FAKULTET ZA MENADŽMENT ZAJEČAR

PREDMET: OSNOVI INDUSTRIJSKIH TEHNOLOGIJA
IZVODI SA PREDAVANJA 2008/2009

ZAJEČAR, MAJ 2009.

OSNOVI INDUSTRIJSKIH TEHNOLOGIJA

POJAM I PRIRODA MINERALNIH SIROVINA MINERALNE SIROVINE SU OSNOV ZA PROIZVODNJU VELIKOG BROJA RAZLIČITIH PROIZVODA, PA JE STOGA RUDARSTVO VRLO VAŽNA PRIVREDNA GRANA SVAKE ZEMLJE. MINERALNE SIROVINE SU MATERIJE KOJE SE DOBIJAJU SA POVRŠINE ILI IZ UNUTRAŠNJOSTI ZEMLJINE KORE (U PROSEKU DEBLJINA ZEMLJINE KORE JE OKO 35 km), A OD POVRŠINE ZEMLJE DO UŽaRENOG JEZGRA U PROSEKU IMA OKO 6400 KM. MESTA GDE SE NALAZE MINERALNE SIROVINE NAZIVAJU SE LEŽIŠTA. CELOKUPNA DELATNOST EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA SE MOŽE PODELITI U TRI FAZE: - ISTRAŽIVANJE - EKSPLOATACIJA I - OPLEMENJAVANJE PREMA INTeRNACIONALNOJ KLASIFIKACIJI DELATNOSTI SIROVINE OBUHVATAJU: - PROIZVODNJU I PRERADU UGLJA - PROIZVODNJU SIROVE NAFTE I PRIRODNOG GASA - PROIZVODNJU I OPLEMENJAVANJE METALNIH SIROVINA - PROIZVODNJU I OPLEMENJAVANJE NEMETALNIH PROIZVODA MINERALNE MASE OSNOVNI SASTOJCI ZEMLJINE KORE SU MINERALI. PO SVOM SASTAVU TO SU RAZLIČITA JEDINJENJA (OKSIDI, SULFIDI, KARBONATI SILIKATI I DR). U PRIRODI SE NALAZE U OBLIKU AGREGA, JEDNOG ILI VIŠE MINERALA KOJI SE NAZIVAJU STENAMA ČIJA STAROST JE RAZLIČITA. STENE SE PREMA NASTANKU DELE NA 3 OSNOVNE VRSTE: -MAGMATSKE (ERUPTIVNE) KOJE SU NASTALE HLAĐENJEM ISTOPLJENE MASE IZ UNUTRAŠNJOSTI ZEMLJE -SEDIMENTNE (TALOŽNE) KOJE SU NASTALE NANOŠENJEM VETRA I VODE I TALOŽENJEM -METAMORFNE KOJE SU NASTALE PREOBRAŽAVANJEM MAGMATSKIH I SEDIMENTNIH STENA. VEZANE ZA MINERALNE

2

RUDE RUDOM SE NAZIVA MINERALNA MASA IZ KOJE SE NA DATOM NIVOU RAZVOJA TEHNOLOGIJE UZ EKONOMSKI PRIHVATLJIVE USLOVE MOŽE DOBITI JEDAN ILI VIŠE PROIZVODA (NA PRIMER IZ RUDE BAKRA DOBIJA SE PORED BAKRA I ZLATO SREBRO... RUDNO LEŽIŠTE MESTO U KOME SE NALAZI ODREĐENA MINERALNA NAZIVA SE RUDNO LEŽIŠTE KOJA MOGU BITI U OBLIKU: SLOJEVA, GNEZDA, SOČIVA ILI DRUGIH NEPRAVILNIH OBLIKA. MATERIJAL KOJI SE OTKOPA IZ RUDNOG LEŽIŠTA NAZIVA SE ISKOP A ISTI SAČINJAVAJU: - KORISNI SASTOJCI-RUDA - NEKORISNI SASTOJCI-JALOVINA - ŠTETNI SASTOJCI PREMA KOLIČINI KORISNIH SASTOJAKA RUDE SE DELE NA: - BOGATE - SREDNJE BOGATE - SIROMAŠNE MADA OVI KRITERIJUMI NISU ISTI ZA SVE VRSTE MINERALNIH SIROVINA. NA PRIMER RUDA KOJA IMA ISPOD 30% GVOŽĐA SMATRA SE SIROMAŠNOM DOK RUDA BAKRA SA 2 % JE BOGATA. RASPROSTRANJENOST HEMISKIH ELEMENATA U ZEMLJINOJ KORI (SEM UGLJA, NAFTE I GASA): 1-KISEONIK 46,6 % 2-SILICIJUM 27,7 % OVA TRI ELEMENTA ČINE 80%SVIH ELEMENATA 3-ALUMINIJUM 8,1 % -GVOŽĐE -KALCIJUM . . . 19- ZLATO 5,0 % 3,6 %

0,000 0001%

REZERVE MINERALNIH SIROVINA SE ODREĐUJU: - PREMA KOLIČINI I - MESTU GDE SE MIN. SIROVINA NALAZI. POSTOJI MEĐUNARODNA ISTRAŽENOSTI LEŽIŠTA. PODELA MINERALNIH SIROVINA I PREMA STEPENU

OSNOVNA MERILA ZA BILASNOST REZERVI SU. - KOLIČINA MIN SIROVINA - TEHNO-EKONOMSKI USLOVI EKSPLOATACIJE - TRANSPORT - CENA.

3

. RUDARSKO TEHNOLOŠKI FAKTORI.VRLO TVRDE (KVARCITI) OSNOVI RUDARSKE TEHNOLOGIJE RUDARSTVO JE SPECIFIČNA PRIVREDNA GRANA NA KOJU PORED VELIČINE LEŽIŠTA I KVALITETA RUDE NA TROŠKOVE EKSPLAOATACIJE UTIČU I DRUGI FAKTORI RUDARSKOTEHNOLOŠKE I EKONOMSKE PRIRODE.UGALJ PRIRODNI GAS.LOMLJIVE ILI KRTE (KAMENI UGALJ.KVALITET SIROVINE .ZN...GRAĐEVINARSTVO . MG.CU.RUDE ZA DOBIJANJE OBOJENIH METALA: AL.MEKE (GLINA) .TEHNOLOŠKI I EKONOMSKI ZNAČAJ MINERALNIH SIROVINA MINERALNE SIROVINE SU OSNOVNA BAZA ZA RAZVOJ VELIKOG BROJA INDUSTRIJSKIH GRANA: .DUBINA I UGAO ZALEGANJA RUDNIH TELA .ENERGETIKE . ZEMLAJ) . AZBEST.ENERGETSKE MINERALNE SIROVINE NAFTA. PEŠČAR) .CRNE I OBOJENE METALURGIJE .TVRDE (GRANIT. GRAĐEVINSKI KAMEN MINERALNE SIROVINE ZA HEMISKU INDUSTRIJU: SUMPOR PIRIT KUHINJSKA) I.INDUSTRIJE NEMETALA .TROŠKOVI EKSPLOATACIJA SO((KAMENA ILI 4 . PODELA MINERALNIH SIROVINA PREMA TVRDOĆI: . PESAK. . MANGAN.) . URANIJUM .HEMIJSKA INDUSTRIJA PODELA MINERALNIH SIROVINA PREMA OSNOVNOJ TEHNOLOŠKOJ I EKONOMSKOJ NAMENI: .PRAŠKASTE (PESAK. .RUDE ZA DOBIJANJE GVOŽĐA I SA NIM LEGIRAJUĆIH ELEMENATA (NIKL TITAN.MINERALNE SIROVINE ZA INDUSTRIJU NEMETALA I GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: GLINA.. GIPS... MERMER I SL ) .KONFIGURACIJA TERENA .HIDROGEOLOŠKE PRILIKE .

VEDRIČARI BAGERI SA DISKONTINUALNIM RADOM –KAŠIKARI. OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA 3. EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA 4. OSOBINE STENA NJENA HOMOGENOST . NAPUŠTENI RUDNICI. POVRŠINSKI ZNACI.RADNA SNAGA-NASELJENOST .RADIOAKTIVNE METODE  METODA PRODIRANJA DO SAMOG LEŽIŠTA -PRODIRANJE DO LEŽIŠTA I UZIMANJE UZORAKA RADI ANALIZE 2. RUDNIČKI TRANSPORT I IZVOZ RUDE 5.FRONTALNO . POVRŠINSKI OTKOP SE MOŽE VRŠITI: . ISTRAŽIVANJE LEŽIŠTA U ISTRAŽIVANJU LEŽIŠTA SE PRIMENJUJU DVA TIPA :  GEOFIZIČKE METODE: .TRANSPORT .AUTOMATIZOVANO BAGERI SA KONTINUALNIM RADOM ROTACIONI.GEOELEKTRIČNE METODE ..OPŠTE EKONOMSKI FAKTORI . STRUKTURA RADNE SNAGE ITD FAZE PROIZVODNOG PROCESA U RUDARSTVU 1.VODO SNABDEVANJE . ISTRAŽNI RADOVI 2. OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA -POVRŠINSKI -PODZEMNI-JAMSKI KOP -BUŠENJE 3. OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA 1.GEOMAGNETSKA METODA MERENJE MAGNETIČNOSTI TERENA .KOMORNO.KVALIF. GEOLOŠKA STAROST.SEIZMIČKE ELASTIČNE..STEPENASTO .OBIM INVESTICIJA .PODETAŽNO OTKOPAVANJE 5 .UTOVARIVAČI.RUČNO MEHANIZOVANO .GUSTINA STENA .GRAVITACIONA METODA.RUČNO .ENERGETSKE PRILIKE . ISTRAŽNI RADOVI PODRAZUMEVAJU SAGLEDAVANJE NIZA FAKTORA KOJI SE ANALIZIRAJU: KONFIGURACIJA TERENA..EKSPLOATACIJA LEŽIŠTA MINERALNIH SIROVINA EKSPLOATACIJA SE MOŽE VRŠITI NA VIŠE NAČINA: .

) 5.OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA MOŽEMO REĆI DA SU SIROVINE KOJE IMAJU VRLO VISOK POSTOTAK KORISNIH SASTOJAKA: -UGALJ -NAFTA -PRIRODNI GAS -RUDA GVOŽĐA A ONE KOJE TO NEMAJU IZMEĐU OSTALIH SU: -RUDA BAKRA -RUDA ALUMINIJUMA ITD.SEJANJE I REŠETANJE . KOSOVO GDE SE UPOTREBLJAVAJU: .BOLJI USLOVI RAD ITD.FLOTACIJA SE SASTOJI U TOME DA SAMLEVENI SULFIDI U VIDU PRAHA SE UNESU U VODU KROZ KOJU SE PROPUŠTA VAZDUH KOJI STVARA MEHURIĆE ZA KOJE SE LEPE HIDROFOBNE ČESTICE I TAKO ZAJEDNO SA VAZDUHOM ISPLIVAVAJU NA POVRŠINU DOK NAKVAŠENE ČESTICE JALOVINE PADAJU NA DNO. .. -TRANSPORT U JAMI -TRANSPORT IZ JAME -TRANSPOTRT NA POVRŠINI (CEVOVODIMA.NIJE POGODNA ZA ISKOP NA VEĆIM DUBINAMA . KAO ŠTO JE TO U RUDNICIMA : MAJDANPEK.UŠTEDA RADNE SNAGE .VELIKA INVESTICIONA ULAGANJA. 6 .POVRŠINSKA EKSPLOTACIJA IMA ZNATNE EKONOMSKE PREDNOSTI NAD JAMSKIM KOPOM JER SE MOGU UPOTREBITI MAŠINE VELIKIH GABARITA I SNAGA.MOĆNE MAŠINE .EKOLOŠKI PROBLEMI ODLAGANJA I VRAĆANJA POKROVINE 4. NEGATIVNE STRANE POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE SU: .SKIDANJE VELIKE KOLIČINE POKROVINE . KOLUBARA.ELEKTROMAGNETNI POSTUPAK . TRAKAMA.GRAVITACIONO (MOKRO) OBOGAĆIVANJE . RUDNIČKI TRANSPORT I IZVOZ MINERALNIH SIROVINA U PODZEMNOM ILI NADZEMNOM RUDNIKU JEDNA OD ZNAČAJNIH STAVKI U EKONOMSKOM SMISLU JE NAČIN TRANSPORTA MINERALNIH SIROVINA BILO DA SE RADI O POVRŠINSKOJ ILI PODZEMNOJ EKSPLOATACIJI. ZA OBOGAĆIVANJE MINERALNIH SIROVINA KORISTE SE RAZLIČITE METODE: .IZVRŠENA JE POTPUNA MEHANIZACIJA PROCESA .

MEHANIČKA ENERGIJA.ENERGIJA INDUSTRJISKA PROIZVODNJA ZAHTEVA SVE VEĆE KOLIČINE ENERGIJE PA SE STOGA SVAKA ZEMLJA TRUDI DA JE OBEZBEDI U DOVOLJNIM KOLIČINAMA I PO MOGUĆNOSTI IZ SOPSTVENIH IZVORA. .FISIJOM U NUKLEARNIM REAKTORIMA. KINETIČKA ENERGIJA JE ONA KOJOM TELO RASPOLAŽE PRILIKOM KRETANJA b. TOPLOTNA ENERGIJA PRILIKOM TRANSFORMACIJE TOPLOTNE ENERGIJE U MEHANIČKU A ZATIM U ELEKTRIČNU KOD TERMOELEKTRANA KOEFICIJENT KORISNOG ISKORIŠĆENJA JE ISPOD 50% ŠTO ZNAČI DA SU GUBICI VELIKI. PORED FISIJE POSTOJI I FUZIJA NEKIH ATOMA KOJOM PRILIKOM SE OSLOBAĐA VELIKA KOLIČINA ENERGIJE SEM KOD STVARANJA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENJE STANOVNIŠTVA OVA ENERGIJA NIJE PRONAŠLA PRIMENU U DOBROTVORNE SVRHE. OBLICI ENERGIJE NAJČEŠĆI OBLICI ENERGIJE SU: .TRANSPORT 20%.NUKLEARNA . TRANSPORTNIH SREDSTAVA ALI I DRUGIH UREĐAJA. PREMA STATISTIČKIM PODACIMA NAJVEĆI POTROŠAČ ENERGIJE SU: -INDUSTRIJA 40-50%.TOPLOTNA . ELEKTRIČNA. ONA SE DOBIJA RASPADANJEM JEZGRA ATOMA TJ LANČANOM REAKCIJOM. NA STRUKTURU RASPODELE ENERGIJE UTIČU: . POTENCIJALNA ENERGIJA JE ONA KOJU TELO POSEDUJE USLED SVOG UZDIGNUTOG POLOŽAJA.ELEKTRIČNA MEHANIČKA ENERGIJA a.HEMIJSKA .BROJ POLJOPRIVREDNOG STANOVNIŠTVA. .ŠIROKA POTROŠNJA 30-40% . .STEPEN RAZVIJENOSTI SAOBRAĆAJA. ENERGIJU KORISTIMO PRVENSTVENO ZA POGON MAŠINA. 7 .BROJ STANOVNIKA ZBOG STALNE POTREBE DA SE UVEĆAVAJU KOLIČINE PROIZVEDENE ENERGIJE SVE ZEMLJE SVETA POSEBAN AKCENAT STAVLJAJU NA ŠTEDNJU ISTE U SVIM OBLASTIMA. SVETLOSNA. .STRUKTURA INDUSTRISKIH GRANA. NUKLEARNA ENERGIJA OVA VRSTA ENERGIJE DANAS IMA NAJŠIRU PRIMENU. HEMISKA ENERGIJA TO SU OBIČNO PROCESI SAGOREVANJA PRI ČEMU SE IZ HEMIJSKE DOBIJA TOPLOTNA.MEHANIČKA .

MEHANIČKE .MEHANIČKU . MAZUT. . NAFTA PRIRODNI GAS . DIZEL GIORIVO. DRVO I DRUGI BILJNI MATERIJALI. RUSIJI.HEMISKE .ČVRSTA . . GEOTERMALNA. ELEKTRIČNA ENERGIJA SE LAKO MOŽE TRANSFORMISATI U DRUGE OBLIKE ENERGIJE: . AUSTRALIJI.SVETLOSNU .PRIRODNA:UGALJ I DRVO BILJNI OTPAD. IZVORI ENERGIJE PREMA SPOSOBNOSTI OBNAVLJANJA IZVORI ENERGIJE SE DELE NA : . REZERVE UGLJA SVETSKE REZERVE KAMENOG I MRKOG UGLJA TONA.TRESET ZATIM . .TOPLOTNE.MRKI I NA KRAJU .ENERGIJA OKEANA I MORA. IZNOSE OKO 510 MILIJARDI 8 . KAZAHSTANU. PROCES POUGLJAVANJA BILJAKA SE OSTVARUJE POSTEPENIM POVEĆANJEM RELATIVNOG SADRŽAJA UGLJENIKA (C) UZ ISTOVREMENO SMANJENJE RELATIVNOG SADRŽAJA KISEONIKA. PETROLEJ.LIGNIT.OBNOVLJIVE:VODENI TOKOVI. VETRA. I TO SE PRVO DRVO TOKOM VREMENA PRETVARA U: . NAFTA.TEČNA I . PLIMA I OSEKA BIO GAS.NUKLEARNE.GASOVITA UGALJ UGALJ JE SEDIMENTNA STENA KOJA SE PRETEŽNO SASTOJI OD OSTATAKA ODNOSNO PRODUKATA RASPADA BILJAKA.HEMIJSKU.KAMENI UGALJ. GORIVA PREMA POREKLU GORIVA SE DELE NA : . AZOTA. BENZIN.VEŠTAČKA (KOKS. I VODONIKA. PRIRODNI GAS. ENERGIJA SUNCA. POSTOJI NIZ SUKSECIVNOG PRETVARANJA BILJNIH OSTATATAKA U UGALJ.NAJVEĆE REZERVE UGLJA SE NALAZE U: SAD. GENERATORSKI GAS PREMA AGREGATNOM STANJU: . ATOMSKA ENERGIJA.NEOBNOVLJIVE: UGALJ. ONA SE DOBIJA PRELASKOM IZ DRUGIH OBLIKA ENERGIJE: . A NASTAO JE OD TRESETIŠTA IZ DALEKE PROŠLOSTI (PRE NEKOLIKO STOTINA MILIONA GODINA).ELEKTRIČNA ENERGIJA JE NAJRASPROSTRANJENIJI VID ENERGIJE.TOPLOTNU . BITUMINIZIRANI ŠKRILJCI I PESAK. . ALKOHOL VODONIK.

I KOSTOLAČKI OKO 1 MILIJARDE TONA. U ENERGETSKOM SMISLU JEDNA TONA NAFTE U ENERGETSKOM POGLEDU EKVIVALENTNA JE OKO 1. SADRŽAJ PEPELA DEFINIŠE SE KAO KOLIČINA NESAGORIVIH SASTOJAKA PO 1Kg UGLJA. TRANSPORTU I SKLADIŠTENJU. MALE KALORIČNE-TOPLOTNE VREDNOSTI OVAJ UGALJ KOD NAS SE UGLAVNOM KORISTI U TERMOELEKTRANAMA ZA PROIZVODNJU EL. ZBOG VELIKE KOLIČINE VLAGE I PEPELA TJ.PEPEO I .5(9h+w) GDE SU h UDEO VODONIKA. GRUBA VLAGA DOLAZI U UGALJ IZ OKOLINE PRI VAĐENJU IZ RUDNIKA. MOŽE SE SMANJITI SUŠENJEM UGLJA NA TEMPERATURI DO 100 STEPENI CELZIJUSA. KOD NAS 92% REZERVI UGLJA ČINI NISKOKALORIČNI UGALJ–LIGNIT. TAJ EFEKAT SE DONEKLE SMANJUJE KONSTRUISANJEM VIŠIH DIMNJAKA. KVALITET UGLJA PRI ISPITIVANJU KVALITETA UGLJA MERE SE SLEDEĆE KARAKTERISTIKE: .ISPARLJIVE MATERIJE . U OVIM ZEMLJAMA UZ DODATAK NEMAČKE SE NALAZI OKO 80% SVETSKIH REZERVI LIGNITA.KOLIČINA VEZANOG UGLJENIKA . RAZLIKUJEMO GRUBU I HIDROSKOPNU VLAGU. KAMENI UGALJ IMA NIZAK PROCENAT VLAGE (3-5%) MRKI DO 40% A LIGNIT DO 60%. VODENA PARA U PRODUKTIMA SAGOREVANJA NASTALA JE SAGOREVANJEM VODONIKA IZ GORIVA I OD VLAGE KOJA SE NALAZI U UGLJU. U KAMENOM UGLJU MOŽE IZNOSITI 5-15 % DOK U MRKOM UGLJU I LIGNITU MOŽE IZNOSITI I DO 60%. U OVIM ZEMLJAMA SE NALAZI OKO 73% SVIH SVETSKIH REZERVI UGLJA.VLAGA POSTOJE GORNJA I DONJA TOPLOTNA MOĆ UGLJA. w UDEO VLAGE U GORIVU. ZNAJUĆI GORNJU TOPLOTNU MOĆ (Hg) LAKO JE RAČUNSKI ODREDITI DONJU TOPLOTNU MOĆ (Hd): Hd=Hg-2. SADRRŽAJ SUMPORA U UGLJU KOJEG U NEPOVOLJNOM SLUČAJU MOŽE BITI 9 % U PRVOM REDU SE NEGETIVNO ODRAŽAVA NA OKOLINU JER SE SAGOREVANJEM UGLJA POVEĆAVA KONCENTRACIJA SUMPOR-DIOKSIDA U VAZDUHU. GORNJA TOPLOTNA MOĆ JE KOLIČINA TOPLOTE KOJA SE OSLOBODI PRI POTPUNOM SAGOREVANJU (TRANSFORMACIJI HEMIJSKE U TOPLOTNU ENERGIJU) 1KG UGLJA. U NAŠOJ ZEMLJI POSTOJE 3 VELIKA BASENA LIGNITA I TO: KOSOVSKO-METOHIJSKI SA PROCENJENIM REZERVAMA UGLJA OD 13 MILIJARDI TONA.5 TONI KAMENOG I MRKOG UGLJA ILI OKO 3 TONE LIGNITA. ENERGIJE.KINI I INDIJI. HIDROSKOPNA VLAGA SE NALAZI U PORAMA UGLJA I NAZIVA SE UNUTRAŠNJA VLAGA. 9 . KOLUBARSKI SA 2.OVE REZERVE UGLJA PRESTAVLJAJU 12% SVIH REZERVI LIGNITA U EVROPI. AKO SE NAKON SAGOREVANJA PRODUKTI SAGOREVANJA (GASOVI I PEPEO) OHLADE DO TEMPERATURE OD OKO 20STEPENI CELZIJUSOVIH KOJU JE GORIVO IMALO PRE PROCESA SAGOREVANJA PRI ČEMU SE SVA VODENA PARA KONDEZOVALA.

PRERADA I OPLEMENJAVANJE UGLJA UGALJ SE DO SKORA KORISTIO SAMO ZA PROIZVODNJU TOPLOTNE. TOKOM ZAGREVANJA UGLJA NA ODREĐENIM TEMPERATURAMA IZ NJEGA ISPARAVAJU ODREĐENI UGLJOVODONICI DA BI NA KRAJU POSTUPKA KAO PRODUKT KOKSOVANJA UGLJA DOBILI KOKS. BRIKETIRANJE UGLJA NAKON ŠTO SE UGALJ SAMELJE POD VISOKIM PRITISKOM U PRESAMA SE PRETVARA U OBLIKU: ORAHA. UGLAVNOM SE PRIMENJUJE KAD SU U PITANJU VISOKOKALORIČNI UGALJ-KAMENI. KOCKE A U NEKIM SLUČAJEVIMA PRAHU UGLJA SE DODAJE VEZIVNA MASA KAO ŠTO JE BITUMEN. ZATIM SE VRŠI PROSEJAVANJE UGLJA I SORTIRANJE PO VELIČINI (MADA KOD UGLJA KOJI SE KORISTI U TERMOELEKTRANAMA TO NIJE POTREBNO JER SE VRŠI MLEVENJE UGLJA). KOD TERMO ELEKTRANA NAKON OSTRANJIVANJA MEHANIČKE NEČISTOĆE UGALJ SE SUŠI TOPLIM VAZDUHOM I NAKON TOGA MELJE U PRAH DO 0.5%. NA OVAJ NAČIN SE POSTIŽE RAVNOMERNIJEO SAGOREVANJE. NA PRIMER LIGNIT SADRŽI 30-60% VLAGE A SUŠENJEM SE SMANJUJE NA 20%. NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJU SLEDEĆI POSTUPCI: . VODENI GAS. SAMLEVENOM UGLJU SE MOGU DODATI I NEKI DRUGI NEUTRALANI SASTOJCI KOJI DOBRO VEZUJE PRAH UGLJA (GLINA ILI CEMENT). NAFTA ČIME SE POSTIŽE I VEĆA KALORIČNA MOĆ. HEMISKA PRERADA UGLJA HEMIJSKOM PRERADOM UGLJA MOGU SE DOBITI: ČVRSTI.DUBOKO SUŠENJE UGLJA . NA PRIMER U TERMOELEKTRANI KOLUBARA UGALJ KOJI NIJE BIO OČIŠĆEN NAKON SAGOREVANJA OSTAVIO JE 12 % PEPELA. (OVAJ POSTUPAK SE PRIMENJUJE U PRERADI LIGNITA U KOLUBARI).PRIPREMA I SUŠENJE . PODZEMNA GASIFIKACIJA. A POSLE ČIŠĆENJA I SAGOREVANJA SADRŽAJ PEPELA JE IZNOSIO 7.KOKSOVANJE .HEMIJSKA PRERADA PRIPREMA I SUŠENJE UGLJA IZ UGLJA SE SEPARACIJOM-ISPIRANJEM UKLANJA JALOVINA I DRUGI ŠTETNI SASTOJCI. VAZDUŠNI GAS. DA BI SE POVEĆALA TOPLOTNA MOĆ UGLJA I SMANJILI TRANSPORTNI TROŠKOVI VRŠI SE SUŠENJE UGLJA. 10 .1mm. DUBOKO SUŠENJE (DESTILACIJA) UGLJA OVAJ POSTUPAK SE PRIMENJUJE RADI OPLEMENJAVANJA LIGNITA.RASPLINJAVANJE UGLJA –GENERATORSKI GAS. NA OVAJ NAČIN SE SKRAĆUJE VREME SAGOREVANJA I POVEĆAVA KOLIČINA OSLOBOĐENA TOPLOTNE ENERGIJE. KOKSOVANJE UGLJA OVO JE TERMIČKI PROCES TRETIRANJA UGLJA U ZATVORENIM KOMORAMA BEZ PRISUSTVA VAZDUHA. MEHANIČKE I ELEKTRIČNE ENERGIJE. RADI POVEĆANJA TOPLOTNE MOĆI VRŠI SE NJEGOVO OPLEMENJAVANJE : .MEHANIČKA PRERADA . LAKŠI TRANSPORT I SKLADIŠTENJE. PRAH SE ODVODI DO GORIONIKA KOJI GA UZ POMOĆ KOMPRIMOVANOG VAZDUHA RASPRŠUJE U LOŽIŠTU PARNOG KOTLA GDE SE NA OVAJ NAČIN VRŠI TRENUTNO SAGOREVANJE ČESTICA UGLJA. TO JE USTVARI SUVA DESTILACIJA UGLJA. KAO I POVEĆANJE TOPLOTNE MOĆI. UGALJ SE UBACI U AUTOKLAVOVE I SUŠI PREGREJANOM VODENOM PAROM A ZATIM SE IZRAĐENA VODENA PARA VAKUMOM IZVLAČI I SA NJOM SE IZ UGLJA OSTRANJUJE I VODA. TEČNI I GASOVITI PRODUKTI.

FENOL . SMOLE ALI SE I UGLJEN MONOKSID POJAVLJUE U SASTAVU GASOVA.BENZOL . SPAJANJE KARBIDA I VODE SE ODVIJA AUTOMATSKI .NAVEŠĆEMO FAZE DOBIJANJA KOKSA: . TRESET.NAKON 900 STEPENI KAŠASTA MASA PONOVO POČINJE DA OČVRŠĆAVA I TIME NASTAJE KOKS. BUTAN.NA TEMPERATURI OD 100-120 STEPENI VRŠI SE SUŠENJE UGLJA (ISPARAVA VLAGA) . . DOBIJANJE ACETILENA ACETILEN JE NEZASIĆEN UGLJOVODONIK I NASTAJE KADA SE NA KALCIJUM-KARBIT DELUJE VODOM. METAN.OD 500-550 STEPENI UGALJ SE PRETVARA U KAŠASTU MASU. PRILIKOM NJEGOVOG SAGOREVANJA U ATMOSFERU SE ISPUŠTA MALA KOLIČINA SUMPORA. KAD GENERATOR NAPUNIMO GORIVOM: DRVO. 11 .SIROV BENZOL GASOVITI NUS PROIZVOD KOKSOVANJA JE: -KOKSNI GAS.OD 300-350 STEPENI IZ UGLJA SE IZDVAJAJU GORIVI GAS KOJI NAZIVAMO-KOKSNI GA. AKO U GENERATOR UVODIMO VODENU PARU DOBIĆEMO VODENI GAS . NUS PROIZVODI KOKSOVANJA SU: . GAS SE PREČIŠĆAVA I SPROVODI DO LOŽIŠTA PARNOG KOTLA. PODZEMNA GASIFIKACIJA UDUVAVANJEM VAZDUHA POD PRITISKOM ILI SMEŠE VAZDUHA I KISEONIKA U NAPUŠTENE RUDNIKE UGLJA GDE EKSPLOATACIJA UGLJA VIŠE NIJE RENTABILNA DOBIĆEMO VRLO KALORIČAN “PODZEMNI GAS”. MRKI UGALJ I ZAPALIMO A KROZ REŠETKU NA DNU POD PRITISKOM U GENERATOR UVODIMO VAZDUH NA VRHU GENERATORA SE NALAZI OTVOR KROZ KOJI SE ODVODI GAS KOJI U SVOM SASTAVU IMA VODONIK. GENERATORSKI GAS TO JE HEMIJSKI PROCES GDE U POSEBNO ZATVORENE SUDOVE STAVIMO DRVO ILI UGLALJ PA GA POTPALIMO I PRIHVATANJEM TOG GASA DOBIĆEMO GAS ČIJA JE TOPLOTNA MOĆ VEĆA ALI JE I TRANSPORT LAKŠI. KAKO SMO VIDELI DESTILACIJOM KAMENOG UGLJA PORED KOKSA NASTAJU I NEKI DRUGI PROIZVODI U TEČNOM ILI GASOVITOM STANJU KOJI SE KORISTE U INDUSTRIJI.KATRAN . A PRI TOM SE JAVLJAJU ODREĐENI GASOVI NA TEMPERATURI OD 600 STEPENI DOBIJAMO KATRAN I POLU KOKS . LIGNIT. ZBOG SVOJE VISOKE KALORIČNE MOĆI KOKS SE UGLAVNOM KORISTI U METALOPRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI KAO GORIVO KOJE RAZVIJA VISOKU TEMPERATURU ZA DOBIJANJE GVOŽĐA I ČELIKA.NAFTALIN .TOULOL . I TO TAKO ŠTO SE NA KARBID KAPLJE VODOM ILI SE ON UMAČE U VODU PA SE OSLOBAĐA GAS ACETILEN KOJI SE ZATIM PREČISTI I ODVODI DO MESTA UPOTREBE A NAJČEŠĆE DO MESTA GDE SE UZ POMOĆ NJEGA VRŠI ZAVARIVANJE.AMONIJAČNA VODA .

-GRUBO ČIŠĆENJE NAFTE OD MEHANIČKE NEĆISTOĆE SE VRŠI PRE TRANSPORTA DO RAFINERIJA A UJEDNO SE IZ NJE VRŠI IZDVAJANJE ZAPALJIVIH GASOVA. PODACI IZ DOBIJENIH UZORAKA SE UNOSE U RAČUNAR I NAKON TOGA ANALIZIRAJU.ISTRAŽNA BUŠENJA .NAFTA I PRIRODNI GAS TEČNA I GASOVITA GORIVA IMAJU PREDNOST U ODNOSU NA ČVRSTA GORIVA JER DAJU: VEĆU TOPLOTNU MOĆ. POREKLO NAFTE NAFTA JE NASTALA PRE NEKOLIKO MILIONA GODINA OD OSTATAKA NAJPRIMITIVNIJIH VODENIH ŽIVIH ORGANIZAMA: AMEBA. NAFTA JE POČELA INTEZIVNIJE DA SE EKSPLOATIŠE NAKON KONSTRUISANJA MOTORA SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM A U POSLEDNJE VREME INTEZIVNIJE SE KORISTI U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI. -EKSPLOATACIJA NAFTE. LEŽIŠTA NAFTE OBIČNO PRATE I VELIKE KOLIČINE PRIRODNOG-ZEMNOG GASA. TALOŽENJEM ZEMLJE PREKO OVIH ŽIVIH ORGANIZAMA UZ VELIKI PRITISAK I UZ DEJSTVO BAKTERIJA I ODRĐENIH HEMIJSKIH REAKCIJA. ISTO MOŽE DA SE RADI UPUMPAVANJEM U BUŠOTINU VRELE VODE KOJA NEUTRALIŠE ZAPALJIVE GASOVE. U NEKIM SLUČAJEVIMA U BUŠOTINI SE VRŠI PALJENJE GASOVA KOJI POVEĆAVAJU PRITISAK U ISTOJ I NAFTA IZLAZI NA POVRŠINU. LAKŠE SE TRANSPORTUJU I U SUŠTINI NJIMA JE LAKŠA MANIPULACIJA. GEOFIZIČKA ISTRAŽIVANJA SE VRŠE RAZLIČITIM TEHNIČKIM UREĐAJIMA PA SE PROUČAVA MAGNETIZAM. KAO TEČNOST NAFTA JE KROZ PROPUSTLJIVE SLOJEVE ZEMLJE PROLAZILA DO NEPROPUSTIVIH DELOVA I TU SE SAKUPLJALA U LEŽIŠTIMA.GLAVNO-EKSPLATACIONO BUŠENJE I CRPLJENJE NAFTE I .ŽELEZNICOM I AUTO CISTERNAMA . -GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA PODRAZUMEVAJU UTVRĐIVANJE: STAROST I DEBLJINU SLOJA. -ISTRAŽNO BUŠENJE SE IZVODE NA KOPNU I MORU UZ UPOTREBU POSEBNIH BUŠEĆIH GARNITURA.POŠTO SE NAFTA NALAZI NA VELIKIM DUBINAMA I POD VELIKIM PRITISKOM ONA U POČETKU SAMA IZLAZI NA POVRŠINU ZEMLJE GDE SE SAKUPLJA U REZERVOARE I DALJE TRANSPORTUJE DO RAFINERIJA. TRANSPORT NAFTE . ALGI I DRUGIH ŽIVOTINJA I BILJKI KOJE SU ŽIVELE U VODI ALI I OD ŽIVOTINJA KOJE SU ŽIVELE NA ZEMLJI. POSTOJE NEKOLIKO FAZA U EKSPLOATACIJI NAFTE: .NAFTOVODOM 12 . ZAPREMINA NAFTNOG POLJA MOŽE BITI I PO NEKOLIKO MILIONA KUBNIH METARA NAFTE. SOBZIROM DA PRITISAK U BUŠOTINI VREMENOM SLABI A DA NAFTA NE BI OSTALA NEISKORIŠĆENA U BUŠOTINI U ISTU SE UPUMPAVA VAZDUH POD PRITISKOM KOJI U LEŽIŠTU NAFTU POTISKUJE KA POVRŠINI ZEMLJE. KARAKTERISTIKE UDARNOG TALASA TJ. KOJOM BRZINOM SE ZVUK KREĆE PO TERENU I SLIČNO. NJIHOV NAGIB I SLIČNO.GRUBO ČIŠĆENJE I EVENTUALNA DESULFURACIJA NAFTE IZDVAJANJE ZAPALJIVIH GASOVA. LEŽIŠTA SU PROSEČNO NA DUBINI OD 3000 DO 9000 METARA.MORSKIM PUTEM .GEOLOŠKA I GEOFIZIČKA ISPITIVANJA .REČNIM PUTEM .

. .POSTUPCI PRERADE NAFTE POSTOJE DVA POSTUPKA PRERADE NAFTE I TO: -PRIMARNI -SEKUNDARNI POSTUPAK FRAKCIONA DESTILACIJA NAFTE OSNOVNI PROSTUPAK PRIMARNE PRERADE NAFTE JE FRAKCIONA DESTILACIJA KOJA SE ODVIJA TAKO ŠTO SE SIROVA NAFTA ZAGREVA POD PRITISKOM I NA RAZLIČITIM TEMPERATURAMA ISPARAVAJU ODREĐENE VRSTE UGLJOVODONIKA IZ NJE. NAIME U KOLIKO JE OKTANSKI BROJ BENZINA MALI SAMIM SABIJANJEM RASPRŠENOG BENZINA U CILINDER MOTORA DOLAZI DO NEKONTROLISANE EKSPLOZIJE ŠTO NIJE POŽELJNO. MAZIVA MORAJU DA SU OTPORNA NA VISOKE ALI I NISKE TEMPERATURE KAO I NA PRITISKE. DO 300 STEPENI ISPARAVAJU PARE PETROLEJA A DALJOM PRERADOM ISTOG DOBIJA SE KEROZIN GORIVO ZA MLAZNE MOTORE. -OSTATAK FRAKCIONE DESTILACIJE JE MAZUT IZ KOGA SE DALJOM PRERADOM DOBIJAJU RAZNE VRSTE ULJA I PARAFIN. SLUŽE DA SMANJE TRENJE IZMEĐU KLIZNIH POVRŠINA U MAŠINAMA I MOTORIMA. .DO 350 STEPENI IZ NAFTE SE IZDVAJA GASNO ULJE A DALJOM PRERADOM DOBIJA SE DIZEL GORIVO. NA BENZINSKIM STANICAMA POSTOJI VIŠE VRSTA BENZINA ČIJI JE OKTANSKI BROJ RAZLIČIT. 13 . KADA KAŽEMO DA MOTORNI BENZIN IMA 95 OKTANA TO ZNAČI DA SE ON PRI SAGOREVANJU PONAŠA KAO SMEŠA 95 DELOVA IZOOKTANA I 5 DELOVA NORMALNOG HEPTANA. NA KRAJU POSTUPKA OSTAJE NAJTEŽE ISPARLJIV UGLJOVODONIK OD KOGA NASTAJE BITUMEN. ŠTA JE OKTANSKI BROJ? TO JE STEPEN OTPORNOSTI BENZINA PREMA EKSPLOZIVNOM SAGOREVANJU (DETONACIJI). IZ TEŽIH FRAKCIJA NAFTE NA PRIMER PETROLEJA KREKOVANJEM SE DOBIJAJU VEĆE KOLIČINE MOTORNOG BENZINA. TOKOM IZLAGANJA OVIM NEPOVOLJNIM USLOVIMA MAZIVIMA NE SME DA SE SMANJUJE VISKOZITET DA BI DOBRO PRIJANJALI UZ POVRŠINE KOJE SE TARU NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE KOJE DAJU KVALITET ULJU SU VISKOZITET-GUSTINA I TAČKA ZAPALJIVOSTI. NAJVEĆA POTRAŽNJA PROIZVODA DOBIJENOG FRAKCIONOM NAFTOM JE ZA MOTORNIM BENZINOM PA SE STOGA PRIBEGAVA VIŠEM STEPENU PRERADE NAFTE UZ POVEĆAN PRITISAK I U PRISUSTVU KATALIZATORA. MAZIVA PREMA AGREGATNOM STANJU MAZIVA SE MOGU PODELITI NA ULJA I MASTI.ZAGREVANJEM DO 200 STEPENI ISPARAVAJU PARE BENZINA KOJE SE HLADE I DOBIJAMO: LAKI SREDNJI I TEŠKI BENZIN. PRECIZNIH MAŠINA ITD.ZAGREVANJEM DO 50 STEPENI CELZIJUSOVIH IZ SIROVE NAFTE ISPARE GASOVITI PROIZVODI-PROPAN BUTAN KOJI HLAĐENJEM POSTAJE TEČNI NAFTNI GAS KOJI SE UPOTREBLJAVA U DOMAĆINSTVIMA. PORED MAZIVA KOJA SU DOBIJENA FRAKCIONOM DESTILACIJOM NAFTE POSTOJE I DRUGA SREDSTAVA ZA PODMAZIVANJE KOJE SU BILJNOG ILI ŽIVOTINJSKOG POREKLA A SLUŽE ZA PODMAZIVANJE FINIH MEHANIZAMA: SATOVA.

TAKOĐE ENERGIJA DOBIJENA IZ VETRA ZAVISI OD BRZINE DUVANJA. . PORED OVE MAGISTRALNE MREŽE POTREBNO JE IZGRADITI HILJADE KILOMETARA MREŽE LOKALNIH GASOVODA.NAKON SAGOREVANJA U LOŽIŠTU OSTAJE MALA KOLIČINA SAGORIVOG MATERIJALA A TAKOĐE MALO ŠTETNIH MATERIJA SE ISPUŠTA U ATMOSFERU. ON JE NAJEFTINIJA MINERALNA SIROVINA PA GA STOGA VELIKI DEO EVROPE I AMERIKE KORISTI U INDUSTRIJI I U DOMAĆINSTVIMA. SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA U ATMOSFERU SE OSLOBAĐA ANTROPOGENI UGLJENDIOKSID KOJI NA ZEMLJI STVARA EFEKAT STAKLENE BAŠTE. ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE U POSLEDNJEM VEKU POTREBA ZA ENERGIJOM IZ PRIMARNIH IZVORA SE PRETEŽNO ZADOVOLJAVALA KORIŠĆENJEM RAZLIČITIH GORIVA A PRE SVEGA : -FOSILNIH I -NUKLEARNIH REZERVE FOSILNIH GORIVA NAFTE. SA DRUGE STRANE OVE VRSTE GORIVA UGROŽAVAJU ČOVEKOVU OKOLINU SA EKOLOŠKOG ASPEKTA. KARAKTERISTIKE ZEMNOG GASA .UJEDNAČENO SAGOREVA . 1N m KUBMI GASA PREMA KALORIČNOJ VREDNOSTI PRIBLIŽNO ZAMENJUJE 1. NA PRIMER U PROIZVODNJI STAKLA. POJEDINE VRSTE ALTERNATIVNIH ENERGIJA NISU U SVAKOM TERNUTKU NA RASPOLAGANJU. 14 .2 KG NAFTE.U ODREĐENIM TEHNOLOŠKIM PROCESIMA POVOLJNO UTIČE NA TOK. PROPANA. EKOLOŠKO GORIVO .PRIRODNI –ZEMNI GAS PRIRODNI GAS SE JAVLJA U GASNIM LEŽIŠTIMA UGLAVNOM KAO PRATILAC NAFTE.IMA VRLO VISOKU KALORIČNU MOĆ. NA PRIMER ENERGIJA DOBIJENA OD SUNCA ZAVISI OD DOBA DANA (DAN-NOĆ) ILI OD OBLAČNOSTI. ZA SADA CENA PROIZVODNJE ENERGIJE IZ ALTERNATIVNIH IZVORA JE VRLO VISOKA ALI RAZVOJEM TEHNOLOGIJE ONA POSTAJE SVE JEFTINIJA SA DRUGE STRANE CENA NAFTE ZBOG OGRANIČENIH KOLIČINA POSTAJE SVE SKUPLJA PA ĆE U SKORIJOJ BUDUĆNOSTI DOBIJANJE ENERGIJE IZ ALTERNATIVNIH IZVORA POSTATI EKONOMIČNIJE. GASA UGLJA I NUKLEARNOG GORIVA SU OGRANIČENE I NEOBNOVLJIVE. CEMENTA TOPLJENJA RUDE. DOMINANTNI SASTOJAK ZEMNOG GASA JE METAN (90%) A PORED NJEGA IMA: ETANA. . SVE VEĆE POTREBE LJUDI ZA ENERGIJOM SE MOŽE PREMOSTITI KORIŠĆENJEM ALTERNATIVNIH VIDOVA ENERGIJE ILI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE KOJI UZ TO POSEDUJU I POVOLJNE EKOLOŠKE KARAKTERISTIKE PA ENERGIJU DOBIJENU IZ NJIH NAZIVAMO “ZELENOM ENERGIJOM” .7 KG UGLJA ILI 1. BUTANA. U STRUKTURI TROŠKA NAJVEĆU STAVKU PRESTAVLJA TRANSPORT KOJI ČINI PREKO 60% KOJI SE SASTOJI U POLAGANJU I ODRŽAVANJU CEVOVODA I PODSTANICA ILI KOMPRESORSKIH STANICA. DA BI SE OVI PROBLEMI PREVAZIŠLI POTREBNO JE VRŠITI KONBINOVANJE OVIH VIDOVA ENERGIJE ILI KONBINOVATI OVE VIDOVE ENERGIJE SA KONVENCIONALNIM IZVORIMA ENERGIJE.IMA VISOKI KOEFICIJENT ISKORIŠĆENJA PRILIKOM SAGOREVANJA. GASNIM ELEKTRANAMA.NIJE POTREBNA GRADNJA SKLADIŠTA KOD POTROŠAČA .

PRETVARANJE SVETLOSNE ENERGIJE SUNCA U ELEKTRIČNU ENERGIJU SVETLOSNA ENERGIJA SUNCA SE MOŽE KORISTITI NA DVA NAČINA: -FOTO NAPONSKIM EFEKTOM SE SVETLOSNA ENERGIJA SUNCA PRETVARA U ELEKTRIČNU. -ENERGIJA IZ BIO MASE SUNČEVA ENERGIJA USLED STALNIH ERUPCIJA NA SUNCU ONO NA ZEMLJU ŠALJE OGROMNU KOLIČINU ENERGIJE. OVAJ VID PRETVARANJA SUNČEVE ENERGIJE U ELEKTRIČNU JE ZA SADA VRLO SKUP ALI SE KORISTI NA SVEMIRSKIM STANICAMA. A SMANJUJE SE I KOLIČINA OTPADA. GREJANJE. U BUDUĆNOSTI VELIKI IZVOZNIK ELEKTRIČNE ENERGIJE DOBIJEN NA OVAJ NAČIN BITI AFRIČKI KONTINENT. VODENI TOK. PLIMA I OSEKA. ENERGIJA KOJU SUNCE ŠALJE NA ZEMLJU STIŽE U OBLIKU TOPLOTNE I SVETLOSNE ENERGIJE. VISOKO TEMPERATURSKI KONCETRATORI UZ POMOĆ RAČUNARA POSTAVLJAJU SFERU U NAJOPTIMALNIJI POLOŽAJ KOJA PRIHVATA SUNČEVE ZRAKE ČIME SE VRŠI KONCETROVANJE SUNČEVOG ZRAĆENJA NA VRLO MALU POVRŠINU (ŽIŽU) ČIME SE POVEĆAVA TEMPERATURA SUNČEVOG ZRAČENJA. BIO-GAS JE MEŠAVINA METANA I UGLJEN DIOKSIDA KOJI SE DOBIJA RASPADANJEM ORGANSKIH MATERIJA POD ANAEROBNIM USLOVIMA (BEZ PRISUSTVA KISEONIKA) I PRI KONSTANTNOJ TEMPERATURI. A DELOM PRIRODNIM RASPADANJEM RADIOKATIVNIH ELEMENATA. GEOTERMALNE VODE). SUŠENJE BILJAKA.OBOVLJIVI IZVORI ENERGIJE: -SUNČEVA ENERGIJA -MEHANIČKA-KINETIČKA ENERGIJA (VETAR. DESALINACIJU MORSKE VODE. -BIOKONVERZIJOM SVETLOSNA ENERGIJA SE KOD BILJAKA PUTEM FOTOSINTEZE PRETVARA U BIO MASU KOJA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU BIO GASA. PREMA TEMPERATURI SVA LEŽIŠTA GEOTERMALNE ENERGIJE SE DELE NA: -NISKOTEMPERATURSKE (50-120 STEPENI) -VISOKOTEMPERATURSKE (120-250 STEPENI) ZA EKSPLATACIJU PODZEMNE TOPLE VODE ILI VODENE PARE KORISTI SE SLIČNA TEHNOLOGIJA KAO KOD EKSPLATACIJE NAFTE ILI PRIRODNOG GEOTERMALNA VODA SE NAJČEŠĆE KORISTI U POLJOPRIVREDI ZA ZAGREVANJE STAKLENIKA I ZA REHABILITACIJU I REKREACIJU. U SREDIŠTU NAŠE PLANETE VLADAJU TEMERATURE I DO 6000 STEPENI A NA DUBINI OD OKO 10 Km TEMPERATURA MOŽE DOSTIĆI I 300 STEPENI. KAO I KOLIČINA PATOGENIH BAKTERIJA KOJE SE NALAZE U OTPADU. TOPLOTNA ENERGIJA SUNCA SE ODUVEK KORISTILA ZA ZAGREVANJE VODE. NEKA ISTRAŽIVANJA SU POKAZALA DA SE NA OVAJ NAČIN MOŽE POSTIĆI TEMPERATURA I DO 2500 STEPENI. BIO GAS OVO JE OBNOVLJIV VID ENERGIJE ČIJOM UPOTREBOM SE SMANJUJE KOLIČINA UGLJENDIOKSIDA U ATMOSFERI. MEHANIČKA ENERGIJAENERGIJE VETRA PUTEM VETRENJAČA PRETVARA SE U ELEKTRIČNU ENERGIJU. GEOTERMALNA ENERGIJA PODRAZUMEVA UNUTRAŠNJU TOPLOTNU ENERGIJU ZEMLJE KOJA POTIČE DELOM IZ DUBINE ZEMLJE. ENERGIJA TALASA. TEMPERATURA POTREBNA ZA NASTANAK BIO-GASA JE OD 15 DO 35 STEPENI I ZAVISI OD VRSTE BAKTERIJA U TRAJANJU DO 10 DANA. ONA JE SVIMA DOSTUPNA I ZA SADA NEISCRPNA. 15 .

DESTILERIJA.BIO-GAS SE NAJČEŠĆE DOBIJA: . SUNCOKRETA. . . MLEKARA.IZ KUKURUZNE SILAŽE I SEMENKI KOJE SE NE KORISTE U ISHRANI. PROIZVODI SE OD BILJAKA ULJARICA.IZ MULJA IZ KANALIZACIJA. BIODIZEL VEOMA ČISTO SAGOREVA I PODSEĆA NA STANDARDNI DIZEL.IZ DEPONSKOG SMEĆA. -NJEGOVA RAZGRADNJA -TRETIRANJE OSTATAKA. OSNOVNI PROCES PROIZVODNJE BIO-GASA SE SASTOJI IZ 3 DELA: -PRIPREMA BIOLOŠKIH INPUTA.IZ KORIŠĆENIH SREDSTAVA ZA PODMAZIVANJE. I ULJANE REPICE. -IZ BIOLOŠKOG OTPADA IZ: KLANICA. SOJE. .NA VELIKIM FARMAMA IZ STAJSKOG ĐUBRETA (TEČNOG ILI ČVRSTOG) . INDUSTRIJE CELULOZE). POGONA ZA PRERADU VOĆA. KONVENCIONALNI DIZEL MOTORI DANAS MOŽE DA KORISTI GORIVO SA 20% BIODIZELA A NOVIJE GENERACIJE MOTORA KORISTE 100% BIODIZEL.IZ TRAVE I KOROVA SA NEOBRAĐENIH POVRŠINA. . OVA VRSTA GORIVA NASTAJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE A TROŠI SE ONOM BRZINOM KOJOM SE OBNAVLJA. PIVARA. BIODIZELGORIVO BIODIZEL JE TEČNO GORIVO PROIZVEDENO IZ BILJNIH ULJA ILI IZ KORIŠĆENIH ULJA I MASTI. 16 .

ČIME ĆE SE POVEĆATI UZGOJ BILJAKA ULJARICA. -HEMIJSKU ZA ELEKTROLIZE -SVETLOSNU OSVETLJENJE -PRENOS SIGNALA I PORUKA NA DALJINU ELEKTRIČNA ENERGIJA SE LAKO PRENOSI NA DALJINU UZ ODREĐENE GUBITKE KOJI SE JAVLJAJU USLED OTPORA PROVODNIKA. POSTUPAK DOBIJANJA ISTIH U ELEKTRO REDUKCIONIM PEĆIMA JE ZNATNO SKUPLJI. KORIŠĆENJE ENERGIJE: VETRA. U NAŠOJ DRŽAVI KOD ŠIMANOVACA POSTOJI FABRIKA ZA PROIZVODNJU BIODIZELA. I TALASA. SNABDEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM TREBA DA BUDE POUZDANO BEZ OBZIRA NA PERIOD U GODINI ILI VRŠNO OPTEREĆENJE TOKOM DANA. PORED TOGA POTREBNO JE ELEKTROENERGETSKI SISTEM JEDNE ZEMLJE POVEZATI SA SISTEMIMA SUSEDNIH I DRUGIH ZEMALJA KAKO BI SE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM NAJRACIONALNIJE POSLOVALO. POŽELJNO JE DA NA NIVOU JEDNE ZEMLJE BUDU KORIŠĆENI ŠTO RAZNOVRSNIJI IZVORI ELEKTRIČNE ENERGIJE KAKO BI SE DOPUNJAVALI JER U PROLEĆE IMA VIŠE VODE U REKAMA DA BI SE KORISTILA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE U HIDROELEKTRANAMA NEGO ŠTO JE TO SLUČAJ U LETO. KORIŠĆENJEM GEOTERMALNE I SOLARNE ENERGIJE TOPLOTNA ENERGIJA SE PRETVARA U MEHANIČKU ZA POKRETANJE ROTORA GENERATORA. DOBIJANJE GVOŽĐA IZ VISOKIH PEĆI SE DOBIJA BELO I SIVO LIVENO GVOŽĐE ZA PRERADU U ČELIK. SAOBRAĆAJU I DOMAĆINSTVIMA. OSNOVNI PARAMETRI KOJI DEFINIŠU KVALITET ELEKTRIČNE ENERGIJE SU FREKVENCIJA KOJA JE U EVROPI 50 HERCA A NAPON 22O VOLTI. POSTUPAK DOBIJANJA GVOŽĐA IZ VISOKIH PEĆI OSNOVNI MATERIJALI ZA RAD VISOKE PEĆI SU: -RUDA GVOŽĐA. U LETNJEM PERIODU IMA MNOGO VIŠE SUNČANIH SATI NEGO U NEKO DRUGO GODIŠNJE DOBA. LOŠA STRANA ELEKTRIČNE ENERGIJE JE ŠTO OD MESTA PROIZVODNJE DO MESTA KORIŠĆENJA MORA DA POSTOJI FIZIČKA VEZA (ELEKTRIČNI PROVODNICI). NE MOŽE SE LAGEROVATI VEĆ ČIM SE PROIZVEDE MORA SE ISKORISTITI. UGLJA I PRIRODNOG GASA I PRETVARANJEM TOPLOTNE ENERGIJE U MEHANIČKU I POKRETANJEM TURBINE-GENERATORA STVARA SE ELEKTRIČNA ENERGIJA. U ODNOSU NA SVE OSTALE VIDOVE ENERGIJE PREDNOST JOJ JE ŠTO SE MOŽE TRANSFORMISATI U DRUGE VIDOVE ENERGIJE: -MEHANIČKU ZA POKRETANJE ELEKTRO MOTORA TJ RAZNIH MAŠINA. -TOPLOTNU ZA GREJANJE PROSTORIJA I VODE. I SPREMANJE HRANE.EVROPSKA ZAJEDNICA JE DONELA ODLUKU DA NJENE ČLANICE DO 2010 GODINE MORAJU DA KORISTI 6% BIODIZELA OD UKUPNE POTROŠNJE GORIVA. -TOPITELJ I 17 . PRETVARANJEM HEMIJSKE ENERGIJE U MEHANIČKU PA POTOM U ELEKTRIČNU U TERMOELEKTRANAMA. OD SVIH VIDOVA ENERGIJE ELEKTRIČNA ENERGIJA IMA NAJŠIRU PRIMENU U INDUSTRIJI. U NUKLEARNIM ELEKTRANAMA CEPANJEM ATOMA OSLOBAĐA SE TOPLOTNA ENERGIJA KOJA PRETVARA VODU U PREGREJANU VODENU PARU KOJA POKREĆE TURBINU GENERATORA. ELEKTRIČNA ENERGIJA POTSETIMO SE DA ELEKTRIČNU ENERGIJU DOBIJAMO KORIŠĆENJEM POTENCIJALNE ENERGIJE VODE U HIDROELEKTRANAMA. SAGOREVANJEM BIO MASE I BIO GASA IVRŠI SE PRETVARANJE TOPLOTNE ENERGIJE U MEHANIČKU POKRETANJE ROTORA GENERATORA KOJI PROIZVODI ELEKTRIČNU ENERGIJU. PLIME I OSEKE. SAGOREVANJEM NAFTE.

GLINICA. TOPLJENJE RUDE U VISOKOJ PEĆI SPOLJNI OKLOP VISOKE PEĆI NAPRAVLJEN JE OD ČELIČNOG LIMA A UNUTRA STRANE PEĆI OZIDANA JE VATROSTALNOM OPEKOM. TOPITELJI KOJI SE PRI TOPLJENJU RUDE GVOŽĐA UBACUJU U VISOKE PEĆI SU OBIČNO: -KREČNJAK. NA VRHU PEĆI SE NALAZI OTVOR ILI „USTA PEĆI“ KROZ KOJA SE U PEĆ UBACUJU PRVO KOKS. RUDE GVOŽĐA SADRŽE I OKSIDE DRUGIH METALA KAO ŠTO SU : SILICIJUM-DIOKSID. ZA ISPUŠTANJE RASTOPLJENOG GVOŽĐA IZ PEĆI I NEŠTO VIŠI OTVOR KROZ KOJI SE IZ PEĆI ISPUŠTA ŠLJAKE-ZGURE KOJA PLIVA PO POVRŠINI RASTOPLJENOG GVOŽĐA. TOPITELJI SU ČVRSTI DODACI KOJI SE UBACUJU U VISOKU PEĆ DA BI PRI TOPLJENJU RUDE TEŠKO TOPLJIVE SASTOJKE IZ JALOVINE PREVELI U LAKO TOPLJIVE I IZ NJIH NASTAJE ŠLJAKA. SULFIDNOM I KARBONATNOM STANJU. KAD SE JEDNOM POTPALI NE SME SE GASITI SVE DO TRENUTKA REMONTA ILI U SLUČAJU AKCIDENTA NA ISTOJ. MAGNEZIJUM OKSID A KOJE SE ZAJEDNIČKIM IMENOM NAZIVAJU JALOVINA.-GORIVO. KREČ. RUDE GVOŽĐA U PRIRODI SE NALAZI: U OKSIDNOM. ZBOG SVOJE VISINE PEĆ JE DOBILA NAZIV -VISOKA PEĆ. ZATIM RUDA GVOŽĐA I TOPITELJ. 18 . -KVARC -ŠLJUNAK -PESAK. VEĆINA RUDA NIJE POGODNA ZA DIREKTNU PRERADU PA IH JE PREDHODNO POTREBNO PRIPREMITI TAKO ŠTO SE ODSTRANI JALOVINA ISPIRANJEM. NAJČEŠĆE SE KORISTE OKSIDNE RUDE I TO: -HEMATIT -MAGNETIT -LIMONIT -SIDERIT SULFIDNE I KARBONATNE RUDE SE PRE UBACIVANJA U VISOKU PEĆ PRŽE DA BI SE PREVELE U OKSIDNU RUDU. GORIVO GORIVO KOJE SE U VISOKIM PEĆIMA KORISTI ZA TOPLJENJE RUDE JE KOKS. U DNU VISOKE PEĆI SE NALAZE DVA OTVORA. NAKON TOGA SE SUŠE I U DROBILICAMA DROBE DA BI IH NA KRAJU FORMATIZIRALI UKRUPNILI PUTEM PRESA U BRIKETE. ON IMA ZADATAK DA OBEZBEDI POTREBNU KOLIČINU TOPLOTE ZA ODVIJANJE PROCESA TOPLJENJA A TAKOĐE OBEZBEĐUJE NEOPHODNU KOLIČINU UGLJENIKA KOJI OMOGUĆUJE REDUKCIJU RUDE TO JEST ODUZIMA IZ RUDE KISEONIK ČIME SE VRŠI (DEZOKSIDACIJA).

PROIZVODI VISOKE PEĆI SU: -RASTOPLJENO GVOŽĐE. NA TEMPERATURI 1150-1250 STEPENI POČINJE OBRAZOVANJE PRVIH KAPI TEČNOG GVOŽĐA KOJE SE SLIVA NA DNO PEĆI –PEĆNICU. TEMPERATURA U SREDIŠTU VISOKE PEĆI SE KREĆE IZMEĐU 1150-1250 STEPENI I PRI TOJ TEMPERATURI DOLAZI DO REDUKCIJE GVOŽĐA I UGLJENIKA IZ KOKSA. DIREKTNA REDUKCIJA SE ODVIJA U TEMPERATURNOM INTERVALU 1000 DO 1200 STEPENI UZ POMOĆ UGLJENIKA. NA TEMPERATURI OD 480 STEPENI POČINJE REDUKCIJA RUDE. KOKS I TOPITELJ). POŠTO JE NA POVIŠENIM TEMPERATURAMA PRIVLAČNOST UGLJENIKA I KISEONIKA VEĆA NEGO IZMEĐU GVOŽĐA I KISEONIKA.U DONJEM DELU PEĆI NALAZE SE DUVNICE KROZ KOJE SE U PEĆ UDUVAVA PREGREJAN VAZDUG (700-1000) STEPENI CELZIJUSOVIH KOJI POTPOMAŽE SAGOREVANJE KOKSA. TOPAO VAZDUH IZ PEĆI (ILI GAS VISOKE PEĆI) SE PENJE KA IZLAZNOM OTVORU IZ PEĆI (250 DO 400 STEPENI) USPUT SUŠI I ZAGREVA ŠARŠU U PEĆI (RUDU. TO HEMIJSKI PROCESI U VISOKOJ PEĆI OBUHVATAJU INDIREKTNU I DIREKTNU REDUKCIJU KAO I NAUGLJENISAVANJE TEČNOG GVOŽĐA. INDIREKTNA REDUKCIJA SE POSTUPNO ODVIJA U TEMPERATURNOM INTERVALU 480-1200 STEPENI POMOĆU UGLJENMONOKSIDA. OVAJ GAS SE NE ISPUŠTA U ATMOSFERU VEĆ SE KORISTI SE ZA ZAGREVANJE ILI SUŠENJE U DRUGIM TEHNOLOŠKIM POSTUPCIMA KOJI SE ODVIJAJU U ŽELEZARAMA. ISTOPLJENO GVOŽĐE IZ RUDE U KAPIMA PADA NA DNO PEĆI –PEĆNICU ILI GNEZDO. -ŠLJAKA 19 . KOJA SE ZAVRŠAVA U SREDNJEM DELU PEĆI-TRBUHU. NAUGLJENISANJE GVOŽĐA SE ODVIJA POMOĆU UGLJENIKA U OBLASTI VISOKIH TEMERATURA GDE JE PRIVLAČNOST GVOŽĐA PREMA UGLJENIKU DOVOLJNO VISOK. U OBLASTI TEMPERATURE OD 250-480 STEPENI SIROVINA U PEĆI SE ZAGREVA POMOĆU TOPLOTE VIŠKA GASOVA.

A PORED UGLJENIKA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU IMA I: SILICIJUMA.NISKOLEGIRANE . SIVO LIVENO GVOŽĐE SE DOBIJA SPORIJIM HLAĐENJEM TEČNOG GVOŽĐA U PEŠČANIM KALUPIMA PA JE I PROCENAT UGLJENIKA U ISTOM OD 3. MAGNEZIJUMA. KUĆIŠTA MENJAČA. KUGLI ZA DROBLJENJE UGLJA ILI RUDA U MLINOVIMA.SREDNJELEGIRANE OD 3-10% LEGIRAJUĆEG ELEMENTA 20 . AKO JE POTREBNO POPRAVITI NEKA SVOJSTVA NA PRIMER OTPORNOST PREMA HABANJU I KOROZIJI LIVENA GVOŽĐA SE DODATNO LEGIRAJU DRUGIM METALIMA. SILICIJUMA BAKRA. LIVENA GVOŽĐA IMAJU NISKU PLASTIČNOST I RELATIVNO MALU OTPORNOST PREMA UDARU. DELOVA DROBILICA. FOSFORA. SL ZNAČI DA SE RADI O SIVOM LIVU A 150 POKAZUJE NJEGOVU ZATEZNU ČVRSTOĆU NA KIDANJE.8%. MOLIDBENA.5-4%. KANALIZACIONI I SANITARNI LIV. PROCENAT UGLJENIKA I NJEGOVA STRUKTURA A TO ZAVISI OD BRZINE HLAĐENJA PRILIKOM LIVENJA.. LEGIRANI LIV LEGIRANI LIMOVI SE DOBIJAJU DODAVANJEM LEGIRAJUĆIH ELEMENATA NA PRIMER: NIKLA... PLAMENIM ILI ELEKTRIČNIM PEĆIMA UZ DODATAK STAROG GVOŽĐA KOJE JE BOGATO KISEONIKOM KOJI VEZUJE UGLJENIK. OVO GVOŽĐE SE U DALJOJ PRERADI KORISTI ZA DOBIJANJE ČELIKA. SIVO LIVENO GVOŽĐE SE OZNAČA SLOVNOM I BROJČANOM OZNAKOM NA PRIMER SL150. NIŽA MU JE TEMPERATURA LIVENJA 300-400 STEPENI I NIŽA MU JE CENA. MANGANA. OVA GVOŽĐA IMAJU NISKU PLASTIČNOST I RELATIVNO MALU OTPORNOST NA UDAR PA SE MOGU DOBRO OBRAĐIVATI. ONA SE DOBIJAJU PRETAPANJEM SIVOG LIVENOG GVOŽĐA U: KUPOLNIM. SUMPORA. HROMA. ALUMINIJUMA.-GAS VISOKE PEĆI GVOŽĐE KOJE SE DOBIJA TOPLJENJEM GVOZDENE RUDE U VISOKIM PEĆIMA JE : -BELO LIVENO GVOŽĐE I -SIVO LIVENO GVOŽĐE OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU OVE DVE VRSTE GVOŽĐA JE NJIHOV HEMIJSKI SASTAV TJ. MANGANA PREMA SADRŽAJU LEGIRAJUĆEG ELEMENTA LEGIRANI LIMOVI SE DELE NA : .6-3. VODOVODNE CEVI ZA KOMPRESORE. TURBINE . PROCENAT UGLJENIKA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU JE 2. SOBZIROM DA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU IMA MANJE UGLJENIKA NEGO U SIVOM A I UGLJENIK SE DRUGAČIJE RASPOREĐUJE U OVOM GVOŽĐU PA JE ONO SVETLIJE JE BOJE OD SIVOG LIVENOG GVOŽĐA. PREDNOST LIVENOG GVOŽĐA U ODNOSU NA ČELIK (KOJI JE ČVRŠĆI) JE ŠTO SE BOLJE LIJE. DELOVE AUTOMOBILA. GDE SE KORISTI SIVO LIVENO GVOŽĐE SIVI LIV SE KORISTI ZA POSTOLJA MAŠINA. LIVENA GVOŽĐA SU LEGURE GVOŽĐA KOJE SADRŽE VIŠE OD 2% UGLJENIKA. GDE SE KORISTI BELO LIVENO GVOŽĐE BELO LIVENO GVOŽĐE SE KORISTI GDE JE POTREBNO OSTVARITI VISOKU POVRŠINSKU TVRDOĆU UZ DOVOLJNO ŽILAVO JEZGRA PA GA TO ČINI POGODNIM ZA IZRADU: VAGONSKIH TOČKOVA.DO 3% LEGIRAJUĆEG ELEMENTA . KOMPRESORE. BELO LIVENO GVOŽĐE BELO SIROVO GVOŽĐE SE DOBIJA BRŽIM HLAĐENJEM NAKON IZLIVANJA IZ VISOKE PEĆI U METALNE KALUPE GDE SE UGLJENIK IZDVAJA U VIDU CEMENTITA.

BESEMEROVIM ILI TOMASOVIM POSTUPKOM BITNA RAZLIKA MEĐU OVIM POSTUPCIMA JE U NAČINU DOBIJANJA TOPLOTE POTREBNE ZA TOPLJENE I SAGOREVANJE VIŠKA UGLJENIKA DO (1. .PROCES TRAJE 4-6 SATI I UZIMAJU SE IZ PEĆI UZORCI RADI KONTROLE KVALITETA POSTUPKA I DOBIJENOG ČELIKA.12% SUMPORA. O. A TAKOĐE I NEKE ŠTETNE MATERIJE IZ GVOŽĐA KAO ŠTO SU SUMPOR. ČELIKA KORISTE SE ELEKTROLUČNE I 21 . NIKLOM. PROIZVODNJA ČELIKA ČELICI SU LEGURE GVOŽĐA I UGLJENIKA DO MAKSIMALNO 1. U PROCESU DOBIJANJA ČELIKA SADRŽAJ OVIH ELEMENATA SE SVODI NA ZAHTEVANU VREDNOST.7%. 1.7 % MOŽEMO PROCES POPRAVITI DODAVANJEM U PEĆ UGLJENE PRAŠINE.OTPORNE NA HABANJE KOJI SU UGLAVNOM LEGIRANI (HROMOM.KONVERTORIMA. ČELICI SU NAJČEŠĆE KORIŠĆENA GRUPA MAŠINSKIH MATERIJALA. ČELIK SE DOBIJA OD BELOG LIVENOG GVOŽĐA TAKO ŠTO SE POSEBNIM POSTUPCIMA KOLIČINA UGLJENIKA U GVOŽĐU SMANJUJE SA 2. BELO LIVENO GVOŽĐE KOJE SE PRERAĐUJE U ČELIK SADRŽI: DO 4% UGLJENIKA. SILICIJUMOM. 1. .25 % FOSFORA I 0. POSTUPAK ZA PROIZVODNJU ČELIKA SE IZVODI U: -SIMENS-MARTINOVOJ PEĆI (PLAMENI POSTUPAK) -U ELEKTRIČNIM PEĆIMA I U .OTPORNE NA KOROZIJU LEGIRANI SILICIJUMOM I HROMOM -VATROOTPORNE LEGIRANE LIMOVE SA HROMOM.5-4% NA ISPOD 1. KAD SE PEĆ NAPUNI U ISTU SE POSEBNIM KANALIMA UBACUJE VAZDUH I NAJČEŠĆE GENERATORSKI GAS KOJI SAGOREVA I TOPI BELO LIVENO GVOŽĐE.KORISTI SE OTPAD GVOŽĐA KOJI JE BOGAT KISEONIKOM RADI BOLJE OKSIDACIJE PRIMESA KOJE SE NALAZE U BELOM SIROVOM GVOŽĐU. MOLIDBENOM. U KOLIKO DOĐE DO SMANJENJA UGLJENIKA ISPOD 1. NIKLOM SILICIJUMOM) . TOKOM OVOG PROCESA UGLJENIK IZ BELOG LIVENOG GVOŽĐA SAGOREVA DO 1.7%) ALI I OSTALIH HEMIJSKIH ELEMENATA. PROIZVODNJA ČELIKA U ELEKTRIČNIM PEĆIMA ZA OVAJ POSTUPAK DOBIJANJA ELEKTROINDUKTORSKE PEĆI. PORED OVIH MATERIJALA ČELICI SADRŽE I DRUGE. ALUMINIJUMOM PREDNOST LEGIRANIH LIVOVA SU NJIHOVA SVOJSTVA A MANA IM JE VISOKA CENA. .7% UGLJENIKA. NEPOVOLJNA STRANA OVOG POSTUPKA JE ŠTO IPAK TEMPERATURU U PEĆI NE MOŽEMO DRŽATI KONSTANTNOM. ČELIČNI OTPATCI I TOPITELJ. A PONEKAD SE DODAJE I MANJA KOLIČINA RUDE GVOŽĐA RADI POTPUNIJE OKSIDACIJE.VISOKOLEGIRANE PREKO 10% LEGIRAJUĆIH ELEMENATA U ZAVISNOSTI SA KOJIM ELEMENTOM SMO IZVRŠILI LEGIRANJE LIVOVI SE DELE NA: .TOKOM PROCESA U PEĆ SE MOGU DODAVATI ODREĐENI METALI RADI LEGIRANJA ČELIKA. MANGANOM . SIMENS-MARTINOV POSTUPAK ZA DOBIJANJE ČELIKA PREMA OVOM POSTUPKU U PEĆ SE UBACUJE BELO SIROVO GVOŽĐE U ČVRSTOM STANJU.5% MANGANA.7 %. GAS KOJI IZLAZI IZ PEĆI IMA TEMPERATURU 1300 STEPENI PA SE KORISTE ZA ZAGREVANJE KOMORA KROZ KOJE SE U PEĆ UVODI TOPAO VAZDUH I GAS ZA SAGOREVANJE ČIME SE POSTIŽE VEĆI KOEFICIJENT KORISNOG DEJSTVA TJ OSLOBAĐA SE VEĆA KOLIČINA TOPLOTNE ENERGIJE KARAKTERISTIKA OVE METODE SU: . FOSFOR I SL. A TEMPERATURA U PEĆI DOSTIŽE 1800 STEPENI.4 % SILICIJUMA.KAPACITET PEĆI JE OD 100 DO 150 TONA ČELIKA NA SAT A POSTOJE I VEĆE PEĆI KOJE PROIZVODE I DO 400 TONA.

PREDNOST SE OGLEDA U TOME ŠTO SE PODEŠAVANJEM JAČINE ELEKTRIČNE STRUJE LAKO KONTROLIŠE TEMPERATURA U PEĆI PA SE VRLO PRECIZNO MOŽE VODITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA. IZMEĐU ELEKTRODA U PEĆI OSTVARI SE ELEKTRIČNI LUK KOJI RAZVIJE TEMPERATURU DO 4000 STEPENI KOJI VRŠI TOPLJENJE ŠARŽE U EL. OVDE MATERIJAL KOJI SE TOPI U ODNOSU NA SOLENOID IMA ULOGU SEKUNDARNOG NAMOTAJA. POŠTO MASA MATERIJALA KOJI SE TOPI U PEĆI NIJE HOMOGENA.KOD OVOGA POSTUPKA ZA ZAGREVANJE BELOG LIVENOG GVOŽĐA KORISTI SE ELEKTRIČNA ENERGIJA. NAMOTAJI PRAVE JAKO MAGNETNO POLJE (KAO KOD SOLENOIDA) TE SE U MATERIJALU KOJI SE TOPI INDUKUJE STRUJA. ELEKTROLUČNI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA PEĆ SE NAPUNI BELIM LIVENIM GVOŽĐEM. DOBIJANJE ČELIKA U INDUKTORSKIM PEĆIMA KOD OVOGA POSTUPKA ELEKTRIČNA ENERGIJA SE U TOPLOTNU PRETVARA NA SLEDEĆI NAČIN. OKO PEĆI SE NALAZE ELEKTRIČNI NAMOTAJI KROZ KOJE SE PROPUŠTA NAIZMENIČNA ELEKTRIČNA STRUJA. U PEĆ KOJA JE U OBLIKU LONCA SIPA SE BELO LIVENO GVOŽĐE.7% KAO I DRUGE MATERIJE IZ BELOG SIROVOG GVOŽĐA . 22 . PEĆI I SAGOREVA UGLJENIK DO 1. KOJA I AKO JE SKUPA IMA ODREĐENE PREDNOSTI U ODNOSU NA SIMENS-MARTINOV POSTUPAK. STARIM GVOŽĐEM I TOPITELJEM. USLED TOGA NASTAJE VELIKI OTPOR PA SE MATERIJAL U PEĆI ZAGREVA I TOPI.

SILICIJUMA. IZ BELOG SIROVOG GVOŽĐA UZ POMOĆ KISEONIKA KOJI SE UDUVAVA U KOVERTOR.KONVEKTORSKI POSTUPAK POTREBNA KOLIČINA TOPLOTE ZA DOBIJANJE ČELIKA OBEZBEĐUJE SE HEMIJSKOM REAKCIJOM (SAGOREVANJEM) SASTOJAKA FOSFORA UGLJENIKA. 23 . MANGANA I FOSFORA ITD.

OZNAKA ČELIKA SE SASTOJI IZ ČETIRI DELA NA PRIMER: Č.0360.00.----. PRVO SLOVO Č JE POČETNO SLOVO REČI ČELIK, POKAZUJE NJEGOVU ZATEZNU ČVRSTOĆU NA KIDANJE 360 N/mm, 00 JE OZNAKA PODGRUPE PREMA ČISTOĆI U OVOM SLUČAJU SE RADI O NEGARANTOVANOM ČELIKU, A U ČETVRTI DEO SE UNOSI OZNAKA DA LI JE NA PRIMER CEMENTIRAN ČELIK DOBIJANJE ČELIKA U KONVERTORIMA KOJI ĆEMO POSTUPAK PRIMENITI ZAVISI OD VIŠE FAKTORA, A NAJVAŽNIJI SU KVALITET I CENA DOBIJENOG ČELIKA ALI I HEMIJSKI SASTAV BELOG LIVENOG GVOŽĐA (NJEGOVA ČISTOĆA). NA PRIMER ZA PRIMENU SIMENS-MARTINOVOG I ELEKTROLUČNOG POSTUPKA U DOBIJANJU ČELIKA BELO LIVENO GVOŽĐE TREBA DA JE ŠTO ČISTIJE TJ. DA IMA ŠTO MANJE PRIMESA. ZA PRIMENU KONVERTORSKOG POSTUPKA KORISTI SE BELO SIROVO GVOŽĐE KOJE SADRŽI VEĆI PROCENAT SILICIJUMA I FOSFORA. KAD U BELOM SIROVOM GVOŽĐU IMA VIŠE SILICIJUMA KORISTIMO BESEMEROV POSTUPAK, A KAD IMA VEĆI SADRŽAJ FOSFORA KORISTI SE TOMASOV POSTUPAK. PRVO SE U KONVERTOR KRUŠKASTOG OBLIKA UBACE OTPATCI ČELIKA I GVOŽĐA I DO 30% KAO I TOPITELJ (PEČENI KREČ) KOJI POTPOMAŽE IZDVAJANJE ŠLJAKE. ZATIM SE U ISTI SIPA RASTOPLJENO BELO SIROVO GVOŽĐE. U KONVERTOR SE SPUŠTA CEV KROZ KOJU SE UDUVAVA KISEONIK KOJI UDARA O POVRŠINU RASTOPLJENOG GVOŽĐA I DOLAZI DO HEMIJSKE REAKCIJE TAKO ŠTO KISEONIK REAGUJE SA GVOŽĐEM I STVARA FEROOKSID.

24

FEROOKSID REAGUJE SA PRIMESAMA IZ GVOŽĐA UGLJENIKOM, SILICIJUMOM, MANGANOM I FOSFOROM I USLED OVIH REAKCIJA DOLAZI DO OSLOBAĐANJA TOPLOTE KOJA JE DOVOLJNA DA U KONVERTORU BELO SIROVO GVOŽĐE BUDE U TEČNOM STANJU. PRODUKTI OKSIDACIJE (CO, SiO, MnO, P2O5) ODLAZE U ŠLJAKU ILI U VAZDUH. NA OVAJ NAČIN SE SADRŽAJI: C, Si,Mn, P) DOVODE NA POTREBNU MERU. ZA SMANJENJE SUMPORA U BELOM SIROVOM GVOŽĐU KORISTI SE KALCIJUM IZ TOPITELJA KOJI GRADI HEMIJSKO JEDINJENJE CaS, KOJI TAKOĐE ODLAZI U ŠLJAKU. TOKOM PROCESA OKSIDACIJE VIŠAK UGLJENIKA IZ BELOG SIROVOG GVOŽĐA SAGORI DO 1,7%. NAKON OVIH HEMIJSKIH REAKCIJA IZ KONVERTORA SE PRVO IZLIVA ČELIK A ZATIM ŠLJAKA. PRED IZLIVANJE ČELIKA U KONVERTOR SE SIPAJU MANGAN, SILICIJUM I ALUMINIJUM KAO DEZOKSIDATORI KOJI VEZUJU KISEONIK IZ ČELIKA I ODSTRANJUJU GA U VIDU ŠLJAKE. TEČNI ČELIK SE IZLIVA U METALNE KALUPE -KOKILE, GDE OČVRŠĆAVA I NASTAJU INGOTI KOJI SE KASNIJE PRERAĐUJU. INGOTI SE KASNIJE ZAGREVAJU NA TEMPERATURU OD 1200 STEPENI I VALJAJU U POLU PROIZVODE RAZLIČITIH DIMENZIJA I OBLIKA. U NOVIJE VREME TRADICIONALNI NAČIN LIVENJA INGOTA SE ZAMENJUJE TAKOZVANIM KONTINUALNIM LIVENJEM ČELIKA. OBOJENI METALI PODELA METALA PREMA BOJI: -CRN I -OBOJENI U CRNE METALE SPADAJU: GVOŽĐE I MANGAN I HROM ITD. OBOJENI METALI SU: BAKAR, ZINK, ALUMINIJUM, OLOVO, ... PODELA METALA PREMA TEŽINI -TEŠKI METALI SU ONI ČIJA JE GUSTINA VEĆA OD 3,8 Kg/dm kubnom USTVARI TO JE SPECIFIČNA TEŽINA GVOŽĐA . -LAKI METALI SU ONI ČIJA JE GUSTINA MANJA OD NAVEDENE: Al, Mg, Li, Be, Ti. PLEMENITI METALI SU ZLATO, PLATINA, SREBRO.. RETKI METALI SU: IRIDIJUM, GALIJUM, GERMANIJUM, SELEN, VOLFRAM, URAN.... U ODNOSU NA GVOŽĐE I ČELIK OBOJENI METALI IMAJU LOŠIJE MEHANIČKE KARAKTERISTIKE, ALI SU ZATO OTPORNIJI NA KOROZIJU, BOLJE I LAKŠE SE OBRAĐUJU, IMAJU VEĆU ISTEGLJIVOST, BOLJI SU PROVODNICI EL ENERGIJE I TOPLOTE. POSTUPAK DOBIJANJA BAKRA (Cu) BAKAR SE DOBIJA IZ RUDA: HALKOPIRIT, HELKOZIN, KOVELIN, KUPRIT. POSTUPAK DOBIJANJA BAKRA IZ RUDE JE SLEDEĆI : 1. PRIPREMA RUDE DROBLJENJE I OBOGAĆIVANJE FLOTACIJOM 2. DELIMIČNO PRŽENJE I TOPLJENJE U PLAMENIM PEĆIMA SA KOKSOM I KREČNJAKOM RADI DOBIJANJA BAKRENCA SA 30-40% BAKRA,, 3. PRODUVAVANJE BAKRENCA U KONVERTORIMA U CILJU DOBIJANJA BAKRA ČISTOĆE 97-98,5%. 4. RAFINACIJA U PLAMENIM PEĆIMA (RAFINISANI BAKAR), OKSIDACIONIM POSTUPKOM (TOPIONIČARSKI BAKAR) ILI ELEKTROLIZOM U SUMPORNOJ KISELINI (ELEKTROLITIČKI BAKAR) ČISTOĆE 99,9%.

25

SVOJSTVA BAKRA - TEŠKI OBOJENI METAL JER MU JE GUSTINA 8,94 Kg /dm kubnom - SVETLOCRVENKASTE BOJE - TAČKA TOPLJENJA 1083 STEPENA - DOBAR PROVODNIK EL. STRUJE I TOPLOTE ODMAH IZA SREBRA - TEŠKO SE LIJE - IMA VELIKU ŽILAVOST - NA VAZDUHU I VODI OKSIDIRA I PREKRIVA GA ZELENKASTA PATINA KOJA SPREČAVA DALJU DUBINSKU OKSIDACIJU. UPOTREBA BAKRA GOTOVO DA JE NEZAMENLJIV U ELEKTRO INDUSTRIJI JER JE DOBAR PROVODNIKE ELEKTRIČNE STRUJE. LEGIRANI BAKAR SE KORISTI U HEMIJSKOJ I AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI. LEGURE BAKRA LEGURA BAKRA I CINKA ZOVE SE MESING KOJI SE MNOGO KORISTI U INDUSTRIJI KAO MATERIJAL OD KOGA SE PRAVE LEŽIŠTA. LEGURA BAKRA I KALAJA JE KALAJNA BRONZA KOJA JE OTPORNA NA KOROZIJU I IMA PRIMENU U LIVARSTVU LEGURA BAKRA SA ALUMINIJUMOM ZOVE SE ALUMINIJUMSKA BRONZA. OZNAKA CuAl8Fe3 OZNAČAVA DA SE RADI O LEGURI BAKRA SA ALUMINIJUMOM 8% I GVOŽĐEM 3%. POSTUPAK DOBIJANJA CINKA RUDE OD KOJIH SE DOBIJA CINK SU: - SVALERIT, - PIRIT, - GALENIT - HALKOPIRIT VRLO ČESTO ZAJEDNO U RUDI SE SREĆU OLOVO I CINK. U KOLIKO U RUDI CINKA IMA OKO 2% SMATRA SE DA JE TA RUDA BOGATA CINKOM. POSTUPAK DOBIJANJA CINKA PRVO SE RUDA DROBI I PREČIŠĆAVA. ZATIM SE VRŠI PRŽENJE RUDE ČIME SE VRŠI SAGOREVANJE SUMPORA. NA KRAJU SE VRŠI DESTILACIJA ILI ELEKTROLIZA CINKA. SVOJSTVA CINKA - SVETLOPLAVIČASTE BOJE, - TAČKA TOPLJENJA JE 419 STEPENI - GUSTINA 7,1 Kg/dm kubnom, - KRT JE I NE MOŽE SE PLASTIČNO DEFORMISATI - NA TEMPERATURI OD 100-150 STEPENI DOBRO SE VALJA, IZVLAĆI I KUJE. - OTPORAN JE NA VODU I VAZDUH JER SE PREVLAČI OKSIDOM KOJI GA ŠTITI OD DALJEG RAZARANJA. UPOTREBA NJIME SE PREVLAČE ČELIČNE KONSTRUKCIJE RADI ZAŠTITE OD KOROZIJE. IZRAĐUJU SE LIMOVI ZA POKRIVANJE KUĆA I OLUCI.

26

7 Kg/dm kubnom.DOBRO PROVODI ELEKTRIČNU STRUJU. RASTVARA SE U NATRIJUMHIDROOKSIDU PRI ČEMU SE DOBIJA LUŽINA 3. UPOTREBA ALUMINIJUMA . UGLJENIK.8%. NAKON TOGA SE VRŠI PRŽENJE RUDE I PUTEM ELEKTROLIZE SE DOBIJA ČISTO OLOVO.POSTUPAK DOBIJANJA OLOVA RUDA OD KOJE SE DOBIJA OLOVO JE GALENIT KOJI OBIČNO SADRŽI OD 2-8% OLOVA. . PRAH ALUMINIJUMA SLUŽI ZA ZAVARIVANJE ŠINA JER SAGOREVANJEM OSLOBAĐA VELIKU KOLIČINU TOPLOTE. 4.U AVIO INDUSTRIJI .SPADA U GRUPU TEŠKIH METALA JER MU JE TEŽINA 11. DOBIJANJE I TOPLJENJE SKORO HEMIJSKI ČISTE GLINICE SA KRIOLITOM I ELEKTROLIZA GDE SE DOBIJA ALUMINIJUM ČISTOĆE 99-99. . VODONIK. 2. JEDAN OD NAJVAŽNIJIH NEMETALA JE KISEONIK KOJI JE SASTAVNI DEO VAZDUHA I VODE BEZ KOGA NA ZEMLJI NE BI BILO ŽIVOTA. .UPOTREBLJAVA SE U AUTO INDUSTRIJI.SLAB JE PROVODNIK STRUJE UPOTREBA . POSTUPAK DOBIJANJA ALUMINIJUMA RUDA ALUMINIJUMA JE BOKSIT.KAO AMBALAŽA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI DOSTA SE LEGIRA SA DRUGIM METALIMA NA PRIMER LEGURA ALUMINIJUMA SA BAKROM I MANGANOM DAJE DUR ALUMINIJUM KOJI IMA VRLO VELIKU ČVRSTOĆU I KORISTI SE U AVIO INDUSTRIJI.ZA IZRADU KUHINJSKOG PRIBORA I POSUĐA .PLAVIČASTO-SIVE BOJE KOJA NA VAZDUHU BRZO TAMNI.ZA PROIZVODNJU TETRAETIL OLOVA KOJE SE DODAJE BENZINU DA BI MU POVEĆAO OTPORNOST PREMA DETONACIJAMA. . . USTVARI OSNOVNA HEMI SKA JEDINJENJA KOJA ČINE ŽIVI SVET SU: KISONIK. VRŠI SE DOBIJANJE BISTRE LUŽINE I OSLOBAĐANJE OD JALOVINE. AZOT. SUMPOR I FOSFOR 27 . NAKON VAĐENJA RUDE ISTA SE DROBI I PREČIŠĆAVA. KARAKTERISTIKE ALUMINIJUMA SPADA U GRUPU LAKIH METALA JER MU JE GUSTINA 2. KARAKTERISTIKE OLOVA . .TAČKA TOPLJENJA JE 660 STEPENI .TAČKA TOPLJENJA MU JE 327 STEPENI.UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU AKUMULATORA. IMAJU VELIKU ELEKTRONEGATIVNOST TJ. .MOŽE SE VALJATI U NAJTANJE LIMOVE DO 0. RUDA BOKSITA SE MELJE I PEČE. 1. NEMETALNI PROIZVODI NEMETALNI PROIZVODI SU PO OSOBINAMA SUPROTNI METALNIM PROIZVODIMA. ZA IZRADU ZAŠTITNIH ODELA OD RADIOAKTIVNOG ZRAČENJA.ZA IZRADU ŠTAMPARSKIH SLOVA .004 mm I IZVLAČITI U VEOMA TANKU ŽICU. LOŠI SU PROVODNICI ELEKTRIČNE STRUJE.34 Kg/dm kubnom. OTPORNI SU NA RAZLIČITE HEMIJSKE UTICAJE I POSTOJANI SU NA VISOKE TEMPERATURE. POSTUPAK DOBIJANJA ALUMINIJUMA IZ BOKSITA JE DOSTA SLOŽEN.

RUDAČE). . PODELA GLINE PREMA ČISTOĆI . . ČIJI JE GLAVNI SASTOJAK HIDRATISANI OKSIDI ALUMINIJUM I SILICIJUM KAO I EVENTUALNO DRUGA SREDSTVA. ALUMOSILIKAT JE VEOMA RASPROSTRANJEN PO CELOJ ZEMLJINOJ POVRŠINI.GLINA SE NALAZI U PRIMARNIM LEŽIŠTIMA TAMO GDE JE NASTALA ILI U.PORCELAN I SRODNI KERAMIČKI PROIZVODI.SEKUNDARNIM LEŽIŠTIMA GDE SE TALOŽILA NOŠENA VODOM. BOKSIT SE GLIINI DODAJE PRI IZRADI VATROSTALNIH KERAMIČKIH PROIZVODA. . 2.LAPORASTA GLINA SADRŽI VELIKU KOLIČINU KREČNJAKA PA STOGA SA VODOM NEMA PLASTIČNOST. GRAĐEVINSKA VEZIVA. SIVE I I ŽUTE BOJE JE. 3. CREP. KORISTI SE ZA IZRADU POSUĐA I VATROSTALNE OPEKE.DA BI SE SMANJILA TEMPERATURA STAPANJA KOMPONENATA TOKOM PEČENJA GLINI SE DODAJU SAMLEVEN KREČNJAK-KREDA I MLEVENO STAKLO. KORISTI SE ZA PROIZVODNJU KERAMIČKE ROBE. POSLE SUŠENJA I PEČENJA KERAMIČKE ROBE VRŠI SE PREMAZIVANJE GLAZUROM PA SE PONOVO VRŠI PEČENJE. .VATROSTALNI MATERIJALI. -TOPITELJ. .GLAVNE GRUPE NEMETALNIH PROIZVODA .GLINASTI ŠKRILJCI SU STENE SA MALIM SADRŽAJEM VODE I NALAZE SE PORED NASLAGA UGLJA. NASTALA JE RASPADANJEM STENA POD UTICAJEM VODE. .OPEKA. . PEČENA GLINA KOJA JE SAMLEVENA OD OŠTEEĆENIH KERAMIČKIH PROIZVODA. PRIPREMA SIROVINE VRŠI SE ČIŠĆENJE I MLEVENJE GLINE A ZATIM MEŠANJE SA VODOM. DODACI GLINI U PROIZVODNJI KERAMIČKIH PROIZVODA DA BI KERAMIČKI PROIZVODI DOBILI VISOK KVALITET I IMALI DOBAR VIZUELNI IZGLED GLINI SE DODAJU: -ANTIPLASTIČNI MATERIJALI SE DODAJU GLINI DA BI JOJ SMANJILI PRETERANU PLASTIČNOST.KAOLIN JE HIDRATISAN ALUMINIJUMSILIKAT I NALAZI SE U PRIMARNOM LEŽIŠTU. SIVE JE BOJE JER SADRŽI OKSID GVOŽĐA. KVARCNI PESAK MOŽE BITI DOLINSKOG . OBLIKOVANJE PROIZVODA SE VRŠI RUČNIM ILI MAŠINSKIM PUTEM POMOĆU ŠABLONA. KORISTI SE U PROIZVODNJI CEMENTA. BOKSIT. 28 . GLINA GLINA JE MINERALNA SIROVINA RAZLIČITOG I SLOŽENOG SASTAVA.SUKNARSKA GLINA – ILI UMA SADRŽI U SEBI KREČNJAKA. DRENAŽNIH CEVI. STAKLO.ILOVAČA ONA U SEBI IMA VEĆI SADRŽAJ SILICIJUM OKSIDA I OKSIDA GVOŽĐA. ODLEŽAVANJE MASE U VLAŽNIM PROSTORIJAMA OSTAVI SE NAVLAŽENA GLINA DA ODSTOJI I NA TAJ NAČIN SE ZAVRŠAVA HIDRATISANJE. .U TU SVRHU JOJ SE DODAJU: KVARCNI PESAK. KORISTI SE U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI. . MRKO ŽUTE BOJE JE.GRNČARSKA GLINA PORED KAOLINA SADRŽI I DRUGE SASTOJKE. I SLIČNI PROIZVODI.ABRAZIVNI MATERIJALI (KAMEN.REČNOG I MORSKOG POREKLA. VRLO JE POSNA I POMEŠANA SA VODOM MALO JE PLASTIČNA. TEHNOLOGIJA IZRADER KERAMIČKIH PROIZVODA 1. BELE JE BOJE I SLUŽI ZA IZRADU KERAMIČKIH PROIZVODA. PEČENA GLINA-ŠAMOT. KORISTI SE ZA IZRADU OPEKE. PESAK. -GLAZURA SE KORISTI ZA ZAVRŠNU OBRADU KERAMIČKE ROBE DA BI SE DOBIO POTREBAN SJAJ I POVEĆALA VODONEPROPUSTIVOST. .

KREČ.CREP.POROZNI PROIZVODI NEPOROZNI PROIZVOD .OD VRSTE SMEŠE. OPEKA I CREPOVI CIGLE GRAĐEVINSKI MATERIJALI -GRAĐEVINSKA VEZIVA SU: CEMENT.PORTLAND CEMENT JE SIVKASTO ZELENE BOJE 29 . GIPS. -GIPS SE DOBIJA PEČENJEM GIPSANOG KAMENA ILI SEDRE NA TEMPERATURI 107-300 STEPENI PA SE NAKON TOGA MELJE. ODVODNIH CEVI. PLOČICE POSUĐE TERAKOTA. PLOČICE ZA ZIDOVE MAJOLIKA.STAKLO GVOŽĐE. DORADA. . OBIČNA GRNČARSKA.. FIGURE. -SPECIJALNI MATERIJALI TERMOIZOLACIONI. BOKALI. GLAZIRANJE I BOJENJE 7.VRSTE GLINE. -GAŠENI KREČ SE DOBIJA PEČENJEM KREČNJAKA NA TEMPERATURI OD 800 DO 1300 STEPENI. .U SEBI SADRŽI OKSID GVOŽĐA PA JE ZATO CRVENKASTE BOJE. GRAĐEVINSKA VEZIVA TO SU MATERIJALI KOJI SE NALAZE U PRAŠKASTOM STANJU I UZ MEŠANJE SA VODOM OČVRSNU. 6. . PEČENJE ILI SINTEROVANJE PROIZVODA U JAMASTIM ILI POLJSKIM PEĆIMA. PREMA POROZNOSTI POSTOJE: .4. SUŠENJE PROIZVODA U AUTOMATSKIM SUŠARAMA POMOĆU TOPLOG VAZDUHA ILI U TUNELSKIM PEĆIMA ILI PRIRODNIM STRUJANJEM VAZDUHA.NEPOROZNI PROIZVODI I . U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI. -GLINA -CEMENT.OD NJE SE PRAVE FIGURE. OD NJEGA SE PRAVE VAZE. KAMEN. I KORISTI SE ZA IZRADU ELEKTRO IZOLACIONH PROIZVODA. 5. LAVABOA. POROZNI PROIZVODI FAJANS PROIZVOD KOJI SE DOBIJA OD GLINE ODREĐENOG KVALITETA A KOJI SE DVA PUTA PEČE ALI BEZ PREMAZIVANJA-GLAZURE.GLINA ZA IZRADU SAKSIJA.SANITARNA KERAMIKA SLUŽI ZA IZRADU KADA. .TEMPERATURE PEČENJA. ZVUČNO IZOLACIONI HIDROIZOLACIONI MATERIJALI. -KONSTRUKCIONI MATERIJALI OPEKA .PORCELAN JE BELE BOJE I ONI NE SMEJU DA IMAJU OKSIDE GVOŽĐA KOJI GA OBOJI. I NOVOKOMPONOVANA VEZIVA. PONOVNO PEČENJE PROIZVODA U PEĆIMA VRSTE KERAMIČKIH MATERIJALA POROZNOST KERAMIČKIH MATERIJALA JE VRLO VAŽNA KARAKTERISTIKA KOJA ZAVISI OD.

SREDNJE VEZUJUĆI OD 15 DO 60 MINUTA. GRAĐEVINSKA KERAMIKA GRAĐEVINSKA KERAMIKA SPADA U NAJMASOVNIJE PROIZVODE KERAMIČKE INDUSTRIJE A PROIZVODI SE OD ILOVAČE I LOŠIJIH VRSTA GLINE UZ DODATAK PESKA. VRSTE OPEKE PUNA OPEKA SE KORISTI ZA IZRADU SPOLJNIH I UNUTRAŠNJIH ZIDOVA KOJI SE MALTERIŠU. GIPS I ŠLJAKA IZ VISOKIH PEĆI I DOBIJAMO FINO SAMLEVEN PRAH KOJI SE TRAKOM TRANSPORTUJE U SILOS ODAKLE SE AUTOMATSKOM VAGOM VRŠI MERNJE I PAKOVANJE U PAPIRNATE VREĆE. ĆERAMIDA.SPORO VEZUJUĆI PREKO 60 MINUTA. 30 . .BLOKOVI.A KAKO JOJ SAMO IME KAŽE. VALOVITI CREP. . VREME POTPUNOG VEZIVANJA SE OSTVARUJE NAKON 28 DANA.KLINKER OPEKA. DO 15% ŠUPLJINA RAČUNA SE DA JE OPEKA PUNA FASADNA PUNA OPEK. IZDROBLJEN MATERIJAL SE UVODI U ROTACIONU PEĆ U KOJU SE POD PRITISKOM UBACUJE UGALJ U PRAHU KOJI SAGOREVA I DOBIJA SE PEČENI KLINKER. KORISTI SE ZA IZRADU FASADA. NAKON HLAĐENJE KLINKERA U MLIN ZA MLEVENJE I MEŠANJE SE UBACUJU KLINKER. .DRENAŽNE CEVI. TREBA DA SU OTPORNE NA MRAZ. U GRAĐEVINSKU KERAMIKU SPADAJU. PROIZVODNJA OPEKE NAKON ŠTO SE GLINA ISKOPA I OČISTI ONA SE SAMELJE I NAKVASI. NAKON TOGA U DROBILICAMA SE VRŠI DROBLJENJE OVOG MATERIJALA. VAKUM PRESAMA ILI REVOLVER PRESAMA SE VRŠI OBLIKOVANJE OPEKE U KALUPIMA. DIMENZIJE OPEKE SU STANDARDIZOVANE 250x120x65 mm A MOGU DA BUDU PUNE I ŠUPLJE. NAKON SUŠENJE OPEKA SE UVODI U TUNELSKE PEĆI GDE SE VRŠI POSTEPENO PEČENJE 48 SATI NA TEMPERATURI DO 1000 STEPENI. .PROIZVODNJA CEMENTA MEŠAJU SE GLINE I KREČ ŠTO SE NAZIVA LAPORCEM. NAKON TOGA SE U REGALE REĐA OPEKA GDE SE VRŠI SUŠENJE. . POSTOJI VIŠE VRSTA KAO ŠTO SU: BIBER CREP. ŠUPLJE OPEKE I BLOKOVI SE KORISTE ZA PREGRADNE ZIDOVE.OPEKA . CREP SLUŽI ZA POKRIVANJE GRAĐEVINSKIH OBJEKATA. .ZIDNE PLOČICE. MONTA I FERT GREDICE SE KORISTE ZA IZRADU MEĐUSPRATNIH KONSTRUKCIJA.BRZOVEZUJUĆI CEMENT DO 15 MINUTA . CEMENT JE HIDROSKOPAN I U ZAVISNOSTI OD DODATAKA IMAMO: .CREPOVI.

ZIDNE PLOČICE DRENAŽNE CEVI SE U NOVIJE VREME MANJE KORISTE ZA ODVODNJAVANJE TERENA KANALIZACIONE CEVI SE PROIZVODE OD GLINE.PODNE PLOČICE MORAJU DA BUDU OTPORNE NA OPTEREĆENJE-GAŽENJE.SREDSTVO ZA BISTRENJE. U POČETKU TEHNOLOGIJA NIJE OMOGUĆAVALA PROIZVODNJU ČISTOG STAKLA PA SE UGLAVNOM STAKLO UPOTREBLJAVALO ZA PROIZVODNJU UKRASA.ALKALIJE . KOJA SE ZATIM HLADE I OČVRSNU U VIDU STOPLJENE MASE. ŠTO DOVODI DO OŠTEĆENJA. U MNOGIM SLUČAJEVIMA SADRŽAJ OKSIDA GVOŽĐA NE SME PRELAZITI 0. SPOLJA I IZNUTRA SU GLAZIRANE.OSNOVNE SIROVINE I .02 %. . 31 .SREDSTVO ZA BOJENJE . ŠAMOTNOG BRAŠNA-KVARCNOG PESKA. KAD KAŽEMO AMORFAN MATERIJAL MISLI SE NA MATERIJALE KOJI NEMAJU SREĐENU KRISTALNU STRUKTURU.SREDSTVO ZA ZAMUĆIVANJE . KVALITET PESKA ZAVISI OD SADRŽAJA PRIMESA A NAROČITO OKSIDA GVOŽĐA JER I MALE KOLIČINE OVOG METALA TJ.01-0.KVARCNI PESAK . STAKLO SE NALAZILO I U PRIRODI A STVARALA GA JE VULKANSKA LAVA.SREDSTVO ZA OBEZBOJAVANJE . NJEGOVI OKSIDI OBOJE STAKLO. . ILI UDAR MUNJE O SILICIJUMSKI PESAK. STAKLO SE SPORO RAZVIJALO SVE DO POLOVINE 19 VEKA KADA SE KONSTRUIŠU NAROČITE PEĆI ZA DOBIJANJE STAKLA (PEĆI SA LONCIMA KORITASTE PEĆI) PA SE OD SITNOG ZANATSTVA PRELAZI U VELIKU INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU. KLINKER OPEKA I PLOČE SE PROIZVODE OD TEŠKO TOPLJIVE GLINE POMEŠANE SA KVARCNIM PESKOM I OBLIKOVANE U KALUPIMA POD VELIKIM PRITISKOM. TEMPERATURA PEČENJA 1300 STEPENI TO JEST PEKU SE DO DELIMIČNOG TOPLJENJA.POMOĆNE SIROVINE OSNOVNE SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA SU: . PROIZVODNJA STAKLA STAKLO JE OTKRIVENO PRE 3000 GODINA U EGIPTU. GRAĐEVINSKA TERAKOTA JE UKRASNI FASADNI MATERIJAL OD PEČENE GLINE. A AKO SU IZLOŽENE ATMOSFERSKOM UTICAJU MORA DA BUDU DOBRO GLAZIRANE DA BI SE SPREČILO PRODIRANJE VODE U NJIH I SMRZAVANJE ISTE. OTPORNE SU NA KISELINE. PEČENJE PLOČICA SE IZVODI NA TEMPERATURI SINTEROVANJA-TOPLJENJA. SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA SIROVINE ZA PROIZVODNJU STAKLA DELIMO NA. KVARCNI PESAK U PROIZVODNJI STAKLA UČESTVUJE SA 60-70% U SASTAVU SIROVINSKE SMEŠE.KALCIJUMOVE KOMPONENTE POMOĆNE SIROVINE ZA DOBIJANJE STAKLA SU. STAKLO JE ČVRST KOMPAKTAN AMORFAN MATERIJAL KOJI SE DOBIJA TOPLJENJEM NEORGANSKIH MATERIJA.

TO SE VRŠI RUČNO ILI MAŠINSKI (FLAŠE. A METODE ZA OBLIKOVANJE SU: . KOBALTA A UKLANJAJU JEDINJENJA GVOŽĐA KOJA DAJU OBOJENJE. 32 .. OVAJ PROCES JE KONTINUALAN ŠTO ZNAČI DA SE NA JEDNOM KRAJU PEĆI NEPREKIDNO DODAJU SIROVINE A NA DRUGOM SE UZIMA ŽITKA MASA ZA PRERRADU.VALJANJE LIVENJE.PRESOVANJE . DA BI SE TO POSTIGLO U PEĆ SE UBACUJU ODREĐENI DODACI NA PRIMER ŠALITRA KOJA NA VISOKOJ TEMPERATURI OSLOBAĐA GASOVE KOJI IZ RASTOPLJENE MASE IZLAZE NA POVRŠINU I SA SOBOM NOSE NERASTOPLJENE DELIĆE I MASA POSTAJE BISTRIJA. ZA BOJENJE SE DODAJU OKSIDI METALA ILI SULFIDI.DORADA UOBLIČENIH STAKLENIH PREDMETA. DUVANJE KAO POSTUPAK SE UPOTREBLJAVA ZA ZA UOBLIČAVANJE ŠUPLJIH PREDMETA TAKO ŠTO SE VAZDUH UDUVAVA U STAKLENU MASU. TANJIRI. PRESOVANJE SE VRŠI POD PRITISKOM TAKO ŠTO SE ZAGREJANA MASA UDUVAVA U KALUPE (TV EKRANI. I TAKO SE DOBIJA MUTNO –MLEČNO STAKLO KOJE UBLAŽAVA OŠTRINU SVETLA A KORISTE SE ZA IZRADU RASVETNIH TELA. PROIZVODNJA STAKLA PROIZVODNJA STAKLA SE SASTOJI IZ SLEDEĆIH FAZA: . PRIPREMA SIROVINA PODRAZUMEVA ČIŠĆENJE KVARCNOG PESKA ISPIRANJEM U BAZENIMA OD MEHANIČKE NEČISTOĆE.) VALJANJE SE PRIMENJUJE ZA IZRADU DEBLJIH STAKLENIH PLOČA ZA IZLOGE I I OGLEDALA. IZ MEŠALICE ELEVATOROM ZA HORIZONTALNI TRANSPORT SE DOVODE DO PEĆI GDE SE VRŠI TOPLJENJE NA TEMPERATURI OD 1300-1500 STEPENI. SREDSTVA ZA BISTRENJE IMAJU ULOGU DA IZBISTRE STAKLENU MASU KAKO BI SE DOBILO BEZBOJNO STAKLO. OVI PROIZVODI ODLAZE U TUNEL ZA HLAĐENJE I ZATIM SLEDI ZAVRŠNA OBRADA (BRUŠENJE).PRIPREMA SIROVINE. NAČINI OBLIKOVANJA STAKLA OBLIKOVANJE STAKLENIH PREDMETA SE VRŠI NA TEMPERATURI OD 700-800 STEPENI. OBEZBOJAVANJE SE VRŠI TAKO ŠTO SE SMEŠEI DODAJU OKSIDI NIKLA. SAMLEVENOG KREČNJAKA.IZVLAČENJE. SIJALICE.. STOPLJENA MASA SE IZLIVA NA STO GDE SE POMOĆU VALJAKA TANJI I SEČE NA STANDARDNE DIMENZIJE. PESAK SE ZATIM ŽARI PESAK KREČ I SODA SE PROPUŠTAJU KROZ MLINOVE I SITNE DA BI NAKON TOGA BILI PROPUŠTENI KROZ SITA. U MEŠALICI DOLAZI DO NJIHOVOG MEŠANJA. RASTOPLJENO STAKLO RUČNO ILI MAŠINSKI SE DUVA A TAKOĐE SE VRŠI I VERTIKALNO IZVLAČENJE STAKLA PA SE DOBIJA RAVNO STAKLO. MERMERA ILI LAPORCA.ZA KVALITETNIJE VRSTE STAKLA ALKALIJE SE DODAJU U OBLIKU SODE (NATRIJUMKARBONATA) A U MASOVNOJ PROIZVODNJI I ZA JEFTINIJE VRSTE STAKLA DODAJE SE NATRIJUM SULFAT.TOPLJENJE MEŠAVINE. STAKLENE CEVI. . ČAŠE) IZVLAČENJE SE VRŠI UZ POMOĆ VALJAKA U VIDU BESKRAJNE TRAKE A IZRAĐUJE SE RAVNO STAKLO. ZAMUĆIVANJE STAKLA SE VRŠI DODAVANJEM OKSIDA KALAJA ITD. STAKLENI OTPATCI SE DODAJU U KOLIČINI OD 20-40%. STAKLENA VUNA. . ČINIJE. KALCIJUMOVE KOMPONENTE OBIČNO SE DODAJU U OBLIKU NATRIJUM –SULFATA. .DUVANJE .

SPECIJALNA STAKLA -OPTIČKA STAKLA SE DOBIJAJU TOPLJENJEM VRLO ČISTIH SIROVINA PA JE STOGA POTPUNO PROVIDNO BEZBOJNO I IMA VELIKU MOĆ PRELAMANJA SVETLOSTI.7. STAKLENE POSUDE. REFLEKSNA STAKLA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE TOPLIM POSTUPKOM SA JEDNE STRANE NANOSI SLOJ KOJI ODBIJA SVETLOST. MOŽE DA IZDRŽI VRLO VISOKU TEMPERATURU I NAGLE TEMPERATURSKE PROMENE. SIGURNOSNA STAKLA SU RAVNA STAKLA KOJA SE DODATNO OBRAĐUJU I MOGU BITI: . TKANINA. KRISTALNA RAVNA STAKLA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE OBIČNOM STAKLU DODA IZVESNA KOLIČINA OLOVO–OKSIDA PA MU SE POBOLJŠAJU OPTIČKA SVOJSTVA USTVARI OPTIČKE DEFORMACIJE SU SVEDENE NA MINIMUM.ARMIRANA . STAKLO OD 5-7 SLOJEVA MOŽE BITI OTPORNO NA PUŠČANO ZRNO. A SAMA ARMATURA IH ČINI OTPORNIM NA LOM. KALJENO STAKLO SE DOBIJA TERMIČKOM OBRADOM TAKO ŠTO SE STAKLO ZAGREJE NA TEMPERATURU OPUŠTANJA PA SE ZATIM NAGLO OHLADI. IMA SPOSOBNOST AKUMULIRANJA TOPLOTE. DRVETA U CILJU ZAŠTITE OD POŽARA ILI KAO PREMAZ KOJI ŠTITI OD KOROZIVNOG DEJSTVA SREDINE.5 mm. PRIZMI I OPTIČKIH UREĐAJA.4 I 6.KALJENA . LAMINIRANO STAKLO JE VIŠESLOJNO STAKLO NAJČEŠĆE DVO I TROSLOJNO KOJE SE DOBIJA SLEPLJIVANJEM STAKLENIH PLOČA ISTE ILI RAZLIČITIH DEBLJINA U TOPLOM STANJU I PRITIKOM. U PROMETU SE JAVLJA U VIDU ULJANE TEČNOSTI I KORISTI SE ZA IMPREGNACIJU HARTIJE. KOMERCIJALNI NAZIV OVOGA STAKLA JE „SEKURIT“ STAKLO KOJE JE 7-12 PUTA JAČE OD OBIČNOG. DEBLJINE SU 4. KORISTI SE ZA IZRADU SOČIVA. ŠUPLJA STAKLA OBUHVATAJU VELIKU GRUPU PROIZVODA OD KOGA SE PROIZVODI AMBALAŽNO STAKLO (FLAŠE.5.5 mm. TEGLE).LAMINIRANA ARMIRANA STAKLA SE DOBIJAJU UTISKIVANJEM METALNE MREŽE U IZLIVENU STAKLENU PLOČU. -KVARCNO STAKLO SE DOBIJA TOPLJENJEM KVARCNOG PESKA NA TEMPERATURI OD 1700-1800 STEPENI.6 DO 10 mm. STANDARDNE DEBLJINE SU OD 6. TAKOĐE MOŽE DA SE DOBIJE I PROPUŠTANJEM RASTOPLJENE STAKLENE MASE KROZ SITNE OTVORE TAKO DA SE DOBIJAJU BESKONAČNO DUGA VLAKNA KOJA SE SEKU NA POTREBNU DUŽINU. VODENO STAKLO ILI RASTOPLJENO STAKLO JE PROIZVOD DOBIJEN OD KVARCNOG PESKA I ALKALIJA.DOBAR JE I ZVUČNI IZOLATOR.VRSTE STAKLA RAVNO STAKLO KOJE PREMA JUS-U MOGU BITI :“A“ ILI PRVE. -STAKLENA VUNA SE DOBIJA ISPUŠTANJEM RASTOPLJENE STAKLENE MASE NA RAPAVU HORIZONTALNU ŠAMOTNU PLOČU KOJA ROTIRA VELIKOM BRZINOM I CENTRIFUGALNA SILA IZBACUJE STAKLENU MASU U VIDU VLAKANA. NE UPIJA VLAGU I DOBAR JE TERMIČKI IZOLATOR OD -60 DO +600 STEPENI. RELJEFNA STAKLA NA POVRŠINI IMAJU ŠARE KOJE SE DOBIJAJU POMOĆU VALJAKA KOJI NA SEBI IMAJU ŠARE. -HEMIJSKO STAKLO JE OTPORNO NA HEMIJSKE AGENSE I TEMPERATURNE PROMENE. 33 . „B“ ILI DRUGE I „C“ ILI TREĆE KLASE SU RAZLIČITIH DEBLJINA OD 1.

KORISTI SE ZA ŠTAVLJENJE KOŽE (POSTAJE TRAJNIJA. DELA DRVETA I GODIŠNJEG DOBA . PAPIRA. LIGNIN 20-30% KAO I SMOLE. SMOLA SE STVARA KOD SKORO SVIH ČETINARA.FIZIČKA SVOJSTVA . MINERALNE MATERIJE KOJE SE NALAZE U DRVETU SAGOREVANJEM DAJU PEPEO. 34 . 2. DRVNOM SOKU LIŠĆU. HEMICELULOZA18-25%. VODA KOJI SU SPOREDNI SASTOJCI DRVETA I UGLAVNOM SE NALAZE U SOKU DRVETA.PROIZVODI PRERADE DRVETA DRVO JE ODUVEK IMALO NAJŠIRU PRIMENU U ČOVEKOVOM ŽIVOTU. TANIN –ŠTAVNE MATERIJE NALAZE SE U SVIM DELOVIMA DRVETA : KORI. NAJMANJE PEPELA DAJE ARIŠ A NAJVIŠE KESTEN. TVRDOĆU ZAPALJIVOST I TRAJNOST. SKROB.HEMIJSKI SASTAV I GRAĐA. . .HEMIJSKI SASTAV DRVETA POJEDINI HEMIJSKI ELEMENTI U GRAĐI DRVETA PRIBLIŽNO SU ZASTUPLJENI : .AZOT 1% JEDINJENJA KOJA UČESTVUJU U GRAĐI DRVETA SU: CELULOZA 40-60%.UGLJENIK 50%. STAROSTI. SEČE. MINERALNE MATERIJE. ETERIČNA ULJA.I MIRISA A ČVRSTI DEO SMOLE ČINI KOLOFONIJUM KOJI SE KORISTI ZA PROIZVODNJU SAPUNA. ČVRSTOĆU TRAJNOST. TEČNI DEO SMOLE SE NAZIVA TERPENTIN I KORISTI SE ZA PROIZVODNJU : LEKOVA. SRŽ I GODOVE. TEKSTURU DRVETA KOJA SLUŽI ZA RASPOZNAVANJE DRVETA. DRVNU MASU. GODIŠNJEG DOBA.MEHANIČKA . SADRŠAJ OVIH MATERIJA VARIRA I ZAVISI OD VRSTE DRVETA.TEHNOLOŠKE POSTUPKE MOGUĆE GA JE NAJRACIONALNIJE ISKORISTITI.SA STAROŠĆU DRVETA SADRŽAJ TANINA SE POVEĆAVA. TANIN DAJE DRVETU LEPŠU BOJU. AKO DRVO PRESEČEMO NORMALNO NA NJEGOVU OSU UOČIĆEMO: KORU. STAROSTI. LAKOVA. SASTOJI SE IZ ČVRSTIH I TEČNIH JEDINJENJA.KISEONIK 43% . IZ CELULOZE SE DOBIJAJU: ŠPIRITUS.KOLIČINA PEPELA ZAVISI OD VRSTE DRVETA.GRAĐA DRVETA DRVO NIJE JEDNOLIKE STRUKTURE I NE POKAZUJE ISTA MEHANIČKA SVOJSTVA PO CELOJ MASI. MEKE VRSTE DRVETA IMAJU VIŠE CELULOZE NEGO TVRDE. HEMIJSKA VLAKNA. TANIN.VODONIK 6% . CELULOZA ČINI SKELET MREŽE ZIDOVA ĆELIJE U KOJOJ SE NALAZE HEMICELULOZA I LIGNIN. POZNAVAJUĆI VRSTE DRVETA I PRIMENJUJUĆI U OBRADI RAZLIČITE TEHNIČKO. ŠIRINA BOJA I RASPORED GODOVA DAJU KARAKTERISTIČNU SLIKU TJ. U KVALITET DRVETA SE UBRAJAJU: . PLODOVIMA. U DRVETU SMOLA POVEĆAVA ZAPREMINSKU MASU. ŠEĆER.ESTETSKA .MANE TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA SVOJSTVA DRVETA 1. PLASTIČNE MASE. ELASTIČNIJA I MANJE UPIJA VODU). HRAST I KESTEN SADRŽE NAJVIŠE TANINA.

VLAŽNOST DRVETA JE NEGATIVNO SVOJSTVO A VLAGA SE IZ DRVETA ODSTRANJUJE PRIRODNIM SUŠENJEM NA VAZDUHU ILI U SUŠARAMA ČIME SE VLAGA STABILIZUJE NA 12-18%. POVRŠINSKOM ZAŠTITOM –PREMAZIVANJEM ULJIMA. ŽILAVOST DRVETA JE OTPOR KOJI DRVO PRUŽA UDARNOM DEJSTVU SILE. ZAPREMINSKA MASA DRVETA ZAVISI OD VRSTE DRVETA. BOJU I ČVRSTOĆU). BOJAMA . LIPA. BREZA. LAKOVIMA. A SLABO ELESTIČNA SU BOR I TOPOLA. PRERADOM TRUPACA DOBIJAJU SE PROIZVODI PRIMARNE PRERADE : REZANA GRAĐA.SJAJ I . CEPANJEM. IMPREGNACIJOM. POD HIDROSKOPSKIM SVOJSTVOM SE PODRAZUMEVA SPOSOBNOST DRVETA DA UPIJE VLAGU. VRLO ELASTIČNO DRVO JE BAGREM. GREDE. I RAZNE VRSTE PLOČA. SEČENJEM.3. LETVE. SAVIJANJU. ELASTIČNO DRVO SU ORAH. TESANJEM. SUŠENJEM. 5. 35 .ELASTIČNOST JE SVOJSTVO DRVETA DA POD SPOLJNJIM DEJSTVOM SILE PROMENI OBLIK I PO PRESTANKU SILE SE VRATI U PRVOBITNI OBLIK.MEHANIČKA SVOJSTVA DRVETA RAZLIKUJEMO SLEDEĆA MEHANIČKA SVOJSTVA DRVETA.JAČINA JE OTPOR KOJI DRVO PRUŽA KIDANJU. OBLA GRAĐA I SITNO TEHNIČKO DRVO.GREŠKE U DRVETU GREŠKE MOGU NASTATI PRILIKOM RASTA. REZANA GRAĐA SE DOBIJA REZANJEM TRUPACA U: DASKE. BRUŠENJEM RENDISANJEM I TO U PROIZVODE ILI POLU PROIZVODE. NEPRAVILNIM POSTUPKOM PRILIKOM PRERADE . ŠTO JE DRVO VLAŽNIJE I ŽILAVOST JE VEĆA.TEKSTURU ČINE RASPORED I ŠIRINU GODOVA . 2.BOJA MOŽE BITI OD BLEDO ŽUĆKASTE DO CRVENKASTO BELA .ESTETSKA SVOJSTVA DRVETA NAJZNAČAJNIJA ESTETSKA SVOJSTVA DRVETA SU: . TRAJNOST DRVETA TRAJNOST DRVETA JE PRIRODNO SVOJSTVO DA ŠTO DUŽE ZADRŽI PRIRODNA SVOJSTVA (ANATOMSKU GRAĐU. GUSTINE DRVNE MASE SADRŽAJA VODE. PRI SEČI I ČUVANJU DRVETA 7.FIZIČKA SVOJSTVA DRVETA NAJZNAČAJNIJE FIZIČKO SVOJSTVO DRVETA JE ZAPREMINSKA MASA I HIGROSKOPNOST (VLAŽNOST) KAO FIZIČKO-HEMIJSKO SVOJSTVO DRVETA. . 4.TVRDOĆA JE OTPOR KOJI PRUŽA DRVO PRI PRODIRANJU DRUGOG TELA U NJEGOVU MASU. BREST. PRITISKU ILI DRUGOM DEJSTVU SILA . LJUŠTENJEM. TRAJNOST DRVETA SE MOŽE PRODUŽITI KONZERVISANJEM. ANTISEPTIČKIM SREDSTVIMA.PROIZVODI MEHANIČKE PRERADE DRVETA DRVO SE MEHANIČKI PRERAĐUJE: REZANJEM. .FINOĆA SE NAJLAKŠE OCENJUJE PO POPREČNOM PRESEKU 6. FURNIRI. ZA MEHANIČKU PRERADU SE UPOTREBLJAVA TEHNIČKO DRVO I TU SE SVRSTAVAJU TRUPCI.

A NJIHOVA RAZLIKA JE ŠTO JE PLEMENITI FURNIR DEBLJINE 2mm I ISKORIŠĆENO JE ESTETSKO SVOJSTVO DRVETA. CELOFANA LAKOVA. CELULOZA DOBIJENA OVIM POSTUPKOM SE KORISTI ZA IZRADU PAPIRA ZA AMBALAŽU KARTONA I LEPENKE. ALKALNIM (SULFATNIM) POSTUPKOM SE PRERAĐUJU SVE VRSTE DRVETA NEKVALITETNOG DRVETA. BOLNICE.OTPADNI PAPIR SPOREDNE SIROVINE ZA DOBIJANJE PAPIRA SU: . IZDVAJANJE CELULOZNIH VLAKANA ZA DOBIJANJE CELULOZE NAJVIŠE SE KORISTI KISELI BISULFATNI POSTUPAK I TO UGLAVNOM SE OVIM POSTUPKOM PRERAĐUJE DRVO U CELULOZU KOJE IMA POVEĆANU KOLIČINU SMOLE U SEBI. VLAKANA. LAKOVA. ZA JAVNE OBJEKTE. HOTELE). PREDNOST ŠPERPLOČE U ODNOSU NA PUNO DRVO ISTE DEBLJINE JE U TOME ŠTO JE ZNATNO VEĆE ČVRSTOĆE A UPOTREBLJAVA SE U INDUSTRIJI NAMEŠTAJA.PUNILA GIPS I KREDA DO 40% . OSNOVNE SIROVINE ZA DOBIJANJE PAPIRA SU: . EKSPLOZIVA I DRUGIH PROIZVODA.I ODGOVARAJUĆE TEMPERATURE I PRITISKA SLABE VEZE MEĐU VLAKNIMA DRVETA I NECULOZNE MATERIJE SE RASTVARAJU A CELULOZNE U VIDU VLAKANA OSTAJU. SLEPI FURNIRI SU DEBLJINE 2-4mm I UPOTREBLJAVAJU SE ZA PROIZVODNJU SLEPLJENIH PLOČA. VISKOZE. ŽETVENI OSTACI TRAVA. DRVNO SIRĆE I KATRAN. DRVENI UGALJ. SUVOM DESTILACIJOM UGLJA SE DOBIJA GORIVI GAS. KORISTI SE U PROIZVODNJI PAPIRA.2-4mm. OVA CELULOZA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU PAPIRA. PROIZVODNJA PAPIRA PAPIR JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA SLEPLJIVANJEM MEĐUSOBNO ISPREPLETANIH BILJNIH VLAKANA UZ DODATAK PUNILA. ONE SU MNOGO LAKŠE NEGO PUNO DRVO I UPOTREBLJAVAJU SE U GRAĐEVINARSTVU I INDUSTRIJI NAMEŠTAJA. 3.LEPAK SKROBNI ILI TUTKALO . EVENTUALNO DRUGIH POMOĆNIH SIROVINA I BOJE. KANCELARIJSKI.DRVENJAČA SE DOBIJA BRUŠENJEM DRVETA –FINA PILJEVINA . VLAKNASTE-LESONIT PLOČE SU PLOČASTI PROIZVODI IZRAĐENI OD DRVENIH VLAKANACA SA DODATKOM VEZIVNIH MATERIJA (LEPILA). ŠKOLE. NAJZNAČAJNIJE MESTO U MEHANIČKOJ PRERADI DRVETA ZAUZIMA PROIZVODNJA NAMEŠTAJA (KUĆNI. STOLARSKE PLOČE ILI PANEL PLOČE SE IZRAĐUJU TAKO ŠTO SE IZMEĐU DVA SLOJA FURNIRA STAVLJAJU MEĐUSOBNO SLEPLJENE LETVICE. PROIZVODI HEMIJSKE PRERADE DRVETA OSNOVNI OBLICI PRERADE DRVETA SU DESTILACIJA I DOBIJANJE CELULOZE DESTILACIJA JE TERMIČKO RAZLAGANJE DRVETA I ODVIJA SE NA TEMPERATURI OD 380 STEPENI BEZ PRISUSTVA VAZDUHA A NAZIVA SE JOŠ I SUVA DESTILACIJA ILI PIROLIZA ILI POUGLJAVANJE DRVETA. DRVO SE ISCEPKA NA KOMADE VELIČINE 2 -4 cm A ZATIM UBACI U AUTO KLAV (KOTAO) I UZ PRISUSTVU HEMIKALIJA. IVERICA SU PLOČE KOJE SE DOBIJAJU OD ISITNJENOG IVERJA MEĐUSOBNIM SLEPLJIVANJEM UZ DODATAK VEZIVNOG SREDSTVA (VEŠTAČKE SMOLE) A PROCES SE ODVIJA NA POVIŠENOM PRITISKU I TEMPERATURI.CELULOZA .BOJE SINTETIČKOG POREKLA 36 . LEPAKA. CELULOZA JE NAJVAŽNIJI PROIZVOD HEMIJSKE PRERADE DRVETA. ONE SU TVRDE I OTPORNE NA PRITISAK. FURNIRSKE PLOČE (ŠPER PLOČE) SE PROIZVODE UNAKRSNIM SLEPLJIVANJEM NEPARNOG BROJA SLEPIH FURNIRA. RAZLIKUJU SE PLEMENITI I SLEPI FURNIRI.FURNIRI SU TRANKI LISTOVI DEBLJINE 0.

UKUPNA ZAPREMINA VODE NA ZEMLJI JE OKO 1. DEBLJINA. NAKON TOGA PAPIR SE NAMOTAVA NA VALJKE ILI SEČE NA FORMATE. FIZIČKA SVOJSTVA PAPIRA -I ZGLED .BEZ VODE NE BI BILO ŽIVOTA JER JE ONA SASTAVNI DEO SVAKOG ŽIVOG BIĆA. . GODINE BROJ STANOVNIKA NA ZEMLJI ĆE SE POVEĆATI ZA 3 MILIJARDE A SAMIM TIM ĆE SE POVEĆATI POTROŠNJA VODE ZA 70%.PISAĆI PAPIR . KUVANJE I PRANJE ) GODIŠNJE POTREBNO 1700 KUBNIH METARA VODE. ČOVEK NE BI MOGAO BEZ VODE DA IZDRŽI DUŽE OD TRI DANA. REKE) -PODZEMNA (IZVORI.. VRŠI SE SUŠENJE PAPIRA. MOŽE DA SE VRŠI I DORADA PAPIRA NA PRIMER IMPREGNIRANJE VOSKOVIMA.. OD UKUPNE POVRŠINE PLANETE ZEMLJE POD VODOM SE NALAZI OKO 76%. CIGARET.ISTEGLJIVOST .5%. VRSTE PAPIRA .OMOTNI PAPIR.ROTO PAPIR KOJI SE KORISTI ZA ŠTAMPANJE NOVINA. U AUTO KLAVU SE PAPIRNA MASA MEŠA.SPECIJALNI PAPIRI: FILTER.GRAMAŽA. PRITISAK KVALITET PAPIRA DEFINIŠU:GUSTINA.. U PROCESIMA PROIZVODNJE ZNAČAJNU ULOGU IGRA VODA JER SKORO DA NEMA INDUSTRIJSKE GRANE U ČIJI PROCES NE ULAZI VODA KAO OSNOVNA ILI POMOĆNA SIROVINA.OTPORNOST NA :CEPANJE.400 MILIONA KVADRATNIH KILOMETARA.PROPUSTLJIVOST NA VODU MEHANIČKA SVOJSTVA PAPIRA . SAVIJANJE. U MNOGIM TEHNOLOŠKIM POSTUPCIMA VODA SLUŽI KAO MEDIJUM ZA HLAĐENJE.PORED OSNOVNIH I SPOREDNIH SIROVINA ZA PROIZVODNJU PAPIRA POTREBNO JE IMATI VELIKE KOLIČINE VODE. VODA ZA PIĆE I INDUSTRIJSKA VODA NAJRASPROSTRANJENIJE JEDINJENJE NA ZEMLJI JE VODA.GLATKOĆA . PRIRODNE VODE U PRIRODI VODA SE NALAZI KAO : -POVRŠINSKA (OKEANI.5% A NA SLATKU-ZA PIĆE SVEGA 2. KAŠASTA MASA SE IZLIVA NA VIBRACIONA SITA U OBLIKU „BESKRAJNE „ TRAKE KAKO BI SE VODA OSTRANILA A UJEDNO SE FORMIRA I PAPIRNA TRAKA. OD TOGA NA SLANU VODU OTPADA 97. . FOTO. DOBIJANJE VODENE PARE ITD.. RASTVARANJE. VRELA. DUBINSKA VODA) 37 . A UZ POMOĆ JEŽ VALJAKA VRŠI SE RAZVLAKIVANJE –PRETVARANJE MASE U KAŠU I UJEDNO VALJCI ODSTRANJUJU KVRŽICE. FORMAT. PREMA PREDVIĐANJIMA DO 2050. I GLAČANJE TOPLIM VALJCIMA DO SADRŽAJA VLAGE OD 6%. JEZERA. PRENOS TOPLOTE.ŠTAMPARSKI PAPIR . ISPIRANJE. MORA.DEKORATIVNI PAPIR . STUDIJA SVETSKE BANKE NAVODI DA JE PROSEČNOJ OSOBI ZA ZADOVOLJENJE POTREBA (PIĆE.

MIRIS . POVRŠINSKE VODE KARAKTERIŠE PROMENLJIVOST TEMPERATURE OD 0 DO 30 STEPENI. GRUBE GLINE) I . OTPADNE VODE U SEBI SADRŽE PATOGENE BAKTERIJE. TVRDOĆA SE IZRAŽAVA PREKO KOLIČINE MILIGRAMA (mg) KALICJUMKARBONATA U 1 LITRI VODE.ORGANOLEPTIČKIH . SILIKATE . ONA U SEBI SADRŽI MATERIJE (NEČISTOĆU) KAO ŠTO SU: . VIRUSE I PARAZITE KOJI SU UZROČNICI RAZNIH OBOLJENJA. -VEOMA MEKA OD (0 DO 70 mg) DO VEOMA TVRDE 540 mg KALCIJUMKARBONATA U LITRI VODE. KOD PODZEMNIH VODA TEMPERATURA JE OKO 10 STEPENI.) JE REGULISAN PRAVILNIKOM O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE. HEMIJSKI POKAZATELJI KVALITETA VODE ZAVISE OD VRSTE I KOLIČINE RASTVORENIH MATERIJA U VODI.RASTVORENI GASOVI: KISEONIK. TEMPERATURA PRIRODNIH VODA KAO FIZIČKI POKAZATELJ ZAVISI OD MESTA GDE SE NALAZI I OD GODIŠNJEG DOBA.ČESTICE U SUSPENDOVANOM OBLIKU (PESKA.BIOHEMIJSKA POTREBA KISEONIKA JE KOLIČINA KISEONIKA U mg/l POTREBNA DA SE U DATOM VREMENSKOM PERIODU OBEZBEDI OKSIDACIJA BIORAZGRADIVIH MATERIJA. KREČNJAKA. SA KOLIČINOM KISEONIKA UTROŠENOM ZA 5 DANA INKUBACIJE. AZOT AMONIJAK) . UGLJENDIOKSID. SNEG I DRUGE PADAVINE) U PRIRODI NEMA HEMIJSKI ČISTE VODE. 38 . .FIZIČKIH .ORGANSKE MATERIJE.BOJA-ZAMUĆENOST UKOLIKO VODA POSEDUJE NEKE OD OVIH KARAKTERISTIKA TREBA JE PRERADITI.-ATMOSFERSKA (KIŠNICA. PRIRODNE VODE SADRŽE NEPATOGENU MIKRO-BIOLOŠKU POPULACIJU. HUMUSNE I TRESETNE SUPSTANCE MIKROORGANIZME.MINERALNE SOLI (KARBONATE.HEMIJSKA POTREBA KISEONIKA.UKUS .ORGANSKE SASTOJKE.HEMIJSKIH I BIOLOŠKIH POKAZATELJA U ORGANOLEPTIČKE POKAZATELJE SPADAJU SLEDEĆA SVOJSTVA VODE: . . OZNAČAVA POTREBNU KOLIČINU KISEONIKA ZA OKSIDACIJU ORGANSKIH I NEORGANSKIH PRIMESA KOJI SE LAKO OKSIDIŠU (DVOVALENTNO GVOŽĐE SULFITI) . HLORIDE SULFATE. POKAZATELJI KVALITETA VODE KVALITET VODE SE ODREĐUJE NA OSNOVU: . TU SPADAJU : -TVRDOĆA VODE. AKO NISU TERMALNE VODE KOD KOJIH JE TEMPERATURA IZNAD 37 STEPENI. GDE SE PODRAZUMEVA SADRŽAJ KALCIJUMOVIH MAGNEZIJUMOVIH JONA. BIOLOŠKI POKAZATELJI KVALITETA VODE ODREĐUJU VRSTE I BROJ ORGANIZAMA KOJI ŽIVE U PRIRODNOJ VODI. ZA POTPUNU OKSIDACIJU POTREBNO JE 21 ILI 28 DANA ALI IZ PRAKTIČNIH RAZLOGA JE USVOJENO JE DA SE ZAMENI SA 5 DANA TJ. SADRŽAJ POJEDINIH HEMIJSKIH ELEMENATA (UGLJENDIOKSIDA. ALKOHOL. GVOŽĐA MANGANA SULFATA AZOTA. ORGANSKE KISELINE.

NAJČEŠĆE SE KAO METOD UKLANJANJA GVOŽĐA I MANGANA KORISTI AERACIJA. VODA ZA NAPAJANJE PARNIH KOTLOVA NE SME DA SADRŽI ČESTICE I NE SME DA IMA VISOKU KARBONATNU TVRDOĆU ALI I SASTOJKE KOJI IZAZIVAJU KOROZIJU KOTLOVA I ZBOG TOGA OVA VODA OBAVEZNO PODLEŽE OMEKŠAVANJU.DEFERIZACIJA I DEMANGANIZACIJA .PROCESNA VODA . ZATIM. X ZRACIMA I ULTRAZVUKOM. TOKOM AERACIJE VODA SE RASPRŠAVA I U NJU UVODI KISEONIK POTREBAN ZA OKSIDACIJU A ISTOVREMENO POTISKUJE UGLJENDIOKSID ŠTO POGODUJE IZDVAJANJU GVOŽĐA I MANGANA. TEHNOLOŠKA VODA U KOLIKO SE KORISTI KAO VODA ZA PRANJE SIROVINA ILI POSUĐA U KOME SE SPRAVLJAJU NAMIRNICE ZA JELO MORA IMATI KVALITET VODE ZA PIĆE.BISTRENJE FILTRACIJOM . NA PRIMER KORISTI SE U PREHRANBENOJ INDUSTRIJI I TREBA DA JE ODREĐENOG KVALITETA. ZA TO SE KORISTI . MUTNOĆA I BAKTERIJE.PROIZVODNJA VODE U GRADSKOM VODOVODU ZA DOBIJANJE VODE ZA PIĆE KORISTE SE REČNE I DUBINSKE (ARTERSKE) VODE .DEZINFEKCIJA HEMIJSKIM AGENSIMA (HLOR.TEHNOLOŠKA VODA . NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJU SLEDEĆI POSTUPCI OBRADE : . VODONIK-PEROOKSID) . DEFERIZACIJA I DEMANGANIZACIJA SU PROCESI UKLANJANJA GVOŽĐA I MANGANA IZ VODE JER ONI VODI DAJU BLJUTAV UKUS ALI SU OVI SASTOJCI NEPOŽELJNI I U INDUSTRISKIM VODAMA JER IH ODREĐENE BAKTERIJE TROŠE TE NJIHOVI PROIZVODI PRETE DA POTPUNO ZATVORE PRESEK CEVOVODA.KOTLOVSKA-NAPOJNA VODA. U NEKIM SLUČAJEVIMA VODU ZA PIĆE JE POTREBNO OMEKŠATI. VEOMA MALA KOLIČINA VODE ZA PIĆE SE DOBIJA PRERADOM ( DESALINIZACIJOM) ISTIH PRE SVEGA IZ EKONOMSKIH RAZLOGA. PROPUŠTANJE VODE KROZ SLOJ ZRNASTOG MATERIJALA OBIČNO PESKA ILI UGLJENE PRAŠINE DA BI SE ODSTRANILE ZAOSTALE ČESTICE KOJE SE NISU ISTALOŽILE ALI I SMANJILA KOLIČINA BAKTERIJA. DA BI SE VODA KORISTILA ZA PIĆE (SEM ČISTE IZVORSKE VODE) ONA MORA DA SE PRERADI TJ.DEZINFEKCIJA TOPLOTOM . OZON.ONA MORA ISPUNJAVATI SVE USLOVE HIGIJENSKE I MIKROBIOLOŠKE ISPRAVNOSTI. . OVAJ TEHNOLOŠKI POSTUPAK SE SASTOJI IZ: KOAGULACIJE GDE SE NEKE MATERIJE KOJE SE TEŠKO TALOŽE PREVODE U TALOŽNI OBLIK A KAO KOAGULANTI SLUŽE SULFATI ALUMINIJUMA I GVOŽĐA. PREČISTI. RADI SPREČAVANJA KARIJESA VODI SE DODAJU JEDINJENJA FLUORIDA. U TALOŽNICIMA SE VRŠI TALOŽENJE U OBLIKU MULJA. KAO PROCESNA VODA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI KORISTITI SE VODA ZA PIĆE. SE VRŠI FILTRACIJA TJ. KORIŠĆENJE VODE U INDUSTRIJI U INDUSTRIJI SE KORISTE SLEDEĆE VRSTE VODE: . PROCESNA VODA UČESTVUJE U PROIZVODNOM PROCESU ILI SE KORISTI KAO SIROVINA.DEZINFEKCIJA FILTRACIJA SLUŽI DA SE IZ VODE ODSTRANE OBOJENOST. DEZINFEKCIJA VODE SE VRŠI DA BI SE IZ NJE UKLONILI PATOGENI MIKROORGANIZMI.DEZINFEKCIJA ULTRAVIOLETNIM ZRACIMA. 39 . IAKO SE 97% VODE NA ZEMALJSKOJ KUGLI NALAZI U MORIMA I OKEANIMA.

NATRIJUMHLORIDA I DR. OTPADNE VODE NAKON UPOTREBE VODE U INDUSTRIJI ILI U DOMAĆINSTVIMA ISTU JE POTREBNO PRERADITI JER SADRŽI ŠTETNE MATERIJE PO ZDRAVLJE LJUDI I NJEGOVU OKOLINU.KARAKTERISTIKE ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE ORGANSKA HEMIJSKA INDUSTRIJA OBUHVATA PROIZVODE BAZNIH I FINALNIH HEMISKIH PROIZVODA OD SIROVINA NAFTE. NAJVAŽNIJE GRUPE FINALNIH PROIZVODA ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE SU: . KAO TALOŽNO SREDSTVO KORISTI SE KREČ U OBLIKU KREČNE VODE ILI SODA. DA BI SE OTPADNA VODA PREČISTILA POTREBNO JE UTVRDITI NJEN HEMIJSKI SASTAV I KOLIČINU SUSPENDOVANIH MATERIJA SUVOG OSTATKA. PROIZVODI ORGANSKE HEMIJSKE INDUSTRIJE 1. KISELOST I U NJEMU SE RAZVIJAJU ŽIVI ORGANIZMI KOJI SE HRANE ORGANSKIM ZAGAĐIVAČIMA IZ NEČISTE VODE. PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA POSTOJE TRI POSTUPKA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA: .BIOLOŠKI POSTUPAK MEHANIČKI POSTUPAK PREČIŠĆAVANJA VODE SE SASTOJI U TOME DA SE ONA ODVODI U BASENE GDE SE POSLE IZVESNOG VREMENA IZ NJE NA DNO TALOŽI SUSPENDOVANA NEČISTOĆA. GASA.ZA OMEKŠAVANJE VODE SE KORISTE. MENJAČI JONA SU SUPSTANCE KOJE IMAJU SPOSOBNOST IZMENE SVOJIH JONA SA EKVIVALENTNOM KOLIČINOM JONA MINERALNIH SOLI IZ VODE. PRITISAK. AMONIJAKA ITD. UGALJA.. U TALOŽNICIMA SE BIOLOŠKI MULJ TALOŽI ILI SE PAK POSTUPKOM FILTRACIJE PREČIŠĆAVA VODA KOJA SE MOŽE ISPUSTATI U PRIRODU. HEMIJSKI POSTUPAK JE SKUP A ZASNIVA SE NA TALOŽENJU I NEUTRALISANJU ZAGAĐIVAČA POMOĆU HEMIKALIJA. DRVETA. OTPADNE VODE SE UVODE U BIOLOŠKI REAKTOR U KOME SE REGULIŠE TEMPERATURA.MEHANIČKI POSTUPAK . OVO JE PRVA FAZA A ZATIM SE POTPUNO OMEKŠAVANJE VODE IZVODI IZMENJIVAČIMA JONA ILI DESTILACIJOM-KOJA JE SKUPA PA SE RETKO KORISTI. 40 .PRIPREMA VODE ZA KORIŠĆENJE U INDUSTRIJI PRVENSTVENO SE MISLI NA UKLANJANJE KOMPONENTI KOJE VODI DAJU „TVRDOĆU“.NA KRAJU DOBIJAMO SKORO DESTILIZOVANU VODU.HEMIJSKI POSTUPAK . NAKON OVOGA SE VRŠI REGENERACIJA MENJAČA JONA OBIČNO RAZBLAŽENOM HLOROVODONIČNOM KISELINOM . TEŠKIH METALA.POLIPLASTI (PLASTIČNE MATERIJE). KOLIČINU DETERDŽENATA. BIOLOŠKI POSTUPAK SE ZASNIVA NA MIKROBIOLOŠKOM RAZARANJU ZAGAĐIVAČA DEJSTVOM MIKROORGANIZAMA I ENZIMA. -HEMIJSKI AGENSI -IZMENJIVAČI JONA OMEKŠAVANJE VODE HEMIKALIJAMA SE SVODI NA PREVOĐENJE SOLI KALCIJUMA I MAGNEZIJUMA U TEŽE RASTVORENE OBLIKE KOJI SE TALOŽE I UKLANJAJU FILTRIRANJEM.

HEMIJSKA VLAKNA. ZAGAĐIVAČI VODENIH TOKOVA I ZEMLJIŠTA SU: . ČAĐ. HEMIJSKE REAKCIJE ZA DOBIJANJE SINTETIČKIH POLIMERA SU.PESTICIDI. KAUČUK TEHNOLIŠKI PRINCIPI SINTEZE POLIMERA POLIMERNI MOLEKULI SINTETIZUJU SE HEMIJSKIM REAKCIJAMA IZ ODGOVARAJUĆIH MONOMERA. SMOG JEDINJENJA OLOVA) ZNAČAJNU ULOGU U ZAŠTITI I UNAPREĐENJU ČOVEKOVE SREDINE IGRAJU EKOGENE TEHNOLOGIJE KOJE NA NAJRACIONALNIJI NAČIN ISKORIŠĆAVAJU SIROVINE I ENERGIJU I SPREČAVAJU NASTAJANJE ČVRSTIH.BAZE..PRIRODNE POLIMERE. . . . TJ. . .MODIFIKOVANE PRIRODNE POLIMER.SINTETIČKI KAUČUK. . CELULOZA.UGLJEN MONOKSID. MEĐUSOBNIM POVEZIVANJEM OD NEKOLIKO STOTINA DO VIŠE HILJADA MONOMERA.UGLJEN DIOKSID. VISOK STEPEN AUTOMATIZACIJE. . -TEŠKI METALI OD „HRANJIVIH“ MATERIJA U PRIRODU DOSPEVAJU FOSFATI KOJI POSPEŠUJU RAST ALGI KOJE IZ VODE TROŠE KISEONIK. VISOKA INVESTICIONA ULAGANJA. SKROB. .HLOR. POLIMERI SE DELE NA: . -POLIMERIZACIJA 41 . .VELIKI BROJ NOVIH PROIZVODA. OVE TEHNOLOGIJE SU VRLO SKUPE PA SE PRIMENJUJE KONVECIONALNA UZ IZGRADNJU POSEBNIH UREĐAJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH MATERIJA. EKONOMIČNOST ISKORIŠĆENJA SIROVINA.SREDSTVA ZA PRANJE.KISELINE.AEROSOLI (LETEĆI PEPEO. ZEMLJIŠTE I ATMOSFERU. .LAKOVI I ORGANSKE HEMIKALIJE.SINTETIČKE POLIMERE. . ZAGAĐIVAČI VAZDUHA SU: . ORGANSKU HEMIJSKU INDUSTRIJU KARAKTERIŠU: VISOKOSTRUČNI KADROVI KOJI SU U NJOJ ZAPOSLENI.OKSIDI SUMPORA I AZOTA.BOJE. . . MNOGA PRIRODNA JEDINJENJA SU POLIMERNOG TIPA NA PRIMER BELANČEVINE. VISOKOMOLEKULARNI MATERIJALI-POLIMERI POLIMERI SU MATERIJE KOJE SE SASTOJE OD VEOMA DUGIH LANČANIH MOLEKULA U KOJIMA SU ATOMI POVEZANI ČVRSTIM KOVALENTNIM VEZAMA. PROBLEM JE ŠTO OVA VRSTA PROIZVODNJE NAJVIŠE I NAJDRASTIČNIJE ZAGAĐUJE VODENE TOKOVE. TEČNIH I GASOVITIH OTPADAKA.FENOLI.

NAJČEŠĆE SE IZRAĐUJE U VIDU GRANULA ILI PRAHA A DALJE SE VRŠI NJENA PRERADA U PROIZVODE.. . KORISTE SE ORGANSKA JEDINJENJA: AZOTA.-POLIKONDEZACIJA POLIMERIZACIJA JE LANČANA HEMIJSKA REAKCIJA POVEZIVANJEM MOLEKULA MONOMERA KOJI SADRŽE NEZASIĆENU VEZU. KAOLIN.ANTISTATICI SE DODAJU RADI SMANJENJA STATIČKOG ELEKTRICITETA. ČAĐ. DODACI KOJI SE DODAJU PRI IZRADI PLASTIČNE MASE . FILMOVI. TALK. KATALIZATORIMA ILI SVETLOŠĆU. . CEVI I TUBE.RAZLIČITA PUNILA U KOLIČINI OD 10-50% KOJA PLASTICI DAJU MASIVNOST I SMANJUJU POTROŠNJU ENERGIJE. NA PRIMER POLIMER KOJI SADRŽI AMIDNU GRUPU NAZIVA SE POLIAMID. KAO PUNILA SE KORISTE: GLINA. UPOTREBLJAVAJU SE SOLI METALA :CINKA. KORISTE SE RAZLIČITE MATERIJE NA PRIMER BENZOFON KOJI UPIJA UV-ZRAKE I RASIPAJU ENERGIJU TE NE DOLAZI DO RAZLAGANJAQ POLIMERA.. . POLIMERNI LANAC RASTE VRLO BRZO ZA OKO JEDNU SEKUNDU.EKSPANDIRANJE. POLIKONDEZACIJA SE INDUSTRIJSKI IZVODI U RASTVORU UZ DODATAK KATALIZATORA. HROMA.EKSTRUZIONO DUVANJE. I POBOLJŠAVAJU JOJ MEHANIČKA SVOJSTVA. PLOČE I FILMOVI SE PROIZVODE KROZ ŠIROKE MLAZNICE I 42 . GLICEROL I DRUGA TEŠKO ISPARLJIVA I NEZAPALJIVA ORGANSKA JEDINJENJA. NAČINI IZRADE PREDMETA OD PLASTIKE PREDMETI OD PLASTIKE SE MOGU PROIZVODITI NA RAZLIČITE NAČINE I TO: .EKSTRUZIJA . PRITISKOM. METALI U PRAHU. U TOKU SPAJANJA MONOMERA POLIMERIZACIJOM NE IZDVAJAJU SE SPOREDNI PROIZVODI.UBRIZGAVANJE U KALUP. LANČANA REAKCIJA NASTAJE PREDHODNIM INICIRANJEM MONOMERA TOPLOTOM. ONI UTIČU I NA OTPORNOST PREMA TOPLOTI I STARENJU. KORISTI SE PARAFINSKO ULJE. . .PIGMENTI I BOJILA SE DODAJU RADI POBOLJŠANJA ESTETSKOG SVOJSTVA. . POLIMERA KOJI SE DOBIJA POLIKONDEZOVANJEM DOBIJA NAZIV NA OSNOVU KARAKTERISTIČNIH GRUPA. POLIPLASTI –PLASTIČNE MASE POLIPLASTI ILI PLASTIČNE MASE SU MATERIJE KOJE KAO OSNOVNU KOMPONENTU SADRŽE POLIMERNU SUPSTANCU UZ DODATAK RAZLIČITIH ADITIVA KOJI POBOLJŠAVAJU SVOJSTVA PROIZVODA. GVOŽĐA. POLIMER DOBIJEN REAKCIJOM POLIMERIZACIJE DOBIJA NAZIV TAKO ŠTO SE ISPRED NAZIVA MONOMER DODA PREFIKS POLI PA NA PRIMER POLIMER DOBIJEN IZ MONOMERA ETILENA NAZIVA SE POLIETILEN. EKSTRUZIJA SE SASTOJI U POTISKIVANJU ZAGREJANE PLASTIČNE MASE KROZ OTVORE ODREĐENOG OBLIKA..OMEKŠIVAČI SE DODAJU OD 10-50% DA BI SNIZILI VISKOZITET POLIPLASTA NA POVIŠENOJ TEMPERATURI ČIME SE OMOGUĆAVA LAKŠA PRERADA I DOBIJANJE BOLJE FLEKSIBILNOSTI.STABILIZATORI SU MATERIJE KOJE SE DODAJU DO 10% RADI POVEĆANJA OTPORNOSTI POLIMERA NA DEGRADACIJU KOJA MOŽE NASTATI POD UTICAJEM ULTRALJUBIČASTOG ILI TOPLOTNOG ZRAČENJA. . SINTETIZOVANA PLASTIČNA MASA-POLUPROIZVOD.KALANDROVANJE. NAKON TOGA SE IZRAĐEN PREDMET PROVODI KROZ VODU ILI VAZDUŠNO KUPATILO DA BI PREDMET OČVRSNUO. OVIM POSTUPKOM SE PROIZVODE: PLOČE.

PENASTA PLASTIČNA MASA SE UGLAVNOM KORISTI KAO IZOLACIONI MATERIJAL ALI I U INDUSTRIJI NAMEŠTAJA ZA PRAVLJENJE DUŠEKA. POSLEDNJIH GODINA PORAST PROIZVODNJE I POTROŠNJE POLIETILENTEREFTALAT. SMATRA SE DA ĆE U AVIO INDUSTRIJI ZAMENITI METALNE DELOVE U PROCENTU I DO 65%. ZA VRŠENJE IZOLACIJE. PREKIDAČI. NAKON OČVRŠĆAVANJA PROIZVOD SE VADI IZ KALUPA. POLIETILEN JE POLIMERIZOVANI PROIZVOD ETILENA. U PROIZVODNJI POLIETILENA PRIMENJUJU SE DVA OSNOVNA POSTUPKA: POLIMERIZACIJA NA VISOKOM PRITISKU OD 100-300 MPa I TEMPERATURI OD 200 STEPENI I DOBIJA SE POLIETILEN NISKE GUSTINE. TVRD JE I ŽILAV. TOPLOTNIM I MEHANIČKIM SVOJSTVIMA KORISTI SE IZRADU BOCE ZA PAKOVANJE VODE DOK ZA PIVO NISU POGODNE JER MU POGORŠAVA UKUS. UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU CEVI. POLIPROPILEN DOBIJA SE POLIMERIZACIJOM PROPILENA NA NISKOM PRITISKU. ZAHVALJUJUĆI DOBRIM HEMIJSKIM. 5. UVEĆAVA JOJ SE ZAPREMINA TRIDESET DO ČEDRDESET PUTA. UPOTREBLJAVAJU SE U PROIZVODNJI LEPILA LAKOVA I BOJA.HLAĐENJEM NA VALJCIMA DOK SE CEVI I TUBE OBLIKUJU POMOĆU KOMPRIMOVANOG VAZDUHA I ODGOVARAJUĆEG KALUPA.POLIVINILHLORID-PVC OTPORAN NA VLAGU. 2. EPOKSIDNE SMOLE. POLIESTRI UPOTREBLJAVAJU SE KAO KONSTRUKTIVNI MATERIJALI ZA MANJE PLOVNE OBJEKTE.KORISTI SE U AVIO INDUSTRIJI JER JE LAK. POLIMERIZACIJOM NA NISKOM PRITISKU DO 20 MPa I TEMPERATURI OD 80 STEPENI DOBIJA SE POLIETILEN VISOKE GUSTINE KOMERCIJALNE OZNAKE PEGV. A ELEKTROTEHNICI KAO IZOLATOR. EKSPANDIRANJE SE VRŠI TAKO ŠTO SE PLASTIČNA MASA U VIDU GRANULA PREDHODNO IMPREGNIRA RASTVARAČEM A ZATIM ZAGREVA PRI ČEMU EKSPANDIRA TJ. FENOPLASTI ILI FENOLNE SMOLE SLUŽE ZA PROIZVODNJU TVRDIH PROIZVODA: BAKELITA GRLA ZA SIJALICE. KALENDROVANJE-VALJANJE SE PRIMENJUJE ZA PROIZVODNJU FILMOVA (PLOČASTIH MATERIJALA ČIJA JE DEBLJINA 0. KORISTI SE ZA IZRADU AMBALAŽE I PROIZVODA ŠIROKE POTROŠNJE I IZRADU CEVI. KOMERCIJALNA OZNAKA JE PENG. EKSTRUZIONO DUVANJE KORISTI ZA PROIZVODNJU PLASTIČNIH BOCA TAKO ŠTO SE ŽELJENI OBLIK DOBIJA UDUVAVANJEM KOMPRIMOVANOG VAZDUHA U KALUP. OD NJEGA SE IZRAĐUJU SINTETIČKA VLAKNA I AMBALAŽA. OTPORAN JE NA VLAGU. POSEDUJU HEMIJSKU OTPORNOST NA ATMOSFERSKE UTICAJE. 3 . IZRADU VEŠTAČKE KOŽE-SKAJA. 7. 4. KAUČUK I GUMA OSNOVNA SIROVINA ZA DOBIJANJE GUME JE KAUČUK. SKUP JE PROIZVOD. UTIČNICE. VISOKU TEMPERATURU DO 165 STEPENI I TVRD JE. A ALKOHOLNA PIĆA DUŽIM STAJANJEM U NJIMA POSTAJE JAČE (POVEĆAVA SE KONCENTRACIJA ALKOHOLA JER JE PROPUSTLJIVOST VODENE PARU KROZ NJIH VEĆA NEGO PARA ALKOHOLA). PREMA POREKLU MOŽE BITI PRIRODAN ILI SINTETIČKI 43 . UPOTREBLJAVA SE ZA IZRADU FILMOVA I FOLIJA –KAO AMBALAŽNI MATERIJAL. UBRIZGAVANJA RASTOPLJENA PLASTIČNA MASA VRŠI SE POD PRITISKOM U KALUPE. UDAR I HABANJE A I TEŠKO SU ZAPALJIVE.025 cm ). 6. U GRAĐEVINARSTVU ZA IZRADU TALASASTIH PLOČA. ZNAČAJNIJE VRSTE KOMERCIJALNIH POLIPLASTA 1. POSTUPAK SE ODVIJA TAKO ŠTO SE ZAGREJANA VISKOZNA MASA PROPUŠTA IZMEĐU PAROVA ZAGREJANIH VALJAKA . U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI. POLISTIREN JE PENAST I IMA PRIMENU U GRAĐEVINARSTVU KAO TEMIČKI IZOLATOR ILI ZA OBLAGANJE RASHLADNIH UREĐAJA. PET JE OTPORAN NA TOPLOTU PA SE MOŽE KORISTITI ZA IZRADU POSUDA KOJE MOGU IZDRŽATI TEMPERATURU DO 220 STEPENI U MIKROTALASNIM PEĆNICAMA.SKRAĆENO PET AMBALAŽA.

PREMA NAMENI SINTETIČKI KAUČUCI SE DELE NA: . POSTOJI VELIKI BROJ TIPOVA SINTETIČKIH KAUČUKA A NAGLASAK JE NA PROIZVODNJI: .TEČNIH KAUČUKA.. . KOD NAS POSTOJI FABRIKA ZA PROIZVODNJU SINTETIČKOG KAUČUKA U ELEMIRU KOD ZRENJANINA. PRAŠKASTI KAUČUK SE JEDNOSTAVNIJE PRERAĐUJU TEČNI KAUČUCI SU SLABIJIH MEHANIČKIH SVOJSTAVA U ODNOSU NA KLASIČNE ALI SE BRŽE I JEFTINIJE PRERAĐUJU. U KOLIKO JE DUŽE IZLOŽEN ISTIMA PRELAZI U GUSTU NEUPOTREBLJIVU MASU. PRIRODNI KAUČUK JE RASTEGLJIV I NJEGOVO IZDUŽENJE IZNOSI 700%. KOAGULISANI KAUČUK SE OBLIKUJE U PLOČE KOJE SE SUŠE. POLIIZOPREN.SINTETIČKI KAUČUCI SPECIJALNE NAMENE SU NITRILNI KOJI SE KORISTI ZA PROIZVODNJU GUMENIH ČAMACA I CISTERNI ZA TEČNO GORIVO ULJA I MASTI. PROIZVODNJA SE ZASNIVA NA ZASECANJU KORE KAUČKOVCA PRI ČEMU ON ISPUŠTA MLEČNO BELI SOK KOJI NAZIVAMO „LATEKS“. GLAVNI PROIZVOĐAČI PRIRODNOG KAUČUKA SU MALEZIJA SA 45% INDONEZIJA 26% I TAJLAND 10%. TEHNIČKE GUME ITD. TIPIČNI PRIMERI SU: POLIBUTADIEN.DOBIJANJE PRIRODNOG KAUČUKA PRIRODAN KAUČUK SE DOBIJA IZ SOKA TROPSKOG DRVETA KAUČKOVCA. PROIZVODNJA GUME GUMA JE PROIZVOD VULKANIZACIJE PRIRODNOG I SINTETIČKOG KAUČUKA. SINTETIČKI KAUČUK SINTETIČKI KAUČUK JE ZAJEDNIČKI NAZIV ZA VEĆI BROJ POLIMERA KOJI POKAZUJU SVOJSTVA SLIČNA PRIRODNOM KAUČUKU A MOGU SE PRERADITI U GUMU. NA OVAJ NAČIN SE DOBIJA KAUČUK KOJI JE REBRASTOG OBLIKA A POZNAT JE KAO REBRASTI DIMLJENI KAUČUK.MEŠANJE KAUČUKA SA DODACIMA . MRAVLJA KISELINA) ILI MIKROORGANIZMI PRI ČEMU NASTAJE KOAGULACIJA KAUČUKA. TALOŽENJA.PRAŠKASTIH I . POLIIZOBUTILEN. VULKANIZACIJA JE PROCES MEĐUSOBNOG VEZIVANJA MIKROMOLEKULA KAUČUKA U TRODIMENZIJALNU MREŽU U PRISUSTVU SREDSTAVA ZA VULKANIZACIJU (NAJČEŠĆE ELEMENATA SUMPORA I NJEGOVIH JEDINJENJA).33 KG. KORISTI SE ZA PROIZVODNJU PNEUMATIKA. NA SUNČEVOJ SVETLOSTI NIJE POSTOJAN KAO I NA TOPLOTI. TEHNOLOŠKI PROCES PRERADE KAUČUKA U GUMENE PROIZVODE SASTOJI SE IZ SLEDEĆIH FAZA: .. POSTOJI VIŠE POSTUPAKA. ZA TALOŽENJE KAUČUKA IZ „LATEKSA“ KORISTE SE HEMIJSKA SREDSTVA (SIRĆETNA. ZA IZDVAJANJE SIROVOG KAUČUKA IZ „LATEKSA“ SE MOŽE VRŠITI NA VIŠE NAČINA I TO: POSTUPKOM DIMLJENJA. . SUŠENJA ILI KOMBINOVANIM POSTUPKOM.MASTIFIKACIJA . OTPORAN JE I NA RASTVARAČE I UPOTREBLJAVA SE ZA ELEKTRIČNU IZOLACIJU.OBLIKOVANJE 44 . KOMBINOVANI POSTUPAK SE IZVODI TALOŽENJEM I DIMLJENJEM. TERMOPLASTIČNI KAUČUK SE MOŽE DIREKTNO PRERAĐIVATI UZ MOGUĆNOST UPOTREBE OTPADNOG MATERIJALA ŠTO PREDSTAVLJA PREDNOST U ODNOSU NA KLASIČNI KAUČUK.. KAUČUK SE PAKUJE U BALE (BRIKETE) MASE 33. I SILIKONSKI KOJI JE OTPORAN NA TEMPERATURE OD -60 DO 250 STEPENI.TERMOPLASTIČNIH.SINTETIČKI KAUČUK OPŠTE NAMENE KOJI JE PO SVOJSTVIMA BLIZAK PRIRODNOM KAUČUKU. GUME ZA OBUĆU.

TVRDA GUMA-EBONIT SA 8-10% SUMPORA DUŽIM STAJANJEM NA VAZDUHU I SVETLOSTI I BEZ UPOTREBE. I REGULISANJE OSNOVNIH FIZIOLOŠKIH PROCESA. PROIZVODNJA ENERGIJE. ILI PIĆE U PRERAĐENOM STANJU. GLAVNI SASTOJCI HRANE SU TAKOZVANE HRANLJIVE MATERIJE: . MASTIFICIRANOM KAUČUKU SE DODAJU ODREĐENA SREDSTVA ZA BOJENJE.MINERALNE MATERIJE . . MASTIFIKACIJA JE MEHANIČKO DROBLJENJE KAUČUKA RADI POVEĆANJA PLASTIČNOSTI. U ZAVISNOSTI OD KOLIČINE SUMPORA KOJI SE VEZUJE VULKANIZACIJOM RAZLIKUJEMO DVA TIPA GUME. NAKON HOMOGENIZACIJE OVE SMEŠE VRŠI SE UBRIZGAVANJE ISTE U KALUPE GDE SE ODVIJA VULKANIZACIJA GDE SE SUMPOR HEMIJSKI JEDINI SA KAUČUKOM I PREVODI GA IZ SLABE TERMOPLASTIČNE MASE U ČVRSTU.MEKA GUMA SA 1. I TADA IMAMO HLADNU VULKANIZACIJU.5-3% SUMPORA I . U TU SVRHU SE UPOTREBLJAVAJU MINERALNA ULJA SMOLE.UGLJENI HIDRATI. VITAMINI I NEKE MINERALNE MATERIJE REGULIŠU OSNOVNE FIZIOLOŠKE FUNKCIJE ORGANIZMA. .BELANČEVINE . KAOLIN I METALNI OKSIDI DA BI SE POJEFTINIO POSTUPAK DOBIJA NJA GUME. VOSKOVI ITD. OSNOVNE FUNKCIJE HRANE SU: IZGRADNJA ĆELIJA. KAKAO.. OMEKŠIVAČI IMAJU ULOGU DA TOKOM PROIZVODNJE SMANJUJU TRENJE I POVEĆAJU PLASTIČNOST. PUNILA I OMEKŠIVAČI. ILI NA TEMPERATURI OD 130-150 STEPENI I POVIŠENOM PRITISKU I TO SE NAZIVA TOPLOM VULKANIZACIJOM. TANKA CREVA. ŽELATINOM UZ DODATAK ANTIOKSIDA TOKOM PRERADE. PREHRAMBENI PROIZVODI POD PREHRAMBENIM PROIZVODIMA ILI ŽIVOTNIM NAMIRNICAMA PODRAZUMEVA SE SVE ONO ŠTO SE UPOTREBLJAVA ZA HRANU. U PRAKSI JE UOBIČAJNA PODELA NAMIRNICA NA ONE KOJE SLUŽE ZA: -ISHRANU (SVE NAMIRNICE KOJE SADRŽE HRANLJIVE MATERIJE) I -UŽIVANJE (KAFA. ČAJ. SREDSTVA PROTIV STARENJA. UGLJENI HIDRATI.-VULKANIZACIJA. . ELASTIČNU I ŽILAVU GUMU. PROCES VULKANIZACIJE SE MOŽE ODVIJATI NA TEMPERATURI OKOLINE OD 20 STEPENI. MASNOĆE I BELANČEVINE DAJU ORGANIZMU ENERGIJU.VITAMINI.. PROIZVODI DOBIJENI HLADNOM VULKANIZACIJOM SU PODLOŽNI STARENJU PA IH JE POTREBNO ZAŠTITITI TAKO ŠTO SE POSIPAJU MAGNEZIJUM OKSIDOM U PRAHU I TO SE VRŠI SA PROIZVODIMA KOJI IMAJU TANKE ZIDOVE GUME ZA BICIKLE. DA BI SE OVAJ PROCES SPREČIO GUMA SE PREMAZUJE LAKOVIMA. TAKOĐE I SUVIŠNA VLAGA SMETA GUMI JER UZROKUJE PLESNIVOST I TRULENJE A TEMPERATURA U MAGACINU TREBA DA JE OD 0 DO 20 STEPENI. BELANČEVINE I MINERALNE MATERIJE UČESTVUJU U GRADNJI ĆELIJA ODNOSNO TKIVA.. ZAČINI) 45 .MASNOĆE. KISEONIK IZ VAZDUHA AKTIVIRAN UV ZRACIMA REAGUJE SA SUMPOROM IZ GUME GRADEĆI SUMPOR DIOKSID ZBOG ČEGA GUMA GUBI NA ELASTIČNOSTI (STARENJE GUME). GUMA GUBI NA KVALITETU. HRANU ČINE MATERIJE BILJNOG. ŽIVOTINJSKOG I MINERALNOG POREKLA. GLICERINOM. PUNILO JE NAJČEŠĆE ČAĐ.

CELULOZE NAJVIŠE IMA U PAMUKU 94%. ONI ZA ORGANIZAM IMAJU ODBRAMBENU ULOGU JER GA BRANE OD RAZNIH INFEKCIJA I ALERGIJA A UČESTVUJU KAO REGULATORI REAKCIJA 46 .) UGLJENI HIDRATI TO SU ORGANSKA JEDINJENJA KOJIH NAJVIŠE IMA U NAJRASPROSTRANJENIJI UGLJENI HIDRATI SU: SKROB I CELULOZA. U SLOBODNOM STANJU GA U MALIM KOLIČINAMA IMA U VOĆU.JAJIMA . NAJVEĆI BIOLOŠKI ZNAČAJ OD HEKSOZA IMAJU. -MALTOZA –SLADNI ŠEĆER SE NALAZI U PROKLIJALIM ŽITARICAMA PA SAMIM TIM I U PIVU OD KOGA SE PRAVI.GALAKTOZA JE KOMPONENTA MLEČNOG ŠEĆERA. ČOVEKOV ORGANIZAM NE MOŽE DA SVARI CELULOZU JER NE SADRŽI ENZIME KOJI BI GA RAZLOŽILI..MLEKU . GRAŠAK.. PO SASTAVU MASTI SU GLICERIDI. KUKURUZA.MESU . SOJA.UGLJENIKA . -SAHAROZA SE NALAZI U ŠEĆERNOJ REPI. INDUSTRIJSKI SKROB SE DOBIJA PRERADOM: KROMPIRA. MEDU I POVRĆU. VRSTE VITAMINA VITAMINI SU ORGANSKA JEDINJENJA SLOŽENOG SASTAVA I STRUKTURE A NALAZE SE U HRANI U MALIM KOLIČINAMA.FRUKTOZA JE VOĆNI ŠEĆER KOJI SE NALAZI I U MEDU I POVRĆU. .SEMENKAMA (PASULJ. . GVOŽĐE .RIBI .KISEONIKA .GLUKOZA – GROŽĐANI ŠEĆER NALAZI SE U VOĆU NAROČITO GROŽĐU.BELANČEVINE TO SU VISOKOMOLEKULARNA ORGANSKA JEDINJENJA SASTAVLJENA OD SLEDEĆIH ELEMENATA: . ENERGETSKA VREDNOST MASTI JE DVOSTRUKO VEĆA NEGO ONA KOJU IMAJU BELANČEVINE I UGLJENI HIDRATI. A U POVRĆU I VOĆU MAST JE NEZNATNA. BILJNIM TKIVIMA. . SKROBA NAJVIŠE IMA U: ŽITARICAMA KOJE SADRŽE 50-80 % I KROMPIRU 17-21%. MALE KOLIČINE CELULOZE IZ VOĆA I POVRĆA IZAZIVAJU MEHANIČKI NADRAŽAJ CREVA I ČINE HRANU RASTRESITOM I OLAKŠAVA PROBAVU. FOSFOR. BOB.VODONIKA . -LAKTOZA –MLEČNI ŠEĆER SE NALAZI U MLEKU JER SE STVARA U MLEČNIM ŽLEZDAMA. MASTI -LIPIDI MASTI SU ORGANSKA JEDINJENJA KOJI PRESTAVLJAJU ZNAČAJAN IZVOR ENERGIJE U LJUDSKOM ORGANIZMU. NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA NE PREDSTAVLJAJU BOGAT IZVOR UGLJENIH HIDRATA. A NALAZI SE I U DRUGIM DELOVIMA BILJAKA. ŠEĆERNOJ TRSCI.AZOTA PORED OVIH ELEMENATA SADRŽE I: SUMPOR. PIRINČU.. DOK U SEMENKAMA ULJARICA IZNOSI 20-50%.BAKAR I DRUGE ELEMENTE BELANČEVINE SU GLAVNI HRANLJIVI SASTOJCI KOJI SE NALAZE U: . MASNO TKIVO ŽIVOTINJA SADRŽI I DO 90% MASTI. A IMA JE I U VOĆU I POVRĆU.

NALAZI SE U: JETRI. A VITAMIN NEOPHODAN ZA VID I PRAVILAN RAST. NAJVIŠE GA IMA U: SPANAĆU. ŠARGAREPI. K VITAMIN OMOGUĆAVA NORMALNO ZGRUŠAVANJE KRVI.. ONE SE NALAZE U TKIVIMA I TELESNIM TEČNOSTIMA U KOJIMA REGULIŠU RAZNE FIZIOLOŠKE PROCESE. IMA GA U VOĆU I POVRĆU A NAJVIŠE U ŠARGAREPI. KAO I FOSFOR I MAGNEZIJUM. KRVOTOKA I NERVNOG SISTEMA. KUPUSU. JAJIMA. KOSTIJU IMA GA U: RIBI. 5% OD UKUPNE TELESNE MASE SU MINERALNE MATERIJE. D VITAMIN UTIČE NA RAST I PRAVILNO FORMIRANJE-OKOŠTAVANJE RIBLJEM ULJU. PAD KRVNOG PRITISKA. NEOPHODAN JE ZA METABOLIZAM UGLJENIH HIDRATA. E VITAMIN OVAJ VITAMIN SPREČAVA OKSIDACIJU VITAMINA A PA SE ZATO NAZIVA I ANTIOKSIDANS. MAGNEZIJUM POVOLJNO DELUJE NA RAD SRCA. JAJIMA. NJEGOV GUBITAK U KRVI IZAZIVA GRČEVE U MIŠIĆIMA. VOĆU. LISNATOM POVRĆU. GVOŽĐE UČESTUJE U PROCESU OKSIDACIJE I PRENOSA KISEONIKA. PARADAJZU I KAJSIJAMA. RAZVRSTAN JE U 12 GRUPA. 47 . C VITAMIN OVOG VITAMINA IMA U VOĆU I POVRĆU A POVEĆAVA OTPORNOST ORGANIZMA PREMA INFEKCIJAMA. MASLACU. KALCIJUM ULAZI U SASTAV KOSTIJU. NATRIJUM NAJVIŠE SE NALAZI U KRVI I TO U OBLIKU NATRIJUM HLORIDA. ŽUMANCETU. B VITAMIN NAJVIŠE OVOGA VITAMINA IMAJU SVEŽE NAMIRNICAMA I U ŽITARICAMA. MLEKU. KARFIOLU.. MESU. POVRĆU.IZMEĐU MATERIJA U ORGANIZMU NEOPHODNIH ZA RAST I NORMALNO FUNKCIONISANJE ĆELIJA. MINERALNE MATERIJE MINERALNE MATERIJE SU VAŽNI SASTOJCI HRANE NEOPHODNI ZA NORMALNO FUNKCIONISANJE ORGANIZMA. JETRI. NALAZI SE U KLICAMA ŽITARICA. NA VIŠIM TEMPERATURAMA ISČEZNE. NJEGOV NEDOSTATAK U ORGANIZMU MOŽE DA IZAZOVE I TEŠKA NERVNA OBOLENJA.

BOJE.TOKOM TEHNOLOŠKOG PROCESA PRERADE . ŠUNKA. ADITIVI TOKOM PRERADE PREHRAMBENIM PROIZVODIMA SE ČESTO DODAJU RAZNI DODACI. KONZERVISANJE PREHRAMBENIH PROIZVODA PREHRAMBENI PROIZVODI SU LAKO KVARLJIVA ROBA.STERILIZACIJA SE VRŠI NA TEMPERATURI OD 100-125 STEPENI I TO PROIZVODA KOJI SU U ZATVORENIM LIMENKAMA IZ KOJIH JE IZVUČEN VAZDUH. BELANČEVINE. VITAMINI.BOJE . POBOLJŠANJA BIOLOŠKIH VREDNOSTI. ADITIVI SU RAZLIČITI KONZERVANSI. OSNOVNI PREDUSLOV ZA RAZVOJ MIKROORGANIZAMA SU HRANLJIVE MATERIJE: UGLJENI HIDRATI.ETARSKA ULJA VODA OD UKUPNE MASE LJUDSKOG ORGANIZMA VODA ČINI 60-65%.OSTALI SASTOJCI PREHRAMBENIH PROIZVODA OSIM HRANLJIVIH MATERIJA PREHRAMBENI PROIZVODI SADRŽE I DRUGE SASTOJKE: . DA BI SE NAMIRNICE ZAŠTITILE OD KVARENJA NEOPHODNO JE IZVRŠITI NJIHOVO KONZERVISANJE. I MASTI.PAKOVANJA . KVARENJE PROIZVODA MOŽE NASTATI U RAZLIČITIM FAZAMA: .VODU . . VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI. PIVO.TRANSPORTA. ONA IMA ULOGU I U STALNOM REGULISANJU TELESNE TEMPERATURE.. TAKOZVANI ADITIVI U CILJU PRODUŽENJA TRAJNOSTI NAMIRNICA. DNEVNO U PROSEKU ČOVEK IZDISANJEM.DEHIDRACIJA ILI SUŠENJE TOPLIM VAZDUHOM OD 30 DO 60 STEPENI. TOPLOTE. 48 . OPTIMALNU VLAGU I TEMPERATURU U NAMIRNICAMA SE RAZLAŽU BELANČEVINE. ILI U CILJU LAKŠE TEHNOLOŠKE PRERADE.ADITIVE . TRULJENJEM SE STVARAJU OTROVNI PRODUKTI NEPRIJATNOG MIRISA.. KVARENJE PROIZVODA MOGU IZAZVATI MIKRO ORGANIZMI I ENZIMI. PORED OVIH HRANLJIVIH MATERIJA RAZVOJU ISTIH POTPOMAŽU VLAŽNOST I POVIŠENA TEMPERATURA.SKLADIŠTENJA I ČUVANJA . SOLI. ZNOJENJEM I DRUGIM IZLUČEVINAMA GUBI 2LITRA VODE.ORGANSKE KISELINE . UGLJENI HIDRATI I MASTI. . PREMA NAČINU SUZBIJANJA AKTIVNOSTI MIKROORGANIZAMA RAZLIKUJU SE SLEDEĆE METODE KONZERVACIJE: FIZIČKE METODE KONZERVACIJE . TAKOĐE UČESTVUJE I KAO PRENOSILAC ŠTETNIH PRODUKATA METABOLIZMA OD ĆELIJA DO ORGANA ZA IZLUČIVANJE. POD UTICAJEM ENZIMA KOJE IZLUČUJU MIKRO ORGANIZMI UZ ODGOVARAJUĆE USLOVE. I PRENOŠENJU HRANLJIVIH MATERIJA OD ORGANA ZA VARENJE DO TKIVA I ĆELIJA. POBOLJŠANJA ORGANOLEPTIČKIH SVOJSTAVA.PASTERIZACIJA SE VRŠI NA TEMPERATURI 65-90 STEPENI I OBIČNO MLEKO. ONA UČESTVUJE U RASTVARANJU UNETE HRANE.

GOVEĐE 15%.6% MINERALNIH MATERIJA.JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM U AKCELERATORIMA A IZVOR ZRAČENJA JE KOBALT. SOČNIJE. PRE STAVLJANJA U PROMET MESO MORA PROĆI OBAVEZNU VETERINARSKU KONTROLU. MINERALNE MATERIJE. POVRĆE.KONZERVISANJE SIRĆETNOM KISELINOM –MARINIRANJE KOJE SE ZASNIVA NA POVEĆANJU KISELOSTI PROIZVODA. NEZNATNE KOLIČINE UGLJENIH HIDRATA. RIBA. . PERAD 13%.SOLJENJE. VEĆA ODRŽIVOST. MAST POVEĆAVA ENERGETSKU VREDNOST MESA ALI GA ČINI SOČNIJIM I UKUSNIJIM. . MESO SADRŽI O. U PROMETU SE MESO RAZLIKUJE PREMA VRSTI I KATEGORIJI KVALITETA TJ. . NAJVAŽNIJA PROMENA U TOKU HLAĐENJA MESA JE ZRENJE. NA OVAJ NAČIN SE SMRZAVA VOĆE. OSIM VOĆA. POD ZRENJEM SE PODRAZUMEVAJU SVE BIOHEMIJSKE.KONZERVISANJE ŠEĆEROM 50-60% GDE SE VTRŠI DEHIDRIRANJE ĆELIJA. FIZIČKE I DRUGE PROMENE KOJE SE ZBIVAJU POD UTICAJEM ENZIMA TKIVA. OVČIJE 2.. VITAMINE. 49 . OD HRANLJIVIH MATERIJA SADRŽI: BELANČEVINE. . KOD NAS ZASTUPLJENOST MESA U ISHRANI JE: SVINJSKO 20%. OBIČNO POVRĆE I RIBA HEMIJSKI METOD KONZERVISANJA ZA KONZERVISANJE ŽIVOTNIH NAMIRNICA HEMIJSKIM PUTEM UPOTREBLJAVAJU SE SUMPORNA I MRAVLJA KISELINA. LEPŠA BOJA I MANJI GUBITAK.SALAMURENJE UZ DODATAK ŠEĆERA I VITAMINA C. NAJVAŽNIJI SASTOJAK MESA SU BELANČEVINE KOJIH SADRŽI 20%. PRERADA I PROMET MESA. OD UGLJENIH HIDRATA U MESU SE NALAZI GLIKOGEN KOJI JE POSEBNO ZNAČAJAN ZA ODRŽIVOST I PRAVILAN PROCES ZRENJA MESA. MESO NIJE BOGAT IZVOR VITAMINA.HLAĐENJE I SMRZAVANJE OD 0 DO 4 I -18 DO -40 STEPENI. SMRZAVANJEM MESA OD -40 DO-60 STEPENI I VLAŽNOST 90-95% SMANJUJE SE RIZIK U STVARANJU POVOLJNIH USLOVA ZA RAZVOJ MIKROORGANIZAMA KOJI IZAZIVAJU KVARENJE MESA.8-1. ZRENJEM SE POBOLJŠAVAJU ORGANOLEPTIČKA SVOJSTVA MESA PA JE ONO AROMATIČNIJE. BIFTEK JE NAJKVALITETNIJE MESO JER SADRŽI 3 PUTA MANJU KOLIČINU VEZIVNOG TKIVA OD MIŠIĆA. NAKON KLANJA VRŠI SE HLAĐENJE MESA ČIME SE SPREČAVA KVARENJE I OBEZBEĐUJE PRAVILNO ZRENJE. MESO I PROIZVODI OD MESA U KOMERCIJALNOM SMISLU POD MESOM SE PODRAZUMEVA MIŠIĆNO TKIVO SA URASLIM MASNIM VEZIVIMA I KOŠTANIM TKIVOM ŽIVOTINJA OD KOJIH SE MESO UPOTREBLJAVA ZA ISHRANU. U SVETSKOJ STRUKTURI POTROŠNJE MESA NAJZASTUPLJENIJE JE GOVEĐE MESO. U KOLIKO MESO SADRŽI VEĆU KOLIČINU VEZIVNIH TKIVA ŽILAVIJE JE I TEŽE SVARLJIVO. HRANLJIVA VREDNOST MESA JE VELIKA. . I OTPORNIJE NA MIKROORGANIZME. VRŠI SE UZ POMOĆ KUHINJSKE SOLI. MASTI. DELA ŽIVOTINJE SA KOJEG POTIČE. SADRŽAJ MASTI U MESU IZNOSI 2-40%. HLAĐENJE MESA SAVREMENIM BRZIM POSTUPKOM HLAĐENJA MESA NA TEMPERATURI OD -19 STEPENI I VLAŽNOSTI OD 90% SPREČAVA SE POVRŠINSKO ZAGAĐENJE MESA.5% SVEŽE MESO KAO KOMERCIJALNI PREHRAMBENI PROIZVOD SVEŽE MESO SE DOBIJA KLANJEM STOKE U KLANICAMA U UDREĐENIM HIGIJENSKOTEHNIČKIM USLOVIMA. MESO NAJVIŠE SADRŽI VODE 50-80%. HLAĐENJEM PRI NAJPOVOLJNIJIM USLOVIMA MESO SE MOŽE ČUVATI 8-10 SEDMICA.

TRAJNOM PASTERIZACIJOM BITNO SE NE MENJA SASTAV SVEŽEG MLEKA VEĆ SE IZBEGAVA JER JE POSTUPAK SKUP. BOJENE MATERIJE. STERILIZACIJA MLEKA SE VRŠI ZAGREVANJEM DO 100 STEPENI U HERMETIČKI ZATVORENIM SUDOVIMA . KVALITET MLEKA SE UTVRĐUJE ISPITIVANJEM SADRŽAJA MASTI.OVIM NAČINOM MLEKO GUBI SVOJSTVA SVEŽEG MLEKA I SAMIM TIM JE I KVALITET NIŽI OD KRATKOTRAJNOG I PASTERIZOVANOG MLEKA. U MNOGIM ZEMLJAMA JEDINA KOMERCIJALNA VRSTA MLEKA JE KRAVLJE MLEKO.5% . OSNOVNIM SVOJSTVIMA I TEHNOLOGIJI DOBIJANJA NA: 50 . SUVIH MATERIJA. U ZAVISNOSTI OD VISINE TEMPERATUR I DUŽINE TRAJANJA RAZLIKUJU SE TRI NAČINA PASTERIZACIJE : NISKA ILI TRAJNA . KALCIJUMA.MINERALNE MATERIJE 0. FOSFORA I FLUORA. MLEČNE MASTI SU U MLEKU RASPOREĐENE U VIDU VEOMA SITNIH.KISELOSTI (Ph 6.65% . A ZBOG SVOG HEMIJSKOG SASTAVA I NEUTRALNE REAKCIJE. .VODA 87% .BELANČEVINE 3. ODREĐUJE SE I NJEGOVA BAKTERIOLOŠKA ISPRAVNOST KAO I ORGANOLEPTIČKE KARAKTERISTIKE.8% . ZAPREMINSKE MASE ČISTOĆE. STEPENA KISELOSTI.PASTERIZOVANO. A OSTALE VRSTE MLEKA ( OVČIJE.KUVANO. DOBA LAKTACIJE-MUŽE ITD. -MLEKO SE PASTERIZUJE NA TEMPERATURI 60-90 STEPENI..STERILIZOVANO I . HEMIJSKI SASTAV MLEKA ZAVISI OD RASE GRLA.6) PODLOŽNO JE BRZOM KVARENJU. STERILIZACIJOM SE DOBIJA MLEKO KOJE ĆE SE TRANSPORTOVATI I USKLADIŠTITI NA OBIČNOJ TEMPERATURI. VRSTE TERMIČKE OBRADE MLEKA U ZAVISNOSTI OD TEMPERATURE NA KOJOJ SE IZVODI TERMIČKA OBRADA MLEKO SE STAVLJA U PROMET KAO: . KRATKOTRAJNA PASTERIZACIJA VRŠI SE 20 SEKUNDI NA TEMPERATURI 72-75 STEPENI I NAJČEŠĆE SE PRIMENJUJE JER JE EKONOMIČNA I BRZA. MLEKO SADRŽI RELATIVNO MALO MINERALNIH MATERIJA A NAJVIŠE KALIJUMA. NISKA ILI TRAJNA PASTERIZACIJA VRŠI SE ZAGREVANJEM MLEKA 30 MINUTA NA TEMPERATURI 63-65 STEPENI.MLEČNI ŠEĆER-LAKTOZA PORED OVIH SASTOJAKA MLEKO SADRŽI I RAZNE MIKROORGANIZME.MASTI 3. MLEČNI PROIZVODI MLEKO SE PRERAĐUJE U RAZLIČITE MLEČNE PROIZVODE KOJI SE MOGU LAKŠE TRANSPORTOVATI I MOGU SE DUŽE USKLADIŠTITI. GLAVNI SASTOJCI MLEKA SASTAV MLEKA ČINE: . GOLIM OKOM NEVIDLJIVIH KAPLJICA. MLEKO SADRŽI I VELIKI BROJ VITAMINA. KOZIJE. NAČINA ISHRANE.) SE MORAJU POSEBNO DEKLARISATI. KRATKOTRAJNA I TRENUTNA ILI VISOKA PASTERIZACIJA. MLEČNI PROIZVODI SE DELE PREMA SASTAVU.MLEKO I PROIZVODI OD MLEKA MLEKO JE PROIZVOD LUČENJA MLEČNIH ŽLEZDA SISARA. TRENUTNA –VISOKA PASTERIZACIJA POSTIŽE SE TRENUTNIM ZAGREVANJEM MLEKA NA 85 STEPENI .

KEFIR) . JOGURT. EVAPORISANO MLEKO SE DOBIJA UKUVAVANJEM MLEKA BEZ DODATKA ŠEĆERA. OVO MLEKO JE SVETLO ŽUTE BOJE I RASTVARA SE U VODI A PO HRANJLIVOSTI JE SKORO ISTO KAO I SVEŽE MLEKO. 51 . UGLJENDIOKSID.SIREVI KONDEZOVANO MLEKO JE ZGUSNUTO ZASLAĐENO MLEKO I DOBIJA SE UKUVAVANJEM MLEKA U VAKUM APARATU UZ DODATAK ŠEĆERA. KISELO MLEKO JE PROIZVOD MLEČNE FERMENTACIJE MLEKA KOJA SE ODVIJA UZ PRISUSTVO MLEČNIH BAKTERIJA I NA TEMPERATURI OD 40 STEPENI.PROIZVODE DOBIJENE KONCETRISANJEM IZ PUNOMASNOG ILI OBRANOG MLEKA (KONDEZOVANO I EVOPARISANO MLEKO I MLEKO U PRAHU) . LIMENKE I TUBE.) OD KOJIH KISELO MLEKO DOBIJA KARAKTERISTIČAN UKUS I MIRIS. I DR. JOGURT OBIČNO SE PRAVI OD KRAVLJEG MLEKA KOJE SE NE UKUVAVA I U PRISUSTVU KISELOMLEČNIH BAKTERIJA VRŠI SE NJEGOVA FERMENTACIJA.POSLE HERMETIČKOG ZATVARANJA EVAPORISANO MLEKO SE MORA NAKNADNO STERILISATI. MLEKO U PRAHU SE DOBIJA TAKO ŠTOZAGREVANJEM PRVO ISPARI VODA A ZATIM SE ZGUSNUTO MLEKO POD PRITISKOM UBACUJE U KOMORU U VIDU KAPLJICA KOJE SE TRENUTNO SUŠE TOPLIM VAZDUHOM I SITAN PRAH PADA NA DNO KOMORE. POSLE ZAVRŠENE FERMENTACIJE JOGURT SE RAZMUTI. PAKUJE SE U STAKLENE BOČICE.. ACIDOFILNO MLEKO. MASLO. ZA NJEGOVO DOBIJANJE UPOTREBLJAVAJU SE ČISTE KULTURE MLEČNIH BAKTERIJA. ONO JE DELIMIČNO KONZERVISANO ŠEĆEROM. MLEČNOM FERMETACIJOM SE STVARA MLEČNA KISELINA (IZ LAKTOZE) I SPOREDNI PROIZVODI VRENJA (ESTRI.MASLAC. PAKUJE SE U LIMENE KUTIJE A ROK UPOTREBE JE DO 1 GODINE. PROIZVODI FERMENTACIJE MLEKA KISELOMLEČNI PROIZVODI IMAJU VISOKU HRANLJIVU VREDNOST I POVOLJNO DELUJU NA ORGANE ZA VARENJE. PAVLAKA . USKLADIŠTAVA SE NA TEMPERATURI NIŽOJ OD 15 STEPENI. NJIHOVE BELANČEVINE SU LAKŠE SVARLJIVE A MLEČNA KISELINA KOJA SE SA NJIMA UNOSI U ORGANIZAM SPREČAVA RAZVOJ TRULEŽNIH BAKTERIJA U CREVIMA.PROIZVOD MLEČNO-KISELE I ALKOHOLNE FERMENTACIJE (KISELO MLEKO. ACIDOFILNO MLEKO ACIDOFILNO MLEKO JE KISELOMLEČNI PROIZVOD KOJI SE UPOTREBLJAVA KAO DIJETSKO SREDSTVO ZA LEČENJE CREVNIH BOLESTI. POSLE ZAVRŠENE FERMENTACIJE MLEKO SE DRŽI NA HLADNOM MESTU DA BI SE SPREČILA DALJA AKTIVNOST MLEČNIH BAKTERIJA.

U ZAVISNOSTI OD DODATIH MIKROBIOLOŠKIH VRSTA KOJI UČESTVUJU U PROCESU NASTAJANJA SIRA ZAVISI NJEGOV UKUS. A REGULIŠE SE I SADRŽAJ VODE. GNJEČENJU I SOLJENJU. MLEČNE KISELINE I UGLJEN DIOKSIDA DELUJU OKREPLJUJUĆE. BUĆKANJEM PAVLAKE U SPECIJALNIM SUDOVIMA (BUĆKALICAMA) DOBIJA SE SIROV NEPRERAĐEN MASLAC. SADRŽAJ MLEČNE MASTI U MASLACU SE KREĆE OD 78-82% I BELE ILI ŽUĆKASTE BOJE JE. PRI PROIZVODNJI KEFIRA OSIM MLEČNE FERMENTACIJE VRŠI SE I ALKOHOLNA FERMENTACIJA KAO I DELIMIČNO RAZLAGANJE BELANČEVINA. SIREVI SU PROIZVODI KOJI SE DOBIJAJAU PRERADOM MLEKA. TRIČETVRT MASNE SIREVE 35% MASTI. OVČIJEG ILI KOZIJEG MASLACA I KORISTI SE KAO JESTIVA MASNOĆA. INDUSTRIJSKI SE DOBIJA UZ POMOĆ SEPARATORA KOJI IZDVAJA PAVLAKU IZ SVEŽEG MLEKA NA PRINCIPU CENTRIFUGALNE SILE. PREMA KOLIČINI MASTI SIREVI SE DELE NA: EKSTRAMASNE SA NAJMANJE 55% MASTI.PAVLAKA. OD VELIKE VAŽNOSTI NA KVALITET SIRA JE PROCES ZRENJA KOJI SE ODVIJA U TOKU ODLEŽAVANJA. ZA VREME ZRENJA U SIRU SE ODVIJAJAU VRLO SLOŽENI BIOHEMISKI PROCESI POD UTICAJEM MIKROORGANIZAMA. NIJE PREPORUČLJIVO MASLAC DRŽATI PORED ROBE KOJA IMA INTEZIVAN MIRIS. SIREVI IMAJU VELIKU HRANLJIVU VREDNOST I IMAJU DOSTA LAKO SVARLJIVIH BELANČEVINA A PREDSTAVLJAJU BOGAT IZVOR VITAMINA I MINERALNIH MATERIJA. BELANČEVINE SU LAKŠE SVARLJIVE. ISPIRANJEM SE UKLANJA MLAĆENICA KOJA SMANJUJE ODRŽIVOST MASLACA JER SADRŽI BELANČEVINE I UGLJENE HIDRATE KOJI LAKO PODLEŽU MIKROBIOLOŠKIM PROMENAMA. ČETVRT MASNE SIREVE 15% MASTI.MASLAC I. PUNOMASNE 45% MASTI. POSNE SIREVE MANJE OD 15 % MASTI. MIRIS . 52 . A NEZNATNE KOLIČINE ALKOHOLA. SIROVI MASLAC SE PODVRGAVA ISPIRANJU. . MASLO MASLO SE DOBIJA TOPLJENJEM KRAVLJEG. POSTUPAK DOBIJANJA SIRA SASTOJI SE U ZGRUŠAVANJU (KOAGULISANJU) MLEČNE BELANČEVINE KAZEINA POMOĆU SIRIŠTA PRI ČEMU SE DOBIJA GRUŠ (SIRNA MASA) I TEČNI DEO SURUTKA. POSTOJI SLATKA I KISELA PAVLAKA.KEFIR JE POZNAT KISELOMLEČNI PROIZVOD SEVRENOG KAVKAZA. SIRNA MASA SE DALJE PRERAĐUJE U SIR. POLUMASNE SIREVE 25% MASTI. MORA SADRŽATI NAJMANJE 90 POSTO MASTI.MASLO PAVLAKA SADRŽI MLEČNE MASTI 15-65%. GNJEČENJEM SE POJEDINE KAPLJICE MASTI SJEDINJUJU U KOMPAKTNU HOMOGENU MASU KOJA JE POGODNA ZA ČUVANJE. IZDVAJANJEM MASNOĆE IZ MLEKA PROIZVODE SE : .ČUVA SE NA TEMPERATURI OD 0 DO 4 STEPENA A AKO SE DUŽE ČUVA ONDA NA TEMPERATURI OD -20 STEPENI. . MASLAC JE MLEČNI PROIZVOD KOJI JE DOBIJEN MEHANIČKOM PRERADOM SLATKE ILI KISELE PASTERIZOVANE PAVLAKE ILI OD MLEČNE MASTI IZ SURUTKE. PAVLAKA KOJA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU MASLACA TREBA DA SADRŽI 30-38% MLEČNE MASTI.

JEGULJA. ČUVANJE RIBE SUŠENJE I DIMLJENJE RIBE SE VRŠI NA VAZDUHU. SADRŽAJ MASTI U RIBAMA JE RAZLIČIT PA SE DELE NA: -POSNE RIBE DO 5% MASTI (ŠTUKA. TOVLJENI ŠARAN) OD MINERALNIH MATERIJA RIBA NAJVIŠE SADRŽI: FOSFOR. OČIJU.PREMA SADRŽAJU VODE DELE SE NA: MEKE KOJI SADRŽE VIŠE OD 50% VODE (FETA. A OD DIMLJENE HARINGA. 01-22% MASTI 08-2% MINERALNIH MATERIJA I VITAMINA. OD ČEGA 11% JE LJUSKA. E I D. KALCIJUM. MIRISU. RIBLJE MESO ZBOG PRISUSTVA VODE I BELANČEVINA I RASTRESITOSTI GRAĐE MIŠIĆNOG TKIVA JE PODLOŽNO MIKROBIOLOŠKIM PROMENAMA. PREMA KRUPNOĆI JAJA SE DELE U 7 KLASA KOJE SE OZNAČAVAJU LATINIČNIM SLOVIMA. FOSFORA. BAKALAR SMUĐ) -SREDNJE MASNE RIBE 5-10 % MASTI (SARDELA. OPIPU MESA. KAVIJAR SE DOBIJA OBRADOM NEOPLOĐENE IKRE MORUNE. PO IZGLEDU KOŽE. U RIBLJE POLUKONZERVE SVRSTAVAJU SE KAVIJAR I RIBLJA IKRA. UMAK. I MAGNEZIJUM KAO I JOD I FLUOR. RIBLJE POLUKONZERVE SU PRERAĐEVINE RIBLJEG MESA U HERMETIČKI ZATVORENIM SUDOVIMA KONZERVISANE PASTERIZACIJOM ILI SOLJENJEM ILI SALAMUROM. TVRDI SIREVI SADRŽE MANJE OD 50% VODE. VITAMINA B GRUPE. A DIMLJENJE SE VRŠI NAKON ŠTO JE RIBA USOLJENA. RIBLJE MESO JE BOGAT IZVOR VITAMINA A. RIBLJA IKRA JE PRERAĐENA I KONZERVISANA IKRA OSTALIH RIBA. JESETRE I KEČIGE UZ DODATAK 0. SOMBORSKI SIR ITD). ŽUMANCE JE HRANLJIVIJE OD BELANCETA I SADRŽI ZNATNE KOLIČINE VITAMINA. SOLJENA RIBA DOBIJA SE NJENIM SOLJENJEM. 53 . E I K. NAJPOZNATIJE VRSTA SUŠENE RIBE JE BAKALAR.2% SORBINSKE KISELINE. SADRŽE DOSTA BELANČEVINA. 15-25% BELANČEVINA. LJUSKA JAJETA SE SASTOJI UGLAVNOM OD KREČNJAKA . POVRĆE ) PAKUJE U KONZERVE A ZATIM SE ISTE PODVRGAVAJU ZAGREVANJU. 58% BELANCE I 31% ŽUMANCE. PO ŠKRGAMA. PREMA POREKLU RIBE SE DELE NA: MORSKE I SLATKOVODNE.SPOLJAŠNJE LJUSKE SA OPNOM. JAJE SE SASTOJI IZ 3 DELA: . STERILIZACIJA RIBE SE ODVIJA TAKO ŠTO SE RIBA UZ EVENTUALNE DODATKE ( ULJE. . D. TOPLJENJEM MEKIH I TVRDIH SIREVA DOBIJAJU SE TOPLJENI SIREVI.ŽUMANCETA. MASTI ŽUMANCETA SADRŽE HOLESTERIN. JAJA I PROIZVODI OD JAJA POD POJMOM JAJA PODRAZUMEVAJU SE KOKOŠIJA JAJA KOJA SE U ISHRANI NAJVIŠE KORISTE. MIŠIĆNO TKIVO RIBE JE PROTKANO SA MALO VEZIVNOG TKIVA PA JE MEKŠE I LAKO SVARLJIVO.. GVOŽĐE.BELANCETA I . ŠARAN) -MASNE RIBE VIŠE OD 10 % MASTI (SOM. ZAJEDNO SA MLEKOM JAJA SE UBRAJAJU U NAJKOMPLETNIJE NAMIRNICE ŽIVOTINJSKOG POREKLA. RIBLJE MESO SE ČUVAKONZERVIŠE: HLAĐENJEM. A SA UNUTRAŠNJE STRANE JE OBLOŽENA TANKOM OPNOM KOJA SE RAZDVAJA NA ŠIREM DELU JAJETA OBRAZUJUĆI TAKOZVANU VAZDUŠNU KOMORU. TO JE NAMIRNICA VISOKE BIOLOŠKE VREDNOSTI. LOSOS. SVEŽINA RIBE SE CENI NA OSNOVU ORGANOLEPTIČKE ISPRAVNOSTI. MASA KOKOŠIJEG JAJETA IZNSI 35-80 GRAMA. A. RIBE I PROIZVODI OD RIBE RIBLJE MESO SADRŽI 75-80% VODE. DUBINSKIM SMRZAVANJEM ILI DALJOM OBRADOM. JOD. KOJA SE POVEĆAVA SA STARENJEM JAJETA.

ISHRANU STOKE.SEMENSKA. U STRUKTURI PREHRANESTANOVNIŠTVA ŽITARICE I NJENI PROIZVODI UČESTVUJU SA 50%. SADRŽAJ BELANČEVINA JE 8-16%.LJUSKA SVEŽEG JAJETA MORA BITI ČISTA NEOŠTEĆENA I NEPRANA. CELULOZE I ŠEĆERA SA SADRŽAJEM KOJI IZNOSI 56-80%. D. HRANLJIVE VRSTE ŽITARICA OSNOVNI HEMIJSKI SASTOJCI ZRNA ŽITARICA SU ORGANSKE MATERIJE. KUKURUZ I PIRINAČ. OD ORGANSKIH MATERIJA NAJVIŠE SU ZASTUPLJENI UGLJENI HIDRATI U VIDU AKROBA. I INDUSTRIJSKU PRERADU. B. PIRINAČ I SIRAK. OZIME SE SEJU U JESEN. PROZRAČNA. KINA. KANADA. SREDNJE I VISOKO PRODUKTIVNE. RAŽ.SEMENSKI. JEČAM. ŽITARICE SE UPOTREBLJAVAJU ZA PREHRANU LJUDI. NAJVEĆI PROIZVOĐAČI KUKURUZA SU: SAD. ŽITARICE I PROIZVODI OD ŽITARICA ŽITARICE PREDSTAVLJAJU GRUPU KULTIVISANIH BILJAKA IZ FAMILIJE TRAVA I OBUHVATAJU: PŠENICU. KOKIČAR. ISPITIVANJE JAJA U LJUSCI SE VRŠI ORGANOLEPTIČKI (UKUS. NAJVEĆI PROIZVOĐAČI PŠENICE SU. TAKOĐE BRZO. POLOŽAJ I POKRETLJIVOST ŽUMANCETA. NEPOKRETNO JE I PROZRAČNO. SPOLJAŠNJI IZGLED I DR). BRAZIL. A PREMA PRODUKTIVNOSTI NA : SLABO. TVRDUNAC. PREMA MESTU POSTANKA NA DOMAĆE I INOSTRANE. MEKUNAC. VODA I MINERALNE MATERIJE.MERKANTILNA (ZA PROIZVODNJU BRAŠNA. VISINA VAZDUŠNE KOMORE JE 46mm. U ISTA ULAZE MIKROORGANIZMI. A PO BOJI BELI I ŽUTI. NA TRŽIŠTU SE JAVLJAJU DVE OSNOVNE VRSTE KUKURUZA: . NAJVAŽNIJE ŽITARICE U PREHRANI LJUDI SU. PREMA STRUKTURI DELE SE NA TVRDE I MEKE. ENDOSPERM ILI JEZGRO ZRNA SAČINJAVAJU SKROB I BELANČEVINE GLIJADIN I GLUTENIN KOJI SU NERASTVORLJIVI U VODI. BELANČEVINA IMA MANJE NEGO SKROBA ALI SU PO BIOLOŠKOJ I HRANLJIVOJ VREDNOSTI NAJVAŽNIJI SASTOJCI ŽITARICA. PREMA DOBU SETVE NA OZIME I JARE.MERKANTILNI ILI OBIČNI I . OPTIČKI PREGLED JAJA SE VRŠI POMOĆU SPECIJALNE LAMPE KAD SE PROSVETLJIVANJEM UTVRĐUJE PROZRAČNOST JAJETA. KUKURUZ VODI POREKLO IZ CENTRALNE AMERIKE. OVAS. ŽITARICE SADRŽE I MALO ENZIMA I VITAMINA A. SAD. FRANCUSKA ITALIJA. POSTOJE RAZLIČITE PODELE PŠENICE I TO PREMA NAČINU POSTANKA: NA PRIMITIVNE I SELEKCIONISANE. PŠENICA PŠENICA VODI POREKLO IZ JUGOZAPADNE AZIJE. MASTI 2-8%. NA TRŽIŠTU SE POJAVLJUJU DVA TIPA PŠENICE: . PRLJAVA JAJA SE BRZO ZAGAĐUJU MIKROORGANIZMIMA I BRZO SE KVARE A KROZ NAPRSLA. U KONTAKTU SA VODOM GLIJADIN I GLUTENIN BUBRE GRADEĆI ŽITNI LEPAK –GLUTEN. IZNAD ENDOSPERME NALAZI SE AEURONSKI SLOJ SASTAVLJEN OD BELANČEVINA 54 . VODE 5-16% I MINERALNIH MATERIJA 2-4%. MIRIS. KUKURUZ. PREMA OBLIKU ZRNA I SVOJSTVU ZRNA RAZLIKUJU SE :ZUBAN. C. PROSO. ITALIJA FRANCUSKA. ARGENTINA. PŠENICA.UGLAVNOM SE KORISTI KAO STOČNA HRANA. VELIČINA VAZDUŠNE KOMORE. ŽUMANCE SE NALAZI U SREDINI. DANAS SE SVE VIŠE UZGAJAJU VISOKORODNE ILI HIBRIDNE VRSTE KUKURUZA. SVEŽA JAJA SU BISTRA. E. OD KVALITETA GLUTENA ZAVISI KVALITET MLINSKIH PROIZVODA I TESTA. ŠEĆERAC. I DRUGIH MLINSKIH PROIZVODA) I .

METALNI DELOVI PRAŠINA). KLICE. OVO BRAŠNO SADRŽI SVE SASTOJKE BRAŠNA I NAJVIŠE SE UPOTREBLJAVA U DIJETALNOJ ISHRANI. ALBUMINA I GLOBULINA I NEŠTO VITAMINA.RASTVORLJIVIH U VODI. JODA. NEMOGUĆE JE ODVOJITI JEZGRO (ENDOSPERM) OD OMOTAČA I ZATO SE MLEVENJEM DOBIJA BRAŠNO SA MANJOM ILI VEĆOM KOLIČINOM OMOTAČA. I KRUPICA ZA BRZU PRIPREMU.PRIPREMA ŽITARICA .. . URODICA. PREKRUPA. U PROMETU MLINSKI PROIZVODI MORAJU IMATI ATEST O KVALITETU KOJI OBUHVATA: . KRMNO BRAŠNO I POSIJE. PREMA KOLIČINI OMOTAČA I GRANULACIJI ČESTICA RAZLIKUJE SE BRAŠNO PREMA KVALITETU. SKLADIŠTENJE ŽITARICA SE VRŠI U SILOSIMA.OPLEMENJAVANJE BRAŠNA . NAKON ČIŠĆENJA ŽITARICE SE KONDICIONIRAJU TOPLOTOM I VLAGOM I NA TAJ NAČIN SE VRŠI PRIPREMA ZA EKONOMIČNIJE I LAKŠE MLEVENJE. MLINSKI PROIZVODI MEHANIČKA PRERADA ŽITARICA U BRAŠNO VRŠI SE MLEVENJEM. MLINSKI PROIZVODI OD PŠENICE SU: BRAŠNO.PAKOVANJE I ODLEŽAVANJE BRAŠNA. KALCIJUMA. OPTIMALNI USLOVI ZA ČUVANJE ŽITA U SILOSU SU. PESAK. TOKOM SKLADIŠTENJA ŽITARICE GUBE 1-5% NA MASI ZBOG SUŠENJA. KVALITET BRAŠNA SE OZNAČAVA TIPOVIMA TIP BRAŠNA SE DOBIJA KADA SE PROCENAT PEPELA (MINERALNIH MATERIJA) U ODNOSU NA SUVO BRAŠNO POMNOŽI SA HILJADU. PREKRUPA –PROIZVOD PREKRUPLJAVANJA BEZ PROSEJAVANJA NALAZI SE U PROMETU KAO „GRAHAM“ BRAŠNO ODNOSNO TIP 1800. PROCES DOBIJANJA BRAŠNA SE ODVIJA KROZ NEKOLIKO FAZA: . -NISKOM MELJAVOM I -VISOKOM MELJAVOM NISKOM MALJAVOM SE CELO ZRNO USITNJAVA I BRAŠNO SADRŽI SVE DELOVE ZRNA. .RELATIVNA VLAŽNOST VAZDUHA 70%. OVAJ PROCES ČIŠĆENJA MOŽE BITI MOKRI ILI SUVI. BRAŠNO DOBIJENO NISKOM MELJAVOM IMA VEĆU BIOLOŠKU VREDNOST DOK BRAŠNO DOBIJENO VISOKOM MELJAVOM JE SVETLIJE BOJE SASTAVLJENO PRETEŽNO OD SKROBA I BELANČEVINA. I MINERALNIH MATERIJA (FOSFORA. VISOKA MELJAVOM ZRNO SE POSTEPENO MELJE PROSEJAVA I KLASIRA TE SE DOBIJA VIŠE TIPOVA BRAŠNA. RAZLAGANJA UGLJENIH HIDRATA. KRUPICA. PRIPREMA ŽITARICA ZA MLEVENJU SATOJI SE U ČIŠĆENJU (ZEMLJA.OZNAKU TIPA BRAŠNA ..MLEVENJE . SUMPORA.TEMPERATURA U SKLADIŠTU 10 STEPENI. OSTATAK SU MEKINJE.KVALITET 55 . OVE BELANČEVINE SLUŽE KAO HRANA KVASCIMA U TOKU PRIPREME TESTA. MAGNEZIJUMA. MLEVENJE ŽITARICA SE ODVIJA NA DVA NAČINA. USLOVI SKLADIŠTENJA SE PRILAGOĐAVAJU VRSTI ŽITARICE. DOK SE SPOLJAŠNJI DEO ZRNA SASTOJI OD CELULOZE. STERILISANO BRAŠNO. CINKA) SKLADIŠTENJE ŽITARICA PROCES DOZREVANJA ZRNA SE ODVIJA I JOŠ OKO 6 NEDELJA JER SE U ZRNU ŽITARICA UZ PRISUSTVO KISEONIKA ODVIJA SLOŽEN BIOHEMIJSKI PROCES DISANJA ŽITA. ULJA (MASTI) I VITAMINI NALAZE SE U KLICI.VLAGA MANJE OD 14%. GVOŽĐA.STEPEN KISELOSTI . . NAJKVALITETNIJE BRAŠNO SE DOBIJA PRVIM I DRUGIM IZMELJAVANJEM.SADRŽAJ VODE I PEPELA .

56 . FRUKTOZA KOJE PODLEŽU RAZNIM FERMENTACIONIM PROCESIMA A POD UTICAJEM GLJIVICA ONE PREVIRU U ETILALKOHOL I UGLJEN DIOKSID A POD UTICAJEM MLEČNIH BAKTERIJA U MLEČNU KISELINU. JODA FLUORA I . PEKTINSKE. BRAŠNO MOŽE DA SE ČUVA DO GODINU DANA NA TEMPERATURI OD 10 STEPENI I PRI VLAŽNOSTI 75%. FOSFORA SUMPORA. VOĆE I POVRĆE SADRŠE I SAHAROZU. SA TEHNOLOŠKOG GLEDIŠTA HEMIJSKI SASTAV VOĆA I POVRĆA SE NAJEDNOSTAVNIJE ISKAZUJE I NAJBRŽE ODREĐUJE KAO SADRŽAJ SUVE MATERIJE. POD SVEŽIM POVRĆEM SE PODRAZUMEVAJU RAZNI DELOVI VRTLARSKIH KULTURA (KORENI. KISELOST VOĆA I POVRĆA POTIČE OD ORGANSKIH KISELINA I NJIHOVIH KISELIH SOLI. PAKOVANJE. DINJE. I BOJENE MATERIJE. PROTOPEKTIN JE NERASTVORLJIVI OBLIK I NALAZI SE U ZIDOVIMA ĆELIJA ZAJEDNO SA CELULOZOM.MINERALNE MATERIJE. PORED OVIH ŠEĆERA.3 DO 0. ZA TO VREME NASTAJE ZRENJE POVEĆAVA SE SPOSOBNOST BUBRENJA BELANČEVINA I POD UTICAJEM ENZIMA VRŠI SE DELIMIČNO RAZLAGANJE SKROBA I STVARANJE POVOLJNE HRANLJIVE PODLOGE ZA AKTIVNOST PEKARSKOG KVASCA. VOĆE KOJE SADRŽI VIŠE KISELINE LAKŠE SE KONZERVIŠE.5-25% OD ŠEĆERA. U VOĆU I POVRĆU SE NALAZE GLUKOZA . U SUVOJ MATERIJI VOĆA I POVRĆA PREOVLAĐUJU UGLJENI HIDRATI (ŠEĆER). ONO BRZO APSORBUJE MIRISE PA GA NE TREBA USKLADIŠTITI SA ROBOM KOJA IMA INTEZIVAN MIRIS. MLINSKI PROIZVODI TREBA IZVESNO VREME DA ODLEŽE.VITAMINI SADRŽAJ VODE U VOĆU I POVRĆU SE KREĆE OD 70-90% A ŠEĆERA 1. . TANINSKE. SA OVOG GLEDIŠTA KVALITETNIJE SU ONE VRSTE VOĆA I POVRĆA KOJE IMAJU VEĆU KOLIČINU SUVIH MATERIJA. VOĆEM SE SMATRAJU SAZRELI PLODOVI VOĆARSKIH I NEKIH VRTLARSKIH KULTURA (LUBENICE. PEKTINSKE MATERIJE SE U VOĆU I POVRĆU NALAZE OKO 0. BAKRA.. NATRIJUMA. . . LISTOVI. VOĆE I POVRĆE SVEŽE VOĆE I POVRĆE IGRAJU NEZAMENLJIVU ULOGU U PRAVILNOJ ISHRANI ČOVEKA. ORGANSKE KISELINE SA ŠEĆEROM I AROMATIČNIM MATERIJAMA DAJU VOĆU PRIJATAN MIRIS. ODLEŽAVANJE I ČUVANJE MLINSKIH PROIZVODA PRE UPOTREBE. STABLJIKE ILI CVETOVI) NAMENJENI ISHRANI ILI INDUSTRIJSKOJ PRERADI VOĆE I POVRĆE SADRŽE: .8%.5%. MINERALNE MATERIJE U SVEŽEM VOĆU I POVRĆU SE NALAZE OD 0. ZA VREME USKLADIŠTENJA I ZRENJA VOĆA PROTOPEKTIN PRELAZI U PEKTIN ZBOG ČEGA VOĆE OMEKŠA. OSIM OVOGA VAŽNI SASTOJCI SU ORGANSKE: KISELINE. VITAMINI. NAJVIŠE IMA KALIJUMA. MANGANA. AROMATIČNE.-DATUM PROIZVODNJE.. I TO U RASTVORLJIVOM I NERASTVORLJIVOM OBLIKU. PEKTIN KUVANJEM ZAJEDNO SA ŠEĆEROM I KISELINAMA OBRAZUJE ŽELE (DOBRO ZA PRAVLJENJE DŽEMA). ENZIMI.UGLJENI HIDRATI. JAGODE) NAMENJENE ZA ISHRANU ILI INDUSTRIJSKU PRERADU. GVOŽĐA.VODU. MINERALNE.

OD VOĆA SE PRAVE PROIZVODI I POLUPROIZVODI.POLUPROIZVODI SE KONZERVIŠU MRAVLJOM ILI SUMPORASTOM KISELINOM. . ANANAS SMOKVA. JAGODE. VOĆE I POVRĆE SE MOŽE KONZERVISATI : SUŠENJEM. VIŠNJE.MAHUNARKE-LEGUMINOZE (GRAŠAK.) . PROIZVODI OD VOĆA I POVRĆA DA BI SE VOĆE I POVRĆE DUŽE OČUVALO RAZNIM POSTUPCIMA SE SE VRŠI KONZERVISANJE.... . KELERABA. SPANAĆ. KRUŠKE.JABUČASTO VOĆE (JABUKE. SOJA ) POVRĆE IMA VELIKU ENERGETSKU VREDNOST ZAHVALJUJUĆI VELIKOJ KOLIČINI SKROBA. POVRĆE SE PRERAĐUJE U VIŠE VRSTA NEGO VOĆE: .SIROVI VOĆNI SOK SE DOBIJA CEĐENJEM SVEŽIH ILI SMRZNUTIH PLODOVA ILI PREDHODNO KONZERVISANE PULPE. CVEKLA. TIKVICE . BRESKVE. LJUŠTENJE. ROTKVA. PRANJE.KAŠA SE DOBIJA PASIRANJEM SVEŽIH PLODOVA ILI OD PULPE KONZERVISANE HEMIJSKIM SREDSTVIMA. 57 . LEŠNIK. ŠLJIVE.) . -VOĆE SA VELIKIM SADRŽAJEM MASTI (ORAH. KESTEN) U VOĆE SE UBRAJAJU I DINJE I LUBENICE. MALINE. B2.) . B6. MRKVA. PERŠUN.JEZGRASTO VOĆE (ORAH. SORTIRANJE. KARFIOL.. URMA. BADEM. BORANIJA. PAPRIKA. HEMIJSKIM KONZERVANSIMA (KONZERVANSIMA). STERILIZACIJOM.. RIBIZLE. B1.PULPA -HEMIJSKI KONZERVISAN PROIZVOD KOJI SADRŽI CELE ILI DELOVE VOĆA. A. DUNJE. SOČIVO. KELJ. ŠLJIVE) .KORENI I KRTOLE (KROMPIR.GLAVIČASTO I LISNATO POVRĆE (KUPUS. . I BELANČEVINA A U IZVESNIM SLUČAJEVIMA I MASTI. KUPINE. BOROVNICE. SMRZAVANJEM. IZGLEDU POREKLU I KARAKTERISTIKAMA VOĆE SE RAZVRSTAVA NA: ... KAJSIJE. KRASTAVAC. LEŠNIK BADEM PODELA POVRĆA PREMA DELU BILJKE KOJA SE UPOTREBLJAVA ZA ISHRANU POVRĆE I NA OSNOVU BIOLOŠKE I KOMERCIJALNE VREDNOSTI POVRĆE SE DELI NA: . MUŠMULE) . PREMA SADRŽAJU HRANLJIVIH MATERIJA VOĆE SE DELI U DVE GRUPE: -VOĆE SA VELIKIM SADRŽAJEM VODE (TREŠNJE.. VOĆNI POLUPROIZVODI SU: .JAGODASTO I BOBIČASTO VOĆE (JAGODE. GROŽĐE. PLAVI PATLIDŽAN. BANANA.BRZO SMRZNUTO.KOŠTIČAVO VOĆE (TREŠNJE. POMARANDŽA. MANDARINA.VOĆE I POVRĆE SU BOGAT IZVOR VITAMINA C.PLODOVI (PARADAJZ. PRIPREMA SIROVINE SE VRŠI KROZ: ODABIRANJE. PASULJ. PREDNOST KONZERVISANJA SUMPORASTOM KISELINOM JE U TOME ŠTO SE ONA TOKOM PRERADE IZ POLU PROIZVODA U GOTOV PROIZVOD IZGUBI. SALATA. LUKOVI) . SADRŽAJ VITAMINA JE VEĆI U VOĆU A MINERALNIH MATERIJA U POVRĆU.. PODELA VOĆA PREMA GRAĐI PLODA. GREJPFRUT. GROŽĐE) -J UŽNO VOĆE (LIMUN. SEČENJE I KONZERVISANJE.

TANINA. I KOJA SE MOGU KONZUMIRATI.BIOLOŠKI KONZERVISANO (KISELI KUPUS).STERILISANO TOPLOTOM. VINO JE PROIZVOD ALKOHOLNE FERMENTACIJE ŠIRE ILI KLJUKA. PREMA TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE VINA SE DELE: . . KISELOST ŠIRE SE MOŽE UMANJITI DODAVANJEM HEMIJSKI ČISTOG KREČNJAKA. ETERIČNIH ULJA. KVALITETNIJA SU VINA KOJA SE DOBIJAJU PRI HLADNOJ FERMENTACIJI NA TEMPERATURI 10-15 STEPENI OD TOPLE FERMENTACIJE NA TEMPERATURI DO 30 STEPENI.PRIRODNE RAKIJE .PIVA . .UMACI OD POVRĆA. 58 . PROMENE NA VINU SE PRATE HEMIJSKIM ANALIZAMA. ALKOHOLNA PIĆA ALKOHOLNA PIĆA SU PROIZVODI KOJI SADRŽE ETIL ALKOHOL (ETINOL). AKTIVNOST KVASCA PRESTAJE NA TEMPERATURI OD 38-40 STEPENI. . . . VRSTE VINA OBIČNO SE VINA RAZVRSTAVAJU PREMA: BOJI. TEČNOST KOJA SE DOBIJA CEĐENJEM KLJUKA NAZIVA SE ŠIRA ILI SAMOTOK. FERMANTACIJA SE MOŽE IZVODITI PO HLADNOM I TOPLOM POSTUPKU.MARINIRANO POVRĆE.. SORTI. VITAMINA. A ONA KOJA SE DOBIJA PRESOVANJEM ČVRSTIH SASTOJAKA (KOMINE) NAZIVA SE PREŠEVINA ILI CEĐENA ŠIRA.VINA . . BOJE. GEOGRAFSKOM POREKLU ORGANOLEPTIČKIM SVOJSTVIMA PRIMENJENOJ TEHNOLOGIJI PROIZVODNJE .ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆA . NAKON BRANJA GROŽĐE VRŠI SE MULJANJE DA BI SE BOBICE GROŽĐA OSLOBODILE SOKA.SUŠENO.SOKOVI. DODAVANJEM KULTIVISANOG KVASCA NASTAJE PROCES ALKOHOLNE FERMENTACIJE SLOŽEN BIO-HEMIJSKI PROCES PRETVARANJA ŠEĆERA U ETANOL I UGLJEN DIOKSID. PROSEČAN HEMIJSKI SASTAV ŠIRE JE: 77% VODA. ZA POVEĆANJE KISELOSTI MOGU SE KORISTITI KISELINE KOJE SU PRIRODNI SASTOJCI GROŽĐA I ŠIRE A TO SU VINSKA I JABUČNA KISELINA. DOBIJENA ŠIRA SE STERILIŠE SUMPORISANJEM RADI UNIŠTENJA DIVLJIH KVASACA. NAKON ZAVRŠENE FERMENTACIJE NEOPHODNO JE DA VINO ODLEŽI IZVESNO VREME I NA TAJ NAČIN SE U ISTOM ODVIJAJU SLOŽENI BIOHEMJISKE PROMENE. A PROCES FERMENTACIJE (VRENJA) OBAVLJA SE KULTIVISANIM KVASCEM. 20% ŠEĆERA. PRE VRENJA PREMA ZAKONU O VINU DOZVOLJAVA SE POPRAVKA SADRŽAJA ŠEĆERA U ŠIRI DO KOLIČINE KOLIKO GA TA SORTA PRIRODNO MOŽE MAKSIMALNO DA IMA.OBIČNA VINA. 3% OSTALIH MATERIJA KISELINE.LIKERI VINA SIROVINA ZA DOBIJANJE VINA JE GROŽĐE. .KONCENTRATI OD POVRĆA. NA OSNOVU SIROVINSKOG SASTAVA I PROCESA PROIZVODNJE ALKOHOLA PIĆA SE DELE: .PENUŠAVA VINA. ODVAJANJE TEČNOG DELA KLJUKA OD ČVRSTIH SASTOJAKA: KOŽICE. SEMENKI PETELJKI .

RUŽIČASTA. PIVO PIVO JE SLABO ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA OD JEČMENOG SLADA. SASVIM SVETLO RUŽIČASTO VINO DOBIJA SE ODVAJANJA ŠIRE OD KLJUKE NEPOSREDNO POSLE MULJANJA I DALJIM POSTUPKOM KAO KAD SE DOBIJA BELO VINO. SLATKA.BELA. POLU SUVA. U KVALITETU PIVA IGRA ULOGU I KVALITET VODE U KOJOJ NE SME DA BUDE KREČNJAKA JER NEGATIVNO UTIČE NA RAZLAGANJE SKROBA I ŠEĆERA I RAZMNOŽAVANJE KVASCA U TOKU VRENJA. RUŽIČASTA VINA (OPOLI) PROIZVODI SE OD CRNIH SORTI GROŽĐA KOJE NISU BOGATE BOJENIM MATERIJAMA. PRILIKOM PROIZVODNJE BELIH VINA ŠIRA SE ODVAJA OD ČVRSTIH DELOVA (KOMINE) PRE FERMENTACIJE. PIRINČEM. I PREMA KOLIČINI ALKOHOLA MOGU SE PODELITI NA: ISPOD 10 VOL%. NESLADOVANIH ŽITARICA. VINA SE DELE I PREMA KOLIČINI NEPREVRELOG ŠEĆERA: SUVA. PRIRODNA DEZERTNA VINA SE SPRAVLJAJU OD PREZRELOG ILI DELIMIČNO PROSUŠENOG GROŽĐA –SUVARKA. 24 ILI 48 SATI. KVALITETNI PIVARSKI JEČAM TREBA DA SADRŽI 60-70% SKROBA. 2-3& MASTI. BELA VINA SE PROIZVODE OD BELOG GROŽĐA . SPECIJALNA VINA KARAKTERIŠE VISOK PROCENAT ALKOHOLA 15-22%. PODELA VINA PREMA BOJI . U TOKU PROIZVODNJE PIVA ISTOM SE DODAJE HMELJ-SAMO ŽENSKI CVETOVI KOJI PIVU DAJU AROMU. VODE I DODATKA KVASCA. KOD OVE VRSTE VINA SE NE DOZVOLJAVA ZAVRŠETAK ALKOHOLNE FERMENTACIJE VEĆ SE PRI KRAJU VRENJA DODAJE VINSKI DESTILAT JAČINE 60-80% ALKOHOLA STONA VINA SE DOBIJAJU MEŠANJEM IZ JEDNOG ILI RAZNIH VINOGRADSKIH REONA. SREDNJE JAKA 10-12VOL. POLUSLATKA.% . BOJA ZAVISI OD DUŽINE DODIRA ŠIRE SA ČVRSTIM SASTOJCIMA. . 4-5% CELULOZE. CRNA VINA SE PROIZVODE OD GROŽĐA CRNIH SORTI A CRVENA BOJA SE NALAZI U POKOŽICI A IZUZETNO I U MESU. 10-11% BELANČEVINA.SPECIJALNA VINA. PRI PROIZVODNJI CRNOG VINA KOMINA SE ODVAJA POSLE FERMENTACIJE KLJUKA. PENUŠAVA VINA PENUŠAVA VINA SADRŽE UGLJEN DIOKSID KOJI PRI OTVARANJU BOCE OBRAZUJE PENU. ZA CRNA VINA JE VAŽNO DA IMAJU ŠTO VIŠE BOJENIH MATERIJA (ANTOCIJANA) A I UMERENU KOLIČINU TANINSKIH MATERIJA KOJE VINU DAJU SPECIFIČAN UKUS. U PROIZVODNJI PIVA JE DOZVOLJENO DA SE DO 30% OD UKUPNE KOLIČINE JEČMA SLAD ZAMENI DRUGIM ŽITARICAMA: KUKURUZOM.CRNA I . JAČE OBOJENA RUŽICA SE DOBIJA DUŽIM DRŽANJEM ŠIRE SA ČVRSTIM DELOVIMA KOMINE 12.. JAKA 12-14VOL% I VRLO JAKA VIŠE OD 14VOL%. OVAJ PROCES SE ODVIJA U BOCI. 2-3:% PEPELA I 13-14% VLAGE. PRIRODNIM PENUŠAVIM VINIMA SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE GOTOVOM VINU DODAJE ŠEĆER I VINSKI KVASAC KOJI IZAZIVAJU NAKNADNO VRENJE. VEŠTAČKA PENUŠAVA VINA SE DOBIJAJU UBRIZGAVANJEM UGLJEN DIOKSIDA POD PRITISKOM U SLATKO VINO. OSNOVNE FAZE U PROIZVODNJI PIVA SU: 59 . HMELJA . AKO VINO IMA VEĆU KOLIČINU TANINA ONO JE OPORO.

MNOGE FABRIKE PIVA UZ POMOĆ ODREĐENIH TEHNOLOGIJA UBRZAVAJU VREME PROIZVODNJE NA ŠTETU KVALITETA ALI I POVEĆANJA PROFITA. 2 .KAJSIJE.ALKOHOL OBIČNO 3-4VOL% . SADRŽI 25-45 VOL% ALKOHOLA.POSLE ODVAJANJA NERASTOPLJIVIH MATERIJA SLADOVINA SE ZAJEDNO SA DODATKOM HMELJA KUVA OK 2 SATA. VINJAK JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA DESTILACIJOM VINA. . U PROIZVODNJI SVETLOG PIVA SLAD SE SUŠI NA TEMERATURI OD 70-80 STEPENI A U PROIZVODNJI CRNOG PIVA NA TEMPERATURI OD 100 STEPENI. PRIRODNA RAKIJA JE ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA DESTILACIJOM (PEČENJEM) PREVRELE KOMINE ILI KLJUKA OD VOĆA ILI GROŽĐA. MALO SKROBA. GLAVNO VRENJE. VITAMINI NAJVIŠE B1 I B2). DATUM PUNJENJA. MEKA RAKIJA SADRŽI 25 VOL% ALKOHOLA A PREPEČENICA SE DOBIJA NAKNADNOM DESTILACIJOM MEKE RAKIJE I NAJMANJE SADRŽI 40VOL% ALKOHOLA.. ZAPREMINA. 60 . ČUVA SE U TAMNIM PROSTORIJAMA NA TEMPERATURI DO 10 STEPENI.NAKNADNO VRENJE. PROIZVODNJA SLADA GLAVNI SASTOJAK JEČMA JE SKROB KOJI SE NALAZI U ĆELIJAMA I NE MOŽE SE RASTVORITI U VODI.DOBIJANJE SLADOVINE . 4.PO ZAVRŠETKU GLAVNOG VRENJA VRŠI SE NAKNADNO VRENJE U TRAJANJU TRI MESECA NA TEMPERATURI OD 1 DO 2 STEPENA. SPECIJALNE PRIRODNE RAKIJE SE DOBIJAJU TAKO ŠTO SE RAKIJI DODAJU RAZNI DELOVI BILJAKA ILI PLODOVI. TRAVARICA JE PRIRODNA RAKIJA KOJOJ SE DODAJU RAZNE LEKOVITE I AROMATIČNE TRAVE.DOZREVANJE PIVA . OSNOVNI SASTOJCI PIVA SU: . PROCES KLIJANJA SE ZAUSTAVLJA U SUŠARAMA DA BI SE DOBIO POLU PROIZVOD-SLAD. 3. NA PAKOVANJU PIVA MORA DA STOJI IME PROIZVOĐAČA. ALKOHOL. 1. NAKON OVOGA ODVIJA SE GLAVNO ALKOHOLNO VRENJE UZ DODATAK KULTIVISANOG PIVSKOG KVASCA I TRAJE OD 9 DO 12 DANA PRI ČEMU ŠEĆER PREVIRE U ALKOHOL I UGLJEN DIOKSID. SADRŽAJ I % EKSTRAKTA. ODLEŽAVANJEM PIVO DOZREVA I POBOLJŠAVA UKUS.FILTRACIJA I PAKOVANJE PIVA.UGLJENI HIDRATI. VRŠI SE (MOČENJE) JEČMA U VODI DO 7 DANA DA BI SE IZAZVALO NJEGOVO KLIJANJE. BELANČEVINE.PROIZVODNJA SLADA . MALTOZA. VIŠNJE. ŠLJIVOVICA NAJPOZNATIJA NAŠA RAKIJA JE ŠLJIVOVICA KOJA SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRERLE KOMINE ŠLJIVE. GROŽĐA.PROIZVODNJA SLADOVINE SE ODVIJA TAKO ŠTO SE SLAD DROBI I MEŠA SA TOPLOM VODOM PRI ČEMU SE ¾ NJEGOVE SADRŽINE RASTVARA U VODI DELOVANJEM ENZIMA.VODA. U PRIRODNE RAKIJE SE UBRAJAJU RAZNE VOĆNE RAKIJE OD ŠLJIVE.EKSTRAKT (GLUKOZA. KRUŠKE . .GLAVNO I NAKNADNO VRENJE .

13% ULJA. TEOBROMIN I DUVAN NIKOTIN. RUM SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE MELASE KOJA JE OSTATAK PRI PROIZVODNJI ŠEĆERA IZ ŠEĆERNE TRSKE DŽIN SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŽITARICA PRVENSTVENO: JEČMA. ČAJ. PŠENICA. NAJVEĆI PROIZVOĐAČ KAFE JE BRAZIL. 4% MINERALNIH MATERIJA 07-2% KOFEINA I 0. POLIRANJEM I SORTIRANJEM. RAŽI OVSA UZ DODATAK KLEKE ILI DRUGIH AROMATIČNIH BILJNIH DELOVA. PRE VRENJA VRŠI SE RAZLAGANJE SKROBA U ŠEĆER. I DUVAN. KAFA VODI POREKLO IZ ETIOPIJE. 13-15% BELANČEVINA 10% VODE. NA PRIMER ONI SADRŽE ALKALOIDE: KAFA KOFEIN. DESTILAT OBAVEZNO ODLEŽI U HRASTOVIM BURADIMA RADI SAZREVANJA.MASTIKA JE PRIRODNA RAKIJA KOJA SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŠLJIVE ILI GROŽĐA UZ DODATAK PLODA BILJKE ANIS. ČOKOLADOM. BERE SE DVA DO TRI PUTA GODIŠNJE.12% SKROBNIH MATERIJA. ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆA U ŽESTOKA ALKOHOLNA PIĆA SE UBRAJAJU ONA KOJA SE DOBIJAJU OD RAFINISANOG ALKOHOLA ILI OD SIROVINA KAO ŠTO SU. ŠEĆERNA TRSKA. KUKURUZ. KONJAK SE DOBIJA DESTILACIJOM ODABRANIH BELIH VINA. VOĆNIM SOKOVIMA. PLODIVI KAVOVCA SU CRVENO MRKE BOJE I U JEDNOJ SEMENCI SE NALAZE DVA ZRNA. KROMPIR. ČAJ TEIN. SEMENKE SE ODVAJAJU OD MESNATOG SPOLJNOG DELA MOKRIM POSTUPKOM TAKO ŠTO SE UBRANA KAFA NAKVASI I PROPUŠTA KROZ IGLIČASTE VALJKE KOJI SKIDAJU NAJVEĆI MESNATI DEO A OSTATAK SE SKIDA POTAPANJEM U VODU TAKO DA DOLAZI DO FERMENTACIJE I ZRNO DOBIJA KARAKTERISTIČNU AROMU. PRE UPOTREBE SE PRŽI OD 200 DO 250 STEPENI.1% ETERIČNIH ULJA. ILI DRUGIM DODACIMA. KAKAO. PIRINAČ. ČAJ. MLEKOM. NAJBOLJA KAFA SE DOBIJA NA PLANTAŽAMA ČIJA NADMORSKA VISINA JE 600-1200 METARA. I AKO SE NAVEDENI PROIZVODI SMATRAJU SREDSTVIMA ZA UŽIVANJE KONZUMIRANJEM ISTIH U VEĆIM KOLIČINAMA NEGATIVNO UTIČE NA ČOVEČIJI ORGANIZAM. KAKAO I DUVAN SREDSTVA ZA UŽIVANJE I STIMULANSI SU KAFA. JAJIMA. DOBIJANJE SLADA KOJI SE ZATIM SUŠI SUŠARAMA UZ OTVORENU VATRU KOJA SE LOŽI TRESETOM I NA TAJ NAČIN SE DOBIJA SPECIFIČAN MIRIS I UKUS. RAŽ. KAFA JE SEMENKA PLOD DRVETA KAVOVCA KOJI USPEVA U PODRUČJU TROPSKIH KLIMA. STAROST SE OBELEŽAVA ZVEZDICAMA TAKO DA SVAKA ZVEZDICA OBELEŽAVA JEDNU GODINU. LIKERI SU JAKA ALKOHOLNA PIĆA KOJA SE DOBIJAJU MEŠANJEM RAFINISANOG ALKOHOLA ILI PRIRODNE RAKIJE SA VODOM. SIROVA KAFA SADRŽI 30-40% CELULOZE. TEKILA JE ALKOHOLNO PIĆE KOJE SE DOBIJA DESTILACIJOM SOKA JEDNE VRSTE AGAVE. KAKAO. JEČAM. FERMENTISANA KAFA SE SUŠI I DORAĐUJE SKIDANJEM OPNE . ŠEĆEROM. VISKI SE DOBIJA DESTILACIJOM PREVRELE KOMINE ŽITARICA I TO PRVENSTVENO JEČMA-JEČMENOG SLADA. KAFA. VOTKA SE DOBIJA OD RAFINISANOG ALKOHOLA PROIZVEDENOG PRVENSTVENO OD KROMPIRA ZATIM ŽITARICA I SLIČNIH SIROVINA. 61 .

OHLAĐENA ZRNA SE MELJU. U MEDICINI ZA LEKOVE I U KOZMETICI. ZELENI ČAJ SE DOBIJA NA SLIČAN NAČIN KAO I CRNI STIM ŠTO NEMA FERMENTACIJE NEGO SE LIŠĆE PARI. SORTIRA IU PAKUJE. TO JEDNOGODIŠNJA ZELJASTA BILJKA ČIJI LISTOVI SE BERU KAD SE NA STABLJICI POJAVE ŽUTE PEGE.MASNOĆE 50%. POSLE SAZREVANJA PLODA SEMENKE SE VADE IZ UNUTRAŠNJOSTI I IZLAŽU PROCESU FERMENTACIJE. PLOD KAKAOVCA IMA 50-70 ZRNA. OVAKO PRIPREMLJENO LIŠĆE OSTAJE ZELENO I SA VIŠE TANINA I TEINA. KAKAO ZRNO SADRŽI DOSTA HRANLJIVIH MATERIJA. UZGAJANJE KAKAOVCA ZAHTEVA DOSTA VLAGE I TOPLOTE PA SE UZGAJA U TROPSKIM KARAJEVIMA. FERMENTISANO I ZA UPOTREBU PRIPREMLJENO LIŠĆE. UVIJA I SUŠI. BOJU I DRUGA SVOJSTVA KAKAO ZRNA. U TOKU FERMENTACIJE NASTAJE SLOŽEN BIOHEMISKI PROCES U ZRNU KOJI U MNOGOME UTIČE NA AROMU. OVAKO DOBIJENO UVELO LIŠĆE MAŠINSKI SE UVIJA ZATIM RAZASTIRE U TANKOM SLOJU PRI ČEMU NASTAJE FERMENTACIJA KOJA TRAJE OKO 3 SATA. FILIPINIMA.SKROBA 11%. ZRNO SE SUŠI. DUVAN VODI POREKLO IZ SREDNJE I JUŽNE AMERIKE.. . ZRNO DOBIJA AROMU I CRVENKASTO SMEĐU BOJU. OBRANO LIŠĆE SE KLASIRA PREMA VELIČINI I NIŽE RADI SUŠENJA. FERMENTISANO LIŠĆE DOBIJA KARAKTERISTIČNU CRVENKASTO-SMEĐU BOJU I KARAKTERISTIČNU AROMU. CRNI ČAJ SE DOBIJA OD UBRANOG LIŠĆA KOJE SE ODMAH SUŠI PRI ČEMU GUBI 50% VLAGE. FERMENTISANI DUVAN SE MORA ČUVATI U POSEBNIM SKLADIŠTIMA NA TEMPERATURI NIŽOJ OD 12 STEPENI.BELANČEVINA 14%. ŠRI LANKI. NAJVEĆI SVETSKI PROIZVOĐAČ ČAJA JE INDIJA. KAKAO KAKAO JE PROIZVOD KOJI SE DOBIJA OD KAKAO-ZRNA KOJE SE NALAZI U PLODU DRVETA KAKAOVCA. DUVAN DUVAN JE OSUŠENO. . IRANU. UPOTREBLJAVA SE U PROIZVODNJI ČOKOLADE. KINI. SAVITLJIVOST I SAGORLJIVOST.SEMENKI. PRESOVANJEM KAKAO MASE DOBIJA SE KAKAO MASLAC KOJI JE SVETLO ŽUTE BOJE. NAJVIŠE GA IMA U AFRICI (GANA I NIGERIJA) KAO I U EKVADORU KOLUMBIJI. NAJBOLJI DUVAN SE DOBIJA SA SREDNJEG DELA STABLJIKE. U FAZI SUŠENJA SE RAZGRAĐUJU ONE MATERIJE KOJE BI MOGLE NEGATIVNO DA UTIČU NA KVALITET DUVANA. . NAJBOLJI ČAJ SE DOBIJA NA PLANTAŽAMA KOJE SE NALAZE NA VISINI OD 1000 DO 2000 METARA USTVARI ŠTO JE VISINA VEĆA I KVALITET ČAJA JE BOLJI. TURSKOJ. CRNI I ZELENI ČAJ. DRVO ČAJEVCA MOŽE NARASTI I DO 18 METARA ALI SE VRŠI PODREZIVANJE TAKO DA MU VISINA NE PRELAZI 50 CM. KAKAO ZRNO SE PRERAĐUJE PRŽENEJM NA TEMPERATURI OD 140 STEPENI PRI ČEMU ZRNO DOBIJA SPECIFIČNU AROMU. 62 .ČAJ ČAJ JE PRERAĐEN LIST BILJKE ČAJEVCA. ŠRI LANKI. POSLE SUŠENJA SE OBAVLJA FAZA FERMENTACIJE GDE DUVAN SAZREVA I DOBIJA ODGOVARAJUĆU BOJU ELASTIČNOST.. PREMA NAČINU PRERADE TJ PROCESU FERMENTACIJA RAZLIKUJEMO. RANIJE SE FERMENTACIJA OBAVLJALA PRIRODNIM PUTEM I TRAJALA JE DVE GODINE. NAJVIŠE SE GAJI U INDIJI. LIŠĆE SAZREVA POSTEPENO I TO OD DONJIH KA GORNJIM LISTOVIMA. DANAS SE OBAVLJA U SPECIJALNIM KOMORAMA NA TEMPERATURI OD 30 DO 50 STEPENI UZ RELATIVNU VLAŽNOST OD 76-80 STEPENI I U TRAJANJU OD 14 DO 18 DANA.

KOJI SLUŽE ZA ZAŠTITU BILJA.CIGARETE SU NAJVAŽNIJI PROIZVOD DUVANA I IZRADA SE SASTOJI IZ 4 FAZE: . CIGARE SE PRAVE OD DUVANA KOJI SE NE REŽE VEĆ SE KORISTE CELI LISTOVI.PAKOVANJE. SPOREDNI PROIZVODI DUVANA SU NIKOTIN I PREPARATI NA BAZI NIKOTINA.PRIPREMA DUVANAVLAŽENJE LISTA. SREDNJE SVETLE I TAMNE. U ZAVISNOSTI OD POKRIVNOG LISTA CIGARE SE DELE NA SVETLE. I MEŠANJE . SORTIRANJE PO KVALITETU. SASTOJE SE OD TRI DELA: UNUTRAŠNJEG. KOJI JE IZRAĐEN OD KVALITETNIJEG DUVANA. DUVAN ZA ŽVAKANJE I DUVAN ZA ŠMRKANJE. 63 .IZRADA CIGARETA I . OVOJNOG LISTA I POKRIVNOG LISTA.REZANJE. A MOŽE DA SE VRŠI I AROMATIZACIJA DUVANA .

ŠTA SE DODAJE GLINI DA BI KERAMIČKI PROIZVODI BILI KVALITETNIJI? 38. ČEMU SLUŽE MAZIVA? 19. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA BAKRA I NJEGOVU PRIMENU 32. NAVESTI VRSTE OPEKE I NAČIN DOBIJANJA 42.P OREKLO NAFTE I FAZE EKSPLOATACIJE ISTE 16. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA U KONVERTORIMA 31. ŠTA JE GORNJA. NAVESTI NEPOROZNE I POROZNE PROIZVODE OD GLINE 39. PRERADA I OPLEMENJAVANJE UGLJA 12. OBJASNITI NAČINE DOBIJANJA ELEKTRIČNE ENERGIJE 8. OBJASNITI FRAKCIONU DESTILACIJU NAFTE 17. NAČIN DOBIJANJA I PRIMENA 36. ZAŠTO SE VRŠI LEGIRANJE I NAVESTI LEGURE BAKRA 33. POJAM I PRIRODA MINERALNIH SIROVINA 2 . KOJI FAKTORI UTIČU NA STRUKTURU RASPODELE ENERGIJE U DRUŠTVU 6. NAVESTI RUDE GVOŽĐA I OBJASNITI DOBIJANJE BELOG I SIVOG LIVENOG GVOŽĐA U VISOKOJ PEĆI 27. NAČIN DOBIJANJA I PRIMENE 34. OBJASNITI KAKO SE DOBIJA GENERATORSKI GAS 14. OBJASNITI RAZLIKU IZMEĐU BELOG I SIVOG LIVENOG GVOŽĐA 28. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA U SIMENS-MARTINOVOJ PEĆI 29. OBJASNITI PROIZVODNJU CEMENTA. NAVESTI ALTERNATIVNE IZVORE ENERGIJE 22. NAVESTI PROIZVODE MEHANIČKE PRERADE DRVETA 64 . IZ ČEGA SVE SE DOBIJA ELEKTRIČNA ENERGIJA? 26. NAVESTI I OBJASNITI OBLIKE ENERGIJE 7. ŠTA JE OKTANSKI BROJ GORIVA? 18. KAKO SE DOBIJA ACETILEN? 15. A ŠTA DONJA TOPLOTNA MOĆ GORIVA? 11. ŠTA JE GLINA I KAKO SE DELI PREMA ČISTOĆI? 37. KOJA JEDINJENJA UČESTVUJU U GRAĐI DRVETA? 45. NAVESTI I OBJASNITI KOJE VRSTE STAKLA POSTOJE 44. IZ KOJE RUDE SE DOBIJA ALUMINIJUM.NJEGOVU PRIMENU I NAČIN ČUVANJA 41. NAVESTI I OBJASNITI PROIZVODNJU GRAĐEVINSKIH VEZIVA 40. PREDNOSTI POVRŠINSKE EKSPLOATACIJE RUDA NAD PODZEMNOM EKPLOATACIJOM 5. OBJASNITI POSTUPAK DOBIJANJA ČELIKA U ELEKTROLUČNIM PEĆIMA 30.NASTANAK I VRSTE UGLJA 9. ŠTA JE BIO GAS I IZ ČEGA SE DOBIJA? 24 .FAZE PROIZVODNOG PROCESA U RUDARSTVU 3. NAČIN DOBIJANJA I NJEGOVA PRIMENA 35. ŠTA JE PRIRODNI ZEMNI GAS I OBJASNITI NJEGOVE KARAKTERISTIKE 20. OBJANITI KAKO SE VRŠI KOKSOVANJE UGLJA 13. KOJE SU RUDE CINKA. IZ KOJE RUDE SE DOBIJA OLOVO. KAKO SE KORISTI SUNČEVA ENERGIJA I ENERGIJA VETRA U PROIZVODNJI ELEKTRIČNE STRUJE? 23. OBJASNITI RAZLIKU IZMEĐU PRIRODNOG ZEMNOG GASA I TEČNOG NAFTNOG GASA 21.PITANJA: 1. OBJASNITI NAČIN DOBIJANJA STAKLA 43. KOJI PARAMETRI DEFINIŠU KVALITET UGLJA 10.IZ ČEGA SE DOBIJA BIODIZEL GORIVO? 25. METODA PRODIRANJA DO SAMOG LEŽIŠTA I OTVARANJE RUDNIH LEŽIŠTA 4.

OBJASNITI PROIZVODNJU PAPIRA 48. NAVESTI I OBJASNITI VRSTE MLEČNIH PROIZVODA 62. PODELA VOĆA 66. NAČINI KORIŠĆENJA VODE U INDUSTRIJI 51. PROIZVODNJA I PRERADA ČAJA 74. OBJASNITI NAČIN DOBIJANJA PRIRODNOG I VEŠTAČKOG KAUČUKA 55. NAVESTI ADITIVE KOJI POBOLJŠAVAJU KVALITET PROIZVODNJE PLASTIČNE MASE 53. OBJASNITI NAČIN DOBIJANJA I ČUVANJA GUME 56. PROIZVODNJA I PRERADA KAFE 73. VRSTE I DOBIJANJE VINA 69. NAVESTI PROIZVODE HEMIJSKE PRERADE DRVETA 47. ŠTA SU UGLJENI HIDRATI KOJE SU NJIHOVE VRSTE? 57. PODELA I PROIZVODI RIBA 63. VRSTE PRIRODNIH RAKIJA I NAČIN PROIZVODNJE 71. VRSTE ŽESTOKIH ALKOHOLNIH PIĆA 72. KAKO SE VRŠI PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA? 52. OBJASNITI NAČIN PROIZVODNJE VODE U GRADSKOM VODOVODU 50. MLEVENJE PŠENICE 65. SASTAV I VRSTE MLEKA 60. NA KOJE NAČINE SE IZRAĐUJU PREDMETI OD PLASTIČNE MASE? 54. SASTAV I PROIZVODI JAJA 64. OBJASNITI FIZIČKE METODE KONZERVISANJA HRANE 59.46. VRSTE TERMIČKE OBRADE MLEKA 61. PROIZVODNJA I PRERADA DUVANA 65 . POLUPROIZVODI OD VOĆA I POVRĆA 68. NAVESTI VRSTE PAPIRA 49. DOBIJANJE PIVA 70. NABROJATI I OBJASNITI VITAMINE 58. PROIZVODNJA I PRERADA KAKAOA 75. PODELA POVRĆA 67.

KOMERCIJALNO POZNAVANJE ROBE GRUPA AUTORA CENTAR ZA IZDAVAČKU DELATNOST EKONOMSKOG FAKULTETA U BEOGRADU BEOGRAD 2004. 66 .LITERATURA KOMERCIJALNO POZNAVANJE ROBE DR. MILA JANČETOVIĆ BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA BEOGRAD 2006.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful