You are on page 1of 3

Kako se odbraniti od pogrenog umovanja

iliti Error fundamentalis


by Sabrina Maksimovic

Rasprava bejae omiljena zabava starih Grka. Graani su rado dokazivali sve i svata jedni drugima, na gozbama, po trgovima, i kad god im se za to ukae prilika. Tako se nuno pojavie ljudi kojima to postade zanimanje. Nazvae ih sofistima. Koristei se govornikom vetinom, oni bi sauvali samo privid istine, s ciljem da svakog sagovornika zbune, prevare i dovedu u zabludu. Zapita tako sofist oveka : "Ono to nisi izgubio, ima?", - "Da", odgovorio bi mu ovaj. "Rogove nisi izgubio?" - "Ne". "Dakle, ti ima rogove!" ...ili, pita sofist oveka: "Prepoznaje li ovoga pod maskom?" - "Ne", glasio je odgovor. "Pa to je tvoj brat. Ti dakle, ne prepoznaje svog brata!!!" I tako su sofisti, nevaljanim miljenjem, navodili ljude da potvrde ak i ono to nije istina. A dunost onoga koji zna, jeste da sam ne lae o onome to zna, kao i da obelodani onog koji lae. Od te dve dunosti jedna se sastoji u tome da se ume navesti razlog stvari, a druga je da se moe shvatiti razlog koji drugi daje. Iz toga proizilazi da, oni koji hoe da budu sofisti, treba da trae dokaz o onome o emu govore, to moe posluiti njihovom cilju, poto e im takva vetina dati privid mudraca",- pie Aristotel pre 2300 godina, navodei razloge zato neke stvari imaju samo privid istine. Ti razlozi i naini kako se odbraniti od pogrenog umovanja, ni do danas nisu izgubili na delotvornosti. Zato je vano umeti prepoznati po emu su ta umovanja pogrena. Ukoliko neko u svom dokazivanju prenebegava ono to tezom treba dokazati (ili opovrgnuti), te dokazuje neto drugo tako to stvara privid da se navedni argumenti odnose na ono to se tezom tvrdi, on ini pogreku Ignoratio elenchi (nepoznavanje dokaza). Najei meu prividnim argumentima jeste Argumentum ad hominem (argument protiv oveka), kad neko biva nemoan da ospori neiju tvrdnju, on pokuava da omalovai oveka koji to tvrdi nazivajui ga laljivcem, prevarantom li ludakom. Tada on tezu zameni ovekom, a sama teza ostane niti dokazana niti pobijena. Argumentum ad populum (argument za narod) ine demagozi (oni koji laskaju narodu) kada predmetom svog govora, nastoje da utiu na sluaoce delujui na njihova oseanja, predrasude i tatinu. Onaj koji izbegava raspravu o sutini, nastojei da pobudi samilost kod sagovornika, koristi Argumentum ad misericordiam (argument milosra). Argument od sveopteg slaganja (Argumentum e consensu gentium) danas se esto koristi u reklamama koje se pozivaju na to da se s njihovom tvrdnjom svi slau: "Svi koji su probali na keks znaju da je on najukusniji..."

Kada se neko poziva na miljenje "velikih ljudi", znalaca, on koristi Argumentum ad verecundiam (argument strahopotovanja prema autoritetima), to ima smisla kada nestrunjaci raspravljaju o stvarima koje malo poznaju, ali kada se strunjak u jednoj oblasti citira kada je re o nekoj sasvim drugoj oblasti, onda to ne moe biti nikakav dokaz. Ne moe se, na primer, citirati jedan demagog (laskavac narodu) kada je re o dobrom voenju domainstva (ekonomija)... Oni koji smatraju da je dovoljan dokaz to to nema dokaza za suprotno, ine Argumentum ad ignorantiam (argument neznanja), jer ako je neka bolest neizleiva zato to lek jo nije pronaen, to ne znai da on ne postoji, ve samo - da mi ne znamo za takav lek. Krajnji rezultat svake rave rasprave je kada se upotrebi Argumentum ad baculum ("argument" batine) koji koriste oni koji, nemajui vie drugog argumenta kojim bi neto dokazali ili opovrgli, uzmu batinu i njome prete, a kadkad upotrebe silu protiv onog ko se sa njihovom tvrdnjom ne slae. I zato Aristotel upozorava : "Ne treba se uputati u raspravu sa svakim, jer s nekim protivnicima se zakljuivanja nuno izopauju. Ako se ima protivnik koji svim sredstvima nastoji da izgleda kao da je uvek u pravu i da mu se ne moe prii, ispravno je da se svim sredstvima izvede valjan zakljuak - ali to nije otmeno. Zato se ne treba uputati u svau sa svima koji naiu, jer iz toga nunim nainom proizilazi razgovor o ravim stvarima. A oni koji se na taj nain vebaju u raspravi, nee moi da se uzdre, i da raspravljaju bez estine". Nasuprot svim ovim ravim argumentima stoji Argumentum ad rem usmeren na samu stvar o kojoj se raspravlja. Pogreiti se moe, ne samo kada se zameni argument, ve i kad se pone dokazivati neka teza koja je sasvim druge vrste od one koja se dokazuje. Kada, na primer, kaemo da je neko nepoten, dok nas drugi uveravaju da je izuzetno sposoban, tada ine greku prelaska u drugi rod (meteabasis eis allo genos), jer mi govorimo o jednoj njegovoj osobini, a oni nam navode neku savim drugu koja s prvom nema nikakve veze.Falatia accidentis je greka sluajnosti, nebitnosti kad se tvrdi da neto to vai uopteno, vai i u nekim posebnim okolnostima (koje su promenljive, sluajne i nebitne). Takvo je umovanje: "ovek je svesno bie. Prevaranti i lopovi su, takoe, ljudi. Dakle, prevaranti i lopovi su svesna bia " (i da napomenem, da pojmom svesnosti u ovom kontekstu, obuhvatam i odgovornost za svoje postupke, kao i snoenje posledica koje iz njih proizilaze). Greke akcidencije javljaju se i u umovanju slinom ovome: Mleko je belo. Sneg je beo. Dakle, mleko i sneg su jedno te isto. pri emu se uzimaju njihove nebitne osobine. Fallctia secundum et simpliciter je greka uinjena u suprotnom smeru od predhodne kada se neto to vai u specifinim okolnostima proiri tako da vai uopteno i bez ogranienja. Ova pogreka se javlja u pomenutom sofizmu o oveku kome je reeno da ne prepoznaje svoga brata. Kada se sled odnosa dve stvari preokrene, ini se Falatia consequentis, jer ako jedno nuno ini da ono drugo postoji, to ne znai da i drugo svojim postojanjem nuno ini da prvo postoji. Na primer, ako kia pada uvek iz oblaka, to ne znai da e

oblano nebo uvek doneti kiu. Meutim, kada se stalan sled nekih pojava uzme kao siguran dokaz da je jedna uzrok drugoj, tada se ini greka Post hoc ergo propter hoc (posle toga, dakle zbog toga). Tvrdnja da dan dolazi posle noi, jeste istiina, ali tvrditi da dan dolazi zbog toga to je bila no, pogrena je. Ukoliko neko pokua isto istim dokazati, time ne navodi nikakav razlog. Tezu da je staklo providno ne dokazujemo time to emo rei da se kroz staklo moe videti. Circulus in demonstrando je greka donekle slina prethodnoj, kada se zatvori krug izmeu teze i samih argumenata, a da pri tom ni argumenti nisu dokazani. Na primer: Ja sam poten ovek. Pitajte moga prijatelja. Njemu moete verovati. Ja vam garantujem da on nikada ne lae. Petitio principii (traenje principa) jeste greka u dokazivanju kada se pozivamo na neki unapred formiran stav, koji bi trebalo tek dokazati, te tako ne postoji sam princip dokaza, jer kao dokaz moe posluiti samo ono to je provereno istinito. Takvo bi bilo umovanje: Nai nas prijatelji nikada nisu napustili, dakle nee nas ni sada napustiti. Ukoliko je sam razlog na kome poiva dokaz - neistinit, tada ni valjano izvoenje dokaza nee mnogo vredeti. Ako poemo od toga da je jedan narod sposobniji i pametniji od sveg ostalog oveanstva, inimo osnovnu zabludu (Error fundamentalis), te ni valjano izvoenje, ni dokazi nee otkloniti lanost teze. Ukoliko neko dokazuje tezu koja je ua, specifinija od one koja se dokazuje, on dokazuje premalo, ukoliko dokazuje optiju od one koja se dokazuje on dokazuje previe. Na primer, ako tezu ovek je razumno bie jedan pokua da dokae time to su ljudi koje on poznaje svesni sebe i svojih postupaka, to moe biti lako za dokazivanje, on ipak premalo dokazuje. Ako drugi, istu tezu, pokua da dokae tvrdnjom da svaki pripadnik ljudske vrste ima svest o sebi i svojim postupcima, sposobnost apstraktnog miljenja, svest o etici, on toliko proiruje tezu koju treba dokazati da je tako neto zaista nemogue dokazati. Takva odstupanja od date teze, u veoj ili manjoj meri, zovu se Qui nimium probat, nihil probat (ko previe dokazuje, nita ne dokazuje). Pogreka Non sequitur (ne sledi) esto se koristi u politikoj propagandi...no, o ovoj i nekim drugim pogrekama, nekom sledeom prilikom. Jer neke stvari treba eleti zbog njih samih, a ne zbog neeg drugog, kako Aristotel ree: ...te tako treba vie eleti da nai prijatelji budu pravini, nego nai neprijatelji. Jer mi po sebi elimo da nai prijatelji budu pravini, ak i kada to ne bi imalo po nas nikakvih posledica, ak i kada bi se oni nalazili u Indiji. A samo akcedentalno elimo da nai neprijatelji budu pravini da nam ne bi nakodili