You are on page 1of 14

Marijana Stoji

PEPELJUGE I VETICE U SRPSKIM TAMPANIM MEDIJIMA1

Slika ena u srpskim tampanim medijima je slika krajnosti. ene se uglavnom slikaju u ekstremima, dok je prikazivanje mukaraca mnogo suptilnije.

U prikazivanju ena ima mnogo manje nijansi: one su dobre ( lepe, nene i portvovane..) ili su zle ( hladne, opasne, prevrtljive..). Ovo je deo deindividualizacije i patrijarhalne dehumanizacije ena, redukucije njihove sloenosti i razliitosti i umnogome podsea na matrice bajki ili sapunskih opera: ene su ili princeze, potvovane erke i verne supruge ili ili vetice i zle kraljice. Osobine koje se favorizuju u prikazima ena jasno korespondiraju sa tradicionalnim konstruktom enstvenosti. to je vee odstupanje od rodne uloge ene u smislu posedovanja moi ili zauzimanja znaajnih drutvenih pozicija, vea je verovatnoa negativne kvalifikacije. Raspon drutvenih uloga koji se nude mukarcima je je bogat; uloge koje se nude enama su vie nego ograniene. ene se i dalje prikazuju uglavnom kao rtve ( razliitih oblika nasilja svojih emocija,manipulacije modne i kozmetike industrije..) mnogo ree kao aktivne uesnice. Kada se i prikazuju kao akterke slika je najee u velikoj meri ambivalentna.

Ono to je ve na prvi pogled uoljivo je odsutnost ena iz medija. Prisutnost ( ili odsutnost) 2
1

Ovo je deo istaivanja sadraja medija koje enski INDOK Centar radi na tromesenom nivou. Obuhvata period oktobar- novembar- decembar 2008 (objavljen u januaru 2009.). Izvori: Blic, Veernje novosti, Glas javnosti, Danas, Politika, Graanski list, Press i 24 sata (dnevna tampa),Vreme i NIN (nedeljna tampa). Monitoring obuhvata i on-line posebna izdanja Blica za Srbiju, Vojvodinu i Republiku Srpsku. Takoe praeni su i nedeljni dodaci novina kao to su Ana (Politika), Kulturni dodatak (Politika), Panorama (Blic), TV Dodatak (Blic) i dr. Vie na http://www.zindokcentar.org/bilten/3m01site/3m-01web.htm, poslednji pristup 06. 03. 2010
2

(..) mediji iskrivljuju stvarnu prisutnost ili zastupljenost odreene grupe u drutvu. To se moe uraditi na vie naina. Moe postojati podzastupljenost odreene grupe u medijima.. Mediji mogu kreirati i prezastupljenost povezujui odreenu grupu sa odreenom vrstom aktivnosti... Mediji mogu vriti pogreno predstavljanje izjednaavajui odreenu grupu sa odreenom aktivnou.. Williams, Kevin ( 2003) Understanding Media Theory, prema Moranjak Bambura, Nirman, Jusi, Tarik, Isanovi, Adla ( ur.) ( 2007) Stereotipizacija: Predstavljanje ena u tampanim medijima u Jugoistonoj Evropi, Sarajevo, Mediacentar sarajevo, str.61

odreenih tema ili grupa nuni su pokazatelj koliki znaaj im se pridaje, koliki je njihov uticaj ili mo. Kada se ima u vidu da ene predstavljaju vie od polovine stanovnitva u Srbiji, a da broj lanaka koji im je ukupno posveen ne prelazi 25 %, jasna je implikacija vanosti koja ima se pridaje i moi koju imaju. Objanjenje za vei broj lanaka u decembru posveen enama ( 38 %) bi mogao biti broj proslava u tom periodu ( slave, Nova godina..), dakle vreme kad ljudi vie vremena provode kod kue, u slobodnim aktivnostima i druenju ( vreme kada se sprema hrana, bira odea za izlaske i pokloni), ali i vreme kad raste broj sluajeva nasilja u porodici. Dominacija lanaka u rubrikama Hronika, Svet i Drutvo potvruju ovu pretpostavku

Od toga KOLIKO se pie o enama, jo znaajnije je pitanje KAKO se pie. To je bitan pokazatelj verovanja gde je kome mesto i ta se od koga oekuje( kao i kakav je neko), koja mediji odraavaju i ( re)produkuju.

Hijerarhijska podela javno/ privatno moe se pratiti analizom zastupljenosti ena u odreenim rubrikama. Odreene rubrike pripadaju odreenim delovima novina. Naslovne stranice obino okupiraju politika, tekui dogaaji i biznis, dok se rubrike koje su na samom kraju bave kulturoma i zabavom. Na taj nain se uspostavlja hijerarhija po vanosti pojedinih sadraja, ozbiljne teme ( politika, ekonomija.. ) su na naslovnoj strani i prvima stranama, dok manje vane stvari zauzimaju poslednje strane. To ima vane iposledice po konstruisanje rodnih identiteta i uloga u medijskom diskursumukarcima se dodeljuju vane i ozbiljne teme, dok se ene zauzimaju tradicionalno enske oblasti ivota, tj. zabavu i umetnosti/ kulturu i profesije koje se nastavljaju na prirodnu ulogu ene u porodici ( negovateljice, medicinske sestre, uiteljice, babice, kuvarice, ...). ak i kada su u pitanju ene koje su nesumnjivo uspele u oblastima rezervisanim za mukarce ( ena na elu Simensa..) prie posveene tome se najee nalaze u rubrikama enska strana, Slobodno vreme ili Drutvo, imlicirajujui ( opet) da je to manje vano ili neto to je samo dodatak ulozi supruge i majke.3

Upadljivo je da ime god da se bave, ene se i dalje se po pravilu dovode u vezu sa porodicom i svojim ulogama supruga i majki. Tradicionalna postavka da su porodica i deca prevenstvena obaveza ene uopste se ne dovodi u pitanje; eventualno se postavlja kako da porodica ne trpi zato to ena radi. ak i kada se pise o loem poloaju ena na tristu rada, njihovoj dvostrukoj optereenosti, feminizaciji siromatva.. uglavnom nema uvida da je potrebna drugaija raspodela
3

To je tesno povezano sa diskursima mukosti i enskosti, odnosno sa predstavam i shvatanjima ta je muka i enska priroda iz kojih pak, proizilaze rodni streotipi i rodne uloge, odnosno ponaanje koje se oekuje od mukaraca i ena. Diskursi koji formiraju nae identitete impliciraju ta moemo da radimo i ta treba da radimo.

obaveza oko kue i dece, i pomo drave. Odovornost ene za privatnu sferu je i dalje neupitna/ ona eventulno moe da se bavi jo neim, ali da joj je to primarna obaveza-u to nema sumnje.

Stanka krpi muki

VLADIIN HAN - Da su pripadnice nenijeg pola snanije od pripadnika jaeg, barem kad je re o sujeti i uvreenom miljenju da postoje "muki" i "enski" poslovi, primer je Stanka oki (52) iz Vladiinog Hana. Kada joj se suprug pre oko pola godine razboleo, preuzela je njegov posao u iznajmljenoj vulkanizerskoj radnji i perionici automobila. To to je jedina ena vulkanizer u "mukom svetu", i to ne samo u Vladiinom Hanu, ni malo joj ne smeta da vredno radi i obezbeuje egzistenciju porodici. Jedini joj je problem da uklopi radno vreme i do 12 sati dnevno, sa obavezama domaice. - Pre izvesnog vremena navratio je kamiondija sa pocepanom gumom. Zaprepaenje da sam ja vulkanizer je uspeo da sakrije, ali kada sam gumu zalepila, bio je prijatno iznenaen. Uzeo je fotoaparat i zamolio me da me slika da pokae supruzi, koja sedi kod kue i stalno se neto ali - uz osmeh pria Stanka.

S te strane ene se nalaze, kako je to duhovito primetila jedna pravna strunjakinja, u poloaju Pepeljuge: " Niko Pepeljugi nije rekao da ne moe da ide na bal. Ako bi obrisala podove, oprala sudove, opeglala ve, te uspela da nae haljinu i prevoz, onda bi moda mogla da prisustvuje balu". Ovo je vidljivo i u lancima koji su posveeni tome kako sve vie ena " bira da umesto karijere ostane kod kue". Uglavno su u pitanju istraivanja i lanci koji se preuzimaju iz strane tampe. Mogue ih je saeti u lancima tipa:

DOMAICA, PA TA?! Rezultati britanskog istraivanja pokazali su da sve vie mukaraca eli tradicionalni brak, a sve vie ena je spremno da pristane na to. Feministiki san o ravnopravnosti mukaraca i ena izgleda da tone u zaborav. Naime, rezultati jednog britanskog istraivanja pokazali su da sve vie mukaraca eli tradicionalnu suprugu, a sve vie ena je spremno da to i bude. .................................... Veina ena sada eli mukarca lovca", a za sebe mir i stabilnost svoga doma. .................................... Univerzitet u Kembridu objavio je nedavno studiju koja pokazuje da u nekim zemljama na Zapadu opada broj onih koji veruju da ene mogu istovremeno da grade uspenu karijeru i da budu dobre majke. Takoe, istraivai su u Britaniji, SAD i Nemakoj ustanovili da se poslednjih godina poveao broj onih koji veruju da kada ena radi, porodini ivot i deca trpe.

U pitanju je tendencija koja je uoljiva i u zapadnim demokratijama u toku poslednje dve decenije, a u sklopu je procesa repatrijarhalizacije i retradicionalizacije na globalnom nivou. Piui o ovoj pojavi Suzan Faludi, navodi kako politiari, poslovni ljudi, propagandisti, izmeu ostalih, govore enama da su dobile rat za enska prava i da su sada jednake sa mukarcima. Ali ih u isto vreme upozoravaju da ta prava imaju vrlo visoku cenu.

Nakon ove proslave enske pobede,nakon vesti koje se veselo i beskonano ponavljaju da je dobijena bitka za prava ena, pojavljuje se jedna druga poruka. Moda ste sad slobodne i jednake, govori ona enama, ali nikada niste bile jadnije.4

Otvoreni, grubi seksizam i ovinizam uglavnom nestaje, ali se mogu uoiti suptilnije forme seksizma koji esto dobijaju oblik zatitnikog paternalizma. Mogli bismo ga formulisati kao ene su nene, oseajne, dobre.. u opasnom svetu i dunost mukaraca je da ih tite... Ovo se direktno naslanja na stereotip o enama kao slabijima, naivnijima i osetljivijima, potencijalnim rtvama... Ovo je upravo oblik seksizma koji je i samim enama najlake da usvoje,jer se ini da on na pozitivan nain podrava enske vrednosti. Meutim, njegove imlikacije su da se ene ne mogu tretirati ko ravnopravna ljudska bia i da je njihovo zadravanje u privatnoj sferi zapravo u interesu samih ena. Takoe, i da su sve ene iste.

to se tie rodno senzitivnog jezika u navoenju profesije i dalje vlada potpuna izofrenija. esto se istom tekstu ( a esto i u istoj reenici) se mogu nai i rodno senzitivni oblici i upotreba forme mukog roda za zanimalnje i titule i kada je u pitanju ena ( Bivi poslanik turskog parlamenta, kurdska politiarka Lejla Zana osuena je danas na 10 godina zatvora zbog kriminalnog delovanja u korist jedne teroristike grupe,). Zanimanja koja se tradicionalno vezuju za ene ( pevaice, glumice...) uvek su navedena u svojim rodno senzitivnim oblicima. to je vei status zanimanja ( gde su ene i dalje " uljezi"), vea je i verovatnoa da e zanimanje biti navedeno u mukom rodu.

Stela Milakovi naelnica optinske uprave INIJA Na estoj sednici inijskog Optinskog vea, optinska uprava dobila novog naelnika Stelu Milakovi. lanovi Optinskog vea su jednoglasno odluili da sad ve biva naelnica drutvenih delatnosti Stela Milakovi bude naelnik optinske uprave, dok je za njenu zamenicu izabrana Slavica ukanovi-Marjanovi.

Faludi, Susan, Backlash: The Underclared War Against Women ( 1992), Chatto & Windus, London, str. 52

Posledice rodno nesenzitivnog jezika u navoenju profesije je i da ono malo ena koje uspeju u sferama koje se smatraju "mukim" po/ostaju faktiki nevidljive ili se tretiraju na nivou incidenta. Mada i tu ima promena, ene na ambasadorskim mestima su i dalje najee ambasadori, na savetnikim i funkcionerskim pozicijama savetnici i funkcioneri, a preduzetnice " ene- preduzetnici" ...

CENTAR ZA ENSKO PREDUZETNITVO PREDSTAVIO PROJEKAT MREA ZA BUDUNOST Agilne ene balkanske

............. Ovi centri bi radili na unapreenju i razvoju malih i srednjih preduzea iji su vlasnici ene. - U Niu je meu nezaposlenima najvie ena, ali je dobro to u ovom gradu ima i sve vie ena preduzetnika za koje verujem da bi rado zapoljavale upravo ene - kae Stanisavljevi.

Recimo, izraz " ena- preduzetnik" u sebi sadri podrazumevanje da je preduzetnitvo muki domen, neto to proizilazi iz " muke prirode" i njegovih svojstava onako kako se ona shvataju u skladu sa tradicionalnom rodnom podelom uloga/ mukarac- aktivan, racionalan, dinamian, agresivan, kompetitivan, kome pripada javna sfera u najirem smislu te rei... Izraz " mukaracpreduzetnik" ne koristi se na samo zato to je po sebi jasno da je u pitanju mukarac, ve sadri ( s obzirom na autorefleksivnu i autoreferentnu prirodu jezika) jo jedno bitno podrazumevanje- da mukarac i TREBA da bude).

Posledica postavke da bavljenje poslovima u javnoj sferi zahteva karakteristike koje " po prirodi" nisu svojstvene enama ( racionalnost, odgovornost, samodisciplinu, vizionarski duh..) je i da se esto uspene ene doslovno " brane" da imaju emocije, da su enstvene, da vode rauna o svom fizikom izgledu, da porodica ne trpi to je zapravo preventiva od onoga to ostaje neizgovoreno- da time to odstupaju od uloge koju im patrijarhalna tradicija nalae nisu prave ene, ve mukarae ili feminiskinje, kao oznake za one koje odstupaju od enske rodne uloge.

Zanimljivo je da kada se pie o zloupotrebama slubenog poloaja. mobingu, proneverama, grekama, krivinim delima i propustima od strane ena ( posebno ako zauzimaju vie drutvene pozicije), po pravilu se koristi rodno senzitivan jezik ( Direktorka Agencije za privatizaciju ( ..) trenutno ima enormno visoku platu od 302.938 dinara neto meseno..", Bomba potresla Kavkaz"/ u lanku koji govori bombaici- samoubici koristi se rodno senzitivan izraz " ahitka", Naelnica okruga osuena za mobing, ). Utisak je da je rodna senzitivnost ovde u funkciji potcrtavanja nekompetentnosti, to opet moe da u bude povezano sa stereotipom ena kao lakomislenih,neodgovornih, nesposobnih za rukovodee poloaje ili podlih, opasnih i prevrtljivih. Takoe, kod navoenja se redovno od prezimena ene gradi prisvojni pridev koji pokazuje pripadnost ocu (pr. Hilari Klinton postaje Klintonova ) i drugi kada se od prezimena ene gradi opisni pridev gde se opisuje brano stanje ( pa recimo ena koja je udata za petrovia postaje petrovika). Zanimljivo je da se koristi samo prvi, bez razlike da li je u pitanju muevljeva ili oeva porodica. ( Klintonova bira lojalne kadrove za Stejt Department.., Govorei o raspoloenju ena po pitanju evropskih integracija, Mievieva je navela , Neuspeh Lalovieve/ Reprezentativka Srbije Jelena Lolovi nije uspela da se kvalifikuje za prvu vonju, Nastavlja delo Olbrajtove..). U osnovi je patrijarhalni diskurs da ena uvek pripada nekome, ili muu ili ocu i potcrtavanje vanosti tog pripadanja. Ona je objekat; za razliku od mukarca koji je uvek subjekat ( njegovo prezime uvek ima imeniki oblik, osim ako su u pitanju deca). ak i kada se slikaju ene koje su afirmisane u svojim profesijama, ono to saznajemo je da one nisu samo uspene, one su prvenestveno lepe, negovane i vode raina o modi. Iako je to pravilo za prikazivanje ena u svim oblastima, dobar primer je nain na koji se pie o uspesima sportkistkinja ( posebno Ane Ivanovi i Jelene Jankovi). Rezultati su izuzetni ( to objanjava i broj lanaka koji im je posveen), ali su esto samo povod da se pie o lepoti i seksipilu teniserki, njihovom shvatanju mode i onome to nose na terenu i van njega, i ljubavnim ivotom. (" Lepo stoji tikla i pore/ lanak o Jeleni Jankovi", " Osvaja trofeje i srca", Ana - lepotica koja obara s nogu!", " SRPKINJA KATRINA LUKOVI PROGLAENA ZA NAJVRELIJU SPORTISTKINJU U

UAE",.. ). Zanimljivo je da i kada se pie paralelno o listama najseksipilnijih sportista i sportiskinjama, kada su u pitanju sportisti to se notira bez prevelikih detalja, samo kao informacija, dok se izgled i modni stil sportistkinja detaljno analizira. Ovo treba posmatrati u kontekstu postavke o vanosti izgleda za enu ak i kada postie vrhunske rezultate u onome ime se bavi. Fokus je zapravo jako esto ba na tome, to pokazuje koliko je teko i vrlo uspenim enama da se odmaknu od mesta i uloge koje su za njih predviena tradicijom. Podrazumeva se, ne samo da vrednost ene zavisi direktno od toga koliko je seksualno privlana mukarcima , ve i od toga koliko se uklapa u jasno definisane standarde lepote. To dovodi do toga da se ene prvenstveno vide kao seksualni objekti i ukida njihovu ljudskost kroz redukuciju njihove komleksnosti na samo jedan aspekt. Ovo se nadovezuje na jo jedan od stereotipa o enama koje biraju karijeru, kao enama ije su ambicije i elja za uspehom samo kompenzacija za neprivlaan fiziki izgled. Kako to kae Dermejn Grir : Svaka ena zna da je, bez obzira na sve ostale svoje uspehe, neuspena ako nije lepa5. Zanimljiv je lanak gde se te dve stvari prilino otvoreno povezuju. lanak se bavi modnom istorijom brushaltera. Mada je i sam naslov krajnje streotipan- ena kao objekat mukih pogledareenica koja odmah upada u oi je: Minimalizam koji je nametnula Tvigi promovisao je enu deaka, ravnih grudi i intelektualnih pretenzija. U ovom kontekstu bitna su dva znaenja ovog izraza imati pretenziju, pretendovati znai polagati pravo i pokuavati. Dvosmislenost je u tome to polagati pravo ne znai imati pravo, a pokuavati neto ne povlai nuno uspevati u neemu. A manipulativnost ove formulacije se ogleda ba u imputiranju postojanja veze izmeu ravnih grudi i intelektualnih pretenzija. I evo nas na poznatim terenu: imajui u vidu znaaj koji se pridaje bujnim grudima kao jednom od najbitnijih atributa enstvenosti, zakljuak je logian i vrlo oekivan: ene koje nisu dovoljno enstvene, atraktivne mukarcima; one koje nisu uspene kao ene pokuavaju da budu pametne. Ali su zapravo ene- deaci. Deak je neko ko jo nije mukarac ( racionalan, intelektualan, aktivnog odnosa prema svetu..), a u ovom sluaju nikada i nee biti.

Brushalter, izum koji mami uzdahe

Greer, Germaine, The Whole Woman, citirano na http://www.thefword.org.uk/features/2001/04/the_beauty_mith, poslednji pristup 25. 12. 2008. godine

Javile su se dve osnovne struje u skladu s modnim trendovima. Minimalizam koji je nametnula Tvigi promovisao je enu deaka, ravnih grudi i intelektualnih pretenzija. S druge strane, masa ena nije elela ni mogla da se uklopi u formu androida pa je insistirala na otkrivanju i uveavanju svojih grudi. Traili su se vei brojevi grudnjaka u koje bi zavodnice dodavale podstrek ne bi li im grudi delovale bujnije. ..............

Seksualna privlanost i lepota ene takoe su tesno povezane sa mladou. Jo jedno bitno podrazumevanje je da ene vrede samo dok su mlade. Ovo se vidi ne samo po tome to starih i ena srednjih godina ima vrlo malo, ve i po praksi navoenja starosne dobi ena i kada to za temu nije nimalo relevantno ( Upueni tvrde da 39-godinja diplomirana pravnica spada u red ljudi od poverenja predsednika Srbije Borisa Tadia.., U timu Dragana Jaimovia, voe ekspedicije, nala se i dvadesetestogodinja Kristina Nina Aanin.., Srbiju e naredne godine predstavljati 19 fudbalskih sudija, a meu njima je i savezni fudbalski sudija Jasmina Zafirovi (27) iz Vranja..).

Zgodna ena bez Dulije Roberts Amerika glumica Dulija Roberts, koja je ovih dana napunila 41 godinu, rekla je da ne namerava da snimi nastavak uvenog filma Zgodna ena iz 1990. u kome je glumila sa Riardom Girom . - Ko jo eli da gleda staru prostitutku? - upitala je u ali novinara asopisa Ju-Es vikli koji ju je intervjuisao. ..

Na prvi pogled iznenaujue je zastupljenost ena u vestima iz sveta. Detaljnija analiza zapravo pokazuje da se i ove vesti mogu kategorisati.

Treba imati u vidu da je u pitanju period amerikih predsednikih izbora kojima je u tampi posveena velika panja. Analiza pokazuje da se vesti iz sveta u velikoj meri bave politikom borbom Baraka Obame i Hilari Klinton, kao i Obaminom suprugom Miel i suprugama ranijih amerikih predsednika i njihovim uticajem na mone supruge. Vie od 21 % svih lanaka je posveeno amerikoj politikoj sceni.

Detaljnija analiza pokazuje da su u pitanju ene koje su ve uspele da se izbore za visoke pozicije/ Hilari Klinton, Kondoliza Rajs, Medlin Olbrajt, Julija Timoenko../ ili ene koje su u fokusu panje zbog svoje povezanosti sa monim mukarcima ( kao supruge, erke, majke..)/ Lora Bu, Karla Bruni, Miel Obama, Karolina Kenedi, Nevenka Tuman... ( erka Dona F. Kenedija zainteresovana za mesto u Senatu koje e ostati upranjeno odlaskom Klintonove na dunost dravnog sekretara SAD.., KO SU BILE SUPRUGE POSLEDNJIH DESET AMERIKIH PREDSEDNIKA/ Pravi i lani biseri.., Berluskonijeva erka najuticajnija ena u Italiji.., RUSKI MILIONER ODTAMPAO KNJIGU GOLIAVIH FOTKI SVOJE ENE, KRALJICA MODNIH PISTA U DRUGOM STANJU SA RUSKIM TAJKUNOM / Pravoslavna Naomi.) Granica naravno, nije jasno povuena; najee se preplie i jedno i drugo na krajnje ambivalentan nain. Veliki deo vesti iz sveta bi zapravo spadao u crnu hroniku. Matrica prikazivanja je i ovde prepoznatljiva. ene se pojavljuju ili kao rtve razliitih oblika nasilja, trgovine ljudima, islamskog fundamentalizma to ne odstupa od patrijarhalne uloge ene kao rtve ( " Ubio suprugu kada je promenila status na "Fejsbuku"," Zapalio enu zbog dugova..", " U Indiji seljaci javno izbatinali 50 "vetica" , " Provela 10 dana vezana u prtljaniku svojih kola "Doivotna robija za ukrajinskog serijskog ubicu koji je silovao i ubio 40 devojaka", " Drao 50 godina enu zakljuanu u kui"," Prekinut lanac belog roblja"," Vlasnik stana 20 godina tajno snimao stanarke", " Pretnje smru muslimanskoj umetnici u Londonu" " Sud odbio da razvede osmogodinju devojicu", "Devojicama koje idu u kolu zapretili smru", " Ubili est ena da bi sauvali porodinu ast" ..) ili mnogo ree kao one koje vre nasilje ( " Majci etiri godine i tri meseca zatvora za ubistvo dvoje dece", " Otvoren istorijski proces za "sajber nasilje""/ suenje eni koja je optuena da je koristila lani profil na sajtu za druenje My space i zlostavljala devojicu koja je nakon toga izvrila samoubistvo, , "Zatvarale decu u kaveze za pse".. ). Zanimljivo je da kada se pie o nasilju koje vre ene ima mnogo vie detalja i vrednosnih odreenja. Indikativna je vest o pogubljenju ene u Iranu zbog ubistva erke. U kratkoj informaciji gde se navodi se da je pogubljena ona i osam mukaraca, jedino se kod nje navodi i opis dela (" zbog ubistva erke koju je ivu spalila"). S velikom verovatnoom se moe pretpostaviti da je to povezano sa reakcijom na odstupanje od rodne uloge ene.

Pored toga znaajan deo bi spadao u estradu i vesti o slavnim linostima glumicama, pevaicama, izborima za mis, manekenkama, to su i inae oblasti koje se "dodeljuju" enama ( POP PEVAICA MADONA NAPRAVILA NAJUSPENIJU TURNEJU U ODLAZEOJ GODINI, KSENIJA SUHINOVA, NAJLEPA DEVOJKA NA PLANETI 2008., Megan Foks seksepilna, Sara Larson traena, Nagrada za Dudi Den, Opra Vinfri najmonija ena u zabavi, Slike Merilin 146.000 dolara, Madona slobodna za 90 miliona, Madona slobodna za 90 miliona , Oduzeta titula "Mis Latinske Amerike", Zgodna ena bez Dulije Roberts, DEVOJKA LUISA HAMILTONA NIKOL ELI PRINOVU I NERVIRA DEKA, KRALJICA MODNIH PISTA U DRUGOM STANJU SA RUSKIM TAJKUNOM/ Pravoslavna Naomi, " Hale Beri najseksepilnija ena na svetu", Kurkova najlepa ena na svetu... )

Za jedan deo vesti je pitanje da li su to uopte vesti o enama (Na grobu Benazir Buto dvesta hiljada ljudi/ bez obzira na naslov i sliku Benazir Buto, lanak se bavi zapravo napetostima izmeu Indije i Pakistana; Ruskinja favorit za titulu najlepe/ posveen kvotama klaenja ko e biti mis sveta; Obudovac, mesto obudovjelih ena/ u nastavku se pie o Protinoj buni 1858; DUANKA PEI - JEKNI NA OPTUBE DA JE BILA VEZA MAFIJE I CRNOGORSKE VLASTI/ ceo lanak se posle njene kratke izjave bavi Milom ukanovicem i duvanskom mafijom, ZAGREB U OKU/ ubistvo Ivane Hodak, erka poznatog zagrebakog advokata je samo povod za priu o general Vladimiru Zagorecu, koji je branjenik njenog oca, Dijamanti su ipak najbolji enski prijatelji/ lanak posveen nakitu ..)

lanci koji se bave zdravljem, oblast koja se isto dodeljuje enama kao " slabijem" i ranjivijem polu. Uglavnom su vezani za materinstvo. (" tikle ili ne - pitanje je sad/ ..ene u Velikoj Britaniji na ime posledica konstantnog hodanja na tiklama godinje moraju za leenje da izdvoje 29 miliona funti.. ", " Prva beba roena nakon presaivanja jajnika/ Maja Buter, prva beba koja je zaeta poto je njenoj majci presaen jajnik, roena je pre pet dana u londonskoj bolnici Portland..", " ene koje tee zatrudne uglavnom raaju sinove", " Rak plua najsmrtonosniji tumor meu Australijankama", " Ameriki strunjaci tvrde da abortus ne izaziva depresiju..")

Sledi kategorija koju bismo mogli nazvati nesvakidanji dogaaji ( " Kraljica korpiona"/ svetski rekord za drzanje otrovnog skorpiona u ustima; " Dva minuta sa korpijom u ustima", o pokuaju pljake od strane 6 devojaka koje su sledile prirunik " Oruana pljaka u 6 lakih lekcija", " Ogluvela od strasnog poljupca"," ena roena bez ruku upravlja avionom nogama", "Sajber grobarka"/ o eni koja nudi usluge odravanja grobova nepoznatih pokojnika.. ," NA SAHRANI 172 UNUKA/ Na sahranu Margaret Vord, koja je preminula u 87. godini u Salfordu, nedaleko od Manestera, doli su svi njeni unuci - ukupno 172, od kojih su se neki prvi put sreli.:" "Rodila unuke/ VUSTER -

Amerikanka Jasi Dalenberg postala je najstarija surogat majka na svetu, poto je u 56. godini rodila trojke, kojima je baka..", "Kineski Majkl Dekson" rival zvezdi po broju operacija/ i Sanba, ena poznata kao "kineski Majkl Dekson", imala je oko 40 ili 50 plastinih operacija od 1985. godine, "AMERIKANKA MIEL DUGAR U TRUDNOI PROVELA VIE OD 11 GODINA IVOTA/ Rodila osamnaestoro dece"...)

Aktivizam zauzima vrlo malo prostora u tampanim medijima ( 5 %). Po pravilu su aktivistike vesti vezane su uglavnom za datume koji se obeleavaju (Dan borbe protiv trgovine ljudima, Dan ljudskih prava, Meunarodni dan borbe protiv nasilja nad enama..- 28 % ) ili za incidente ( kao to su bile pretnje upuene Sonji Biserko ( 10 %) ili planirani mar neonacista 11. septembra i kontramar antifaista (9 %). Aktivnosti enskih organizavija se uglavnom vezuju za nasilje nad enama i decom ( to bi moglo da ukazuje da se ovaj problem u velikoj meri i dalje percepira kao neto to se tie zapravo samih ena). I dalje se moe uoiti slaba prisutnost viestruko marginalizovanih grupa kao to su Romi/ kinje, osobe sa invaliditetom i seksualne manjine. Vesti o njima se uglavnom posledica incidenata, kampanja nevladinih organizacija ili dravnih inicijativa.

Analiza rubrike Drutvo pokazuje i da se i ona ( kao i rubrika Svet) moe detaljnije kategorisati. Najvei broj lanaka iz ove kategorije(41 %) je posveeno braku, porodici, natalitetu (U VRBASU U PORODILITU JASNA KNEEVI RODILA TROJKE, NIKE TROJKE LENA, LJUBICA I JANJA NAPUNILE OSAM MESECI I LEPO NAPREDUJU, Trojke u Subotici, posle itave decenije, Srpski zetovi iz belog sveta, Beba stie ispod klena, Pobuna porodilja, Majinim mlekom do prve diplome, Mama je mama, ne kul drugarica!, Savremena ena ee uz raunar nego uz mua) i zdravlju.( Besplatno i u est privatnih bolnica/Podrka drave za vetaku oplodnju, Akcija protiv raka dojke , Nikotin podstie razvoj tumora kod ena, Kada je pravo vreme da uradite test za trudnou, Za bolje uslove u porodilitima, log napada ene, Poroaj ne mora da boli, Ciste su najee bezopasne ) Sledi rubrika Razno. Ona uglavnom na krajnje stereotipan nain ue ene vrednostima i ponaanjima koji dolikuju eni; govore im ta da rade i misle o sebi, o mukarcima, kolegama i efovima. esto zapravo predstavljaju svojevrsne prirunike: ta obui, kako se ponaati, ta kupiti da bi postale femme fatale, superkuvarice, supermame ili napredovale na poslu (PRE SVEGA ENA, Kafa smanjuje grudi, Spavanje uva grudi , Mukarci promiskuitetniji od ena , U salonima lepote ostave i etvrtinu plate, GEJE 21. VEKA, DRAGI DEDA MRAZE, DAJ MI NOVE GRUDI, KRPICE PRE HRANE, SVE ENE SU PEPELJUGE, ODEA DRAA OD MUKARACA, FAMOZNA G TAKA, Muko-enske vibracije, ta ene ele , Debeljuce su ba seksi, Najbolje obuene zvezde u

2008!/ Svaka ena mata o savrenoj haljini, seksi paru cipela sa visokom potpeticom i besprekornoj minki.., DUGOKOSE SU NAJPRIVLANIJE, Mukarci vole ene u crvenom, NAJPLAENIJE SRPSKE MANEKENKE, Ko e biti srpska naslednica Klaudije ifer )

Zakljuak Iako promena nesumnjivo ima, zakljuak je da se mediji i dalje kreu u okvirima patrijarhalnih rodnih stereotipa: ena koja je enstvena, gde enstvenost ne podrazumeva mnogo vie od lepote i seksualne privlanosti, odnosno brige o odei, nezi, deci i domainstvu, praene setom osobina kompatibilnih sa osobinama mukarca osuenog da uspe ( od poslovnog uspeha i politike, preko razliitih vrsta snalaljivosti do osvajakih podviga). Samo to u njima danas postoji mnogo vie elemenata koji se manje ili vie nasilno, prilagoavaju i pripajaju osnovnim stereotipskim motivima. Dominira prikrivena stereotipizacija gde su u osnovi preutne pretpostavke o rodnim ulogama i predstavama. Hijerarhija javno/ privatno, vano/ nevano, mukarci / ene moe se i pratiti i zastupljenou u razliitim rubrikama. ene po pravilu dominiraju u rubrikama Kultura ( gde veliki deo vesti predstavlja informacije iz sveta zabave ) i Hronike. I dalje se prikazuju uglavnom kao rtve;mnogo ree kao aktivne uesnice.

Kada se i prikazuju kao akterke, slika je najee u velikoj meri ambivalentna. Kada se pie o enama koje su afirmisane u svojim profesijama, u pitanju su ene koje su ve uspele da se izbore za svoj poloaj. Meutim i tada se po pravilu dovode u vezu sa svojim porodinim statusom. Prie koje izlaze iz ovih okvira su uglavnom one koje se direktno odnose na neravnopravnost (npr. diskriminaciju u pravima, zakonske inicijative i regulative, podaci o zastupljenosti,vlasnitvu..) i izvori su esto enske organizacije i ekspertkinje za pitanja rodne ravnopravnosti. Preovlaujui diskursi enskosti i dalje konstruiu ene kao majke i odgojiteljke, okrenute porodici, lepe i sklone udeavanju, emocionalne, ranjive, nene. Takoe, kao nesposobne da budu distancirane, impersonalne i racionalne ( ono to je bitno za uspeno bavljenje javnom sferom).Odatle je jako kratak put do tvrdnje da je primarna i osnovna uloga ene da bude majka i odgaja decu u privatnosti svog doma, da je u njenom interesu da izbegava mesta i poloaje koji nose odgovornost, kao to su visoke funkcije i rukovodea mesta, ali isto tako i rizine i potencijalno opasne situacije, kao to su usamljene none etnje ili autostopiranja. Tako hijerarhija prestaje da bude posledica nejednake raspodele drutvene moi i odreenog naina organizacije

drutva i postaje samorazumljiva i logina posledica razliitih karakteristika i sposobnosti koja proizilazi iz razliite prirode mukaraca i ena.

LITERATURA: 1. N. Fairclough, Media Diskourse, London: Arnold, 1995 2. M. Ferguson, Forever Feminine: Womens Magazines and the Cult of Femininity, London: Heinemann, 1983 3. N. Moranjak Bambura, T. Jusi, A. Isanovi ( ur.) Stereotipizacija: Predstavljanje ena u tampanim medijima u Jugoistonoj Evropi, Sarajevo: Mediacentar Sarajevo, 2007

4. S. Faludi, Backlash: The Underclared War Against Women , London : Chatto & Windus,
1992

5. G. Greer, The Whole Woman


http://www.thefword.org.uk/features/2001/04/the_beauty_mith, poslednji pristup 25. 12. 2008. godine