију и без чистке. Иста је пропорција и са помоћним члановима ЦК. Овим масовним стрељањем старе бољшевичке гарде. Дакле. или су осуђени на робију. Овај ЦК изабрао је и свој Политбиро од 7 чланова у који су ушли Стаљин. године затворено преко 200000 чланова партије који су припадали опозицији или је симпатисали. године износи свега 0. сви главни рапорти поднети су на конгресима од стране Лењина и још 4 "народна непријатеља": Бухарин. Маљенкова (бившег Стаљиновог писара). Познато је да постоји при ЦК Контролна комисија. од 19 чланова. такође. Од оснивања Коминтерне 1919. године. па чак и сам Андрејев. које је Лењин назначио као своје наследнике. па до 1929. Зиновјев. Риков. затворени или депортирани. помрли. такође. Камењев. која је под непосредном контролом Стаљиновом. проценат старих бољшевика од пре 1917. Према томе од 20 бољшевичких вођа о којима је било речи. године свега 16 чланова. Томски и Троцки. године. остала четворица су стрељани као "контрареволуционари". Зиновјев. Томски и Троцки. Напоменимо. Остали су још тројица у Партији: Стаљин. 1929. Јевдокимов. у фамозном тестаменту. Значи да у партији има више од 90% партијаца од после револуције. напустило добровољно партију. да је 1928. Сви су остали сматрани недостојним да заузму положаје "чистача" партије. само су још двојица (ко зна докле) толерирани од стране Стаљина: Андрејев и Калињин. Преображенски. а можда и стрељани 6 и то: Косиор. свега 1% бољшевика из 1917. Зиновјев. Смилга. године. XIII конгрес. Од шесторице. Риков. VI) и то Шкирјатов. Камењев. 11 су "контрареволуционари": Бухарин. Рудзутак и Јежов који је био трећи секретар партије (после Стаљина и Кагановића). Међутим. После Лењинове смрти. Радек. IX конгрес изабрао је ЦК. Остали су још само Стаљин и Калиљин. 2 напустили политику. Троцки и Томски. који је Стаљин уништио. године (7. 17 осталих су стрељани.Бјелобрадов. велики број чланова. и у коју улазе само најсигурнији његови пријатељи. Радек. Од 71 члана ЦК изабраних на XVII конгресу партије 1934. Такође је врло интересантно "чишћење" партије од смрти Лењинове па до данас. Наравно овде су скоро искључиво у питању стари бољшевици из доба револуције или од пре револуције. само је један изабран 1939. Од 11 чланова Политбироа. проценат старих бољшевика је знатно опао. Троцки и Томски. Камењев. Према извештају једног од секретара Бољшевичке партије. Од 71 члана Контролне комисије. Раковски. Марта 1920. Троцки је у емиграцији. Серебријаков. задржано је у ЦК изабраном 1939. после XVIII конгреса партије. искључено је 5000 троцкиста. Смирнов.

није било важнијих политичких процеса. изгледало је да ће се истребљивања задржати на овоме. из извештаја секретаријата види се да сада има "око 1600000" чланова. Стаљин је знао да су у том удружењу били ретки стари бољшевици који су одобравали његово неодговорно вршљање у партији и држави. под сумњом да су припадали опозицији. маја 1935. Али. мање за скоро 300000 него пре 5 година. Међутим. године партија је имала 1874488 чланова. комунистичкој Унији. пак. само од децембра 1934. Николовим. Совјетски листови су признали депортацију само 500 "народних непријатеља". сви стари сапутници Лењинови. и да ће потом почети са обимнијим прогонима свих оних који нису погнули главе пред кремаљским инквизитором. Ничим није мотивисано растурање ових двају удружења старих бољшевика. године. . позитивно. године. После стрељања и депортирања радника из Лењинграда. године? На XVII конгресу који је одржан 1934. Сви ови политички процеси доносили су скоро искључиво смртне казне. такође. дакле уопште нису ни одржани. Дакле.година у затвору. које је депортирано. Када се узме у обзир да је за тај период ушло у партију. Позабавимо се најпре тим политичким процесима. свакако. то је било само затишје пред буру. 1935. такође. Таквих је нотица нарочито било много у провинцијским листовима. Масовни политички процеси почели су убиством Кирова у децембру 1934. који је одржан 1939. Па. То је удружење обухватало све старе бољшевике од пре револуције. било из омладине или приправних чланова. Зна се позитивно. највећи део стрељан или ухапшен. ипак. Али. Пре него што је Стаљин почео истребљивање старих бољшевика. а 31. па до краја 1935. да су извесни "процеси" објављени у совјетској штампи неколико дана после стрељања. године растурено. око 300000 чланова. познавајући Стаљина. јануара још 29. 29. које је најзад једним декретом од 27. ударио је најпре на њихова удружења. а нарочито после првог процеса против Зиновјева у коме је исти осуђен на 5 година робије. децембра у Лењинграду 105 "терориста". Колико ли их је још страдало за време клања и депортирања од 1936-39. да је стрељан велики број старих бољшевика без икаквог процеса. значи да је у термидорском периоду искључено преко 600000 чланова партије. године стаљински терор је скоро искључиво локализован у Лењинграду. центру опозиције. Процеси у Совјетској Унији Само за последње три године Совјетска Унија имала је више политичких процеса него све ауторитарне државе заједно у целом свету. било је и таквих случајева. јуна. искључено је из партије од 15-20%. После растурања ових бољшевичких организација све до краја ове године. У априлу ове године депортирано је око 100000 радника из Лењинграда. Убиство Кирова је било непосредни повод за растурање овог удружења. На XVIII. Уствари. То су махом партијски функционери. растурено је и друго удружење старих бољшевика: "Удружење бивших политичких осуђеника". а 8 дана касније још 14 на челу са убицом Кирова. од којих је. да су многе фабрике у Лењинграду обуставиле рад за неколико дана услед недостатка стручног особља. стрељано је у Новосибирску 9 "издајника". само је сваки стоти грађанин члан комунистачке партије. предосећали су да се он неће на овоме задржати. У очекивању крупнијих догађаја. конгресу. зна се. стрељано је 22. У Совјетској. Јануара те године стрељано је у Лењинграду још 39 "шпијуна". Месец дана доцније. Одмах по убиству Кирова. Познато је да је у Совјетској Унији постојало "Удружење старих бољшевика". Највећи број тих процеса углавном био је објављен у совјетској штампи.

није веровао да је пролетаријат спреман да узме власт у своје руке и да је сачува. године. године. Голцман. Укида се. Јурцје. Председник је Коминтерне и као такав био једна од најомраженијих личности Совјетске Уније на страни. оделио се од опозиције 1928. Берман. Андрејев. Тер-Ваганијан.) Од оптужених. такође. Пикељ. је један од најстаријих радника бољшевика. Н. где је уживао велику популарност. Куров. Никада није био активан опозиционар. касније оптужио да су учествовали у сличним акцијама. године против Зиновјева и другова. Једно време командант војног округа на Волги. а нарочито су запажене његове студије о Плеханову.И у почетку 1936. је стари бољшевик и познати јунак из доба грађанског рата. и политички комесар за време револуције. Рајнголд. Давид. Био је председник Совјета у Петрограду. Бивши члан ЦК и познати Зиновјевист. Припадао је левици од 1923. Аутор великог броја радова. За све време. М. такође члан партије од револуције. члан партије од револуције. Голцман. никада није припадао ниједној опозиционој групи. Драјцер. потиче из чувене револуционарне породице (и сам се родио у затвору). Тер-Ваганијан је стари бољшевик и познати марксистички писац. Лиашенко. Мрачковски. (Ову двојицу последњих Стаљин је. радник са Урала. Ворошилова. као ни остали истакнути опозиционари. године. Драјцер. Према оптужници у питању су "завереници" из "троцкистичког центра" који су "убили" Кирова и припремали атентате на Стаљина и његове сараднике као: Кагановића. Лурцје и Н. Узео је врло активног учешћа у грађанском рату. У ствари кремаљски диктатор не седи скрштених руку. Берман-Јурин. већ кроји планове о дефинитивном истребљивању старе бољшевичке гарде. заједно са Камењевим. Постишева итд. стари бољшевик и признати економист. диригент Чеке у Петрограду. године. па и . али никада у њој није активно радио. Јевдокимов. године. који су по свој прилици играли улоге лажних сведока и провокатора све су то стари бољшевици. члан Политбироа. Дириговао је Совјетом и партијском организацијом у Петрограду. Први велики процес против опозиције одржан је 19-24. У овој години пада хапшење тифлиских комуниста. и велики зиновјевист. члан партије од револуције и шеф кабинета Зиновјева. један од најстаријих радника бољшевика. такође. Лењину итд. Мрачковски. После револуције са службом је у војсци. Уочи револуције. године. Рајнхолд. такође. Од важнијих процеса било је свега два и то: други процес у Камерову у коме су осуђени на смрт и стрељани следећи троцкисти: Шубин. Био је члан тајног троцкистичко-зиновјевског центра у Лењинграду. Јевдокимов. Олберг. Зиповјев је члан свих ЦК од револуције до 1928. Зиновјев је главни рапортер на свим конгресима Коминтерне. Бакајев је. Косиора. Бакајев. који су играли најважније улоге у партији и Совјетској Унији за време и после револуције. У последње време није заузимао. године. никакве функције ни у партији ни у држави. Симпатисао је опозицију од 1926-1927. августа 1936. Робаленко и Пешконов. Напустио је опозицију 1928. Члан је Централне контролне комисије. Смирнов. Припадао је левој опозицији из 1923. Пикељ је познати писац. 16 их је осуђено на смрт и то: Зиновјев. Напустио је опозицију 1928. Леви опозиционар из 1923. Осим неколико последњих. и Комунистичка Академија. Оснивач је ревије "Под заставом марксизма". Зиновјевист. године. Камењев. Пикељ. Извесно време био је поткомесар за финансије и члан колегијума овог комесаријата. И. затишје се продужује.

Исто тако тешке оптужбе падају на Олберга због његових честих путовања у СССР. Сокољников. Члан Брестлитовске делегације. Опште је мишљење да је Олберг одиграо улогу провокатора у циљу компромитовања. али га као сумњивог одбијају. Радио је у Стаљиновом апарату у синдикалној секцији." Пришао је затим групи Ландау. Лившич. Богуславски. такође. а после уједињења ове групе са левичарима. председник Савета рада и одбране. јуна убијен је у Љубјанки политички комесар Црвене армије Гамарник. што је само могао чинити као члан ГПУ-а. Уствари. Камењев је председник Совјета у Москви. истог месеца стрељано је 7. по свој прилици по налогу ГПУ-а. Немац. већ и самог Троцког. Његова улога у процесу је доста загонетна а и сумњива. комесар V армије. Дробнис. директор "Правде". Једини међу оптуженима. стари бољшевици. Арнолд. Одбијен је и од стране социјалиста. Норкин. не само опозиције немачке партије. како у Русији. Члан је револуционарног ратног Комитета. Крваво коло отворио је процес Пјатакова. 26. 1. Лурије М. И.непосредно пред хапшење радио је у поверљивом апарату Стаљиновом. маја исте године осуђено је на смрт у Свободнаја (Сибир) 44 "јапанска шпијуна". Стоилов осуђени су на робију. водио оштру кампању против троцкизма. (Емил) је члан немачке комунистичке партије зиновјевог крила а у последње време велики обожавалац Стаљинов. пошто су вешто искоришћени и злоупотребљени у борби против Троцког. са још 16 "шпијуна": Серебријаков. Смирнов је стари бољшевик и један од првих троцкиста. а тако исто и у Немачкој. Све су ово. "Правде"' и "Известија" све до хапшења. Олберг је. он је припадао групи немачког комунисгачког шефа Ханца Нојмана. Муралов. члан ЦК и Политбироа. јуна стрељано је на Даљњем истоку 85 "шпијуна". је свакако најкрвавија година од грађанског рата у Совјетској Унији. али су те везе биле искључиво приватног карактера. Биографије главних оптужених углавном донели смо у првом делу. Година 1937. члан вишег војног савета. који је стрељан. јер се није дао наговорити да својим држањем падне толико ниско као и остали оптужени. Олберг одржава везе са Седовим. Дуго година био је члан ЦК и Политбироа. Пошто је касније искључена левица из Комунистичке партије. Био је сарадник "Роте Фане". Фриц Давид и двојица Лурија искључени су из партије три месеца пошто су стрељани. осим "сведока" и провокатора из ГПУ-а. Шестов. његови чланци су запажени због изванредне оштрине против Троцког и опозиције у коминтернском листу "Интернационална коре-спонденција" који је излазио у Паризу. 7. чији је он био. сином Троцког. јуна осуђен је на смрт Тухачевски са још 6 генерала. како би имали разлога за њихово стрељање. Пошто се одрекао Зиновјева и опозиције. нарочито. 12. Радек. истог дана у Сибиру 64 троцкисте и чувени ђурђијански . комесар пошта. Лурије и Н. такође није никада припадао ниједној опозиционој групи. који се куражно држао на суду. такође. Ратајчак. Турок. Лурије. 1930. преко кога је. да би касније и сами прешли у опозицију. Ото Бауер о њему пише: "Декларација Олберга којом је тражио повратак у организацију је одбијена писмом које сам мојом руком писао. године покушава да се увуче у лево крило немачке партије. Пушин и Храше. по његовом причању "емисар" у Совјетској Унији. Са њим је радио још и М. Читав низ процеса отерао је у смрт безброј старих бољшевика који су одбили да падну на колена пред кремаљском кликом. и његове партијске "линије". директор издања целокупних Лењинових дела итд. 16. Проносе се вести да уопште није стрељан заједно са осталим осуђеним на смрт. Давид је бивши теоретичар немачке комунистичке партије по синдикалним питањима и уредник синдикалног органа. Књажев. Са Стаљином и Зиновјевом склапа триумвират против Троцког. Олберг се нуди Троцком за секретара. Фриц Давид.

а истог дана у Красногвардији осуђено је на смрт и стрељано још 8 "шпијуна". 24. 15. Прујински и Боркин. 5. У првој половини 1939. Осуђени су на смрт: Бухарии. Корако и Кријуков. комесар шума. а који су уживали велико поверење Кремљина. Тако су страдале десетине хиљада официра. народни комесар. у Свободном. 17. било у московској или локалној штампи. фебруара стрељан је у Тифлису инжењер Гарчиавели због "саботаже". Цукерман. Чернов. Укупно. 2. мада нико и ничим није доказао да је ма што саботирао. 10. 22. шеф ГПУ. Истог дана осуђено је на смрт у Красногвардејску 11 особа. 19. 15. Гринко. години стрељани су: На Дону у феб-руару (троцкисти) Семенов. 12. наведимо још неколико случајева партијских функционора. дакле. Розенхолц. и истог дана у Улану-Уде (Монголија) 54 "шпијуна". истог месеца стрељано је у Осетији 11 ветеринара "због тровања стоке". новембра у Гомелу (Бела Русија) осуђено је на смрт и стрељано 8 "издајника". септембра стрељано је у Москви 10 радника фабрике "Краснајазарја". Ови су стрељани без суда. За то време осуђен је само један бивши руски племић. комесар спољне трговине. децембра на Двини стрељано је 8 особа. 20. 23. председник Савета народних комесара за Украјину. Штајгер и Карахан. децембра стрељани су чувени бољшевици: Јенукидзе. 55 објављених процеса. 14. октобра стрељано је у Лењинграду још 6 троцкиста. истог месеца осуђено је у Минску 6 "саботера". Чебољдајев. старих бољшевика. У 1938. 7. септембра у Ворошилову је стрељано 20 "троцкистичких агената". Оркелашвили. Максимов. Принц Волковски на 5 година робије "за клевету совјетског режима". Иванов. Најзад у овоме месецу пада и трећи велики процес чувених бољшевика. који је "свесно и из мржње према совјетском режиму" саботирао тражење авијатичара Леваневског у поларним пределима приликом лета у Америку. који су као такви објављени. осуђен је на 20 година робије. истог дана убијен је Љубченко. јануара још двојица у Лењинско-Кузњецку. Поред великог броја стрељаних опозиционара. комесар финансија. августа осуђено је на смрт и стрељано у Островском срезу 13 "издајника". Јагода. који нису до сада цитирани. Шарангович. у Ростову на Дону 11 "контрареволуционара". јануара осуђено је на смрт 5 виших чиновника из ГПУ. септембра у Владивостоку осуђено је на смрт 27 троцкиста. комесар агрикултуре. 2. јула стрељано је поново у Хабаровску 24 особе из "троцкистичко-јапанске организације". Субрев. Метелев. . а истог дана у Тифлису још 25 виших совјетских чиновника. директор "Известија". децембра 14 "народних непријатеља". Стварни непријатељи Совјетске Русије као што се види уживају већа права и више благонаклоности у стаљинском режиму него Лењинови сапутници. октобра у Чити стрељано је са секретаром партије Федоровим још 10 "саботера". септембра у Волохину (близу Ростова на Дону) стрељано је 6 "троцкиста". и најзад у Москви 25. 21. творци партије и совјетске власти. "шпијуна" и "издајника". 2. Кођајев. септембра у Тифлису стрељано је 4 особе. Ворошенко. помоћник комесара спољних послова. 17. Стварни саботер Вознесенски. Ларип. затим стари бољшевици: Икрамов. октобра у Белану 5. 22. док је "саботер" Пјатаков осуђен на смрт. генерални секретар Совјетских Република. 1. године: 5. У ове цифре не улазе они који су нечујно били жртве разних парабелума у потиљак у мрачним јазбинама разних Љубјанки широм целе Совјетске Уније. црвених војника а можда и више других опозиционара. Крестински.комуниста Буда Мдивани са још 6 другова у Тифлису. бивши председник Совјетске владе. у којима је осуђено на смрт 1014 "саботера". Левин. Риков. у Иркутску смакнуто је 45 "шпијуна троцкистичко-јапанских".

године. као "народни непријатељ". данас су у животу само Берија. била огромна када се сазнало да је ухапшена и чувена комунисткиња Јелена Стасова. такође. У Украјини. иако бивши опозиционар. године скинут је и затворен председник Московског совјета Филатов. члан ЦК и Политбироа у првом ЦК за време револуције. председник Совјета у Лењинграду. Комуниста Драјцер. Зосја. Његови сарадници Миљутин. Ваљда до прве прилике. 367 је демаскирано као "народни непријатељи" (дакле стрељани). где су били још одавно интернирани. 150 директора разних предузећа. 12. чувени бољшевик. Лариков и Антушков. где је штрајковао са још 63-ицом комуниста неконформиста. јуна 1937. такође. дакле после првог вала терора. и још два реонска секретара партије. секретар партије на Кавказу (сада комесар унутрашњих дела) и Багиров. 23.Стрељан је Копдратијев. убија се шеф Совјетских синдиката Томски. секретар партије у Казахстану. године. Према извештају секретара партије Шаранговича (који је. секретар. од 21. јуна исте године скинут је и затворен први секретар партије у Новосибирску Алексијев са целом управом. августа 1936. заједно са председником владе и председником републике. године. На његово место долази из Москве Хрушчов. Бутов. као и Ајзмонтов сип. У Белој Русији "чишћење" је било такође потпуно. Сензација је. а на њихово . а свакако похапшени. па да и он падне исте године. Стрељани су или похапшени сви покрајински секретари на челу са генералним секретаром партије и скоро свим члановима владе. бивши секретар Троцког. ако не и стрељани. године). кћерка стрељаног генерала Уншлихта умрла је у затвору штрајкујући глађу у знак протеста за бесправно и безразложно хапшење. Секретар партије за Абказију стрељан је под оптужбом да је "спремао атентат на Стаљина" и остале чланове централне владе. искључен је у Белој Русији из партије 421 члан. важио као велики пријатељ Стаљинов. за кратко време сви су скинути са послова. У Јарославу стрељани су као "народни непријатељи" бивши шефови из "Радничке опозиције" из 1920. који је. "Демаскирано" је. секретар партије у Красногвардејску. 24. постављен пре три месеца. са њим је стрељано још 11 партијских функционера. Поред тога позатварани су или депортирани и стрељани скоро сви покрајински партијски секретари у Украјини. 24. У Чити је осуђен на смрт реонски секретар партије Федоров. писац књиге "Парк културе и одмора". члан ЦК партије још од револуције и генерални секретар Међународне Црвене помоћи. Земљачка Розалцја. Мирзојан. октобра скинут је и затворен секретар партије за Далеки исток Вареикис. као "шпијун". пао крајем 1938. заједно са председницима реонских комитета Толкашевим и Сретенским. јуна 1938. Шеф кремаљске страже и велики број стражара ухапшени су као "несигурни". ишчезли су одмах после његовог самоубиства. од 13 чланова Политбироа. такође. и скоро сви угледни комунисти и комунистички шефови у овом месту. познати стаљиновац. августа 1937. У Владивостоку су искључени и затворени председник. познати бољшевик из доба револуције и носилац ордена "Црвене заставе". Од осталих угледних комуниста стрељани су или затворени у Москви: Ајзмонт и Томашев. Од 10 секретара партије у федералним републикама изабраних у априлу 1937. године. и потпредседница Контролне комисије затворена је. који се још држи. секретар партије у Азербејџану. Стрељан је зато што је "спречавао чишћење троцкистичких шпијуна". када је стрељан његов претходник. такође. године Шљапников и Медведев. Нарочито је праву панику изазвало стрељање секретара Партије Косиора. Од важнијих покрајинских секретара стрељани су Васиљев. изабраних 1937. такође велики стаљиновац. убија се јер није хтео да потпише лажне оптужбе против Троцког унапред припремљене од стране Стаљина и његових органа. На његово је место постављен Постишев. смењен је као "народни непријатељ" 2. умро је у затвору од глади.

стари бољшевик и један од шефова партије на Кавказу. Угланов. други секретар Омладинске Интернационале. Њему није могло да се пришије да је био "троцкиста" или што друго. Т. Мукин. Његов грех? Понашао се "деспотски" у централном комитету омладине. стрељан је. Фридман. стари бољшевик и један од диригената партије у Лењинграду. бивши секретар Комунистичке омладинске интернационале и члан ЦК партије убио се када је дознао да је оптужен као "шпијун". стари члан партије и бивши члан контролне комисије. Из партије је искључен 25. године. Јелин. Хесен. члан финансијског савета у комесаријату финансија. зиновјевист. Скинуто му је држављанство у августу 1939. генералног секретара совјетске омладине. Тарасов. Овој листи треба додати још следеће старе бољшевике: Федотов. Већина од њих је била у интернацији од првог процеса против Зиновјева. бродова. Окуђава. познати новинар "бухаринске школе" и теоретичар десничара. Липшич. Од осталих познатих бољшевика стрељани су или затворени: Анишев. депортиран је. совхоза итд. када су совјетски листови донели вест о искључењу из партије и омладине Косарева. Чарков. Његово је име носило безброј фабрика. Омладина У овом општем клању. стари бољшевик. а потом су. Сензација није била мала. јер је млад и био сувише одан Стаљину. ретки су они који су успели да сачувају поверење Кремљина. Браво. Стаљинови анђели чувари Паукер и Воловић. И она је дала све што је било најбоље. стари бољшевик. радник. секретар Шкрифјанског. Аркус. колхоза. који су напустили опозицију заједно са Зиновјевим. јер су били упућени у извесне Стаљинове работе. секретар партије у Москви и један од шефова десне опозиције. те су као једини сведоци због тога и смакнути. Стен. стрељани са осталима. године. Шаров. стари бољшевик који је дуго време пре рата провео у затворима као политички осуђеник. Уствари. стрељани су под оптужбом да су "припремали" атентат на Стаљина. осуђен је на 10 година робије у првом процесу против Зиновјева. Богдан. Гајевски. Јачек. Од секретара федералних република. комунистичка омладина је дуго времена у заветрини. осуђен у првом процесу против Зиновјева на 8 година а затим стрељан. један од диригената групе "Ломинаџе" (левичари). Фајнберга. Курт. бивши члан ЦК и један од диригената партије у московском комитету. који су годинама чували Стаљина и пратили га на сваком кораку. млади бољшевички теоретичар. помоћника Троцког за време грађанског рата. Перимов. Саков. извршио је "самоубиство". Горсенин. а на ово има право искључиво Стаљин. који уопште нису партијци. стари бољшевик и јунак грађанског рата. који је сматран као десна рука Стаљина у гоњењу "троцкиста" и "шпијуна". Фуртишев. Косарев је пуних 10 година секретар омладине. Затим.место Стаљин је довео стражаре са Кавказа. радник. познати бољшевик и секретар Зиновјева. Косарев је претходно послао у Сибир као "несигурне" чланове ЦК омладине: Шолтанова. новембра 1938. један од диригената устанка из 1917. Долази затим: Куклин. Куријанова. Залуцки. осуђен у првом процесу против Зиновјева на 8 година робије и доцније стрељан. Башкиров. и Грунштајп. изгледа да су ликвидирани. као да нису свакодневно имали безброј прилика да га ликвидирају. . стари бољшевик. па да и он ускоро пође за њима. па да и она као и остале бољшевичке организације даде свој трибут. Ови последњи су махом зиновјевисти из првих дана. осуђен је на 10 година робије. јануара 1939. Фридланд. да су се заиста припремали на једну овакву акцију. Ломинаџе. и један од шефова групе "Ломинаџе". бивши члан ЦК. Јудин. 5. Рјутин. Вардин и други. Смилга И. како изгледа. члан ЦК. да би могао "скренути са линије". Шашкин. Зајдел. Бубекина и Андрејева. Слепков. Штикголд.

да је он тамо делегирао искључиво људе у које он лично има поверење. године пада у затвор секретар омладине у Новосибирску са целим месним комитетом и великим бројем ћелијских секретара. Димитров није дефинитивно пао у немилост. 10. Највећи број је стрељан без суда. и на Коминтерну. јер се још чувају осетљивости извесних легалних партија. у Коминтерни је устао против оваквог "чишћења" Пјатницки. а у Таџикстану Герасимов. па према томе и затворени. и што би у самој Коминтерни довело до још већих трзавица. а што се тиче Димитрова. јер је био добро пласиран да се увери у лажност оптужби којима се Стаљин послужио да би отерао у смрт своје старе сапутнике. троцкистичко-бухарински и буржоаски националисти. он је у два маха добијао "одсуство" по 6 месеци. како представници руске партије. чланови Централног комитета Андрејев. у којима се може говорити понекад о демократији у истим. ипак. Коминтерна Термидорско лудило је прешло. Али. Запрепашћење је утолико било веће. године изгледа да добијају потврду. као формални шеф Коминтерне. Димитров. Јавно мишљење на страни осуђивало је Димитрова. све те верзије. јер је познат фамозни процес у Берлину и јуначко држање Димитрова на истом. што значи. Зелепи и Геро скинути су са посла и искључени. што су делегати руске Бољшевичке партије били назначени од стране самог Стаљина. док су остали депортирани. њене чланице. Татарников. био је противник оваквом начину уништења старих бољшевичких кадрова. у другој половини 1939. где је увек заузимао место поред Стаљина и осталих шефова бољшевичких и чланова владе на главној трибини. Њен генерални секретар стрељан је заједно са свим члановима Политбироа као "одвратна клика издајника отаџбине. када се зна позитивно да онај који је провео толико времена у немачким затворима. Димитров се више уопште не виђа на совјетским свечаностима и конгресима. него и у целом свету. секретара Коминтерне као "иницијатора" стрељања великог броја њених угледних чланова. Поред Димитрова. а нарочито немачки представник Вили Мунценберг. а затим и на све стране партије. За сада изгледа да су ове вести произвољне. такође. Банда терористичких саботера". Због тога су се у неколико махова проносиле вести да је Димитров у немилости или да је стрељан. совјетско-немачки пакт може такође да одитра пресудну улогу у судбини Димитрова. бедни дегенерисани фашисти. јер нема изгледа да ће се Стаљин усудити да диквидира и Димитрова. августа 1937. чија је популарност у Русији огромна. Затим. Клинков. а тако исто и осталих партија. што иначе тамо значи привремено интернирање. IV КОМИНТЕРНА И СТРАНЕ ПАРТИЈЕ 1. На Даљњем истоку стрељан је секретар омладине Исајев. Уствари. није у стању да се помири са овим наглим одустајањем Стаљина од своје досадашње антифашистичке политике. и преко којих може спроводити своју политику и на међународном терену. Први је услед те опозиције стрељан. па евентуално и до распада.Украјински омладинци. Са друге стране Димитров је нека врста симбола антифашистичке борбе. Међутим. страдали су најеминентнији чланови Коминтерне. у својству њеног генералног секретара. док је Мунценберг остао у Паризу. . или се још налазе по затворима. ако можда. не само у Русији.

Међу првима ликвидиран је први помоћник Димитрова, познати руски бољшевик Пјатницки,
стварни шеф Коминтерне, њен организациони секретар и благајник, а после одстрањења
Бухарина 1928. године и њен идеолог и теоретичар.
Пјатницки никада није био троцкиста, нити је припадао ма којој опозиционој групи.
Напротив, с обзиром на сам положај који је заузимао, изгледало је да је непосредни сарадник
Стаљинов у Коминтерни, те је отуда и било загонетније његово стрељање. Уствари,
Пјатницки је стрељан јер је устао отворено и енергично против оваквог начина ликвидације
партијских кадрова, када је већ остало много хуманијих. Тај његов став, као и Сержа
Орџоникидзеа, коштао гаје живота.
Пјатницког на положају организационог секретара и благајника замењује чекиста Јежов у
својству комесара полиције, како би могао непосредно да контролише све акције чланова
Коминтерне. Међутим, и он касније, пошто је стрељао две трећине чланова Коминтерне, пада
у немилост. На овом послу замењује га други делегат бољшевичке партије Мануиљски, који
се неким пуким случајем до сада одржао у Коминтерни. Он је једини бољшевички делегат,
који је преживео термидорско истребљивање.
Поред Пјатницког, проносе се вести да је стрељан и Бела Кун, један од најеминентнијих и
најслушанијих страних чланова Коминтерне. Бела Кун је пореклом Јеврејин. За време
мађарске комуне председник је Совјета у Пешти, а од тада је све време на раду у
Коминтерни, дакле пуних 17 година. Важио је као "човек јаке руке" те је слат увек тамо где су
биле потребне изванредне организаторске способности. Од свих емиграната у Москви он је
био најпопуларнија личност. Вест о његовом стрељању је излазила у страној штампи
неколико пута и никада није демантована од стране совјетске штампе, те у оваквим
случајевима ћутање значи потврда.
Пад Беле Куна је у тесној вези са падом Пјатницког, јер се и он противио политици клања и
утврђивања личне Стаљинове диктатуре.
Валецки, угледни члан Коминтерне и лични пријатељ Розе Луксембург, стрељан је, како
изгледа, са осталим члановима Коминтерне из истих разлога.
Абрамски, делегат руске Бољшевичке партије у Коминтерни, био је шеф балканског одсека, а
потом шеф ОМС-а (Одсек за међународне везе). Стрељан је као шпијун. Он је био лични
пријатељ Бети Глан, директорке московског парка културе "Максим Горки", и жене Милана
Горкића, последњег секретара Комунистичке партије Југославије.
У вези са стрељањем Абрамског, стрељан је и Гргур Вујовић, шеф техничког одсека ОМС-а.
Поред ових, ухапшени су још или стрељани Волф Киш, Јулцје Н... пољски делегат у
Коминтерни и бивши секретар пољске партије, Прухњак, Кошћева, Ремеле итд.
Према исказима извесних коминтерноваца, који су успели да умакну својим џелатима,
стрељано је у Коминтерни 2/3 њених чланова, нарочито Руса. Исто је тако ухапшен велики
број представника и помоћних чланова Коминтерне из разних страних партија, који су се
налазили у Москви као политички емигранти.
2. СТРАНЕ ПАРТИЈЕ
Комунистичка партија Југославије. После руске и пољске партије, свакако је Комунистичка
партија Југославије највише приложила жртава московској Љубјанки. Може се рећи да је
тамо уништен скоро сав стари партијски кадар, скоро сви стварни шефови КПЈ, који су имали
ту несрећу, да су се у доба термидора налазили у Москви као емигранти. Мада су вести, које
су нам долазиле из Москве биле доста ретке, а чак каткада и контрадикторне, ипак, углавном,
зна се бар приближан број ухапшених угледних југословенских комуниста. Углавном, листу
похапшених у Москви дао нам је орган КПЈ "Пролетер" од маја 1939. То је листа искључених
из партије, али се зна да је то и листа ухапшених, или чак и стрељаних у Москви, јер од како

је почела хајка на старе партијске кадрове, сви они који су искључени из партије били су у
најмању руку депортирани.
Према томе, ухапшено је или стрељано 3 бивша генерална секретара партије, и два секретара
омладине, и велики број чланова ЦК и Политбироа.
Међу првима је ухапшен Милап Горкић, после-дњи секретар КПЈ. За време опште хајке на
комунисте, стране и домаће у Москви, Горкић је боравио са својим сарадницима у Паризу.
(Писац ових редова био је, такође, један од његових ближих сарадника у својству секретара
партије за целу емиграцију; уредника и издавача листа "Против Главњаче" и секретара
Патроната Црвене помоћи код међународних органа у Паризу; издавача и администратора
партијског органа "Пролетер", Радничке библиотеке и власник и администратор партијске
књижаре.) Крајем јула 1937, баш у највећој нашој кампањи против "троцкистичких и
бухаринских хијена", Коминтерна позива у Москву Милана Горкића. Не сумњајући шта га
тамо чека, а и сувише рачунајући на своје велике везе у Коминтерни, отпутовао је у Москву
без одлагања и на самој станици ухапшен.
Неколико дана касније партија је добила налог из Москве да ми се одузму сви партијски и
остали послови као "горкићевцу". Тада нам је било јасно шта се с њим тамо одиграло. У
партији је настала права паника. Суспендован је цео Политбиро, а у партији постављени
"комесар" почео је одмах, по налогу из Москве хајку на "горкићевце", "бухаринисте",
"троцкисте" и остале "народне непријатеље". Повучена је претходно из продаје књига
Милана Горкића "Новим путевима", која је садржавала "провокаторских" испада. Уствари, у
овој књизи је указано на грешке у раду у прошлости и истакнуте нове методе за рад у
будућности. Повучена је и последња "Класна борба", партијски часопис, јер су чланци били
написани од стране нас неколико "горкићеваца" и Милана Горкића. Најзад, повучена је и
"Почетница лењинизма" од П. Вуковића као "плагијат". Све су ове књиге спаљене по налогу
Коминтерне.
Хапшење Милана Горкића и остале недаће у партији вешто се крило од партијског чланства,
па чак и од чланова ЦК који су се налазили у Паризу. Када се пак сазнало, онда су "нови"
шефови почели са објашњењима, која су уствари била тешке оптужбе против Милана
Горкића. Међутим, ово су били само непосредни поводи, а не и главни разлог његовог
хапшења. Ево тих разлога: Позната је афера са Француском лађом у Котору, на којој је
ухапшен Адолф Мук, а која је требало да узме у Котору 400 добровољаца и да их превезе у
Барцелону. По налогу Коминтерне, наша партија требало је да сакупи најмање 3000
добровољаца за Шпанију из емиграције и Југославије. У највећој "тајности" изнајмљен је у
Марсељу француски брод "Корзика" који је кренуо 2 маја 1937 године за Далмацију. За ову
одлуку знао је само Политбиро и нико више. Специјални партијски функционери послати су
у Југославију да спреме, бар 400 добровољаца Међутим, још у почетку априла добио сам из
Београда, од једног мог пријатеља, следеће писмо:
Сазнајемо овамо да спремате неку лађу која ће да узме све добровољце у Котору. Могу ти
јавити да београдска полиција све зна. Не знамо на који начин али те упозоравамо да
предузмеш одмах све да се људи не упропашћују и да се та авантуристичка акција обустави
Одмах сам ставио до знања текст писма које сам добио из Београда На седници истог нико
није хтео да схвати сву озбиљност ове опомене.
Напротив, један од чланова изјавио је да сам ја "паничар" и да без обзира на све то треба
продужити ову акцију. То није био ни Горкић, ни Мук, већ један од оних који данас оптужује
Горкића као јединог кривца.
Знамо да је лађа отишла, и да се ова афера завршила хапшењем Адолфа Мука и стотине
добровољаца. Коминтерну је коштала преко 500000 француских франака. У вези са овим
тражено је од мене писмено изјашњење да сам оно београдско писмо саопштио Милану
Горкићу. Тоје, уствари, био маневар осталих сукриваца по овој афери, да се баци сва кривица

на Горкића. То сам одбио, јер нисам хтео да будем један од саучесника у лажним оптужбама
против једног, а у чупању осталих криваца.
Друга, и још опаснија оптужба против Милана Горкића (која је, уствари, отишла тек пошто се
сазнало да је он ухапшен), јесте да је он био, ништа мање него "провокатор". Из ове оптужбе
излази, да је Горкић просто "издавао" полицији извесне чланове ЦК или Политбироа који му
нису били по вољи. Тако је према тој оптужби Горкић "денунцирао" преко својих агената из
"Централне технике" (који су "сви били троцкисти") словеначког комунисту Ловру Кухара,
који је ухапшен заједно са добрим делом партијске архиве. Истих дана ухапшен је и скоро
цео ЦК са И Марићем на челу. Горкић их је "денунцирао" јер су критиковали његов рад.
Међутим, тај исти Политбиро је раније за ову ствар оптуживао Николу Црвенчића, агента
ГПУ-а који је ухапшен у стану Марића у Бечу. Због овога је Црвенчић требало да буде
"ликвидиран". На њега је извршен атентат у Паризу, којом је приликом тешко рањен.
Шта је истина у овој афери?
Истина је једино, да ничим није доказано ни да је "провокатор" Горкић, ни Никола Црвенчић.
По причању адвоката који је бранио оптужене у Бечу, до хапшења је дошло услед исувише
неконспиративног рада похапшених, који су читаве сате проводили по бечким кафанама и на
тај начин скренули на себе пажњу бечке полиције.
Најзад, и трећа оптужба против Милана Горкића јесте афера његове жене у Москви, познате
комунисткиње Бети Глан, директорке парка културе и одмора у Москви "Максим Горки".
То је било (ако се не варам) у месецу јуну 1937 године. У московској "Правди" изашла је
нотица да је Бети Глан ухапшена као "шпијун гестапа и интелижанс сервиса". Денунцијација
је долазила од стране Радека, који је био њен добар пријатељ. Приликом претреса њеног
стана нађен је један део архиве КПЈ коју је тамо оставио Горкић у својој соби. Наравно да је
ГПУ одмах "претпоставио" да је та архива предата страним шпијунима. Уствари, то су били
документи без икакве актуелне вредности, јер је реч само о старим партијским одлукама на
пленумима, а које нису имале никакав тајни карактер.
Ово је била довољна оптужба, односно непосредни повод за хапшење и Бети Глан и Милана
Горкића као "шпијуна". Уствари, хапшење Бети Глан лежи другде. Она је сестра друге жене
отрованог Сержа Орџоникидзеа, која је ухапшена и стрељана сутрадан по тровању њеног
мужа. Бети Глан је била упозната на који је начин Сержо ликвидиран, као и њена друга
сестра Розинели, која је удова бившег комесара просвете Луначарског. Све три су ухапшене и
стрељане, како би ишчезли заједно са лекаром Плетњевим, једини изван Стаљинове клике
који су упознати са злочином кремаљских терориста.
Исто тако и за Милана Горкића ово је био само непосредни повод хапшења. Главни разлог
лежи у томе, што је он био 1926. најинтимнији пријатељ и сарадник стрељаног Бухарина,
када је исти био председник Коминтерне. Како је сада у очима московских бирократа највећи
злочин бити, чак и пре 20 година лични пријатељ некога од стрељаних "шпијуна", то је био
довољан, а и једини разлог за хапшење и евентуално стрељање Милана Горкића.
Са хапшењем Милана Горкића ухапшено је и цело партијско представништво КПЈ у
Коминтерни. Ухапшен је, на првом месту, први представник "Флајшер", а затим и остали
његови сарадници. Проносе се вести да су и они сви стрељани.
Нешто доцније, после хапшења Милана Горкића, ухапшен је и др Сима Марковић, бивши
генерални секретар КПЈ, бивши народни посланик и шеф србијанског пролетаријата.
Сима је емигрирао у Совјетску Унију пре неколико година по налогу Коминтерне, како би
онемогућила сваки додир са радницима у Србији. Извесно време био је професор у Москви, а
потом у Одеси, што је већ претпостављало немилост. Није у Москви уопште био на
партијском послу због својих старих "грехова", те према томе није ни сарађивао са Миланом
Горкићем ни дотадашњим партијским вођством, који су водили оштру борбу против њега.

је изазвало сензацију у југословенској колонији у Москви. нити опозиционар са лева ни десна. ухапшен је и Сима Марковић. Стефан Еберлинг. бивши члан ЦК из Загреба. Ђука је био један од највећих Горкићевих ривала и његов огорчени противник. бивши народни посланик и бивши председник београдске општине. пронела се вест да ће га на послу заменити Ђука Цвијић. Поред Симе ухапшен је и Филип Филиповић "стари". који су у депортацији још од 1939. Камило Хорватин и његова жена Јованка. били осуђени на 3 године робије а потом депортирани. који је био депортиран а пошто се покајао. Никада није припадао ниједној фракцији у КПЈ. представником Коминтерне у Бечу. бивши народни посланици." Само данас је велики злочин мислити као Коминтерна Зиновјева. он је ухапшен. који се такође налазио у Москви у емиграцији. Коста Новаковић. итд. и Воја Вујовић. те је важио као један од најсавеснијих "линијаша". Он је заступао гледиште. према сигурним вестима. упорно се проносе вести да је стрељан заједно са осталима. По свој прилици да је Филип изразио негодовање приликом стрељања руских бољшевика. Његова је судбина неизвесна. Бухарина и Пјатницког. путем уставних реформи. радије је пристао на београдску "Главњачу" него на Московску "Љубјанку". давањем широких националних слобода. те је због тога и затворен. Искључени су још из партије.Ј. што је некада друкчије гледао на фамозно "национално питање" него Стаљин и Коминтерна. другови мислим као и Коминтерна. Мустафа Дедић. Када је Горкић пао. Њему су се млађи комунисти ругали у Москви што приликом сваке дискусије он почиње уводом: "Ја. године. такође. познати зановјевист. Он је бивши секретар К. Радио је у Аграрном Институту. бившег секретара партије и једног од најбољих комунистичких новинара. као и остали стари бољшевици у Русији. а свакако похапшени у Москви: Сима Миљуш и Никола Ковачевић. који је био у Шпанији за све време грађанског рата један од главних чланова ГПУ-а. У . секретар синдиката за Херцеговину. Од бивших троцкиста. То је био само изговор. Павле Бастајић. године чује се да су стрељани: Станко Драгић. такође бивши народни посланик. Стрељан је. да је денунциран од стране агената провокатора у служби ГПУ-а. За те старе "грехове". Филип је рано емигрирао у Совјетску Унију.О. утолико пре што он никада није био троцкиста. Разлог? Јер је његова критика против Милана Горкића почивала на "нездравој бази".Сима је ухапшен само зато. Међутам. поново је затворен 1934. које могу ићи до аутономије у оквиру садашњих граница. Тада је Коминтерна и КПЈ тражила по сваку цену "самоопредељење до отцепљења". опозван у Москву. Хапшење Ђуке Цвијића. Неизвесна је судбина "Мартиновића". Они су заједно са др Антом Цилигом. је као што смо напоменули стрељан заједно са Абрамским. бивши секретар Комунистичке омладинске нтернационале. Његов брат Гргур. тамо где се обично бацају у "архиву" они који се више никада неће вратити на активан партијски посао. Уместо тога. У издању овог Института. родом из Војводине. И о њему се проносе вести да је стрељан. иако Стаљин и Коминтерна имају данас исти став по националном питању у Југославији као некада Сима Марковић. Није био на партијском раду последњих десетину година. да се национално питање може донекле решити и у оквиру буржоаске државе. такође. Главни разлог хапшења његовог лежи у томе што је он у своје време био "левичар". Заједно са Ђуком Цвијићем ухапшен је и његов брат Стјепан. Тешко је разумети хапшење Филипа Филипо-вића. Филиповић је објавио неколико запажених дела по разним аграрним питањима. бивши секретар Комунистичке омладине Југославије.

Марковић.с (Жак). Лабуд Кусовац и његова жеиа. Оне су искључене само зато што су им искључени мужеви. Када су позвани у Москву. уношања смушње у партијске редове и неискрености према Централном комитету и издајничког држања пред класним непријатељем. Пошто су стрељања и хапшења извршена у Москви. групаштва и непокоравања партијским одлукама искључен је из партије ВЈ (Стари). Марић. Шварцман. и 3. Исто тако искључење Ивана Баљкаса због "тешких веза са троцкистима и обавештења истих о партијским тајнама као нпр. које је упућено партијском чланству и самим искљученим. партијски орган од маја 1939. . непосредно пред совјетски термидор успео да се помоћу талијанског пасоша (чији је поданик) ишчупа из Совјетске Уније. Као туђ и сумњив елеменат искључен је из партије Л.депортацији су ради својих троцкистичких убеђења по свој прилици стрељани. такође. утолико пре. Драгачевац. и он је жртва старих "грехова". уношења забуна у партијске редове у земљи и ширења лажних гласина из иностранства. Дискусија коју су они водили преко "Слободне ријечи" и "Нове Европе" ни најмање не иде у корист тезе оних који су Баљкаса искључили. Маврак. Сењко. Због фракцијашења. везама са класним непрцјатељима. остало су само цинични изговори. због чега је довео у блудњу не само партију него и читаву радничку класу. Као туђи и антипартијски елеменат искључен је Бобо (Божић). Уствари. Марић и Кусовац су били све до 1938. Марић и М.. Због групашког и антипартијског рада. Миљуш. партија му је наложила да сусретне др Анту Цилигу. тако да је Дарсула знао много више "партијских тајни" него Баљкас који је одавно изван покрета. и са којима. уопште им није објашњено зашто их зову. С.. својевремено сарађивао са Цилигом у Загребу. искључени су Војноловић и Корски. Он је то и учинио. Али. неопходно је потребно неколико коментара и објашњења. Никада у Паризу нису позивани на одговорност да се изјасне у чему се састоје "ширење лажних гласина из иностранства" и какве су њихове "везе" са троцкистима. искључен је из партцје И. због веза са троцкистичким и другим сумљивим елементима итд. Мартиновић. С. Док је Кусовац био секретар Шпанског комитета. Крешић. Због недисциплине. Флајшер. дотле је Марић радио у емиграцијским организацијама. доноси следећу листу искључених југословенских комуниста: "Због разорног и антипартијског деловања.и Као елементи који су нашој партији и радничкој класи нанијели големе штете у току низа година својим фракцијама и групашким борбама. они уопште нису одржавали везе са земљом. Даље. Због покушаја сшварања фракција у партији. због недисциплине и непокоравања партијским одлукама. осим са својим породицама. искључен је из редова КПЈ Петко Милетић. варалиш КИ. што ни у Паризу.ћ. Исто тако и њихове жене. Дарсулу у Француској. Андреј. и тако помагали класном непријатељу. Дреновски." Ово је једино објашњење о искључењу партијских функционера. Друго. Миљуш. искључеии су из редова партије И. годину дана касније сви похапшени или стрељани су искључени из партије. Граберица. Када је Баљкас боравио у Паризу. Петровски. Лихт. недисциплине и антипартијског рада. као на пр. Ћ. Баљкас је дошао у Париз из Јужне Америке и у Паризу затекао Дарсулу на партијском послу у Емиграционом комитету. Б. у Паризу.. својим деструктивнимрадом кочили развитак партије и па тај начин обезглављивали покрет радиичке класе Југославије. То. То је главни разлог. како би их што лакше одвукли на губилиште.. који се тих дана вратио из Совјетске Уније. "Пролетер". због тесних веза са троцкистима и обавештења истих о партијским тајнама. Др Цилига је у последњем моменту по издржаној робији и депортацији. Гргур В. покушаја обнављања фракцијских борби у КПЈ. Др Сима Марковић је искључен као и Горкић због "групашких борби" и "веза са класним . Дарсулу у Француској". Баљкас је. ни другде није било троцкиста са којима би они могли бити у вези. искључени су из редова партије: Милан Горкић. Бергер.

Према статутима партије само партијске инстанце оне партцје на чијем су се челу они налазили. администрација итд. Да човеку памет стане! Па онда у "вези са класним непријатељем" Коста Новаковић. исељеници. Јавно су ме извесни члаиови ЦК оптужили да сам "троцкиста ". чланцима или разговору са друговима. и др. већ скинутог партијског вођства. др Марковић је био. Дубоко сам увереи да Милан Горкић. искључење Петка Милетића. Као такав узиман је нарочито за пример у нашој партији. Услед тога и нарочито услед стања у партији које је настало после хапшења Горкића упутио сам ЦК КПЈ следеће писмо: "Извесни моји другови. 5. Неповерење Партије према мени. Писац ових редова напустио је партију по хапшењу Милана Горкића и осталих. Разлози који су ме руководили да се повучем из редова партије којој сам служио скоро 20 година су следећи: 1. мада никада и нико није био у стању да поткрепи доказима да је било ичега троцкистичког. Не улазећи у то да ли су ове вести истините или не. не само стране. Влада Ћопић. сматрам да мије немогуће осгпати у њеним редовима све дотле. било у мом раду. ипак. само зато што су хтели да користе права која им дају статути. У свим страним илегалним партијама Петко Милетић је узиман као пример јунаштва у држању пред "класним непријатељем". да "Партија" у мене иема поверења. Хорватин. Доминоом нису ишли даље од услуга које нам је он чинио. што сам ових дана и учинио. Новоименовани секретар изјавио ми је. како је он могао водити тамо групашке борбе кад је био скоро потпуно изолован од осталих. док се не престане са арбитрарним поступцима њених функционера са члаиовима партије. "шпијун".непријатељем" (?!) Зна се међутим да је др Сима Марковић ван сваког партијског рада од пре 12 година и да је у Москви од пре неколико година. Доминоом. а нарочито њихове жене. партијско представништво у Паризу ништа није учинило да се ове клевете сузбију. Како је могао бити у "вези са класним непријатељем" када је за све време у Русији био на оку ГПУ-а? Значи. известили су ме да им је речено да сам ја искључен из партије и да треба да прекину са мном све везе.). 2. не поткрепивши разлозима. јер је пок. Истовремено сматрам да само партцјске инстанце могу бирати своје функциоиере и скидати их са послова. иако можда све формалности нису испуњене. услед мојих односа са професором на Сорбони пок. Доминоа био "агент другог бироа". На моје протесте. Поставља се питање. Остали пак партијци. потхрањујући тиме бајку о "проневери". Када за 20 годииа мога рада нисам успео да задобијем повереш партије. раструбили су да сам проневерио партцјски новац (књижара. Партцјско представништво у Паризу наложило је . спорећи право ГПУ и Совјетској држави да хапси и стреља. већ и домаће комунисте. изражена је сумња у моју исправност као партијца. Мада спорим право КПЈ да може да ме искључи. "Шпијунажа". који су са њим имали веза. Петко Милетић је сада искључен "због издајничког држања пред класним непријатељем". 6. (који се налазе као искључени под псеудонимом)?! Па онда. ипак сматрам да ме такав став КПЈ присиљава да се повучем из редова КПФ. као ни остали који су ухапшени у Москви нису шпијуни. јер сам формално члан КП Француске. Филиповић. 3. Мој "троцкизам". досадашњи став партијског вођства према меии јасно ми је доказао да сам у ствари искључен. нису услед тога уопште узнемиривани. Сарадња у "Слободној Мисли". Хапшење Милана Горкића у Москви. а које је партцја преко мене од њега тражила. Исти људи. Њихово хапшеље сматрам нелегалним. Међутим. 4. На једној од седница. патронат. мада је коитролна комисцја оверила све моје рачуне као исправие. "Проневера новца". надлежне су да ислеђују кривице својих функционера и да их за исте кажгшва. моји односи са проф. по овој нотици. Цвијић. у најмању руку.

кога је Горкић скинуо са партијског посла. све бивше "групаше". а сарадњу предало човеку који је располагао довољним средствима за живот. на захтев КПЈ. "симиновце". а који је данас баш због тога што је био антигоркићевац. одговара им се. да ли те вести одговарају истини. и мада "Сл. КПФ ме је искључила из својих редова. и који је захваљујући њему уживао специјалне новчане повластице из касе партије и Црвене помоћи. рекао је да је то дозвољено. пратила је до Беча и у Бечу. да су сви они. услед чега га је тражила бечка полиција. да све то "није тачно". који су још одавно требало да излете из партије. Пре неколико година. Други пример. за које се уопште не осећам кривим". да су стрељани. Напротив. Петко Милетић. обмануо је партију приликом емиграције из земље. по казни. или била у вези са полицијом. мада интелектуалац. Партијске организације добиле су налог да удаље са послова све "горкићевце". јер је из захвалности за ове работе био главни тужилац против Милана Горкића.редакцији "Слободне Мисли" у Торонту да ми откаже сарадњу (мада исту не држим од партије. док ми се не пруокм могућиост да могу да се браним пред њеним инстанцама од оптужби. секташе и "фракционаше". не само са Русима. Касније се утврдило да је имао "ћемерче" које му је ГПУ нашао и због тога. требало је упутити у Словенију известан важан материјал. односно баш они. у којој је пропао сав партијски материјал који је био упућен у земљу. који је био познати горкићевац све до пада Горкића. поред скандала око интервенццје услед мог изгона из Француске навели су ме да се из редова партије повучем све дотле. јер су ретки они партијци који се не могу стрпати у једну од ових категорија. један од неискључених. велики број чланова партије у Југославији скинуто је по налогу из Париза или одстрањено са партијских послова. остали су у истој. сазнала за многе адресе. те да искључења не значе хапшење и стрељање. мада сам исте напустио неколико месеци раније. М. Међутим. знамо једно. да нема уопште новаца. или се избрбљала да иде у Беч да пренесе материјал. био је узрок једне тешке провале. на које други нису имали права. он је наредио партијској организацији да му пошаље његову љубавницу за тај материјал. Зато је требало сигурно лице. Исто се тако вешто крију све вести о хапшењу и стрељању југословенских комуниста у Москви. Неколико примера: Један човек. у циљу да ме лиши и последњих средстава за живот. Дакле. мада нико. То је било. који су у Москви оптужени. Партија. који је и данас партијац извршио је у Бечу са неким сумњивим индивидуама "експропријацију" новца и ствари од вредности неке балерине. Полиција је за ово дознала. послала га је у Париз на "поправку". Није скинут. То су углавном искључени и "скинути" са послова на страни и у земљи. Није искључен. који се данас налазе на њеном челу. Међутим. Немцима итд. и из партијског чланства. отприлике сав партијски кадар. Један од бивших чланова Политбироа. Обмањивао је партију Сима Марковић. Сви ови разлози. На исказу који ми је дао по налогу партије. То су дакле искључени. те је примао помоћ од Црвене помоћи. јер је то и сам Стаљин чинио." није орган партије). Она је изгледа. на питање појединих чланова. и при прелазу преко границе узаптила је све што је она носила. а чије је искључење објављено у "Пролетеру". . као "шпијуни" или да су "држали везе са класним непријатељем". ни "Јанковић". Доста касније. послала га партија на физички рад. не знају у чему се састоји то обмањивање. персона грата партије. Међутим. мада уопште није болестан. такође. већ и са Пољацима. па ни они који су искључивали. Ово све у циљу шеговог "лечења". "цвијићевце". Међутим. Али многи. * Напоменули смо да се партијско чланство уопште не обавештава о свим тим смицалицама које се по наредби из Москве практикују код нас.

др Цилига још одавно није троцкист. Јест. интересантан. Отуда су измишљана имена. звани "Дарсула" био нека врста левичара. као и сви уосталом који су тада били у Москви. Када се за ово сазнало требало се чупати. Поведена је претходно кампања против "троцкиста" у Југославији. Тако су скоро сви постали "троцкисти". Сцена се одиграва на седници Политбироа. по одбијању екстрадиције протеран је у Француску а из Француске у Совјетску Унију. један од твораца Коминтерне и најугледнијих шефова немачке комунистичке партије. у својој књизи "У земљи великих лажи". ако не и једини аргументи којим су се партијски шефови служили. Најугледнији немачки шефови партије ухапшени су или стрељани у Москви заједно са својим партијским представништвом (осим Виљема Пика) при Коминтерни. измишљане акције. Уствари. како се и код нас водила "антитроцкистичка" кампања. мада није узет на одговорност. Редовно је потрзано неколико имена међу којима је било људи који никада нису радили у радничком покрету. како се др Цилига слободно шетка по Југославији. На граници је затворен и спроведен у Београдски затвор. мада уопште међу њима нема троцкиста. Случај са др Цилигом је. Ухапшен у Цириху на захтев немачке владе. Да би цинизам био још већи. наравно као такви и "агенти полиције". или се још одавно налазе чак и у владиним партијама. подметања и клевете били су главни. У очима ових људи сви они који су напустили партију или за ма што искључени. те да докажемо како и ми знамо да гонимо те "троцкистичке хијене". до 1932. Ухапшен је. Касније се утврдило да Ивић није био троцкиста. За њим је пао Волф. искључили га из "колектива". потребна је бар једна жртва. Неколико пута су га тукли. па је чак допрла и на робију у Митровици. није на одмет да напоменемо. "Чишћење троцкиста" је на дневном реду. што је уосталом објаснио и зашто. главни саветник Телманов. И Дарсула се искључује као "троцкиста". а они "троцкисти" у Југославији још одавно су "приковани на стуб срама". Један од њих. стављено је и његово право име. некад. У другом чланку исти чланкописац пише како полиција жели да од "издајника" прави "мученике" да би их популарисала како би могли да и даље "заводе" радничке масе. Други пример. са благонаклоним ставом полиције. били су "троцкисти".Најзад. и малтретирању није било краја. и мада нико жив није знао у чему се састоји његов "троцкизам". Немачка партија. Свеједно. године. Нојман је пре две године успео да побегне из једног немачког концентрационог логора и да се пребаци у Швајцарску. али нема код нас троцкиста у Француској. што код нас уопште није постојао троцкистички покрет. Дарсула је у Шпанији на фронту. Вили Мунценберг спасао је своју главу јер је одбио повратак у Москву. са најбољим памћењем сети се да је у Москви. Уствари. такође. Ухапшен је на првом месту Хуго Еберлајн. која је изашла на француском језику у Паризу. И то није била у њиховим очима никаква "провокација". јер је био раније истеран из земље као талијански грађанин због комунистичке пропаганде. такође. али он није враћен поново у партију. Цилига је у овом моменту био у затвору и после два месеца прогнан из Југославије. Случај осуђеника Ивића је такође интересантан. Једини од њих. па је требало да се "троцкистичка опасност" по сваку цену надува. Одговорни за партијски рад у затвору искључили су Ивића као "троцкисту". У једном чланку у партијском органу "Пролетеру" се вели. на њене организације у земљи. пошто му . Та психоза гоњења партијских кадрова пренета је из Москве на стране партије. Др Цилига је покушао да уђе у Југославију са талијанским пасошем. поред партијских разних имена под којим је илегално радио у земљи. Лажне оптужбе. Ова кампања је почела по налогу из Москве још у почетку термидора. а по свој прилици и стрељан Ханц Нојман. шеф немачке партије од 1929. Ово је чињено из разлога. и како је он отишао у Југославију ради "троцкистичке пропаганде". интимни пријатељ и најближи сарадник Розе Луксембург. чак и за време самог Горкића. и зато су искључени они који су га искључили. а за сада се зна само за Дарсулу.

У Паризу издаје свој лист "Cuknuft". Према страним листовима ухапшено је још у Москви око 500 Немаца. Пошто је ликвидиран Бела Кун. Осуђен је на 6 година робије као "шпијун гестапа". У вези са стрељањем мађарских и пољских комуниста стрељани су и сви сарадници познатог економисте Варге. .. Уствари. председник немачке комунистичке омладине. Скоро је исти случај и са Мађарском партцјом. бивши комунистички посланик у Рајхстагу и један од најугледнијих шефова Коминтерне.је француска влада одбила право боравка у Француској.. где је представљао немачку партију. Недавно су дали и Чеси свој трибут. Сви су похапшени. Затворени су још Херман Шуберт. Његова акција против клања у Москви одушевила је немачку емиграцију коjа га свесрдно помаже у његовој акцији. 120 Пољака. Наравно. помоћник Стасове. Сви Пољаци су стрељани као "шпијуни". а који је живео у Совјетској Унији под псеудонимом "Рихтер". Вили Леов. Познати пољски комуниста (у служби ГПУ) Игњат Рајс. Остале партцjе. незавршену листу и мога интимног пријатеља Вилија Н. као "шпијуни".. Врло је мало требало да и сам Варга буде жртва ове незапамћене хајке на стране комунисте. свакако. пошто су. на конгресу немачке партије који је одржан у фебруару 1939. искључен је због "недисциплине". била резервисана судбина која је задесила његове другове. јер је то био услов Пољске за сарадњу са Совјетском Унијом. У вези са хапшењем великог броја угледних грчких комуниста неконформиста ухапшено је и депортирано око 3000 Грка из Одесе и околине који су још одавно натурализовани. бивши посланик у Рајхстагу. 60 Мађара. Тамо је уместо да искористи "право азила" стрељан као "шпијун гестапа". стрељан је или затворен велики број угледних мађарских комуниста емиграната. Кордије је затворен у вези са хапшењем Стасове. Ухапшен је и свакако стрељан Ремеле. члана ЦК немачке партије. Напоменимо да је Мунценберг био један од најинтимнијих Лењинових сарадника у емиграцији и био од њега врло цењен. Пошто је Стаљин склопио пакт са Хитлером. Чудо да није искључен као "агент гестапоа". Са њим заједно је ухапшен и познати немачки комунистички новинар Фриц Штарнбергер. Од Француза ухапшен је Марсел Кордије. одакле је отишао у Москву и био други секретар Међународне Црвене помоћи. Он је опозван у Москву и затворен. Када је у затвору сазнао да је оптужен као "Хитлеров шпијун". Најзад. ставимо на ову. Мада је пре неколико месеци напустио партију. дошло је до правог револта међу чешким емигрантима у Москви. свакако. до њиховог стрељања дошло је услед одбијања обуставе комунистичке пропаганде у Пољској. такође. Мунценберг је био у Немачкој секретар Међународне радничке помоћи. који су мање изложени опасностима у Хортијевој Мађарској него у Стаљиновој Совјетској Унији.." Угледни члан Коминтерне Вили Мунценберг и стварни шеф немачке партије одбио је одлазак у Москву јер је и њему. убијен је у Лозани од стране агената ГПУ-а. 100 Аустријанаца. што је од њих тражио Стаљин. са којим сам радио у комисији за легализацију политичких емиграната. и 60 Грка. Ухапшен је и стрељан цео Централни комитет на челу са генералним секретаром и партиjским представништвом при Коминтерни. Пољска је партија највише од свих страних партиjа настрадала. били "шпијуни". Пре овога ухапшено је око 70 Чеха емиграната због неслагања "са партијском линијом". У последње време води живу акцију за демократију у партији. ухапшен је у "Немачкој народној републици" на Волги где се налазио на специјалној мисији. исте ноћи се обесио у својој ћелији. коју је уосталом напустио да би имао са те стране одрешене руке. пошто је одбио повратак у Москву. По занимању је радник. бивши секретар француске Црвене помоћи.

једна трећина од укупног партијског чланства су шпијуни и провокатори?! Иста је пропорција и у војсци. да се Лењин горко жали Троцком: "Да.принципа демократије у партији и држави. лаж је да су стари бољшевици хтели да рестаурирају у Совјетској Унији капитализам против кога су се целог свог живота борили. Званична оправдања кремаљских диктатора своде се. Јер. А како је стрељано или похапшено око 500000-600000 само партијаца. Ако је збиља тачно да је тако велики проценат "шпијуна" само у бољшевичким редовима. без које се не може замислити једна пролетерска партија. ако се званична теза узме као тачна. И сам Лењин. јер читав рад Стаљинов од смрти Лењина своди се на постепено одстрањивање са функција у партији и држави најближих и најбољих Лењинових сарадника у циљу приграбљивања свеукупне власти у своје руке. године ову трагичну еволуцију Бољшевичке партије. цео свет је био сведок осмејака и тапкања по рамену Стаљина и Рибентропа. а и данас се пита: па када је само у партији толико шпијуна. док. Најзад. на једно: сви стрељани или похапшени су "шпијуни" или "издајници" и "троцкисти". где је разлог масовног истребљивања старих бољшевика. свакако лежи другде: у питању је дефинитивно и отворено завођење личнe диктатуре Стаљинове. успео да макар путем диктатуре пролетаријата и путем терора задобије. углавном. Лаж је да су се стари бољшевици продали међународном фашизму. онда не може бити ни речи о његовој солидности. напротив. чак ни поверење својих сопствених чланова. познавајући добро Стаљина.V Истина о процесима Судећи по великом броју дела разних писаца и разних политичких погледа. Али." За све време његове болести он интригира и када се Лењин придиже. већ и свеукупног светског пролетаријата. онда значи да совјетски режим није тако солидан како су нам га до сада представљале бољшевичке вође. Дакле. ни за 20 година своје владавине. предвидео је 1921. значи да је само у Бољшевичкој партији било толико шпијуна. Напротив. тј. Још за време Лењина. у народу. не само интересе руског. Што није успео са својим закулисаним интригама има се захвалити само огромној Лењиновој популарности. Све је то само био изговор. на чијем се челу налази Стаљин са својом тазбином. а то је било могуће само на лешевима старих бољшевика. а који су били први да укажу на опасност кулака и непмана у Совјетској Унији. Према томе свак се тада питао. и у руке своје клике. далеко су од тога да верују у апсолутне немогућности. какво ли тек влада расположење у народу који је добрим делом био против бољшевизма. где несумњиво има велики број противника бољшевизма? Ако је то тачно. Уочи 10-ог конгреса Лењин говори за Стаљина: "Овај кувар спрема само папрене порције. Згрануо сам се кад сам се поново вратио на рад. добија се утисак да су ретки они који су схватили у чему се састоји. ни заједница. истина је да се Стаљин пактом са Хитлером продао немачком фашизму и на тај начин издао. колики је њихов проценат изван партијских редова. а и ми сами у нашим говорима и нашој штампи." . као и фашистичког поздрава немачких дипломата на Лењиновом гробу. Лаж је да су руски генерали и маршали били у служби Хитлера јер то није ничим доказано. Истина о овом незапамћеном крвављењу твораца руске револуције. и непријатељи Совјета и бољшевизма. само средство да се баци прашина у очи руском и светском јавном мишљењу. Стаљин је чинио све могуће да и самог Лењина компромитује и да га потисне. права критике. и што су његови најближи сарадници још у то време запазили каква опасност прети партији и старим бољшевицима од овог ђурђијанског инквизитора. наш је бирократизам монструозан. данас. у немогуће лажи кремаљских бирократа. који нису ни по коју цену хтели да се одрекну првобитних принципа бољшевизма . налази се још онда пред фаталном тројком Стаљин-Зиновјев-Камењев који су бирократизирали партијски и државни апарат дотле. када бољшевизам није.

Ако га не нападнемо. стреља бољшевике. Остао је Стаљин са својом бирократском кликом окупљеном око породице Кагановића. нелојалап. Онда је "генијални мислилац". који је Стаљин сакрио. "сунце са истока". не само опозиционара. Да би задржао сву власт за себе. не "класним непријатељима" већ бољшевицима и члановима партије.У свом фамозном тестаменту. његове творце. што је цар стрељао неколико десетина." На жалост и на несрећу старих бољшевика и партије. узео сву власт у своје руке па да постане страх и трепет. и "фелдмаршал револуционарног пролетаријата" и најзад." Лењинова удовица. стреља њене вође и њене војсковође. У доколици. а против воље партије и њеног чланства. док он гони. сабирао сам из совјетских листова епитете којим су га полтрони и совјетска штампа свакодневно обасипали и још данас обасипају. Остала је још. што је. Крупскаја пише у то време Лаву Троцком: "Владимир Илич је издиктирао једно писмо за Стаљина у ком изјављује да кида са њим све везе. Сада он сам. шаље и њих са њиховим пријатељима на губилиште. такође. Ако се смакне данас један. Као некада цар. Он је "легендарни шеф". чији животи нису били у већој опасности ни под царизмом. Најзад. и он је почео са политичким процесима само са том разликом што је цар гонио противнике царизма и капиталистичког поретка у Русији. "шеф светског пролетаријата". да би се избегао расцеп у партији. читава банда провокатора који су се "такмичили" у "откривању шпијуна и народних непријатеља" и на тај начин стицали поверење диктатора и пели се полако у бирократској стаљинској хијерархији. па кад их је искористио у борби против Троцког. " То је било у оно доба када је Стаљин писао брошуру "О опозицији" 1928. пузаваца. године. подавиће нас. већ и против својих најближих сарадника. ако се не варам. Бухарин говораше: "Ако га нападнемо. док је Стаљин отерао у смрт десетине хиљада организатора совјетске власти да би је сву задржао за себе и своју клику. "отац и шеф народа". он у тој фамозној брошури пише: "Метода крвављења (у партији) је опасна и заразна. у најмању руку против њене већине. јер су се чак и они дигли против самовоље ђурђијанског диктатора. Лењин вели за Стаљина: "Стаљин је бруталан. сутра други а прекосутра трећи. у опреци са бољшевичким доктринама. са том разликом. да би "спасио" бољшевизам. ласкаваца који свакодневно узносе његову личност до божанства. Ово крвављење после Лењина предвидео је и Бухарин. склон у сваком моменту да злоупотреби власт коју му даје партијски апарат. он је припремио "праву бомбу" против. који је путем најужаснијег терора. ипак ће нас подавити једног дана оптулсивши нас као одговорне ако не буде хлеба у октобру. када се свакако у њему појавила идеја истребљивања старих бољшевика. присиливши нас на расцеп. . путем масовних стрељања противника личне диктатуре." Истовремено и Глазер прича у то доба: "Илич спрема праву бомбу против Стаљина. У пуном јеку унутрашње борбе опозиције (1928) против Стаљиновог безвлашћа. "легендарна фигура". те се данас свако пита шта је збиља све остало у партији. није сметало да истреби скоро све старе бољшевике. остала је још са њим читава банда полтрона. Лењин умире. И најзад. не противнике бољшевизма. у име принципа да "спашава партију од расцепа". и Стаљин помоћу Зиновјева и Камењева дочепава се партијског апарата. Према овим ласкавцима Стаљин је: "доброчинитељ". Пошто су га извесни опозиционари оптуживали да им се спремају тамнице и стрељање. стреља њене творце. него његове најоданије поборнике. Остао је диктатор. "колос од челика". "љубљени шеф". а да би "спасио револуцију". ипак. Стаљиnа треба елиминисати. шта ће онда остати од партије? " Све то.

Према признању Пјатакова. а који је разорен исте године. Она доказују да је моралној перверзији стаљински терор надовезао неку врсту менталног распадања. Исти је случај и са фамозним путем Пјатакова у Осло. који нису веровали ни оптуженим ни оптужбама и самооптужбама трудили су се да објасне мистерије свих тих процеса. а нарочито у три главна. када је још фигурирао у њему хотел "Бристол". чак ни сам хотел "Бристол" не постоји у Копенхагену. Међутим. Ове лажи разголићене су јер је било лако у иностранству извршити непристрасну анкету." Оваква објашњења доказују да нико није познавао менталитет руских бољшевика. Утврђено је да је тада Троцки био на француској ривијери у Ксвеу.. Заиста ова чуда од признања и самооптужби запрепастила су цео свет. Признање оптужених је довољан елеменат за оптужбу. и власници стана у коме је седео. Све оптужнице у процесима. биће разголићене и лажи које су сковане у Москви. "највећи лењинист". То су утврдили суседи. "велики инжењер". године. и творци процеса су били унеколико покривени. он је био у Ослу у децембру ради састанка са Троцким. Леон Блум верује у "ментално распадање". Шеф француских социјалиста г. упућени једном бољшевику. Цитирати их и побијати је смешно. који нам сам говори о скромности "која је врлина једног бољшевика" су. "највећи техничар". у месецу децембру није атерирао ниједан страни авион. за коју су се деценијама борили. Пјатаков је изјавио да је путовао авионом. Када се буде за то указала прилика. које се могу доказати документима. Али. Он је "највећи": "највећи теоретичар". "велики учитељ". године у Булоњској шуми код Париза ради "директива". "највећи шеф свих времена и свих народа" и "најбољи од најбољих". сина Троцког у Копенхагену у хотел "Бристолу". Доказано је. Признао је Радек. што је услед елементарних непогода овај аеродром затворен од септембра до месеца маја.. Социјалдемократски народни посланик Кунде тврди да Лав Троцки није уопште никога примио у децембру. Ови. Пјатаков. да га је чувала полиција и да су му све посете биле ускраћене. њихову високу оданост према партији и радничкој ствари. из простог разлога. и "велики следбеник великог учитеља". Потом је "велики": "велики пилот". толико исто и одвратни. Једни су говорили о ужасним тортурама. У свом органу "Попилеру" он вели: "Предност признања се окреће. према званичном извештају аеродрома у Ослу. Утврђено је да Седов те године уопште није напуштао Немачку. и да има само једно једино објашњење које се може дати тим оптужбама: стари бољшевици су хтели . Не доказује се и не могу се доказати чињенице које су лажне. Риков и сви остали. Када се пријавио московском суду да ово посведочи. Она су ишла у прилог званичне тезе. да је Голцман агент ГПУ и да је ове лажне исказе давао по њиховом налогу. напомињемо само неколико тих неистина. само су производ фантазије и не почивају ни на каквој здравој бази. Ипак. колико смешни. неко ће рећи: па. Оптужени Голцман у процесу Пјатакова причао је да је сусрео 1932. од кога је добио "директиве" о "терористичкој" акцији у Совјетској Русији. Овакви епитети. Даље. виза му је одбијена. свеукупне оптужбе базирају се на исказима и признањима самих оптужених. имао је при руци адресар из 1917. Када је ГПУ кројио оптужницу и измишљао "злочине". јер је излишно побијати флагрантне лажи које падају саме по себи. Сведок Ром (такође провокатор из ГПУ) тврдио је да је као делегат Радека сусрео Троцког у јулу 1936."мали отац народа" и тако даље. Ниједан фашистички шеф није пожњео толико ласкања. а њени творци једном заувек бити приковани на стуб срама. које су утврђене фактима. други су тражили самооптужбе у "словенском мистицизму". године Седова. такође.

прича Књазин. ви не знате о чему се ради. а можда и последњу наду у своје класне организације. За време револуције.Стјепан Корошенко. Командант сумња да је Корошенко издао и прешао непријатељу. За све нас ти си побегао.. која је уосталом роман. које су им обећавале ослобођење од капиталистичког режима. одговори Стјепан. само да би се спасила револуција и партија. те ноћи Корошенко је добровољно и без знања ишао у извидницу и донео интересантне податке о кретању непријатељских трупа. заправо изгона троцкиста из партије. већ и револуције и Совјетске Уније. исто онако како су за њу живели и борили се. јер су умирали у нади да ће ипак револуција победити. Шта ја могу. . третира и објашњава оптужбе и самооптужбе стрељаних бољшевика на овај начин: У добу дефинитивног расцепа. То је и теза познатог писца Плизнија. ако га нађу. Касније је пришао опозицији.У реду. ми њој служимо. Комесар пита војнике зашто га нису већ стрељали.да умру за совјетску револуцију. ти ниси побегао и ја ти верујем. али овако?! .Смлатите га: један куршум је довољан. њени чланови су дужни да јој их дају без икакве резерве. ти губиш потпуно своју индивидуалност. Међутим. Само постоје интереси партије. Пре умрети и понети крст "шпијунски" него цепати партију и рушити совјетски режим.Умрети. и како иста треба жртава у борби за остварење свога програма. као делегат Коминтерне на конгресу белгијске партије у Бриселу. То је отприлике случај Плизнијевог јунака. то ће изазвати расуло. проћи ће као и он.Стјепане. Сматрали су да један бољшевик у интересу партије треба да понесе на својим леђима и шпијунски крст у нади да ће партија преживети термидорску кризу и макар у последњем моменту курталисати се својих тирана и довршити изградњу социјализма. је члан партије и мора да буде пример. партији се може дати нешто више од живота. који су и изнад нашег људског достојанства. то за њих није било тешко. одврати комесар. о коме му је причао овај коминтерновац. која је награђена Академијом Гонкур. не само судбина партије. када си већ једном ушао у партију. и да би се сачувало јединство партије. и обраћа се комесару: . Али ако те оставим у животу. друже комесаре. Они су били свесни да Стаљин не може никога убедити да су творци бољшевизма . У моменту. Када партија тражи извесне жртве. исто онако као што је Сен Жист. те нареди војницима. то ми је свеједно. идући на гиљотину узвикнуо: "Умрети. Прича је проста и кратка и она је по мом мишљењу најправилније објашњење самооптужби и добровољног одласка у смрт. Уствари. . Једне вечери Корошенко се изгуби са једним својим другом. коју заступа у својој књизи "Лажни пасоши". На конгресу је пледирао гледиште Коминтерне на својствен начин: Партија је изнад нас. јер су и они дали партији нешто више од живота: част једног борца. Сви стрељани комунисти су нека врста Стјепана Корошенка. Још једном жртвовати се. она на првом месту рачуна на жртве својих чланова. налазио се у његовом одреду комуниста и десна рука политичког комесара који се звао Стјепан Корошенко. Он у тој књизи. да га одмах стрељају. да би се избегли потреси који би могли бити фатални по Совјетску Унију. њихово људско достојанство. . био је један од стрељаних у московском процесу. то није ништа. одврати он. .. Он није био троцкиста.Не. Од сада ако неко учини исто. само нека револуција трцјумфује!" Оптужени су добро знали да није дошао моменат да се каже сва истина о личном Стаљиновом режиму јер би то у многоме убило код светског пролетаријата сваку веру. једног новог друштва у коме неће бити ни "мартира ни тирана". Стари бољшевици су видели да од њиховог става у овим тешким моментимазависи.

Централни орган Бољшевичке партије "Правда" од 19. које је неким пуким случајем пустила совјетска цензура: У Молдавској републици ухапшено је неколико чекиста стаљиноваца. Ово незадовољство се нарочито изразило у критикама. То нису ни "троцкисти" ни "опозиционари" већ бољшевички кадрови из базе. Тај стаљиновац је денунцирао као "шпијуне" свих 19 својих другова. јер су без икаквог разлога лишили слободе известан број учитеља и принудили их да признају да су "шпијуни". и "припремали устанак против совјетског режима". што се видело на последњем конгресу партије. пришао им је у 7-ој години. Месне власти тражиле су од његове жене да га напусти или ће и она бити искључена из партије. после дужег саветовања решили су да устану у одбрану својих права па било што било. Примери најодвратнијих злоупотреба изнети су од стране делегата на овом конгресу. што је лажно денунцирао неколико стотина комуниста као "народне непријатеље". На XVIII конгресу партије. дотле су непријатељи социјализма и радничке класе гледали у свему овоме почетак ликвидације револуције. великог броја злоупотреба локалних власти. њен директор. занимљиву историју једног комунисте. Доказано је касније да су стрељани невини. заправо његов ујак. гледали са запрепашћењем ово крвављење. Али то није све. који су сви искључени из партије. Супружници. Други делегат испричао је на Конгресу. Не зна се да ли су и колико осуђени ови савесни стаљиновци у "чишћењу" Совјетске Уније од "конспиратора". Велики број угледних бољшевика стрељан је у унутрашњости на обичну денунцијацију кулака. У Лењинску-Кузњецку ухапшен је прокуратор и три чекисте који су похапсили 160 ученика једне школе од 10-12 година. које је тражило строге казне за кривце. Дакле. и осталих антисовјетских и антирадничких елемената. искључен је један од најбољих студената по имену Каматов. Какав злочин! Али то није све. На Универзитету у Уфи. Кољцов не наводи резултат ове њихове борбе. из којих излази да је клање вршено на најобичнију денунцијацију. године тражи паузу у овом покољу. а можда и стрељани. године. У то је најмање убеђен и светски пролетаријат. био врло угледан комуниста и да је преминуо пре дужег времена. Стаљин се нашао на истом терену са белим Русима и свим оним који желе да и даље задрже радничку класу под режимом експлоатације. И док су руске радничке масе. 12. од којих је велики број и . у чијим се редовима већ осетила реакција против овог клања. под оптужбом. такође. јер је некада посетио једног свог професора који је касније искључен из партије јер је био "буржоаски националиста". такође. јасно се манифестовало незадовољство партијског чланства против политике уништавања старих бољшевичких кадрова. који се није дао убедити у сервиране лажи. Анкета је утврдила да је тај његов сродник. због чега су стрељани. јануара 1939. износи. услед чега су чекисти похапшени и осуђени на незнатне казне. "да су припадали тајној терористичкој организацији". Према томе. једног дана овај савесни стаљиновац денунцирао је и себе самога да је сродник са једним контрареволуционаром и тражио овоје хапшење.истовремено и његови гробари. не партијских кадрова. који тако јасно доказују све неозбиљности оптужби против чланова партије изван опозиције. и најсвеснији део светског пролетаријата. јуна осуђен је у Кијеву учитељ Спичкак на свега 15 година робије. а још мање руске бољшевичке масе. који су против метода кремаљских бирократа у борби против опозиције. већ кулака и непријатеља совјетског режима. од стране делегата. Један од њих стар свега 10 година изјавио је да припада тим "организацијама" још од 1935. Најзад. који је одмах скинут са тог положаја и затворен. неколико случајева. који је одржан у марту 1939. године. Ево неколико тих примера. Михаил Кољцов. који је члан ћелије од 20 чланова. непмана. како би се колико-толико удовољило протестима партијског чланства у тој покрајини.

Познати гепеуовски генерал Кривицки. али овај провокатор је познати стаљиновац. министар у Софији. шеф шпијунаже за Европу. Само на 15 година?! Живот овог одвратног провокатора био је скупљи од живота невино стрељаних партијаца које је он лажно оптужио. Уочи самог рата ви сте разорили Црвену армију. Рикова и др. ви сте их присилши да се покају за злочине које нису никада починши и да их покрцјете блатом од главе до пете. . искључено је из партије много комуниста као "народни непријатељи".. Ви сте десетковали Црвену армију. Али мислим да је моја дужност. Где су хероји Октобарске револуције? Где је Бубнов? Где је Криљенко? Где је АнтоновОвсејенко? Где је Дибенко? Ви сте их. дужност револуционарног борца. Где је стара гарда? Она није више од овога света. да су продукт маште локалних власти. обешчасшили. Само због тога је избачен на улицу и на тај начин лишен могућности да се ма где запосли у Совјетској Унији. "Помоћу ниских фалсификата ви сте инсценирали судске процесе који са својом апсурдиошћу превазилазе ваше оптужбе. Ви сше оклевешали. како је психоза денунцијација и лажних оптужби по угледу на Москву допрла и до најудаљенијих села. које нису знале други начин да се покажу ревносни да и они гоне и да знају да гоне "народне непријатеље". Пред смрћу. Учитељица Јурка. У провинцији Кујбишев. Касније је утврђено да су оптужбе против њих биле лажне. Да.. Стаљине. тврђаве њене силе. понос земље. па ипак учитељица Јурка је крива што има таквог брата. У једном другом селу исте провинције. само да би се докопали његовог аутомобила. чија вам је невиност била позната. Ви сте побили наше најоданије официре. на опште задовољство претпостављених и родитеља. мађијске средњевековне процесе које ви познајете из ваших богословских уџбеиика. истерана је из државне службе те тиме заувек лишена могућности да заради парче хлеба у Совјетској Унији. Бухарина. и имам доказе да је и моја глава уцењена. стрељали Лењинове сапутнике: Камењева. јер је купио грамофонску плочу од неког бившег партијца који је оглашен "саботером". Ви сте присилили оне који вас следе са зебњом и одвратношћу да газе по локвама крви." Најзад. која у основној школи у Змијеву. Црвену флоту. Где је маршал Блихер. Ви сте корумпирали и срозали у блато душе ваших сапутника. Зиновјева. по одбијању повратка у Совјетску Унију. јер је оптужена код локалних власти да је сестра неког "буржоаског националисте" који је оглашен "народним непријатељем". Колико је тек још било сличних оптужби које није хтела од бруке да пусти совјетска штампа? Ипак само ових неколико примера доказују под каквим се све околностима људи уништавају на најобичније провокације. крви ваших дојучерашњих другова. агенти ГПУ ухапсили су једног учитеља као "шпијуна". на завршетку. обучава децу.стрељан. оставши у емиграцији. није на одмет да у изводу цитирамо писмо које је познати бољшевик Раскољников. Тај млади инжењер био је један од најбољих у фабрици и уопште није знао да је дотично лице "саботер". Надам се да ће ми се дати могућност да допринесем све што могу да се рехабилитују десетипе хиљада такозваних "шпијуна". похапсили. Знам. маршал Јегоров? Ви сте их. Један млади инжењер истеран је из фабрике у Свердловску. са дичним маршалом Тухачевским на челу. где га је чекала сигурна смрт пише: "Остајем у иностранству. Тај "националиста" уопште не живи у истом месту. да све то ставим на располагање светском револуционарном јавном мишљењу. Ви сте је стрељали. упутио Стаљину.

Ако је то социјализам. онда зашто смо се ми борили. Тупољев? Ви ни њега нисте поштедели. Стаљине! Као Хитлер. похапсили. Ви сте. Где је највећи конструктор совјетских авиона.Стаљине. Стаљине. ухапсили Тупољева." . другови? Где је Борис Пиљњак? Где је Сергеј Третјаков? Где је Михаил Кољцов? Где је ТарасовРодионов? Где је Галина Серебријакова? Ви сше их похапсили. ви сте попалили њихове књиге.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful