1.

AFRODITA
Legenda Grčka boginja lepote i čulne ljubavi. Rođena je iz morske pene koja se stvorila kad je Kron bacio u more Uranove genitalije. Odmah po rođenju stigla je do Kitere, a zatim do Kipra, gde je izašla na ostrvo. Tu su Afroditu obukle i okitile Temidine kćerke hore, a zatim su je odvele među besmrtnike, na Olimp. Njen dolazak obradovao je sve bogove i svaki od njih je poželeo da se njome oženi. Afrodita se udala za hromog i ružnog Hefesta, ali mu nije dugo ostala verna. Zaljubila se u Areja, kome je rodila sinove Dejmosa i Fobosa, i kćer Harmoniju. Kao njihova deca pominju se i Eros i Anteros. Helije, koji sve vidi, obavestio je Hefesta da ga supruga vara sa Arejem. Hefest je iskovao nevidljivu mrežu i prebacio preko kreveta svoje supruge, a kad je u nju ulovio ljubavnike, pozvao je sve olimpijske bogove da se uvere u Afroditino neverstvo. Tek kad je Posejdon posredovao, pristao je da oslobodi ljubavnike. Postiđena Afrodita odmah je otišla na Kipar, a Arej u Trakiju. Afrodita je volela i druge bogove. Ona je Hermesu rodila Hermafrodita, a Dionisu Prijapa. Volela je i smrtnike, posebno Adonisa, Anhisa, Faetonta i Buta. One koji su joj se zamerili, okrutno je kažnjavala. Svojoj suparnici boginji Eoji, usadila je trajnu čežnju za smrtnicima. Celom potomstvu boga Sunca Helija svetila se zato što je otkrio Hefestu njenu vezu sa Arejem. Lemljanke, koje je nisu poštovale, okužila je nepodnošljivim zadahom, tako da su ih muževi napustili. Svoje miljenike i one koji su je zadužili, Afrodita je uvek štitila i pomagala. To najbolje pokazuje njen odnos prema Parisu. Na Pelejevoj i Tetidinoj svadbi, boginja Erida, koja nije bila pozvana, bacila je među okupljene boginje jabuku na kojoj je pisalo: “Najlepšoj”. Svi su se pitali kome treba da pripadne ova jabuka: Heri, Ateni ili Afroditi. Zevs je naredio Hermesu da ove tri boginje odvede na brdo Idu, kako bi trojanski princ Paris presudio koja je od njih najlepša. Hera je Parisu obećala vlast, Atena ratnu slavu i mudrost, a Afrodita najlepšu ženu, Menelajevu suprugu Helenu. Paris je jabuku dao Afroditi. Ta njegova odluka prouzrokovala je Trojanski rat. Da bi zaštitila Parisa, Afrodita se tokom celog rata borila na strani Trojanaca i u svim sukobima brinula o svom miljeniku. Pri Parisovom dvoboju s Menelajem, ona je trojanskog princa obavila maglom i odvela s bojnog polja u Heleninu ložnicu. Dok je štitila svog sina Eneju, zadobila je rane. Tek tada je, po Zevsopvoj naredbi, napustila bojno polje. Posle poraza Trojanaca, Afrodita je uspela da sačuva trojansku kraljevsku lozu. Omogućila je Anhisu, Eneji i Askaniju da izmaknu iz ognja Troje i nađu novu otadžbinu. Tako je Afrodita postala i zaštitnica Rima. Kult Afrodite Afroditin lik nastao je verovatno već u Mikensko doba, i to po uzoru na semitske boginje neba (Astarta, Astaret, Kibela). Na prvobitne Afroditine odlike ukazuju njene najstarije kultne statue, koje je prikazuju naoružanu ili s velom na glavi i okovima na nogama. Njenim najstarijim svetilištem smatran je hram u Askalonu, u Siriji. Izrazito orijentalne elemente, hramovsku prostituciju, sadrži njen kult u Pafu, u Lokrima, na planini Eriks i u Korintu. Pošto se njen kult širio morskim putevima, ona je poštovana kao boginja koja obećava dobar put morem. Njena najstarija kultna statua u Beotiji napravljena je, prema predanju, od drveta sa lađe kojom je Kadmo doplovio iz Fenikije u Grčku. Zato je ona i zaštitnica lađara. Već u Tezejevo vreme, uz Afroditu boginju ljubavi (Uranija), poštuje se i Afrodita koja pripada celom narodu (Pandemos). Kasnije je Afrodita Pandemos postala simbol čulne ljubavi, odnosno suprotstavljena je Afroditi Uraniji kao boginji nebeske ljubavi. Od 8.v.pne Afrodita gubi većinu svojih funkcija i postaje isključivo boginja lepote i ljubavi. Hera od nje pozajmljuje čarobni pojas da bi zadobila Zevsovu ljubav, što pokazuje da je Afrodita i boginja ljubavne čežnje i ljubavnog nagovaranja. U Atini je slavljena Afrodita u baštama, ali ne kao boginja vegetacije, već kao boginja lepote, pod čijim se nogama rascvetava cveće. Atributi Afroditi su posvećeni ruže, mirta, jabuka, mak. Od životinja posvećeni su joj golubovi, zec, labud, vrapci. Ove životinje su joj i žrtvovane.

1

Ikonografija Najstarijim predstavama Afrodite smatraju se aplikacije od zlatnog lima, nađene u kraljevskom krugu grobova u Mikeni (16.v.pne), na kojima je predstavljena naga, s pticama oko glave. Iz poznog 8. veka poznate su statue nage Afrodite, s dijademom na glavi (Dipilon, Beotija, Kamares). U Sparti je predstavljena u vidu paladiona, sa oružjem, a pominje se i statua Afrodite Morfo, čije su noge bile okovane lancima. Od 7. veka gube se predstave nage Afrodite, odnosno ona se prikazuje obučena, s nekim od svojih karakterističnih atributa (cvet, golub, zec). Od sredine 5.v.pne Afrodita se često prikazuje u skulpturi: 1. Fidija je za Olimpiju izradio hriselefantinsku statuu Afrodite Uranije 2. Alkamen, Fidijin učenik, izradio je statuu Afrodite u baštama 3. Praksitel se proslavio većim brojem statua nage Afrodite, posebno onom koju je radio za Knid Pored replika 5. i 4.v.pne, u Helenističkoj umetnosti se pojavljuju i nove predstave: - Afrodita u školjci - Afrodita koja skida sandalu - Afrodita koja čuči - Afrodita Anadiomena, čuvena je Apelova slika, rađena za njeno svetilište na Kosu Na novcu se ponekad pojavljuje sa morskim konjićem ili delfinom (usled načina na koji je došla na svet). Takođe se predstavlja naga, polunaga ili obučena i krunisana, često u kombinaciji sa Erosom koji joj služi. Ponekad drži jabuku u ruci. Kult Afrodite kod nas Kult grčke Afrodite bio je raširen i u onim mestima gde je potvrđen kult rimske Venere, pa bi se moglo reći da je njihov kult, kao i svetilišta, u nekim slučajevima bio združen. Kult Afrodite bio je ograničen samo na Dalmaciju. Afrodita je bila boginja mora i kao takva imala je epitete Ευπλοια, Γαληναια, Πελαγια, Ποντια... Spomenici kod nas Spomenici Afroditi nađeni su u Saloni, Prozoru kod Otočca, Starom Gradu na Hvaru, Mogorjelu kod Čapljine, Zemunu, Surduku. U Starom Gradu na Hvaru otkrivena su dva spomenika, koja potiču iz predrimskog doba: 1. Baza boginjinog kipića sa natpisom 2. Ploča sa zavetnim natpisom namenjenim Afroditi. To su votivni natpisi Kleunike, Hermagorove kćeri i Gorgilo, Demarhove kćeri, u kojima se kaže da one posvećuju Afroditi desetak. U Bosni su pronađene dve metalne figurice posvećena Afroditi: 1. U Mogorjelu kod Čapljine – Prikazuje boginju nagu, s levom nogom savijenom u kolenu. Ruke je uzdigla u visinu ramena i njima povlači kosu. Rad je kvalitetan, verovatno uvozni. 2. Nepoznato mesto nalaza – Olovna pločica sa likom boginje. Na postolju se nalazi pločica sa trougaonim završetkom, a ispod toga je sa dve linije označen kvadrat u kojem je smešten lik boginje. Ona je prikazana u dugoj haljini, a u desnoj ruci, koju je digla u stranu u visini ramena, drži neki duguljast tanak predmet. Dedikanti ovih spomenika su bili Grci ili helenizirani Orijentalci, čije je prisustvo dokazano na ovim prostorima. Oni su mogli biti raznih zanimanja: - vojnici – u Mogorjelu je jedno vreme bio smešten vojni logor, a Afroditu su kao boginju ljubavi i slatkog života poštovali vojnici - grčki trgovci – u neposrednoj blizini Mogorjela nalazila se Narona, sa poznatim tržistem koje su posećivali trgovci iz raznih zemalja - pomorci – oni su poštovali Afroditu kao božanstvo mirnih mora Potvrde Afroditinog kulta u neku ruku vežu se za kult Venere, koja je u Hercegovini bila veoma poštovana. Hramovi ove boginje podizani su često na morskoj obali.Na Korčuli je nađen latinski natpis u kome se kaže da je Signija Urza, žena Signija Sintrofa, podigla hram i postavila statuu Veneri Pelagiji (Veneri Pelagiae), kad je Lucije Kornificije Sekund bio sveštenik. Hram je osvećen 1. maja 193.g.pne. Epitet Pelagia je grički i nemaju ga rimska božanstva. Zbog toga će ovo biti ustvari hram grčke Afrodite Pelagije.

2

2. ASKLEPIJE
Legenda Grčki bog lekarske veštine, sin Apolona i Koronide. Koronidu je voleo Apolon, ali je ona, kad je već nosila pod grudima njegovo dete, zavolela Elatovog sina Ishija, za koga se i udala. U toku svadbenog pira jedan gavran je odleteo do Apolona u Delfe i saopštio mu vest. Bog je prokleo tog vesnika nesreće, i njegovo do tada belo perje postalo je crno. Smrtnici koji su se usudili da uvrede boga ubrzo su kažnjeni: Apolon je ubio svog suparnika, dok je Artemida ustrelila nevernicu. Kad je plamen lomače već zahvatio Koronidino telo, Apolon je iz njene utrobe iščupao svog sina i odneo ga kentauru Hironu na Pelion. Prema kasnijem, epidaurskom predanju, Koronida je u području planine Mirtion, u blizini Epidaura, u potaji rodila sina. Ona je odmah napustila mališana, ali se pored njega ubrzo pojavila koza da ga doji i pas da ga čuva. Njihov vlasnik, pastir Arestanaj, našao je dete, ali se, uplašen čudnim sjajem koji se oko njega širio, odmah udaljio. Tako je dečak ostao u divljini, sve do dana kad je krenuo u svet da ljudima pokaže lekarsku veštinu. Asklepija je veštini lečenja podučavao kentaur Hiron. Božanski dečak ubrzo je mogao i mrtve da vraća u život. On je to činio ili pomoću Meduzine krvi, ili pomoću travke koju mu je otkrila jedna zmija. Atena je Asklepiju dala dve vrste Meduzine krvi: krv iz njene leve vene uništavala je svaki život, a iz desne oživljavala mrtve. Asklepije je podigao iz mrtvih Kapaneja, Likurga, Minojevog sina Glauka, Tindareja i Hipolita. Iz straha da će Carstvo mrtvih opusteti, Had, gospodar Podzemlja, požalio se Zevsu na Asklepija. Kako se ne bi remetio red u prirodi, a i zbog pritužbi Hada, Zevs je Asklepija ubio munjom. Apolon je poubijao kiklope, tvorce munje, da bi se osvetio Zevsu za sinovljevu smrt. Kasnije je Zevs oživeo Asklepija i uveo ga na Olimp, a njegov lik sa zmijom isceliteljkom preneo je među zvezde. Priča se da je Asklepije učestvovao u lovu na Kalidonskog vepra i u pohodu Argonauta. Bio je oženjen Epinom, koja mu je rodila više kćeri, a najpoznatija je Higija. Sinovi su mu Podarilije i Mahaon. Kult Asklepija Po svom poreklu Asklepije je čisto grčko božanstvo, poštovano kao zaštitnik zdravlja, odnosno bog iscelitelj. Asklepije je tek od 5.v.pne poštovan kao božanstvo, i to najpre u tesalskoj Triki. Odatle se njegov kult proširio po celoj Grčkoj i svim egejskim ostrvima. Vremenom potiskuje lokalne heroje lekare, pa i Apolona, koji je pod uticajem Delfa, proglašen njegovim ocem. Sedište Asklepijevog kulta nalazilo se u Epidauru. Za to mesto, kao maticu, bila su vezana i ostala Asklepijeva svetilišta, čije je osnivanje praćeno procesijom u kojoj je nošena zmija kao inkarnacija boga. Epidaur je svoj najveći procvat doživeo u 4.v.pne, u vreme kad je narod, zbog opšte krize u celom grčkom svetu, tražio božanstvo koje bi mu pomoglo i s njim saosećalo. Bolesnici su u Asklepijevom hramu provodili noći, sve dok im bog u snu ne bi doneo izlečenje, ili im otkrio pravi lek za njihovu bolest (inkubacija). Sačuvane su mnoge votivne tablice kao spomen na čudotvorna izlečenja, a na njima se prikazuje organ koji je ozdravio. Čak i predstavnici naučne medicine, naprimer Hipokrat i njegovi učenici, smatrali su sebe Asklepijevim potomcima i sledbenicima. Ta činjenica pokazuje da su prilikom inkubacije korišćeni i određeni lekovi. Asklepije u Rimu Preuzeli i Rimljani od Grka, kada su mu 289.g.pne sagradili hram na Tiberskom ostrvu. Odatle se u doba Carstva počeo širiti i prenositi u druge provincije, gde se danas nalaze mnogi njegovi spomenici predstavljeni natpisima, žrtvenicima, reljefima, statuama i sl. Naravno njega su najviše poštovali bolesnici i svi oni ugroženog zdravlja, pa se iz tih razloga njegov kult raširio i u provinciju. Asklepije je skoro jedino božanstvo koje su i sami Rimljani preuzeli od Grka, ne menjajući mu ime. On je u svim zemljama rimske države poštovan po grčkom uzoru, tj. kao originalno grčko božanstvo, mada je do uvođenja i širenja njegovog kulta u svim rimskim rpovincijama (prvenstveno zapadnim) došlo posredstvom Rimljana. Izgleda da je u nekim krajevima kao bog iscelitelj većinom poštovan Apolon, koji je u ovom slučaju imao ista svojstva i funkcije kao i Asklepije. Atributi Zmija obavijena oko štapa (zmija je simbol obnove i obazrivosti; žrtvovane su mu usled verovanja da imaju moć čuvanja dobra i otkrivanja lekovitih biljaka), petao (poznate su žrtve petla Asklepiju), pas, koza, šišarka, lovorov venac i fijala.

3

. Takvi tragovi i ostaci su utvrđeni u Metkovićima i Epidauru. izmedju 420. naročito po kosi. Prizrena itd. Kult Asklepija kod nas Poštovanje njegovog kulta ne može se vezati za neko određeno područje ili mesto. Trasimed. Merkura. Herkulu. Dva primera Asklepijevog kulta potiču iz Bosne: 1. Eskulap se češće sreće na latinskim natpisima naše zemlje i to u raznim krajevima (Dalmacija. Asklepija su dovodili u vezu sa domaćim bogom Medaurom. jer su odbili da rade na statui ovog božanstva. Skopas je za Tegeju i Gortij izradio kultne statue Asklepija i Higieje. božanstvo je prikazano uobičajeno. To bi značilo da su Iliri imali jedno božanstvo koje je odgovaralo grčkom Asklepiju.pne). Interesantno je da je jedan dedikant lekar. Ljubljane. nađeno u sekundarnom položaju 16 skulptura od mermera i porfira. Kalamis je izradio hriselefantinsku statuu Asklepija za Sikion. Metkovića. Ne zna se da li je ispravno predpostaviti da je poštovanje i odvijanje kulta boga Asklepija bilo više vezano za Grke ili helenizirane orijentalce. a kraj njegovih nogu postavio je psa (početak 4. predstavljen na reljefima zajedno sa Higijom. kao i nekoliko njemu posvećenih natpisa Postoje još natpisi iz Pule. zaštitnik Risna. Eskulap Rimski bog zdravlja i sreće. Medaur Ilirski. skulptor. U Sirmijumu su za vreme Dioklecijana pogubljena 4 kamenoresca. Smatra se da je on ilirsko božanstvo. Interesantna je dedikacija Tiberija Sura Eskulapu. Buzeta i Ptuja. božanstva. poznati su i spomenici druge prirode sa njegovim likom. Međutim ovo mišljenje je odbačeno kao neosnovano. iz Salone je poznata jedna njegova statueta. Geniju Dolihena. predmeti tehničkog ili dekorativnog karaktera. izvajao Aslepijevu kultnu statuu za Matineju. i 418. te je ono moglo biti zajedničko kako civilima tako i vojnim licima. pre svega. Srbija). a jednom se pored njih javlja i Telesfor. Geniju Kohorte i možda Solu. 4 . ali nikad nije naznačen uzrok dedikacije. spomenik koji pripada njegovoj kultnoj zajednici sa Higijom (vidi dole) U Dalmacija ima nešto više spomenika: 1. Alkamen je. kao bog lekar. personifikacija ozdravljenja. g. nađena u ruševinama rimske građevine u Bišču kod Mostara. a da su građani ostalih nacionalnosti njegova svojstva poštovali kroz kult Apolona. 3. 2. kome su pokušavali dati iste prerogative. sa štapom oko koga se svila zmija 2. za koje je svojevremeno Tomašek tvrdio da je ustvari ilirski Asklepije. Verovatno potiču iz paganskog hrama posvećenog Asklepiju. O njemu nam govore dva natpisa iz logora Lambezisa u severnoj Africi. Zemuna.-rim. kako domorocima tako i Rimljanima ili Grcima. Više natpisa predstavljeni su Disokuri. boga dedikantove otadžbine. kao ni za sloj ili nacionalnost. Do toga tumačenja on je došao lingvističkom analizom njegovog imena.v. Natpis je na tom mestu oštećen pa nije sačuvana cela reč. Na njemu se bog naziva Ieter i kaže se da je “branilac kuće od bolesti”. Oni pokazuju da je Medaur bio poštovan kao domaće božanstvo. Dionisa i dr. Peći. oslonjenog na palicu sa zmijama. U Medijani je. je za hram u Epidauru prikazao Asklepija na prestolu sa štapom i zmijama u rukama. Ponekad je pored njega Telesfor. Helenist. u okviru vile. Asklepija su radili: 1. Na grčkim natpisima kod nas Asklepije se spominje samo jednom i to je natpis iz Trojekrsta kod Prilepa. koje prikazuju Asklepija. Svetilišta kod nas Po nekim tragovima izgleda da je bog Asklepije u našoj zemlji imao nekoliko svojih svetilišta. bradatog muškarca. mala bronzana statueta. iz Zadra je poznata jedna golobrada glava sa maslinovim vencem koja prikazuje ovo božanstvo 2.Ikonografija U likovnoj umetnosti Asklepije je prikazan u liku zrelog. 4. domaći bog rata.pne. kao i činjenicom što su se spomenici boga Medaura našli u hramu posvećenom bogu Asklepiju. predstavljan kao konjanik sa kopljem u ruci. Na tim natpisima on ima često epitet Augustus. Lik Asklepija se približava liku Zevsa. To su. Higiju. umetnost oslanja se na tradicionalne uzore. Spomenici kod nas Pored epigrafskih ili reljefnih spomenika.

što je verovatno stvar uticaja susedne Grčke. i to su uglavnom reljefi. Međutim. snoviđenjem. Higija se na spomenicima naše zemlje javlja samo pored Eskulapa. i u to vreme je bila čak više poštovana od njega. Stobi? Na različitim delovima lokaliteta pronađeni su dokazi da su građani Stoba obožavali Telesfora zajedno sa njegovim ocem Asklepijem i njegovom sestrom Higijom. Spomenici ove kultne zajednice. te ime zaveštaoca. ili zdravlje svojih ukućana. Pitanja 1.v. personifikacija fizičkog i duševnog zdravlja.v.pne ona se poistovećuje sa Higijom i poštuje kao boginja zdravlja.pne kao nežna devojka kako hrani svoju svetu životinju zmiju.v. držana je odvojeno od Asklepija. Najstarije predstave Higije u likovnoj umetnosti su iz 5. Salus je boginja napretka rimskog naroda i države.pne. Vremenom se zbližila s njim i tako je nastala njihova kultna zajednica. a pošto je tu posvetu podigao u svojstvu beneficijara legije I Italske. Pominjanje legije omogućava datovanje: njeji pripadnici bili su u službi kod namesnika provnicije i ovde se javljaju od početka 3. verovatno članovi jedne porodice. a kod Higije je zmija ovijena oko njene ruke prikazana kako pije iz zdele. ili spomenici njihovog samostalnog kulta. 3. te su joj se obraćali bolesni i nemoćni za pomoć i zaštitu. 4. između kojih je još prikazan mali Telesfor.v. U Atini su lekari dva puta godišnje prinosili žrve Asklepiju i Higiji. a od 3. Na reljefu su predstavljeni dva muškarca i jedna žena. Kao božanstva medicine i zdravlja. ali se to uglavnom odnosi na velike gradove kao što je sama prestonica ili veći provincijski gradovi. se mnogo češće nalaze u istočnom delu naše zemlje. to znači da je bio ugledna ličnost. U jednom grobu iz Avgustovog vremena nađeno je nekoliko figurina Ttelesfora. Ona je grčko božanstvo. Kako se Dionis povezuje sa Asklepijem? Dionis leči u snu. Prvo je poštovana kao samostalno božanstvo. U Peristerijinoj kući. Iz Zemuna potiče jedan veoma lep natpis i reljef na kojem je prikazan božanski par. Augusta). koja je tokom 6. što je latinski prevod njenog imena. Spominje se pored Eskulapa. iza toga sledi ime boginje i epitet Augustus sa dodatkom sacrum.Asklepije – Higija Uz Asklepija se u kultnoj zajednici javlja i Higija. obučena u dorski hiton. pod imenom Salus. zanimanje i završna formula. Vremenom je potisla sve Asklepijade i ostala jedina Askelpijeva kćer. ima slučajeva da se posvete podižu Higiji i kao zaštitnici grada. simbolizuju ih njihovi atributi. njegovog hrama itd? Stobi. pronađen je ugrađen jedan ranorimski nadgrobni reljef. lepo sačuvanim tekstom. od Avgustovog vremena bar do polovine 3.veka. 5 .v. Iz Skelana kod Srebrenice u Bosni. Posvete upućene ovoj kultnoj zajednici dosta su retke na području naše zemlje. Spomenik se stoga može datovati u 3. Prema tome imala je ista svojstva i funkcije kao Asklepije. Titani kod Sikiona. a tako leči i Asklepije. Korintu. Kao dedikant označen je Gaj Julije Herkulan. Natpis koji potiče iz Ravne. U vreme Carstva ona se povezuje sa rimskim imperatorima (S. Razlog zbog kog Herkulan podiže spomenik nije naveden. Od 2. Koji gradovi kod nas imaju na novcu prikaz Asklepija. Njen atribut je zmija. upotrebljen samo kao ukras. Posveta počinje imenom božanstva. Na starijim spomenicima prikazana je kao ozbiljna i snažna žena. u društvu dečaka-boga Telesfora. Poznato nam je svega nekoliko spomenika. verovatno Grk.pne uzdignuta na stepen božanstva. između njih je ovoga puta prikazan pas. pa su čak natpisi na nekim ispisani na grčkom. kao što je slučaj sa onim iz Prilepa. Iz Prilepa potiče jedan reljef. Asklepije ima štap sa zmijom. ali je on verovatno tražio spas ili pomoć za svoje zdravlje. htonskog božanstva. 2. Tu je predstavljen božanski par. U Grčkoj je poštovana na više mesta: u Atini. Megari i Argu. To ih povezuje. što je dosta redak slučaj. U starijoj fazi poštovanja. velikom građevinskom kompleksu. potiče žrtvenik sa podužim. Kako je u Stobima iskazano? Novac na kome je hram Asklepija.v. ali je u vreme širenja Asklepijevog kulta svrstana među njegovu decu (Asklepijadi).

U kočijama. Serapisovo čudo. Volela je da luta planinama. Apolona…. Veza Asklepija i Higije? 13. Lejmona i Oriona. Ikonografija? 8. već i trideset gradova koji će je poštovati i nositi njeno ime. Rođena je pre Apolona. Najstroža je prema onima koji su na bilo koji način ugrozili njenu čednost ili slavu u lovu.jedan opšti (Viktorija kao trijumf) i jedan lični trijumf (kao lararijum). možda pobeda nad bolešću. Higija? 12. Njen protivnik je strašni div Gration. Koronidu. ona je krenula preko planine Hema. ne na početku svoje vladavine. sama ili u društvu nimfa. (uvek je flankiran sa dve zmije). Možda su ove dve zmije Asklepije i Higija. a cela scena trijumf cara nad tudjom smrću kao što to bogovi čine. 19. U Arkadiji je Pan podario Artemidi lovačke pse. Od Zevsa je izmolila da joj podari večno devičanstvo. 18. društvo vršnjakinja. u koje su bili upregnuti jeleni. pošto je oprobala svoje strele. Po naređenju bogova. Akteona. Tamo mu iz mase pristupi jedan slep čovek i kaže kako mu je u snu Serapis rekao da će progledati ako mu car pljune u oči. i u jutarnjem obilsaku grada je komunicirao sa narodom ispred Serapisovog hrama. Kao njena majka pominje se i Demetra. predstave? Kako je Asklepije obučen? 3. Otac joj je obećao ne samo ispunjenje tih želja. Trijumf je intimnog karaktera. Zevsova i Letina kći. Apolonova sestra bliznakinja. Artemida je stroga boginja. koja svojim strelama šalje brzu smrt onima koji vređaju bogove ili nju samu. 5. Naziv za Asklepija i Higiju u rimskoj religiji? 14. 6 .71. luk i strele. Šta Asklepije drži u ruci? 11. u svojoj kovačnici. koga je ubila uz Heraklovu pomoć. Sa ostalim bogovima borila se protiv giganata. Zatim je otišla na Lipare. 17. Čiji je Asklepije sin? 6. 16. Kompozicija podseća na lalarijume. ustrelila je Arijadnu. Ko je radio Asklepija? 7. Uz put je svoju prvu baklju od borovine zapalila žiškom jednog drveta koje je pogodio grom i. vratila se u Grčku. 21. kao i jedan grad. Nije poznato da je u to vreme bio bolestan pa da bude pobeda nad bolešću. Artemida je na obali Okeana odabrala za pratilje devetogodišnje nimfe. Artemida je s Apolonom često boravila kod Hiperborejaca. 20. ili Persefona. Vespazijan pokuša i zaista izleči ovu dvojicu.ne): A: portret.Novac Vespazijana (69-79. Sa svojim bratom Apolonom ona je poubijala Niobinu decu. Objedinjena su dva elementa. je bio u Aleksandriji. iskovali srebrni luk i tobolac za strele. Artemida ih je ustrelila na Naksu. Istovremeno mu pridje i jedan hrom i ponovi istu priču o izlečenju ako mu car dodirne nogu svojom. Još jedan podatak . Kako je Higija ušla u ikonografiju? 15. ARTEMIDA Legenda Grčka boginja divlje prirode i lova. i to šestog dana u mesecu koji joj je i posvećen. Kada banje počinju da se afirmišu kod nas? U vreme početka eksploatacije rudnika. a nikako u ratu. R: Viktorija na postamentu sa dve zmije heraldički oko nje. Viktorija drži venac i nekog ovenčava. To je pojačalo priču o carevom božanskom poreklu od Asklepija. Svetilišta kod nas? Medijana? Lambezis u Africi? Odakle pored njega Telefor? Paraćin? Uzor. Atributi? 9. Kada su Aloadi ugrozili Olimp. gde su joj kiklopi. Koje je njegovo svetilište u Grčkoj? 10. a bila je uznjega i kad se sukobio s Marsijom i Heraklom.

Prvobitna povezanost Artemide sa vegetacijom sačuvana je u velikom broju njenih nadimaka (Karyatis. Njena čednost simboliše nedirnutu prirodu i ritualnu čistoću. s boginjama Ma i Bendidom.Admeta i Eneja kaznila je kad su zaboravili da joj prinesu žrtve pri venčanju. Lygodesma. Rituali Artemidi se prinose kao žrtve mladunci divljači. Artemida gubi svoj materinski karakter i postaje devičanska boginja. Artemida je boginja ribara i pomoraca. Najpoznatiji Artemidin hram je Artemizion u Efesu. prvenstveno minojske boginje gospodarice divljih koza i drveća. ali kad su stanovnici poubijali mališane zbog tog svetogrđa.v. koji označavaju te njegove razne funkcije. rata i predvodnice plemena. pre svega dece. bila je u vezi sa Zevsom pa je pretvorena u medvedicu). kad su postale Zevsove ljubavnice. Od minojske boginje preuzela je kult drveta. čija je krv trebalo da poprska boginjin žrtvenik. ali i mladunaca divljači. žrtva. na mestima gde buja vegetacija i gde se okuplja divljač. u tom svojstvu. Na praznik Artemide Liaje na Siciliji. žene su pooćele da rađaju mrtvu decu. a o njenom orgijastičkom kultu starali su se sveštenici i sveštenice). naziva se Kurotrofos (ona koja doji decu). tj. i boginje lova. Atini i Miletu kao boginja političkih skupova (Bulaia). koju su poštovali indoevropski doseljenici. Kasnije je taj običaj zamenjen ritualnim šibanjem dečaka. 7 . prvi plodovi sa polja i ljudske žrtve. Funkcije Artemide Svako božanstvo može da uzima razne epitete. na obalama reka i jezera ili u močvarama. Možda joj je i u Brauronu prinošena ljud. Artemida od 5. koja ju je tobolcem istukla po ušima. decu i omladinu i. Njena svetilišta su podizana uglavnom kraj izvora. zbog čega se sukobila sa Herom. Posebno je bila naklonjena Amazonkama i čuvenim lovcima Saronu i Hipolitu. Lihiju ili Ifigeniju. stranih božanstava. Tajgeti (jedna od Plejada. obale i ostrva. U trojanskom ratu Artemida se zauzimala za Trojance. Prema onima koji su je poštovali bila je blaga i uvek im je pružala pomoć. deca u igri obesila boginju statuu o drvo. Njen gnev i blagost došli su do izražaja pri žrtvovanju Ifigenije. pa se kasnije poistovećuje sa Selenom. Uporedo sa širenjem Apolonovog kulta. prizivale su je žene da im dođe bez smrtonosnih strela i pomogne pri porođaju. Pod uticajem raznih filozofskih spekulacija i njene sličnosti sa Hekatom. uz vesele pesme. Igre izvođene u njenu čast na Peloponezu i južnoj Italiji. Kao Ejlejtiju. U mikensko doba Artemida je postala zaštitnica i predvodnica kolonista. U Artemidinim kultovima česte su igre i maskiranja. Poštovana je u svim delovima grčkog sveta. kojoj se. Artemida je povezivana sa nizom varvarskih. Njena funkcija gospodarice životinja izražena je u kultu Artemide Lafrije. a pod njenom su zaštitom pristaništa. To je bila boginjina osveta zbog ubistva nevine dece i razlog za uvođenje kulta Artemide Apanhomene. i sa velikom boginjom iz Efesa u Joniji (statua Efeske Artemide imala je više dojki. razuzdanog su karaktera. U kultu ArtemideOrtije u Sparti. Nemilosrdno je kažnjavala i svoje pratilje nimfe ako bi prekršile zavet čednosti. Kondyleats i dr). U istorijsko vreme poštovana je u Olimpiji. Ona je poistovećena sa boginjom iz tauridskog Hersona (kojoj su prinošene ljudske žrtve). na velikoj lomači. Zbog velikog broja arhaičnih rituala koji karakterišu njen kult. žrtvuju divlje i pitome životinje. Kult Artemide Artemidin lik je nastao sažimanjem različitih božanstava i demona prirode. Korythalija. u Kafiji. prvenci iz stada. grupe ljudi su išle od kuće do kuće. Taj običaj objašnjen je legendom da su u Arkadiji. Artemida je zaštitnica svega sto je mlado i nejako. koja je od davnina bila obaveza svih onih koji odlaze u lov. možda su najpre žrtvovana deca. pretvorena je u košutu) i hiperborejskim devicama.pne postaje i boginja Meseca. Artemidine figure vešane su o drveće ili su skrivane u šipražju. U istorijsko doba Artemida je gospodarica životinja i divlje prirode. Njen gnev nije mimoišao ni njene miljenice Kalistu i Tajgetu. Neke od njenih odlika pripisuju se njenim hipostazama (atributi Artemide): Kalisti (pratilja Artemide. sa vencima i jelenskim rogovima na glavi. U kultu Artemide Ortije u Sparti korišćene su maske koje su predstavljale likove starih i ružnih žena. Artemida čuva odojčad. iz kojih se verovatno razvila bukolika.

verovatno statuu svoje žene: natpis je nejasno stilizovan. pa nije poznato kakav je bio votivni dar. pa možda i sami boginjini kipovi. kult. U Bitolju je nađen jedan natpis iz koga se vidi da je Aurelije Julijan nešto darovao Artemidi kraljici . prema Arijanu. uglavnom se ponavlja njen lik koji je ostvario Praksitel. Predstavljena je s krilima ili bez njih. Ta boginja spominje se i na dva natpisa. Sikionu gde su. Izgleda da je to bilo ili neko čuveno umetničko delo. Demetrom. Predstave iz mita su retke. obučena u peplos i sa puštenom kosom. po njenoj zapovesti. Htonska božanstva su konjanici ili se voze na kolima. Kao Efeska Artemida predstavljena je anfas. Iz toga je izvedeno da je boginja konjarstva. Od životinja posvećene su joj medvedica (u Arkadiji i Atici) i pčela ( u Efesu). jaše bika i drži veo preko glave. Spomenici kod nas Spomenici ovog kulta ograničeni su samo na Dalmaciju i južnu Srbiju. jer su konjanici i neka božanstva koja sa konjarstvom nemaju nikakve veze (npr. verovatno ove boginje. Kasnije joj se pridodaju buktinja i Mesečev srp. U Stobima je nađen grčki natpis u kome se spominju dve sveštenice ove boginje. pa bi Stobi bilo treće mesto (pored Helosa i Pergama) u kome je konstatovan kult Artemide Lohije. Artemida kao boginja porođaja bila je poštovana pod imenom Lohija. Petersen misli da bi to mogla biti Artemida Brauronija. a u lokalnim kultovima i mitovima važnu ulogu ima i divlji vepar. Nikopolida Paramonova kći podigla je 134. Klaudija je bila sveštenica punih 60 godina. a njene najomiljenije životinje su košuta. 8 . Ikonografija Najpre je predstavljena u vidu anikoničnog drvenog ili kamenog idola. s kojima je ona identifikovana. Najstarija očuvana statua (Nikandrina Artemida. a buktinja je atribut samo htonskih božanstava (Demetre. te je ovaj natpis utoliko važniji. Argu. kao što su to bile grčke boginje Artemida. Njen kult u Dalmaciji. lav i panter. Kao Artemida Tauropolos. čim Arijan pominje samo nju. Aleksandar Veliki je. Na novcima grada Fera Artemida je predstavljena kako jaše držeći buktinju.pne Artemidi aru. vratio u Grčku sve statue koje je Kserks za svoga pohoda preneo u Vavilon. po tradiciji. Persefonom. drži jednu ili dve buktinje. Među njima bila je i grupa Harmodija i Aristogejtona i statua Artemide Kelkeje. zabeležena na Hekatinoj statui nađenoj u Dalmaciji. okružena zverima i pticama. U tesalskom gradu Feru bila je poštovana Brimo boginja smrti i donjeg sveta. Prate je psi. Klaudija i Mestrija Priska.Atributi Artemidini atributi od najranijih vremena su luk i strela. Efeska Artemida spominje se na jednom natpisu iz Živojna. Dosada nisu nigde bile poznate sveštenice ove boginje. Hekata i Demetra. Na novcu je predstavljena raznoliko. izgleda. Na natpisima nazivaju je kraljica. U Stobima je nađena ploča na kojoj piše da joj je više ljudi podiglo oltar. Ovo mišljenje ne izgleda sigurno. Tu se spominju i njene sveštenice. 7. Pre će biti da je to htonska boginja sa raznim funkcijama. i maslina.v. i pored toga je bila i sveštenica u kultu careva.ksoanona.pne) još ima odlike drvene skulpture . Lohija i Ferska. Od drveća posvećene su joj palma. zbog čega su je grčki pisci identifikovali sa Artemidom. prenseni iz Fera. nije bio mnogo raširen. Ona je bila sveštenica. Hekatom. U našoj zemlji ovoj boginji posvećen je jedan votivni natpis nađen na ostrvu Visu. ili statua neke poznate boginje. Od 5. jureći sa lovačkim psima i ubijajući jelene.v. Tek su je veliki skulptori 4. Nije nam poznato kakva je to boginja bila. Persepolj i Suzu. u lovu sa lukom i strelama. Persefone i Hekate).pne češće predstavljali. U južnoj Srbiji je neobično poštovana. jer je tu nađen samo jedan njen votivni natpis. atribut azijskih boginja sa kojima se on identifikuje. mirta. Dioskuri). od kojih je jedan iz naše zemlje.g.v. Pod imenom Artemide Ferske bila je poštovana i u Atini. je u jonskom hitonu i sa dignutom kosom. To je dedikacija Dijani Kelkeitidi. U umetnosti helenističkog doba. ali to nije sigurno. Dosada je iz natpisa bilo poznato da je njen kult postojao u Halosu u Ftiotiji i u Pergamu.

Vezuje se za medvedicu? 6. gde je radosna priroda pzdravila njegov dolazak pesmama slavuja i cvrčaka. radi očišćenja morao da provede 9 godina u Tesaliji. a zatim je prisvojio staro Geino proročište i svetilištu posvetio tronožac. možda je ova boginja u Kelkeju identična sa Artemidom Kelkeitidom. priredio je u njegovu čast pogrebne igre.zlatnom orgrlicom dugom 9 lakata. celo ostrvo je procvetalo i zamirisalo.zlatnu mitru. Tek posle godinu dana. brat blizanac boginje Artemide. liru i kola sa zapregom labudova. a u kasnijim se naziva Delfina ili Piton. Apolon je zatražio luk i stele koje mu je Hefest odmah dao. a ono je odma odbacilo pelene i prihvatilo darove svog oca Zevsa . Apolon je našao aždaju u pećini ispod Parnasa i ubio je kišom strela. najpre otišao u zemlju Hiperborejaca. pristanište Delfa. Ta neman je u starijim predanjima bezimena. Pitanja 1. Sukob Akteon-Artemida. Koja je njena zamena u kultu? (Hekata) 5. moleći za mesto na kome će doneti na svet božanske blizance. 9 . Bremenita Leto. Kad se Apolon rodio. ali je Apolon. a zatim. kao Feb (Phoibos). u kolima koje su vukli labudovi. odnosno Dela. Gde je njen centar u Italiji? 2. pčele) Najčešća? (Praksitelova Artemida je uzor za sve Artemide) Veza Artemida . Pošto je svog ljutog neprijatelja sahranio ispod omfalosa. koje su se sakupile da prisustvuju rođenju novog boga. sa vencem i granom svetog lovora iz tesalske Tempe. energičniju. 12. pa je verovatno da je na tim mestima bilo njenih hramova.…) 9. on se vratio u Grčku. Apolon je. Ko ju je radio kao mladu devojku. Tek u Krisi on se pred trgovcima pokazao u liku čudesno lepog mladića i uzeo je Krićane za svoje sveštenike. Apolon je tu odmah morao da se bori sa aždajom. a Apolon zlata) 7. 10. Zevs je naredio svom sinu da odmah krene u Delfe. presreo brod kritskih trgovaca i doveo ga u Krisu. 7 puta obleteli Del jer je bio sedmi dan u mesecu. koji od tada postaje njegov simbol. Kako Artemidini epiteti κελκαια i κελκεις mogu biti izvedeni od imena mesta -Κελκ. Leto je klečeći oslonjena na brdo Kint i obuhvatajući rukama palmu. na obalama Okeana. u vidu delfina.Na jednom natpisu iz Nikopolja u Epiru spominje se i sveštenica boginje u Kelkaju. Zatim je. gonjena Herinom ljubomorom. Posle toga se vratio u Delfe. Stigao je u Delfe sredinom leta. Artemidine sveštenice spominju se na natpisima iz Stobi i Puturosa. a labudovi su. koja će kasnije ući u ikonografiju? 4. Priča se da je njegovom rođenju prisustvovao i petao i da je taj svedok Sunčevog izlaska zbog toga postao Letina omiljena životinja.Silvan? 4. uz divnu pesmu. Njeni epiteti? (Regina. naroda nastanjenog na dalekom severu. jer je Hera zadržavala na Olimpu boginju porođaja Ejlejtiju. sin Zevsa i Lete. U strahu od Herine osvete. Devet dana i devet noći Leto se na Delu mučilo. poslale su glasnicu Iridu na Olimp da umilostivi Ejlejtiju skupocenim darom . U Medijani je skoro pronađena kapija…. Zbog ubistva Pitona. gde je prikazan? (Na hramu u Selinuntu) Kako izgleda efeska Artemida? (Košuta. svi su je odbili izuzev malog i pustog ostrva Ortigije. rodila Artemidu. uz njenu pomoć i Apolona. Kasnije je morao da brani svoje proročište od Herakla. Boginja Temida nahranila je novorođenče nektarom i ambrozijom. a ko kao stariju osobu. obilazila je sve zemlje i ostrva.Veza sa Artemidom? 8. U trenutku kad je boginja stupila na Del. labris. 11. APOLON Legenda Jedno od najvećih grčkih božanstava. Kakav je njen odnos za rudarstvo? I zbog toga se povezuje sa Lunom? (Zaštitnica je rudnika srebra. koja je čuvala staro Geino svetilište. i to kao “čisti”. Ostale boginje. Šta ima na nogama? 3.

Hetitski bog Apulunas verovatno je prethodnik Apolna Agieja (čuvar kapija). Apolon je ima brojno potomstvo: Koronida mu je rodila Asklepija. Dora. Sa Dionisom je delio svetilište u Delfima. Kupasti kamen sa trakama. U trojanskom ratu pomogao je Trojancima u borbi protiv Grka. koji je pronašao frulu. Pošto su sudije proglasile Apolona pobednikom. Marsija je svirepo kažnjen. Najznačajniji Apolonovi hramovi su u Korintu i u Termu (7. kao i u mitu o rođenju. koji je. milenijuma stare ere. Apolon mu je čuvao goveda. Ftija. među kojima su Flegija i Titije. kao i Apolon.) i u Basama (5. Najizrazitija je njegova veza sa Artemidom (u delskom mitu). Dafnu. Apolon je voleo mnoge lepe dečake i devojke: Hijakinta. u zamenu za liru.Jama. Značajno je i to što se u mitu kao mesto Apolonovog rođenja katkad pominje Likija. od Dela do Delfa i od Krita do Tesalije.Mobsa. ili većih oblasti u Grčkoj i Maloj Aziji. središtem sveta. Od tada ta dva boga povezuje duboko i trajno prijateljstvo. s Dionisom (u delfskom mitu). Kasandru i dr. učestvovao je u gigantomahiji.v.). i prouzrokovao Ahilovu smrt. koja odražava prilike u grčkom svetu krajem mikenske epohe. koji je atribut orijentalnog boga Sunca postao je i Apolnov atribut. Priča se da je Admetova. bilo zbog pobune protiv Zevsa. Kaliopa . kapije (abullu) štiti bog sunca Šamaš. Novi bog brzo je prihvaćen u celom grčkom svetu. bilo zbog toga što su bogovi odlučili da iskušaju ovog kralja. Kiparisa. kome su pevani peani. Oduševljen novim instrumentom. a u ostale mesece bio je prisutan Apolon. Najpre bog gradskog stanovništva. posebno na maloazijskoj obali i ostrvima (aleja lavova na Delu). bio u službi trojanskog kralja Laomedonta. značajnu ulogu ima sedmi dan u mesecu. Sve te ljubavi tragično se završavaju: Hijakint je stradao od apolonove ruke. Kirena . u obliku stuba ili zašiljene kupe (Apolon iz Amikla. Euadna . bog graditelj. ubija Ahila ispred gradskih vrata i u trojanskom ratu uvek štiti Trojance. Apolon Agyieus). i to posredstvom Krita ili mikenskih kolonija na egejskim ostrvima i maloazijskoj obali. Akakalida Kidona i Mileta. iako je prikazan kao zaštitnik Trojanaca. drznuo se da pozove Apolona na takmičenje u svirci. odnosno Apolonova goveda ukrao tek rođeni Hermes. Šamašovo svetilište je smatrano.v. Uvođenje novog kulta verovatno je u vezi sa podizanjem utvrđenih gradova na grčkom kopnu tokom mikenske epohe. ipak božanstvo prema kome Grci pokazuju posebno poštovanje.Lina. dao svoja goveda i zlatan štap (kerikeon). U Ilijadi. Apolon je postepeno potisnuo različita lokalna božanstva vegetacije. on je ukrao sveti tronožac da bi na drugom mestu ustanovio svoje proročište. Apolon mu je čuvao goveda. zapaža se da je Apolon.pne). Zbog toga što je ubio Pitona ili kiklope. Za Apolon se možda vezuje i kamenje koje je nađeno pred ulazima u Troju. U vavilonskoj religiji. kao i delfiski omfalos. Njegova deca su najčešće eponimni heroji pojedinih gradova. Apolon je našao mladog kradljivca i otetu stoku.v. Lav. ali je Hermes ublažio njegovu srdžbu svirkom na liri. Orfeja i Himeneja. Manto . ili Efes. u Selinuntu (6. Karsko-frižanski mit o takmičenju Apolona i Marsije: Marsija. 10 . Apolon gradi zidine Troje. Apolon je u dva maha bio prisiljen da služi smrtnike. Zevs ga je kaznio da bude sluga kralja Admeta. pa se može pretpostaviti da je Apolon poštovan na egejskim ostrvima i grčkom kopnu sigurno već sredinom 2. Zajedno sa ostalim Olimpljanima. Apolon je već u najstarijem predanju označen kao vodja hora muza (Musagetes). koji je bio bolestan i ukaljan krvlju. što je ilustrovano mitovima o Hijakintu i Karneju. Aroja . sličan je omfalosu. Najpoznatija Apolonova svetilišta u grčkom svetu nalazila su se u Didimi i Klaru. Apolon je tada napao svog polubrata. Tokom tri zimska meseca tu je boravio Dionis. jer u njegovom kultu. ali ih je gnevni Zevs razdvojio bacivši među njih munju. Apolon se borio i s drugim neprijateljima. Apolon mu je. prorok i zakonodavac. simbol Apulunasa. Driopu. Veza Grka mikenske epohe s Malom Azijom i hetitsko-vavilonskim kulturnim krugom posvedočena je i arheološkim nalazima. Zajedno sa Artemidom kaznio Niobu i Titija. i s muzama. kome su pevani ditirambi. Kasnije je sa Posejdonom. što je takođe jedan od elemenata vavilonske religije. koju tek što je izumeo. Na Apolonovo orijentalno poreklo ukazuje kalendar.Kad je Pitija odbila da proriče Heraklu. haritama i nimfama.Aristaja. Kiparis se preobrazio u drvo žalosti.Anija. a poznato je da su i najstarije kultne statue Apolona bile anikonične. Laodoka i Polipeta. a Dafna u lovor. na Delu i u Delfima. Kult Apolona Apolon je božanstvo koje su Grci već u vreme mikenske kulture preuzeli iz hetitsko-vavilonskog kulturnog kruga.

pne hram na Palatinu. Na njegov praznik stradali su Penelopini prosioci. Apolon je i bog smrti. Funkcije Apolona Njegova osnovna i najstarija funkcija. U njemu su čuvane Sibilinske i ostale svete knjige. Tako Apolon vremenom postaje bog mere. takođe ukazuju na funkciju odbijanja zla. Najstarije Apolonovo kultno mesto u Rimu nalazilo se van gradskih bedema. u smislu nebeske čistote i punog sjaja. pa ga stoga veliki broj gradova i plemićkih porodica smatra svojim pretkom. a i muze su pevale pod njegovim vođstvom.pne Apolon se poistovećuje sa Helijem i postaje bog Sunca. Bez obzira na kasnije povezivanje Apolona s Vejovisom i orijentalnim solarnim božanstvima. Apolon je povezan s vegetacijom. Odmah po rođenju dobio je od Zevsa liru. ali ne kao agrarno božanstvo. Već je hetitski Apulunas bio božanstvo kapija. čiji se simbol . ali ne elementarne već duhovne. degradirao ga u heroja i prisvojio njegov praznik Hijakintije. Širenje Apolonovog kulta može se pouzdano pratiti tek od druge polovine 5. već opet kao onaj što štiti njive. U Apolonovu čast osvećen je 28. Jedan od glavnih Apolonovih funkcija je i isceliteljstvo. Karneje. zbog čega mu epitet Feb (Fojbos) postaje i lično ime. nalazio ispred kuća da bi ih štitio. Avgustovom religioznom reformom Apolon je postao jedan od najvećih rimskih bogova. posredstvom Etrurije ili grčkih kolonija. To je bilo jedino Apolonovo svetilište u Rimu sve do Avgustovog vremena. Najbliži mu je Apolon Agiej (Agyieus).pne svečane igre (Ludi Apollinares).v. Paean). Pri proslavljanju Stoletnih igara (Ludi saeculares). On je zaštitnik žetve (Thargeios). koji je bio neposredno povezan sa carskom palatom. koji je posvećen 429. Kao bog pomorstva.g. U tom svojstvu povezan je sa grčkom kolonizacijom. Apolon u Rimu Apolon zauzima značajno mesto i u rimskoj religiji. zarazu i smrt. jer čitav niz grčkih kolonija nosi njegovo ime. što dolazi do izražaja i u najstarijem predanju: u trojanskom ratu umirio je bol i vidao ranu Glauku. on je i u doba Carstva prvenstveno poštovan kao bog zdravlja. koje brani od zla. A. a od boga Karna kome je ovaj praznik posvećen. ispred Karmentinih vrata. a i u mnogim drugim Apolonovim svetilištima proricano je na razne načine. U mitu o Alkesti pojavljuje se kao bog smrti. U svojstvu zaštitnika useva on je asimilovao starija božanstva vegetacije. Tako je na Peloponezu potisnuo Hijakinta. i bog koji je slao bolest lako je postajao bog koji štiti od bolesti.pne. Njegovo svetilište u Delfima postalo je najpoznatije proročište grčkog sveta. U republikanskom periodu Apolon je poštovan isključivo kao bog zdravlja (A. kojom je uveseljavao bogove na gozbi. ustanovljene su 212. najverovatnije Kume. Često je isticano etičko delovanje apolonske muzike. Tu je Apolon poštovan zajedno s Dijanom i Latonom.g. Njemu je sličan i Apolon Propylaios. onaj koji brani useve od poljskih miševa (Smintheus) i od skakavaca (Parnopios). On je i ranije bio bog svetlosti.pne.U Apolonovu čast svetkovani su praznici Hijakintije. Medicae. Ona se razvila iz njegove vidarske funkcije. ali je svojim strelama slao bolest. Od 6. a u mitu o Marsiji njegova svirka je suprotstavljena varvarskoj. jer su kod svih naroda čarobnjaci i vrači-lekari istovremeno i proroci. po nalogu Sibilinskih knjiga. zaštitnik kapija. preuzeo je i ime Karneios. Apolon se naziva Delphinios. Targelije i pitijske igre. setvu i useve. Za Apolona Feba vezuju se poruke ispisane na hramu u Delfima: “Spoznaj samog sebe” i “Ništa previše”. U njegovu čast.g. Apolon i Dijana zauzimali su najistaknutije mesto. Apolonove epikleze Apotropaios i Alexikakos. Da su te njegove funkcije bile važne pokazuju statue Apolona Parnopija (Fidijin rad) i Apolona Sminteja (Praksitelov rad). On je nadmašivao sva ostala svetilišta u Rimu. U trojanskom ratu on je razoružao Patrokla i svojim strelama poslao kugu u grčki logor. koja se mogla ukloniti čišćenjem i pokajanjem. Lykeios).v. 11 . Njegov lik prenesen je u Rim već pred kraj Kraljevstva. Kako je svaka bolest smatrana nekom vrstom nečistoče (mijazma). zakona.zašiljen stub. reda. Jedna od Apolonovih odlika je i mantika. o čemu ima tragova i u mitu (čuvanje Admetovih i Laomedontovih goveda). On je bog muzike i umetnosti. Apolon je vođa (arheget) i osnivač (ktistes). Takođe je prisvojio praznik Karneje. pozitivnih stvaralačkih snaga i umetničkog nadahnuća. Apolon je i bog pastira (Nomios. Na tom mestu sagradjen je hram. a sam Avgust smatran je njegovim sinom i zemaljskom inkarnacijom. bila je da brani i štiti.

palma i maslina. stvarima i biljkama izražena je u kultu. počešljana na dve strane i niz ramena se spuštaju dugi uvojci. iza čega slede tri njegova dodatka: Pius.v.Iz natpisa iz Starog grada na Hvaru. miš. Iz rimskog su vremena: . Soter. vepar. na vazama.Atributi Apolonovi atributi su luk i strela. Njegove biljke su: lovor. gavran.pne. kultna statua Apolona Sminteja (prikazan gde stavlja nogu na svetu mu životinju.pne veliki skulptori. stvaraju novi tip Apolona: 1. a objašnjena posebnim mitovima. Makedonije itd. Na području BiH poznata su četiri spomenika koji potvrđuju kult Apolona: 1. vidi se da su Farani poslali poslanstvo u Delfe s pitanjem kome bogu ili boginji da prinesu žrtvu da bi bili bezbedni i postigli što veći uspeh. od kojih je najpoznatija Apolon Belvederski 5. To se vidi iz sledećih natpisa: . Epigrafska ara iz Ilidže kod Sarajeva 3. ali je sada uništen. Apolon Kitarod 2. tronožac i omfalos. kojima se naglašava njegova svetost i uzvišenost. iz Kumanova. lira. Podgradine. jastreb i kraguj. Njegova kultna statua u Amiklama bila je od bronze. Poznato je nekoliko njegovih statua: iz Salone. U drugom redu piše Apollini. Praksitel: Apolona Sauroktona (kopija statue. Na natpisu je bio zabeležen Pitijin odgovor u stihu. Kod nas nije nađena nijedna dedikacija Apolonu učinjena u vremenu pre dolaska Rimljana. grčke kolonije na primorju i gradovi u unutrašnjosti. predstavljen je obučen i s bradom.v. čine mu se zaveti za zdravlje cara Gordijana ili po božjoj zapovesti Poznato je nekoliko spomenika posvećeno Apolonu iz Salone. Apolon Smintej. U slikarstvu iz arhajskog perioda. 4. Kosa mu je duga. Praksitel. Srbije (spomenik iz Jankove klisure kod Brusa. ali nije poznat uzrok njegovog puta. Epigrafska ara iz Podgradine kod Glamoča – Natpis se sastoji iz dva reda. kaže se da je učinjen zavet po tumačenju proročanstva Apolona Klarskog. Njegova proročišta u Delfima i Klaru bila su poznata i cenjena i kod nas. koza. Njima se obraćaju sa raznim pitanjima.5 latinskih natpisa. gušter i žaba. Možda je to bila kuga koja se pojavila u Maloj Aziji. Skopas. bez brade i s kraćom kosom. Brijaksid i Leohar.Iz jednog latinskog votivnog natpisa svim bogovima i boginjama.pne utvrđena je ikonografija Apolona: nag. Najstarija sačuvana predstava Apolona potiče s kraja 8. od kojih su 3 iz Dalmacije. Njegove ptice su: labud. Pius. mada je u Dalmaciji bilo grčkih kolonija. dok desnu drži na glavi. leva ruka poluspuštena. Posveta počinje imenom božanstva. Tek u 4. spomenik iz Paraćina). najčešće kao kitarod. desni kuk mu je malo izbačen. U skulpturi iz arhajskog perioda prikazivan je nag i bez brade. prikazan kao mladić). Njegove svete životinje su: bik. Brijaksid: Apolon Kitarod 4. Ovaj rad verovatno je uvezen. i to je glava terkote iz Amikla. Sanctus. 12 . lav. glava jedne statue iz Nugenotove zbirke. Soter . Bronzana statuica iz Vršana kod Prnjavora – Statuica prikazuje Apolona u stojećem položaju. . vidi se da je bilo poslato poslanstvo u Delfe. Leohar: tri statue Apolona.v. . ređe kao obučen mladić. košuta. lice i ruke bili ljudski. u obliku stuba. To se proročanstvo spominje na još dva natpisa.Iz natpisa iz Bitolja. 2. Fidija: Apolona Parnopija Spomenici kod nas Sa Apolonom su identifikovana i neka domaća božanstva.1 grčki natpis iz južne Srbije na kome se spominje Apolon kao spasitelj. a na njoj su samo noge. Početkom 5. Ovo proročište se spominje i na natpisu Mestrije Priske (sveštenica Artemide Lohije u Stobima) iz Stobi. nađenom u Karinu. 1 iz Srbije i 1 iz južne Srbije. ali nije precizirano na koji se događaj odnosi. nagog. Veza Apolona s pojedinim životinjama. Telo je dato proporcionalno. delfin. Epigrafska ara iz Lužana kod Ilidže – Spomenik je jako nastradao i natpis se parcijalno sačuvao u četiri reda. Ikonografija Najranije predstave Apolona imale su anikoničan oblik. Skopas: Apolon Kitarod. Sanctus i Sacrum. miša) 3. Apolon se na tim spomenicima naziva Deus.

pa ime dedikanta i njegovo zanimanje. Ova njegova funkcija povezana je i sa nalazima iz Ilidže.v. Tadenus. tj. Čega je zaštitnik? (Vojska. Borvo. Amarcolitanus. Šta je značio taj epitet.“veliki zaštitnik”. postojali opravdani razlozi da se tu poštuje Apolon. DIJANA Kult Dijane Italska boginja plodnosti. Atributi? 2. moglo bi se predpostaviti da se Apolon pod tim epitetom poštovao isključivo na takvim mestima i da je taj epitet bio usko vezan za svojstva lekovite vode (sumporni izvori). po tome se i ovaj spomenik može datovati u 3. sve vreme se poštovao kao božanstvo lečenja. rudnici) 5. U Galiji su postojala i tri velika epihorska božanstva zaštitnika zdravlja. i koje ima iste atribute kao Apolon. Epitet Tadenus bi mogao imati raznoliko poreklo: .sijati). Apolon je u Galiji prvenstveno poštovan kao božanstov termalnih izvora i kao bog lečenja. Kod Grka. na području stare Trakije nađena su dva spomenika ovome božanstvu. nema posebnog razloga da se to božanstvo smatra za tračko Najverovatnije je taj epitet značio neku specifičnost mineralnih izvora koji su korišćeni u lečenju. božanstvo termalnih izvora. Na prvom mestu je ima božanstva. ali je ona u rimskoj religiji brzo poistovećena s grčkom boginjom Artemidom.znači “sunčevi zraci koji leče”. Njen kult prenesen je rano u Rim. a u prilog tome išla bi i ova dva spomenika nađena na tom mestu.Epigrafska ara iz Ilidže kod Sarajeva – Natpis se sastoji iz četiri reda. Aru je podigao neki Charmides. Pač predpostavlja da se tu morao nalaziti jedan njegov hram. Medicinalis). postoji i treći poznati spomenik Apolonu s ovim epitetom i potiče iz Tesalije u Grčkoj.izveden je iz prideva koji je Apolon dobio po mestu Tars. Grannus . ono se u tom mestu moralo poštovati. Obučen → došao u san Avgustu. Nag ili obučen? (Nag. a zna se da je rimsko naselje u Ilidži imalo rang kolonije u 3. On je bio ili Grk. pošto je rimska Ilidža predstavljala balneološko-terapeutsko lečilište sa mineralnim izvorima. te su. Ako su termalni izvori u Ilidži stajali pod zaštitom ovog božanstva. Salutaris.poštovan u mestu Gran.znači “ključala voda”. U Kampaniji je poštovana Dijana Tifatina. Životinje? 3. gde se nazivao Tarsios . koji je bio servus publicus. koja su u doba rimske okupacije bila izjednačena sa Apolonom: Belenus . koja je smatrana gospodaricom jedne šume u blizini Kapue i zaštitnicom lova. Pošto se na spomeniku spominje coloniae servus. kao npr. Na ovom spomeniku nalazi se jedan od ređih epiteta ovog božanstva. teško je reći. Cobledulitanus. tj. npr: Anehtiomarus . pa mu je on podigao hram na Palatinu. 13 .to je neko nepoznato tračko božanstvo identifikovano sa Apolonom. Maritosgus. rob kolonije. Kao boginja svetlosti poistovećuje se sa Lunom (di . ili helenizovani Orijentalac.v. Virotutes “zaštitnik ljudi”. Borv .to je ime nekog domaćeg božanstva .izveden je iz naziva mesta (kao npr. koje daje svetlost i čiji zraci leče. Apolon je u najstarije doba bio božanstvo sunca. Neki su često izvedeni od naziva mesta. zatim njegov epitet. njegove potvrtde su nađene u mestima gde su se nalazile takvi izvori. Pošto su potvrde Apolona Tadenusa nađene u mestima gde su se nlazili sumporni izvori koji su korišćeni u medicinske svrhe. Šta označava tronožac? (Proricanje) 6. Javlja se pod raznim epitetima. Apollo Oteudanus ili Apollo Cumanus). Neki imaju određeno značenje i karakterišu njegove pojedine funkicje. jedan je iz Zelen-grada kod Trna i drugi iz Jambola. pa je sa tom funkcijom došao i u Rim (Appolo Medicus. te je ovaj Apolon Palatinus) 4. ali kako su se potvrde s istim epitetom našle i na drguim stranama. rimske Ilidže . Iako je vremenom dobio i razne druge funkcije. materinstva i divljači. Pitanja 1.

pod Dijaninim imenom poštovana su razna domorodačka božanstva. tj. Epitet Laux nije latinska ni grčka reč. bilo sa buktinjama i zmijama u rukama. a na reljefima se često predstavlja sa Silvanom i Nimfama. 14 . Međutim veliki broj votivnih natpisa ne znači da dotično božanstvo mora biti domaće. poistovećena sa grčkom boginjom Artemidom. Dijani su u Rimu podignuta i druga svetilišta. s kojom je identifikovana grčka Artemida. avgusta.Dijanino drugo svetilište nalazilo se u Ariciji. Domoroci su možda Maksimilijan i Tertinije. Epiteti → Neki smatraju da je Dijana na ovim spomenicima domaća boginja. Tiberije Klaudije Klaudijan). strela i pas (boginja lova). Godišnjica posvećivanja tog hrama smatrana je praznikom robova (servorum dies). pošto bi uzabrao jednu granu sa određenog drveta. verovatno njen prvi sveštenik. 13. Kroz nju je prolazila via Egnatia i tu Tabula Peutingeriana beleži stanicu ad Dianam. Bila je posebno omiljena u Dalmaciji. Diajan koju ovaj natpis pominje je boginja poštovana u ovom mestu. Ponekad je prikazana sa jelenom. Tit Stacije Krispin. jer imaju samo jedno ime a nisu označeni kao robovi. Tu se o Dijaninom kultu starao sveštenik. Na području Dalmata veoma su česti zavetni spomenici posvećeni Silvanu i Dijani. Preuzimanje te svešteničke dužnosti bilo je povezano sa jednim čudnim običajem: svaki novi sveštenik. statuete žena koje doje decu). Na natpisima se naziva Augusta. Lucijev sin. Brojni zavetni darovi nađeni u Nemiju (vulve. falusi. morao je da ubije svog predhodnika. Pored nje je košuta ili pas. nije domaća boginja.pne. sa strelom u ruci. Dijanin praznik slavljen je u Ariciji svake godine. Aventinska Dijana bila je zaštitnica Latinskog saveza. pokazuju da je tu boginja poštovana prvenstveno kao zaštitnica žena. uglavnom boginje šuma i lova. izveden je od imena planine Candavia koja je bila na granici Ilirije i Makedonije. Nemorensis. a jednom se dea virago Delia. uvek budnog i spremnog za odbranu. zato što je veliki broj njoj posvećenih žrtvenika.g. Italska je Dijana Dijana s epitetom Nemorensis (koja je imala hram u Ariciji na jezeru Nemi). U rimskoj literaturi i umetnosti njen lik je rađen prema ikonografskim obrascima grčke umetnosti. pokraj malog jezera Nemi. Epiteti Augusta. Atributi Luk. na kojima je taj božanski par redovno predstavljan u društvu Nimfi.Tit Flavije Dionisije. kojoj su godile ljudske žrtve. Dijanin sveti gaj u Ariciji bio je jedno od najposećenijih kultnih mesta na italskom tlu. U njen hram. poštovana u Ariciji. Silvester. na velikom lektisterniju 399. spremna da uvek pomogne porodiljama i doiljama. Po svemu ovome izgleda da Dijana na natpisima iz naše zemlje. U Ariciji je sa Dijanom poštovan i Virbije. Na reljefima je uvek predstavljena kao Artemida u kratkom hitonu. U rimskim provincijama. koji se nalazio izmedju Viminala i Eskvilina. helenizovan. ili ne. Celceitis. te bi moglo biti ime neke domaće s Dijanom identifikovane boginje. sem u dva slučaja. Ponekad ima i polumesec iznad glave. Spomenici kod nas Kult ove boginje je izgleda bio poprilično rasprostranjen na tlu naše zemlje. kralj šume (rex Nemorensis). gde je poštovana zajedno sa Silvanom. Dedikanti → Dedikanti su. Conservatrix. te i ona nije domaća. a grčka Artemida je Dijana s epitetom Celceitis i dea virago Delia. Taj okrutni postupak objašnjavan je predanjem da je Dijana. Laux. Epitet Candaviensis koji Dijana ima na jednom natpisu iz Dokleje. imale su pristup samo žene. a njen tamošnji hram jedno od najbogatijih svetilišta. Servije Tulije preneo je kult aricijske Dijane u Rim i podigao joj je prvo svetilište na Aventinu. Dijanina kultna statu u hramu na Aventinu rađena je po uzoru na statuu Artemide Efeske. Javlja se u kultnoj zajednici sa Neptunom i Silvanom. Ikonografija Prikazana je u kratkoj tunici i sa lukom. izuzev Dijane Laux. koji je kasnije poistovećen sa Hipolitom. U Rimu je ova italska Dijana postepeno helenizovana i. košuta (boginja divljači i divlje prirode). ustvari Tauridska Artemida. Conservatrix i Silvester daju se mnogim boginjama te ne pomažu pri određivanju da li je ovo domaća boginja. Iz epiteta vidimo da je u našoj zemlji poštovana samo rimska boginja. Candaviensis. Rimaljani ili stranci (jer imaju sva tri rimska imena ili neko strano: Kvint Vibije.

a na reversu Artemidin lik). od kojih su neki bili domaći romanizovani ljudi. Noge su joj u raskoraku. pas koji kakav je inače slučaj u lovu trči ispred lovca). Prikazani atributi i prateće životinje u potpunosti karakterišu boginju lova (luk i strela. Epigrafski spomenici (na svim reljfima prikazana je u svom jedinstvenom stavu. Tekst počinje Dijaninim imenom. a u jednom slučaju samo dodatak S(acrum). Vrlika . govori da je donja granica za datovanje svih spomenika kraj 1. natpisi na reljefima su ređa pojava. Na svim reljefima imamo predstave njenih pratećih životinja. Neki reljefi propraćeni su tekstom ispod likovnih predstava (iz Blažuja. Svetilišta kod nas Veliki broj spomenika Dijani na ovom području nameće mišljenje da se tu nalazilo i nekoliko njenih svetilišta. Vis. desnom rukom poseže za strelom iz tulca koji joj se nalazi na leđima. a koje je bila izjednačena sa grčkom Artemidom. Javlja se i dodatak koji se obično pridodaje imenima božanstava.Strabon piše da se na gornjem Jadranu kod Veneta gaj posvećen Dijani 15 . koji je imao predstavu ove boginje (na aversu lik dinasta. ali s telom u laganom zaokretu nalevo ili ponekad nadesno. imali su jedno svoje staro žensko božanstvo lova i divljači. U svim slučajevima prikazana je u svom karakterističnom stavu i pojavi. To se vidi po tome što se u svim slučejavima radi o domaćem božanstvu. Pas je u većini slučajeva prikazan u ležećem ili trčećem položaju ispred boginje.Makedonija: Prilep (tri reljefa. ili je bosa. Čisto epigrafski spomenici posvećeni Dijani ovde su are (iz Karaule. Koljani Gornji. i ono je propraćeno epitetima. košute i psa. Domaći umetnici su svoju Dijanu prikazivali po uzoru grčke Artemide. Na reljefu iz Blažuja imamo u celosti sačuvan tekst. Neki imaju i punu završnu formulu. a iza toga sledi završna formula. Košuta je prikazana sa leve ili desne strane u ležećem ili stojećem (desno) položaju.Crna Gora: Dokleja . Reljefne predstave njenog lika verovatno su služile njenom kultu. Međutim. tj. visoke lovačke čizme i kratki hiton. Uvek je okrenuta napred. Kostolac .Panonija: Ilok . Ilirska Dijana. ali je za uzor imao predstavu kakvu je dala grčka umetnost. to su sve domoroci koji nose rimska imena . Oni su uglavnom predstavljeni fragmentima na kojima je sačuvan poneki detalj ili deo lika. ili su sasvim kratki. Svi naši reljefi prikazuju je kao boginju lova. sa atributima) → . odnosno Delmati (jugozapadni deo Bosne).Srbija: Đorinac. Tepljuh. Kičevo Spomenici u Bosni Ilirsko božanstvo → Iliri. koje u ikonografskim predstavama nosi elemente domaćeg rada (domaću nošnju i slično). Drži luk u blago savinutoj levoj ruci u isto vreme. Ovde se javlja žensko ime dedikanta “Silvia”. leva malo izbačena i skupljena u kolenu. veka. pa su stajale u nekom njenom svetilištu. veka. pa su tako ilirska plemena sa tog područja upoznala lik grčke Artemide. U jugozapadnoj Bosni posvećeno joj je 19 spomenika: 10 posvećenih samo Dijani (6 reljefni sa njenom likovnom predstavom i 6 epigrafski spomenici od kojih 2 prate likovnu predstavu). Ove spomenike podizali su domaći ljudi.Ikonografija → Vidi se rad domaćeg majstora. u ikonografskom pogledu su identične kao i njihovi prerogativi.Dalmacija: Salona. rimska Dijana i grčka Artemida.Strabon piše da se kod Timova nalazio jedan gaj posvećen Artemidi Ajtolis i . Humačke Glavice kod Bihaća).romanizovani Iliri. a do toga je moglo doći i pre nego što su je izjednačili sa rimskom Dijanom. Javlja se nomenklatura dedikanta. koje se izjednačilo sa rimskom Dijanom. Benkovac. ali nažalost nisu sačuvani u celosti. Dva puta to je Aug(ustae). što odgovara njegovoj ulozi u lovu. Jelica kod Čačka. U Naroni je bila jedna od najstarijih grčkih kolonija na Jadranu. odakle je prodirao grčki kulturni uticaj u unutrašnjost Bosne. Od antičkih pisaca saznajemo da su ovoj boginji često bili posvećeni gajevi gde se nalazilo i njeno svetilište: . verovatno prikazuju lik grčke Artemide). ali većina njih datira iz 3. Ima visoke lovačke čizme. Pojava gentilnog imena Flavius na jednom od natpisa. Kotluše. a ne znači nešto posebno ili ne govori o njihovom karakteru. Odelo joj se sastoji od visoko podpasanog i podignutog hitona kratkih rukava. Karalue). Ima uredno unazad začešljanu kosu. tako da nam ne pružaju nikakvih podataka. dosta kratku. O tome svedoči i novac ilirskog kralja Balajosa. a nekad preko ramena ima prebačen još ogrtač koji leprša iza nje. O tome govori i nomenklatura sa epigrafskih spomenika.

Oko vrata se vidi neko zadebljanje (omotani šal. pljoska (pljosnata ovalna posuda za vodu) ili neki kultni predmet. Prema stilskoj i umetničkoj analizi reljefa. To su sve kultni reljefi s ikonografskim predstavama tih božanstava. jer nigde nema analogije. Stoga su stvorili njihovu kultnu zajednicu. a takođe su se bavili i lovom. Ovaj predmet je možda vezan isključivo za nju. skoro samo na području Bosne. od kojih su dva propraćena tekstom. nekakav pulover uz vrat. jer se ne vidi.. Ispod vrata. Obučena je u kratko potpasan hiton. ili stoji uspravno sa podignutim obema rukama do visine ramena a u šakama drži po jednu granu. Silvan i Dijana su karakterom najviše odgovarali religioznoj predstavi Ilira. svedoči toponomastika nekih mesta. ima kratku kosu). koji su prikazani potpuno isto kao Dijana. Uz ovaj reljef nađen je reljef Silvana i Dijane. Stoji u mirnom stavu sa ukočenim nogama. a možda i hramove. Svi likovi su okrenuti prema gledaocu. Dijana. je iz okoline starog Aequuma. Kod Splita se u rimsko doba nalazila stanica ad Dianam. To je rad lokalnog majstora i verovatno predstavlja njegovo lično viđenje Dijane. Druga im ruka ili nije uopšte izrađena ili je drže iza leđa. Ruke je podigla u blagom luku do visine ramena i u šakama drži po jednu granu. Na našim spomenicima božanstva nose rimska imena. ili je to neki atribut prikazanih likova. okrenuti spreda. a desni levom rukom. Isti elementi odeće. Iliri. stoji uspravno. za koju je teško naći analogiju bilo gde. Jedini do sada pronađeni reljef ove kultne zajednice izvan Bosne. a ponekad i pas 16 . ali se tu radilo o domaćim božanstvima. Dijana – Nimfe Jedan reljef iz Opačića u Bosni. njihove radnje su jedna s drugom u vezi. a u levoj palminu. ili njen anatomski detalj). U svim slučajevima prikazana je sa bujnom kosom (izuzetak je reljef iz Karaule.Apolonije Rođanin u svojoj Argonautici piše da su se današnja ostrva Lošinj i Cres u starim vremenima nazivali “Artemidini otoci” i da se tu nalazio njen hram Da je u našim krajevima ona imala mnogo svetilišta. u sasvim malom raskoraku. i to palminu i smokvinu. kao zaštitnike tih svojih grana privređivanja imali su ova dva božanstva. a ponekad i pas. Tako se funkcije Dijane i Silvana u velikoj meri podudaraju. jer oba lika. Na glavi može da ima i kapicu. Na reljefu su prikazana tri ženska lika: u sredini na nekom postolju sličnom žrtveniku stoji Dijana. Ruke su joj uvek zaposlene: vadi desnom rukom strelu iz tobolca a levom povijenom rukom drži luk. košuta. Lik Dijane je u jednom neobičnom njenom ikonografskom prikazu. Jedina razlika je u držanju. pa je iz tih razloga stvorena njihova kultna zajednica. a isto tako i na via Egnatia kako beleži Tabula Pojtengerijana. ali odakle je on to pokupio i gde je našao uzor ne zna se. Na glavi ima maramu raširenih krajeva koji joj padaju iza ramena. Pošto je zajedno sa ovim nađen još jedan reljef Silvana i Dijane. da li su to tri nimfe. levi desnom. Ne zna se tačno kakva su svetilišta bila. Dijana je prikazana u raznim pozama. Obučena je u kratku podpasanu tuniku. možda element gornjeg haljetka ili neka ogrlica. ali na provincijalan način i krajnje primitivno. Kao boginja lova i divljači. koza. na prsima se primećuje neki srcoliki detalj. na kojoj se od pasa naziru bogati nabori. a pod rimskim uticajem verovatno i kapele. jedna zemljana posuda i dva komada novca (Vespazijanovi denari). hvataju skut Dijanine tunike. Prikaz Dijane i Silvana na našim reljefima odgovara šemi koja je dobila kanonske forme u Grčkoj i Italiji. posvećen je ovoj kultnoj zajednici. na glavi ista marama. Ova kultna zajednice je dosta problematična. U gornjoj levoj strani reljefa je neki crtež ovalnog oblika. vek. malo ga je lakše razlučiti. ili u jedva primetnom pokretu iskoračivši lako napred. planinskih proplanaka. Da njega nema bilo bi teško razlučiti: da li je to Dijana. U svim slučajevima lik Dijane je prikazan dosta plastično. Na području naše zemlje otkriven je izvestan broj (7) spomenika posvećenih ovoj kultnoj zajednici. Oba božanstva su prikazana sa svojim uobičajenim atributima: uz Silvana njegova siringa i pedum. verovatno je imala posvećene gajeve. pastira i stada. da li su to Dijana i pratilje (adorantice). Kompozicioni odnos Silvana i Dijane je povezan. uz Dijanu luk i strela. da li je to Dijana sa nimfama (što je potvrđena zajednica ali ne u ovakvoj ikonografiji). u desnoj smokvinu (ili vinovu). ili široki veo čiji joj se krajevi spuštaju na ramenima. on se datuje u 3. Silvan – Dijana Silvan je bio božanstvo šuma. Vidi se remen koji je pridržavao tulac na leđima. Likovi su prikazani jedan pored drugoga u stojećem stavu. a do nje sa svake strane po jedan ženski lik. kojima je glavno zanimanje bilo stočarstvo. Njeno poreklo kod Ilira možemo tražiti još u praistorijskom dobu. Do nje s obe strane stoji po jedan ženski lik. Nekad ima na ramenima prebačen ogrtač.

Božanstva su prikazana bez svojih pratećih životinja. a na drugom Silvanu. a iz njega izbijaju dva roščića. Glave su im bez vela ili kape. Drže ruke na prsima. povijenoj ruci drži luk. Postoji i razlika u rasporedu: Silvan je desno. Glava Dijane je skoro identičnog izgleda. Fragment ovih božanstava iz Putićeva kod Zenice – Sačuvane su samo galve. Noge su mu kozje i lepo se razabiru papci. pa se zato i njihovi zaštitnici prikazuju u ikonografskim predstavama dosta blisko. Imaju neproporcionalno velike glave sa izbuljenim očima. pa su ih prikazivali skupa. do nje Silvan. Silvanova glava (teme) kao da je prekrivena runom. Najsrodniji mu je dosta identičan reljef sa Gornje Cetine. Obučena je u kratko potpasani hiton. Reljef iz Suhače – Dijana u levoj ruci drži luk. Livna. i to uhvativši jedna drugu pod ruku. Prikazani su šematski. Kompozicijski su razmaknuta jedno od drugoga. Na drugom postoji ime. te mu daje pomalo strašan izgled. iznad kojih se nadvija runo. Spomenici ove kultne zajednice pripadaju 2. Njihova imena prate epiteti. valjda strelu koja je prikazana više šematski.v. dok Dijanino ime ne prati nikakav epitet U svetu je malo spomenika ove kultne zajednice. a do njega tri nimfe. Dati su više šematizovano. Rad je nastao verovatno krajem 4. Pored ikonografskih. Ako je jedan pastir svoje stado poverio Silvanovoj zaštiti. sa kratkom šematizovanom kosom. Razlika je u tome što je ovde umesto Dijane predstavljeno neko muško nepoznato božanstvo za koje se ne bi moglo reći da je domaće. Ova božanstva bila su kod njih glavna. U levoj. obe ruke skupila je u laktovima i podigla u visinu ramena. Na jednom natpis počinje posvetom Dijani. levu nogu izbacila je napred. a voda i izvori su prateći elementi u Silvanovom kultu. Svi likovi su prikazani spreda. Busije. Epigrafske posvete su nešto češće: . Na glavi ima rogove. Dva reljefa ove kultne zajednice. Obučene su u duge tunike. 17 . Preko desnog ramena vidi se ramen koji je pridržavao tulac na leđima.Natpis iz Akvinkuma – Dijanu i Silvana doslovno naziva božanstvima lova . Verovatno je ona kod Delmata na tlu Bosne došla do izražaja. S time u vezi može se konstatovati da je spomenik podigao domaći čovek. a Dijana Augustae. on je istovremeno poštovalac Dijane i Nimfi. uz reljef nose kratak tekst. a Nimfe u sredini. ali u desnoj umesto da njom vadi strelu iz tulca ona drži neki duguljast predmet. Na području naše zemlje ne postoji spomenik analogan ovome. skoro na geometrijski način. držeći u rukama po jednu granu. Prekrivene su šematizovanim dlakama. kakvu nose ilirske žene. Reljef iz okoline starog Aequuma – Uklesan na živoj steni gde se verovatno nalazilo svetilište te kultne zajednice. Do nje s leve strane. na šta ukazuje nomenklatura dedikanata. oči upadljive. a u desnoj duguljasti predmet sličan koplju. Opačića. U kultnoj zajednici Silvan-Dijana-Nimfe u stvari imamo tri glavna božanstva koja predstavljaju zaštitnike delatnosti ili pojava s kojima su se domaći ljudi svakodnevno susretali. Dijana je prikazana u pokretu. Reljef je uokviren duguljastom pravougaonom nišom. spomenik iz Ljubiškog i reljef iz Busije. Od životinja prikazana je samo košuta. Jedan nema ni završnu posvetnu formulu. ima i epigrafskih potvrda ovih božanstava. Na glavi ima veliki veo ispod kojeg se s prednje strane vidi kosa prikazana dubokim usecima. Spomenike su podigli domaći ljudi. Te pojave usko su vezane jedna s drugom. Reljef iz Opačića na Glamočkom polju – Dijana je u neobičnoj pozi: nešto raširenih nogu stoji uz Silvana. Karaule kod Duvna. Njegovo lice je dosta široko. Do njega su tri nimfe.Iz Bosne reljefi potiču iz: Gradca kod Halapića. stoji Silvan bez ikakve odeće. ali su takve izrade da joj ne vidimo analogiju na ovom području. Nigde se ne pominju imena domaćih epihorskih božanstava. Na ustima drži siringu u koju svira. Prikazana su u poznatoj ikonografskoj predstavi. To je kultna reljefna ploča na kojoj su u nizu predstavljena sledeća božanstva: s leve strane Dijana. i 3. Silvan – Dijana – Nimfe Ovo je proširena kultna zajednica Silvan-Dijana. ali samo sa njihovim rimskim imenima. što je povezano s religijskom tradicijom Delmata. Silvan ima epitet Augusto i Silvestri. od kojih je sačuvana samo ona neposredno do Silvana. jer su sva ta božanstva bila prisutna u ambijentu u kojem se on kretao. koja su izjednačena sa rimskim nimfama. Nimfe su verovatno domaća božanstva. niti ime dedikanta. Njeno lice okružuje bujna valovita kosa. veku. Obučena je u domaću haljinu. S područja Bosne poznat je jedan spomenik iz Suhače sa Livanjskog polja. Nimfe su personifikacije izvora i vode. iz okoline starog Ekvuma (Karakaška).Natpis iz Apuluma (Dakija) – Uz Silvana navodi epitet Silvestri.

Pored nje stoji jarac i gleda u tu grančicu. 2. Kult Hekate Hekata je htonsko božanstvo. ribarima bogat ulov. u rimsko doba poštovana kao zaštitnica konjice. Podigla ga je neka Rimljanka. Najinteresantnija predstava Epone je ona na dršci jedne srebrne patere nađene na Rudniku. pošto su njeni spomenici nađeni na severu (Ptuj) i jugu (Dokleja). Aurelius Catinus. Celejom i Genijem mesta. 18 . 3. Epigrafska ara iz Skelana – Posveta počinje boginjinim imenom koje je propraćeno epitetom Augusta. 7. Spomenici su nađeni skoro na svim lokalitetima gde se nalazilo neko značajnije rimsko naselje. Kult rimske Dijane u Bosni potvrđen je sa tri spomenika: 1. patera i kotarica s plodovima. Posredstvom rimskih vojnika kult Epone prenešen je u gotovo sve provincije Carstva. Tekst se završava punom završnom formulom. Njen kult prenet je u Grčku iz jugozapadnih delova Male Azije. Glava joj je pokrivena kapicom. vozača i kola putnika. U tekstu se dalje nalaze imena dedikanata i podatci o njihovom zanimanju. saznajemo iz imena zaveštalaca. Atributi Atributi su: rog izobilja. ali se ne zna šta je bila. Bronzana statua iz Taleža kod Trebinja – Prikazana je u svom poznatom stavu. Rimska Dijana Na području naše zemlje rimskoj Dijani posvećen je veći broj spomenika. Njeno ime znači Velika kobila. HEKATA Legenda U grčkoj mitologiji kći titana Persa i Asterije. Da se radi o posvetama italskoj boginji. ili kako iz svoga skuta hrani konje. sa kitom na vrhu temena. mazgi i magaraca korišćenih u poljoprivrednim radovima. desna je odbijena. na kojem su prikazane Dijana. tri Nimfe i Silvan. a posvedočen je i u samoj Italiji.Prikazivanje ove kultne zajednice je dosta redak slučaj i u drugim zemljama. Središte njenog kulta nalazilo se u severoistočnoj Galiji. Levu ruku je ispružila napred. Tekst se završava punom završnom formulom. Epigrafska ara iz Sasa kod Srebrenice – Posveta počinje boginjinim imenom koje je propraćeno epitetom Augusta. Olimpijski bogovi ukazuju Hekati najveće poštovanje. dea Delia). Tu boginja sedi en face na prestolu. U tekstu se dalje nalaze imena dedikanata i podatci o njihovom zanimanju. Jedan od ređih slučajeva je reljef iz Vatikanskog muzeja. sa lovačkim čizmama. EPONA Kult Epone Keltska boginja. Ikonografija Na spomenicima je prikazana kako jaše na konju. Kult Epone kod nas Kult Epone bio je raširen po celoj našoj zemlji. već joj je podario počasti na zemlji. Zevs je nije zlostavljao i nije joj oteo ono što je posedovala za vreme vladavine starije generacije bogova. Coccolia Maxima. u Aleziji. a desnom grančicu. Podigao ga je neki Rimljanin. poreklom iz Karije. beneficijar provincije Donje Panonije. moru i nebu. Na nekim od ovih spomenika Epona se javlja u kultnoj zajednici sa Jupiterom. 6. Iako je poreklom titanka. mesta nalaza i epiteta koji dolaze često uz Dijanino ime (Nemorensis. okrenuta napred. a pastirima mnogo stoke. a ljudi joj prinose žrtve da bi zadobili njenu milost. Prvobitno je bila boginja konja. a dodato je još Sacrum. u potpasnom hitonu. Salona. držeći levom rukom malog konja. Ona obilno pomaže onom kome hoće: junacima daruje slavu. kao npr.

Atisa i Mitre. da odgodi Heraklovo rođenje. Tako je Stenelov sin Euristej rođen u sedmom mesecu. Zevs je svečano izjavio da će svetlost dana ugledati dete njegove krvi. Izide. Hekata je zaštitnica celokupne magije. Magnom Mater i Dijanom. Zevs je u njegovom liku prišao Alkameni i u toku noći. posebno na Samotraki.v. demona i pasa.pne) predstavljena je bez uobičajenih atributa. Dok je Amfitrion ratovao sa Tafijanima. demonsko biće koje je povezano sa podzemnim svetom. Atributi Njeni atributi su bodež. Alkamena je ostavila svog sina na poljani izvan tebanskih zidina. provincijama Carstva povezuje se sa orgijastičkim kultovima Magne Mater. Hekati su žrtvovani psi. sir i kolači. Heraklov zavičaj je Argolida. a preko njega i sa životom žena. U pratnji mnogih seni. posebno čarolija koje su u vezi sa ljubavnim činima i prizivanjem mrtvih. ili sa jednim telom i tri glave. Kad je došao čas Heraklovog rođenja. Čim je Zevs položio zakletvu. koji je želeo da dečak bude besmrtan. podigla je dete sa zemlje i stavila ga Heri na grudi. Aru su joj posvetili Aurelije Asklepiodot i Aurelije Lucije. zmije. Iste ili sledeće noći Amfitrion se vratio u Tebu i Alkamena je sa svojim suprugom začela Ifikla. sin Zevsa i Amfitrionove supruge Alkmene. šalje loše snove. gde su joj podizani žrtvenici. Herakle je tako snažno povukao mleko iz boginjine dojke da je Hera od bola vrisnula i grubo ga odbacila. Njena najznačajnija kultna mesta nalaze se u Maloj Aziji i na obližnjim ostrvima. Atena je dovela boginju do mesta gde je Alkamena ostavila mališana.pne stvorio lik trojne Hekate. pod uticajem pesnika koji su je opisali kao gospodaricu neba.v. Artemidom i Persefonom. koju je utrostručio ili udevetostručio. U ist. Heraklovog brata blizanca. Najčuvenije Hekatino svetilište nalazilo se u Lagini. a sama je pohitala u Arg i ubrzala porođaj Stenelove supruge.Povezana je sa Artemidom i tračkom Bendidom. a Alkamena je tek u desetom mesecu donela na svet Herakla i Ifikla. jer je Amfitrion bio prinuđen da napusti Mikenu i da se sa suprugom skloni u Tebu. Kult Hekate kod nas Naročito četsta je u Podunavlju. U rimsko doba često je poistovećivana sa Dijanom. naložio je Ateni da njegovog sina podmetne Heri kako bi ga podojila. buktinje i ključevi Podzemlja. 19 . Sva ta zla ona i otklanja. Omiljena Hekatina staništa su raskršća. Ovo je jedina dedikacija Hekati nađena u našoj zemlji. Hekata drži ključeve Hadovih kapija. zemlje i mora. ona je naredila Ejlejtiji. gde proždire leševe i siše krv prolaznicima. Prouzrokuje razne bolesti (posebno epilepsiju i ludilo). i to srebra. bič. ili zbog njene kultne povezanosti sa Selenom. Ikonografija U likovnoj umetnosti Hekata je prikazivana sa tri tela i šest ruku. Skulptor Alkamen je u drugoj polovini 5. da bi odbila sve zle sile koje mogu da naškode porodici. gospodari dušama u Carstvu mrtvih i može da ih vraća među žive. Plašeći se Herine ljubomore. boginji porođaja. začet je najveći i najsnažniji grčki junak Herakle. Boravi kraj ognjišta i na grobovima. Zbog toga je ispred svake kuće podizan žrtvenik Hekati. Najčešće je zaštitnica rudnika. za zdravlje svoje i svojih. Kao predvodnica noćih demona i pasa. jaja. 8. Hera je zatražila od svog supruga da joj se zakune da će se njegove reči obistiniti. u Kariji. Serapisa. U narodnom verovanju ona je boginja utvara i duhova. povezana je i sa Mesecom. Na najstarijim spomenicima (6. a kasnije i sa Afroditom. Mučena ljubomorom. Zevs. ova boginja juri kroz noć. Boginja tu ima epitet Augusta. koje će kasnije zavladati Argivcima. Hekatin lik postaje sve strašniji i ona je često prikazivana sa zmijama. ali je on rođen u Beotiji. noćne prikaze i more. prinošene žrtve i postavljane kultne statue. HERAKLE Legenda Najslavniji grčki junak Alkid. a njen dolazak najavljuje zavijanje pasa. Od helenističke epohe.

ali je Herakle svojim ručicama uspeo da ubije obe nemani. Na putu je susreo glasnike Orhomenskog kralja Ergina. Heraklu se pričinilo da pred sobom vidi Euristeja i njegove sinove i zato je svoju rođenu decu bacio u oganj ili ih je usmrtio strelama. 1. Zatvorio je jedan pećinski otvor. od Posejdona divne konje. Pelopovom sinu Kopreju. odnegovala je Hera i spustila je kod Nemeje. Kad je sa ubijenim lavom na ramenima stigao u Milenu. koji je pustošio zemlju. pred njega su stupile dve visoke žene. a zatim je stigao u Delfe i pitao proročište za savet gde da se nastani. Najpe je otišao kralju Tespiju da ga očisti od greha. Alkamena je naučila sina da spava na lavljoj koži. Želeo je da se zaogrne lavljim krznom. Pripoveda se da je Hera želela da što pre stavi Herakla u Euristejevu službu i da je zbog toga naredila Lisi da junaku pomuti razum. Heraklu je Megara rodila osam sinova. Herakle je pokušao da savlada lava strelama. Alkamena je brižno čuvala svoje sinove. pa ga je Amfitrion poslao da čuva goveda na Kiteronu. koje je junak u ludilu poubijao. a kroz drugi je ušao i rukama zadavio zver. u pećini sa dva ulaza. Zbog počinjenog zločina. a kad je primetio da je životinja neranjiva. U znak zahvlanosti za tu pomoć. Pitija mu je naložila da ode u Tirint i 12 godina služi kralja Euristeja. Naslada i Vrlina. proteran je iz Tebe. ali životinju nije mogao da odere ni gvožđem ni bilo kojim drugim oruđem. ali je Hera i dalje smišljala kako da uništi Herakla. gde je ostao do 18 godine. Toj opremi Herakle je dodao veliku batinu. a od Atene odeću. Ona se brzo probudila. zakopanoj u zemlju. koja će postati njegovo najmilije i najubojitije oružje. od Hefesta zlatan oklop. ali Herkle nije trpeo prekore svojih vaspitača. da se preko dana odriče kuvane hrane i da za večeru uzima samo kuvano meso i ječmeni hleb. Prorekla mu je da će steći besmrtnost ako izvrši 10 junačkih dela. Jedne večeri. Alkamena ih je povila u grimizne pelene i stavila u veliki Amfitrionov štit. a druga mu je ukazala na mučni put ka slavi. a zatim ih je tako unakažene vratio Erginu. Iz mleka koje je tada poteklo iz Herine dojke nastao je Mlečni Put. Dok su roditelji spavali. Herakle je savladao neprijatelja i nametnuo je Minicima iz Orhomena danak. Posle tog podviga. 20 . ali je mališan već podojio božansko mleko i postao besmrtan. koji su želeli da od Tebanaca naplate danak. Na vrisku preplašenog Ifikla roditelji su dotrčali. porod Ortra i Ehidne. kada je dečacima bilo osam ili devet meseci. Jednom je planuo i ubio svog učitelja. Mladić je dobio od Hermesa mač. krenuo je Tebu. Orhomenski kralj krenuo je tada sa vojskom na Tebu. Prva mu je obećala dug i lep život pun uživanja. Neko od bogova ga je posavetovao da kožu skine pomoću oštrih kandži ubijene životinje. Lav je živeo u klancu između Pleone i Nemeje. on ju je batinom saterao u pećinu. Herakle je na Kiteronu skromno živeo. tebanski kralj Kreon dao je Heraklu ruku svoje ćerke Megare. slao naredbe o Heraklu. koji je tamanio Amfitrionova i Testijeva goveda. Tu neranjivu neman. Amfitrion se trudio da pribavi najbolje učitelje svojoj deci. Herakle je izabrao put Vrline. od Apolona luk i strele.Po nekima je Hermes odneo Herakla na Olimp i stavio na grudi usnule Here. U 18 godini Herakle je savladao Kiterenskog lava. Euristej se uplašio i zabranio mu da svoje trofeje unosi u grad. Kasnije se govori o troje. Kažu da se od tada Euristej pred svaki junakov povratak skrivao u velikoj bronzanoj posudi. Dok je u samoći razmišljao o budućnosti. četvoro ili sedmoro Megarine dece. koji su izginuli pod oružjem. Herakle je odsekao glasnicima noseve i uši. Hera je u Amfitronov dom poslala dve ogromne zmije. Dok je prinosio žrtvu. Nemejski lav – Euristej je naredio Heraklu da savlada Nemejskog lava. dva puta veći od onog koji su oni zahtevali od Tebanaca. koje su napale decu. Iz tog sigurnog zaklona on je svom glasniku.

Hera je poslala Hidri u pomoć ogromnog raka. 9. Kad je odsekao i njenu besmrtnu glavu. Herakle nije saopštio Augiji da dolazi po Euristejevom nalogu. Zvuk čegrtaljki isterao je ptice iz šume i Herakle ih je bez teškoća poubijao svojim strelama. navalio na njega ogromnu stenu a zatim je svoje strele natpopio u žuči ili krvi ubijene nemani. Sa grupom drugova Herakle je stigao u Trakiju i. Herakle je svojim povicima isterao zver iz čestara. Čišćenje staja elidskog kralja Augije – Helijev sin Augija posedovao je velika krda goveda i mnoštvo koza. U borbi je ubio kralja Diomeda i rasterao Bistonce. čime su prouzrokovale mnoge boleštine. To čudovište sa više glava od kojih je jedna bila besmrtna. u Trakiju. Naložio je Jolaju da zapali obližnju šumu i da vetrom sagoreva rane na telu čudovišta. Sa drugovima. a odnegovala ju je Hera. Tada je uhvatio živog vepra. koja se odlikovala izuzetnom brzinom. Junak je najpre zapaljenim strelama isterao Hidru iz njenog zaklona. već mu je obećao da će za jedan dan očistiti svu nečistoću ako ga nagradi desetinom svoje stoke ili jednim delom kraljevstva. Doveo je Diomedove kobile Euristeju. pošto je savladao konjušare poveo je kobile ka moru. živela je u Enoji. Svojim otrovnim dahom Hidra je uništavala sve rastinje i neprestano je ugrožavala živote ljudi i biljaka. Kerinejska košuta – Euristej je naredio Heraklu da mu dovede Kerinejsku košutu. Junak je shvatio da nemože sam da savlada Hidru. 7. Herakle je savladao životinju i doveo je u Mikenu. pošlo mu je za rukom da je rani i savlada. već mudrošću: skrenuo je tok reka Alfeja i Peneja. Augije je odbio obećanu nagradu. Tek kad je Herakle objasnio da je to učinio po Euristejevom nalogu. Kad je pokušala da pređe reku Ladon. zbog Jolajeve pomoći nije priznao to junačko delo. koga je zavolela Pasifaja. Bik je pušten na slobodu i. odmah bi iz njenog tela narastale dve nove. ali su ga tada Bistonci napali. do ratobornih Bistonaca. 6. Erimantski vepar – Strašni vepar živeo je na planini Erimantu i pustošio Psofidu. Herakle je za svedoka pozvao Augijinog sina Fileja. Diomedove kobile –Euristej je naredio Heraklu da krene daleko na sever. Herakle je stigao u Lernu na kočijama koje je vozio njegov bratanac Jolaj. oni su mu oprostili to svetogrđe. Životinje su svojin đubretom pokrile sve staje i okolnu zemlju. jer je košuta bila posvećena boginji Artemidi. 4. koji je ugrizao Herakla za petu. Stimfalidske ptice – Ptice ljudožderi koje su živele u močvarnim šumama nedaleko od grada Stimfala. Imale su kandže od bronze. Euristej je hteo da Kritskog bika posveti Heri.2. a njihova oštra bronzana pera padala su na zemlju kao strele i sve živo ubijala. Herakle nije smeo ni da je rani ni da je ubije. Kasnije ga ubija Tezej. ali je ona odbila dar zato što je imao veze sa Heraklom. koja mu je dala metalne čegrtaljke. Hipolitin pojas –Euristejeva kći Admeta poželela je pojas amazonske kraljice Hipolite. Kad god bi junak odsekao jednu od njenih glava. on je taj trofej zakopao u zemlju. 21 . Herakle je stigao pred zidine Mikene kao pobednik. Ta zlatoroga košuta. pošto je prokrstario Argolidom. ali mu Eristej. rad boga Hefesta. u Arkadiji. Lernejska hidra – Lernejska Hidra bila je porod Tifona i Ehidne. Euristej mu je priznao ovaj podvig. bacio ga na ramena i odneo u Mikenu. a zatim je batinom ili srpom pokušao da joj otkine glave. a voda je sprala sa zemlje i iz staja svu nečistoću. Heraklu je naređeno da ga donese. U međuvremenu kobile su rastrgle njegovog miljenika Abdera. Te kobile hranile su se ljudskim mesom i bile su privezane gvozdenim lancima za bronzane jasle. a zatim je progonio po dubokom snegu sve dok je nije iznurio. 8. Za taj lov vezuje se Heraklov sukob sa Kentaurima. jer je doznao da je Herakle taj posao izvršio za Euristeja. kako bi sprečio nicanje novih Hidrinih glava. Taj zadatak Herakle nije izvršio snagom svojih mišića. živelo je pod platanom kraj izvora Amimone. jer je bio obavešten da se junak pogađao sa Augijom oko nagrade. Sa košutom na ramenima Herakle je krenuo kroz Arkadiju. ali su ga na putu presreli Artemida i Apolon i zamerili mu što je ranio njihovu svetu životinju. To je bik na kome je Europa stigla na Krit ili Posejdonov bik. ali je kralj ostao pri svojoj odluci i čak je junaka proterao iz svoje zemlje. i da mu dovede kobile kralja Diomeda. Kritski bik – Euristej mu je naložio da mu sa Krita dovede živog Kritskog bika. Kralj je prihvatio tu pogodbu jer je bio uveren da Herakle neće moći da očisti nagomilano đubre do Sunčevog zalaska. 3. Pomogla mu je Atena. On je godinu dana progonio košutu koja se sklonila u planine. Hidra se obavila oko Heraklove noge. te je u njegovu čast podigao Abderu. prešao je na Istam i zaustavio se na Maratonu. Herakle se ukrcao na lađu. 5.

Pošto je sakupio Gerionova goveda. kod grada Temiskire. ali se zakleo da će osvojiti Troju i kazniti Laomedonta. u žestokoj borbi. Tako je tu reku Herakle učinio neplovnom. on ih je posvetio Heri. Herakle je savladao Bebrike i ubio njihovog kralja Migdona. Tada su Amazonke napale Herakla. ali ga je junak svojim strelama prinudio da umiri more. gde je morao da baci ogromne stene u reku kako bi načinio gaz za stoku. Kad je zatražio bika od kralja. Posle toga stigao je u Mikenu i predao Euristeju pojas. Odatle je sa govedima krenuo preko Abderije (južna Španija) i stigao u Liguriju. gde ga je spazio Gerionov pas Ortar. Kod Torone. Kad je Gerionova goveda predao Euristeju. Kad je u Sunčevom peharu krenuo ka ostrvu Eritiji. Herakle je iz Ligurije prešao u Etruriju i na Italskom tlu susreo se sa Euandrom i sukobio se sa Kakom. jedan bik se odvojio i prešao na Siciliju. kod Tartesa je podigao dva stuba. U to vreme Bebrici su napali Lika. koja je na ostrvu Euritiji. Herakle se popeo na planinu Abant. Herakle je iz Troade stigao do Ena. ali kada je Herakle oslobodio Hesionu. Kao uslov za njeno oslobođenje. Krave su se razbežale na sve strane. Herakle je svratio u Troadu. Hipolita je prihvatila pogodbu. prostrelio sva tri Gerionova tela (troglavi džin sa tri trupa spojena u struku i šest ruku). sukobio se sa Protejevim sinovima Poligonom i Telegonom. Herakle je zahtevao kraljičin pojas. ubio Hipolitu i prisvojio njen pojas. u zamenu za poginule drugove. ali je junak. Hrisaorov sin Gerion imao je velika krda goveda. koju je pustošila kuga i strašna morska neman. a drugi u Africi (stene Gibraltara i Seute). Hipolita je bila voljna da mu pokloni svoj pojas. bio je prinuđen da ubije drskog Poltijevog brata Sarpedona. koje je pobedio u rvanju. Herakle je uzeo odbeglog bika i prešao na obale Jonskog mora. 10. Pošto je savladao i ubio Erika. obavestio Geriona o otmici goveda. Nefalion i Filolaj. Hris. na tračkoj obali. Erik je zahtevgao da najpre oprobaju snage u rvanju. ali je zahtevao od Laomedonta da mu za uzvrat pokloni svoje konje. da se preveze preko Okeana. a zatim je ubio i čuvara goveda Euritiona. gde je proterao Tračane i vladavinu ostrvom poverio Androgejevim sinovima. Da bi ublažio žegu koja ga je u Libiji mučila. Sunčevu barku. Na putu za Grčku. Drugi pripovedaju da su Amazonke neprijateljski dočekale Herakla i da je on u borbi zarobio Melanipu. Herakle ih je poterao prema obali. ali je Hera u liku jedne Amazonke. uveren da je kraljica prekršila obećanje. saopštila Hipolitinim pratiljama da Herakle namerava da im otme kraljicu. Kada su Minojevi sinovi ubili dvojicu Heraklovih pratilaca. Kralj je sklopio pogodbu sa junakom. Da bi ga umirio. Kod Regija. Pošto Euristej nije hteo da mu prizna drugo i peto delo (ubistvo Lernejske Hidre i čišćenje Audijinih staja). Praznih ruku Herakle je odplovio dalje. U međuvremenu je Menetije. Herakle se ponudio da oslobodi kraljevu kćer. Put ga je dalje doveo na Tas. sestru kraljice Hipolite. Okean je podigao velike talase. na krajnjem zapadu. gde je Heliju vratio barku. Hera je tada poslala na goveda obade. koji je u blizini napasao Hadovu stoku. Kada je došao do Libije. a on je. on je u besu odapeo strelu na boga sunca Helija. junak ih je sve poubijao i. ali je Herakle obojicu ubio. poveo je sa sobom Androgejeve sinove Alkeja i Stenela. Posle toga doplovio je do zemlje Amazonki i usidrio lađu na ušću Termodonta. Pomahnitale od njihovih uboda. Gerion je sustigao Herakla na reci Antemu. Pred odlazak. jedan u Evropi. Herakle je pošao za njim i našao ga je među govedima kralja Erika. odbio je da mu preda obećanu nagradu. Helije mu je dao veliki zlatan pehar. on mu je naložio da izvrši još 2 zadatka: 22 . Tu su ga napali Posejdonovi sinovi Alebion i Derkin. Herakle je prešao celu Evropu. Savladavši diva. Herakle je sa Para doplovio u Miziju. Da bi otklonio te nesreće trojanski kralj Laomedont je svoju kćer Hesionu ostavio na milost i nemilost morskom čudovištu. kojim su u to vreme vladali Minojevi sinovi Eurimedont. gde ga je srdačno dočekao Poltij. Čim je stigao na ostrvo.Najpre je stigao na ostrvo Par. Gerionova goveda – Herakle je trebalo da dovede Gerionova goveda u Mikenu. gde ga je srdačno primio Daskilov sin Lik. čuvao Eurition i dvoglavi pas Ortar. Herakle je s mukom sakupio goveda po tračkim planinama. Da bi se odužio za gostoprimstvo. Prvih deset zadataka Herakle je izvršio za 8 godina i 1 mesec. On ih je od Helesponta doveo do Strimona. Herakle se sa govedima ukrcao u Sunčev pehar i doplovio do Tartesa. a zatim poubijao. Junak je batinom savladao dvoglavog psa.

Jabuku su čuvali besmrtni stoglavi zmaj. Najstrariji Euritov sin Ifit jedini nije verovao da je Herakle lopov. Kad je od Hada zatražio Kerbera. Herakle je polomio Menetiju rebra i pustio ga tek kad ga je zamolila Persifona. On je krenuo da nađe ukradene životinje i sreo je Herakla koji se upravo vraćao iz Fere. Herakle je poslušao ovaj savet. Herakle je obećao Meleagru da će uzeti za ženu njegovu sestru Dejaniru. Zlatnu jabuku Gea je poklonila kao svadbeni dar Heri i Zevsu. izazvao ga je na megdan. koje je tu vezao gospodar Podzemlja. Herakle nije mogao da nađe put do zemlje Hesperida. Od zločina ga je očistio Hipolitov sin Dejfob. čuvar tih goveda. oteo tronožac i počeo da proriče. Pošto je Kerbera pokazao Euristeju. susreo je Arejevog sina Kikna. Herakle je tada uzeo zlatne plodove i krenuo. U znak zahvalnosti. Požalio se da ga teret žulja i zatražio je od Atlanta da ga oslobodi nebeskog svoda samo za kratko vreme. Herakle ga je vratio njegovom gospodaru u Had. koja je tada imala 33 godine udao za 16 godišnjeg Jolaja. Junaku je preostalo da prevali dug put. Otišao je zatim u Feru. Herakle je tog Titana našao u zemlji Hiperborejaca kako na svojim plećima drži nebeski svod. Zbog takvih postupaka. Pošto je nagovorio Atlanta da mu donese zlatne jabuke. Pošto je bio nesrećan u braku sa Megarom Herakle je odlučio da se ponovo oženi. Pošto bi bilo svetogrđe da Herina svojina ostane u Heraklovim rukama. Tu se ukrcao u Sunčevu barku i u njoj je doplovio do podnožja Kavkaza. ali pod uslovom da pri tom ne upotrebi nikakvo oružje. gospodarica Podzemlja. na obalama Ehedora. pa je otišao u Delfe da traži pomoć. Sve seni su se razbežale osim Meleagra i Meduze. Zaštićen samo oklopom i lavljom kožom Herakle je savladao Kerbera kraj kapija Aheronta. Tek tada je Pitija saopštila Heraklu da će okajati Ifitovo ubistvo ako njegovom ocu da naknadu i ako kod nekog provede tri godine u ropstvu. Tada je Herakle opljačkao svetilište. Pred vratima Hada ugledao je Tezeja i Piritona. U međuvremenu su kralju Euritu ukradene kobile ili goveda. Atlant je odložio jabuke na zemlju i prihvatio nebeski svod. Zevsove i Temidine kćerke. ali ga je Hermes opomenuo da se pred njim nalazi samo njena sen. i to Jolom. U Makedoniji. Hera je jabuku zasadila u vrtu bogova. Menetije. a sumnja je pala na Herakla. Pitija je odbila da mu da savete. Da bi se očistio od tog ubistva. Tu je ubio surovog kralja Busirida i. Herakle je njegov teret prihvatio na svoja leđa. Taj nalog junak je izvršio uz Ateninu i Hermesovu pomoć. 2. 23 . One su mu savetovale da iznenadi na spavanju boga mora Nereja i da ga primora da mu pokaže put. Kerber – Euristej je naredio Heraklu da iz Podzemlja dovede psa Kerbera. ali Piritoja nije mogao da spase. Prometej ga je posavetovao da sam nebere zlatne jabuke. Herakle je otišao u Lakoniju i kod Tenara sišao u podzemlje. Kad je doneo jabuke u Mikenu Euristej nije hteo da uzme te božanske plodove. došao je u Egipat. Herakle se zakleo da će mu se osvetiti. Herakle je oslobodio Tezeja.1. Dok je bio u njenoj službi. došao je do reke Eridana i tu je susreo rečne ninfe. već da u vrt Hesperida pošalje Titana Atlanta. ali ga je Herakle strmoglavio sa zidina Tirinta. Zatim je ubio goveče iz Hadova krda da bi duše mrtvih nahranio krvlju. Ne sluteći prevaru. savladao je kerkope kod Efesa i ubio je Sileja. Odlučio je da krene na sever. Junak je potegao mač na Meduzu. dok nestavi podmetač na ramena. gde se sukobio sa Titonovim sinom Emationom. Od Eridana prešao je u Libiju i. Heraklova pojava u donjem svetu izazvala je paniku. Mladić ga je pozvao da mu pomogne da pronađe lopove. koga je u dvoboju ubio. pored Tifona i Ehidne. Atena je vratila jabuke u vrt Hesperida. pošto je tu savladao Antaja. iz Amikla. Kad je Eurit odbio da mu da Jolu. Zevs ih je rastavio munjom i naterao da se pomire. stigao je u Arabiju. gde je oslobodio Prometeja. Herakla je i dalje mučilo Ifitovo ubistvo. ali je on odbio da to učini jer je bio Euritov prijatelj. gospodar Podzemlja mu je odobrio da izvede psa. Herakle je tad shvatio da Atlant namerava da mu zauvek prepusti svoj teret i pribegao je lukavstvu. preko Aazije. vezao Nereja i osobodio ga tek kad mu je ovaj rekao gde se nalazi vrt Hesperida. Zatim je prešao celu Libiju i došao do mora. Zlatne jabuke iz vrta Hesperida – Euristej je naložio Heraklu da mu donese zlatne jabuke iz vrta Hesperida. Pošto je pešice prešao Iliriju. što je rasrdilo junaka. Atlant je rekao Heraklu da će te zlatne plodove sam odneti Euristeju. Kad je obrao jabuke. Apolon se sukobio sa Heraklom. kćerkom kralja Eurita iz Ehalije. daleko na zapadu ili u zemlji Hiperborejaca. Hermes je prodao Herakla lidskoj kraljici Omfali. i Hesperide nimfe sutona. Pošto je obavio sve zadatke Herakle se vratio u Tebu gde je svoju ženu Megaru. a neki kažu da je to učinio u blizini pontske Herakleje. Herakle je otišao u Pil kralju Neleju. svom prijatelju kralju Admetu i njegovu mladu suprugu Alkestu otrgao iz zagrlaja smrti.

koja je junaka bacila na ostrvo Kos. Hernionu i Ejonu. Herakle je sa svojim saveznicima potukao Korona. pa joj je on sagradio svetilište u Sparti i prineo koze na žrtvu. poverio Egimiju. jer je bio ljut na Hipokonta i njegove sinove. Herakle nije zaboravio drskost kralja Augije. Herakla je u ovoj borbi teško ranio Halkodont i. a zatim je očajnički pokušavao da razdere i strgne sa tela zatrovanu odeću. ali ga je vratio u korice kad je Telamon počeo da sakuplja kamenje i rekao da gradi žrtvenik Heraklu Pobedniku. koji ga je srdačno primio. Heraklu je ipak pošlo za rukom da poubija njih i kralja Augiju. Herakle se pridružio Egimiju. Bez velikih teškoća porušio je grad. U to vreme Herakle se sukobio i sa Amintorom. kraljem grada Ormeniona. Kad se vratio u Trahin. koja mu je rodila sina Tlepolema. koja mu je dodeljena posle te pobede. Herakle se još jednom sukobi sa Driopima. Pomoć je zatražio od Arkadskog kralja Kefeja. Herakle je krenuo u Lakedemon. Posle te pobede. Dorci su obećali Heraklu trećinu svoje zemlje ako im pomogne da savladaju Lapite. Zajedno sa tkaninom on je kidao kožu i komade mesa. sem Nestora. Glasnik je saopštio Dejaniri da se Herakle vraća u Trahin kao pobednik i da sa sobom vodi lepu Jolu. Sagradio je hram svojoj zaštitnici Ateni. Herakle je nepažnjom počinio zločin. Herakle je ubio kralja i zauzeo Ormenion. Posejdonovog i Astipalejinog sina. U prvom sukobu s Hipokontidima bio je teško ranjen i Asklepije je ga je izlečio u Demetrinom hramu na Tajgetu. jer je verovala da će na taj način ponovo zadobiti muževljevu ljubav. To je rasrdilo Herakla. kralj Pila. on je odlučio da pođe u izgnanstvo. prvi se prebacio preko bedema i ušao u grad. Meliejci i epiknemidski Lokriđani. Tu je Herakle zavoleo Filinu kćerku Astiohu. Kad je osvojio grad Efiru. On je potegao mač na prijatelja. ubio je Tesproćanskog kralja Filu. Herakle je odlučio da se osveti Euritu. sakupio vojsku u Arkadiji i krenuo u Elidu. Sakupio je veliku vojsku. Heraklov pratilac. Ta vest je probudila ljubomoru u Dejanirinom srcu i ona je Heraklove nove haljine natopila Nesovom krvlju. Artihelovog sina i Enejevog rođaka. koja je počela da ključa i da sagoreva mišiće i utrobu. a treća kralju Euristeju. Pošto je strelama ubio Leomedonta i njegove sinove. Po povratku u Kalidon. kralju Doraca. Na putu za Terapnu podigao je svetilište Asklepiju. druga je otišla na Kipar. Tako unakažen prenet je u Trahin. samo zahvaljujući Zevsovom zauzimanju. izuzev Podarka. srdačno primio i dozvolio im da osnuju tri grada u Argolidi: Asinu. Boginja Atena odvela je junaka sa Kosa u Flegru da bi pomogao bogovima u borbi protiv titana. proslavio je svadbu sa Dejanirom. on je preboleo rane. Herakle je Telamona nagradio Hesioninom rukom. koji je u to vreme ratovao sa lapitskim kraljem Koronom. jer je želeo da kazni njihovog kralja Laugoru zbog skrnavljena Apolonovog svetilišta. podigao je žrtvenik Pelopu i 6 žrtvenika za 12 olimpijskih bogova. Da bi dobio njenu ruku. Stanovnici ostrva. Prelazrći reku Euen ubio je kentaura Nesa. ali je zemlju. Herakle je spartanski presto poverio Tindareju. oduzela je sebi život. uvereni da stižu pirati. Zato je Herakle zauzeo grad i ubio kralja Euripila. poslao je glasnika Lihu u Trahin da mu od Dejanire donese svečane haljine. koju su činili Arkađani. Kad se Herakle sa svojim lađama otisnuo od trojanske obale. poubijao strelama Eurita i njegove sinove i zarobio lepu Jolu. Kad je Herakle obukao svečano ruho. Iako je dečakov otac oprostio Heraklu zločin. Kako nije hteo da odustane od svoje namere. koji su u prvim borbama sa Heraklom imali uspeha. Na gozbi je nehotice ubio Eunoma. Iako su Augijine vojskovođe bili Molionidi. Nesova zatrovana krv razlila se po njegovoj koži i ulila se u njegovu krv. otpočeli su da gađaju kamenjem pridošlice. Kad je sagradio žrtvenik. Hera je uspavala Zevsa i izazvala na moru strašnu buru. za nanete uvrede. Jedna grupa je pobegla na Eubeju gde je osnovala grad Karist. Kad je Dejanira videla strašne posledice svog postupka. bio je prinuđen da se bori sa rečnim bogom Ahelojem. iz mržnje prema Heraklu. koji ih je. Pošto je pokorio Driope. U toku borbe sa Nelejem i njegovim sinovima. Pošto je sahranio pale drugove. kralju Ehalije. koji mu je zabranio da pređe preko njegove zemlje. Isto je kažnjen i Nelej. Stoga je. Ubio je Neleja i njegove sinove. Zatim je poveo Kalidonce protiv Tesproćana. koji su pomagali Neleju i usudili se da ubiju Likimnijevog sina. U Kalidonu je od kralja Eneja zaprosio negovu kćer Dejaniru. ćerkom kralja Aleja. Herakle je dohvatio za noge i strmoglavio u more.Posle tri godine. Telamon. posle povratka iz Flegre. Pošto je iz te borbe izašao kao pobednik. Hera mu u tim borbama nije pakostila. koji je odbio da Herakla očisti od Ifitovog ubistva. on je ranio Hada i Heru koji su pomogli Neleju. Herakle je krenuo na Troju da se osveti Laomedontu. Sa Dejanirom krenuo je kralju Keiku u Trahin. Pri povratku iz Sparte Herakle je prošao kroz Tegeju i tu se sjedinio sa Augom. Glasnika Lihu. Pošto je ubio Hipokonta i njegove sinove. Herakle je krenuo na eubejski rt Kenej da tamo prinese žrtvu Zevsu. Liha je doneo kobnu odeću svom gospodaru. Herakle je utemeljio olimpijske igre. koji mu se pridružio tek kad je Herakle njegovoj kćerki Steropi dao pramen Meduzine kose da štiti grad od neprijatelja. kao zahvalnost za izlečenu ranu. Pošto je ubio kralja i osvojio njegovu zemlju stanovnici su se podelili u tri grupe. 24 .

javlja se na većem broju epigrafskih i reljefnih posveta.pne. a posle persijskih ratova i u drugim oblastima grčkog sveta. Herakle je osnivač mnogih gradova. pojavile su se i predstave mladog. Taj tip je omiljen počevši od druge polovine 5. Halkiopa (Tetal). Epikasta (Testal). kad odraste. on je zaštitnik puteva. može se zaključiti da su za Heraklov lik vezane funkcije raznih demona plodnosti i htonskih božanstava nižeg reda. 25 . Here i Herakla. od Sirije do Gibraltara. Pričalo se da je on preneo pismenost iz Egipta u Grčku. Astidamija (Tesip). sa kožom Nemejskog lava. južne Srbije i Srbije. kao onaj koji odstranjuje svako zlo (Alexikakos) i kao spasilac (Soter). Pošto je primljen među bogove. Zatim se popeo na vrh planine Ete i podigao sebi veliku lomaču.pne. a odeven je u hiton ili opremljen kao hoplit. Poštovan je u svim oblastima antičkog sveta. Zevs je munjom i oblakom uzdigao svog sina na nebo. Najpre u Joniji. On je i zaštitnik kulture. Slavljen je kao pobednik (Kallinikos).U poslednjim časovima života Herakle je naložio svom sinu Hilu da se. Od biljaka posvećene su mu bela topola i maslina.pne ima kratku kosu i bradu. Od druge polovine 5. Ona ga je prigrlila. mantike i astronomije. uglavnom sinove. a pod njegovim okriljem su putnici. Kult Herakla Mitovi o Heraklu nastali su u raznim razdobljima i u raznim krajevima grčkog sveta. Od 6.pne najčešće je predstavljan s batinom. Astijoha (Tlepolem). dao svoj luk i strele. na kojima su prikazana Heraklova junačka dela. golobradog Herakla. Filoktet ili njegov otac Pejant. On se spominje na grčkim natpisima iz Dalmacije. koja mu je rodila sinove Aleksijara i Aniketa. Na najstarijim spomenicima predstavljen je kao zreo muškarac. U helenističko-rimsko doba Herakle je prvenstveno zaštitnik atletike i omladine.pne negovan je lik mladog Herakla. Deikon i Preontijad). počevši od 8. Onit). i Autonoja ( Palemon). i na njima se naziva Kunagida (gopsodar. zapalio je lomačlu. Neke posvete pisane su grčkim pismom (npr.v. Herakle se zatim oženio Hebom. U 4.v. od kojih je veliki broj nazvan njegovim imenom. nejčešće nag i duge kose. izgleda da je sa Heraklom identifikovano neko lokalno božanstvo. onaj koji otvara puteve u daleke ranije nepoznate krajeve sveta. najveći). Partenopa (Eueret). štetnih insekata i močvara.v. U Helenističko doba on je predstavljen kao mladić. Kad je naredio da se lomača zapali. Ikonografija Herakle je jedan od najčešćih likova u grčkoj likovnoj umetnosti. Zato su se u svim palestrama i gimnazijama nalazili njegovi žrtvenici. pominje se u apotropejskoj magiji. kultne statue ili terme. sa lukom i mačem.v. Dok je oko njega lizao plamen. kao veliki vidar. Herakle je sa smrtnicima izrodio brojno potomstvo. jer je i sam iskusio gorčinu ropstva. Na osnovu lokalnih kultova i mitova. Kako postoji prisna veza između Zevsa. Atributi Lavovsko krzno i batina. Često je predstavljan sa bogovima lekarima i. Pošto je obišao ceo svet. One je zaštitnik kupatila i lekovitih toplih voda. Ktesip. Herakle se izmirio sa Herom. ara iz Čepigova). događaji iz njegovog detinjstva i poslednjih godina života. onaj koji oslobađa zemlju od divljih životinja. Omfala (Agelaj). Dejanira (Hil. Od imena mu se prave topografski nazivi. Kult Herakla kod nas Kult Herakla dosta je raširen kod nas. Auga (Telef). da je mnogim rekama skrenuo tokove i da je bio upućen u tajne medicine. Osim 50 sinova koje su mu rodile Tespijeve kćerke. žv. propustila kroz svoje haljine i tako postala njegova majka. a dobio je još dva atributa: rog izobilja i venac od topole. niko od prisutnih nije imao snage da to učini. a Herakle mu je u znak zahvalnosti. Glen. njegov lik formiran je verovatno još u mikenskoj epohi. Sačuvane su hiljade spomenika zanatske i monumentalne umetnosti. On je zaštitnik oslobođenika. Zatim je legao na krzno Nemejskog lava i naslonio glavu na svoju batinu. pominju se i sinovi koje je Heraklu podarila Megara (Terimah. Prema nekim epitetima. Od životinja mu je najčešće žrtvovan bik. oženi Jolom.

Na jednom oštećenom natpisu iz Stobi. neki lokalni bog identifikovan sa Heraklom. pa se predpostavlja da i spomenik potiče iz tog doba. uz Heraklovo se ime javlja neki epitet koji počinje συγκ. ili u sceni nekog drugog junačkog dela. Na reljefu je prikazana strma pećina. i što u grčkom kultu Herakle nema epitete koji bi podsećali na njegova dela. s lavljom kožom obavijenom oko leve podlaktice i s toljagom prebačenom preko ramena. na oba natpisa spominje se jedno isto božanstvo. scena koja odgovara mitu. zaštitnik od svakog zla. kada je prestao biti njegov sveštenik. u blizini Bihaća nađen je reljef na kome su predstavljeni Herakle i Hesiona. Ni imena ova dva božanstva nisu slična. Kako se na natpisu iz Moranli ne nalazi ime dedikanta. možda je Κυναγιδαι ime roda koji je podigao votivni spomenik. legije II . i neke pomoćne čete. kod Smedereva. Stoga bi se ovo božanstvo možda moglo dovesti u vezu sa Heraklom Kinadom koga spominje jedan natpis iz Filake u Pieriji. Međutim. Poznato je. pošto u pozajmljenim rečima iz drugih jezika α ne prelazi u η posle konsonanta. Do te konstatacije dolazimo na osnovu podataka o boravku pojedinih vojnih jedinica na područu Bihaća. Herakle Gospodar. koja je bila prikovana uz morsku stenu kao žrtva bogu Posejdonu i Apolonu. ali tako isto može biti i negrčka. jer je običaj bio da reljefne predstave njegovih junačkih dela krase njegove hramove ili služe kao kultne ploče na oltaru. zato što je natpis u Filaki postavio neki oslobođenik. Možda je samo slučaj što su se ta dva natpisa našla zajedno. spominje se samo na natpisu na bazi statue votivnog dara Valerija Hermogena. puteva i putnika. lekovitih izvora i lečenja uopšte. jer se nazire trag konopca.. Spomenici kod nas Iz Dalmacije potiče samo jedan votivni natpis Heraklu. kao sto smo već rekli. se možda spominje na natpisu veterana Valerija Valensa koji kaže da je otvorio javni put. pa bi možda i ovo bilo negrčko božanstvo. Zbog toga bi ovo mogao biti. pa ovo tumačenje nije tačno. Ali. kao npr. Vreme boravka tih jedinica ovde stavlja se u 2. U prilog tome govori to što je kult lokalizovan na Makedoniju. vek. Na spomeniku iz Lipe. Dotle je Herakle Kunagida bio poznat samo po natpisu na jednom reljefu iz Moranli (grčka Makedonija). Herakle je okrenut spreda. te iz toga nesmemo izvoditi nikakve zaključke. Ovaj epitet inače nije poznat uz Heraklovo ime. da su vrlo često strana božanstva identifikovana sa Heraklom. Dedikant je verovatno vojno lice. Herakle se naziva najveći bog (Ηρακλης υεος μεγιστος). Herakle bi taj epitet dobio zbog toga što je izveo Kerbera iz Donjeg sveta. pa se možda takvo božanstvo javlja i na nekim natpisima iz Makedonije. iz Solina. kakvo je poznato na više reljefa iz naše zemlje.g. 26 . da bi se moglo pretpostaviti da je dedikant Heraklov bio oslobođenik. vojnika VII legije. To se isto božanstvo javlja i na jednom natpisu iz Ohrida. Herakle je predstavljen u borbi sa Nemejskim lavom. pošto je Κυναγιδας nesumljivo nastao od Κουναγιδας. Pored natpisa u Moranli nađen je i natpis nekog oslobođenika. ali se tu on zove Kinagida. Epitet κυριος (gospodar) nemaju grčka božanstva. Kavadara. čini se da su bile svezane. mada na spomeniku nema nikakvih elemenata za ovakvu tvrdnju. Prikaz Herakla u potpunosti odgovara njegovom klasičnom predstavljanju u umetnosti. Na drugim spomenicima on je u društvu sa drugim božanstvima. Pored njega je Hesiona. Lucije Nikefor Ieler postavio Heraklu Kunagidi. obučena u potpasani jonski hiton sa Himationom na levom ramenu. Po svom završetku reč Kunagidas izgleda da je iz dorskog dijalekta (α umesto η posle dentala). pre svega iz južne Srbije ili Makedonije (reljef iz Bitolja. međutim. Ovaj reljef je možda pripadao nekom tamošnjem Heraklovom hramu. Predstava koja ga prikazuje u trenutku oslobađanja Hesione je jedina u našoj zemlji. Mada se ova dva epiteta malo razlikuju. Kao zaštitnik putnika i puteva. Na reljefu iz Zemuna Herakle je predstavljen sa Hesperidskim jabukama. legije I Adiutrix. i 3. sa krilatim Genijem. U Čepigovu je nađena votivna ara koju je 339. Ovaj Herakle Kinad bio bi bog oslobođenika. kćer trojanskog kralja Laomedonta. pa to nemože biti jedno isto božanstvo. Na jednoj nadgrobnoj ploči iz Resave na Crnoj reci.. Ruke su joj spuštene i sastavljene. po makedonskoj eri. Peći. gde je potvrđen boravak legije I .Herakle je bio zaštitnik atleta i palestre.. Kostinca). iz čepigovskog natpisa se vidi da je Κουναγιδας Heraklov epitet. U Crkvini kod Golubića. nije utvrđena nikakva veza između natpisa Heraklu Kunagidi i natpisa tog oslobođenika. To je dedikacija Filiska Dropionovog sina. Tu je prikazano kako Herakle oslobađa Hesionu. koja je nađena u Kostolcu. Krečmer smatra da su Kinagidas sa natpisa u Moranli i Kunagidas sa Čepigovskog natpisa jedno isto božanstvo.

Herkul je najpre došao kralju Faunu. Atributi Batina i lavlja koža. Higija. na koju se nadovezuju mitovi o putovanjima i podvizima rimskog Herkula). Victor. Ikonografija Predstave Herkula u likovnoj umetnosti inspirisane su likovima Herakla. Drugi pripovedaju da je Herkula srdačno primio kralj Euandar. Dijani i Apolonu priređena gozba (lectisternium). U rimskoj religiji je često shvaćen kao bog rata i zaštitnik Carstva (Victor. Najpoznatije je predanje o borbi Herkula i Kaka. verovatno nazvanih tako po hramu ovog boga.pne. njegov kult je zvanično potvrđen tek 339. Ostala njegova svetilišta u Rimu kasnijeg su datuma: kružni Herkulov hram na Marsovom polju svetilište podignuto u čast Herkula i muza U južnoj Italiji Herkul je htonsko božanstvo.Hramovi ovog božanstva podizani su pored puteva. ali su u kultovima tog boga izražene originalne crte. 27 . avgusta svake godine Herkulu prinošena na žrtvu junica ili bik. Legende i kult grčkog heroja Herakla prenete su u Rim posredstvom grčkih kolonija. U Rimu je Herkulu bilo posvećeno više svetilišta. Kad je kralj pokušao da ga ubije. Herkul je i bog igara u arenama. U Etruriji je vrlo rano poistovećen sa Marsom. Jednu od prvih Herkulovih statua u Rimu izradio je etrurski skulptor Vulka.v. posebno u Metapontu i Krotonu (tu je verovatno nastala legenda o borbi između Herakla i Geriona. Nazivi Herkula su mnogobrojni: Conservator. Invictus). prvenstveno podizanje nasipa u Kampaniji između mora i jezera Lukrina. Defensor.pne. Pitanja 1. Tu je 12. Takvo jedno mesto bilo je i na putu Naisus-Skupi blizu Niša. Kult Herkula Predanja o Herkulu veoma su slična grčkim mitovima o Heraklu. Njegovo svetilište van gradskih bedema. koje nisu ni u kakvoj vezi sa grčkim herojem. Udruštvu sa kim? (Sa nimfama) 2. Herakle) 9. U našoj zemlji spominje se pored puteva nekoliko naselja ad Herculem. iz Veja. Pominje se tek 312. povezano u kultu sa Demetrom i Dionisom. jer mu je Karmenta predhodno otkrila ko je njegov gost. Herkulu se pripisuju veliki poduhvati.pne. Legende o Herkulu nisu međusobno povezane ni po vremenu ni po mestima radnje.g. za koje je vezano podizanje žrtvenika Jupiteru pored Trojnih vrata i Velikog žrtvenika na Volujskom trgu. pne Herkul je jedno od najznačajnijih božanstava etrurskog panteona. u vezi sa odlukom Apija Klaudija. Njegov kult bio je vrlo rasprostranjen u gotovo svim gradovima južne Italije. Kasnije predstave Herkula najčešće se oslanjaju na Lisipove statue Herakla. HERKUL Legenda Jedno od najsloženijih božanstava u rimskoj religiji. i božanstvo domaćih ognjišta. kad je Heraklu. Kada je stigao u Lacij. koji je imao običaj da bogovima žrtvuje sve strance. junak je bio primoran da usmrti svog domaćina i da produži put prema Velikoj Grčkoj. ili preko Etruraca. koje se stara o pastirima i zemljoradnicima. U 6. na Aventinu podigli su grčki trgovci već u 5. Možda se ovo božanstvo po kome je ovo mesto dobilo ime spominje na jednom natpisu iz Žukovca pod imenom Herkules Naissatis. Prvo zvanično Herkulovo kultno mestu u Rimu je Veliki žrtvenik (Ara maxima). U Medijani? (Skup statua Asklepije. Romanus. U samom gradu Rimu.v.g. koji je nastojao da privatni kult zameni državnim.

Iz Salone potiče veliki broj potvrda ovog kulta.v. Retko se navodi razlog dedikacije. Aru iz Graca podiže Publius Aelius Celesinus. Dedikanti: i. Sanctus. Kult Herkula kod nas Kult Herkula kao rimskog boga je neobično rasprostranjen kod nas.ne do vremena Konstantina. Andossus. može se datovati u prvu polovinu 3. iz Peći). Grčki imperijalni novac. i sl). Kasnije je Pestum kovao serije sa njegovim delima. za zdravlje cara Gordijana i Pompeijana. ferrum dentatum. JUPITER Kult Jupitera Njegov kult je uveo još Romul. nose lik Herakla. i to one vrste koja je bila u primeni tokom 3. između ostalih Eritreja i Smirna. uglavnom varvari. lekovitih izvora i lečenja. Omiša. pošto se podiže za zdravlje cara Gordijana. Na nekim latinskim natpisima kod nas on se naziva Invicitus i Victor. Komod je veoma požtovao Herkula. 10. Čitluka. tzv. Na novcu se javlja od 1. Victor. 28 . U Dalmaciji ovaj kult je jako poštovan. Spomenici kod nas Iz Bosne potiču 4 epigrafske are: iz Graca kod Halapića. Aru iz Zenice podiže Aurelius Licinius. na osnovu načina njegove tehničke obrade.v. a u jednom stoji samo dodatak Sacrum. i čak sebe smatrao njegovom reinkarnacijom. jer je površina obrađena zubastim čekičem. Usled ovoga kovao je novac i medaljone sa figurom Herkula. razlog podizanja neznamo jer je iskaz dat skraćenicama iii. itd. na kojem se javlja u kultnoj zajednici sa jednim drugim božanstvom. U našoj zemlji spominje se pored puteva nekoliko naselja ad Herculem. Pod Antoninom Pijem. i zaštitnik od svakog zla (otuda titula Conservator). Kolovrata kod Prijepolja. Odatle potiče oko 300 njegovih raznih spomenika. verovatno nazvanih tako po hramu ovog boga.v. kada su pripadnici vojnih jedinica. I u drugim provincijama Herkul je dosta poštovan. Conservator. a razvija ga Avgust.v. Zaštitnik je atleta i palestre. odnosno sa njegovim atributima. Magusanus. itd. U tri slučaja ime prati epitet Augusto. aleksandrijska kovnica je proizvela serije bronzanog novca sa predstavom Herkula. Oglaius. a na jednom samo početno slovo. sa Brača. onda kada je radio na kapitelima stubova za Licinijeve terme u Sirmijumu. Samo Publije Aurelije Ver kaže da čini zavet za zdravelje. Možda se Herkulu obraća i vojnik Valerije Valerijan. Borčana kod Duvna (dosta oštećen) i Zenice. Naissatis. Varaždinskih Toplica. Grkovaca na Livanjskom polju. datuje se u 3. Spomenici potiču iz Salone. Iz Bosne potiče još jedan spomenik Herkula. Aru iz Grkovaca podiže Caius Troisus Crispu. razlog podizanja neznamo jer je iskaz dat skraćenicam. U tri slučaja ispisano je puno ime božanstva. Aleksandar Sever. verovatno prihvatili ovo božanstvo kao zaštitnika. pa se često pominje pored Marsa i Viktorije. U Galiji on je bio izjednačen s više indigenih božanstava. Maksimijan) često su predstavljani u liku Herkula. kao bog međa. Sremske Mitrovice. puteva i putnika. bog izvora. što se are ovog božanstva podižu carevima poklapa se sa pojavom koja je karakteristična počev od 3. Siska.vek. kako se vidi po njegovim atributima (iz Zemuna. Na tamošnjim njegovim posvetama stoje sledeći epihorski epiteti: Ilunnus. Deus. koja su mu po funkcijama i svojstvima najbolje odgovarala. Na spomenicima se naziva Augustus. Hramovi ovog božanstva podizani su pored puteva. ali bez sumnje tu je prikazan grčki Herakle. koji se tu poštovao pod raznim funkcijama i svojstvima (Hercules Musarum. U Hrvatskoj tragovi kulta potiču iz Čakovca. ii. Zavet mu čine i muškarci i žene. pa nadalje. Graius.Pojedini rimski imperatori (Komod. Iz Srbije i Makedonije poznat je izvestan broj njegovih likovnih predstava.

3. Svakog meseca na taj dan. vrhovni sveštenik je na Kapitolu žrtvovao Jupiteru belu ovcu. čiji je kult imao najveći državni i politički značaj. i na vrhu Albanskih planina podignut mu je hram. Feretrius). U Kapitolskom hramu čuvane su Sibilinske knjige. Meditrinalie (11. juli) 2. odnosno on je oličavao samog Jupitera. Kao bogu neba i svetlosti posvečeni su mu svi dani punog Meseca u godini (ide). decembar) Funkcije Jupitera Epiteti su mu brojni: Conservator Custos (zaštitnik cara). Ciminius). Stator). nag ili polunag. U tom svetilištu. februar) 3. Munje koje baca Jupiter dele se na munje dana i munje noći (hulgur dium.ploda koji je u najvećoj zavisnosti od vremenskih prilika. Jupiter je poistovećen sa Sumanom i Vejovisom. Stator (zaustavlja neprijatelje). Victor. Romul je posvetio Jupiteru ratnu opremu koju je oduzeo neprijatelju. vrhovni bog rimskog pantenona. već je Romul podigao na Kapitolu svetilište Jupiteru Feretriju. Jupiteru su posvećeni i praznici grožđa . Tutator. Po tom prazniku prvi put se točila šira. U Rimu i u celoj Italiji Jupiter je poštovan najpre na vrhovima brda. Optimus Maximus) je vrhovni bog rimske države. sa munjom u 29 . Vinalia priora (23. Jupiter donosi Rimljanima pobedu (I. Jupiter je poštovan i kao bog kiše (I. koji je u starom rimskom kalendaru označen kao praznik (feriae lovis). Pluvialis). Vinalia rustica (19. Victor) i zaustavlja neprijatelja (I. Prema predanju. Kao bogu svetlosti i neba. Za ovu njegovu funkciju vezana su tri praznika: 1. Kao bog kiše.U grad se unosilo i točilo prevrelo prošlogodišnje vino. a zatim je preko njega izliana voda. Regifugium (24. Jupiter postaje i čuvar njihovih međa (I. u kome je poštovan jedan kamen (I. Lice te statue premazivano je o praznicima crvenom bojom. magistrata i bosonogih matrona raspuštene kose donosila je na Kapitol kamen koji je zatvarao mundus (lapis manalis). skiptar ili orao u ruci (često kod nogu). svi važni dokumenti i mnogi zakoni. Xonans (sa munjom). Jupiter je povezan sa plodnošću zemlje i staroitalskim bogom Liberom (I. Bila je od pečene zemlje i predstavljala je Jupitera kao bradatog muškarca. Od zaštitnika polja i plodnih njiva. Kao bog noćnih munja. kad svetlost ne nestaje sa nebeskog svoda. Manje su jasne Jupiterove funkcije u vezi sa tri ostala njegova praznika: 1. Svečana povorka sveštenika. Liberator. Svako mesto pogođeno gromom ograđivano je kamenjem (puteal). Hramovi Jupiterovi hramovi u Rimu najčešće su povezivani sa događajima značajnim za rimsku istoriju. Hram Jupitera Feretria na Kapitolu i hram Jupitera Statora ispod Palatina podigao je Romul posle pobede nad kraljem Akronom. Latiaris) i na Ciminiju (I. po uzoru na predstave Zevsa. koje je kasnije obnovio Avgust. Prvu Jupiterovu kultnu statuu u Kapitolskom hramu izradio je Vulka iz Veja. U početku je prikazivan kao bradati čovek sa munjom. Atributi Munja. Propugnator. Njegova najstarija svetilišta nalazila su se na Kapitolu (I. odnosno Jupiter je simbolizovan svetim kamenom. Lapis). koji u desnici drži munju.Po vinogradima je u njegovu čast slavljen ovaj praznik. na Eskvilinu (I. Kapitolski Jupiter (I. vrhovini sveštenik je Jupiteru žrtvovao jagnje.Prastaro italsko božanstvo neba. jedan praznik koji pada na Dan mrtvih (23. Njemu prinose žrtve mladići kad stupaju u muževne godine. Kao bog neba i munja. a konzuli mu polažu zakletvu pri preuzimanju dužnosti. Jupiter se naziva Fulgur. avgust) . oktobar) . Predstave Jupitera na novcu: . 2.Kraj berbe grožđa. odnosno posle poraza Sabinjana. Elicius. Liber). vremena i munja.na republikanskom novcu rađene su pod uticajem Grčke ikonografije. na Montekavo (I. država i pojedinaca (Dius Fidius). fulgur summanium). Zbog toga su ratni trofeji i neprijateljsko oružje (spolia opima) i kasnije zavetovani Jupiteru Feretriju. Jupiter je pokrovitelju Latinskog saveza ( I. Poplifugija (5. Posle izvojevane pobede u ratu. Ikonografija U najstarijim Jupiterovim svetilištima nije bilo kultnih statua. I. Terminus). Fagutalis). upućivane su mu molbe za kišu. Latiaris). trijumfator je oblačio odeću koja je podražavala odeću na Jupiterovoj kultnoj statui. a na početku berbe grožđa. april) . U vreme suša. Jupiter osigurava pobedu u ratu i jemči datu reč između naroda.

Fortuna. Depulsor . Za razliku od naših krajeva. Patronus. Junona. ili kao bog grmljavine Taranis. 5. Celeja. može se videti iz činjenice da su posvete postavljene iz razloga koji su usko vezani za dotično mesto. odnosno kohorte. Cohortalis. Kult Jupitera kod nas Kao vrhovno i glavno božanstvo Rimljana. Cohortalis. stanice. Solun. Conservator. Hilara. Lokalni Kapitoli. Neki su smatrali da se pod tim epitetom krije jedno lokalno božanstvo. itd. često je obučen u galsku narodnu nošnju. Capitolinus – Najviše spomenika u našoj zemlji posvećeni su Jupiteru Kapitolskom. “svi bogovi i boginje” (dii deaeque omnes). Prijepolja. prelaskom o u i (kao u reči: Kupa-Colapis. Danas su mišljenja drugačija. Oni su staro rimsko božanstvo. Adflator (od afflare) – Označava Jupitera kao božanstvo povoljnog vetra. Fulgerator. Novog Pazara. Augustus. Na nekoliko natpisa javljaju se Jupiter. Minerva. u Galiji je dosta česta pojava njegovog likovnog prikazivanja. Pljevalja. Noreja. Cerera.na nekom novcu drži figuru Viktorije . Da je tako bilo. u oficijelnim prilikama. Jupiter Depulsor spada u red vojničkih rimskih božanstava (Dii militares) i ima funkciju da sprečava uzmicanje trupa ispred neprijatelja. to će po svoj prilici ovaj breg biti nazvan po nekom lokalnom Kapitolu. Aeternus. Slavonski Brod). Njegovi dedikanti nisu vojnici. Naime. Epiteti Adflator. iz Rume dva. imamo ih iz Narone. Ovaj kult je isto tako dobro raširen i u drugim rimskim provincijama. Paternus. Jupiter je najpoštovanije božanstvo u Rimu i u osvojenim provincijama. ali smemo pretpostaviti da su i tu postojali.Nalazi spomenika s ovim epitetom na Balkanu su dosta česti. Epona. sa legendom Iovi Crescendi (Jupiter koji odrasta) Na medaljonima Trajana. ali njihovo obožavanje dobija veću ulogu od perioda Carstva. nimfe i Silvan. 30 . Drakon. Ljubljana. u Akvitaniji. kakvih je bilo po drugim provincijama. 1. Jupiterovi epiteti Kao vrhovno božanstvo. Nundinarius. Tako je npr. Na tamošnjima posvetama Jupiterovo ime često prate mnoga epihorska imena. Kod Knina se sada nalazi jedan breg na kome se crkva naziva Kapitol. Epitet je nesumnjivo izveden od cohors. 2. ne spominju se u našoj zemlji. Sacrum. Consentium deorum. Cohortalis – Nije jasno šta znači. Interesantni nalazi potiču iz Galije. Duklja-Doclea. kojih ima više vrsta i kategorija. Iz naših krajeva većina su Geniji mesta. Jupiter nosio nadimak Beirissa. Depulsor. Nundinarius. jer su iz istočnih krajeva poznata svega dva takva spomenika (Niš). Capitolinus Victor. pod kojima se podrazumevala ona snaga koja obezbeđuje svako dobro dotičnog mesta. Iuppiter Victor. ali nije poznato kakva je Jupiterova funkcija time označena. pre svega. skiptrom u levoj ruci ili orlom . Inturbatus. a pored toga još i Adflator. Fulminator. Rimski Jupiter skoro uvek ima epitet Optimus Maximus.na novcu mladog cezara Valerijana II je neobična predstava prikazuje Jupitera kao deteta. Kult ovog božanstva obavljan je.Θεσ – σαλονικη). Junona i Minerva zajedno. koji u ovom slučaju ne bi označavao nikakvu funkciju ovog božanstva. Jupiter je u sebi sinkretizovao veći broj raznih funkcija preuzet od raznih drugih božanstava. Muča itd. pa se stoga dovodi u vezu sa Jupiterom Statorom. Jupiter se nekada javlja sa pratnjom u vidu Genija. U našoj zemlji te posvete nisu retke. a osobito često mu se dodaju funkcije boga rata. Mars. Na jednom našem spomeniku ovaj epitet je proširen sa Victor. 3. konsekrirani car Klaudije.desnoj. Vrlo veliki broj natpisa iz naše zemlje (najveći broj posveta) spominje Jupitera. Celje. Monitor. Caelestis. na leđima Amaltejonske koze. Posvete sa ovim epitetom su mnogo češće u zapadnim krajevima Jugoslavije (Ptuj. U kultnoj zajednici pored Jupitera javljaju se Junona. Minerva). Genije mesta. i u tom primeru se najbolje iskazuje njegova ratnička funkcija. Sacrum – To je jedan opšti dodatak koji obično prati ime svakog rimskog božanstva. Na našim spomenicima javlja se dosta često. Pošto je Kapitol postalo od Capitolium. Genije municipija. 4. To bi značilo da je u Galiji Jupiter bio izjednačen sa nekim indigenim adekvatnim božanstvom. Praestitus. koji je na rimskom Kapitolu imao hram. Dracena i Aleksandar. Culminalis. bilo samog bilo u zajednici sa drugim bogovima. iz čega se može zaključiti da je i u našoj zemlji bila poštovana kapitolska trijada. carska kuća (domus divina). careva. te to neće biti božanstvo rata kao Iuppiter Stator. Kao takav on se naziva Capitolinus i Optimus Maximus. Victor. Capitolinus. iz Kališta u Makedoniji. Liber i Libera. Spomenike sa ovim epitetom imamo iz Bosne dva. Praestitus javljaju se samo na našim spomenicima. Tonitrator. Felicitas stacionis. Možda je poštovan kao zaštitnika jednog vojnog odeljenja. Hadrijana i Antonina Pija često je prikazivana Kapitolska trijada (Jupiter. Majka Zemlja (Terra Mater).

Conservator – “Čuvar” od svake nevolje. Heliopolitanus. verovatno tračkom božanstvu neba. pa bi onda on bio vrhovni bog plemena Partina. 11. jer u prenesenom značenju označava “poraz”. Jedan votivni natpis iz Pirota posvećen je Teos-u Ipsistos-u. a koji Polibije pominje kao grad u Iliriji. On se najviše javlja kao zaštitnik i pokrovitelj vojske. što se vidi po njegovim epitetima Dolichenus. Na jednoj ari iz Niša pomenut je Iuppiter Optimus Maximus Aepilofius sa dedikantima koji imaju domaća imena. Jupiter je u sebi sinkretizirao veći broj raznih funkcija preuzetih od drugih božanstava. a imao bi značenje “gromovnik”. Prema tome može se zaključiti da je ovo božanstvo zaštitnik tog grada. što se može zaključiti po imenu dedikanta koji nosi tračka imena. može se reći da u našim slučajevima svi oni označavaju vojničke funkcije Jupitera. Ovaj epitet je dosta redak. U prilog ovog tumačenja ide i činjenica da je u našoj zemlji do sada nađeno nekoliko Jupiterovih natpisa postavljenih za sretan povratak i pobedu pojedinih careva. Tonitrator – Ovaj epitet bi se mogao dovesti u vezu sa epitetom Fulminator i Fulgerator. Conservator Arubianus. To se može dovesti u vezu sa nestabilnom granicom. jer se u Trakiji ona redovno identifikuju sa grčkim i imaju 31 . Jupiter Trački). victorias upotrebljenog umesto dativa. Jupiter kao interpretatio Romana domaćih božanstva Kao vrhovno nacionalno božanstvo. Monitor – Spominje se na jednom votivnom natpisu iz Sremske Mitrovice..pa advento ne bi bilo Jupiterov epitet. Zeus. čestim ratovima i pobunama. 7. bogom moćne munje. gde je dedikant takođe opomenut u snu. Ovaj epitet nalazimo na jednom spomeniku iz Požarevca. vidi se i po korenu njihovog imena (Dyaus. Sa Jpiterom identifikovana su i neka orijentalna božanstva. što se vidi i iz acc. Fulminator – Ovaj epitet mogao bi se dovesti u vezu sa njegovim vojničkim svojstvima. koji je Evans prepisao. odnosno jedno poreklo od jednog vrhovnog indoevropskog božanstva. a to bi se sve odnosilo na vojnu aktivnost jedinica. 8. Ovaj epitet je nešto ređi. vidi se da je kult ovog tiburskog božanstva bio prenesen u našu zemlju. “veliku nesreću” ili “nebesku gromovnu strelu”. Jupiter se naziva Monitor zbog toga što je dedikant u snu opomenut da učini tu dedukaciju (somnio monitus). Postojala su objašnjenja da ovo ime potiče od naziva za ilirsko pleme koje je živelo u okolini Drača. i borbama za vlast među samim rimskim legijama u 3.. dakle opet u vezi sa vojskom. pa izgleda da natpis nije dobro protumačen. 9. Kao što se navodi na jednoj ari iz Imotskog gde stoji Tonanti (Tonans). Parthinus.pl. Jednom se javlja na spomeniku iz Podosoja na Gornjoj Cetini. Čini se da Jupiter nije bio identifikovan sa nekim lokalnim adekvatnim božanstvom. Inače je dosta redak u našoj zemlji. jasno pokazuje da se ta reč vezuje za ono što za njom dolazi. u kome se kaže da je podignut za zdravlje cara Galijena i vojnika veksilacija germanskih i britanskih legija. Paternus. Inturbator – Sa ovim epitetom on se poštovao kao zaštitnik mira i spokojstva.v. Izgleda da je božanstvo tračko. Verovatnije je da je ime poticalo od imena grada Parthus. Iz epiteta Praestitus koji Jupiter ima na jednom natpisu iz Ptuja. Veznik et posle advento. 13. iz Vrlika. Ovaj se Jupiterov epitet nalazi i na jednom natpisu iz Dakije. Uxellimus. To nam dokazuje slučaj interpretatio Graeca. Na natpisu pronađenom u Užicu pominje se ovo božanstvo. Ipak.ne. Primer je spomenik iz Prilipca kod Slavonske Požege. 14. Po značenju tih epiteta i sadržaju funkcija. kao Iuppiter Optimus Maximus Partinus. pa se predpostavlja da su Tračani. Dies Iovis = Diovis).. veruje se da su bar Iliri. kojom je rimski Jupiter bio izjednačen sa grčkim Zevsom. Nundinarius – Bog-zaštitnik pazara koji je održavan svakog devetog dana (“nundinae”). Jupiter kao interpretatio Romana domaćih božanstva ima epitet Aepilophius. Njihova bliskost. pa je verovatno da je pro pogrešno napisano posle et i da natpis treba da glasi I(ovi) O(ptimo) M(aximo) pro advento et salute et victoria. ako ne i drugi stanovnici Balkana u to vreme. Praestes – Tako se naziva Jupiter u Tiburu. pored toga nije jasno kakvo je to božanstvo bilo. Ovo je tim verovatnije što izgleda da onaj koji je pisao natpis nije pri tome pazio. 10. a osobito mu se često pridodaju funkcije boga rata.6. 12. Taranucus. Jupiter se nigde više tako ne naziva. i iz Niša. kao pripadnici iste grupe naroda kao i Rimljani imali nekog sličnog boga (Jupiter Partinski.. Adventus – Do sada se smatralo da Jupiter ima ovaj epitet na jednom natpisu iz Pljevalja. Fulgerator – Ovim epitetom označava se božanstvo koje se manje-više identifikuje sa Sumanom.

u kojem je i bilo postavljeno interno svetilište. raznog etničko ili klasnog porekla: rimski građani. uz ostatke benficijarnog stacionara. Od kompleksa su mogle da se izdvoje dve celine. dekurioni civitasa. Moguće je da je u samoj Ulpijani postojalo i svetilište Dolihenu. Razlog zbog kojeg su podizane ove posvete u većini slučajeva nam ostaje nepoznat. s tim što je iznad simsa plastično ukrašen akroterijama. Spomenici kod nas Nalazi spomenika samostalnog Jupiterovog kulta na području Jugoslavije su najbrojniji od svih drugih spomenika. Iovi Maximo). a takvi primerci su uglavnom iz Skelana. sirijskom božanstvu sa interpetatio Romana u vidu Jupitera. hramu. veka. Isti je slučaj i sa gornjim delom spomenika. Reč Anira. Neki nose tekst koji se sastoji samo od posvete božanstvu.rim nije latinska. Ni u jednom slučaju natpis nije smešten u udubljeno polje. odnosno iz legija rimske vojske. (Iuppiter / Iovi Optimo Maximo). Dedikanti su bili razna lica. jedan ulomak statuete Jupiterovog lika i jedan reljefni primer iz kultne zajednice Minerva-Jupiter-Genij. kapeli ili njegovom svetom gaju. Beneficijariji. ali nije poznato da li je ono domaće ili strano. u svim slučajevima navedeno je i ime vojne jedinice kojoj su pripadali dedikanti. posvećenih bilo kojem drugom božanstvu. sa zadatkom da kontrolišu sigurnost puteva i trgovine i naplaćuju određene takse. i onih veoma kvalitetnih. romanizovani Iliri. Po profesiji to su: . bili su rod koji bi danas definisali kao vojna policija. 85 žrtvenika. Beneficijarna stanica u Sirmijumu s Jupiterovim svetilištem Na prostoru van jugozapadnih bedema Sirmijuma otkriveno je. Na spomeniku iz Brda kod Jajca dedikant navodi da je obnovio hram ovog božanstva. kalkanom ili volutama. Za dataciju nam služi i nomenklatura pojedinih dedikanata. Natpisi na arama se obično sastoji od teksta u nekoliko redova. slobodnjaci. Takvi spomenici se obično sastoje od tri dela: postolje. pa je ovo i jedini natpis koji spominje to persijsko božanstvo. Sam objekat je imao tri faze izgradnje. nađenih u velikom broju na originalnim postoljima. 32 . a potom završna formula. Ima onih sasvim proste izrade. ali ima ga i u skraćenim oblicima (Iovi. Najveći broj spomenika je bez epiteta. pa je to neko lokalno božasntvo identifikovano s Jupiterom. Od same stanice su otkriveni veći fragmenti sa centralnim dvorištem. Obično pravougaono postolje ima koničan prelaz u trup are.lica koja su obavljala neke službene dužnosti: članovi gradskog veća. Demetrius Ambibi i Victor Demetri.M. Iz Ulpijane potiče jedna ara koju podižu sveštenici ovog kulta. pošto postoji i jedna ara koju posvećuje Sirijac Tiberije Sur Genio Doliceni paterno deo. “svom bivšem zaštitniku”. Bili su upućivani u pojedine rimske gradove iz vojnih garnizona. interesantno je da se upravo na ovim posvetama uz ime božanstva ne navodi nikakav epitet. krov.O. zapravo Mitri. . srednje natpisno polje i gornji deo tj. sa zvaničnim nazivom beneficiarius consularis.pripadnici vojnih jedinica. a obično nebeska božanstva tamo imaju hramove. vir egregius (jednu posvetu iz Zenice). Uglavnom je to “za zdravlje” “dobro stanje municipija”. Iz epiteta Aepilofius vidi se da je obožavan na bregovima. biljnimm ornamentima. poticali su najverovatnije iz 2. One posvete koje su podigli beneficijari legija moguće je bar približno datovati. pre svega beneficijari. Spomenici posvećeni Jupiteru su epigrafski spomenici. Prate ga oni epiteti. Na spomeniku iz Brda kod Jajca spominje se Jupiterovo bogoslužno mesto. Natpisi spominju hramove Jupitera i Herkula u Guberevcu i na ostrvu Visu. robovi. Kod ušća Zete u Moraču nađena je ara koju je Tit Flavie Liberalis podigao Iovi Anira. Npr.grčke epitete. ili u samom njegovom svetilištu.rim. helenizirani Orijentalci. Dolihenu. Veliki broj posveta je stajao u blizini. oni spomenici koji nose gentilicij Elije. oslobođenici. različite po upotrebljenom materijalu i veličini građevine. Na tom istom spomeniku nalazi se i posveta Suncu. razdvojene uskim prolazom i prostranim dvorištem. čiji je kult raširen po čitavom antičkom svetu. Na pravom mestu nalazi se posveta božanstvu. Najveći broj natpisa su klasične votivne are. zatim sledi nomenklatura dedikanta. duoviri. ukrašenih raznim ornamentima. Na spomenicima se najčešće Jupiterovo ime pominje u punoj verziji I. Grci.

Jedan je bio i iz samog Sirmijuma. ono u Domaviji nalazio hram posvećen ovoj trijadi. za vreme konzula Barbijusa i Regulusa. posvedočen je samo jedan. dve epigrafske are iz Skelana. Na tom području nađeni su mnogi spomenici posvećeni samostalnom Jupterovom kultu. Najbrojniji su bili iz legije II Audiutrix. bila isto tako poštovana uz njega. ponegde u trostrukom nizu. domovine. pa je iz tih razloga Domavija bila naseljena većim brojem Rimlajna ili Italika. a drugi centurion (?) legije XI. koji su bili negirani novom izgradnjom. Tu su u zajednici predstavljena tri vrhovna božanstva koja su zamenila staru rimsku Trijadu. Posveta na kojoj se spominje legija I Audiutrix može se datovati na 3. a poštovaoci su često podizali posvetu samo Jupiteru kao sinonimu kapitolske Trijade. Rume i Kosovske Mitrovice. dok su u samom gradu živeli visoki provincijalni činovnici zaduženi za privredno poslovanje provincije. Fortune.g. čije je poštovanje predstavljalo službeni kult. U tekstu ne nalazimo nikakvih elemenata koji bi nam poslužili za datovanje ove posvete. S područja Bosne poznata je jedna epigrafska ara iz Domavije kod Srebrenice. 17 žrtvenika moglo je precizno da se datuje. jer se zna da su njeni vojnici bili u službi provincijskog namesnika u Saloni. za vreme konzula Pompejanusa i Peligijanusa. što ukazuje na namerno brisanje imena usled padanja u nemilost careva koji su se u to vreme smenjivali kao na traci.v. ni Minervino ime ne prate epiteti. Dedikanti su i ovde bili stranci. Uz Jupitera na nekim spomenicima pojavljuju se još imena Junone. jednom u skraćenom. Veliki broj je sigurno postavlje u vreme Aleksandra severa (222. Sirmijuma. današnjoj Budimpešti. postoji mogućnost da ima i starijih. Pojava spomenika ove kultne zajednice u tom kraju pruža mogućnost za predpostavku da se. prvo je korišćen za ritualne potrebe i tu je otkriven veći broj kultnih bunara. Određeni broj žrtvenika nosi posvetu različitim Genijima. Pošto veći broj nije datovan. Iz gornjopanonske legije X Gemina. kružne osnove. Libera i Silvana.g.) koji je dva puta posetio Sirmijum u toku svoje posete dunavskim legijama. jer je ta legija već 69. dok Junonino ime prati njen najčešći epitet Regina. jednom u punom obliku. Drugi su bili iz IV Flavie. Nalazi u kojima se Junona javlja u široj kultno zajednici mnogo su češći.-235. Junona Curitis ili Junona Saspita Mater Regina. Pod tim epitetom ova boginja poštovala se i na području današnje Bosne.v. poput Genija mesta. Siska. Pored ove posvete imamo još dve u kojima se spominje ova boginja. imperatora. kada su njihovi pojedinačni kultovi kao i njihova kultna zajednica stekli osobito poštovanje. Obe se završavaju uobičajenom završnom formulom. Poreklo ovog epiteta potiče od jednog njenog lokalnog imena iz Veja. kao što je bila npr.g. ako ne u Skelanima. I u ostalim rimskim provincijama ovaj kult takođe je slabo raširen. Natpis počinje posvetom Jupiteru punim njegovim imenom. uz pomoć kojih je došao na vlast. Jupiter – Junona – Minerva Ovo je bio zvanični kult. pa je kao Jupiterova druga. Na nekim žrtvenicima ima izbrisanih imena. napustila Dalmaciju. a logor joj je bio u Akvinumu. ali i mlađih primeraka od navedenih. Kod nas je poznato samo nekoliko nalaza ove zajednice.g. Ni Junonino. Na svim spomenicima je klasična dedikacija Iovi Optimo Maximo. gde se nazivala Junona Regina. i to iz Domavije. kako se nazivala u Lanuviju. Dedikanti su stranci. Tu je nekada bio vojni logor. Sve ove žrtvenike postavili su konzularni beneficijariji. Najstariji je iz 157. Zahvaljujući pominjanju imena zvaničnih državnih konzula. koja je logorovala u Singidunumu. u zajednici sa Jupiterom i Minervom.Prostor na kome je podignuta stanica. Minerve. Iz nomenklature se može zaključiti da je dedikant bio stranac verovatno Italik. Pod tim epitetom poštovana je u kapitolskom hramu u Rimu. Sa područja Bosne poznata su dva spomenika ove zajednice. 33 . Posveta na kojoj se spominje centurion (?) legije XI može se datovati u sredinu 1. Oni suposvedočeni na žrtvenicima. i to u široj kultnoj zajednici s Jupiterom. a najmlađi iz 231. U dvorištu građevine bili su na svim pravougaonim stranama raspoređeni žrtvenici. Posvete počinju Jupiterovim imenom. koji su došli u Sirmijum na novu službu iz graničnih legija na Dunavu. Jupiter – Junona Ova kultna zajednica poštovana je stoga što je Junona bila član vrhovnog rimskog trojstva. Područje naše zemlje dosta je siromašno ovim nalazima. Jedan je konzularni beneficijar legije I Audiutrix. koja je imala manje jedinice na teritoriji čitave Donje Panoniije.

Ali. i to je neki M. dok se u jednom slučaju Genius Loci proširuje epitetom Conservator. Ime pokazuje da je dedikant bio stranac. dva zanimanja dedikanta i razlog zašto se podiže posveta. čime je stvorena njihova kultna zajednica. gradova i mesta. Oba su vojna lica. Skelani). Na jednoj posveti ime dedikanta je sačuvano u celosti. Kada je dedikant hteo podići posvetu kojom će zatražiti pomoć ili iskazati zahvalnost. U ovoj zajednici su združena dva glavna božanstva za svakog vojnika. Pojava Genija u rimskoj religiji je stara. te u natpisu spominje oba. Jupiter je vrhovno rimsko božanstvo.v. Čakovca iz Topuskog. Ta kultna zajednica je kod nas bila dosta poštovana i njeni spomenici potiču iz Siska. do 245. On takođe potiče sa lokaliteta u Skelanima. U jednom slučaju to je konzularni beneficijar Gornje Panonije. onda i ovaj spomenik pripada tom vremenu. Na posveti iz Banja Luke dedikant je beneficijar Gornje Panonije. Sačuvana je jedna puna nomenklatura. Jupiter – Mars Ova kultna zajednica je ostatak stare kapitolske trijade koju je sačinjavalo Trojstvo: Jupiter-Mars-Kvirin. što je slučaj i sa imenom boga Marsa na prvoj posveti. odnosno oficijalni kult. pa je uz Jupitera bio najpoštovaniji bog u Rimu. Tada se stvara pojam Genija raznih stvari. U Beogradu je nađena jedna ara. Halapića kod Glamoča i iz Domavije kod Srebrenice. U dva slučaja posveta počinje Jupiterovim punim imenom. dok su nalazi samostalnog kulta boga Marsa mnogo češći. verovatno Italici. jer se X Gemina na području Bosne počinje javljati u vreme Trajana. a koju je zamenila kasnija Jupiter-Junona-Minerva. Posveta počinje Jupiterovim punim imenom bez ikakvih epiteta. posveta iz Domavije podiže za dobro stanje municipija. Posvete ovoj kultnoj zajednici su kod nas dosta retke. on tu posvetu upućuje Geniju mesta gde je živeo. dok je u drugom slučaju njegovo ime propraćeno epitetom Augusto.Na osnovu toga predpostavljamo da je u Domaviji bio lokalni Kapitolij. na kojem se nalazio hram posvećen toj tirjadi što je bio čest slučaj u svim znatnijim provincijskim mestima. pa se u tom svojstvu javlja i u zajednici sa Jupiterom. Oba božanstva vezana su za državni. Donja granica datovanja ove posvete je 98.g. Da je tako bilo vidimo i po tome što se posvete upućene tim božanstvima postavljaju iz razloga koji su usko vezani za dotično mesto. dok su u našim krajevima u društvu sa Jupiterom poznati samo Geniji mesta. To su epigrafske are s punim tekstom. tj. Kod nas su poklonici ove kultne zajednice bila uglavnom vojna lica. od 1. Ispod toga sledi puna završna formula. Takav Genij je sinkretizirao razne funkcije drugih božanstava. međutim. (kada je izvršena nova podela pod Dioklecijanom). Tako se. njihovo poštovanje i interpretacija doživeli su izmene u doba Carstva.v. a značaj mu počinje opadati tek u vreme Carstva. Pod tim pojmom podrazumevala se ona snaga koja obezbeđuje svako dobro dotičnog mesta. Sa područja Bosne poznata su dva spomenika ove kultne zajednice. konzularni beneficijari: jedan je pripadnik legije X Gemina.g. Dedikanti su bili stranci. To što je Mars bio član stare Trijade znači da on spada u stara rimska božanstva. Kultna zajednica Terra Hillyrica – Juppiter Ovaj kult poštovan je jedino na teritoriji jugozapadne Hercegovine. pa ona verovatno potiče iz razdoblja od cara Trajana (koji je izvršio podelu te provincije na dve) do kraja 3. U drugom slučaju ime nije sačuvano. dok na drugom nije navedena legija ali se pretpostavlja da je bio pripadnik iste. pa se time povećava broj posveta ovoj zajednici koje su nađene u Skelanima. kako većina vojničkih natpisa sa područja Glamoča datira iz 3. a Mars božanstvo rata dakle zaštitnik vojnika. Poštovanje ovog kulta treba dovesti u vezu sa vojskom. ili za prisustvo viših provincijalnih službenika. koji ju je i doveo u ove krajeve. Jupiter – Genije Genija ima više vrsta i kategorija. 34 . Iz Bosne imamo tri epigrafske are: iz Banja Luke. u okolini Humca. U Srbiji je nađen jedan spomenik ove zajednice. npr. tj. iz Bajine Bašte. Ulpius Vitalis. a po zanimanju svi skupa visoke ličnosti. Posveta iz Halapića bi datirala iz perioda kada je kohorta VIII Voluntariorum bila u Dalmaciji. Muča. a dakako ne sme zaboraviti ni vrhovno božanstvo pod čijom je neprekidnom zaštitom. ličnosti. Posvete Marsu su dosta česte i potiču upravo iz ovih krajeva gde su se nalazili vojni logori (npr. drugi je pripadnik kohorte VIII Volontariorum. pa je kao takav združen i sa Jupiterom. iz Skelana.v.

i to u društvu s vrhovnim rimskim božanstvom. pa je kao Jupiter Dolihen bio raznesen po drugim zemljama. Pošto je spomenik nađen u blizini Humca gde se nalazio veći vojni logor. Naziva se i Hadad. brada) 11. Skoro kod svih ara ima. Kao božanstvo zemlje ona je bila vezana za celokupnu plodnost koju daje zemlja. od dolihenskog Baala1 stvorile su svoga Jupitera. zaštitniku dotične provincije ili grada. Taj pojam personifikacije provincija pod izrazom Terra ponekad je zamenjen izrazom Mater ili Matres. smisao se ne bi menjao. S tim u vezi je i kult mrtvih jer ih ona prima takođe u svoju utrobu. skiptar. orao. ali mu je glava obavezno prikazivana u profilu. Dok je na drugim stranama poznat uglavnom samostalni kult provincija. Spomenici su uglavnom epigrafske are. Atributi? (munja. tj. kojim se izražavalo poštovanje personificiranoj provinciji. ili sa kraja 1. Dolihen je poštovan kao gospodar sveta i svoju kultnu fizionomiju je dobio pre dolaska rimskih osvajača u te krajeve. pa kada bi stajalo Mater Hillyrici. 35 . Matres Treverae. Kult Terra Mater bio je veoma razvijen. Septimiju Severu.v. u komagenskom gradu Dolihe. carevo ili carske kuće. Ovaj kult je otprilike ograničen na ovaj period. nekad en face. Uglavnom je identifikovan sa Zevsom. Ne zna se ime dedikanta. JUPITER DOLIHEN Kult Dolihena nastao je u severnoj Siriji. kod nas je slučaj da se božanstvo provincije javlja u kultnoj zajednici s drugim božanstvima.ne (posvete Karakali. Ovo je prvi i jedini nalaz koji potvrđuje kult personificirane provincije Ilirik u našoj zemlji. Kapa mu je u vidu visoke tijare. S ovim našim natpisom mogli bismo uporediti jedan natpis iz Velike Britanije. od natpisa imamo samo imena božanstva. kojim se isto tako označavalo božanstvo gradova ili pojednih mesta. Mater Eburnicae) i Britaniji (Matribus Transmarinis).v. U ovom slučaju pojmovi Terra i Mater bili bi identični. gde se na prvom mestu nalazi ime Terra Hillyrica. nastavak sa plastičnim ukrasom. uglavnom su u pitanju carevi iz 2. što se može vezati za reorganizaciju eksploatacije rudnika. Aleksandru Severu). Spomenik se ne može datovati. Kada su ga prihvatile rimske legije. verovatno još od Avgustovog vremena. posvećen nekolikim provincijama: Matribus Italis Germanis Gallis Brittannis. Vojni logor se tu nalazio još od 1. Javlja se u kultnoj zajednici sa Liberom. Kult personificiranih provincija inače nije redak slučaj. Kako se prikazuje Jupiter u ikonografiji? 2. doda jedno od vrhovnih božanstava.v. Pitanja 1. telo mu je nekad u profilu. Verovatno je to bila uobičajena pojava. slične onoj koju srećemo na reljefima asirskih 1 Baal je semitski bog kiše i plodnosti. na gornjem delu. da se nekom samostalnom kultu. Njoj su se prinosile žrtve u raznim prilikama. To je epigrafska ara nađena u Hardomilji kod Ljubuškog. imamo božanstvo Urbs Romae. a ptom Jupiter. kada je dopremljena nova radna snaga koja je sa sobom svakako morala doneti ovaj kult. a ispod nešto duži tekst. moguće je da je dedikant bio vojno lice. Ovakve posvete su brojne u zemljana zapadne Evrope. Are se podižu za zdravlje. U Evropu je došao posredstvom Rimljana. Baal na sirijskim spomenicima ikonografski je sličan tipu Jupitera Dolihena. Na pronađenim arama. bilo to onda kada je u pitanju eksploatacija njene utrobe ili prilikom potresa. Baal je na tim spomenicima obučen u orijentalno odelo koje se sastoji od tunike i pantalona. Uz ime božanstva stoji i epitet Sacrum. Gornji deo are nedostaje. četiri veka pa je teško datovani spomenik. osobito u Galiji (Matres Numansicae. kako svog rastinja tako i rudnog bogatstva koje krije njena utroba. Koji su Zevsovi uticaji na predstavu Jupitera? 3. Baali iz Dolihe identifikovani su sa Jupiterom.Sa područja Bosne potiče jedan spomenik ove zajednice. ili Celea. Međutim vojne jedinice su tu boravile tri. bog oluje. kao što npr. Božanstvo provincija je adekvatno božanstvu pokrajina ili gradova. valjda kao “pojačanje”. Upravo na području naše zemlje nađen je jedan natpis koji spominje božanstvo Britanije.

Nepoznati dedikant na jednom natpisu kaže da ga postavlja za zdravlje Septimija Severa i Karakale. 2. a koja je smatrana obeležjem kraljevskog dostojanstva. centralne Srbije i većeg dela Hrvatske. Sveštenici Flavije Palad i Domicije Apolinaris podigli su aru za zdravlje cara Pertinaksa i Rimljana. To se vidi po tome što njegove potvrde nalazimo u najvećoj meri na graničnim područjima. opštinski činovnici. rimska ili orijentalna imena. Dedikanti Dolihenovih zaveta su u prvom redu vojna lica. Crne Gore. Vojska – glavni nosilac kulta Spomenici ovog kulta potiču uglavnom sa lokaliteta gde su bili veći vojni logori sa stalnom posadom. Na spomenicima su spomenute sledeće vojne jedinice: legija VII Gemina u Daruvaru. a nema ih na područjima gde nisu bile stacionirane vojne jedinice. Van područja vojnih logora. formiran je kasnije latinizirani oblik Jupitera Dolihena. 5. Bog Had predstavlja prototip Jupitera Dolihena. Možda se ti carevi spominju i na ari Viktora Demetrijevog i Demetrija Ambibijevog sina. Kod nas je postojao direktni uticaj Orijenta. pa je dodeljena i vrhovnom božanstvu te zemlje. na šta ukazuju konsekacione formule bez epiteta (koji u oblastima van naše zemlje prate Dolihenovo ime) i imperatorsko odelo boga. reljefnih predstava dolihenske trijade i svih ostalih pratećih elemenata koji bi označavali širi. javlja se zbog toga što je ova ikonografiji afirmisala isključivo vojničku funkciju Dolihena. Tit Flavije Karin je postavio aru za zdravlje svoje žene Flavije Viktorijine i svojih. Svi oni imaju grčka.vladara. ili trgovci. ili većih ratova. Zbog nesređene situacije. Verovatno je postojanje većeg broja lokalnih kamenorezačkih radionica. Prema ikonografskoj šemi Hadada. ili kratkog boravka vojnici tu nisu ni bili u mogućnosti da postavljaju zavete svome bogu. nema Dolihenovih zaveta. Spomenici Jupitera Dolihena kod nas Otkrivene su epigrafske are i spomenici sa likovnom predstavom božanstva. Takva mesta dobijala su vojničku posadu jedino u slučajevima graničnih sukoba. 4. na teritoriji Bosne (sa izuzetkom spomenika iz Maslovara). mada i u ovim oblastima postoje spomenici postavljeni iz redova baš onih legija za koje se može pretpostaviti da su prihvatile kult Jupitera Dolihena. Spomenici Dolihenovog kulta javljaju se isključivo u onim krajevima gde je najranije počeo proces romanizacije. Jupiter Dolihen nije bio prihvaćen kao zvanično božanstvo rimske religije. nema zaveta upućenih Balu iz Komagene. ali do njih (osim onih koje pripadaju teritoriji Podunavlja) nikada nije dopro obrazac Dolihenove ikonografske predstave. 3. slobodni ljudi i oslobođenici raznih zanimanja. VIII ili XIII Gemina u Ljubljani. Orijentalne kultove su doneli u naše krajeve vojnici. Na votivnom natpisu Tiberija Sura Eskulapu. solarni karakter Dolihena. Oni su pomoć božanstva obezbeđivali pre početka vojne akcije. stanovnika kolonije Julije Narone. Čak ni usamljena predstava božanskog para iz kapele u Brzoj Palanci ne prelazi granice konvencionalnog prikaza. panonska ala u 36 . boga dedikantove otadžbine. Tako je u našu zemlju stigao potpuno romanizovan kult sirijskog boga Baala. Odsustvo dolihenskih Kastora ili Tindarida. XIV Gemina u Trebinju. Najveći broj dedikanti Dolihenovih spomenika kod nas bili su vojnici. iz čega možemo zaključiti da su to stranci. Jupiteru Dolihenu se često dižu spomenici za zdravlje careva i prostih ljudi: 1. južnog dela Makedonije. jer je poštovan u našim oblastima isključivo kao vojničko božanstvo (i jedino kod nas kao takav). a odvijao se preko legionara istočnjačkog porekla ili preko rimskih vojnika koji su primili već u potpuno romanizovanom obliku lokalnog Baala iz Komagene. sveštenika tog boga. Ikonografske predstave iz Donje Panonije i Gornje Mezije reprodukuju samo najuprošćeniju formu ustaljenog obrasca: bog na biku. dok su se još nalazili u svojim stalnim logorima koji su imali vojničke kapele. nisu registrovani zaveti Jupitera Dolihena. zatim sveštenici. Na mestima manjih vojnih utvrđena ili povremenih auksilijarnih stanica. i gde je u kasnijim vekovima on imao najčvršće korene. sa izuzetkom spomenika treće grupe. tj. koji stoji na biku sa snopom munje u ruci. Svi naši spomenici su uobičajene varijante najuprošćenijeg obrasca. javlja se i Genije Dolihena. Jedino bi se tako mogla objasniti okolnost što na nekim lokalitetima odakle potiču vojnički epigrafski spomenici sa oznakom legija koje su nosile Dolihenov kult. Kao jedino obeležje svoje postojbine on je sačuvao samo frigijsku kapu. tijara je zamenjena starom tradicionalnom kapom koju okružuje venac od perja. članovi religioznog bratstva. samo jedan rob. Na spomenicima rimske epohe koji potiču iz Komagene.

Brza Palanka. U drugim zemljama prodor i instaliranje ovog kulta tekao je na isti način kao i kod nas. Italije. Spomenici Dolihenovg kulta na području Jugoslavije nađeni su u većem broju. Trebinje. Prizren i Kumanovo. verovtno je podstakao i državne funkcionere da prihvate komagenskog Baala. a u vreme Trajana su i sve ostale oblasti starog Istoka izgubile svoju nezavisnost. To su natpisi iz Solina. Svetilišta Jupitera Dolihena Sa naše teritorije poznato je samo jedno svetilište Dolihenovog kulta. Levi lik predstavlja Dolihena. Ispod toga je na simsu deo natpisa u jednom redu. Odlazak Septmija Severa u Siriju 199. što pokazuje da je istovremeno moglo biti u istom mestu po nekoliko sveštenika ovog boga.. kao i nalaza u drugim zemljama u kojima su otkriveni njegovi hramovi i druga svetilišta. jednako su obučeni. Spomenici u graničnom pojasu Srbije i Makedonije. a posebno kult Dolihena. Ptuj. Slankamen. desni Kastora. tj.. 2. pa to objašnjava vreme najintenzivnijeg širenja Dolihenovog kulta kod nas. Oba su prikazana na isti način. Spomenici na lokalitetima duž uskog primorskog pojasa provincije Dalmacije: Vrlika.g. u visokom reljefu je orao raširenih krila. u provincijama Noriku i Gornjoj Panoniji: Ljubljana. Ravna kod Knjaževca.Slankamenu. pri povratku iz Sirije u Rim. objašnjava usamljenu pojavu ovog ranog datuma u našem delu Gornje Panonije. pronađena je jedna epigrafska reljefna ara. Lica su 37 . u istočnom delu provincije Donje Panonije i severnom delu Gornje Mezije: Sremska Mitrovica. Zbog toga se i kod nas za taj period vezuje najviše Dolihenskih dedikacija. Na glavama su im visoke tijare u obliku gradskog bedema. Da je takvih svetilišta moralo biti daleko više dokazuje broj nađenih spomenika. Van naše zemlje. Spomenici u Sloveniji i severozapadnom delu Hrvatske. gde je on pokazao naročito interesovanje za Dolihenov kult. oni su bili romanizovani ili helenizovani orijentalci. Slovengradec. posebno cohortae et alae Commagenarum. Vid. prvi put se pojavio na Zapadu u vreme Hadrijana. Sudeći po imenima. Kostolac. zatim onih u čijim tekstovima se navode brojni sveštenici. Surduk. koje se samo u ređim slučajevima ne poklapaju sa granicama rimskih provincija: 1. obišao panosnke vojne logore. tj. te njihovi razni pratioci. Veza ovog lokaliteta sa Karnuntumom. Vespazijan je priključio kraljevstvo Komagene Rimskom carstvu. koji stoje na bikovima koji su okrenuti nalevo. dobili su potpunu podršku imperatora. a u većem broju nalaze se na Dunavu i Rajni. a od ostalih provincija ovi spomenici su poznati iz Recije. VIII Augusta i II Adiutrix. Prozor. Naročito važnu ulogu odigrale su orijentalne trupe. u reljefu su prikazana dva božanska lika. Sa natpisa iz naše zemlje znamo za 7 sveštenika Jupitera Dolihena.v. obe Germanije. Veliko Gradište. kod Bosanskog Novog na području rudarskog distrikta Sane i Japre. Narone. Slankamena i okoline Gračanice. pošto tu nađeni natpisi pokazuju da je na tim mestima bilo njegovih sveštenika. Epigrafska reljefna ara iz Maslovara U Maslovarama. tj. niti se takvi hramovi spominjiu na natpisima. u Virnumu (Zollfeld) 139. do 60-ih godina 3. Septimije je 202. Numidije. Datovanje spomenika Jupitera Dolihena Spomenici su datovani na period od 138. To su Dolihen i Kastor. Čakovec. Malom broju najstarijih zaveta. Najveći broj zaveta postavljen je u periodu od kraja 2. u južnom delu provincije Gornje Mezije: Gračanica. Stupanjem Severa na presto semitski kultovi. zaključno sa prvom polovinom 3. česti su zaveti Dolihenu iz redova legija XV Apolinaris. Geografska rasprostranjenost Dolihenovih zaveta ukazuje na 4 izdvojene grupe. u potpasanu tuniku sa rukavima preko leđa i ogrtač.g. Došlo je do snažnog prodora orijentalnih religija ka Zapadu. Naroni. Maslovar. sagrađeno je njegovo svetilište. priključuje se i naš spomenik iz Trebinja. Solin.g. Spomenici u Podunavlju. Novi Banovci. Daruvar. u Brzoj Palanci.g. veka. 3. gde je u to vreme već postojala organizovana verska zajednica Dolihenovog kulta. U našoj zemlji nije nađen ni jedan hram sirijskih božanstava. veka. Britanije (uz graničnu liniju prema Škotskoj). veka. Jupiter Dolihen. kao romanizovani oblik sirijskog boga Hadada. Akuminkumu i u okolini Gračanice na Kosovu bilo hramova Jupitera Dolihena. Pretpostavlja se da je u Saloni.g. Na gornjem delu are.g. 4. U Norik prodire krajem 2. U srednjem delu are. datovan u 138. 71. Na nekima se spominju dva i tri sveštenika.

Ova ara je ili proizvod neke strane radionice. Bila je podignuta i savijena u laktu. Zadnja strana spomenika je podupirač u vidu stabla drveta. .Ovde su na njoj prikazane. što je prihvatljivije. kao oznaku njihove strane pripadnost.. Dolihen u desnoj ruci drži dvoseklu sekiru kojom je zamahnuo. anfas predstava) ovog. Ispod reljefa se nalazi ostali deo teksta.90 m.Palmova grančica je ređa pojava. a prednja desna kopitom položena na glavu ovna. Posveta počinje Dolihenu. Šaka stisnuta u pesnicu držala je munju koja nedostaje. Na spomeniku se inače vide tragovi restauracije (noge Dolihena. i ambrazure u samom bedemu. koji najvećim delom pripadaju razdoblju od polovine 2. Spomenik je od belog mermera.frigijsku kapu. Sergejevski je to protumačio kao Cas[io]. 38 . . Desna Dolihenova ruka je odlomljena. dok se u ikonografiji obično prikazuje u hodu nalevo. ili je rađena po posebnim zahtevima i već zamišljenoj koncepciji izraženoj od samog naručioca. frigijska kapa. što bi značilo s(acerdos) I(ovis) [O(ptimi)] M(aximi) D(olicheni). jer se Dolihen obično prikazuje sa munjom. U poređenju sa drugim spomenicima koji nose lik ovog božanstva. i približe ga njegovom orijentalnom prototipu. Ipak. Očigledna je skoro potpuna romaniziranost (imperatorsko odelo. a možda i njegovo svetilište. pancir. Na prednjoj strani baze urezana je posveta.g. Dolihenov spomenik iz Slankamena U Slankamenu je nađena mermerna grupa Jupitera Dolihena. Shodno tome Jupiter Dolihen je predstavljen ovde samo sa frigijskom kapom. Dolihen je prikazan anfas u odnosu na bika. koji je s njim izjednačen.). Ali Paškvalin je tu skraćenicu protumačio kao Cas[t(ori)]. O tome da je on bio sveštenik ovog kulta svedoči nam natpis SI [O] MD u tekstu. koju treba shavatiti kao oznaku porekla ovog boga. Prednja strana oltara je ukrašena orlom. sa glavom na levo. Frigijska kapa – Rimljani su svim istočnim bogovima koje su prihvatili dodelili frigijsku kapu. savijena u laktu oslanjena je o podupirač. Između rogova bika stoji figura orla sa poluraširenim krilima. što je prvi poznati takav slučaj. Figura stoji na bazi u obliku kvadra. ali su obe zadnje i leva prednja bile oslonjene na tlo. Noge bika su obijene. do polovine 3.. čijem imenu predhodi formula boga Jupitera (IOM). orla i munju. To su postigli sa više detalja: 1. Dedikantovo ime nam predstavlja terminus post quem. uočićemo niz razlika koje karakterišu naš spomenik: . . i ima svoje uobičajene atribute . Iza toga sledi deo natpisa koji se sastoji od reči et Cas. Leva ruka. po poreklu sirijskog boga. a u levoj je podigao palmovu granu.. pored zubaca bedema. Tekst na bazi glasi: I(ovi) o(ptimo) m(aximo) Doli(cheno) Aurelii Sabianianus et Ma ximus et Apolinarius sacc(erdotes) vot (um) l(aeti) l(ibentes) pos(uerunt) Iz natpisa se vidi da je zavetovan Dolihenu od trojice sveštenika sa zajedničkim gentilnim imenom Aurelius.izdužena. veka.Božanstvo je prikazano u hodu nadesno. koji je okrenut na desno. koji je verovatno dobio rimsko građansko pravo po contitutio Antoniana (212. Dedikant je neki Marcus Aurelius Flavius. Glava mu nedostaje. Spomen Dolihenovog sveštenika nam takođe govori da je na području Sane i Japre postojalo organizovano odvijanje i poštovanje ovog kulta. To bi značilo da bi ova ara datirala iz sredine 3. Trbuh bika oslonjen je na oltar. možda romanizovani Orijentalac iz Sirije. Visina mu je 0. Ta datacija se poklapa sa datacijom ostalih Dolihenovih spomenika u našoj zemlji. čije se grančice delimično vide iza figure boga. brade šiljaste. i u tome video boga Kasija.Ovo je jedini slučaj da se u našoj zemlji javlja Dolihen u društvu s nekim drugim božanstvom. koji se sada jednim očuvanim delom oslanja na frigijsku kapu. Kastor u obema rukama drži po palmovu granu. sa epigrafskih spomenika ( iz Maueran-der Urla i Rima).Izgled njegove tijare .). Sa levog ramena na desni bok je prebačen remen sa kog polazi drška mača. Jupiter stoji na biku. oči duguljaste malo ukošene. veka. Jupiter je obučen u imperatorsko odelo sa paludamentumom. mač. umetnici su nastojali da naglase sirijski karakter ovako romaniziranog Dolihena. Grudni deo oklopa ukrašava reljefna anfas predstava orla poluraširenih krila. Držao je labris. Ova kultna zajednica s Kastorom je poznata u drugim zemljama. podupirač.

Bik i orao su bili atributi ovih bogova.v. Ali. Slična verovanja postojala su i u Frigiji. Jupiter Dolihen ponekad je takođe dopunjen predstavom orla. Latinski epigram s početka srednjeg veka Ovo se božanstvo spominje i u jednom latinskom epigramu iz početka srednjeg veka. Medaura spominje i jedan kratak natpis na kome se on naziva Augustus. i zauzimalo visoke položaje (consul designatus). Interesantan detalj na ovom spomeniku je predstava ovnujske glave na koju bik stavlja svoju prednju desnu nogu.v. Spomenik je verovatno nastao u prvim decenijama 3. zaštitnik Risna. zbog tendencije za smanjivanje broja bogova u poznijem rimskom carstsvu. Dedikacije Medauru iz Lambeza U doba Rimskog Carstva ilirski stanovnici naše zemlje. bogu zaštitniku dalmatinskog grada Risna. Pisac epigrama za Medaura možda zna iz ove dve pesme iz Lambeze. Nije poznato gde je ovaj epigram napisan. To je vulgarnolatinski oblik reči Medaurus. i malo mu je promenio ime. Turmasgadov kult je jedini u svom izvornom obliku prenet iz Sirije u evropske oblasti rimskog Carstva. kome rimska ikonografija nije ostavila nikakva bliža lokalna obeležja. Pošto je Septimije Sever podržao kult Jupitera Dolihena. Prisustvo ovnujske glave možda potkrepljuje trag najstarijih verovanja koja su izražena na ovom spomeniku. Silvanu. a ovan i bik kao atributi majke boginje. Na povratku iz Sirije u Rim 202. Ovome idu u prilog i dve baze iz susednog logora u Ritiumu. Turmasgad tj. Hadadova predstava je često dopunjavana prikazom orla. pa se tako izgubilo pravo značenje orla kao simbola. Njegov pandan u sirijskoj religiji bio je bog Hadad. Zaključak da je Turmasgadov kult penetriran u Rimsko carstvo tek u 3. dopuni i obogati njegov lik.v. Predstavljen je kao konjanik sa kopljem u ruci. ili čak ovde i sam Turmasgad. Tri puta ponovljena predstava orla – Na ovaj način istaknut je jedan simbol koji bi. sa većim brojem votivnih natpisa rimskim božanstvima (Eskulapu. Osim ove dve pesme. i dr. gde su se u 5. Orao. To su dedikacije Medauru. nadvišava bika i ovna koji se već nalazi u položaju potčinjenosti bika. Među tim natpisima bile su i dve pesme. Orao je čak zamenjivao lik boga. služili su kao vojnici po raznim delovima rimske imperije. ali se zbog germanskih reči koje se u njemu nalaze pomišlja da je to bilo u severnoj Africi. On je gospodar visina. U vreme I vavilonske dinastije Hadad se poštuje u celoj Mesopotamiji i tada mu je ime bilo Adad. Stoga su se neka od svojstava Turmasagada prenela na Jupitera Dolihena. Takođe.ne nastanili germanski Vandali. da je tu narodni lar i da je predstavljan na konju s kopljem u ruci. koji je preuzeo funkciju simbola vrhovnog boga ili se čak identifikovao sa njim. ili kasnije. robovi i trgovci preneli su ovaj mit sa Orijenata na Zapad. sa svim obeležjima njegove izvorne mitologije. 2 3 Iz oblasti jezera Van potiče kult Tesuba. kao vrhovni božanski simbol. Predstava orla na četvoronošcu formirana je tek po dolasku Rimljana. pa su tako dospeli i u Lambezu. postoji mogućnost da ovan predstavlja jednog od četvoronožaca koji je posvećen Junoni Dolihenskoj. koje su zavetovane Jupiteru Dolihenu i otadžbinskom bogu Komagene. boga visina. Hadad ne dobija mesto u rimskom Panteonu. Veza orao-bik-ovnujska glava – Orao bi se mogao shvatiti kao simbol vrhovnog muškog božanstva. jelen). 12. on je obišao panonske vojne logore. Njegov kult je direktni nastavak Turmasgadovog kulta. Natpis iz logora u Lambezi (severna Afrika) pokazuje da je Medaur poštovan kao domaće božanstvo. Obe pesme dedikacije su istog lica koje je bilo iz Rizinija. 39 . Od ovog božanstva izvedena je kasnije antopomorfna predstava Hadada3.) u njoj. Verovatno je orao ovde sam bog Turmasgad. 3. verovatno su sveštenici Dolihenovog kulta iz Acumincuma dali da se izradi Dolihenov spomenik. u saglasnosti je sa ovim datumom. Iz prve pesme se vidi da je Medaur poštovan u Risnu. Izgleda da je ovde namera bila da se insistiranjem na vezama i detaljima Dolihenovog orijentalnog porekla. grmljavine i plodonosnih bujica sa pljuskovima. koje imaju naročit značaj za poznavanje ilirske religije. povezivao stare lokalne predstave Tesuba i Hadada2 sa prastarim zoolatrijskim božanstvom visina. bog lekar. Jedan od orlova postavljen je baš na rogove bika. veliki vojni logor u severnoj Africi. gde su njemu u čast postavljeni novi spomenici Jupitera Dolihena. konj. Tu je u nađena građevina.g. Mit kaže da bog visina u obliku orla potčinjava četvoronožne životinje koje se kreću po zemlji (bik. pod imenom Medeurus.2. Orijentalni vojnici. orao na grudima i podupiraču može biti potvrda Dolihena kao rimskog božanstva. MEDAUR Na užem ilirskom području kao veliki bog poštovan je Medaur. Septimije Sever se u Siriji zainteresovao za kult Jupitera Dolihena.

Tako bi Medaur mogao biti bog-lekar. međutim. Kao što je poznato. Mitra se hranio plodovima (smokvama) i stavio je na glavu frigijsku kapu. Uz pomić svog psa. a ne vulgarni. ili μεδων . božanstva koja ne mogu biti identična. gde su nađene votivne are Armata i Dijane. Mitraistička religija se zasniva na dualističkom učenju mazdaizma o stalnoj borbi između principa dobra (Ahura Mazda) i zla (Arima). Mitra je odneo pobedu. Tomašek rastavlja njegovo ime na Med-aurus. moraju biti identična sa božanstvom čiji je hram. naročito Disokuri. ova božanstva nisu identična. jer bi u tom slučaju očekivali da bude identifikovan sa ratničkim božanstvom Marsom. Ta predpostavka. bog Sunca je poslao Mitri gavrana. Zbog toga što je Medaur bog-lekar. Već pri rođenju pastiri mu ukazuju poštovanje.kralj. Prvi njegov podvig bila je borba sa bogom Sunca. pa se ni ova predpostavka ne može održati. a ne sa larima koji nisu ratnička božanstva. Medaur iz Risna. Apolon. Neki pričaju da je Ahura Mazda obljubio rođenu majku i da je tako začet Mitra. poštovano u celoj Rimskoj imperiji. Zbog toga se ne može reći da je mesto nalaska Medaurovih votivnih natpisa Eskulapov hram. Mitra 40 . Hram u Lambezi nije bio samo Eskulapov. iako je naoružan na konju. već bog ratnik zato što je predstavljan na konju i s kopljem u ruci. nije tačna pošto se iz antičkih pisaca zna da je u jednom hramu moglo biti oltara raznih božanstava. a uz njega se nalaze bakljonoše (dadofori). Pačev razlog da nije lekar nije međutim dovoljno jak. Stoga izgleda da je uspomena na Medaura bila još početkom srednjeg veka sačuvana u severnoj Africi. Pitanja 1. Koren med dolazio bi od gračkog μεδομαι – štititi. međutim nije tačno. Odmah po rođenju. ali se izmirio sa svojim protivnikom. jer su božanstva lečenja i kod drugih naroda često naoružana. Mišljenje da je Medaur bog lečenja zasniva se samo na pretpostavci da božanstva čiji se spomenici nađu u nekom hramu. Zaključak On je u stvari samo zaštitnik Risna. on bi svakako upotrebio oblik Medaurus koji se u njima nalazi. nekad Balkanski konjanik? 13. Da je pisac za ovo božanstvo znao samo na osnovu ovih natpisa. tako se i Mitra rađa iz stene. Tumačenje Medaura po Paču Po Paču Medaur nije bog lekar. Usled toga ni Tomašekovo tumačenje Medaurove prirode nije dobro. Neverovatna je predpostavka da je on sam promenio ime božanstva. s porukom da bika ponovo uhvati i da ga ubije. Potvrdu za njegovu ratničku prirodu on vidi u tome što je Medaur zaštitnik Rizinija i što je identifikovan sa larima. Kao što nebeska svetlost izvire iz ogromnog kamenog svoda koji nadkriljuje Zemlju. Njegov su kult ilirski kolonisti preneli iz Risna u Lambezu. npr. Medaur ne može biti ni isključivo bog rata kako misli Pač. a u ruke je uzeo nož. Atina. vladati. MITRA Legenda Persijsko božanstvo svetlosti. čuvenu zbog svojih termi. Mitra je savladao životinju i odneo je na leđima u svoju pećinu. među kojima je jedna bila posvećena ovom ilirskom božanstvu. Eskulapu i Higiji. Po njemu je Medaur ilirski Eskulap. Time otpada i glavni osnov Tomašekovog tumačenja.To. zaštitnici gradova. zato što su natpisi nađeni u Eskulapovom hramu (mesto nalaska ovih natpisa u početku je bilo pogrešno smatrano za Eskulapov hram). ratnici su i lekari u isti mah. Tumačenje Medaura po Tomašeku Tomašek je prvi dao etimologiju imena ovog ilirskog boga i objašnjenje njegove prirode. i u njemu vidi koren med sa značenjem lečiti. jer se iz jednoga natpisa koji je tu nađen vidi da je on posvećen Jupiteru. Pred hramom u Lambezi nađeni su temelji od nekoliko malih kapela. i mnogi hrišćanski sveci. Takav je slučaj i sa jednim hramom u Županjcu. Naposletku. koja s božanstvom čiji je hram nemaju nikakve veze. Zatim se borio sa divljim bikom. Silvanu. Artemida. Kad je bik uspeo da pobegne. luk i strele. i to jedan s podignutom (Kautes) i jedan sa spuštenom bakljom (Kautopates).

a u graničnim područjima orijentalci u rimskim legijama. odakle su vernici posmatrali sveti obred. a iz krvi vinova loza. kraj izvora ili bunara. Sol i Luna.prirodna ili veštačka pećina (spelaeum) . iz njene koštane srži ili repa izraslo je žito. Istovremeno su postali i prvi ljudi. Kao sto duša pri rađanjnu silazi na Zemlju preko sedam sfera. U svim delovima Rimskog Carstva otkriveni su spomenici na kojima su prikazane razne scene iz mita o Mitri: kosmogonija. Zbog odbojnosti prema svemu što je persijsko. međutim. u koju je moglo da stane oko 100 vernika Mitrej se sastojao od pronaosa. ima znatno jednostavniji izgled. Mitrina kultna mesta nalaze se uglavnom u prirodnim ili veštačkim pećinama. Izuzetno veliki su mitreji u Karakalinim termama (23x9. a za uzvrat im obećava lepši život posle smrti. borba i izmirenje sa Solom. ali u tome nije uspeo. Uvođene u misterije sastojalo se iz više stupnjeva posvećenja: Gavran (Corax). Mitrina svetilišta nazivaju se mitreji. Sunčev glasnik (Heliodromus) i Otac (Pater). Svojim vernicima Mitra postavlja zakone visoke moralnosti i od njih zahteva najveću čistoću. 41 . Persijanac (Perses). otišao je bogovima. ali je Mitra udarcem strele o stenu otvorio izvor. prvi Mitrini podvizi. Vojnik (Miles). likovne predstave i epigrafske zavete (sve forme koje izražavaju manifestaciju jednog kulta). Jajca i Konjica. Kad je nastupio veliki potop. sedam planeta. Sarmizegetuzi (26x12m) i Kenigshofenu (14x6m). i nastojao da otruje božansko seme. Pristalice Mitrine religije bili su i robovi i oslobođenici. Mitra je ušao u Sunčeve kočije i. Tada je Ariman.trobrodna građevina manjih dimenzija. Zao duh je poslao nečiste sile da spreče to nastajanje života: zmija je pokušala da popije krv. zemlja i vazduh. koji je uzalud težio da ga proguta. Svi ti pokušaji su osujećeni i iz prečišćenog semena nastale su razne životinje. vatra. Nađen je veliki broj ovih spomenika. S obe strane srednjeg broda cele nalazio se banak. a škorpion je napao genitalije bika. ponovo rađanje i vaskrsenje. iz koga se vidi da su Dioklecijan. Razvoj mitraizma može se pratiti kroz arhitekturu. U Karnuntumu je nađen natpis. provincijama i na limesu. katkad u vidu kripte. najčešće pored izvora.je našao bika i savladao ga. U Hedernhajmu kod Frankfurta i u Ptuju otkrivena su tri. askezu i čednost. sudi im i daje piće besmrtnosti. Stalan ikonografski i arhitektonski obrazac ukazuje na postojanje ortodoksnih pravila u prvobitnoj organizaciji mitraističkog kulta na području celog Rimskog Carstva. Sam Mitra odvodi duše na drugi svet. Imperator Komod bio je posvećen u Mitrine misterije. sa reljefnom ili slikanom predstavom Mitre koji ubija bika. veka prihvatili su ga i najviši slojevi rimskog društva. Kult Mitre U Mitrinom kultu povezani su osnovni elementi sveta: voda. Pod haldejskim uticajem. Pošto se na gozbi oprostio od svojih vernika. Mitrej može biti: . u kult Mitre su uvedeni znaci Zodijaka. jer je Mitra štitio ceo ljudski rod i posredovao između najvišeg boga i ljudi. Mitrini vernici su krštavani. iz kojeg se ulazilo u prostoriju gde su čuvani kultni predmeti (apparatorium) i cele. Dobro su očuvani oni iz Karnuntuma. Tek u vreme Rimskog Carstva. Kult Mitre kod nas Od orijentalnih božanstava najviše tragova ostavio je u našim krajevima Mitra. Ariman je tada pokušao da uništi ljude pomoću velike vatre. Iz tela ubijene životinje nikle su biljke. Žene su bile isključene iz Mitrinog kulta. Tim događajima završen je Mitrin zemaljski život. a ispred nje bili su postavljeni žrtvenici. Galerije i Licinije obnovili Mitrino svetilište. Njegov kult dostigao je vrhunac sredinom 3. Naspram ulaza u celu najčešće se nalazila uzdignuta apsida. Mlada (Nymphus).7m). gospodar zlih demona. Većina mitreja. Rima. Mitreji su podizani po celom Carstvu. Već u drugoj polovini 2. posebno u zap. poslao na Zemlju sušu. scena ubijanja bika (tauroktonijum). izgradio je lađu i spasao se od te nesreće. od vremena Vespazijana. napitak spravljen od vina i krvi prabika. preko Okeana. čovek koga su odabrali bogovi. tako se ona posle smrti istim putem vraća na nebo. veka. Mitrin kult zahvatio je ceo antički svet. Mitrina religija nije bila prihvaćena u Grčkoj. Bio je rasprostranjen skoro po svim provincijama Rimskog Carstva Širili su ga po gradovima trgovci sa Istoka. Ostije. Londinijuma. Lav (Leo).

stela i fruktifer. Augustus. Najbrojnije su. u Rušama i Rožancu. ikone iz Kostolca i Tekije. Romanizacija je ovde sprovedena kasnije nego u Dalmaciji i Panoniji. njegovoj Prirodi (to je ustvari dedikacija Mitrinom rođenju) i steni iz koje je rođen. Votivni oltari dekorisani mitološkim i simboličnim predstavama – samo u hramovima 3. Sve vidove likovnih predstava mitraističkog kulta. nezavisno od administrativnih granica provincija. Reljefne ikone – najbrojniji.Spomenici mitraizma nalaze se uglavnom na širim područjima pojedinih mitreja. Pravougaone ploče. one krajeve u kojima najranije biva sproveden proces romanizacije i ged je ona stekla najčvršće korene. statua Poetovio). Postoje i zasebne dedikacije njegovom Numenu. Odsustvo mitreja i spomenika u Gornjoj Meziji. Na votivnim natpisima javljaju se još: Kaut (Cautes) i Kautopat (Cautopates) koji su stalni Mitrini pratioci na reljefima. ikona iz Siska. lav (leo) i izvor (fons). koja nije bila uključena u sastav rimskih provincija i gde do danas nije pronađen ni jedan Mitrin spomenik. Javlja se u kultnoj zajednici sa Genijima i Tranzitom (Transitus). Retki su spomenici koji su nalaženi van trase poznatih rimskih puteva. Sa našeg dela provincije Makedonije potiče jedan mitrej kod Prilepa. na teritoriji carinskih stanica. Spomenici Mitraizma obuhvataju uglavnom šire periferne oblasti bivše Jugoslavije. Omnipotens. Deus. Na natpisima on se zove svojim imenom Mithra ili imenom Sunce (Sol). portik i aparatorijum. Oblici Mitrinih ikona: 1. koji su bili centralna svetilišta jedne šire oblasti. Saobraćajnice koje su povezivale Meziju sa Gornjom Panonijom. Postoje brojne varijante: 42 . Sva nalazišta su bila povezana glavnim provincijskim saobraćajnicama. Oni su uglavnom skoncentrisani oko mitereja u Ptuju. uz obale većih reka ili u slivu njihovih pritoka. najjužnije tačke širenja mitraizma kod nas. Likovne predstave Svi reljefi se ograničavaju na oblikovanje replika jednog ustaljenog tipa. Pokretni spomenici Mitrinog kulta se pored teritorije ovih svetilišta javljaju i u oblasti podunvaskih vojnih logora. obrađene u vertikalnom ili horizontalnom smeru. Ovaj se poslednji na jednom natpisu naziva perrenis. jer su korišćeni i kao porodične ikone. Epigrafski i ikonografski spomenici u podunavskom delu ove provincije vezuju se isključivo za veće vojne logore. Aeternus. vojnih logora ili romanizovanih civilnih naselja. Puna plastika – samo u hramovima Reljefne ikone Tipološka analiza reljefnih ikona može se vršiti prema: obliku ikone i razvijenosti ikonografskog motiva. Mitrini spomenici se nalaze samo u slivu Morave i Nišave. Najznačajniji su reljef iz Biljanovca. Epiteti su mu opšti. tj. Iz Gornje Mezije su poznata samo dva mitreja. Zavetuju mu se razni predmeti (ara s likom Lune. Gornja Panonija je relativno najbogatija Mitrinim spomenicima. oba kod Kumanova. većina spomenika I i III mitreja u Ptuju. duž puta za Serdiku. Nabarze. a ne samo u hramovima 2. prema načinu njihovog oblikovanja možemo podeliti na tri osnovne grupe spomenika: 1. i ima mnoge epitete. omogućavale su vernicima kontakte sa ptujskim mitrejima. opravdano je njenim istorijskim razvojem. Ostali spomenici su osrednji ili bez ikakvog umetničkog kvaliteta. a izvršena je u momentu kada su severoistočne granice Carstva već postale ugrožene učestalim napadima varvara. Svi spomenici ovog kulta locirani su duž jadranske obale. U srednjem delu Gornje Mezije. Invictus. pri čemu se menjaju samo detalji. ili oni koji objašnjavaju njegovu prirodu. Najbrojniji su zaveti koji se vezuju za ptujske mitreje. U Donjoj Panoniji su registrovana samo dva mitreja u Osijeku i u Modriču. Samo je u četiri slučaja glavna scena pravougaonih ploča postavljena u medaljonu. jer su oni predstavljali snažan kultni centar za severozapadnu oblast balkanskih provincija. Poštovanje mitraizma se odvijalo samo u okvirima manjih privremenih kapela. Mitri se čine zaveti za zdravlje careva i privatnih ljudi. Da je mitraizam bio direktno vezan za puteve romanizacije sa kojom se uporedo širio i da neromanizirano stanovništvo nije prihvatalo kult ovog najšire rasprostranjenog paganskog boga najbolje pokazuje oblast između Dunava i Tise. možda alegorijom ljudskih iskušenja. koji je okružen sporednim predstavama iz Mitrinog mita. Stalna nesigurnost granica nije dozvoljavala podizanje nekog većeg svetilišta.

Na većini od njih su zapaženi ostaci crvene i zelene boje. Mitra ima frigijsku kapu. Ona je uvek u centru spomenika. a kod nas ovo je jedini primer. dok su na ikoni iz Jajca bile upotrebljene još plava i crna. Ovakve ikone su veoma retke u mitraističkom materijalu Rima i njegovih provincija. Životinje koje prate tauroktoniju su pas. Sol i Luna. Ovalne ikone. i često se završava žitnim klasjem. borba Mitre i Sola. bik u čamcu i stvaranje vode. Ikone koje ispod glavne predstave imaju donji friz – Nalaze se samo u uskom pojasu istočnog dela Jugoslavije. 4. ispod luka koji označava pećinu. i one predstavljaju najbolje dokumente ovog kulta. dok je od spomenika ostalih grupa registrovano samo nekoliko): 1.. Rreljefne Mitrine ikone u većini slučajeva bile su radovi namenjeni širokim potrebama. Na svim Mitrinim spomenicima osnovnu predstavu čini scena tauroktonije. Na nogama su mu duboke cipele. Kružne ikone Na pravougaonoj ploči iz Siska. Ikone koje su obrađene sa obe strane – Pridodata grupa. 43 . isključivo u provinciji Meziji Superior i našem delu provincije Trakije. jer je njihova svrha bila isključivo religioznog karaktera. Ikone koje pored glavne scene imaju donji i gornji friz – Ograničavaju se na Meziju Superior (sem spomenika iz Osijeka i Siska). Ikonografska analiza reljefa Reljefne ikone naše zemlje reprodukuju u potpunosti šabloniziranu ikonografsku predstavu. 2. U gornjim uglovima su solarna božanstva. 2.Pravougaone ploče obrađene vertikalno ređe su su u vidu pravilnog pravougaonika. koji se ograničavaju samo na ideju a ne na motiv. Levom rukom podiže glavu bika naviše. . skup bogova. kakvih nema kod nas. Trapezoidne. Tunika je u struku opasana. u onoj oblasti koja je pod direktnim uticajem zapadnih provincija primila jedan manir karakterističan samo za monumentalne reljefe ovog kulta. Na donjem frizu su: Mitra na biku. fragment desnog gornjeg dela ikone iz Garduna i fragment levog gornjeg ugla ikone iz Zadra. 5. a kao usamljeni nalazi naše zemlje mogu se objasniti jedino direktnim uticajima metopole. Pored njihovih nogu je postavljen pas u skoku. One sadrže i sporedne scene ili natpis. reljefne ikone kod nas se mogu podeliti u 4 grupe (dominantan broj spomenika je iz prve grupe. gore lučno završene ikone. Ovaj oblik je čest u Trakiji i za ikone drugih bogova. . Ikone na kojima je prikazana samo glavna scena tauroktonije – Ne postoje nikakve granice u njihovoj teritorijalnoj rasprostranjenosti. a češće su lučno završene na gornjoj strani. kod kojih je u srednjem gornjem delu reljefom naglašen luk na horizontalno postavljenim kracima koji dosežu do bočnih oblika ploče. Ikone kod kojih su bočni delovi ukrašeni sporednim scenama – Nalaze se samo na ikonama iz zapadnog dela naše zemlje. Sa obe strane scene su dadofori. Tri najčešće reprodukovane scene na frizovima su: borba Mitre i Sola. Ovaj reljef predstavlja desni deo trodelne Mitrine ikone. tj. Takvi oblici se sreću isključivo u Mađarskoj i Rumuniji. Ovakve ikone su u mitraističkom materijalu vrlo retke. Nekad im je gornja strana lučno oblikovana. su en face prikazane figure dadofora. Na gornjem frizu su: Mitrino rađanje iz stene. Preko leđa mu je prebačena hlamida. tj. 3. a češće za gubicu. a desnim stopalom se oslanja o njegova zadnja kopita. koja je na levom ramenu zakačena okruglom agrafom. Ovoj grupi pripadaju tri ikone: iz Konjica. njihov obed i odlazak Solovom kočijom. njihov obed i zajednički odlazak Solovim kočijama.Grupa reljefa čistog pravougaonog oblika. zmija. pa bi spomenike kod nas verovatno trebalo vezati za tradiciju neke kamenorezačke radionice sa Dačke teritorije. bez umetničkih pretenzija. jer tragovi polihronije nisu više nigde očuvani. škorpija i gavran. dok desnom rukom zabada nož u plećku životinje. Samo u ređim slučajevima ikone su bile bojene. 3. 4. a ređe je dodat i pojas na kome visi kanija noža.Pravougaone ploče obrađene horizontalno. tretman ili dispoziciju figura. Teško je reći dali je i u nekim drugim slučajevima korišćena boja. zadržavaju oblik pravilnog pravougaonika. hvatajući ga pri tom u ređim slučajevima za rog. Polukružne ikone 5. Prema razvijenosti ikonografskog motiva. Scena tauroktonije Mitra naleže levim kolenom na leđa bika koji je oboren na zemlju. Obe figure su primetno pomerene ka levoj ivici ploče. Rep umirućeg bika uspravlja se u grču. Obučen je u nabranu tuniku sa rukavima i uske dugačke pantalone. ili je obrađena u vidu blagog zabata.

u desnoj ruci drži rep bika Najinteresantniji detalj u predstavi dadofora odnosi se na položaj njihovih ruku i vrstu atributa koje drže. Pronađeno je sedam takvih ikona iz Mezije Superior (Beograd. tako je uspostavljena veza između dadofora i čina tauroktonije 2. oni oblikom i položajem odstupaju od šablona: najčešće su u vidu pravog štapa. Primeri ovoga su ikone na kojima je svod pećine prikazan lukom nad horizontalnim kracima. a Mitra pokret. kojom se na delima grčkorimske epohe često obeležava životinja namenjena za žrtvu bogu. već su naknadno prihvaćen dodatak. Oni nisu sastavni deo prvobitne ikonografske šeme tauroktonije. Dadofori Dadofori su postavljeni sa obe strane tauroktonije i na većem broju spomenika su u vezi sa njom. dok su dadofori prikazani ispod njegovih horizontalnih krakova. Atributi: 1. dok su sasvim retko prikazani u potpunom okretu ka sceni tauroktonije. čas na drugu nogu. Kostolac. Izuzetno. te je tako u potpunom okretu ka Mitri. Promene na Mitrinom odelu verno se reprodukuju i na odeći dadofora. a samo izuzetno na obe. jer imaju aktivnu ulogu u činu tauroktonije. a retko ima ogrlicu oko vrata. Na zalepršanom Mitrinom ogrtaču ili na levom kraju pećinskog luka. Tri su takva spomenika kod nas: 1. sveti čin prve tauroktonije odigrao se u pećini. a gavran je izostavljen na jednoj seriji spomenika. Pedum – Jedan ili oba dadofora umesto buktinje u levoj ruci drže pedume.Scenu tauroktonije uvek prati škorpion. Time je još više istaknuta njihova uloga ravnodušnih posmatrača. koji se nalazi na genitalijama bika. Samo ređe ona je prikazana na tlu celom dužinom svoga tela. Buktinja – Najčešće su ikone na kojima dadofori drže buktinju. a leva ruka kojom ga dadofor drži oslonjena je o oltar. On je sastavni deo većine orjentalnih religija i označava simbolični obred bičevanja u ime očišćenja. Nekada je ambijent označen samo lučnim okvirom gornjeg dela ploče. Ikona iz Tekije – levi dadofor u profilu. Dadofori nemaju opasač i nož već drže uspravljenu ili oborenu buktinju. Kod na su pronađene tri ovakve ikone. Razlika između Mitre i dadofora je u tome što oni uvek izražavaju mirovanje. desni dadofor uvek ima pedum. pored oborene buktinje. 2. Bič – Ikone na kojima levi dadofor. ali u potpunosti podražavaju njegov izgled (odeća i oblik frizure). Njihov izraz uvek je okarakterisan potpunom indiferentnošću. Prema legendi. oblik peduma je nekada u vidu krivog štapa i tada je uvek oslonjen na rame. postavljen je gavran okrenut ka bogu koji mu nekada upućuje svoj pogled. Biljanovac. desni dadofor slobodnu desnu ruku pruža ka biku. bez ikakve lične angažovanosti. Dakije i Donje Panonije. Ražanj. što nagoveštava jednu vrstu angažovanosti 3. Oslonac tela im je postavljen čas na jednu. dok kod levog on nije obavezan. u drugoj ruci drži bič. Zmija u većini slučajeva izražava pasivnost i nije u određenom odnosu sa scenom umiranja bika. Izuzev spomenika iz Tekije. Janjevo – oba dadofora prikazana u ¾ profila ka Mitri. češće se javljaju u zajednici sa buktinjom. Tekija). U istočnim provincijama Carstva pedum se javlja na ikonama podunavskog basena. označava ikonografski detalj koji nagoveštava vernicima razlog ovog svetog ubistva i žrtvovanja koje se vrši radi plodnosti zemlje. Stoga je na većini ikona različitim vidovima naglašen detalj pećine. U tim slučajevima su manji od Mitre. U zapadnim provincijama srećemo ih na spomenicima Rajnske oblasti. a izuzetno i ceo ulazni deo. i oni su na našim ikonama redovni pratioci ovog svetog čina. 3. Pas je uvek prikazan u skoku prema rani. U celokupnom mitraističkom materijalu retke su predstave dadofora u akciji. Pas i škorpion su primarne životine pratioci ove scene. ili je obavijena oko zadnje noge bika. Donje Mezije. Spomenik iz III Ptujskog Mitreja – levi dadofor u desnom profilu. Tu je scena tauroktonije ispod luka. Solarna božanstva 44 . a nekada je u obliku luka i tada je prislonjen uz grudi. Na ikonama susednih oblasti do danas nije registrovana predstava biča. sve ostale ikone koje registruju ovaj detalj ograničene su na zapadni deo Jugoslavije. iz Ruša i II Ptujskog mitreja. najčešće dijagonalno postavljenu u odnosu na osovinu tela. a pokret njegovih nogu izražava kretanje. To tumačenje se može odnostiti i na predstavu biča kod naših dadofora. dok levi desnom rukom drži rep bika. ali u tim slučajevima njihove ploče flankiraju prikaz tauroktonije. Zmija obično gamiže celom dužinom tela bika i podiže glavu prema njegovoj rani. Žitno klasje kojim se na nekim spomenicima završava rep bika. Dadofori mogu biti postavljeni i na cilindrični ili pločasti postament. tj. a ređe je zamenjuju. koji je donjim krajem oslonjen o zemlju. što bi značilo da je takav ritual morao biti i sastavni deo Mitrinih misterija. Predstava biča u ruci dadofora je retkost. u oblasti Trakije. Time su na izvestan način odvojeni od glavne scene. Pasivnost dadofora ogleda se na ikonama gde su oni prikazani na istom polju sa glavnom scenom. Postavljeni su en face ili u ¾ profila ka Mitri. Janjevo. dadofori mogu biti predstavljeni na posebnim pločama i tada su iste visine kao i centralno božanstvo. Na spomenicima iz Tekije i Kostolca bik je preko leđa i trbuha opasan širokom trakom.

možda religiozna signifikacija ovog svetog broja. Kada je Sol prikazan u profilu on zadržava svoj logični položaj okreta ka Mitri kojim je označen smer njegovog dnevnog kretanja. na radijalima solarnog simbola ili na rubu zalepršane Mitrine hlamide 4 Jedan natpis iz Malenaca spominje zavet za zdravlje učinjen Luni – samostalan kult. u trenutku kada skače ka rani bika (izuzev spomenika iz Brze Palanke. Nekada je usled nevešte obrade ikone zmija okrenuta ka psu.aktivan – gavran ispod luka pećine. Retki su spomenici na kojima je cela njena bista obuhvaćena srpom polumeseca. ili u desnom i levom uglu reljefa. . a veliki broj spomenika je fragmentovan na mestima gde bi trebalo očekivati njegovu figuru. zavisno od veštine kamenoresca.Sol je prikazana kao mlad čovek sa dužom talasastom kosom i radijalnim vencem. ali prema izvesnom broju spomenika možemo zaključiti da je njegova predstava i izostavljana. Na spomeniku iz Kostolca škorpion nije prikazan kao akter u tauroktoniji. Sol je sa kvadrigom prikazan u desnom. i u tom slučaju Sol je uvek okrenut ka Mitri. u levom gornjem uglu ploče.pasivna – kada gamiže po tlu. Retko se prikazuje sa atributom. On je u halamidi prikopčanoj agrafom na jednom ramenu. Retko može da leži na tlu. kao što je slučaj na ikoni iz Močića gde ovaj položaj odgovara ikonografskoj koncepciji spomenika. Daradagana i Plemenščina). Obično gmiže celom dužinom tela umirućeg bika i podiže glavu prema njegovoj rani. kvadrige i bige 3. na ramenima ili iza glave. Ređe su predstavljeni u ¾ profila. On se uvek nalazi na genitalijama bika. Njen obavezni atribut je polumesec postavljen u kosi. a kada ih ima onda su to najčešće bič i glob.aktivna – kada se upravlja ka rani bika. što znači da je njegovo prisustvo u sceni tauroktonije smatrano neophodnim. nagoveštavajući time zalazak. Motiv škorpiona bio je poznat izrađivaču ikone. Najčešće je obučena u visoko opasanu tuniku zakopčanu na ramenima. Nikada se na našim ikonama. pri čemu njegovo telo zauzima različite položaje. iznad luka pećine kada je on prikazan.Luna4 je uvek mlada žena sa gustom talasastom kosom skupljenom u punđu. kao solarne biste. nekada čak i bez pratećih bogova Izuzetak predstavlja ikona iz Kostolca. na našim spomenicima. ili je postavljena tako da dužinom svoga tela prati konture grudnog dela bika. a i Luna prati tu logičnost svojim okretom na desno. U slučajevima kad su obe biste detaljno obrađene: . iako nije bilo uvek do kraja shvaćeno. gde su solarne bist sa svojim kočijama okrenute ka Mitri. veći je broj onih spomenika na kojima je zmija prikazana u akciji . ispod bika. levo od Mitrine glave. Njegov odnos sa glavnom scenom može biti: . tj. Uobičajen je prikaz 7 radijala (izuzetak je spomenik iz Vratnice gde je prikazano 10 radijala). koji prikazuje trenutak hvatanja bika (izuzetno na ovoj ikoni). Često su ove biste lišene svih detalja i tada se opredeljivanje mogže izvršiti samo na osnovu njihove kanonizovane dispozicije.Normalni položaj solarnih bogova je izvan luka pećine u kojoj se vrši čin tauroktonije. oni su postavljeni desno i levo od Mitrine glave. sa izuzetkom ove iz Kostolca Lunina bista ne okreće ka Mitri jer bi to bio nelogičan položaj. Uvek je prikazan u levom profilu. Okrenut je ka bogu. dok se Lunina bista slobodno postavlja u oba pravca. kada je funkcionalno iskorišćena da razdvoji glavnu scenu od donjeg friza ili da ispuni njihove međuprostore Škorpion je predstavljen na većini bolje očuvanih ikona. Solarna božanstva su najčešće prikazana u vidu en face postavljenih bista. kao solarni simboli. su: 1. Zmija je redovni pratilac tauroktonije na svim ikonama naše zemlje. kao predsave njihovih kočija. Varijante u predstavi psa se ograničavaju samo na različite pokrete i položaj njegovog tela. Samo je u ređim slučajevima prikazana na tlu celom dužinom svoga tela. ili dijademom koju prati nimb. Gavran nije obavezni pratilac tauroktonije. Životinje pratioci tauroktonije Pas je uvek prisutan na svim ikonama kod kojih je očuvan desni deo ploče. pa je teško postaviti bilo kakve odnose među spomenicima koji registruju ili zanemaruju gavrana. Prema položaju tela i glave njena uloga može biti: . zvezda i polumesec 2. Varijante simboličkih predstava ovih bogova. U slučajevima kada konture pećina nisu naglašene. a Luni leva strana u odnosu na centralno boanstvo. Na tom natpisu ona se naziva Augusta 45 . a Luna sa bigom u levom profilu. koji mu nekad upućuje svoj pogled. ili je obavijena oko zadnje noge bika. ali mu je bila nepoznata njegova uloga u činu tauroktonije. Solu uvek odgovara desna. Kada je prikazan on se uvek nalazi na levoj strani pećinskog luka. već kao simbolična predstava na lučnom okvirnom delu ikone. Kao što je već i Plinije istakao. Retko ima ogrlicu oko vrata.

koje zauzimaju levi ugao donjeg friza. Ta predstava vezana za scenu stvaranja vode. čest je u istočnim provincijama Carstva. prikazan je bik u objektu koji podseća na polumesec.vezuje se za epizodu apoteoze. Iznad ovih figura simetrično su postavljene druge dve. Prvi podvizi Mitre – Dve epizode: Mitra i drvo i stvaranje vode. Postoji tri vida ove predstave: . Njegov ostatak ispunjavaju epizode četvrtog ciklusa. Na ikonama iz Biljanovca. U prvom slučaju imamo prikaz uhvaćenog. pomirenje.. dok se na zapadu javlja retko. 2. a naročito u Dakiji. onda se levo od Petrogena nalazi scena drugog ciklusa koja ilustruje stvaranje vode. Sem kod nas. koja predhodi sceni rađanja. Iza leđa mu prilazi jedan Persijanac i polaže desnu ruku na njegovo rame. Ova scena. on je uvek nag. od čega zavisi interpretacija simboličnog značenja tog motiva. Kosmogonija – Obuhvata scene od stvaranja sveta zaključno sa Mitrinim rođenjem. Scene koje ilustruju mit o Mitri Grupisane su u 4 ciklusa sledećih tema: a. iznad scene stvaranja vode. Epizoda pomirenja u jednom slučaju nije prikazana obedom (ikona iz III ptujskog miterja).figura ležećeg Okeana. sa obe strane pećinskog prostora prikazana je po jedna osoba u hodu ka pećini.Okean kao sastavni deo solarne trijade. u kojoj ležeći Okean postavljen ispred Solove kvadrige. dok je u istočnim nepoznata. izgleda ovako: naglašena je rustičnost stene iz koje se bog rađa. Na nju se nadovezuje predstava Mitre taufora. ovako prikazano izmirenje Mitre i Sola može se naći samo u zapadnim provincijama Carstva. Na osnovu njihovog simetričnog 46 . Završnu scenu četvrtog ciklusa označava skup bogova (kasniji ikonografski dodatak). koga Mitra nosi na leđima ka pećini u kojoj će se izvršiti obred tauroktonije. Na nju se nadovezuju scene trećeg ciklusa. protumačen kao čamac. d. Borba sa bikom – Završni deo ove teme je predstava tauroktonije. Mitrin odlazak Solovom kočijom. treba da označi pravac kretanja i tačku na kojoj se Sol gubi sa horizona . Obe nose vepra i ovna. jer u tom slučaju nije naglašena veza između Solovog glasnika i tauroktona Sporedne ikonografske scene Na reljefima naše zemlje javlja se veliki broj sporednih scena koje dopunjuju predstavu taurohtonije. Epizode borbe. sa frigijskom kapom. Na ikonama koje imaju gornji i donji friz. Početna scena trećeg ciklusa prikazuje Mitru koji jaše na biku. od kojih je delimično očuvana desna i samo tragovi od leve. prikazan je samo gornji deo Mitrine figure sa naviše podignutim rukama savijenim u laktu. Stoga je to verovatno karakteristika podunavskih oblasti. a desno od nje.pasivan – gavran izvan pećinskog luka. treba da označi mitsku reku na čijim je obalama Mitra došao na svet . Siska i Tekije. Scene ovog ciklusa se nalaze samo na donjem frizu. obeda i apoteoze nadovezuju se u nizu. nožem u desnoj i uspravljenom buktinjom u levoj ruci. Mitra i Sol – obuhvata njihov sukob. banket i apoteozu. i kod nas se javljaju samo na ikoni iz Konjica i jednom fagmentu iz Kostolca. Na prednjo strani ikone iz Konjica. a u drugom već savladanog bika. b. Ako izuzmemo skup bogova. c. koji se nalazi u srednjem delu gornjeg friza. već rukovanjem Mitre i Sola. Scene koje ilustruju kultne obrede Ilustracije kultnih obreda su retke na Mitrinim ikonama. što je uobičajeno na spomenicima naše zemlje. kada je flankiran solarnim bistama koje zadržavaju svoj uobičajen raspored kakav imaju u svim slučajevima gde prate centralni element Motiv Okeana koji dopunjuje scenu rađanja ili apoteoze. Mitra sedi na steni i obema rukama zateže luk. U ovim predstavama treba videti vernike koji nose žrtvene životinje. koji se kao jedino živo biće spasava u čamcu da bi kasnije u činu tauroktonije svojom krvlju oplodio zemlju. Prema vrsti ih delimo u tri grupe: l. ide u prilog predpostavci da zajednica ove dve epizode označava potop i bika. tj. tzv. početna scena rađanja se uvek nalazi u desnom uglu gornjeg friza. dok ispred Mitre klečeća figura drugog Persijanca zahvata sa obe šake vodu iz izvora u steni. motiv Petrogenesa. Figura Okeana zauzima različita mesta na reljefima.

već je preko nje preneta sa Orijenta na Zapad. i po broju ili položaju odstupaju od ustaljenog obrasca. 3.Na reljefu iz Dupljana on predstavlja treću scenu u nizu Okean . Metalna zvonca su nalažena kao inventar pojedinih mitreja. a neki ih objašnjavaju kao sakralne instrumente čija vibracija otklanja zle čini. On u vidu kružne trake uokviruje scenu tauroktonije. Odsustvo umetničkih kvaliteta skoro na svim našim ikonama. U mitraističkoj ikonografiji naredna tri motiva su retka. a prve dve su karakteristične za istočne provincije Carstva. peduma. on zauzima mesto ispred jednog dadofora i kao dopunska životinja priključuje se sceni tauroktonije. a broj sedam odnosi se na planete. Kod nas nailazimo samo na predstave prve grupe: . Treća varijanta se javlja samo na spomenicima rajnskog tipa. predstava lučnog peduma koji dadofor oslanja o rame ili na grudi 2. Možda je to simbolična predstava planetarnih božanstava. nemogu se interpretirati kao scena banketa Mitre i Sola. Takvim redosledom označeno je Mitrino rađanje. Najvažniji ikonografski detalji koji su karakteristični za istočne provincije Balkana: 1. Trakija). već samo kao nerazumevanje pojedinih simboličnih značenja.rasporeda možemo predpostaviti da su obe reprodukovale isti motiv koji označava prinošenje žrtve nad oltarom. ili jedina. sin i sveti duh. Prikazan u okviru glavne scene. Zaključci ikonografske analize Izvesne ikonogrfske izmene i dopune koje su registrovane na nekim našim spomeniciam (npr. ili simbolični prikaz stvaranja ljudskih bića.Petrogen . Ovo drugo tumačenje bi odgovaralo temi koju obuhvata ciklus kosmogonije. Donja Mezija. ali veza ove vrste solarnog simbola sa mitraizmom je nepoznata. ustaljena en face predstava Lunine biste Votivni oltari dekorisani mitološkim i simboličnim predstavama Reljefom ukrašeni oltari relativno su retki i nalaze se samo u inventaru većih mitreja. Na tom spomeniku ona su urezana simetrično. Zvono – Urezana predstava zvona na spomeniku iz Biljanovca predstavlja retkost u opštoj mitraističkoj ikonografiji. ali nije poznato kakvu je ulogu igrao u tom činu. Neki detalji i manje promene u odnosu na ustaljeni ikonografski obrazac. Kod nas su registrovana tri spomenika sa predstavom sedam oltara (Sisak. Prikaz zodijaka je retka pojava koja nije tvrorevina mitraističke religije. ne mogu se tretirati kao svesne izmene postojećeg šablona. Lav – On se javlja u različitim vidovima i odnosima sa glavnom scenom: ceo lav ili njegov prednji deo. Predstave oltara česte su u istočnim oblastima (Dakija. U toj predstavi treba videti trojstvo Mitrine ličnosti (hrišćansko sveto trojstvo. Predstava oltara – Oltari zauzimaju mesto na granici gornjeg friza i centralnog polja. a u zapadnim su retke. ili trojstvo . Svastika . Lav izražava snagu jednog od fenomena prirode. je plagijat drevnih religija prehrišćanstva). predstava sedam oltara na gornjem frizu ili gornjem okvirnom delu ikone 4. Na fragmentu ikone iz Kostolca ličnosti prikazane na ležaju. Prema kvalitetu i obliku ikona nemogu se utvrditi radionice ovih spomenika. tj. Tekija). Nepoznati su drugi spomenici sa tom predstavom. Kiparis – Na delu ikone iz II ptujskog mitreja prikazana su tri kiparisa. Solarni karakter svastike je jasan. Da se neradi o banketu dokazuje figura ležećeg lava i tronožni stočić. 47 . predstava Okeana kao dopuna uz scenu Mitrinog rađanja ili apoteoze 3. flankirano sa dva elementa prirode. lavlja glava nad vazom. te stoga ne mogu naći svoje mesto u njoj.lav. krater.Motiv svastike na ikoni iz Kostolca je jedini te vrste. izražava isključivo kultni karakter ovih spomenika. Tako bi imali ilustracije nošenja i prinošenja žrtve. Kostolac. zmija. čiji se vrhovi završavaju stilizovanim glavama sa frigijskim kapama. Zodijak – Na 2 spomenika kod nas.lav. Stoga možemo ovu scenu smatrati ilustracijom kultnog obreda.Na spomeniku iz Sinitova lav je prikazan između Okeana i scene rađanja . sa obe strane pećine. vatru i daje simboličnu snagu bogu. predstava biča. otac. koji su kao pokretni materijal pomeranjem verskih organizacija lako mogli biti prenošeni iz jednog kraja u drugi. Ljudski figure dugih kosa i ubrus prebačen preko ruke jedne od njih. vatrom i vodom. iz Siska i Solina. sedam oltara ili različito mesto Okeana) pokazuju odsustvo stalne kontrole u organizaciji ovog kulta kod nas. Scene sa simboličnim značenjem Pod ovim predstavama se podrazumevaju scene čije simbolično značenje dopunjuje i ilustruje različite detalje mitraističke teologije. potvrđuju predpostavku da je reč o mistima a ne bogovima. ili na gornjem delu okvira ikone u slučajevima kada gornji friz ne postoji.

verovatno su dačke legije donele sa sobom ove oltare. Najjužniji samostalni zavet potiče iz mitreja kod Prilepa. Pošto su takvi spomenici poznati u Dakiji. Najčešće su dedikacije Deo Invicto Mithrae i Deo Soli Invicto Mithrae. Na oba spomenika masivno telo zmije obavija stenu iz koje se bog rađa. Predstave na oltarima III mitreja su direktne ilustracije mitoloških tema: pomirenje Mitre i Sola. U ostalim mitrejima naše zemlje ovakvi spomenici nisu registrovani. Statuarni prikazi tauroktonije su takođe retki. figura Petrogena tj.on je veza ili posrednik tako označenog Sola i Mitre . U severozapadnom delu zemlje natpisne are su najbrojnije i grupisane su na široj teritoriji hramova iz Ptuja i Siska. Samostalni epigrafski spomenici su znatno češći u zapadnom delu Jugoslavije. Puna plastika Ostaci statua su retki. ukrašena ornamentom lozice koja izlazi iz kantarosa flankiranog dvema figurama ležećih pantera. ili su samo prenele uzore ovakvih spomenika koji su izrađivani u oblasti iz koje su one došle. Tamo su nađene 3 dekorisane are. U I mitreju nadjena su 4 oltara dekorisana različitim simboličnim predstavama: . Statua dadofora s oborenom buktinjom nađena je u mitreju u Jajcu. i fragmenti su nađeni u mitreju Biljanovca i u II i III mitreju Ptuja. koji u trorednom spiralnom namotaju obuhvata telo zmije. Nalazimo ih isključivo u većim mitrejima: u ptujskim. Možemo zaključiti da je za sve vreme trajanja mitraizma. do sredine 3. u Jajcu.sedmokraka zvezda iznad glave gavrana . U istočnom delu Jugoslavije oni su relativno retki.mladićke biste koje izlaze iz akantovog lišća označavaju simbolične likove Kautesa i Kautopatesa kojima su ovi oltari posvećeni Majstori svih spomenika I ptujskog mitreja radili su pod direktnim uticajem radionica u Akvileji. odakle potiče i najveći broj do danas poznatih mitreja. Deo Invicto Mithrae javlja se uglavnom na spomenicima iz dolina Dunava. 48 . U II mitreju Ptuja je registrovana samo jedna baza cilindričnog oblika. ova vrsta spomenika bila nepoznata lokalnim majstorima naših oblasti. pa se najjužnijim smatraju četiri zaveta koji pripadaju kumanovskim mitrejima (Biljanovce i Lopata). veka. Save i Drave. postavljene od legionara V i XIII legije. ili kao dopunski deo reljefnih odnosno statuarnih predstava. U Ptujskim hramovima imamo samo fragmente (baze sa ostacima nogu i delom oborene buktinje) koji potvrđuju nekadašnje postojanje ovih figura. Epigrafski zaveti na statuama se nalaze isključivo u okviru većih mitreja. ali je uništen. dok su u priobalskom pojasu Dalmacije nađena samo tri oltara. u Biljanovcu (fragment).petao stoji na kornjači . Na statui II mitreja stenu označava glatki cilindrični masiv. III mitrej je podignut ili proširen od dačkih legiona. Ova baza je nesumnjivo nosila statuu koja nije pronađena.Oltari koji su dekorisani simboličnim ili mitološkim scenama sreću se u mitraističkom materijalu naše zemlje isključivo u I i III mitreju Ptuja. gde Narona označava krajnju istočnu tačku na kojoj je registrovan samostalni epigrafski zavet. na delu Salona-Narona. scena rađanja. Epigrafski zaveti Epigrafske zavete ovog kulta srećemo kao samostalne dedikacije na oltarima i votivnim pločama. ukazuje na značajnu ulogu akvilejskog umetničkog centra kod nas. Veza tog spomenika sa skoro identičnom statuom iz Akvileje.ujedinjenje simbola solarnog i htonskog karaktera . Na natpisima se javljaju brojne varijante Mitrinog i Solovog imena. Na statui I mitreja rustičnost stene i bogat preplet zmijskog tela imaju dekorativni karakter. U nešto manjem broju srećemo ih duž šireg pojasa jadranske obale. Tu ih nalazimo uglavnom u Podunavlju.biste solarnih bogova . ili su odatle dovedeni. Statua Petrogena (koju Vil smatra obaveznim inventarom svakog mitreja) kod nas je otkrivena u I i II mitreju Ptuja. Svi ovi zaveti su datovani u period od sredine 2. Statua Mitre bikonosca nađena je u I mitreju u Ptuju.

Cavtatu. a iz Ražnja na tračko poreklo dedikanta. Jedan natpis iz Dalje upućuje na keltsko. Vratnicama. Odgovara periodu 3. To su: Rajanov Grič. Vratniku kod Melnice i Lopati kod Kumanova. veka. a oni su skoro po pravilu pripadali najnižim staležima koje su činili robovi. Soli Mithrae Deo i Deo Soli Mithrae je iz 3. na oltaru u Bioskom kod Užica i Rogatice. Zidani hramovi su više odgovarla zahtveima mitraističke religije rimskog perioda. Ograničena je na područje ptujskih i konjičkog mitreja. dok su speleji prihvatani samo kao nužnost koja je bila prouzrokovana ekonomskim stanjem vernika. ti stenoviti krševi otežanom pristupačnošću obezbeđivali su i potrebnu tajnost ovom mističnom kultu. 49 . Ptuju (tri mitreja. Prema načinu građenja. Modriču. razlikujemo četiri vrste svetilišta: 1. a kao rezultat tog rituala proizilazila je potreba da svetilišta budu podignuta u blizini izvora. Novopazarski Sandžak. Verovanja da su speleji rimskog perioda svetilišta koja više odgovaraju karakteru religije persijskog boga nego zidani hramovi.Deo Soli Invicto Mithrae teritorijalno je mnogo ograničenija od predhodne. Speleji su imali krupne nedostatke. kohorta I Belgarum.g. Ima Rimljana. Deo Invicto i Invicto Deo je iz prve polovine 3. Svetilišta Sa teritorije Jugoslavije poznato je oko 25 mitreja koji su locirani na osnovu arhitektonskih ostataka. koja nosi glavnu kultnu sliku. Najstariji mitraistički zaveti pojavljuju se oko sredine 2. Ali. Crkvici. što pokazuje da je ovde bilo vrlo mnogo poštovalaca ovog božanstva). Na natpisima se pominju legije V Macedonica i XIII Gemina (izgradili III ptujski mitrej). kohorta II Aurelia Dacorum. Pošto su pećine. Mile kod Jajca. Rogatici. a prilagoditi unutrašnjost pećine takvom planu nije bilo lako i uglavnom neizvodljivo. Poznata je uloga vode u kultnim ceremonijama Mitrinih misterija. Postojanje mitreja potvrđuje da su Mitrini vernici verski organizovani u svoje opštine. Zavete podižu robovi. oslobođenici. Način građenja mitreja. Ova konsekracija jedna je od najstarijih i javlja se uglavnom na spomenicima 2. Znamo da ih je bilo i u Viminacijumu. Mitreji su imali slobodu orijentacije. vernici su takva mesta maksimalno koristili. Invicto Mithrae je znatno ređe. Varijanta Mithrae Invicto javlja se u Celju. čuven je zbog reljefa koji je u njemu nađen). veka. Mali broj spomenika je zavetovan od sveštenika i prvodostojnika Mitrine vere. ali kanonski propisan plan osnove (sa neznatnim odstupanjima u svim provincijama Carstva). itd. do 4. zaključno sa 3. civili i oni sa počasnim funkcijama. a najmlađi potiču iz 4. Krševiti predeli Dalmacije pružali su mogućnost za korišćenje prirodnih prostora i zato je broj takvih svetilišta tamo najveći. Guberevcu. Hram je trebalo podići od minimalnih sredstava kojima su raspolagali vernici. oslobođenici. Soli Invicto Mithrae je iz prve polovine 3. na obali reke ili potoka. veka. Otvorena svetilišta – Podizana su obično u šumi i obeležena su samo vertikalnom stenom. Ilinjača. kod Prilepa (najjužniji od svih do sada poznatih mitreja u našoj zemlji). Grka i Orijentalaca. Svi mitreji pripadali su pojedinim romaniziranim naseljima. veka. Pritoci. Oni su mogli primiti ograničen broj vernika. Pored toga. veka. pa su verovatno isto izgledala i ostala. jer se pominju na tu nađenim natpisima. vekom. ili registrovani prema epigrafskim zavetima koji govore o njihovom podizanju. Položaj skoro svih naših mitreja je takav. Golubiću. Apozicija Deus ispred Mitrinog imena u najvećem broju slučajeva pripada periodu posle 180. pošto je proširivanje njihove unutrašnjosti često bilo nemoguće. Od domorodačkog stanovništva najbrojniji su Iliri. Zavete podižu vojnici i vojni funkcioneri. ali se možda samo izuzetno nalazi i na spomenicima koji su stariji od tog datuma. što znači da taj period možemo smatrati kao vreme najintenzivnijeg poštovanja ovog kulta na našem tlu. dok su u panonskoj ravnici hramovi morali biti veštački građeni. II Italica. veka. ona svetilišta koja su locirana prema natpisima nisu morala da se nalaze u blizini nalaza epigrafskih spomenika. Spomenici se nalaze samo u severnom delu zemlje. stene ili padine brega pojeftinjavale izgradnju. Mitreji su nađeni u: Konjicu (najbolje predstavlja izgled jednog takvog svetilišta. Jajcu. diktiran je u najvećoj meri uslovima terena. ala I civium Romanorum. verovatno da su imala čisto ekonomsku podlogu. veka. Najveći broj dedikacija je nastao od kraja 2. Nacionalno poreklo dedikanata je u većini slučajeva teško odrediti. niži činovnici ili vojnici. VII Claudia.

Nijedno od svetilišta prve tri grupe nije u potpunosti očuvano. Takve oltare imamo u svim ptujskim mitrejima. . Moglo je stati 20 do 25 vernika. kojima su uticaji dva kultna centra stizali na našu teritoriju: 1. 50 . metalni i keramički žišci. Biljanovac. fragmenti keramike. Najmlađi je mitrej u Jajcu. da bi se mogao rekonstruisati njegov izgled ili unutrašnji raspored. Pošto je put širenja mitraizma na Balkanu bio dvostruk. prvenstveno linijom Akvileja-Nauportos-Emona-Siscia ili Akvileja-EmonaCeleja-Poetovio-Karnuntum. Hronološke razlike između najstarijih mitraističkih spomenika istočne i zapadne grupe naše zemlje su minimalne i obuhvataju raspon od dve do tri decenije. Podizanje najvećeg broja svetilišta pada u period od kraja 2. sa izuzetkom mitreja u Jajcu. 4. prostorija mitreja kod nas je zastupljena samo kripta.Karakter nadzemnih hramova. . iz zgornje Pohanice. okolina Ksinca. Dakije i Trakije).2. a linija Modrič-Lisičići označava približno istočnu granicu u rasprostranjenosti ovog oblika na Balkanu. 3. ali ipak ukazuju na neistovremeni prodor kulta u ove dve oblasti. . .Svi hramovi su približno orijentisani zapad-istok (sem III ptujskog mitreja i speleja u Rožancu. Reč speleum je istovremeno upotrebljavana i za zidani i za pećinski mitrej.Trodelna podela glavne hale.Dimenzije mitreja bile su male.Ispod glavne kultne ikone skoro po pravilu je bio postavljen oltar. . put koji je stizao direktno sa Orijenta vodio je linijom podunavskog limesa. Siska i Solina.U kripti ili glavnoj sali svetilišta nalazi se kod ulaza jedan uski prostor čija dužina odgovara širini hrama. a gde nije bila sprovedena trodelna podela na bočne podije i centralni deo. Speleji – To su: spelej iz Močića. do sredine 3. sva navedena svetilišta prema svom unutrašnjem rasporedu reprodukuju opšte prihvaćen plan osnove. koja često ima i svoje predvorje. novčići. I pored izvesnih razlika u osnovama. kakve imamo u Ptuju dokazuje odsustvo stepeništa. nepouzdano locirana svetilišta iz Osijeka. odakle su vernici pristupali svojim mestima na podijima.Ulaz se otvara i na istočnoj i na zapadnoj strani. Dužne podija kreću se od 4 do 8 m. Gornje i Donje Mezije. Zapadnobalkanske provincije .karakteristike → Ikone pravougaonog oblika sa reljefno naglašenim lukom pećine. Mitrej u Konjicu je svetilište sa najdužim vremenom trajanja. Najstarije datovano Mitrino svetilište na teritoriji Jugoslavije je I ptujski mitrej. epigrafski zaveti. koji su orijentisani sever-jug). pa preko Dakije i Donje Mezije stizao na područje Gornje Mezije i Donje Panonije. okoline Prilepa. Rožnac. Taj deo nedostaje samo u II ptujskom mitreju. Posredstvom kultnog i zanatskog centra u Akvileji preneti su u zapadnobalkanske provincije. 2. Konjic. Nema ih u istočnobalkanskim provincijama (Donje Panonije. često jedan a nekada i više. ostaci spaljenih životinjskih kostiju. primećuju se razlike u njegovoj manifestaciji u zapadnobalkanskim i istočnobalkanskim provincijama. karakterističan za većinu Mitrinih svetilišta u Evropi. put koji je vodio preko Akvileje. Ti oltari su mogli slobodno da stoje u prostoru. To bi bila neka vrsta prilaznog platoa. ili biti vezani za zid koji nosi glavnu kultnu ikonu. veka. sve do Rajne. Hramovi-poluspeleji – Obimni zidovi prislanjali su se uz prirodne stene. dok su u Biljanovcu i Konjicu konstruisani ukopani mitreji. To su: Cavtat. odakle su elementi ove ikonografije prošireni na Gornju Panoniju i Dalmaciju. . Lopate. a broj stepenika označava dubinu njihovog ukopavanja u odnosu na prvobitni nivo terena. ipak su se vernici sa teritorije naše zemlje pridržavali ustaljenih pravila orijentacije. Rogatica. puna plastika. onaj koji se pominje u natpisu iz Vratnika kod Senja. Jajce. .Od svih pomenutih delova tj. ili su oni koristili stenama zatvoren prostor natkriven samo veštački podignutim krovom. Ovakvi oblici javljaju se u Akvileji i zapadno od nje. Pokretni inventar u hramovima čine: reljefi. što je diktirano uslovima terena. I pored slobode u orijentaciji koja izdvaja mitreje iz grupe ostalih kultnih građevina rimskog perioda. što predstavlja osnovno pravilo u unutrašnjoj arhitekturi Mitrinih hramova sprovedena je i na našem terenu. kada im je to dozvoljavala konfiguracija terena: . tako što su ozidani u vidu banka sa pravougaonim ispustom na srednjem delu. Ruše. Zidani hramovi – To su: Ptuj. Dva pravca širenja mitraizma kod nas U toku širenja mitraizma postojala su dva puta.

Ova pojava je kod nas zabeležena samo u Gornjoj Meziji. Istočnobalkanske provincije – karakteristike → Ikone trapezoidnog i ovalnog oblika. U Solinu je zabeležena predstava Okeana u sklopu solarne trijade.vojnici 51 . do 156.g. koji je od sredine 3. U italskim i zapadnim provincijama Carstva sreću se ikone sa prikazom oltara. bio izrazito vojničko svetilište). Predstava Okeana. jer imaju skoro isključivo grčka i rimska imena. Tako je sredina 2. vreme najranije pojave mitraizma u zapadnom delu naše zemlje. Kultni centar istočne grupe na teritoriji Jugoslavije nije pronađen. Kako se njastariji spomenici naše zemlje vezuju za robove i oslobodjenike koji su radili u carinskoj službi. One su i ovde relativno retke. Na ikonama iz Biljanovca. Na ikonama iz Dupljana i Siska on se javlja kao dopuna uz scenu rađanja.v. Sedam oltara u ustaljenom broju i rasporedu (7 oltara između gornjeg friza i glavne scene misli se da predstavljaju 7 planeta ili zodijačkih znakova). Nema ih u zapadnobalkanskim provincijama. među kojima većinu čine oni koji su bili na službi u ilirskoj carini (publicum portorii Illyrici).g. Dedikanti su u najviše slučajeva: . i T. možemo predpostaviti da su upravo oni preneli kult boga Mitre na naše tle. nijedan spomenik u balkanskim provincijama nije registrovao obred bičevanja. Kultni centri zapadne grupe na teritoriji Jugoslavije: . Najstariji spomenici istočne grupe su registrovani u Ravni i Kumanovu. a ne pripadnici vojnih jedinica. koji je bio rob carinske službe.u provinciji Dalmaciji kultni centri su bili u Solinu i Konjicu. već robovima i oslobođenicima koji su bili uključeni u administrativni aparat provincije. u kombinaciji sa gornjim frizom. Iulius Saturninus. Najranija pojava mitraizma u našoj zemlji ne može se vezati za vojsku. Najstariji spomenici u zapadnom delu naše zemlje zabeleženi su u Ptuju i Vratniku kod Senja (tu su hramovi). koja je prema ustaljenom mišljenju nosilac ovog kulta. što bi ukazivalo na ritualni obred bičevanja u verskim ceremonijama mitraizma. Zakup nad ilirskom carinom (Publicum portorium Illyricum) držali su. Trakiji i Dakiji.Za prikaz sporednih scena koriste se bočna polja ikone. Ovde se javlja pod uticajem verskih i zanatskih centara Donje Mezije.g. C. Dedikanti na natpisima iz naše zemlje su stranci. od Apolonidesa. Sabinus Veranus. Oba zaveta iz Kumanova su postavljena 211. jer su oni postavili najstarije zavete kod nas.v. Q. Siska i Ragodeša on se javlja kao dopuna apoteoze. Antonius Rufus.v. Biljanovcima i Osjeku. gde su registrovana tri mitreja. gde simboliše mitsku reku na čijim je obalama Mitra došao na svet.-169. dokumentovana je uglavnom u istočnobalkanskim provincijama. Pedum u ruci jednog ili oba dadofora. Zavet iz Ravne postavljen je 161.g. to je potvrđeno činjenicom da su od oko 200 spomenika ovog kulta kod nas. Nema ih u zapadnobalkanskim provincijama. desetak podigla vojna lica . ali se tamo po obliku i položaju razlikuje od predstave peduma u obe Mezije. Dedikanti Iz nomenklature dedikanata se vidi da primarna uloga u širenju Mitraizma ne pripada vojsci.u provinciji Gornjoj Panoniji kultni centar bio je u Ptuju. Potvrda za ovakav zaključak je činjenica da su u celokupnom mitraističkom materijalu naše zemlje (preko 200 spomenika) samo 14 zaveta postavili vojnici (5 od njih su zaveti iz III ptujskog mitreja. U zapadnim provincijama Carstva pedum se sreće jedino u grupi rajnskih i britanskih spomenika. Samo na dve ikone iz zapadnog dela Jugoslavije (Ptuj i Ruše) javlja se bič kao dopunski atribut levog dadofora. Veza Okeana sa scenom rađanja ili apoteoze. Oni predstavljaju zavete robova ili oslobođenika. ali su one retke i ukazuju na nerazumevanje simbolike. gde je mitraizam trajao i u prvim godinama 5. dok je u ostalim provincijama nepoznata. Ni jedan vojnički zavet nije postavljen u vreme prve pojave mitraizma na našem tlu. koji su radili u birou trojice zakupnika ilirske carine. kao dopuna solarne trijade je karakteristika italskih i zapadnobalkanskih ikona. od 147. kao dopunski atribut uz buktinju ili kao atribut koji je potpuno isključio baklju. jer je broj oltara promenljiv (nekada i do deset). Ovakvi oblici javljaju se kod monumentalnih ikona italske i rajnske grupe spomenika. Sem ova dva. Direktne uzore za ovu pojavu kod nas trebalo bi potražiti u Karnuntumu. već za robove carinske službe u provincijama. Ikone sa oltarima nađene su u Sisku.robovi (skoro uvek imaju grčka imena). Nema ih u istočnobalkanskim provincijama. najstarije spomenike su podigli upravo robovi carinske službe. a predpostavljeno je i postojanje četvrtog . i ne treba ga očekivati. Taj motiv (a verovatno i taj deo obreda) je poznat samo u zapadnim provincijama Carstva. To nam potvrđuju i njihova zanimanja. Ikone sa donjim frizom. ili Dakije. a mesto na ikoni nije ustaljeno.

Preneli su ga u Italiju zarobljenici koje je tu doveo Pompej 67. Samo oni su se okupljali u hramovima. Pošto neposvećeni nisu imali pristup u hram.v. međutim. ali nismo u stanju odrediti tačno vreme. Kultovi Jupitera. Tu spadaju veoma brojne pristalice ove vere. Veliki broj spomenika ukazuje i na mnogo vernika. Religiozna politika dinastije Severa dovela je kult do vrhunca moći sredinom 3.pne. Vreme najintenzivnijeg širenja mitraizma kod nas je kraj 2.oslobođenici . U drugoj polovini 3. dobio je punu podršku imperatora. Poznato je da je vojska širila orijentalne kultove.ne.g. tzv.trgovci .vojni činovnici Među dedikantima ima uglednih ljudi. Izgleda da je on postojao već u prvim decenije 2. je period naglog propadanja mitraizma. kada su tu došle legije koje su ranije ratovale na Orijentu.. Aurelijanova politika je ostvarila pokušaje predhodnih imperatora i istakla je Sola kao jedinog. daleko od hrišćanskih centara (kao što je Konjic). Hronološki podatci Kult boga Mitre je došao u Rim zajedno sa kultom boga Dolihena. Veorvanja u besmrtnost duše i teoriju uskrsnuća stekla su svoje pristalice ne samo u krugu Mitrinih vernika.v. svemoćnog i vidljivog boga. 4. samo bez prava da budu posvećene u njegove misterije. a to su ikone iz Konjica. Jajca. Oni koji nisu bili posvećeni u misterije mitraizma. Verovatno se tada ili nešto kasnije javljaju Mitrine pristalice i u našoj zemlji. aedilis) .g.v.ne (početak vladavine Vespazijana) XIV legija je prenela Mitrin kult u Karnuntum. 52 .. koja je u Dalju bila stacionirana nakon bojeva u Dakiji. još u 1. Marsa i Serapisa postale su tada lokalne manifestacije jedinog ili vrhovnog boga Sola. Najmlađi pouzdano datovani zaveti potiču iz 4. Podunavski konjanici. 3. hrišćanstvo je savladalo mitraizam i tada su se još malo u zabačenim krajevima.v. Mitraizam je postao prva među paganskim religijama. kao jedina religija koja se organizovano i kontrolisano sprovodila i u Rimu i u provincijama. izbio u prvi plan. oni su se verovatno obraćali bogu u privatnim kapelama ili je on poštovan u krugu porodičnih zajednica. jedan iz 244. pa su Rimljani stupili u bliži dodir s Mitrinim pristalicama već sredinom 1.g.v.v.pne. o čemu svedoči Trajanov novac pronađen u mitreju u Konjicu.ne.v. rimski logor na Dunavu u blizini današnjeg Beča. Dva datirana natpisa su iz 211. Zahvaljujući velikom broju vernika mitraizam (najmasovnije prihvaćen među orijentalnim religijama) je uspeo da se održi i u trenutku kada su ostale paganske religije bile potisnute od hrišćanstva. a samo je Mitra kao Solov izaslanik produžio svoju tradiciju i nastavio da učvršćuje put ka monoteizmu. i prva polovina 3.v. misti. U tom periodu rimska religija se usmerila ka monoteizmu. dakle u neposrednu blizinu naše zemlje. Prozora. i pored velikog broja hramova samo nekoliko natpisa spominje sveštenike Dedikanata je bilo i među drugim društvenim slojevima raznog zanimanja: . a Mitrin kult kao deo solarne teologije. Naklonost Komoda prema mitraizmu doprinela je njegovom bržem i mirnijem jačanju širom celog Carstva. moguće je da su i one bile vernice boga Mitre. Međutim. te nije čudno da se i jedan domorodac vojnik nađe među pristalicama ovog iranskog božanstva.visokih funkcionera . Mitraizam je u drugoj polovini 3. Na području Panonije se prvo ustalio u gradovima raspoređenim uz Dunav. U grupi Mitrinih vernika razlikuju se dve kategorije: 2.v. okupljali mitraisti. Već 71. Plemenščine i Potoka.opštinskih časnika (decurio. Njihov broj nije mogao biti velik. Na taj način je deifikacija živog imperatora stekla oslonac u religiji. Oni koji su bili posvećeni u mistrije.g.upravni i administrativni službenici Samo jedan dedikant ima domaće ime Pines. pripadnika visokog staleža: . ali je on bio vojnik. već i u religijama drugih bogova kao što su npr. jer su njegova teološka načela bila podjednako bliska i Rimljanima i romaniziranim vravarima. naročito Mitrin. U panonski deo naše zemlje ovaj klut su uveli pripadniic ale I civium Romanorum.v. U 4.v. po završenom ratu sa piratima. Nijedna dedikacija Mitri ne potiče od žene. Mitraizam se počeo širiti po evropskim provincijama Rimskog Carstva tek krajem 1.sveštenika (augustalis). pa je sasvim verovatno da su one bile isključene iz njegovog kulta. ili 72.v.

do prvih godina 5. postavljene jedna nad drugom. levo Sol i desno Luna. Sa strana su stupovi koji pridržavaju luk koji se nadvio iznad scene. a kod nas nema ni jedne analogije. To bi značilo da su revers slike mogli videti samo odabrani vernici. Možda je svaka strana imala posebnu ulogu u liturgiji. i to na posebnim obredima kojima nisu mogli prisustvovati svi vernici. Isperd njih je sto na kojem se vide kolačići. Mitrin kult u drugim zemljama Potvrde Mitrinog kulta su poznate u velikom broju i u drugim zemljama. razdvojene figurom ležećeg Okeana.v. predstavljene su simetrično postavljene biste solarnih božanstava. ali dalje sledi građevina sa zabatom i protomom bika u ulaznom delu. koje se upravljaju ka njegovom recipijentu. Osobe bliže stupovima na glavi imaju životinjsku masku. Na desnoj gornjoj strani vidimo nekog mladića kako stoji ispred žrtvenika na kome se vidi žrtveni plamen.v. U levom donjem uglu je Mitra na biku. Ikona iz Siska prikazana je u medaljonu čiji kružni okvir ispunjavaju znaci Zodijaka. dva iz Italije. bez sumnje. Ove slike sa reversa značajne su za upoznavanje liturgije Mitrinog kulta. kao što je slučaj sa spomenicima iz Germanije. dva pastira i figura Okeana. prikazana scena u gornjem frizu potpuno je različita od svih navedenih ikona. tako da su za sporedne scene ostali sloboni samo bočni prostori. a ispod Lune scena Mitrinog rađanja. sve do 5. lav ili pas. za period od sredine 3. Na donjoj strani vidimo figuru muškarca koji je uprtio ovna na leđa. Novac Arkadija. Ikona iz Močića prikazuje trenutak hvatanja bika i primanje naloga za izvršenje žrtve. Sve ikone naše zemlje reprodukuju ustaljeni obrazac. Prema stolu. držeći ga za zadnje noge. Na sredini prostorije je klina presvučena ovnujskim runom. približno određuje vreme napuštanja svetilišta. nalazimo analogije na području Panonije i Germanije. kao najmađi. prikazuje početak kultnog blagovanja. Predstave sa konjičkog reljefa nisu posebno uokvirene.v. Neki reljefi kod nas Na ikoni iz Tekije. Na suprotnoj strani je opet jedna takva osoba. Ne zna se da li se reljef okretao. ili je stajao na sredini prostorije čineći tako dve cele. i s leve i s desne strane kreću po dve osobe sa ispruženim rukama ispred sebe. Jedina razlika između jednih i drugih jeste u postavi dodatnih predstava i u načinu njihovog prikazivanja. odnosno gozbu samih vernika. Reljefi s dve slike poznati su još iz Lederhajma. Ni u jednoj balkanskoj provinciji Carstva nije nađen spomenik koji reprodukuje ovakvu ikonografsku temu.) je oslikan s obe strane. koji ilustruje trenutak ubijanja bika. Veza konjičkog reljefa sa Podunavljem može se videti i po prizoru žrtvenika na kojem plamti plamen i po pojavi Mitre taurofora. koje se u nizu ređaju jedna ispod druge. Ikona iz Solina je usamljena po obliku i tretmanu sporednih scena. a ispod ovih delfin i škorpion. Prva osoba do stola s leve strane u rukama drži riton. Na suprotnoj strani je bila još jedna scena. 53 . Druga strana reljefa ima ovaj sadržaj: čitava scena je zatvorena u jedan oivičen prostor. u kojoj se primećuje opet neki mladić u pokretu nalevo. a u desnom ležeći Okean. Ova scena. jedan loše sačuvan u Gardunu kod Sinja. Ovakvi reljefi imali su dvojaku funkciju u kultnom obredu. Znači da se kult kod nas zadržao vrlo dugo. Levo od stola prikazana je u čučećem položaju neka životinja. Za spomenik iz Konjca.v. druga drugima. ulomak iz Kastelo di Tueno. I ovde su prikazane scene stvaranje vode i bika u čamcu. i to tako da je jedna slika bila određena jednim vernicima. ali zbog oštećenosti tog dela scena nije jasna. Na svakom od ovih prostora prikazane su po tri predstave.Nezna se tačno kada se mitraizam u našoj zemlji izgubio. Prikaz sporednih scena je dosta retka pojava. pa su se u određenom trenutku te slike okretale vernicima. Ovakva dekoracija veoma je retka. Ispred građevine je prikaz sedam oltara. Ispod njihovih bista su puž i gušter. Konjički mitrej je najmlađe svetilište. Na prstenastom okviru koji okružuje u medaljonu prikazanu scenu tauroktonije. jedan iz Portugalije. Hronološki sređeni novac iz konjičkog mitreja ukazuje na postojanje kontinuiteta u životu hrama. U gornjim poljima su biste solarnih bogova. Ispod Sola je Mitra bikonosac. Razlog tome su izolovanost i zaostalost ovog područja i prirodni geografski uslovi. Za njom sede dve muške osobe. Zatim tri životinje u trku. desna neku zdelu. U sredini donjeg dela postavljen je kantaros flankiran dvema zmijama. Reljef iz Močića u potpunosti odstupa od ustaljene ikonografske šeme. Reljef iz Konjica (4. ali na leđima nosi vepra. Prečnik medaljona zajedno sa okvirnim delom zahvata celu visinu ploče. Scena s prednje strane kompozicijski donekle odudara od tipiziranih predstava s ovom scenom.

Uliensi. Nemeza je kći Noći i prisutna je na svim mestima na kojima se krši Pravda (Temida). Dardagana kod Zvornika. Nezna se da li je do toga došlo greškom klesara. Reljef iz Konjica – Reljefna predstava je i na jednoj i na drugoj strani. pa više izgleda da je sve skupa jednostavno nabacano. Nemeza je stroga i devičanska boginja. Nemezu prati Stid (Aidos). ali je Zevs uspeo da uzburka vodu jureći je na kraj sveta. Majstor je verovatno bio amater. 6 kultnih slika . Soli. likovi su dati pravilno i proporcionalno. Jajca. a potom završna formula. Reljefne ploče potiču iz Pritoke kod Bihaća. Jajca – Scene su potpune. Vratnica kod Lisičića. Potoka kod Mostara. Pitanja 1.U mnogim gradovima gradovima duž Rajne nađeni su brojni spomenici. zašto? (Mitraizam je dozvoljavao kult imperatora. Augusto. Crkvice. što predstavlja jednu od varijanata njegovog imena kakve nalazimo na spomenicima u drugim zemljama. Nakon posvetne formule. reljefi i mitreji. ili nekom drugom kombinacijom. 2. te se po tome vidi da predstavljaju dela bolje izrade. Zevs je želeo da zadobije njenu ljubav. Glavni sadržaj je ubijanje svetog bika od strane Mitre. Od ukupno 16 Mitrinih natpisa. ali je ona od njega bežala preko kopna i mora. Scene su kitnjaste. a hrišćanstvo samo Hrista zato se mitraizam poštovao u vojsci) 14. ali mu to nije pošlo za rukom. zatim sledi nomenklatura dedikanta. Tamo je u Strazburu otkriveno jedno svetilište iz 3. a Zevs ju je tada u vidu labuda. Vojska je bila glavni prenosilac kulta. Sve scene su kompozicijski potpune. Vratnice. O jakom širenju kulta na području Rajne svedoči činjenica da su ga primila i neka varvarska plemena (Batavi. ali su one od gore navedenih reljefa. Putem trgovačkih i vojnih veza. i jednostavno je pokušao imitirati neki reljef. i dodatak Sacrum. s neznatnim varijacijama.3 sa tekstom i 3 samo sa slikom) Mitrinih spomenika. Reljef iz Dardagane kod Zvornika – Krajnje nemaran i nestručan rad. likovi sumarno prikazani. U Italiji se njegove potvrde susreću na prostoru od Kalabrije do Alpa. nađeni su brojni žrtvenici. Svi likovi su dati sučelice. Rogatice. na 5 se navodi Mitrino ime. to je obično pro salute. a kasnije personifikacija pravedne srdžbe protiv svega što remeti red i ravnotežu u prirodi. ΝΕΜΕΖΑ Legenda U grčkoj mitologiji najpre apstraktni pojam koji označava dodeljivanje onoga što nekom pripada. Jajca. te na prvi pogled jedva da se može primetiti da se radi o Mitrinoj sceni. navodi se zbog čega se spomenik podiže. Starog Sela kod Glamoča. a kad se ljudski rod bude sasvim iskvario. Epigrafski nalazi potiču iz Pritoke kod Bihaća. Golubića kod Bihaća. To je Meteri. mada se majstor trudio da stvori kod gledaoca što jači vizuelni efekat i ništa nije izostavio. Mitrin kult je prodro sa kontinenta u Britaniju.v. Konjica i Vratnice kod Lisičića. preobražavajući se pri tom u razne životinje. do Okeana. Tekstom su propraćeni spomenici iz Crkvine. Konjica. sustigao i sjedinio se s njom. svi skupa su zbijeni u jednu hrpu. 54 . Analizirajući reljefne spomenike sa aspekta kvaliteta tehničke izrade. Na kopnu se Nemeza preobrazila u gusku. Spomenici sa reljefnim predstavama izrađeni su po obrascu po kome su izrađeni takvi spomenici širom sveta. njegovo zanimanje. ili je reč o nekom stranom uticaju. Deo. U mitreju u mestu Sentinumu pronađena je lista jednog mitričkog udruženja. Mitrini spomenici u Bosni Na području Bosne imamo 16 (9 epigrafskih ara. Konjica. Ploče iz Pritoka. U većini slučajeva posveta počinje sa Deo invicto soli Mithrae. Skelana. U moru se pretvorila u ribu. Crkvina kod Bihaća.). Na dva spomenika iz doline Neretve nalazimo posebnu varijantu njegovog imena. 3. a samo se na severu zemlje nalazi nešto ređe. Uz Mitrino ime javljaju se četiri njegova epiteta: Invicto. te dve boginje napustiće zemlju i vratiće se na Olimp među bogove. kvalitetno lošije izrađene. čiji su dedikanti bili uglavnom vojna lica. možemo ih svrstati u tri grupe: 1. U severnoj Africi u mnogim gradovima (naročito lučkim) i selima. i dr. Sa Rajne je kult prešao u Galiju.

Nemeza je božanstvo srodno mojrama. amfiteatrima i hipodromima. pa su brojni nalazi njoj posvećenih spomenika (votivni natpisi i reljefi). Kod Grka. Uvek u blizini prestupnika. okrenute jedna drugoj. Skarbantij. spominje ovu boginju pod imenom Ultrix Augusta. u Smirni – U Smirni su poštovane dve Nemeze. Mogu biti prikazane dve Nemeze. Na novcu se retko javlja. ona se poštovala kao čuvarica i nadglednica svakog reda i poretka. točak. Nemeza se pominje u mitovima o smrtnicima koji su se uzoholili zbog svoje lepote. poštovala se i kao božanstvo s drugim funkcijama. i kao božanstvo svemirske ravnoteže. Šćitarjevu kod Zagreba. koji su Persijanci. Nemeza je posebno bila poštovana u oblastima koje su naseljavali Jonci. Na natpisima ona se naziva Augusta. sigurni u svoju pobedu nad Grcima. zaštitnici gladijatora i drugih boraca u areni. Dea. mač. Beneficijarije Gaj Valerije Valerijan. a drži kaducej. ili uzdu. Savarij. U helenističko-rimskoj epohi. gde su se nalazila razna obrtna uruženja. u Atici. itd). što znači da su tu verovatno bile i njene kapele. Na grčkom novcu je češća. na natpisu are koju je podigao u Stobima za carevo zdravlje. Kult Nemeze kod nas Kult Nemeze kod nas bio je dosta raširen. Posebno je poštovana kao boginja agona. U pozorištu u Stobima i u amfiteatru u Solinu nađene su dedikacije Nemezi. pod uticajem religioznog sinkretizma postaje univerzalno božanstvo srodno Kibeli. koja bdi nad pravilima igre i obezbeđuje ili uskraćuje pobedu. Posebno su je poštovali vojnici. Ljubljani. kada se njen kult proširio u druge zemlje. Regina. Bila je omiljena kod građana raznih slojeva i zanimanja. Viminacijumu i Akvinkumu. U Carsko doba bila je omiljena u trupama. Kostolcu. Kosovskoj Mitrovici itd. Karnuntum. Kasnije. uzde. bogatstva ili snage i usudili se da se suprotstave i bogovima. posebno Lahesi. Kult Nemeze Kao boginja koja kažnjava taštinu i oholost. Sancta. ali i druge nacionalnosti. Zbog toga su njene statue često postavljane u gimnazijama. jer ona daje pobedu na bojnom polju kao Fortuna Tyche. sledi ih. a njena osveta je brza. Čovek koga zadesi preterana sreća treba da je odobrovolji žrtvama. Potvrde njenog kulta nađene su uglavnom u velikim gradovima. Kultna statua u Ramnuntu. Kao boginji agona. koji je od najbogatijeg i najmoćnijeg čoveka za tren postao najveći nesrećnik. U njoj se objedinjuju funkcije Dike i Tihe. Ponekad joj je haljina prikazana skupljena na prsima i pada niz telo. koje je Nemeza ostavila u močvari. da srećnika unesreći i da zlo pretvori u najveće dobro. doneli da od njega načine pobednički spomenik. Može držati kesu. kao u: Sremskoj Mitrovici. Opominje ljude na umerenost i prati sve što se dešava. gde su nađene brojne posvete i spomenici (Akvinkum. Tog jajaeta se domogla Tindarejeva supruga Leda i iz njega je rođena lepa Helena. oslobođenici i robovi. Atributi Teraziije. luk i strela. sa zmijom kod noge. što je latinski prevod njenog imena. 55 . Adrasteji i Izidi. i blisko erinijama. delo Fidijinog učenika Agorakrita s Para: Nemeza s granom jabuke i zdelom u rukama Poznato je nekoliko reljefnih predstava na kojima je boginja okarakterisana raznim atributima.Iz te veze nastalo je divno plavo jaje. Virunum. Dedikanti su: Grci ili helenizovani Orijentalci (naseljeni u rudarskim područjima Bosne). Ostaci Nemezinog hrama utvrđeni su u Sremskoj Mitrovici. jer ako to ne učini može da doživi sudbinu Kreza. pozorišta i amfiteatara. posvećena joj je kapelica pored arena. kćerke Noći 2. Sve promene na svetu. Dva najpoznatija središta njenog kulta nalazila su se: 1. kao i u životu čoveka s njom su povezane. sistrum. Njen kult naročito je razvijen i poštovan u podunavskim provincijama. Teurnij. što pokazuje da je na tim mestima ona bila boginja agona. Neki od ovih natpisa nađeni su pored pozorišta u Solinu i Stobima. u Ramnuntu – Nemeza iz Ramnunta smatrana je Okeanovom kćerkom Čuvena kultna statua u Ramnuntu bila je izrađena od bloka parskog mermera. bič. Može naglo da izmeni ljudsku sudbinu. Ikonografija U likovnoj umetnosti Nemeza je retko predstavljana.

pne.pne. i to osobito posvećenih boginji Terra Mater. koji je sebe smatrao boginjinim ljubimcem. Pitanja 1. Ime dedikanta (Ianuarius) ukazuje da bi to mogao biti neki Italik.pne 2. Može biti prikazana u kombinaciji sa Kupidonom. Ako su joj posvete podizali kao boginji agona.v. rimske države i naroda. Posveta počinje boginjinim imenom. gde ona drži malu figuru Viktorije. kako pokazuju nalazi iz Salone i Stobija. romanizovani provincijalc. Šta znači prst na ustima? (Tajna. aprila. Pompej joj je pridodao funkcije pobedničke boginje (V. u prvoj polovini 3. ispred Kvirinalskih vrata. Pred kraj Republike i u doba Carstva. U Pompejima boginja je smatrana zaštitnicom grada. 181. Diktator Sula. 3. spomenuti kolegij se verovatno odnosi na udruženje rudara. kako se radi o gračkom božanstvu. tu se navode drugi razlozi. Felix). i izjednačili je sa Venerom. povodom incesta tri vestalke.Područje Sane i Japre dalo je veći broj spomenika kultno-votivnog karaktera. . poštovanu na planini Eriks. pa bi se prema tome i ovaj naš spomenik mogao staviti u 3.g.g. Venera je u Laciju imala dva svetilišta: jedno u blizini Ardeje i jedno u Laviniju. Posvete se podižu u nečije zdravlje ili čast. koje prati epitet Pia. do 268. tu je Venera poštovana pod imenom Verticordia. ispred svoga društva ex corpore. Ikonografija Prikazana je uvek obučena. gladijatori i drugi borci u areni. Kult Venere kod nas Nalazi ove boginje su nešto ređi na tlu naše zemlje. kupana je boginjina statua. . Ti spomenici datovani su od 201. kao što je slučaj i na drugim spomenicima s ovog područja.pne. osobito collegium fabrum et centonariorum. u vreme ratovanja sa Hanibalom. podignut je 114. sa tekstom od sedam redova.1. vidi se da potiče iz vremena kada se u ovim krajevima odvijala intenzivna rudarska aktivnost. Julije Cezar ju je stavljao na svoj novac. odnosno rimska boginja lepote i ljubavi. većinom carevo ili u čast nekog udruženja. Ali. mogli bismo predpostaviti da je taj dedikant ustvari Grk ili helenizovani Orijentalac. U Rimu su u njenu čast sagrađena tri hrama: 1. ćutanje) 15. uveo je kult Venere kao boginje sreće (V. a ponekad ima šlem ili drži skiptar. tj.g.g. i razna obrtna udruženja. U starom Majdanu kod Prijedora.Kako se i ovde spominje udruženje i vilik. a i u tekstu se navodi viši rudarski službenik (vilicus).v.v.Analiza tehnike pisma ovog spomenika ukazuje da se on može datovati u 3. vrtova i drveća. 56 . ponekad drži jabuku. nađena je epigrafska ara bolje izrade. uživala je največi ugled Venus Genetrix. kojima po tekstualnom sadržaju potpuno odgovara sadržaj ovog spomenika. Cezar je toj boginji podigao hram na novosagrađenom forumu. podiže ovu aru u čast kolegija i vilika koji se takođe zvao Januarije. na godišnjicu osvećenja hrama . ili neke prateće delatnosti. U 3. Kako se radi o rudarskom području. Datovanje: . i ako uzmemo u obzir činjenicu da su se na području Sane i Japre naseljavali mnogi Grci i Orijentalci. u onim slučajevima gde je polunaga i delimično leđima okrenuta ka posmatraču. na Kapitolu. ali ih ima. Victrix). Najstariji njeni hramovi u Rimu nalazili su se gaju boginje Libitine i kod Velikog cirka. Od tog vremena Venera je poštovana i kao boginja lepote i ljubavi. Dalje kaže da izvesni Ianuarie. a matrone su pristupale ritualu kupanja Vremenom je Venera dobila nove funkcije.v. 215. pramajka roda Julijevaca. Rimljani su upoznali Afroditu. VENERA Kult Venere Italska boginja cvetanja prirode.Njeni poklonici su bili i oslobođenici.

jer je stil svojstven jednom dužem periodu. Reljefna predstava iz Buturovića Polja kod Konjica – Skoro identičan prikaz boginje kao na statui. Victrix. Na natpisima ona ima epitete Augusta.ne (što dokazuje i ostali materijal nađen sa ovim spomenikom na istom mestu). Smatran je i božanstvom šuma. koja takođe u podignutoj desnoj ruci drži plašt. Epigrafske posvete ovoj boginji u našoj zemlji su dosta brojne. otraga ima skupljen plašt koji je ovila oko ruke. Na ovim spomenicima Venera se spominje sa raznim epitetima: Augusta. iz Prozora kod Otočca potiče ulomak Venerinog kipa. a u desnoj jabuku. Na nalazu iz Drezdena Venera se od naše razlikuje po tome što u levoj ruci drži jabuku. Grčkog porekla je možda i boginja koja ima epitet Bacca (taj epitet je izgleda απας λεγομενον). Mogla je služiti u nekoj kući kao ukras. Možda je pripadala kultnom objektu. koji se često nalaze u Mitrinom kultu. ili kao kultni predmet u kapeli. Bacca. Nije izvesno da li se na jednom natpisu iz Čitluka spominje Venera Genetrix. i drugih manifestacija bila je poštovana od svih slojeva stanovništva. Sa Venerom identifikovana je grčka Afrodita Pelagia. odakle potiče najveći broj spomenika njenog kulta. jer je natpis na početku oštećen. jer su se u oba mesta nalazila značajnija rimska naselja sa razvijenim tržištem pa je tu živeo veći broj Rimljana iz drugih provincija. Verovatno je jedan njen hram bio i u Saloni. bog neobrađene zemlje i međa koje dele polja od šuma. a iza leđa plašt. iz Cavtata potiče nalaz na kome boginja levom rukom drži plašt. Da li postoji veza između imperijalnog kulta i kulta Venere? 16. 2. Ona je naga. rimska Venera je izjednačena s nekim ženskim epihorskim božanstvom. Patrica. 3. Venera je imala hram i sveštenika na Korčuli. iz okoline Ćuprije 4. Kao boginja prolećne vegetacije. Domaće je proizvodnje. Slični nalazi Venerinog kulta kod nas: 1. Za datiranje nam može poslužiti stilska obrada ovih spomenika. levu ruku oslonila je na mali stubić koji se završava ljudskom glavom. iz Zaklopače. Reljef ima sve odlike stila 1. kao i stranci. 57 . iz Niša 5. Najbrojnije su u Dalmaciji (Salona. ili 2. iza sebe ima raširen plašt i uzdignutu kosu. ljubavi. koji nije raširen kao u našem slučaju nego je skupljen i prebačen preko leve ruke. na glavi visoku uzdignutu kosu. Particu. Verovatno uvoz. Može biti da je to dedikacija Petrae Genetrici. Skradin. Danilo).Javlja se u kultnoj zajednici samo sa Vulkanom. Iz drugih provincija potiču slični nalazi Venerinog kulta. itd. To bi objasnilo pojavu većeg broja posveta ovoj rimskoj boginji na području naše zemlje. zatim u severnoj Hrvatskoj i Sloveniji. Split. Figuricu je malo teže datovati. a naročito od žena. stada i sveg rastinja. Mađarskoj itd. 2. Kao grčka Afrodita Pelagia. Prizivan je istovremeno sa Cererom i Liberom.v. To bi značilo da su Iliri imali jedno božanstvo istih ili sličnih svojstava kao rimska Venera. Ne zna se ko su bili dedikanti. nad kojim je kasnije izvršena interpretatio Romana (Venus-Iria. Sličnih nalaza ima još u Bugarskoj. pa je često poistovećivan sa Faunom ili Panom. Verovatno su to bile žene. i to prvenstveno u Dalmaciji. Pitanja 1. Bronzana statueta iz Crnog Luga kod Bosanskog Grahova – Prikazuje boginju nagu. Spomenici kod nas Iz Bosne potiču dva spomenika: 1. Venus-Anzotica). KULT SILVANA I NIMFI U PANONIJI I DALMACIJI Kult Silvana Rimsko božanstvo. Na nekoliko spomenika iz Dalmacije i Istre. braka. Victrix. Čitluci. Mogli su biti domaći. Pelagia. Bacca. Hram Vulkana i Venere konstatovan je u Ptuju. Dedikante ovog kulta moramo prvenstveno tražiti među ženama.

Jedanput godišnje seljaci su Marsu i Silvanu žrtvovali meso. pas.Domesticus). Ikonografija Prikazivan je kao snažan bradat muškarac.. drugi koji bdi nad stadima (S.On je i bog lova i zaštitnik seoskih poseda (S. Kasnije je Silvan poštovan po vrtovima. On se naziva Augustus. Vilicus. isključene iz njegovog kulta u Italiji. Srbiju. Možda je i to keltsko božanstvo. Njegova omiljena boravišta su čestari i polja. seoskim vilama i šumama.Vilicus). Messor. Kraj njegovih nogu često je prikazivan pas. Prema Silvanovim epitetima iz Galije izgleda da je tu neko kelstsko božanstvo identifikovano sa njim. Najčešće je nag. Oni su slobodni i ugledni ljudi. sa kozijim krznom prebačenim preko desnog ramena. Samo u jednom slučaju možemo utvrditi da je u pitannju Keltski bog. Silvan je omiljeno božanstvo domorodaca rimskih provincija. jer su Silvanovi epiteti u najviše slučajeva latinske reči. Communis. Prikazuje se sam. pedum. nađenoj u Sisku. jer to može biti i od Silvani i od Silvanae.. stablo. To nije slučaj i sa dedikantima Silvanu u Italiji. pa se možda oni kolektivnim imenom zovu Silvani. a žene su. Kult Silvana kod nas U našoj zemlji nađen je veći broj ara i reljefa posvećenih Silvanu. Stablo se vezuje za šumu. Crnu Goru. Nije jasno da li je to bilo ilirsko. sa šišarkama bora u dugoj kosi. Silvanovi atributi i način prikazivanja. Neka domaća božanstva identifikovana su sa njim. zaključujemo da je tu sa Silvanom identifikovano neko domaće božanstvo. Kao ime božanstva nalazi se možda na jednom natpisu iz Akvitanije. a kasnije pod uticajem antičke koncepcije kulta on poprima teriomorfni lik. Panes Stul. Ikonografija Silvana kod nas Na našim reljefima Silvan je prikazan kao šumsko božanstvo i to u onoj formi koja ga veže za grčkog Pana. Rimske trupe u provincijama. Među njima ima i žena. 58 . Njegov kult lako se usaglašavao sa religijom neromanizovanog stanovništva. Verovalo se da svaki posed čuvaju tri Silvana: jedan koji se stara o kući (S. Titulius Penetis). Silvan se na jednom natpisu iz naše zemlje naziva Bellator. Na starijim spomenicima iz Arkadije Pan se prikazuje potpuno u antropomorfnom obliku. Liberom. na kome nije izvesno dali treba čitati maglomattonio ili maglo mattonio.Orientalis). Panonije. jabuke i grožđe. koza. Reč magla ovde se prvi put javlja kao Silvanov epitet. te nam ime domaćeg božanstva nije poznato. konkretno u Arkadiji koja se smatra kolevkom ovog kulta. To je Silvan Magla koji se spominje na ari Longinije Ingenue. pastirski štap ili granu bora. Žene nisu prisustvovale tom prinošenju žrtava. . Zbog toga što su dedikanti domoroci i što se njegov kult u našoj zemlji razlikuje od kulta u Italiji. kako kaže Katon. U skutu katkad nosi šišarke. postoji razlika u odnosu na prikazivanje kod nas. u prikazivanju Silvana na tlu Grčke.Agrestis) i treći koji čuva međe (S. a grčki veliki = μεγας . ali se njegov kult raširio i u druge krajeve: Makedoniju. koju je nasljevalo ilirsko pleme Delmata. Dakije i Afrike. a u ruci voćarski nož. prizivale su Silvana da ih zaštiti od šumskih životinja i da im podari sreću u lovu. Genijem Epetinjana. jer po epitetima može biti i jedno i drugo. Domesticus. vino i slaninu. Dedikanti na natpisima imaju domaća imena (Andes. Silvan je isključivo bog seljaka. Nejasno je da li se na jednom natpisu pod imenom Silvanis misli na Silvana i Silvanu. ili sa Dijanom i nimfama. pedum i pas su nerazdvojni predmeti pastira. karakterišu jedno šumsko božanstvo. Turus Pirami. I na natpisima iz naše zemlje javljaju se Keltska božanstva identifikovana sa Silvanom. Silvester. pa se javlja kao rogati satir sa kozjim nogama. pre svega Dalmacije. Latinski to znači dečko = magus. Atributi Siringa. Međutim. Za neke natpise se ne zna da l se radi o domaćem ili rimskom božanstvu. tračko ili keltsko božanstvo. Iz jednog mesta kod rimskih gramatičara vidi se da je bilo više Silvana. Najviše spomenika Silvana potiče iz jugozapadne Bosne. Hrvatsku (pre svega iz Dalmacije) gde ih je najviše. jer je epitet keltska reč. pastira i siromaha. Siringa.

Slikovne predstave su postavljene u manje udubljenu površinu. okružen posvećenim mu drvećem (omorika. životinjama i drugim atributima. a desnu šapu stavio na njegovu nogu Na reljefima se sa Silvanom još prikazuju: . epigrafski spomenici nam govore da je on kod nas izjednačen sa italskim Silvanom.Naši spomenici nose njegov lik upravo u toj ikonografskoj predstavi. i smatra se da predstavlja skraćeno ime domaćeg božanstva. Skoro isključivo to su koza (jare) i pas. s obzirom na položaj: . ali je zato kompozicija zadržala puni sadržaj. Lik je uvek okrenut sučelice. ali bi se moglo teško poverovati da to značenje ima i ono Cor koji dolazi uz Silvanovo ime. Magla i Messor: . žita i žetelaca. iz Ridera.pedum – u većini slučajeva pedum je podignut u ruci. nekad prebačen preko ramena. kako je drži u ruci na trbuhu. Nekad je nag. a sve su okrenute prema bogu i poređane jedna iznad druge – koza je prikazana u hodu. ili termin Sacrum (Augusto Sacrum ili Silvestri Sacrum). a nekad sa ogrtačem (nekad mu je ogrtač lepo prikopčan na ramenu.koza – desnom rukom drži za prednje noge kozu. Dva njegova osnovna atributa su siringa i pedum. Tu nalazimo sve propratne Silvanove atribute koji karakterišu njegove spomenike. Pojava grozda nije redak slučaj (ŽupanjacDuvno. ili je siringa jednostavno prikazana uz njega .Epitet Messor javlja se na spomeniku iz Bosne. Na nekoliko spomenika javlja se gentilicij Aurelije.Epitet Magla dolazi sa spomenika iz Siska. Ali. a ponekad omotan oko vrata prikazan kako leprša iza njega). I tu postoje različiti načini prikazivanja: . kako je podigao siringu. Oba su prikazana različito.Dionisom – Specifičan atribut koji se javlja sa Silvanom je grozd. što znači da ti spomenici nisu stariji od kraja 2. lovor). Prikazan je sa svojim uobičajenim atributima. čime se donekle približava italskom Silvanu. Tu se on prikazuje u slobodnom i neodređenom prostoru. U Bosni on je prikazan kao mlada i golobrada osoba.). i to uglavnom votivne are. Na glavi može imati kraće ili duže. Cor. koza stoji s desne strane glavom okrenuta prema bogu – čitavo stado nekih životinja. ili je iza njega Prikazan je u društvu životinja. i početka 3. možda koza. Nekada ima prekrštene noge.stablo – ono može biti sa jedne ili sa obe strane Silvana . prevlake kod Nina).pas – uvek čuči s leve strane Silvana. načinom svoje izrade bliži su spomenicima Grčke. Analogije su iz primorskih oblasti (npr. . ali s kojim ima najmanje sličnosti.Herakle – Nekoliko Sivanovih spomenika iz Dalmacije. Tekst se sastoji od nekoliko redova gde je sadržana posveta božanstvu.žrtvenik Veza Silvana sa: . gde Silvan u desnoj ispruženoj ruci drži srp. oivičenu rubnim okvirom.grana . Epiteti su mu Augustus. Cor znači co (ho) r (tali). Taj atribut je karakterističniji za italskog Silvana (zaštitnik polja i useva). šiljate kozje uši. dakle potpuno u antropomorfnom obliku. U većini slučajeva je golobrad. Osim grozda javljaju se i drugi atributi Dionisa: nebrida ili koža pantere. ponekad sa čovečijim nogama. čije ime nosi na našim spomenicima. On ga dovodi u vezu sa Dionisom. Silvan je možda u nekom trenutku postao i zaštitnik useva. koje se tako nazivalo bar kod stanovnika koji su naseljavali teritoriju oko današnjeg Siska. Na reljefima Silvan je prikazan sa kozijim nogama i rogovima.v. . pa se on naziva žetelac. Tamo je Silvan prikazan kao stari rogati i bradati satir s kozjim nogama (Aegipan). posvećenih Silvanu su epigrafskog karaktera. Tu se on skoro redovno prikazuje u određenom pejsažu. ili u ležećem položaju . Retki i neuobičajeni epiteti su Cor.Epitet Cor predstavlja skraćeni oblik. Spomenici bliže obali. ime dedikanta i zavetna formula. Silvestri... Solin.siringa – može biti prikazan kako svira. . pa se zbog toga i naziva Pan. Način na koji je prikazan Silvan kod nas predstavlja provincijalni rad bez ikakvih estetskih izraza. Dedikanti su domoroci. predstavljaju ga u formama uobičajenim samo za Herakla (reljef iz Solina). 59 . Ista skraćenica javlja se i uz Jupiterovo ime na mnogim spomenicima kod u nas. Epigrafski spomenici Većina spomenika kod nas. podigao je glavu prema bogu.

Priča se da su nimfe naučile ljude biljnoj ishrani iskorenivši tako kanibalizam. nimfe pojedinih oblasti i mesta (nisejske nimfe. brinu se o pašnjacima. kolona. pa neki smatraju da ga je možda posvetila osoba poreklom iz Dalmacije. odnosno kamenim liticama u prirodi. voda je dar najada i zato se njima najčešće prinose žrtve 2. alseide. U svoje kolo one katkad prihvataju i smrtnice. po 1000 i više godina. Nalazi Silvanovih predstava na živicama. Postoji jedan reljef sličan dalmatinskim. izjednačeno sa rimskim Silvanom. seljaci. novcem (vezano za šumsku industriju). Prema mestu na kome borave. Poštovan je u Africi. je na jednoj litici uklesana slika ovog božanstva. trgovaca žitom. dolazi iz karaktera samog božanstva. U Rimu je bio božanstvo siromaha. Tek se pod Rimljanima počinju primenjivati zatvorena svetilišta. tesno povezana s vodom i vegetacijom.Po nomenklaturi ostalih spomenika možemo zaključiti da većina pripada 3. Najprisnije su povezane sa vodom. Pčele i med su njihov dar. Kult nimfi bio je privatnog karaktera i ograničen je na najade. Najpre se pripovedalo da su besmrtne i da svojim ljubimcima mogu da podare večiti život. zaštitnik šuma. ribari i lovci. pećinama i poljanama. vode računa o ljudskom podmlatku. Na brdu Kozjak iznad Kaštela kod Splita. verovatno neko staro epihorsko. i zbog toga su kasnije smatrane kćerkama Okeana ili bogova pojedinih reka. nimfe koje borave po planinama i na vrhovima brda 3. a poznato je i da su svetilišta epihorskih božanstava kod starih naroda bila na otvorenom. Italski Silvan se predstavlja kao zemljoradnik i nema nikakve sličnosti sa grčkim Panom. a iz Cirte potiče hram Merkuru i nekom domaćem bogu. najčešće Aheloja. Iz okoline Aequuma takođe potiče jedna uklesana slika ovog božanstva. hamadrijade. oreade. i da su uvele upotrebu odeće. pašnjaka i vegetacije. dodonske nimfe) Nimfe su božanstva prirode. posebno eponimnih heroja raznih gradova i zemalja. Što su mu svetilišta bila u prirodi. Svetilišta O kultnim mestima ovog božanstva malo znamo. U Galiji je bio šumsko božanstvo. Jedan natpis iz Sirije daje podatak da se Silvanu najčešće žrtvovalo jare. tesara. najade. ali da žive veoma dugo. jer je kod svih naroda postojalo jedno epihorsko božanstvo. je sem kao Silvanov paneion služila jedno vreme i za mitraistički kult. nimfe gajeva 7. Kult Nimfa U grčkoj mitologiji večno lepe i mlade Zevsove kćerke. ali ako nekoga posebno zavole. nimfama su dati različiti nazivi: 1. a kasnije se verovalo da su smrtne. planinama. Njih su prvenstveno poštovali pastiri. nimfe jasenovog drveta. nimfe hrastove šume 4. pokraj voda. koje se kasnije izjednačava sa adekvatnim rimskim i dobija ime Silvan. robova. kraj izvora ili po pećinama. Druže se sa Panom i Hermesom. Naklonjene su ljudima. smatrane su najstarijim nimfama 5. veku. su smatrane dušama pojedinog drveća 6. Silvanov kult u drugim zemljama Poštovan je u svim rimskim provincijama. Život provode u igri i pesmi. pomažu pastirima. taj može da postane i njihova žrtva. a tako ni sa našim Silvanom. po šumama. 60 . lovaca na medvede. melijade. verovatno govore da se tu radi o Silvanovom svetilištu (paneion). koja daje život. drijade. pokraj izvora ili reka. Njihova igra je puna životne radosti. izjednačenom s italskim Silvanom. Pećina u Močićima. One poseduju moć lečenja i proricanja. koje žive slobodno u prirodi. prate Artemidu u lovu i zajedno sa satirima i silenima slave Dionisa. Naše domaće božanstvo je od njega samo posudilo ime. Nimfe su i majke mnogih junaka. svetilište na otvorenom. One se staraju da cveće cveta i da plodovi sazrevaju. gladijatora (životinje). posebno pastirima. Nimfe najčešće borave u pećinama i na senovitim mestima. poseduju izvore i provode život na obalama reka i jezera. Iz Kartage potiče natpis sa popisom jednog kolegija i posvetom božanstvu Jupiter Hammon Barbarus Silvanus. stada. u slobodnoj prirodi.

Fontanae)«. Blanser i sl. U tom pogledu osobito se ističe Galija. Splita itd. mogao se očekivati i obrnut slučaj. med i mleko. koja su poistovećena sa grčkim. a ređe i domaće životinje (kokoš. odnosno italskim nimfama. Boginjama izvora podigao je votivni spomenik Gaj Recije Leo. Dijanom. Salutares). Nimfe su poštovane u velikoj meri i po drugim rimskim provincijama. Iz Bosne potiču dva spomenika. Nimfe kao boginje voda i izvora poštovale su se i u drugim krajevima naše zemlje.. Javljaju se u kultnoj zajednici sa Jupiterom. Na natpisima im se daju razni epiteti. bez sumnje. kao pratilje pojedinih božanstava ili kao dadilje malog Dionisa. Nimfe su. Često su predstavljane u ležećem položaju. pa tako: »Griselicae«. od kojih je sačuvano samo nekoliko reči teksta: Nymphis na prvoj i Nymphis Sacrum na drugoj. Ikonografija Na slikanim vazama iz arhajskog perioda nimfe su prikazane bez posebnih karakteristika. gde je stvorena kanonska ikonografska predstava nimfa koja je kasnije postala prototip za stvaranje novih adekvatnih predstava u svim zemljama. Prema nađenim spomenicima ovog kulta na tom području. a predvodi ih Hermes. Od ovih spomenika neki su predstavljeni reljefima dok veći broj pripada natpisnim arama.« Shodno toj pojavi. Silvanom. Oranž. epihorska božanstva. Kaštel Novog. Kaštel Gomilice. koje se postavljaju u nišama kraj izvora i česmi. kako se navodi na jednom spomeniku (natpisu) iz Grena. zato što je našao vodu za koju niko dotle nije znao. Kaštel Sućurca. Iz ovih primera jasno se vidi uska povezanost ovih božanstava. Na jednom reljefu iz Varaždinskih Toplica javlja se lik samo jedne nimfe. tako se npr. ali redovno sa školjkom ili posudom u rukama. Kult nimfi kod nas U našoje zemlji nađene su na više mesta dedikacija nimfama. okoline Varaždina. za koja su takođe služili uzori stvoreni u Grčkoj. Ako se radi o reljefima. Skoro da je identičan slučaj i na području Španije. 61 . može se zaključiti da su nimfe poštovane i kod stanovnika iberskog poluostrva. To su male posvetne are.. epitet »Proxumae« javlja na većini spomenika u Narbonskom okrugu sa gradovima: Nim. Iz Dalmacije potiče veći broj spomenika njima posvećenih. Na spomenicima kultne zajednice sa Silvanom uz njihovo ime javlja se jedan specifičan epitet koji je na njih prešao sa Silvanovih prerogativa. Silverstres. Prema tome. Solina. Fontanae (ekvivalentan Silvanovom epitetu Silvester). da epiteti nimfa prelaze u njihovoj kultnoj zajednici na Silvana. na nekim natpisima njima posvećenim. Salutares. venci. Srbije. Tamo su nimfe imale čest epitet koji je glasio »Caparenses«. one su činile ilirski panteon s drugim domaćim božanstvima koja su u određenom vremenu bila izjednačena sa odgovarajućim grčkim ili rimskim nimfama. lekovitih i običnih (Nymphae Fontanae. u toj zajednici njegov epitet »Silvester« je prenesen i na njih pa imamo punu posvetu: Nymphis Silvesr(i)u(m) cu(m) Silvano. Nimfe boginje lekovitih izvora poštovane su tamo gde je takvih izvora bilo (Kuršumlijska banja. na njima boično susrećemo likove nimfa u onoj ikonografskoj predstavi koju smo već opisali. Topusko). te imamo ovakav sadržaj: »nymphis aug(ustorum trium)«. Ali ima slučajeva i sa tri. U helenističko-rimsko doba omiljene su statue nimfi. Izvan naše zemlje postoji takođe veliki broj spomenika posvećenih ovim božanstvima. Neptunom. One se prikazuju po uzoru na Afroditu. tj. Isto tako imamo spomenika iz Crne Gore.Najadama se žrtvuje cveće. Može se zaključiti da su u pojedinim regijama Galije nimfe imale određene epitete. Iz epiteta se vidi da su to bila šumska božanstva (Nymphe Silvestres) i božanstva izvora. ako se radi npr. na čijem su tulu nastala likovna ostvarenja tih božanstava prvorazredne izrade. Epiteti su im Augustae. koje igraju uz Panovu ili Apolonovu svirku. Naime. pa imamo: »Nymphae Fontanae cum Silvano (sc. U te zemlje uključuje se i Italija. Slovenije itd. odkuda potiče veliki broj kultnih ili votivnih spomenika posvećenih tim božanstvima. oslonjene na prevrnutu posudu iz koje se izliva voda. jagnje. koje se u nekim slučajevima jednostavno nazivaju »Dea«. izvor ili reka imali su svoje nimfe. ili »Percernes« iz Vezona. Svaki potok. najlepši primerci potiču iz Grčke. iz Bugojna i iz Humca kod Ljubiškog. Valjda adekvatno toj likovnoj predstavi. spominju se takođe u tom trojstvu. pa tako imamo »Dea se quana« ili »Dea matrona«. o jednoj reci. U tom pogledu. »Volpinae« iz Renanijea itd. jare). Najčešći nalazi potiču iz Garduna. obnaženih grudi. Na votivnim reljefima redovno se prikazuju samo tri nimfe. gde su bile poznate Toplice.

Na svim reljefima Silvan je prikazan u svom poznatom stavu. Na reljevu iz Nadvoda. u levoj podignutoj ruci drži. Svi su prikazani u jednom redu. preko desnog ramena i levog boka ima prebačenu nebridu. Pre svega to je kompozicija prikazanih likova. prikazane samo dve nimfe. a na jednom imamo i natpis uz sliku (4). Isti je slučaj i na reljefu iz Nadvoda. prikazan bez ikakve odeće. I u drugoj grupi Silvan je izdvojen od Nimfa koje se isto tako drže za ruke. To su reljefi iz: 1. Na reljefu iz Založja između njihovih glava šematski su prikazane dve grane verovatno borove. frizure su prekrivene maramama čiji krajevi padaju na ramena. ali ovaj put Silvan je scenski odvojen od njih. prvi s desna. što. Na reljefu iz Založja dok se Nimfe drže za ruke Silvan je prikazan izolovano. u levoj savijenoj ruci jedva se nadzire pedum. cvet sa zatvorenim listovima. One su poređane jedna do druge. Isti slučaj je i sa drugom grupom s tom razlikom što su uz Silvana koji se takođe nalazi na desnoj strani nimfa. delom izvučen preko potpasača. Dok se u prvoj grupi sve Nimfe drže za ruku Silvan u desnoj ruci drži pedum. Nimfa do njega je levu slobodnu ruku skupila na prsima. Haljine su prikazane dosta plastično u svim slučajevima. a u sva četiri sa kozijim nogama. sa tri ninfe. imaju nisko potpasani hiton. a tako je isto učinio i Silvan. pak. Nimfe na reljefu iz Kamena na glavama imaju visoke kape (ili je to prikaz specifilne frizure) dok im se iz kose na lice spuštaju trake. levu ruku je položila na Silvanovo rame. u tri slučaja sa rogovima. Nimfa do njega. Jajca 4. njegov lik stoji izdvojeno u toj kompoziciji. odnosno rimska imena. Inače dosta je čest slučaj da se Nimfe prikazuju sa cvećem. Na reljefu iz Kamena – Halapića prikazana su ukupno četiri lika. s tom razlikom što je ovde Silvan prikazan na krajnjoj levoj strani. kao što je izveden i čitav reljef. U tri slučaja Silvan je na desnoj strani. dok je u nešto drugačijoj tehnici to prikazano na reljefu iz Založja. Ta kompozicija svakako ima vezu s onom opštom pojavom u umetnosti skoro kod svih naroda gde se prikazuje ikonografsko trojstvo raznih božanstava. O detaljima ovih likova ne može se ništa opširnije reći. Sa bujnom valovitom kosom očešljanom na razdeljak i sa pletenicama ovijenim oko glave. što predstavlja jedan od ređih slučajeva u ikonografskom prikazivanju ove kultne zajednice. Nimfe su prikazane jedna do druge. Majstor je nastojao prikazati bogate nabore. koje se drže za ruke. ovaj put s otvorenim listovima. Silvan – Nimfe Pored gore navedenih postoji nekoliko spomenika koji su posvećeni isključivo kultnoj zajednici Silvan – Nimfe. Povrh toga. a u jednom slučaju 5. drže sa za ruke. pa deluju više kao konture. U prvoj grupi s desne strane prikazan je Silvan. dok na onom iz Nadvoda drže cveće. a u jednom na levoj. slobodno podignutoj ruci drži takođe cveće. likovi se ne raspoznaju najbolje. Nadvoda kod Jajca 3. s desne strane Silvan. 62 . ali je zato prikazan sa svojim glavnim atributima: siringom i pedumom. ogrtač je prikazan simbolično oko vrata leprša. na reljefu su ustvari prikazane dve odvojene grupe. Na reljefu iz Založja imamo identičnu sliku: Silvan i tri nimfe. koji u većini slučajeva nose grčka. Založja 2. koji skreče našu poažnju iz niza razloga. svakako. Skoro je na svim reljefima nag. Dakle na reljefu imamo ukupno dva Silvana i pet nimfi. granama ili trskama kako to pokazuju pimeri sa nekoliko reljefa iz splitskog muzeja. Najednostavniji reljef ove kultne zajednice je onaj iz Jajca kako je slika dosta istrošena. Ipak se jasno raspoznaju rogovi na Silvanovoj glavi. Samo u slučaju iz Jajca na slici je prikazana samo jedna nimfa inače su redovno prikazane tri. prikazane su na reljefu iz Nadvoda. ima svoje kultno značenje. nimfe se drže za ruke. dok se sa svojom susedom drži za ruku. a krajnja nimfa do Silvana s njime se zagrlila.Kamena – Halapića kod Glamoča Na reljefima je data slika Silvana u društvu sa nimfama. Postoje svega 4 takva spomenika iz BiH i svi predstavljaju kultne reljefe. U svim slučajevima Nimfe su obučene u duge haljine i kratko potpasane haljetke kratkih rukava. U dva slučaja Nimfe su prikazane sa granama i cvećem. Nimfe se skoro uvek javljaju u broju od 3. tri nimfe i Silvan. gde su nabori prikazani jednostavno zaparanim linijama. Na reljefu iz Kamena krajnja Nimfa do Silvana. Likovi su vrlo istrošeni.Kult nimfa je epihorskog porekla kod mnogih indoevropskih naroda te se stoga i javljaju mnogi spomenici njima posvećeni. Naime. isto tako drže se za ruke. Kao depandans ovome i krajnja nimfa iz ove grupe u svojoj desnoj. Svi se drže za ruke što je skoro redovna pojava na reljefima ove kultne zajednice. On se nalazi na desnoj strani reljefa. Na reljefu iz Založja. Četvrti za nas najinteresantniji reljef je onaj iz Nadvoda kod Jajca.

Kao dedikante ovih reljefa možemo naznačiti jedino domaće ljude. U dva slučaja reljef je dublji i deluje plastično dok reljef iz Jajca i osobito onaj iz Založja deluju više kao crtež. sve prikazuju sa njim. Nimfe kao božanstva izvora i voda obično se zamišljaju i spominju kao zajednica. jer su ljudi u svakom izvoru. što je karakteristično za provincijalnu rimsku umetnost iz III i spočetka IV v. Provincijalizam i krajnja nestručnost izrade reljefa zapaža se najbolje na reljefu iz Založja na kojem su ramena i ruke ninfa potpuno šematizovani. Prema Grčkoj legendi. U ovom pogledu. da se zaljubio u neku od 3 Nimfe (Eho. a do toga je dovela. Tu se postavlja pitanje kakva je veza Nimfa i Silvana. i natpis je posvećen predstavljenim božanstvima. Likovi Silvana i Nimfa dati su s izrazom koji u potpunosti odgovara umetničkim koncepcijama grčkog stvaralaštva. Vesela priroda ovog šumskog božanstva. Do sada smo imali jedino pojavu da se predstave Silvana i Nimfa prikazuju u plitkim nišama. Po našem sudu. Likovne predstave na našim spomenicima predstavljaju božanstva čiji ikonografski izgled u potpunosti odgovara adekvatnim predstavam s grčkih reljefa. na kojem je prikazano čak njih pet. Ime dedikanta Surus Pirami predstavlja epihorsko ime koje je dosta često na natpisima rimske Dalmacije. kultna interpretacija karaktera tog božanstva pa shodno tome je stvorena takva umetnička koncepcija. Napred smo već naveli koji su ih trenuci zbližili tako da se prikazuju skupa u ikonografskim predstavama ili da se poštuju skupa. a činjenica je da su prikazana domaća božanstva čiji su poštovaocei dakako. dok se ovde ikonografska kompozicija stavlja u okvir jednog arhitektonskog elemenata. Na prvom mestu je posveta Nimfama a potom Silvanu. a nimfe u svom uobičajenom stavu (igraju kolo) sa svojim pratećim atributima (cvet. prikazivanje kako samog Silvana tako i kultne zajednice njegove u pečinama predstavlja prastaru realističku koncepciju u antičkoj kultnoj umetnosti. u stilizovanu pećinu koja predstavlja paneion. još češće. puku ornamentalnu šemu. razlog toj pojavi bi bio u drugoj stvari. naročito su brojni takvi reljefi sa područja Grčke na kojima se likovna kompozicija Silvanovih kultnih zajednica prikazuje realistički. Sva 4 reljefa ove kultne zajednice koji potiču sa područja BiH smeštena su u udubljenje uokvireno pravilnim okvirom. što je slučaj sa većinom spomenika domaćih božanstava. bili domaći ljudi. uvek spremnog za igru i zabavu ili svirku. to najbolje dokazuje reljef iz Klisa na kojem Silvan svira. Sirinks i Pitis) pa se zato. tobože. Jedina razlika u prikazivanju sastoji se u tome što na reljefima nemamo prikaz pećina. na nekim reljefima sa područja Bosne i on sam u njemu učestvuje kao kolovođa. u svakom slučaju uspeo. Neki istraživači tumače da je to povezano emotivnim vezama Silvana i Nimfa. na reljefu iz Nadvoda. To je svakako. a kako je tih mesta bilo bezbroj stvorio se pojam njihove zajednice. u pećinama. nimfa Driopa je bila Silvanova majka. kao što je slučaj i na spomenicima iz drugih krajeva. a da se i ne dovodi u vezu sa objašnjenjem ili povezivanjem s kultnim mestima ove kultne zajednice. Naime. Sličnih posveta ovoj kultnoj zajednici imamo na mnogim spomenicima iz primorskih krajeva naše zemlje. jer na svim reljefima ove kultne zajednice Silvan je prikazan kao Capricornus. tj. što je. jer smo napred videli da se predstave Silvana i Nimfa stavljaju u plitke niše ili. u stvari. Mada imamo slučajeva na nekim reljefima iz Primorja da Silvan ne učestvuje izravno u kolu nego ga prati sa strane. hteo tim arhitektonskim elementima učiniti reljef dekorativnijim i atraktivnijim. Nimfe prikazuju u većem broju. Umetnik je jednostavno. Adekvatno reljefnoj predstavi. Ikonografsko prikazivanje Silvanove kultne zajednice u pročelju hrama predstavljalo bi. To dokazuje i nomenklatura dedikanta sa reljefa iz Kamena. Jedan od naših reljefa propraćen je natpisom. Datacija se svodi uglavnom na II i III v. . a po drugoj legendi on se u neku od svojih pratilica strastveno zaljubio. a one igraju.Valjda se iz tog razloga i na našim spomenicima. odnosno pročelja hrama. npr. dok reljefi iz naših primorskih oblasti imaju i taj detalj. u potpunosti odgovara šumskim devojkama koje se zadržavaju oko izvora i plahovitih potoka te se u radosnoj sceni igre i zabave najčešće prikazuju u ikonografskim predstavama združene s njim. interesantna pojava. Reljef iz Nadvoda je interesantan i zato što je njegova likovna kompozicija prikazana u pročelju hrama. tako da linije ruku prelaze preko ramena i rastavljaju ruke tom istom linijom koja ide preko prsa. Reljef iz Nadvoda se stavlja u sredinu III v. ako poredimo naše reljefe s onim stvorenim na tlu Grčke. Što se najčešće prikazuju upravo 3 nimfe stvar je stilske prirode koja je prisutna kako u umetnosti i religiji. Kod nas se skoro redovno pojavljuju po tri. Osim toga. kako smo videli. On se sastoji od posete božanstvima imena dedikanta i završne formule. Nimfe nemaju epitet dok Silvana prati termin »S(acrum)«. kao što je slučaj sa reljefom iz Klisa. To je prvi slučaj da se na Silvanovim spomenicima kao i na ostalim spomenicima domaćih božanstava na području BiH javlja arhitektonski elemenat hrama. kakve obično srećemo u primorskim oblastima. tu svakako treba podvući veliku razliku koja proističe iz kvaliteta rada. 63 . tako i u poeziji kod skoro svih naroda.Šta pokazuje (predstavlja) ovakav raspored nimfi? Njihovo držanje za ruke i stav svakako ih prikazuju u kolu. potoku ili kakoj vodi stajaćici zamišljali stan Nimfa. grančica). U stvari. Na tu konstataciju navodi detalj sa frizura nimfa kao i stilska karakteristika čitavog reljefa koji odaje težnju ka isticanju i ukrašavanju likova.

ikonografskih predstava ove kultne zajednice nalazimo u večem broju u Grčkoj. stom razlikom što su na našem reljefu date dve grupe nimfi koje u oba slučaja predvodi po jedan Pan. Iste ili slične ikonografske predstave susrećemo i na drugim stanama naše zemlje. Ta scena je prikazana u šematizovanoj pećini. držeći se za ruke. Iz Garduna potiču 2 reljefa od kojih jedan nije kompletan. Drugi reljef je iz Stobija. na jednom reljefu prikazana su 2 Pana i to u ambijetnu stilizovane pećine. Analogno pojavi na našem reljefu. Pan. pretpostavljajući da se s te strane nalazio još jedan lik Pana. koja je u ovom slučaju imala značaj predajne kulturne stanice za unutrašnost. budući da je reljef bio nešto oštećen. kao na reljefu iz kamena –Halčapića. čega su u izvesnoj meri reljefi iz primorske Dalmacije lišeni. Osim toga. nimfe se ne drže za ruke nego u uzdignutoj desnoj ruci drže trstikinu granu sa lišćem. Stoga se ikonografske predstave ovih božanstava na području Bosne karakterišu degradiranim komponentama. između ova dva reljefa imamo punu analogiju. ovaj reljef se razlikuje od bosanskih i po kvalitetu izrade. Na drugom reljefu koji je propraćen natpisom. Način prikazivanja haljina nimfa skoro da je isti kao na reljefu iz Založja. na kojem drže cveće. gde se i stvorila ikonografska predstava ovih božanstva i njihpove kultne zajednice. samo se na njemu uz Silvana i nimfe javlja još jedno božanstvo koje je identifikovano kao rečno. Jako je oštećen i sastoji se iz ulomaka. Pre svega to je reljef iz Klisa. s tom razlikom što na reljefu iz Grčke imamo nešto različit kompozicioni raspored likova. Zapravo razlika se sastoji i u što je Silvan ode prikazan odvojen od Nimfa. Tu je Silvan takođe prikazan sa 3 nimfe i to kao aktivni učesnik u njihovom kolu. nimfe. a što ovaj reljef veže za adekvatne spomenike stvorene u Grčkoj. odnosno reljefima stvorenim na području Bosne i u ovim krajevima. ali je kompozicijski raspored likova nešto drugačiji. Na osnovu nalaza (mesta nalaza). Kada je Paseri objavio ovaj reljef. Izvan Jugoslavije. pre svega u umetničkom pogledu. Ovaj reljef se umetničkom koncepcijom i ikonografskim detaljima približava bosanskim reljefima. a na rubu iznad nje prikazane su nimfe kako igraju kolo. tako da bi kompozicija imala ovakav raspored: Pan. izuzev onog iz Založja. ova kultna zajednica je bila najrasprostranjenija na području zapadne Bosen – ista pojava kao i sa ostalim spomenicima Silvanovog kulta ili njegove kultne zajednice. on odaje sigurnu i veštu ruku zanatljije. preko Dalmacije.Skoro je isti slučaj i sa ostalim reljefima ove kultne zajednice u Bosni. a to se najbolje vidi u postojećim razlikama među spomenicima. Kako izgleda Silvan? (Preuzima grčku ikonografiju) 2. A tu su još i stilske razlike. Čini se da je u ovom slučaju okolina Jajca imala nešto jaču tradiciju u poštovanju ove zajednice jer iz tog kraja potiču dve reljefa kao i onaj sa pročeljem hrama sa dve grupe ove kultne zajednice. Dakle. što nedostaje reljefima iz Bosne. samo je Silvan prikazan na levoj strani. Drugi reljef iste ikonograske predstave koji se povezuje s našim iz Solina. izneo je mišljenja da je s leve strane nepotpun. Ovom reljefu se u kompozicionom pogledu približava naš reljef iz Nadvoda. ali se može videti da je imao identičan ikonografski prikaz s ostalim reljefima iz ove kultne zajednice. Do njega su 3 nimfe u običajenom stavu. 3 nimf. od kojih se nekoliko ističu svojom specifičnošću.…) 64 . Tako npr. Koji su njegovi zoomorfni elementi? (Kozje noge. Sledeći reljef anologan predstavama s naših reljefa je iz Brnaza. Postoji jo nekoliko reljefa iz Solina s identičnim predstavama ali su u novije doba većim delom oštećeni ili uništeni. jer je do njih uticaj iz Grčke dopirao neposredno. koji bi se mogao staviti i na početak IV v. Tu je Silvan prikazan mladolik i golobrad što nije čest slučaj u primorskim oblastima. Šta drži u ruci? 3. imamao isti prikaz. Ovde su nimfe prikazane s leve strane. Nakon što je pronađen reljef u Nadvodama kod Jajca vidimo da je taj kompozicioni raspored potpuno realan. Tu je Silvan prikazan na desnoj strani sa 3 nimfe od kojih su samo 2 sačuvane. Ovaj reljef se od ostalih spomenika razlikuje time što nimfe u obema rukama ispred sebe drže školjku što je nepoznato na reljefima na području Bosne. Iz daljih krajeva naše zemlje analogiju Bosanskim reljefima nalazimo u jednom reljefu iz Istre (Kopra). Svi navedeni reljefi ove kultne zajednice svoje ikonografske i kompozicijske predstave baziraju na prototipovima adekvatne grčke umetnosti. Do Bosne je taj ikonografski uticaj prodro iz Grčke posredno. U tome pogledu takvih spomenika je najviše dala primorska Dalmacija. Prema crtežu koji donosi Adam i Kasa –Lavalle. Pitanja 1. igraju kolo. Dok on sedi na jednoj hridi i svira frulu. Šnajder opisuje još jedan reljef ove kultne zajednice iz Splitskog muzeja koji potiče iz Solina. Najsličniji našem reljefu iz Nadvoda sa dva grupe je jedan reljef iz Narone koji se danas nalazi u muzeju u Avonjonu. odbijen je s desne strane. Izneta kompozicija se u ono vreme Šnajderu činila neverovatnom pa ju je pobijao. koji se u pogledu ikonografske predstave slaže s našim reljefima.

Lubljani. dok na koncu nije bio potpuno prihvaćen pa čak malo potom ovoj boginji i neki carevi podižu hramove kao npr. tj. bilo i Egipatskih. Kada je uhvatio koren u samoj metropoli njegov prodor u druge provincije je bio olakšan i otvoren. Vespazijan i Domicijan pružali punu podršku egipatskih kultova. pa su možda vršili tu dužnost samo godinu dana. oslobođenici i slobodni. još u drugoj pol. koju su u velikom broju posećivali strani pomorci i trgovci. Da se ipak ovaj spomenik nemože smatrati čisto slučajnim nalazom. To su jedini do sada poznati sveštenici misirskih božanstava u našoj zemlji. po imenu Plassus. pre svega. verovatno. Gde se uz Serapisa poštovala i Izida. Oni su prosti ljudi. Ptuju. Uz to. Eventualne sledbenike Izidinog kulta na području Fojnice mogli bismo dovesti u vezu s intenzivnom rudarskom eksploatacijom na ovom području. uglavnom stranci. svedoči nam jedan drugi nalaz koji nam barem indirektno govori o tom kultu. opne. u većini slučajva. Evropske zemlje odnosno rimske provincije u Evropi. Serapis – spomenici nađeni u Senju. To je metalna figurica koja predstalja lik boginje nađena u okolini Fojnice. Možda je u Ptuju bio Izidin hram jer se tu spominju dva njena sveštenika. u najviše slučajeva carinski službenici. bio pripadnik Izidinog kulta. šta više jedno vreme je u državi bio najomiljeniji strani kult. u neposrednoj blizini nalazila se jedna od najstarijih i najvećih pomorsko trgovačkih stanica na istočnoj Jadranskoj obali Narona. Bog se na tim natpisima zove Aaugustus. pne. njegov prodor u našu zemlju. na vreme kada je Rim u kultnom pogledu bio najviše okrenut prema toj zemlji. Sanctus. ovaj kult upoznaju mnogo kasnije. Izgleda da su postojala i udruženja koja su bila pod zaštitom misirskih božanstava. 54. konkretno na području BiH do toga je moglo doći tek kada je izvršena puna pacifikacija. Naime. izveden od bogatog biljnog ornamenta. Ovi sveštenici su eponimni. Dvrsniku. Kaligula. ali bilo da je stajala na nekom Izidi posvećenom oltaru ili u kući. Kako se radi o spomeniku bez natpisa nemamo ime dedikanta. Deus. Po karakteru izrade može se zaključiti da je delo bolje radionice što znači uvoz. bili strani etnički elementi. iz jednog natpisa iz Peskare u Italiji doznajemo da je u Saloni bio Serapisov kolegium. kult Izide je bio dosta raširen u rimskom carstvu. Imamović: Izida – iz BiH potiče svega jedan nalaz. Tako. što znači da se nemože odbaciti postojanje i odvijanje kulta ovog božanstva na području BiH. Taj epitet do sada je konstatovan na nekoliko natpisa. Ovaj muzicki instrument očito prikazuje da je pokojnik. Dedikanti su bili Grci i Rimljani. Invictus. na idejne uticaje. Istok se već mnogo pre upoznao s tim kultom.pne. jer je do toga moglo doći tek pošto su Rimljani pokorili te zemlje i u njima učvrstili svoju vlast. kao Oton. a među njima je. medju kojima veći broj bojnih.. To isto potvrđuje postojanje jednog serapeiona na otoku Delosu koji se pominje u III v. čije je jedan član bio mornar i umro u Aternu. U mestu gde je nađen ovaj spomenik nalazilo se jedno znatnije rimsko naselje. pa se na taj način i ovaj kult mogao preneti na područje jugozapadne Hercegovine. kada je u Pireju bilo sagrađeno jedno njeno svetilište. U našoj zemlji. u čijim su ruševinama otkriveni brojni natpisi. IV v. Iza toga u oba gornja ugla uklesan je po jedan sistrum. Međutim. Dalje. Te bi se i pojava ovog kulta u tom rudarskom reonu mogla vezati za naznačene elemente. u Stocu je nađen jedan nadgrobni spomenik tipa cipusa.g. Iz analize tih odnosa 65 . Kult Izide nije naročito raširen na teritoriji BiH ali je prisutan. a to je bilo po ugušenju Batonovog ustanka. što govori da je u tome naselju živeo raznorodan etnički elemenat. Marcial i Flavije Marulin. figura je pripadala vlasniku koji je bio poštovalac te boginje. Setimo se samo događaja koji su bili vezani za njegovu zabranu u Rimu 58. u čemu se osobito isticao Komod. 48. i to po nekim podacima. 50. Tu boginja ima epitet Mirionima koji se po Plutarhu vrlo često daje Izidi.17. stručnjaci i službenici koji su. a i u ostale provincije bio je u uskoj vezi sa odnosima Rima i Egipta pri tome mislimo. dok su drugi carevi. SERAPIS I IZIDA Marić: Izida – iz Ptuja je jedan natpis na kome se kaže da je podignut »za uspeh« (pro fructo) carinskog konduktora Sabina Verana. dakako bez posredstva Rimljana. na čemu je bila angažovana brojna radna snaga. na čijoj je prednjoj strani natpisno polje smešteno u profilisani okvir sa bordurom.

te nekoliko nalaza iz Dakije itd. ili Alba Julije. odnosno likovne predstave tog božanstva iz naše zemlje koji se datuju u III v. i na području BiH ćemo poštovaoce tražiti mešu strancima kako bi to. dalje. slučaj sa nalazom iz Karnuntuma. Veći broj ovih nalaza poslužio je već davno nekim istraživačima da iznesu mišljenje da se u Ptuju nalazilo jedno veće Izidino svetilište šireg regionalnog značaja kao i hram. Ovaj mali broj nalaza govori da se nemože tražiti neki veći centar Izidinog kulta na području Dalmacije. lice obraslo u gustu bradu. a iz jugoistočnog iz Prilepa. Potvrde ovog kuklta nalazimo i u drugim mestima naše zemlje i to u većem broju u zapadnom i severnom delu. Takvi spomenici su poznati iz Ptuja. a ujedno. Karnuntuma. Izidin kult je bio raširen i u drugim Evropskim zemljama. ili poč. Mogućnosti njegovog prodora bile su svestrane. nego bilo koje ali opek iz vojničkog i trgovačkog staleža. To bi značilo da je na području Bosne kult Izide i Serapista bio najviše poštovan u tome kraju. Pretpostavlja se da je u pitanju manastir u Fojnici. III v. Mešu spomenike Izidinog kulta ubrajamo i one koje su posvećeni kultnoj zajednici Izide-Serapis. i dr. U ikonografskom pogledu. te i najveći broj potvrda toga kulta sa ovog područja potiče upravo iz tog perioda. kako je već napred istaknuto. Pregledom spomenika Izidinog kulta iz naše zemlje. Istina. Prema tome. od onoga oblika u kome se to božanstvo originalno prikazivalo. Serapis – ovo je drugo egipatsko božanstvo čiji je kult dokazan na području BiH. Glava je okrenuta na desnu stranu. nalazimo robove carinske službe. Po etničkoj strukturi poreklo dedikant je različito što bi značilo da su svi redom stranci. Zadra te iz jednog nepoznatog mesta u Lici. U ovome slučaju njegove glavne propagatore nećemo tražiti isključivo među pripadnicima egipatske nacionalnosti.. Mitrovice. Spomenik je predstavljen bistom. tj. izrašenom od pečene zemlje nepoznatog mesta nalaza. kako to pokazuje i ona ara iz Ravne. Već smo spomenuli da kao dedikante nekih spomenika. rađene po dubokoj rimskoj umetničkoj 66 . odnosno akvileja. Da bismo doznali ko su bili nosioci odnosno poštovaoci Izidinog kulta na području BiH . i drugi koji su pratili vojne jedinice. bilo da su njeni poštovaoci bili vojnici ili trgovci. robovi. kao nosiocu toga kulta ćemo. da je Serapisov kult jedino ovde poštovan pošto je to jedina potvrda tog kulta na području BiH. U izveštaju pisca koji je objavio nalaz kaže da je taj spomenik iz Bosne i da su ga bosanski franjevci poklonili senjskom manastiru. te niz drugih. Nije to bio ni Egipat ni Orijent nego Italija. dok je u zapadnim i severnim krajeima situacija sasvim drugačija.. eventualno. Kao što je bio slučaj i sa spomenikom Izidinog kulta. na osnovu već utvrđenih konstatacija da je kult Serapista već u to doba dosegao vrhunac svoga razvoja u carstvu. Veći broj nalaza spomenika na području podunavskih zemalja opet govori u prilog činjenici da je ovaj kult u najvećoj meri bio vezan za vojsku. a u tom slučaju znamo otkuda su mogli dolaziti ti kultni uticaji. Pisac koji je obradio ovaj spomenik datira ga u III v. Savarije. dok se za Izidin kult našlo potvrda i na drugoj strani. I u ovim zemljama ova boginja se javlja u kultnoj zajednici sa Serapisom kao što je npr. mada medju poštovaocima nalazimo i domaće ljude kako to pokazuje jedna ara iz Čačka. mesta. Moglibi smo dodati da bi njegova odredjenija dob pripadala kraju II v. pokušaćemo da doznamo ko su oni bili u drugim krajevaima naše zemlje. direktno ili indirektno. ovo je jedna standardna likovna predstava ovog božanstva kakve susrećemo i na području naše zemlje i u drugim zemljama. može se lako ustanoviti da su ti spomenici u najvećem broju likovne predstave boginje medju koje spada i naš spomenik iz Fojnice. Božanstvo na sebi ima hiton. tj. Spomenici iz tih zemalja poznati su iz Virunuma. kosa raščešljana na pravi razdelja a na vratu kalatos. Odatle je poznato nekoliko spomenika iz Salone. Csica. Čačka. Na osnovu toga neki su istraživači izneli mišljenje da su robovi bili glavni propagatori ovog kulta u gornjoj Panoniji a tako i u Dalmaciji. kao onih iz Ptuja. dok njegovo poreklo veže za aleksandriske radionice. Sr. Kamnika te iz Ravne. poglavito označiti pripadnike vojnih jedinica. Dakle. Iz drugih mesta spomenućemo nalaze iz Ljubljane Siska. I ovde se susrećemo sa problemom dedikanta ovog spomenika. Dok se u Dalmaciji našao manji broj. i to na osnovu činjenice što su druge biste. govorio i onaj epigrafski spomenik iz Stoca. dok iz krajnjeg zapadnog dela naše zemlje nalazi potiču iz Kopra i Pule. U isto vreme manjka tačno mesto nalaska. Nina. Tu se primećuje umetnićki stupanj romanizacije.proizišlo bi da je kult Izide na području Dalmacije i gornje Panonije mogao uhvatiti korena tek počev od sredine II v. dok je u Podunavskim zemljama nađen nešto veći broj njegovih potvrda. može se zapaziti da su te njene likovne predstave dosta izgubile od izvornih elemenata. Najveći broj spomenika našao se u Ptuju gde su otkrivena 3 zaveta koja su postavili robovi carinske službe. Ako je reč o Panonskom delu naše zemlje.. u Galiji nešto manje. Zadra. koja je predstavljala vojno tranzitnu bazu za čitavo Podunavlje. a preko ramena plašt.

Čačka. Mađarske. odnosno Jupiter. kao što je bio slučaj sa Izidinim kultom. Dok spomenike Izidinog kulta nalazimo skoro isključivo u zapadnom delu zemlje. pa je zato spomeniti pisac i izneo mišljenje da je to rad neke aleksandriske radionice. Svi ovi zaveti su raspoređeni duž puteva AQUILEIA-EMONA-POETOVIO-MURSA. Širenje ovog kulta u BiH išlo je istim putem i načinom kao i kult Izide. kao npr. Mezije i Makedonije. U sr.Fortune (nađena je u Prilepu). dve biste iz Ravne u Srbiji. kao. Međutim. to su spomenici iz Zadra. itd. izuzev pojedinačnih nalaza. delu naše zemlje oni su retki i predstavljaju jedino osamljene dedikacije. Spomenućemo samo neke. i sl. npr. Dakako. . Ta pojava se tumači na razne načine. u Osjeku je registrovana i jedna ikona na kojoj je prikazana Ozirisova trijada. za što kao primer služi jedna bista iz Sremske Mitrovice. dotle Serapisove spomenike nalazimo i u drugim krajevima Jugoslavije.koncepciji dok je naša bista u sebi zadržala bitne elemente originalne umetničke kponcepcije. to su njegove likovne predstave te epigrafske are. Tu su pronađene tri glave koje su delovi mermernih statua Serapisa i Izide. Ali se i ovoga puta iz toga isključuje područje g. Peći. Jedino se četiri zaveta iz provincije Dalmacije nalaze van trase puta (Drsnik kod Peći. U zapadnim evropskim zemljama potvrde ovog kulta su ređe. gde su često skupa poštovani. Njegova pojava u religijama mnogih naroda prestavlja veliku zagonetku. »augistus«. te u Grčkom svetu. te u Suvom Lukavcu u Makedoniji. i ist. Već smo u prethodnom poglavlju spomenuli da je iz naše zemlje poznato nekoliko spomenika posvećenih kultnoj zajednici Izida – Serapis. tim više što ga u nekim zemljama nalazimo izjednačenog s vrhovnim nacionalnim božanstvima dotičnih zemalja i naroda. itd. te iz Ravne. Epigrafske potvrde ovog kulta nalazimo u Senju. To je. već spomenutu bistu iz Sr. Suvi Lukavac. i tu tražiti jedno njegovo veće svetilište okružnog značaja. Beča. ali i sa nizom drugih božanstava grčko-rimskog Panteona. Čačak?). odnosno gde se nalaze spomenici Izidinog kulta. verovatno. pa kao takve ćemo spomenuti njegovu brončanu bistu iz Salone. U našu zemlju je došlo posredstvom Rima. ili su reljefno prikazani kultni predmeti koji govore da je dotični pokojnik bio sledbenik ovog kulta. U većem broju su zastupljeni spomenici s likovnim predstavama. U našem delu provincije Makedonije poznata je samo jedna bronzana statueta Izide. pre svega.. Drniku u Srbiji. te ćemo. koja se pored dekorativnog karaktera i svojom sinkretističkom ikonografskom formom izdvaja iz grupe zaveta upućenih egipatskoj boginji. u Babilonu ili u Indiji. Komine. to su. poštovanje Serapisovog kulta u našoj zemlji je bilo dosta rašireno. mramornu statuu iz Senja. pa se u nekim zemljama i izjednačio sa tim božanstvima. te u broju nalaza prednjače podunavske zemlje. U našoj zemlji imamo dve vrste Serapisovog spomenika. Tako je npr. što je proisteklo iz onih događaja i okolnosti o kojima smo napred već raspravljali. to božanstvo je bilo najviše poštovano u samom Egiptu i zemljama Male Azije. tako npr. Ljubljani. U Gornjoj Meziji su jedino u selu Ravni (Timacum Minus) registrovani spomenici egipatskog božanskog para. AQUILEIA-EMONA-SISCIA-SIRMIUM-BASSIANAE i AQUILEIA-TRAGURIUM.SALONA. Potvrde Serapisovoh kulta su nađene u većem broju i u drugim zemljama. Komine. Karnuntuma. Ptuja. nadgrobni spomenici u čijim se tekstovima spominju sveštenici ovog kulta. i to iz Italije. Erman pisao da je između međusobnog kulturnog i trgovačkog kontakta Grka i Egipćana stvoreno jedno sinkretičko božanstvo koje je postalo zajedničko i jednima i drugima. Sudeći po ovim nabrojanim spomenicima.. »deus«. Može se dalje reći da se susreću i spomenici Serapisovog kulta tamo gde su nađeni. 67 . on se prikazuje kao bradat stranac koji se u ikonografskoj umetničkoj koncepciji predstavlja kao Zevs. Zotović Malobrojni zaveti Serapisa i Izide koncentrisani su uglavnom u zapadnom delu Jugoslavije. i u Petrovcima javlja se jedna grupa nadgrobnih spomenika na čijim je gornjim delovima prikazana maska Serapisa između lavovskog para. Među brojnim Serapisovim spomenicama možemo naći niz analogija našoj bisti. Na celoj teritoriji Mezije nije pronađen ni jedan epigrafski zavet koji bi potvrdio postojanje njihovih kultova u ovoj provinciji. U Donjoj Panoniji i to u Sremskoj Mitrovici. skoro bez izuzetka. Pored toga. naročito u podunavskim provincijama. u pogledu nalaza spomenika jednog i drugog kulta ima izvesnih odstupanja. »sanctus«. budući da se tu nalazilo veće svetilište njegove božanske druge. »invictus«. Posmatrani u okviru rimskih provincija Serapisovi i Izidini zaveti su najbrojniji u Gornjoj Panoniji i Dalmaciji. Ptuju. Uglavnom. Mitrovice. što zaključujemo i po njegovim romaniziranim ikonografskim predstavama. pre svega u Galiji. Od spomenika Serapisovog kulta treba da spomenemo još nekoliko indirektnih potvrda. Na epigrafskih spomenicima Serapisovo ime prate brojni epiteti.. iz Alba Julije. opet bio Ptuj. To mišljenje bi se moglo i prihvatiti kad se to isto božanstvo ne bi javljalo i kod naroda izvan mediteranskog basena.

ni ova odluka nije bila konačna. 68 . Međutim ni tada. kao što smo već napomenuli. Panonije i Dalmacije. Za kult egipatskih bogova nemamo dovoljno pouzdanih datuma. pne doneo prvu odluku o zabrani ovih religija i rušenju njihovih hramova. označavaju jedine likovne predstave sa naše teritorije na kojima je očuvan čist egipatski karakter bez ikakvih romaniziranih dodataka. Svi ovi zaveti pripadaju periodu oko sredine II v. pne. Od 7 zaveta iz Ptuja 5 je posvećeno Izidi jedan Serapisu. a statua boginje baci u Tibar. a u vreme popularnosti egipatskih kultova u Rimu. Pored malog Horusa koga boginja drži u krilu. Prema podacima koje pruža 7 natpisa iz Ptuja s razlogom se može pretpostaviti da je na tom terenu postojalo svetilište Izide. Kriza je bila izazvana snažnim prodorom orijentalnih kultova. Imperatori Oton. je izdat proglas kojim se zabranjivalo podizanje prihvatnih kapela egipatskih bogova i zahtevalo rušenje postojećih. a jedan par Serapis-Izida. a 28 – me g. a nepun vek kasnije Komod je čak izrazito bio naklonjen jedino Izidi i Mitri. došlo je do krize u Rimskoj religiji. Prema Hogerovoj analizi ikona iz Osijeka je proizvod Ptolomejske epohe. ukazuju samo na put prodiranja ovog kulta. već samo pojedinačne religije i to posebno Egipatske i maloazijske. Natpisna baza Izidine statue nagoveštava postojanje svetilišta u kome je stajao kip boginje. Značajno je samo to da za razliku od kulta Magna Mater ovde ima malo vernika koji su bili rimski građani. Mermerne statue Serapisa iz Senja i Izide iz Nina nose na sebi obeležje namernog uništavanja paganskih kipova dve bronzane statuete Izide sa Horusom iz Solina i pomenuta ikona iz Osjeka. zbog političkog sukoba Oktavija i Antonija proglašeni su neprijateljima države svi poklonici bogova Nila. nisu prodrli svi orijentalni kultovi u Rim. Tri najstarija zaveta. predstavljaju snažnu potvrdu za zaključakda u ovim oblastima nije bio prihvaćen kult egipatskih bogova. Zavet postavljen u vreme Izidinih sveštenika Tita Flavija Marcijala i Flavija Marulina potkrepljuje takvu prepostavku. medju kojima ima Grka (Apolinaris i Epaproditus i P. ne.aplikacije iz Solina. Ali je pod pritiskom velikog broja vernika u 43-ćoj g. Rim je imao učešća u spoljno političkoj situaciji kraljevine Ptolomeja. Na osnovu geografske rasprostranjenosti relativno malog broja spomenika iz G. raspoređeni duž puta koji je povezivao Akvileju sa Solinom . koje su po sumarnosti obrade. Međutim. kada je Tiberije naredio da se Rimski izeum razruši. Ikonografski spomenici ukazuju samo na neke značajne podatke. odakle su sasvim mirno ušli u Rim sredinom I v. Ipak kopiran je egipatski uzor odeća boginje je egipatska i sastoji se od duge jednostavne haljine. neki rimski legionar je preneo iz Egipta u Mursu. Panoniji. Seleukida i Antigonida. a oni kojima raspolažemo ne prelaze gornju granicu II v. pne. To bi moglo značiti da su i u ovom slučaju robovi iz Publicum Portorium Illyricum bili prvi nosioci i protagonisti ovog kulta u G. Usled čestih ratova ekonomska moć Rima naglo je oslabila i tada se Rim ponovo okrenuo prema Egiptu čijim su se žitom snabdevala ne samo Rimska već i provinciska tržišta. i označavaju poetovio kao jedan mogući centar za kult Serapisa i Izide u Gornjoj Panoniji. solarni disk između kravljih rogova nedvosmisleno ukazuje na izvornu ikonografsku šemu. Tako su kultovi aleksandrijskih bogova Izide i Serapisa preneti od pomoraca prvo u Kampaniju. Nasuprot situaciji u gornoj Panoniji pojedinačni spomenici iz provincije Dalmacije. Poreklo dedikanta je raznoliko. rad lokalnih majstora. Od III v. U prvim godinama Carstva Izidin kult je bio ponovo tolerisan i to sve do 19 g. Dopunjuje je klaft koji preko obraza i ramena pada na grudi. i to sva 3 iz Ptuja postavljena su od robova carinske službe. a verovatno i u Dalmaciji. Put prenošenja ovog kulta iz Rima u zapadno balkanske oblasti je isti kao i za kult Magna Mater. U I v. kasnije. Ovim zavetima se pridružuju i dve Tabula Ansata. ali su istoriski momenti diktirali u ovom slučaju nešto drugačiju situaciju. Panoniji ili Dalmaciji. Zbog toga ova ikona ne pruža elemente za proučavanje ikonografske interpretacije egipatskih kultova na Balkanu. nesumnjivo. Vespazijn i Domicijan su pružili punu podršku religiji Aleksandrijskih bogova.Quinctus Paris).Podaci da u Gornjoj Meziji i Makedoniji nisu poznati epigrafski spomenici posvećeni Serapisu ili Izidi. da nisu registrovana njihova svetilišta i da je ikonografski materijal vrlo oskudan. a ni početkom I v.50 i 48-me g. Zbog velike popularnosti egipatskih kultova i naglog nicanja njihovih svetilišta senat je 59. Ipak zbog malog broja spomenika ovi podaci ne mogu da pruže opštu sliku o etničkom elementu onih koji su bili nosioci kult Serapisa i Izide u g. odlukom Trijumvira odobreno podizanje hrama Izidi. zbog svoje malobrojnosti nemogućuju da se utvrdi kultni centar pa čak ni da se pretpostavi njegovo eventualno postojanje. Pored robova. Zbog tih direktnih kontakata došlo je do pojačanih uticaja orijentalnih religioznih elemenata koji su već tada počeli da prodiru u Rim.g. ikonu iz Osjeka je zavetovao Egipćanin. teško je da se u ovim provincijama odrede kultni centri. Ove religije su preuzete više iz političkih potreba nego zbog verskih ubeđenja. Samo 10 g. pne. a aru iz Čačka Ilir.53.pne. Pored ekonomskih veza konstanta cirkulacija administrativnih i vojnih službenika doprinela je da se oko sredine I v zvanično prizna boginja Izida i da se njen kult priključi državnoj religiji. Odluka senata je obnavljana od konzula 58. obe posvećene Izidi na osnovu kojih je Sarija zaključio da se Izidino svetilište nalazilo u blizini Vicus Fortunae. Mnogo su značajnije statuete .

pas. Pored malog Horusa koga boginja drži na krilu. narcis. označava trijumf hrišćanstva ne samo u Egiptu već i u celoj Rimskoj Imperiji. Skripta Slična situacija sa kultom Kibele je i sa kultom egipatskih bogova. petao. uglavnom u zapadnom delu Balkana. Razaranje Serapeuma u Aleksandriji 391. ali na drugoj strani – iz istih razloga. Kult egipatskih bogova je tada bio formalno već potisnut formiranjem bogova koje je prihvatila vojska i samo su ponegde postavljeni usamljeni zaveti Serapisu ili Izidi. Serapis je imao mnoge funkcije: kao gospodar mrtvih i bogatstva zemlje povezan je sa Hadom. Sa njim se identifikuje Had od helenisticke epohe. Panoniji i Dalmaciji. Na jednoj strani.) istakao je u prvi plan to novo božanstvo kako bi u svojoj prestonici Aleksandriji zbližio egipatsko i grčko stanovništvo. Tako je ovaj kult prenet od pomoraca prvo u Kampaniju. Kombinovan je sa mnogim bogovima. ali je pod pritiskom velikog broja vernika 43. Atributi – skiptar. rog izobilja. Egipćani. Odluka Senata je obnavljana nekoliko puta. U Makedoniji je poznata samo jedna bronzana statueta Izide – Fortune. U Rimu popularan. zmija. koja se pored dekorativnog karaktera i svojim sinkretističkom formom izdvaja iz grupe zaveta upućenih boginji. u Menfisu i Aleksandriji. svi popštovaoci božanstva sa Nila su proglašeni za neprijatelje države. U Gornjoj Meziji jedino u Timacum Minusu.god.g. Prema tome za kultove Magna Mater.g. ali i osvajao neke od njih. Pošto se Rim često petljao u poslove istočnih imperija. odnosno Isis – Fortuna. Egipatska boginja je izgubula svoje izvorne elemente i pretvorila se u tip Isis Tiha odnosno Isis-Fortuna. Izide i Serapisa možemo reći da su već krajem druge etape razvoja orijentalnih religija bili potisnuti. Predstave su prilagođene grčko – rimskom ikonografskom obrascu. Kada su se Oktavijan i Antonije sukobili.Ova nestabilnost u religioznop politici Rima doprinela je da se tek sredinom II v. solarni disk između kraljevih rogova nedomisleno ukazuje na izvornu ikonografiju. Senat je 59. Zivotinje – konj. Dopunjuje je klaft koji preko obraza i ramena pada na grudi. usled širenja Rima na istok i zapad utvrđenja moći. mak. Serapis Lex: Grčko-egipatsko božanstvo nastalo u helenističkom Egiptu. zbog prednosti što je prihvaćen od države. merica. kult egipatskih bogova je bio brzo prihvaćen i u provincijama. kult Serapisa i Izide pojavi u g. jednostavnu dugu haljinu. i to objedinjavanjem dva omiljena egipatska boga: Ozirisa i Apisa (prvobitno ime Osorapis). kult je ponovo odobren i tolerisan. Dedikanti ovog kulta su robovi. Predstava Serapisa i Izide su bile prilagođenje Grćko-rimskom ikonografskom obrascu. je zabranjeno podizanje privatnih kapela i naređeno rušenje postojećih. BC doneo odluku odluku o zabrani ovih religija i rušenju hramova. Glavni drzavni bog za vreme Ptolomeja.ikonografija ovoga kulta je pretrpela velike izmene. Najvećim i najčuveniji Serapisov hram (Serapeum) nalazi se u Aleksandriji.st. sa boginjom u vidu krave sa solarnim diskom. posebno u velikim trgovačkim centrima. kao bog Sunca i veliki iscelitelj blizak je Apolonu i Asklepiju. odnosno Plutonom. Tu su pronađene tri glave koje su delovi mermernih statua Serapisa i Izide.pne. sredinom I v.ere odobreno podizanje hrama Izidi. Iliri. moguće je da je ovaj kult uvezen iz političkih potreba. Ali ipak. Grci. dok su Serapisove predstave najčešće podražavale lik vrhovnog boga Zevsa ili Jupitera. a kao opšti spasitelj srodan je Zevsu. Malobrojni zaveti koncentrisani su. Njegov kult bio je raširen u celom Mediteranu. odnosno Jupiteru. koji sem imena nisu očuvali više ništa egipatsko.g. ali zbog malog broja spomenika ovi podaci ne mogu da pruže opštu sliku o etničkom elementu onih koji su bili nosioci kulta Serapisa i Izide. pa se boginja pretvorila u tip Isis – Tiha. a potom i u Rim. Usled ovog i zrtvuje mu se bik. Značajno je da ovde ima dosta dedikanata koji nisu rimski građani. 69 . Likovna predstva sastoji se od statua koje imaju egipatsku odeću. a narocito Oziris i Apis. Još: Ime izvedeno iz egipatskog Hesar – Hapi. registrovani su spomenici ovog božanskog para. stare ere. dok su Serapisove predstave najčešće podržavale lik Jupitera ili Zevsa. Na celoj teritoriji Mezije nije pronađen ni jedan epigrafski zavet koji bi potvrđivao postojanje kulta. Ptolomej i Soter (vladao od 323 do 285 g. (2 predstave Izide i jedna Serapisa iz sela Ravne – romanizirane). Takve ikonografske predstave srećemo već u III v. a 28. Biljka – nar.

gde je posvedočen u II v. poštovali su Izidu i od njihovog vremena njen kult uzima sve više maha. Tako je kult misirskih božanstava zastupljen skoro isključivo u Dalmaciji a kult 70 . Vladari Flavijske dinastije. na Siciliji. od kojeg pada istaknut nabor.v. pomaže smrtnicima. koja upravlja sjajnim nebom. poštovano i u grčkom. je poistovecena sa Demetrom. stišava sve oluje. a Izida je sastavila i sahranila raskomadane i razbacane delove tela svog supruga. Predstave – sistrum u ruci. Njihov sin Horus se osvetio. upznali Izidu i njen kult. ATIS I KIBELA Kibela . a od vremena Domicijana kult se sve vise siri i u 3. stare ere. Od 3. Na zapadu. koga je ubio Set. Izida je zajedno sa svojom sestrom Neftis tugovala za svojim bratom i suprugom Ozirisom.Prikaz na novcu – sa bradom kao zreo muskarac. dostigao vrhunac i u Rimu i u provincijama. Već u V v. Ovaj novac u Rimu je od Hadrijana do Klaudija Gotskog. Njen sin Hor osvetio je očevu smrt.v. Njene misterije tajno su održavane po celoj Italiji. U grčko – rimskoj likovnoj umetnosti Izida je predstavljana sa nizom egipatskih elemenata (sistrum u ruci. zakonima i moralu. stare ere. Na novcu . Pitanja Ikonografija . upravlja nebom. Ponekad je i u grcko-rimskoj odeci koja je vezana u cvor na grudima od kojeg pada nabor. preko svojih kolonija Kirene i Naukratisa. na grudima zavezanu u čvor. Kult Izide u Grčkoj posebno je negovan na Delu i u Atini. suncevim diskom. tek u vreme Kaliguline vladavine ovoj egipatskoj boginji podignut je hram na Marsovom polju. jer se verovalo da je ona naučila ljude zemljoradnji. U 5. Širenjem hrišćanstva kult Izide i Serapisa postepeno je potiskivan u drugi plan. Od 7. Njena deca su Apolon (Hor) i Artemida (Bubastida). posebno Domicijan. sigurno je poštovana već od V v. U Grckoj to je novac Aleksandrije. Boginja je često prikazivana u delima zanatske umetnosti (posebno su brojne bronzane statuete). a odatle u Rim. U grčko – rimskom svetu ona je majka cele prirode. poštovana u gotovo svim oblastima grčkog sveta.kako se prepoznaju? (U ruci Izida drži rog izobilja…Pored Serapisa Kerber. kruna sa rogovima govečeta i Sunčevim diskom). na glavi…) Odakle dolaze spomenici sa ovim predstavama? Kojim putem? (Preko Akvileje u severnoj Italiji) 18. U Rimu je njen kult bio najpre na lošem glasu i i država je u nekolko mahova pokušavala da ga strogim merama suzbije. kruna sa rogovima goveceta. teši nesretnike kao majka. morem i podzemljem i pomaze ljudima. Grci su još u VII v. zajedno sa Serapisom. se kult siri preko Kirene i Naukratisa. ali je boginja odevena u grčko – rimsku odeću.na rimskom novcu je sama ili sa Serapisom. pri čemu su korišćene raznobojnevrste mermera i dodavan nakit od zlata i bronze.frižansko božanstvo. Izida Lex: Egipatsko božanstvo. narocito je cesta na novcu Aleksandra i to u kombinaciji sa svetionikom na Farosu. Još: Egipatsko bozanstvo.v. blistavim morem i mračnim Podzemljem. drzi Kerbera–Plutona. poštovana pod raznim nazivima na celom Mediteranu i Bl. Herkulanuma i Rimu otkrivene su freske na kojima su prikazane scene iz Izidinog kulta i mita. Ona je sa sestrom Neftis tugovala za suprugom Ozirisom koga je ubio Set. se postuje zajedno sa Serapisom. Na glavi ima medijus. preko Velike Grčke njen kult je prenet najpre u Kampaniju. stare ere ona je. Po pitanju Grcke. kao i u monumentalnoj skulpturi. Izidini praznici svetkovani su u najvećem sjaju. postovana u grckom i u rimskom svetu. Istoku. Izida neprekidno održava ljudski rod. smatralo se da vlada Podzemljem. gde se kocka sa Rampsinitom.v. Drzi uzdignutu desnu ruku i drzi skiptar. dozivljava vrhunac. U Italiji su se njene misterije tajno odrzavale. više puta u toku godine. van gradskih bedema. otklanja nesreće i raspliće zamršeno tkanje sudbine. da bi u III v. stare ere ona je poistovećena sa Demetrom i dovedena u vezu sa Ijom. Na novcu Julija Domna nosi mladog Horusa. a posebno i u rimskom svetu. Marić Kultovi orijentalnih božanstava širili su se po našoj zemlji u dva pravca: sa zapada iz primorja i sa juga iz Soluna i grčkih gradova u Makedoniji. U Pompejima. Ona je majka prirode. a od III v. stare ere. majka bogova i cele prirode. ali se održao sve do vremena Teodosija Velikog.

To su. Velika Majka bogova. Reč Cognatio označava krvno srotstvo. nabavila ili darovala (natpis je ovde oštećen pa glagol nije poznat) katilum. po Bormanovom mišljenu označavati. ali nije uvek poznato njihovo zanimanje. Na početku reda je reč DISA. a stablo obavijali vunom. Ovde će po svoj prilici biti postolje za statue ili svećnjake. Spominju je natpisi iz Dalmacije. koje stoje pod zaštitom izvesnog božanstva. Dendrofori se spominju u kultu Dionisa i Dimitre. bila njena kapela. pored koga je okačen timpan. Možda je u Saloni posle požara jedan hram obnovila opština. Na jednom natpisu iz Ljubljane kaže se da je postavljen po zapovesti neke žene Oreje. Valerije Vibijan kaže na jednom natpisu iz Kostolca da je podigao statuu Velikoj Majci. nemaju veliku vrednost za istoriju Atisovog kulta kod nas jer su dekorativne prirode i izrađeni prema nekom uzoru sa strane. Ni završetak nije jasniji jer nenamo šta znači IANNIM posle Kibelinog imena. Dendrofori su o velikim Kibelinim praznicima. ali i muškarci. sekli u njenom gaju bor. Kibelin epitet izveden od imena mesta Blandos.CA. Na votivnim natpisima nađenim u našoj zemlji od maloaziskih božanstava spominje se samo Kibela. kimbale i timpane. 71 . kako se vidi iz jednog natpisa. Za neke od njih znamo da su bili augustali i opštinski dekurioni i duoviri. Na dva natpisa iz Solina kao Kibelin dedikatnt javlja se Cognatio. On glasi: posuit │DISA. bila udrženja drvarskih trgovaca koji su prvobitno imali Silvana kao boga-zaštitnika. Nijedan od ovih hramova do sada nije nađen. pa tako ukrašen nosili u svečanoj povorci u grad. Kao što se vidi nije moguće protumačiti sasvim tačno početak ovog natpisa. To su sve poznati instrumenti Kibelinog kulta.MAGNE IANNIM. pošto je nađeno nekoliko Atisovih statueta. U logoru u Burnumu nađena je jedna mala prostorija ukrašena reljefima koji predstavljaju scene iz Kibelinih mitova: to je verovatno bila kapela ove maloaziske boginje. Toga mišljenja je i Schwenn. Pored koga čuče dva lava. postavila u njemu statue. Izgleda da su i Jevreji dolazili tim pravcima jer je do sada konstatovano da ih je bilo u Saloni i Stobi. Dendrofori: Na 3 natpisa iz Solina. 22. Izgleda da nije njen epitet.maloaziske boginje Kibele u Dalmaciji i j. Neki od ovih reljefa predstavljaju Atisa kako stoji na polumesecu. i ove kognacije na našim natpisima. Na natpisima. U Stobima je nađen reljef na kome je predstavljena Kibela kako sedi en face na prestolu. ali se sme pretpostaviti da je i taj kult postojao u našoj zemlji. U jednoj prostoriji. a docnije Kibelu i Atisa. Slovenije i Srbije. uz koje je navedena i triba. Na jednom nepotpunom sačuvanom latinskom natpisu iz Solina kaže se da je neki hram obnovljem opštinskim troškom pošto je bio uništen požarom. te če prema tome. makaze. kako se iz samog imena vidi. Mora da je i na Rabu bilo kakvo svetilište ove boginje jer je tu Tit Prust Optat podigao portik.S. Do sada nije nađen ni jedan epigrafski spomenik Atisovog kulta. Ove kognacije nalazimo samo na Solinskim natpisima i spominju se i kod drugih božanstava (Keltskih Matera i Venere). Na jednom natpisu iz Celja boginja ima epitet Blaudia. »Atisi« koji se nalaze na mnogim nadgrobnim spomenicima nađenim kod nas. blizu trečeg mitreja u Ptuj nađena je glava Kibeline statue i tu je. Sve ove hramove podigli su privatni ljudi o svome trošku. Dedikanti su slobodni ljudi. Samo Mitrin kult je bio raširen po celoj našoj zemlji. Možemo zaključiti da su i tu marta meseca bili praznovani praznici Velike Majke Bogova. te bi to bilo ime dedikanta. između imena dedikanta i boginje. po svoj prilici.CA. Dedikanti su u najviše slučajeva bile žene. Možda je to bio Kibelin hram. Na natpisima iz naše zemlje boginja se naziva Magna Mater ili Majka bogova (mater deum). Hramovi se još spominju i na natpisima iz Klisa (2) i Trogira. Svi dedikanti imaju grčka ili rimska imena. To bi moglo biti rđavo napisano tračko ime Diza koje se nalazi i na natpisima naše zemlje. kako je primetio i Drexsler. U ovom slučaju nije moguće objasniti značenje S. Blaudia je. sudeći po imenu. Tako Kalija Priska kaže da je opravila Kibelijin hram. Po Momzenovom mišljenju trebalo bi možda čitati Idaeae mesto Blaudie. Kibelini hramovi često se spominju na natpisima iz naše zemlje tako doznajemo da je u Saloni bilo najmanje 3 njena hrama. izvesne zajednice vezane rodbinskim vezama.MATRI. svake godine. ustvari. U Dalmaciji je nađen jedan votivni natpis Kibelin koji je teško protumačiti. te po tome možemo zaključiti da je i tu postojao njen kult. osim hramova spominju se i predmeti koji su služili u kultu. gde su oko njega žene naricale za umrlim Atisom. Iz toga možemo zaključiti da je i tu bio hram Kibelin. Ljubljane i Siska spominju se kolegija dendrofora. ali su naročito vidnu ulogu imali u Kibelinom kultu. pa će zato ovi Dendrofori biti vezani sa Kibelinim kultom koji je u tim mestima dokumentovan iz činjenice da su u našoj zemlji dendrofori bili u vezi sa Kibekinim kultom. Kibeli je posvećen veći broj votivnih spomenika. marta. U mestima u kojima je u našoj zemlji bilo Dendrofora nije nađeno spomenika Dionisovog ili Dimitrinog kulta. Larofor se samo ne spominje nigde drugo sem ovde. kitili mu grane ljubičicama. Srbiji. larofor. te če stoga biti Rimljani ili Orijentalci koji obično nose grčka imena.

Pri donošenju pojedinih zaključaka i registrovanju postojeće situacije jedina sretna okolnost je činjenica da naša zemlja obuhvata i zapadnobalkanske i delimično istočnobalkanske provincije Rimskog carstva. Prema natpisu sa Raba vidi se da je i ovde postojao Metroon jer je T. Ipak. što znači da već u to vreme kult Magna Mater nije imao svoju prvobitnu popularnost. nalazi se u Šupljoj Crkvi. Već iz ovih podataka proizilazi da u našem delu donje Makedonije i u gornjoj Meziji nije bio prihvaćen i proširen kult frigiske bogin. Značajni podaci o karakteristikama ovog kulta kod nas sadržani su u broju spomenika njihovoj geografskoj rasprostranjenosti i u tekstovima koje su vernici uputili velikoj Majci Bogova. etapa pada u vreme jačanja i pokušaja definitivnog osamostaljavanja pojedinih tzv. Najpotpunije podatke imamao o Metrjonu iz Ptuja koji je bio podignut u neposrednoj blizini trećeg mitreja. Nasuprot ovim oblastima sstoji g. Prateći pojedine orijentalne religije tokom svih ovih etapa. širenjem mitreja Metroon je uništen. Natpis iz Klisa beleži da je Curia Prisca obnovila hram Magna Mater i da ga je snabdela svim instrumentima potrebnim za obrede ovog kulta. Natpisi iz Solina pominju. svedoči o postojanju Metroona i na ovom terenu. obnovljenih centralističkih težnji Rima i do diviniziranja živih imperatora. Drugo svetilište locirano na terenu. pa čak i da se prate donekle različite ikonografske interpretacije. čime je istovremeno označena krajnja hronološka granica u životu pojedinih do tada preživelih poganskih religija. odnosno Kibele. jer je posredstvom Rima došlo do prodora orijentalnih kultova na naše tle. Period koji je karakterističan za ovu vrstu istorisko-religioznih zbivanja može da se podeli na 4 etape: 1. Na osnovu dva oštećena natpisa iz Garduna zaključuje se da je tu postojalo svetilište Magna Mater. u odnosu na spomenike ostalih orijentalnih religija. Shodno tome i religiozna politika se usmerava ka jednoj vrsti paganskog monoteizma. pada u oči. dok su u istočnom delu izrazito malobrojni. U to vreme dolazi do krize Carstva a zatim i do veoma izraženih. 3. 2. u vremenu njegovog trajanja ili u masovnosti njegovog prihvatanja. jer se dva zaveta iz Mezije i tri iz Makedonije mogu objasniti jedino kao usamljene dedikacije doseljenih ili prolaznika. sa arheološkog aspekta. AQUILEIA-SENIA-ASSERIA-TRAGURIUMSALONA. političkih i društvenih zbivanja koja su imala određeni značaj i za razvojni put Balkanskih provincija. jer oba zaveta pominju njegovu obnovu. Posmatrani u okviru Rimskih provincija spomenici Magna Mater se grupišu samo u Dalmaciji i gornjoj Panoniji. prva označava vreme pojave orijentalnih kultova i počinje još od prvih dana romanizacije naše zemlje. Prustus Optatus zapisao da podiže portik kao svoj zavet boginji. takođe. epigrafskim i arhitektonskim spomenicima je kult Magna Mater. zapaža se da je svaki kult imao svoje specifičnosti koje se ogledaju u različitim uslovima i datumima njegovog prodora. 4. Epistilna greda sa posvetom Magna Mater koja je nađena u Senju. a u provinciji Makedoniji su registrovana tri spomenika u Marvincima.Dendrofori sa ovih natpisa bili su ugledni ljudi i zauzimali ugledne položaje u društvu. Tako je Gaj Basidije Sekund bio i flamen i kvestor i duovir u Emoni. Pre svega. Novom selu kod Prilepa i u Stobima. odgovara vremenu stabilizacije rimske vlasti u provincijama. U rimskim provincijama koje su obuhvaćene teritorijom Jugoslavije najstariji orijentalni kult dokumentovan ikonografskim. potrebno je napomenuti da u ovom pogledu ne treba očekivati ni definitivne ni uopštene zaključke jer. izgradnju ili obnovu svetilišta koju su izvršili pojedinci kao zavet boginji. U našem delu donje Panonije nije registrovan ni jedan spomenik ove vrste. varvarskih plemena. Zotović Širenje orijentalnih kultova u vreme rimskog carstva označava promenu ekonomskih. kada orijentalni kultovi uz podršku pojedinih imperatora. na putu Zadar-Knin. da su spomenici Magna Mater relativno retki i da se koncentrišu jedino u zapadnom delu naše zemlje. sva ostala svetilišta poznata su nam samo po imenu u natpisima. a samo je u jednom slučaju hram bio podignut od 72 . Panonija i Dalmacija gde su spomenici Kibele raspoređeni duž poznatih puteva AQUILEIA-EMONA-POETOVIO-SISCIAN. etapa se poklapa sa propadanjem i raspadom Carstva i sa konačnom pobedom hrišćanstva. obeležava usamljeno nalazište ovog kulta. U vreme Galijena. Pojedini orijentalni kultovi bivaju tada potisnuti da bi mitraizam – sada novi izraz solarne teologije – izbio u prvi plan kao jedinstvna religija i pobedničkog Rima i osvojenih romanizovanih provincija. O svetilištima ovog kulta znamo malo i to iz natpisa koji pominju njihovo podizanje ili obnovu. U gornjoj Meziji Kostolac sa dva zaveta. To je omogućilo da se u ovim dvema oblastima sagledaju različiti putovi širenja pojedinih kultova razlike u datumima njihovog prodora. teriotrija Jugoslavije ne predstavlja nikakvu celinu. doživljavaju svoj puni procvat.

Provincije D. Panonija. tako da su tu orijentalne religije sticale prednost usporenim.za ovaj kult. Mezija i Makedonija. Nasuprot tome u provinciji Dalmaciji registrovano je 11 statua ove boginje od kojih je sedam nađeno na području Split – Solin. sa orijentalnom rimskom i grčkom boginjom. Promenljiva. takođe. Jednoobraznost u izradi svih ikonografskih spomenika Magna Mater ukazuje na jedan centar iz koga je ova kult bio prenet u zapadno balkanske provincije. Meziji (Kostolac) i G. Siska i Solina pominju collegium dendroforum za koje je R. uglavnom. rimski građani. Njena svetilišta. Likovne predstave iz provincije Dalmacije su rađene prema jednom ustaljenom šablonu.što se za sada može samo predpostaviti. dok epigrafski i arhitektonski materijal ovog kulta nije registrovan. što nije bio slučaj sa vernicima ostalih orijentalnih kultova. bili grupisani spomenici ovog kulta. Serapisa i Izide. ali sigurnim tokom. Natpisi iz Ljubljane. iz redova rimskih građana. Panoniji (Ptuj) poznata je za sada samo po jedna statua Kibele na prestolu. ne pružaju nikakve mogućnosti za stilsku analizu koja bi omogućila preciznije datovanje spomenika. U prvim godinama carstva rimsko sveštenstvo je nastojalo da spreči širenje orijentalnih kultova. ali je ipak u isto to vreme Livija identifikovala svoj život sa Kibelom. Dedikanti navedenih spomenika su.. nisu potvrđeni na ovom terenu. što potvrđuju njegovi ostaci. Izvan očekivanja relativno mali broj spomenika je zavetovan samo od žena. nalazio u Ptuju. G. a ne jedne veće 73 . Kultovi Magna Mater. Panonije. kako bi učvrstio svoju vlast u brojnim provincijama sa vrlo različitim religijama.Cognatio. verovatno. frigijska boginja izgubila svoj krug vernika. Značajno je još da se istakne da su kod nas od ovih statua Velike Majke bogova očuvani samo donji delovi. Jedan se. u godinama kada je Magna Mater bio popularan još uvek nisu imale čvrste veze ni sa crnomorskim putevima koji su tek u vreme potpune romanizacije Balkana odigrali ulogu u transmisiji orijentalnih kultova na ist. Ikonografske predstave. Relativno rani datumi za pojavu ovog kulta kod nas koji se vezuju za početak II v. G. rezultat su prvih komunikacija koje su preko Akvileje povezivale provincije sa Rimom. koja predstavljaju manje kapele.putevima preko Akvileje u G. nasuprot brojnim zavetima koje su postavili muškarci sami. Frigijska boginja je tu stekla svoje vernike ali. a podatak da je u vreme Galijena. nesumljivo. Likovne predstave ovog kulta posmatrane u okvirima pojedinih provincija odlikuju se izvesnim specifičnostima koje su postale karakteristične samo za uže teritorije. Rim je bio prinuđen da prihvati sve puteve koji su vodili ka zbližavanju njegovih verskih shvatanja sa shvatanjima pobeđenih. Panonije i Dalmacije.. gde su. što govori o organizovanoj zajednici. uporedo sa romanizacijom tih oblasti.širenjem trećeg ptujskog mitreja uništen Metroon. Nesigurno postavljeni datumi – za pojedine već navedene spomenike. Epigrafski spomenici posvećeni Magna Mater ne daju ni jedan pouzdan datum. Na osnovu podataka o mestima na kojima su registrovana svetilišta moguće je da se pretpostave 2 kultna centra frigiske boginje. čas liberalna načela rimskog sveštenstva nisu imala neki jači odraz u romanizovanim oblastima.g. Balkan. Taj podatak navodi na predpostavku o namernom oštećivanju njenih kipova pri čemu se prvenstveno insistiralo na uklanjanju atributa i uništavanju posveta. Nesigurnost Rima da u tom periodu fiksira svoje religiozne stavove doprinela je bržem širenju orijentalnih kultova i to naročito u provincijama. Tokom I i II v. takođe. Taj centar je vršio . Panoniju i u uski primorski pojas provincije Dalmacije. Marića i ukazuje na mogućnost održavanja martovskih praznika u čast frigiske boginje na teritoriji g. Junonom i Cererom tj. a četiri potiču sa susednih lokaliteta koji su još od prvih dana romanizacije bili povezani sa Salonom i Spalatum. U provinciji Makedoniji sva tri danas poznata spomenika su likovne predstave boginje. Činjenica da kultovi Dionisa i Demetre gde se isto tako javljaju kolegija dendrofora. snažan uticaj na okolna naselja.-te pne. dok se drugi morao nalaziti na teritoriji Split-Solin. skoro po pravilu su bila zaveti pojedinaca. Poznato je da je kult frigijske Kibele bio prihvaćen u Rimu još 204. U G. van direktnih uticaja tih puteva. preneti su.izuzetno velikog svetilišta. Istu situaciju imamo u Splitu gde je od Cognatio obnovljen jedan hram. podkrepljuje pretpostavku R. U Trogiru. što je predstavljalo politički potez koji su Rimljani učinili zbog Hanibala i Atala. čas nacionalistička. Sadržaj većeg broja zaveta sa ovih lokaliteta ukazuje ne samo na postojanje više malih kapela već i na udruženje vernika . posle namernog uništavanja koje su pretrpele. a istovremeno nagoveštava postojanje ortodoksnog kanonizovanog obrazca koji je kontrolisano reprodukovan i u našim oblastima. Mezije i Makedonije. a isti ikonografski obrazac je primenjen i na usamljenim predstavama iz G. koji su prvi među stranim religijama stekli popularnost u Rimu. uglavnom.ukazuje da je već oko 260.Cognatio. Marić pretpostavio da su bili vernici kulta Magna Mater. u zajednici sa ženama ili bračni parovi.upućuju nas na ceo II v. Ranu pojavu i kratak vek trajanja kulta Magna Mater objašnjava religiozna politika Rima koja je našla odraza i u zapadnobalkanskim provincijama. jedan bračni par podigao svetilište Magna Mater.

Na nogama ima cipele. Što se tiče datovanja može se uglavnom reći da pripadaju periodu od druge pol. On je predpostavio da su dve religije sačinjavale jednu versku celinu koja je imala za cilj da se oko Magna Mater okupe žene koje je mitraizam isključivao iz svoje verske zajednice. Kao logičan rezultat takve situacije naglo propadaju pojedini kultovi. Mezija ili Makedonija). eventualno potvrdila i druga grupa gore spomenutih naših spomenika (na nadgrobnim spomenicima). te Velikog Gostilja kod Višegrada. odnosno području današnje Fojnice. gde je kult Magna Mater bio samo usko lokalizovan u oblatima koje su stajale pod direktnim uticajem Rima. Cumont je smatrao da su se religije Magna Mater i Mitre međusobno dopunjavale i da su paralelno egzistirale u svim delovima Rimskog carstva. Rogatice. uglavnom. priljubljene anaksirede. Osim toga može se reći da je za pojavu kulta ovog božanstva u našim krajevima terminus post Quem konac I veka. Na maloj bronzanoj figuri iz Fojnice Atis je prikazan u svom uobičajenom izgledu slevom nogom prebačenom preko desne. to ne isključuje druge nacionalnosti iz kulta pa ni domoroce. budući da se na tamošnjem području odvijala intenzivna rudarska aktivnost u čemu su orijentalci uzimali veliko učešće. Tu predpostavku bi nam. Rogatice i Sikirića. O tome govori i natpis iz Klašnika. Na jednoj strani sveštenstvo je i dalje daleko da se očuvaju nacionalne religije. Kult Atisa bio je poznat samo na području srednje Bosne. sa prebačenom levom nogom preko desne ili obrnuto. Međutim. na jednom te istom spomeniku nalaze se po dve likovne predstave Atisa koje krase bočne strane tih cipusa. Od sredine III v. himation. još uvek je trajala nestabilnost u religijoznoj politici Rima. Od ovih 12 spomenika svega nekoliko ima u celosti sačuvane likove Atisa.Da su ove dve religije predstavljale celinu i da su se međusobno dopunjavale njihovo trajanje bi bilo usklađeno i frigijska boginja ne bi došla pod udar imperatorske politike koja je forsirala mitraizam. što se temelji i na pojavi sepulkralne formule DM. Frigijska boginja nikad nije imala potpunu podršku rimskog sveštenstva pa je vrlo lako bila potisnuta u momentu kada su potrebe imperatora diktirale drugu religioznu politiku. U toj grupi kultova koji su prvi bili potisnuti nalazio se i kult Magna Mater. u čijem se tekstu spominje Genticilij Flavija. dok se levom rukom podbočio a desnom se oslanja na pedum. G. Klašnika kod Višegrada. Cumonta. U III v. Od tih 12 svega jedan ima čisto kultni karakter. Štitareva i Vel. Sikirića kod Srebrenice. Postavlja se pitanje da li su oni koji su izrađivali 74 . Međutim materijal kojim mi raspolažemo ne potvrđuje ovako uopšten zaključak. On niti je bio prihvaćen od vojske. Cumonta tačan raspolagali bi većim brojem zaveta koje su postavile žene. Imamović: Uz Mitru Atis je drugo orijentalno božanstvo čiji je kult na području BiH ostavio najveći broj potvrda – 12. Rudog kod Višegrada. pa nadalje. što bi značilo da su u tamošnjem rimskom naselju orijentalni kultovi imali znatan broj pristalica. Još jedan podatak koji bi dovodio u sumnju navedene Cumotove zaključke odnosi se na hronologiju ovih kultova. Isto tako da je zaključak F. s frigiskop kapom na glavi. Iz Fojnice su poznate i potvrde drugih orijentalnih božanstava (Izide i Serapisa -?). hiton. dok se levom rukom podnimio (znači staviti ruku ispod brade tj nasloniti bradu na šaku). kult Magna Mater nije više bio popularan. I v. Na spomenicima iz Sikirića. Da bi se ovi odnosi lakše shvatili potrebno je da se na kraju iznesu i neki novi momenti u vezi sa zaključkom F. okrenut nalevo ili nadesno. u desnoj ruci drži spuštenu obrnutu zublju. u cilju učvršćivanja vlasti dolazi do diviniziranja živih imperatora. pa se može po tome reći da potiče iz prve polovine II veka..organizovane verske zajednice. niti je svojim verskim načelima mogao da potpomogne politiku suverena. na osnovu kojih možemo zaključiti da se u svim slučajevima javlja jedna standardizovana predstava koja je inače tipična u ikonografskom prikazivanju ovog božanstva. boravili po raznim dužnostima. a ostali su u stvari reljefne predstave Atisa koje krase bočne strane nadgrobnih spomenika. Ovakva situacija se odrazila i u zapadno balkanskim provincijama. Na spomenicima iz Bratunca. krajem II i u III v. Naime pojava tih tzv. na istim mestima gde su registrovani i Mitrini zaveti. Zbog toga se imperatorska politika sve više oslanjala na stare orijentalne tradicije što je dovelo do favorizovanja solarne teologije. Gostilje Atis je prikazan obučen u potpasani kratki. Tačno je zapažanje da se spomenici Kibele nalaze. U vreme intenzivnog širenja mitraizma tj. Na drugoj strani pojedini imperatori su nastojali da se ona orijentalna božanstva koja su već bila prihvaćena od vojske priključe državnom religijoznom panteonu. opasan hiton. Predstave Atisa na nadgrobnim spomenicima potiču skoro sve redom iz krajeva istočne Bosne: Crvice kod Skelana. Štitareva kod Višegrada. funeralnih Atisa predstavlja izuzetan problem u kultnoj problematici. F. ali je mnogo značajnija činjenica da je mitraizam prodro i bio masovno prihvaćen i u oblastima gde kult Magna Mater nije potrvđen (npr. Bratunca kod Srebrenice. Rogatice. Na glavi nosi frigisku kapu. uglavnom orijentalaca koji su tu valjda. dok mu je preko ramena prebačen himation skopčan na levom ramenu.

na području današnje istoč. a Atis pedum. Ponekad se razlikuju samo po tome sto Dadofori u ruci drže obrnutu zublju. među poklonicima tog kulta našao se i izvestan broj domorodaca. može se govoriti o području na kojem je postojala identična koncepcija njegovog prikazivanja na ovoj vrsti spomenika. Meziji itd. jedna iz Sr. Spomenici sa Atisovim likom dovode se u vezu i sa ikonografskim predstavama nekih drugih bošanstava. u većoj meri se počeo širiti tek za cara Klaudija da bi u doba Antonina doživeo najveći razvoj. Kada je o tom problemu pisao Sergejevski. Bosne. on je tom prilikom izrazio svoje duboko uverenje da je za naručioce tih spomenika s Atisovim likom na prvom mestu bio kultni povod. ali su u daleko manjem broju nego na već spomenutim lokalitetima. mada je pedum karakterističniji za Atisa i obrnuto. i one kultne prirode. Dionisem ili Sabazijem. sa Mitrom. Pored ove bronzane statueta iz Fojnice. Atis se često identifikuje i sa drugim božanstvima. svedoče i brojni nalazi nadgrobnih spomenika sa likom Atisa koje su podigli upravo domoroci. Prodor i instaliranje Atisovog kulta u našoj zemlji se obično veže za legiju VII. Dalje to znači da se može govoriti o određenim radionicama. Zbog ovih i drugih karakteristika i dodirnih tačaka ponekad je dosta teško diferencirati jedno božanstvo od drugoga. bio dovoljan razlog da se lik tog božanstva stavlja na nadgrobne spomenike. Boraveći u ovim krajevima od početka I v. i kako je u njenoj formaciji služio veliki broj orijentalaca. Mitrovice. kao napr. dali u Višegradu ili Srebrenice neizvesno je. Mitrovice. ili je to bio čisto dekorativni element. poznato je još nekoliko sličnih nalaza. One se obično javljaju na jednom određenom prostoru. da kako. Potvrde atisovog kulta na području naše zemje nisu baš tako brojne. Da se radi o pojavi nanošenja božanskog lika na nadgrobne spomenike proizišloj izravno iz kanona samog kulta. a očuvana je samo njegova mitologija. Galiji. Ova vrsta spomenika poznata je i izvan naše zemlje. tako da je u trenutku romanizacije naših oblasti njegov kult u Rimu već bio potisnut. koje su delovale na jednom području. kao što je bio slučaj sa svim stranim kultovima. imaju identične. Mada je taj kult došao u Rim još u vreme punskih ratova zajedno s Kibelom. Osim toga njihov dodirne tačke se ogledaju i u ikonografskoj kompoziciji.ovu vrstu spomenika. Zatim obojica krase bočne strane nadgrobnih spomenika. ili potpuno iste atribute a to je pedum ili zublja. Sadržaj samog kulta je vezan za kompleks verovanja u zagrobni život. onda je lik njihovog božanstva na nadgrobnim spomenicima sasvim razumljiva pojava. gde se održao do kraja IV v. Prema tome. pa sve do odlaska u Meziju. Atis Atisov kult u Rimu javio veoma rano i održao se relativno kratko vreme. Atisovih spomenika na našem terenu nema. a nikad na čeonoj. ovi spomenici se javljaju na području Sr. Prikazivanje Atisa na ovim spomenicima u potpunosti odgovara tipiziranim pretstavama koje Atisa prikazuju u jednpom određenom njegovom liku. Još dalje na sever ovi se nalazi ređe susreću. a među tim tragovima. i to na području Ljubovije i u okolini Užica. Neki su istraživači izneli mišljenje da se jedan od takvih radioničkih centara nalazio u okolini današnje Visibabe – rimskog municipijuma Malvesatija dok bi se drugi mogao pretpostaviti i na celoj obali srednjeg toka Drine. a u drugim krajevima. Kult boga Atisa je u našu zemlju došao posredstvom Rimljana. pre svega u Panoniji i na Rajni. a ako je bila reč o pripadnicima tog kulta. za čije se pripadnike drži da su u tome pogledu imali posredničku ulogu. On se identifikuje sa Mitrinim Dadoforima. Vremenom. južno odavde u dolini Lima. Dalje na sever. Takve ili slične su nam poznate iz Salone. tri iz Sinja. tj. ili njihovi naručioci bili svesni kultnog značenja tih predstava. i to na bosansko-hercegovačkom području od Srebrenice do Višegrada. jedna reljefna predstava iz Kušiljeva dok je broj Atisovih predstava sa nadgrobnih spomenika daleko veći. Pored Genija. jasno je da su iz svog zavičaja sa sobom doneli i svoje kultove. Da je tako bilo. pre svega Genije. njeni legionari su tokom tog dužeg vremenskog perioda ostavili mnoge tragove svoje prisutnosti u raznim mestima.. što je baram donekle. U njihovom ikonografskom prikazivanju nalazimo nekoliko potpuno identičnih dodirnih tačaka. Kako je ta legija službovala u našim krajevima. To je. Britaniji. pa na desnoj obali Drine. Time je bio osiguran njegov prodor u sve Rimske provincije pa je za kratko vreme našao veliki broj poštovalaca u Germaniji. Španiji. Lex: 75 . Ima više religija koje se karakterišu tim sadržajem. jer se i jedni i drugi prikazuju na bočnoj strani spomenika. može se predpostaviti i po tome što ta pojava nije usamljen slučaj. a to je srednji tok reke Drine. Obojica imaju prekrižene noge.

Ovaj jednoobraznost ukazuje na jedan centar iz koga se ovaj kult prenosio u zapadno balkanske provincije. Bozanstvo vegetacije. Tek od kraja 3. U donjoj Panoniji Makedoniji i gornjoj Meziji nije bio prihvačen ovaj kult. a u Grčkoj mitologiji pratilac i miljenik boginje Kibele. što je verovatno rezultat prvih komunikacija koje su preko Akvileje povezivale zapadno balkanske provioncije sa Rimom. Megalopolju. siringu ili tinpan. u cilju učvršćivanja vlassti dolazi do deifikovanja živih imperatora. a u drugoj polovini 5. U ruci pastirski stap. U vreme Galijena zabeleženo je da je jedan matroon uništen prilikom izgradnje Mitreja u Ptuju.Frigijsko božansatvo. Surovi ritual kastriranja. i 4. Korintu.. koji je bio zastupljen u njegovom kultu. ali mu je ljubomorna Agdistis ili Kibela pomutila um. Zbog toga se politika oslanja sve više na stare orijentalne tradicije. Na osnovu natpisa su konstatovana jož neka svetilišta. Kad je izrastao u divnog mladića. Tek u helenističko i rimsko doba Atis postaje omiljen. počevši od sredine 2. Lex: Frižansko božanstvo. od čega 7 samo na području Split Solin.veka. U njenu čast podignuta su svetilišta u Atini. Bitiniju i ostrvo Rod. Zevs je poslao divljeg vepra. što možda govori u primer uništavanja od strane hrišćana. Mladic u frigijskoj odeci (siljata kapa. Nasuprot tome u dalmaciji registrovano je 11 statua ove boginje. koji je rodjen na neobičan način (v. Usmrtio ga divlji vepar. jer ovaj kult postoji i masovno je prihvaćen na mestima gde Kibelin nikad nije bio prisutan. U gornjoj Meziji i Panoniji poznata je za sada samo po jedna statua Kibele na prestolu.pne.pne njen kult. Kanije se njegov kult proširio na Lidiju. a iz njegove krvi nikle su ljubičice. dok je Atis bio u lovu. Ispod jednog bora Atis se u ludilu uškopio i ubrzo umro. Kibela Skripta: U rimskim provincijama koje su obuhvaćene teritorijom Jugoslavije najstariji dokumentovani orijentalni kultje kult Magna Mater. muškaraca i žena ili bračnih parova. majka bogova i cele prirode. Poznato je da se spomenici Kibele nalaze tamo gde ima i Mitrinih zaveta. duge pantalone). Njegova omiljenost u narodu izazvala je Zevsovu surevnjivost. posle opadanja popularnosti ovog boga. ali arheološki nalazi nisu ništa potvrdili. odnosno kult Kibele. Pada u oči. Najveću popularnost Kibela je stekla u vreme Rimskog carstva.v. jer je nadjenlo vrlo malo spomenika ovog božanstva. Relativno je mali broj dedikanata žena. Dedikanci su obično rimski gradjani što nije slučaj sa vernicima ostalih orijentalnih kultova. Kao logičan rezultat takve situacije dolazi do naglog propadanja pojedinih kultova. timpan. Tegeji i Sparti. sva tri spomenika su likovne predsave boginje. nije odgovarao helenskom duhu. nasuprot brojnih dedikanata muškaraca. Tebi. doko epigrafski i arhitektonski materijal nije registrovan. Relativno rani datumi pojave ovog kulta kod nas se vezuju za početak II v. 76 .v. ali nemožemo reći da je ovaj kult nasledio Kibelin.pne. O svetilištima znamo vrlo malo i to uglavnom iz natpisa koji pominju njihovo podizanje i obnovu. Na grčkom kopnu njen kult je izgubio orgijastički karakter. Olimpiji. U Grčkoj je Kibela katkad poistovećivana s Geom ili Reom. koji je usmrtio lepog mladića. Agdistis). da u odnosu na spomenike ostalih orijentalnih religija spomenici Magna Mate su relativno retki i koncentrišu se u zapadnom delu bivše SFRJ. Grci su upoznali ime i predstave boginje Kibele već u 6. Od svih staua kod nas. Od sredine III v. sačuvani su samo donji delovi statua. kad je po nalogu Sibilinskih knjiga Kibelin fetiš (crni meteorski kamen) s najvećim počastima prenesen iz Pesinunta u Rim. zavoleo je nimfu Sagaritidu. Predstave su radjene prema ustaljenom šablonu. U rimskoj likovnoj umetnosti Atis je prikazivan u liku mladića odevenog u frigijsku odeću (šiljata kapa. Pripoveda se da je Atis uveo u Lidiju kult boginje Kibele. tunika sa rukavima. Jednog dana. tunika sa rukavima i duge pantalone. što je dovelo do favorizacije solarne teologije. Još: Ljubavnik Kibele. prihvatile su i šire narodne mase.) U ruci najčešće drži pastirski štap (pedum). a isti obrazac je prisutan u svim provincijama. i stoga kult Kibele i Atisa nije prihvaćen u kopnenoj Grčkoj. U toj grupi se nalazi i kult Magna Mater. U Makedoniji. Atis je u Frigiji poštovan kao božanstvo vegetacije. kod mesta Šuplja Crkva. Likovne predstave ovog kulta odlikuju se izvesnim specifičnostima kokje su postale karakteristične samo za uže teritorije. a jedno svetilište je zabeleženo na putu Zadar_Knin. u njenom kultu je ponovo oživeo orgijazam.v. zbog čega su ga stavnovnici te zemlje izuzetno poštovali. koji su najpre negovali robovi i trgovci.

Od sredine 2. se u Grckoj javlja njen kult i u pocetku je postuju samo nizi slojevi. U doba republike. O njemu su se starali sveštenici koji su. Rea). Ikonografija – u 5. 22. po nalogu Sibilinskih knjiga. po jednoj reci u Maloj Aziji. Kult Magne Mater je maloazijsko – frižanskog porekla. veo.v. igrali su uz zagušujuće zvuke kimbala i timpana. 77 . Da bi zadobili večiti život.veka Velika Majka je poštovana u celoj Rimskoj Imperiji. Magna Mater Lex: Velika Majka. škopili i ranjavali. kasnije se ovoj predstavi dodaju ostali atriburi – kalatos. poštovano pod raznim imenima na celom Mediteranu i Bliskom Istoku (Kibela. Ta ikonografska šema ostala je omiljena i u kasnije vreme.. Pred sam kraj drugog Punskog rata. Prvog prazničnog dana žrtvovan je bik za plodnost njiva. 15. ali ne isključuje se da ih je bilo i ranije. u zanosu. skiptar ili patera. Već 24. Legenda je: mater deum. njenog ljubavnika. Od tada su svake godine u njenu čast održavane svečane igre (Ludi Megalenses). Najstarija predstava je iz vremena helenizma. Oni su u povorci prolazili Rimom. Prate je kureti. Vrhovno bozanstvo. U vreme Klaudija se uvodi vise. a zatim su. nazvani gali. Tek u doba carstva i rimski gradjani mogli su da stupe u red njenih sveštenika. patera. rimski gradjani nisu učestvovali u tom orgijastičkom kultu. već jedino u ritualu kupanja kultne statue Magne Mater u reci Almo.Kibela je na maloazijskom tlu zamišljana u vidu amorfnog kamena (betil). matri magnae. smreka (Atisovo sveto drvo). skiptar. s timpanom u ruci. vrhovno žensko božanstvo. na prestolu izmedju dva lava sa tilpanom u ruci.pne Velikoj Majci je posvećen hram na Palatinu. 27. U Rimu joj je podignuto novo svetilište na desnoj obali Tibra i tu joj je prinošen na žrtvu bik (taurobolium). marta). Magna Mater – u ovom obliku je Kibela postovana u Rimskom carstvu. Prikaz je najcesce na prestolu sa dva lava. U likovnoj umetnosti Velika Majka je najčešće prikazivana na prestolu koji je okružen lavovima. rog izobilja. ali su predstavama Kibele dodavani njeni karakteristični atributi: kalatos. Posle jednonedeljnog posta odsecana je smreka – Atisovo sveto drvo – i odnošena u hram Velike Majke na Palatinu (Arbor intrat. posle jednog dana odmora. Narednog dana priredjivane su gozbe i odpočinjalo je opšte veselje zbog Atisovog uskrsnuća (Hilaria. Najzad. rog izobilja. Od vremena vladavine cara Klaudija svetkovan je u martu praznik u čast Magne Mater i njenog miljenika Atisa. 25. Taj fetiš čuvan je u svetilištu boginje Viktorije sve dok Velikoj Majci nije sagradjen hram na Palatinu. a njene kocije vuku lavovi i panteri. svečanost se završavala kupanjem statue Magne Mater (Lavatio. Njen kult je vezan za Atisa. koja prikazuje boginju kako sedi na prestolu izmedju dva lava. a u svečanoj povorci je nošena trska u spomen na Atisovo rodjenje (Cana intrat.v.pne.v. marta). Najveca popularnost je u Rimu od polovine 2. U pocetku je postovana u Maloj Aziji kao majka bogova i cele prirode. marta). pri čemu su se sveštenici samoranjavali (Dies sanguinis). Pitanja Kako je Atis umro? (Poludeo je i uškopi se?) Kako je Kibela prikazana? 19.. veo vezan za krunu.marta oplakivana je s najvećim bolom Atisova smrt. Fidija ili Agorakrit izradio je za atinski Metroon statuu Kibele. sami sebe bičevali. Prve predstave Kibele na grčkom kopnu potiču iz druge polovine 6. Još: Frizansko bozanstvo. marta). pritoci Tibra. vernici Magne Mater silazili su u jednu jamu (fossa sanguinis) kako bi ih poprskala krv bika ili ovna koji je žrtvovan iznad njihovih glava. TRAČKI KONJANIK Kult i spomenici tračkog herosa u balkanskim zemljama Trački heros je tračko božanstvo širokih narodnih masa poznato iz vremena rimske vladavine koje se uglavnom prikazuje u vidu konjanika. Godine 191.v. fetiš te boginje (crni meteorski kamen) prenesen je s najvećim počastima iz Pesinunta u Rim. ali se njena ikonografija utvrdjuje tek u drugoj polovini 5. Zrtvuje se bik. (Magna mater).pne. Jos u 6. U Grckoj je ponekad poistovecivana sa Gejom ili Rejom.v..

Panonije i naročito Trakije.htonski značaj se povezuje sa Dionisom (bršljan. 10. Dijani. Asklepiju. a bio je i simbol. Ovaj reljef ima zajedničkih elemenata sa pločicama koje se vrlo često nalaze u Dunavskoj dolini i na kojima su po svoj prilici predstavljene kakve misterije (Helije i Selena sa zmijama koje puze pored njih.solarna simbolika se povezuje sa Apolonom (lira) Verovatno je do stvaranja herosa došlo sinkretizmom izmedju lokalnog tračkog boga i različitih grčkih bogova i njihovih principa. Ovde je još od IV v. dve ili više žena.konjanici sa lirom ili okruženi solarnim motivima . Mnoga svetilišta su nadjena u blizini vode. Higieji. 11. nekada višeglavi. Dakija i tamo gde su bili stacionirani trački vojnici).Jedan od sigurnih predstava tračkog Herosa iz prerimskog perioda nalazi se na novcu Odesosa sa kraja III v. a možda čak i ljudi. Plutonu i najčešće heroju ili heronu (heroni). D. Iako na Balkanu ima mnogo božanstava konjanika (boga-lovca) ovaj heros se smatra isključivo tračkim nacionalnim božanstvom. Na mnogim reljefima ispred konjanika je drvo oko koga se obavila zmija i ara na koju je konj stavio prednje noge. a ispod nje. možda docniji dodatak. čovek što leži ispod konja). a u levoj ruci drži uzde. pne postojao kult Velikog Boga → htonsko. U drugom redu predstavljena s leva na desno goveđa glava. Mezije. Desno od konjanika je bista Selene pored koje puzi zmija. piće). Heros je prvobitno bio božanstvo vladajuće klase. a predstavljen je i na reljefima. Analizirajući njihove spomenike vidi se da postoje određene regionalne razlike u načinu njihovog prikazivanja. Najstariji podatak potiče iz prvog Kalimahovog epigrama. Odesos je grčka kolonija koju je osnovao Milet 585. U susedstvu su tračka plemena Geta i Krobiza. Na nekoliko reljefa predstavljen je ispod konja oboren sud iz koga teče voda. Na okviru ovih reljefa vrlo često su zabeleženi votivni natpisi Apolonu. Oko njegove glave urezana su tri znaka u obliku krsta.konjanici sa bršljanom i rogom izobilja. njemu su izgleda nekada prinosili ljudske žrtve) i Plutonom (rog izobilja i troglavi pas) 2. Mezije. 78 . životinje. Spominje se na jednom latinskom votivnom natpisu iz Beograda pod imenom Deus Hero. najčešće divljeg vepra. Spomenika herosa nema podjednako svuda po Trakiji što se objašnjava time da su na nekim mestima lokalni kultovi bili toliko jaki da su sprečili širenje kulta herosa. stoji anfas žena koja kako izgleda ima veo oko glave. tronogi sto sa nekim okruglim plodovima i orao raširenih krila. četiri goveđe noge. u pratnji troglavog psa koji jure i pobedjuju nenaoružanog čoveka . pne i to u vidu bradatog jahača sa rogovima izobilja u ruci. pa navode na vezu sa kultom plodnosti. pa se možda on u ovom momentu može dovesti u vezu sa herosom. Kult se širio i ponegde van Trakije (u granične oblastiMakedonija. obučene su u duga odela i imaju veo na glavi. Nisu retki slučajevi da se pored konjanika javi i jedna. Malo se zna o samom kultu. U desnoj ruci on ima kratko koplje. pored konjskog repa.Herodot kaže da je kod Tračana Hermes bog za{titnik vladaju}e dinastije. Na osnovu spomenika vidi se da se prinosila beskrvna žrtva (jelo. Od reljefa je interesantan jedan iz Kostolca zbog toga što osim konjanika običnog tipa sadrži i druge elemente. štit ili liru. neku životinju ili ju je podigao u vis. Bršljen je kod Tračana služio kao sredstvo padanja u ekstazu. Gornja i Donja Mezija. a ispod nje stoje anfas dve žene s velom oko glave kao i žena s leve strane. solarnim karakterom . Levo je Helijeva bista pored koje puzi naviše zmija. Marić Pod imenom Tračkog konjanika podrazumevaju se predstava na reljefima koji se vrlo često nalaze na teritoriji nekadašnjih rimskih provincija G. predstavljen je konjanik s frigijskom kapom na glavi. Silvanu. Dele se na one sa: 1. Reljef je podeljen na dva horizontalna reda i u gornjem. Pored konjanika trče psi i gone neku divlju životinju. epihorično božanstvo vezano za Dionisa (zbog bršljna) → ali vezan i za Plutona (zbog roga izobilja). Na tim reljefima predstavljen je konjanik ogrnut hlamidom koja leprša. htonskim karakterom .g. One uvek stoje anfas. ogrnut hlamidom koja leprša. Ispod konja leži potrbuške čovek kome je lav na leđa stavio prednje šape. Pošto heros nastaje pod grčko-rimskim uticajima njegov kult se širi samo tamo gde je prodrla romanizacija i urbanizacija. Kod Skita (suseda Tračana) rog imao važnu ulogu pri investituri vladara. Cermanović. širem.Kuzmanović: Kult tračkog Herosa postojao je i pre rimskog perioda.

O kultu se ne zna mnogo. III v. Kako je spomenik nađen van konteksta za datovanje se možemo osloniti jedino n a slične nalaze na drugim stranama i na vreme naintenzivnije širenja ovog kulta. Imamović: Trački konjanik Sa bodručja BiH svega jedan spomenik ovog kulta. Kulminacija je u II i III v. svinja. mogli bi smo pretpostaviti da ovaj naš spomenik pripada kasnijem razdoblju tj. U nekim slučajevima je prikazan sa svetlosnim simbolima → diskos. Verovatno je nastao iz više polikefalnih božanstava iz podzemlja. Apolonu ili Herosu tako da se nemože vezati reljef (tr. Kako smo videli. iz razloga što se našao veliki broj ovih reljefa sa dedikacijom upućenom bogu Asklepiju ili paru Asklepije . Dalje on je smatrao da je Tr. Prinošeni su mu bik. Interesantni su spomenici gde se trački Heros pojavljuje predstavljen sa više glava → u Plovdivu i okolini. G. To je reljefna predstava u formi medaljona. kako se najčešće i prikazuje na spomenicima. Identifikacija sa Heliosom je verovatno iz doba helenizma. Epikleze tračkog Herosa možemo podeliti u dve grupe: I nastale od imena mesta → lokalnog karaktera i II završavaju se na – ηνος tj. Meziji i donjoj Dakiji duž Dunava → dakle ne samo na Tračkoj teritoriji već i u graničnim teritorijama (pa i u Rimu. i dajući niz objašnjenja uz tu tvrdnju. smatramo da je potrebno bar ukratko se osvrnuti na problematiku trčkog konjanika čiji lik i ovaj naš spomenik nosi. U toj literaturi. leva se ne vidi. ni do danas nije zauzet jedinstven stav o tome da li je to votivni ili sepurkalni spomenik. 14. i s visokom kapom na glavi. tj. jedan od prvih problema evrpske kultne problematike. posuda. Dioskurima. Međutim. Uočava se i veza sa kultom Sabaziosa. ovca. na osnovu čeka su napisane mnoge studije koje predstavljaju osnovnu literaturu o tračkom konjaniku. Pitanje Tračkog konjanika. ali je to izneo dosta nesigurno. a ne samo Asklepiju. a to je period II i III v. 17. Rašireni u Trakiji. Jedan od ređih tipova spomenika je i tip gde Heros progoni ili napada ljudku figuru ispred sebe → tj. mantika i sto. Ali postoje i reljefi koji su posvećeni drugim raznim grčkim božanstvima npr. konjanika) za Asklepija kada su reljefi (tr. S obzirom na karakter spomenika i njegovu likovnu predstavu.12.frižanskog boga (zmija. Povezan je i sa vodom → njegova kultna mesta su pored bunara i izvora. dosta je rašireno i mišljenje da se na tim reljefima predstavljao simboličan lik pokojnika. Ovih spomenika nađeno je najviše u samoj postojbini ovog kulta. Identifikacija sa Apolonom je dosta česta te nosi Apolove atribute → liru. U udubljenom polju prikazan je konjanik okrenut udesno a licem prema posmatraču. Govoreći o pojavi da se ovi reljefi posvećuju raznim božanstvima on je tvrdio da se ni u kom slučaju ne sme tražiti neka veza između slike i teksta nego bi pretstavu tračkog konjanika trebalo smatrati ikonom. Gabričević se nije kategorički priklonio ni jednom stavu dok je nešto određeniji stav o tome izneo Veljko Paškvalin tvrdeći da se tu bez daljnjeg radi o sepulkralnom spomeniku. je bez sumlje. Poznat je i trikefalni trački Heros iz Čohlakova → tu je ispod konjanika prikazan i troglavi pas Kerber. 79 . Dakako i u tom pitanju mišljenja učenjaka su podeljena. Spomenik je bez natpisa tako da nemamo dedikanta. delu Makedonije. a nađena je u Sarajevu. na ledjima mu leprša ogrtač. Rusiji → gde su i bile legije). kitaru. 16. taj problem se upravo veže i za naš pomenik. a moguće i ljudske žrtve. u Bugarskoj. Budući da se radi o perifernom nalazu ovog kulta. trako . Sergejevski je sklon mišljenju da je spomenik votivni. U svemu ovome se vidi grčki uticaj. 13. 19. rozeta ili zraci oko glave. Prevrnuta posuda sa vodom na reljefima tračkog tipa C. S donje strane reljefa nalazi se nasadnik. Krvoločno je prikazan ovaj bog. S tim u vezi se razvila jedna nova teorija kojom se ovo božanstvo pokušalo vezati i za kult boga lekara. Tu je i pas ili više njih. Desnu ruku je podigao. gest Benedictio latina zajednički). uprkos njegove višestrane obrade. gde ih je registrovano preko 1000. orgijazam. konjanika) posvećeni i drugima. Kao htonsko božanstvo Heros je imao i ulogu božanstva plodnosti. Uopšteno se uzima da se u tračkom konjaniku krije jedno domaće tračko božanstvo. a osobito u kasnijim mnogobrojnim prilozima i člancima glavni akcenat problema stavljen je kako na rešavanje samog porekla toga kulta tako i na pitanje da li su ti spomenici sa svojim reljefnim predstavama votivni odnosno kultni ili sepulkralni. i D. ukazuje na vodu kao ulaz u podzemni svet koji često zamišljaju u vidu jame ili bunara (imena Tračana izvedena od imena reka → npr. 15. Izvan Trakije. i to bog lovac. Međutim. Broj spomenika iz Rimskog doba iznosi oko 1500 primeraka. enus kao i one nastale od grčke reči. koja se mogla posvetiti svakom božanstvu. plodovi i tečne žrtve. muškarca koji ili leži opružen ili ruke ima savijene na leđima (ispred je ili ispod konjanika). reka Strimon) 18. a i lav koji napada ljudsku figuru. jelo i piće. 20. O problemu karaktera ovog božanstva dosta je raspravljao i pisao Vulić.Higija. Najčešće su prikazane tri glave. da bi se zauzeo određeni stav.

Skripta 80 . Izvesno je da je bio rasprostranjen na velikoj teritoriji od zapadnih obala Crnog mora do Pomoravlja. zamišljao je svoje glavne bogove kao konjanike. a poistovecuje se sa Asklepijem. Iz rimskog doba iz kojeg potiču naši spomenici. na kojima je prikazano tračko božanstvo Heros. Makedonije ili Srbije svi redom imaju oblik četvrtastih pločica. Pokraj konjanika je cesto predstavljen pas koji napada divljeg vepra i drvo oko koga se obavija velika zmija. i kada je svoje nadgrobne spomenike ukrašavao slikom Herosa na konju on je time ispoljavao svoju nadu da će pokojnik kao blaženi jahač prateći svoga boga uživati u besmrtnom i blaženom životu. zaogrnut karakteristicnim ogrtacem koji leprsa na vetru.79m). npr. Sacuvan je veliki broj likovnih predstava tog bozanstva. daleko brojniji u drugim susednim zemljama kao što su. Mi bi smo dodali još ovo: ako se pojava ovog konjanika tumači na ta dva načina. dok drugi spomenici bilo iz Grčke. Rumunije. Herosa. koji su nastali u razdoblju od 4. prvo one sa votivnim karakterom. Paraćina. On je o tome doslovno pisao: »Tračanin. dok je naš znatno veći (0. najcesce votivni reljefi. Stobija. Drugo.3. Grčišta. Prilepa. lov i konje. trački Heros je podzemno božanstvo lova«. oko Drine. moglo dovesti u vezu s uticajem nekih orijentalnih religija i kultova koji su imali upravo taj sadržaj. te u zapadnoj Srbiji. treba razlikovati opštu pojavu konjanika rimske vojske. soter (spasilac)i iatros (lecnik). koji se najčešće javljaju na Rajni.30m). Ova dva obeležja predstavljaju dve osnovne i veoma značajne različitosti. zastitnig stada i vegetacije. veka.v.20m x 0. U isto vreme. Na levoj bočnoj strani prikazan je pokojnik na konju i dosta podseća na tračkog konjanika. Tako iz Sjemeništa kod Skoplja. s područja Makedonije i Srbije. te iz Drmna. Apolonom. Njegova svetilista najcesce se nalaze pod vedrim nebom. Bugarska i Rumunija. Ravne. a ima ih i na području Bosne. Njegovo pravo ime je nepoznato. pokušaćemo da naš spomenik uklopimo u izneti problem. pa se i na nadgrobni spomenik stavljala likovna predstava toga božanstva da simbolizira pokojnog vernika. to bi se.ne. Ovaj uticaj je potekao iz Grčke. Osmakova. te da ne predstavlja ništa drugo do heroiziranog pretka tj. možda.pne do prvih decenija 4. naš spomenik karakteriše forma medaljona. Belotina.Konjanik grčkog porekla i da su ga od Grka preuzeli Tračani. pokraj izvora. Na njima je bog predstavljen kao mladic na konju. Ako bi ovo mišljenje imalo realnu osnovu. treba spomenuti jednu drugu predstavu konjanika koja se isključivo javlja na nadgrobnim spomenicima. O kultu trackog herosa malo se zna. Na natpisima koji prate te predstave. otkuda je došao i u Bosnu. Nakon svega iznesnog. Najveci broj spomenika potice iz 2 . Na području Bosne on se uglavnom javlja u istočnom delu. O ispravnosti ovoga mišljenja svedoči nam činjenica da su ga prihvatili i uvaženi učenjaci. Nalazi ovih spomenika su. Možda su vernici nadahnjivani učenjem da se svaki vernik nakon smrti izjednačava sa božanstvom. kako smo rekli. Trackom konjaniku se najcesce dodaju epiteti kirios (gospodar). Ti spomenici obično imaju formu kocke čije su tri strane pokrivene reljefima. Nalazi spomenika tračkog konjanika u našoj zemlji su dosta brojni i potiču skoro isključivo iz istočnih krajeva zemlje. Međutim u ovom slučaju posredi je tzv. Slepča. Katkad je nazivan i megas theos (veliki bog). Najcesce se oznacava kao heros. tj. i druge sa nadgrobnim karakterom na kojima Heros predstavlja heroizovanog pokojnika. »Daća«. Jedan od takvih spomenika nađen je na krajnjoj zapadnoj tački. Iz toga navoda bi se dalo razabrati sledeće: Kazarov razlikuje dve vrste spomenika sa Herosom. u Sisku. ali sa Tračkim konjanikom oni nemaju ništa zajedničko. itd. koji je najviše voleo rat. i tu se radi o heroiziranom pokojniku. i upravo scene sa ovakvih spomenika poslužili su Vuliću da ih kategorično veže za Tračkog konjanika.58m x 0. kao i tracko bozanstvo Darzalas koje je postovano u Odesosu (danasnja Varna). Bugarske. Kalne. Ovo je svakako jedna od najodređenijih formulacija. Pre svega. Ragodeša. Dorjana.v. Beograda. Orahovca. u mirnom stavu ili lovu. tj. onda je za nas još interesantniji sadržaj samog kulta. većina tih spomenika su manjih dimenzija (0. Kada se raspravlja o reljefima konjanika na spomenicima. Trački heros Lex: Tracko bozanstvo svemoguci bog koji leci i spasava. iz rimskog doba. često sa zaobljenim gornjim delom. Dakako. Dionisom ili Silvanom i tesno je povezan i sa Resom. ovim pitanjem bavio se i jedan od najboljih poznavalaca ovog problema Kazarov.

na kome se ispod konjanika vidi troglavi pas. U donjem toku Strimona (Strume) i donjem toku Nestosa. moramo zaključiti da je njegov kult postojao i ranije. Kod tračkog novca nije isključena mogućnost da se radi o jednom dinastičkom božanstvu. uglavnom htonske prirode. Može se zaključiti da je Heros potisnuo i u sebe asimilirao neko lokalno božanstvo. Ovo božanstvo može se identifikovati sa bogom na novcu Odesosa sa Velikim bogom. dok je Hermes. na Celiusu i Eskvilinu. još malobrojni. Trakija je već u VI i V v. a posle u II i III v.. BC imala kontakt sa Grcima ali je više vezana u doba Helenizma. ali su u I v. neposrednih Tračkih komšija rog izobilja je igrao veliku ulogu u religiji. Spomenike nalazimo i u mestima gde je bilo stacioniranih rimskih jedinica. koje nije bilo dovoljno odredjeno. u delu Makedonije. recimo samo na primeru rugih. Razloga je više: od izjednačenja lokalne pomoćne vojske sa legijama. postaju Spasioci. naročito pri promovisanju vladara. Ljudska figura je uvek muškarac. jer se i na novcu ilirskih i makedonskih vladara nalazi ista predstava. izmedju uobičajene predstave tračkog Herosa na spomenicima rimskog perioda i opisa Herosa kod Kalimaha. spomenici nisu vezani za oblast. Analiza spomenika nam ukazuje da postoji nekoliko zanimljivih tipova tračkog Herosa. zbog neprestanih ratova.. koju su obožavali stanovnici ove oblasti. skitskih pantalona. ali je i dodatno objašnjenje toga. Jedan detalj mogao bi da dopuni našu tvrdnju o identitetu konjanika.. koji može da bude trački heros. Ikonografska sličnost izmedju konjanika na nekim tračkim spomenicima i onih na skitskim spomenicima postiji. Θεοσ Μεγασ. Kod Skita.pne. što sigurno pokazuje omiljenost polikefalije u ovim krajevima. Lokalna božanstva. Zbog ove situacije mase su tražile Spasioca koji bi im bar na onom svetu obezbedio blaženstvo. Kerber. Pri kraju V v. koji od doba carstva nosi ime Derzelates. Jedna vrsta su oni spomenici koji imaju Herosa sa više glava. s kraja III v. može se dovesti u vezu sa težnjom za stabilizacijom i mirom. ali na osnovu sporadičnih nalaza predstava konjanika. Zbog roga izobilja možemo ga dovesti u vezu sa Plutonom. a Tračani su koristili bršljan kao sredstvo za padanje u ekstazu. na čitavom nizu moneta tračkih vladara javlja se na reversu predstava jednog konjanika. na novcu Odesosa. koji leži opružen ili sa rukama savijenim na ledja. Bršljan i vinova loza. polikefalno. opasnosti od varvara. Postoji. ali iz grčke kulture nam nije poznato to božanstvo na konju. pa tako imamo i u samom Rimu. lokalnog regrutovanja. ne. No pošto je helenizacija zahvatila samo veće centre i uticala na aristokratiju. nije ni čudo što spomenika ima samo u onim delovima koji su bili u direktnom dodiru sa grčkom kulturom. što svakako podrazumev a skitski uticaj na Trakiju. Grčki model pobedonosnog 81 . atributi velikog Boga. Glavno razmimoilaženje je u tome što je Heros iz Etionove kuće nije na konju. po Herodotu. Za rešenje ovog problema najvažniji je svakako troglavi Heros iz Čohlakova. ne. ima širom Trakije. nalazimo brojne reljefe Artemide koja se stopila sa srodnom tračkom boginjom Bendis. Ovaj tip skoncentrtisan je Plovdiv i okolinu i nesumnjivo ima podsećanje na neko lokalno polikefalno božanstvo. poput Hermesa ili Dionisa ili Asklepija. kao i na osnovu jednog pisanog podatka kod Kalimaha. gde su bili Tračani u sastavu equites singulares. a čak i predstave grčkih božanstava imaju po nekoliko glava. kada se i postavljaju prve predstav e Tračkog konjanika. a verovatno po uzoru na Hada. koja zahvata sve društvene slojeve. Rimski primerci Broj spomenika prelazi 1500 primeraka. u Gornjoj i Donjoj Meziji donjoj Dakiji duž Dunava. nesumnjivo isvesna nesuglasica čisto etnografske prirode. Konjanik ima najčešće 3 glave. čemu bi u prilog govorili i spomenici Hada nalaženi na ovom prostoru.. Redak je i skoro usamljen tip Herosa koji progoni ili napada ljudsku figuru ispred sebe. koje je Herodot kod Tračana opisivao kao Hermesa. no funkcionalna sličnost postoji. Jedno od sigurnih predstava traćkog Herosa iz predrimskog perioda je predstava bradatog jahača. postavlja se pitanje da li se radi o tračkom konjaniku odnosno odredjenom božanstvu. sa rogom izobilja u ruci. ili pak o jednom ikonografskom tipu. bog vladara i vladajuće klase.pne. Po ovome možemo zaključiti da je to lokalno božanstvo imalo vezu sa podzemljem.Predrimski primerci Najveći broj spomenika tračkog herosa pripada rimskom periodu. a glavna i najveća razlika izmedju ova dva božanstva ogleda se u tome sto je trtački konjanik božanstvo širokih masa. teških životnih uslova. Veliki broj spomenika iz predrimskog perioda je iz oblasti koje su bile u neposrednojmvezi sa grčkom kulturom. su istovremeno i atributi Dionisa. U samoj Trakiji spomenici nisu ravnomerno rasporedjeni. Novi nalazi ( 2 reljefa) iz Varne pružaju i nove podatke o stsarosti kao i o razvitku ovog tipa tračkog konjanika. a to je činjenica da je Heros predstavljen kao bradati stariji čovek na večem broju polikefalnih reljefa. dinastičkio božanstvo. nere. da bi se broj uvećao tokom I I i III v. No ovo nije ni malo sigurno. Spomenika II i III v. jedno božanstvo u koje su se stopila brojna lokalna božanstva i demoni.

Ona pripada našem tipu I. U 1. zatim svinja i ovca. Ako potražimo toliko svirepo božanstvo u Grčkoj onda bi to svakako bio Dionis. Moramo se setiti uloge muzike u životu antičkih ljudi. Skripta D. Sva ova božanstva ponikla su od jednog. Nova pločica je 13 –ti poznati primerak iz Panonije. ali to je vidljivo i iz ikonografije samog Herosa. pronadjena je odmah izvan gradskih zidina antičkog Sirmijuma. možda pre indoevropskog. Apolon u Trakiji nosi epitet γενικοσ. odnosno trijumf dobra nad zlom. Dionis nije samo mudar lovac i gospodar lovac. Nosi tuniku s ogrtačem koji leprša i drži globus i bič u levoj ruci. jer se radi o opštoj žrtvi pokojniku. kao što su diskos. oivičena s 2 spiralna stuba. Prevrnuta posuda sa vodom na reljefima sa herosom ukazuje na vodu. Ovaj kult svakako postoji u Trakiji od IV v. a zajednička i osnovna funkcija im je lov. PODUNAVSKI KONJANIK Nova olovna pločica podunavskih konjanika iz Sirmijuma Nova pločica od olova s prikazom podunavskog konjanika. polju prikazan je Sol u kvadrigi kako nosi krunu sa 7 zraka. Stubovi se završavaju korintskim kapitelima. što nam dokazuju reljefi sa hrama na Tasosu. Grupa B su sve one predstave sa boginjom kojoj se sa strana nalazi par konjanika. Pošto su ovi spomenici funerarni. pošto su kultna mesta nalažena pored izvora ili bunara. Trouglovi iznad luka ukrašeni su zmijama. kakva su već pronadjena 3 primerka. varijanta C. od kojih je 4 nadjeno u Sirmijumu. kakav je prikazan na Deksileosovoj steli može se pratiti i docnije. verovatno solarnog karaktera. pojedinačne figure su neobično dobro očuvane. Desnu ruku je podigao u blagonaklon pozdrav. što ukazuje na mogućnost da su proizvodjene u samom gradu. on je istovremeno i ljudožder. Ima tu još i nekih drugih elemenata poput zmije raznih posuda i naravno samog stava ruke. Dok je kod ove vrste osnovna ideja borba izmedju dobra i zla. kao i trački heros. O samom kultu Tračkog herosa znamo vrlo malo. koji je smatran za αρχηγετησ-a i koga na spomenicima pominju kao τεοσ πατριοσ. s 4 polja s figurama. 20. u gestu benedictio latina. liru ili kitaru. koje ga identifikuju sa Apolonom. Nesumnjivo postoji veza izmedju Dionisa i Herosa. Obično je on identifikovan sa Apolonom. Reljefi na kojima heros progoni ili napada ljudsku figuru govori u prilog da je možda bilo i ljudskih žrtvi. kod Herosa je drugačija situacija. Sa svake njegove strane nalazi se široka zvezda s 8 zraka. Iako je pločica polomljena na 2 dela. jer nam materijalni podaci ne pružaju dovoljno sigurne podatke. Na osnovu nekoliko spomenika sa žrtvenim scenama može se zaključiti da su njemu prinošene na žrtvu životinje i to na prvom mestu bik. izvor i u širem smislu na ulaz u donji svet koji je često zamišljan u obliku jame ili bunara. mogu ga povezati sa tračko-frižanskim bogom Sabaziosom. U vezi sa solarnim aspektom nemamo mnogo potvrda o postojanju kulta. Svi ovi epiteti ukazuju na Tračkog herosa kao plemenskog boga. Kao htonsko božanstvo Heros je imao i funkcije božanstva plodnosti.jahača. nemoramo smatrati samo u vezi sa njegovim solarnim karakterom. Znači verovatnije je pretpostavljati da predstave sa lirom imaju veze dsa ulogom muzike u religiji nego sa povezivanjem sa Apolonom. Značajno je da su i svi veliki mitološki pevači i muzičari u Grka bili Tračani. Spomenici Tračkog herosa na kojima je on predstavljen sa podignutom desnom rukom. a trački Heros je svakako jedna od hipostaza Dionisa. samo podatke iz nekih grčkih tragedija o postojanju kulta sunca kod Tračana. Tudor je podelio vrste predstava kulta podunavskog konjanika u tri grupe: u grupu A spadaju one predstave gde se javlja jedan konjanik i boginja. koji podupiru luk ukrašen jajastim ornamentom izmedju ukrasnih reljefa sa zrncima (tačkicama?). time se u priličnoj meri smanjuje mogućnost tumačenja kulta Tračkog boga herosa. i u svakom od gornjih uglova se nalazi zvezda. što ga približuje Apolonu. rozeta ili zraci. poput Orfeja ili Tamirisa. Predstave Herosa sa lirom. jer je malo verovatno da se na predstavi lova u kome učestvuje Heros pojavljuje lira koja ničemu nesluži u lovu. dok u Grupu C spadaju sve one predstave sa bistama trijade božanstava i svetkovnoim bogovima. Jednu novu crtu pružaju spomenici na kojima je Heros predstavljen sa svetlosnim simbolima oko glave. ne uzimavši u obzir Apolonov kult u Grčkim kolonijama na Tračkim obalama. Ona je tu verovatno da naglasi njegovu identifikaciju božanstva.. Time je apsolutno dokazano da se u tim predstavama mora tražiti uticaj grčke religije i Apolonovog kulta. koji dosta često na spomenicima nosi u ruci Apolonov atribut. Svakako je Heros bio u vezi sa vodom. koji se u ovom smislu mora shvatiti simbolički kao lov na duše. Poredjenjem sa predhodna 3 primerka iz Sirmijuma dolazi se do zaključka da cela serija tipa I C potiče iz jednog kalupa. Najviše ovakvih spomenika ima u zaledju Odesosa. pne. kome su recimo grci žrtvovali Persijance pre bitke kod Salamine. Pločica je pravougaona. Malo je verovatno da je 82 .

ispred boginje se nalazi tronožac sa ribom ili hranom. Riba sa vinom predstavlja pričesni obed na velikom broju svečanosti. ali i često predstavljen na spomenicima mitraizma. boginja pravi torbu od pravougaonog komada tkanine ili skuta njene haljine i drži je ispred svog stomaka. Na nekim predstavama ove grupe konjanik je veći od ostalih figura što bi se moglo povezati sa starijim uzorom Tračkog konjanika. Činjenica da konjanik i pratioci pozdravljaju boginju označava nju kao glavno božanstvo predstave. Na predstavama iz grupe B ponekad je prikazana jedna ljudska figura. Tudor je tvrdio da se vojnička upotreba kulta ogleda u pojavi Viktorije na pretstavama. Biste Sola i Lune u gornjoj zoni ploče predstavlja zajedničku činjenicu u oba kulta. koja nosi frigisku odeću. a konjanik na levoj. Tudor tvrdi da je vezana za mitraizam. Oni pratioci koji se nalaze iza konja su retko naoružani bodežima ili mačevima. U grupi B boginja ima centralnu poziciju u okviru glavne kultne scene. rasprostranjen u Panoniji. Što se tiče pratioca situacija je slična. za očekivati bi bilo da se Viktorija javlja češće na pretstavama. Životinje koje se pojavljuju u kultu i misterijama su ovan. Standardna predstaava je sa Solom na levoj strani i Lunom na desnoj. gavran. nalazi se iza konjanika na ranim primercima grupe A. Singidunum. Na predstavama iz grupe B ovo se gubi. Donje panponske i gornjomeziske pločice stilski i tematski čine zajedničku grupu spomenika proizvedenih u jednoj ili nekoliko radionica lociranih u značajnijim centrima kao Sirmijum. 2. boginja sedi na tronu. boginja je obučena u haljinu dužine do članka i ima strukirani plašt. Na predstavama grupe A. Oni nikad nisu naoružani. boginja pruža ruke prema konskim uzdama ili ih drži. gde je on glavno božanstvo. dve ženke figure. Viminacijum. riba. Ovan je svakako bio glavna životinja kulta. što simbolizuje pobedu nad neprijateljem. Verovatno je Viktorija predstavljala deo ikonografije preuzet iz Mitraizma i simbolizuje prevagu dobra nad zlom. Lokacije ribe na pretstavama varira. Ikonografske predstave nisu ipak bile skroz standardizovane i ima 4 vrste predstava: 1. Svi učesnici misterija kulta ili nose orijentalnu odeću ili su nagi. a na dve predstave i jednoj gemi nosi modes namesto krune. Na spomenicima B grupe nosi istu odeću sem vela. Na nekim predstavama ne nose kape. Na većini predstava konjanik nosi frigisku odeću i kapu.ovaj kult bio u upotrebi kod vojske. i bili su u pratnji Boginje Majke što teško da može da se uzme kao božanstvo koje slavi bojne pobede. Ovaj kult se očito odnosi na civilnu populaciju uključujući i žene. a u rimskoj mitologiji riba simbolizuje zagrobni život. pre u orijentalnoj. uglavnom ispod levog konjanika. On se javlja na pretstavama i A i B grupe.Dakiji i obe Mezije. Lica su im predstavljena ili en face ili iz profila. Na predstavama grupe A boginja stoji na desnoj strani ploče. Oni leže lica okrenutih ka zemlji ili na ledjima ili okrenuti po strance. sa šlemom. U kontrastu sa konjanikom boginja čuva isti aspekt i religioznu funkciju sve vreme trajanja kulta. Nemesis. Ponekad pratioci pozdravljaju boginju podignutim rukama ili ritonom. Mitraizmu i Podunavskom konjaniku. te je verovatno da je preuzet iz ikonografije nekog drugog božanstva. Konjanik na svim ikonama iz grupe A nosi Frigisku odeću. Dunavski konjanici Kult dunavskih konjanika iz Sirmijuma i Singidunuma Mistički kult nazivan kultom Dunavskih konjanika bio je tokom II – IV v. Na ovim ikonama javlja se ispod trbuha desnog konja lav. Lav kao životinja nije bio poznat u regionu gde je ikonografija nastala. oklopom i kopljem. ali se ovde vrši diversifikacija predstava konjanika. ali da je to tako. 3. jer je lav IV stepen posvećenosti u Mitraizmu. a ne samo na 13 primeraka. dok na tri predstave nosi malu kružnu krunu na glavi. dok ima i nekih obučenih u orijentalnu odeću. i pored predstave Viktorije na pojedinim primercima. što pojkazuje da je njen položaj veći od konjanikovog. pas i lav. 4. ili ispod nogu konjanika ili ispod nogu boginje. očito usled nepoznavanja simboličnog značenja bisti. mada ima prikaza gde je ovo obrnuto. a konjanik je pozdravlja sa pokretom divljenja. Dalmaciji i Noriku. petao i retko orao. Ispod konjskih kopita nalaze se predssave nagih ljudi. zmija. a ponekad i veo koji pokriva glavu. samo na spomenicima B grupe. Najčešće se nalazi kao hrana na tronošcu ispred boginje na glavnoj sceni ili na stolu na sceni gozbe. sem na jednom iz Dakije. Konjanici su retko prikazivani u vojničkoj odeći. Na spomenicima A grupe ovan je ispred oltara dok je na grupi B u procesu criboliuma i occultacia (prinošenje žrtve). Preko odeće nose hlamidu koja vijori na vetru. manje u Trakiji. Obala Dunava kod Zemuna crtež 83 . Retko nose rimsku vojničku opremu. Antropomorfni ili zomorfni simboli nalaze se na svim spomenicima. Njihova poza je pasivna. Na spomenicima grupe B parovi pratioca su sledeći: Viktorija i vojnik. On joj prilazi sa pozom benedicto latinae. bik.

a desno od boginje je jedna plastična zvezda. Julija Meza. Mezije livene su u 3 različita kalupa. U drugoj zoni su dva naspramno postavljena konjanika i boginja među njima. itd. s obzirom da su radjene po uzoru na kamene. Prikaz unutar medaljona je podeljen u 3 zone. sa rukama polusavijenim pored tela. U levom i desnom donjem uglu van medaljona je pojedna nejasna predstava (bista). Prisutnio su motivi ikonografije iz Mitrinog kulta → poprsja Lune i Sola.) Nešto bolje i preciznije izrade od pločica treće varijante sa tordiranim stubovima (iz sred III v. sa dodatkom zabata i akroterija. simbol kulta. Ali i iz kultova drugih božanstava – Kabira. Osnovni elementi ovog kulta su boginja i konjanici sa obe strane. Crte lica su šematizovane. Dioskura ili Tračkog konjanika. Na osnovu detalja (stubovi edikule konji u kvadrigi. Prve dve su vrlo slične i razlikuju se samo u detaljima predstave na levom uglu donje zone.Pločica od olova. Tada bi olovne pšločice u Dakiji i d. U gornjem levom i desnom uglu unutar edikule su biste Sola i Lune. Boginja je u dugom potpasanom hitonu. a desni u rukama drži uzde konja. U prvo su vidljivi tronožni sto sa 4 predmeta na njemu (čaše). Iznad boginjine glave je kantaros. donji deo tela boginje u dugoj haljini i deo desnog konjanika. Ikone kulta dunavskog konjanika iz d. III i prvu deceniju IV v. dobra organizacija prostora. a levo i desno od njega po jedna horizontalna zmija.) najbrojnih u Dakiji. Na osnovu rasprostranjenosti i brojnosti (čak 24) primeraka kod Sirmijuma nameće se zaključak da je matično područje bila donja Panonija. Spomenici ovog kulta se javljaju u ograničenom broju tipova. Datuju se u drugu pol. Pločice sa zabatom i akvaterijama i reljefnim prikazom u okviru kružnog medaljona i kružne pločice s rubom u vidu riblje kosti stilski i ikonografski su vrlo srodne. Najaviše tip pravougaone pločice sa reljefnom predstavom u 4 zone unutar edikule. deceniju IV v. ali ne i postojanje proporcije. Sirmijum i Viminacijum su značajni centri u kojima su bile radionice za izradu ovih pločica (u Viminacijumu je na]en i kalup za livenje ovih ikona) Najbrojnije u Panonskoj oblasti su pločice pravougaonog oblika sa reljefnim prikazom u 4 zone unutar edikule iz III v. Julija Mamea). Dakle ove dve vrste pločica (provougaone i kružne) nemaju strogo utvrđenu kompoziciju i raspored simbola kao primerci drugih tipova. Ovu dataciju potvrđuje i predstava boginje u sredini sa frizurom karakterističnom za carice dinastije Severa (Julija Domna. Panonije i g. lav. Kružne pločice sa rubom u motivu riblje kosti se javljaju u nekoliko varijanti. crtež Sirmijum okolina. ili Sol u kvadrigi. Ikone ovog kulta su uglavnom kvadratnog ili pravougaonog oblika veće visine nego širine. Meziji predstavljale ranu fazu u izradi ovih ploča. crtež U donjoj zoni s leve na desnu stranu prikazani su kantaros iznad kog je neki predmet i stilizovana volovska glava. Glavni prikaz je u upisanom krugu (kružni medaljon) koji je naznačen plastičnim rubom. olovo crtež Prikaz je dat unutar edikule sa zabatom i akroterijama. scena za stolom) mogu se izdvojiti 3 varijane ovih spomenika. Pločice iz Panonije sa 4 zone sadrže: I zonu . svećnjak. Tudor smatra da svi spomenici kulta Dunavskih konjanika vode poreklo od kamenih spomenika sa jednim jahačem ( II v. crtež bista Sola sa zrakastom krunom na glavi i ženska figura okrenuta Solu sa rukom prinetom ustima (Nemeza). predstavljene nizom plastičnih tačaka. Pripadaju fazi kad dedikacija postaje prisutna u izradi olovnih ikona. sa stilizovanim reljefnim predstavama i označavaju dedikaciju u izradi olovnih ikona ovog kulta. ptica. Pravougaone pločice sa reljefnim prikazom u kružnom medaljonu i kružne pločice su rađena sumarnije i stilizovanije. U sredini je boginja. Levi konjanik diže ruku u znak pozdrava. Iza desnog konjanika je uspravna zmija.). drvo sa kog visi životinja kojoj ćovek vadi utrobu i 3 karike. a sa obe njene strane po jedan konjanik.prikaz sadržaja kulta 84 . Datuju se u 2/2 III i 1. Za oba tipa karakteristična je preciznost izrade. Ispod kopita oba konja leži po jedna ljudska figura. Pod kopitima levog konja je ljudska figura a iza njega je jedna ženska osoba sa polupodignutom rukom (Nemeza?). Zbog oštećenja vidlji i su samo levi konjanik koji na glavi ima frigisku kapu i obe podignute ruke. Iza levog konjanika je muška figura sa maskom na glavi. predstave koje označavaju nebesku zonu i one koje označavaju mistični ritual tj. Ove pločice rađene su u Sirmijumu i imaju 3 varijante od kojih su prve dve sa glatkim stubovima ( iz prve decenije III v. Predstava dva jahača postoji od II do IV v. Sumarno su rađene.

II zonu – boginja i konjanici III zonu – mistični banket IV zonu – simboli kulta Pločice iz Platičeva – reljef u obliku edikule koju formiraju dva tordirana korintska stuba koja spaja luk ukrašen jajastom kimom. Zotoviću on je ustvari solarna boginja Luna kojoj je ovaj kult posvećen. ako ne i problematičniji od Tračkog konjanika. kao oličenje pobede dobra nad zlom. dok su velike kamene i teške metalne ploče stajale kao votivni objekti u javnim ili privatnim objektiva rezervisanim za kult. Po Lj. a u levoj drži kuglu. a iznad njega su dve ljudske figure od kojih jedna ima na glavi masku (ovnovsku). Svi ostali motivi su prikazani na razne načine. banketa i simbolične smrti (occulatio) razvili su se pod jakim uticajem Mitrine i drugih istočnjačkih religija. Desno od stola su dve ljudske figure koje se drže za ruke. IV → česta predstava trijade→ lav – krater – zmija (kao i u mitraizmu) → tri prirodna fenomena → zemlja voda vatra. Pod kopitama levog konja je riba. Samo boginja i konjanici imaju utvrđeno mesto. a pod lukom predstave u 4 zone. To je kult Dunavskog konjanika. koji je isto tako problematičan. 85 . a zatim i domorodačko stanovništvo. Levo je drvo sa koga visi ovan. I (gornja) zona simbolizuje nebeski svod → putem predstava Sola na kvadrigi u sredini. od kojih je ona iza desnog konjanika u dugom hitonu i sa podignutom rukom. Ovakve ploče najbrojnije su na dunavskom limesu → što ukazuje da su nosioci ovog kulta bili rimski vojnici. Pločica pripada tipu I (Dalj) varijanta B. na raznim mestima ploče. Boginjine ruke su opuštene pored tela i u njima drži neke neodređene predmete. 3 okrugla predmeta (hleba?) → služi kao simbol žrtvenog oltara. lav. Iz Viminacijuma potiče jedna ploča od terakote što je vrlo retko i uglavnom potiču iz oblasti gde su razvijeni keramički centri. riba → teško odrediti ulogu. I zona – Sol na kvadrigi sa zrakastom krunom na glavi desnom rukom pozdravlja svet. banketa i grupe ljudi koji se drže za ruke. Petao → htonskog karaktera . II → podignute ruke konjanika označavaju pozdrav i obožavanje boginje. Osnovna razlika izmedju pločica sa podunavskim konjanicima i tračkih ili Dioskura je u tome što kod ovih prvih konji gaze ljudsku figuru ili ribu. Sol je kreator i gospodar sveta. Eponom. biste Lune i Sola ili zmije koja ih zamenjuju. a čija je ikonografija formirana pod uticajem mitraizma. Tajni rituali koji su prerasli u misterije kulta podunavskog konjanika okarakterisani su predstavom crioboliuma. Na glavi corona radiata i zemaljska kugla u levoj ruci. Nebeski svod takođe može da bude prikazan samo u bistama Sola i Lune ili prikazom nebeske trijade u vidu amfore i dve heraldički postavljene zmije. Riba i ovan se u kultu podunavskih konjanika obavezno predstavljaju što nije slučaj sa drugim konjaničkim božanstvima. 69. Levo i desno od konjanika je po jedna ljudska figura. II zona – Boginja između dva konjanika koji je pozdravljaju podignutim rukama. III zona – Scena žrtvovanja. Zaključak Tudor smatra da su manje i lakše olovne ploče mogle služiti kao amuleti. III → mistični ritual prikazuju 3 scene. Imamović: Dunavski konjanici Na području BiH imamo dokaza o još jednom tačkom kultu. To su scene krioboliuma (žrtvovanje ovna). Tronožni sto na kome su riba ili 3 čaše tj. Boginja i konjanici koji gaze pobeđene su osnovni elementi ovog kulta. kantaros. Alatis. U sredini sto prekriven hranom sa čašama oko kojeg sede tri ljudske figura koje jedu ribu. a desnog – ljudska figura. Vazduh se u mitraizmu ne prikazuje ali ovde ponekad u vidu orla. čiji se problem sastoji i u samom njegovom nazivu o čemu će već biti reči. a druga vadi utrobu životinji koja visi. IV zona – tronožni sto. zmija i petao.ovan → krv mu obezbeđuje plodnost (odgovara ulozi bika kod Mitre). a u Tudorovom korpusu nosi br. dok ona iza levog drži u desnoj ruci koplje koso postavljeno a u levoj štit. U uglovima iznad luka je po jedna uvijena zmija. levo i desno od Solove glave je po jedna plastična osmokraka zvezda. Boginja na pločicama je ustvari centralna ličnost kulta i poredi se sa Kibelom.

pak strani. prema njemu. bez glave kojoj čovek vadi utrobu ili je guli. okrenut prema ženi. a tri preostale. Pločica ima oblik izdruženog pravougaonica. bista Sola. Levo od stola su riba i ptica okrenute prema stolu. U treću grupu smo stavili 3 preostale pločice. u sredini je stablo o čiju granu je obešena neka životinja. Obojica su odeveni u kratke hitone. Iz ovog opisa možemo zaključiti sledeće: sve tri grupe ovih pločica su po sadržaju sasvim bliske. Levo od stabla se vidi petao. Dok bi druge dve činile prelaz. sa leve strane. koja iz marame hrani konje. Levo i desno od njega prikazan je po jedan par konja. ali je scenska postava vertikalno postavljena. S obzirom na isti idejni sadržaj. Levo od levog konjanika opet jedna ljudska afigura. Levo. u sredini vidi se okrugli sto. Opet sa leve i desne strane prikazan je po jedan konjanik. Desnu ruku je podigao. leži lav. rukom drže uzde. Prvu grupu ove klasifikacije karakteriše siromaštvo likovnog sadržaja a time i scena. Druga varijanta ima takođe formu izduženog pravougaonika. Oba jahača prikazana su sa uzdignutom jednom rukom dok im je u drugoj koplje. Obučeni su u kratke hlamide koje lepršaju iza njih. Žena daje konjima hranu iz neke posude. Na ovih 5 spomenika razlkujemo 3 stilske varijante od kojih su 2 sasvim bliske. U gornjem polju imamo 3 centralne ličnosti: u sredini je ženski lik obučen u dugi potpasani hiton. Han -Kumpanije kod Viteza. i to po nekim sitnim detaljima. do njega uzdignuta zmija. Ispod levog konjanika leži nag muškarac. Sadržaj je mnogo puniji ali nije obogaćen kao što to pokazuju primerci treće grupe spomenika. Predstava je smeštena u dva posebna polja. na desnoj.Sa raznih strana područja B i H imamao ukupno 5 potvrda ovog kulta. a do njega petao. ova naša podela bi bila 86 . S obe strane simetrično je pšostavljen po jedan konjanik mlađeg izgleda. Drugu grupu naše klasifikacije karakteriše sledeći sadržaj: čitava predstava je smeštena u kružno polje i podelena u tri pojasa. zadnji stadijum u ikonografiji toga kulta. njihova razlika se sastoji jedino u potpunosti ikonografskog i kompozicijskog sadržaja. Desno od Lune vide se vrč i još neki predmet. u levoj drži kuglu i bič. U trećem donjem pojasu. U ovu grupu spadaju nalaz iz Ljubiškog i iz Velike Obarske. tu se zapaža jako rustična izrada. i iznad njega neka posuda na tri noge. Pored reduciranog likovnog sadržaja. U trećem pojasu. a sa desne bista Lune. Treća pločica iz ove grupe od ovih dveju se sasvim neznatno razlikuje. U isto vreme. čiji se ikonografski i kompozicijski sadržaj u potpunosti podudaraju. po jednu iz Halapića kod Glamoča. glavom okrenut. bez sumnje izašle iz istok kalupa. Ljubiškog. a iza desnog žena odevena u hiton sa uzdignutom desnom rukom. u sredini. U prvu grupu stavljamo pločicu iz Županjca. on potiče iz Županjca i njegova karakteristika je u samom obliku. Prelaz ka savršenoj trećoj grupi naših spomenika čini druga grupa. U srednjem pojasu opet je središnja ličnost žena a sa obe njene strane nalazi se po jedan jahač prema njoj okrenut. U sredini pojasa je kantar. štaviše. obučen u tuniku i hlamidu. u sredini prikazana je ženska figura obučena u dugi hiton. 4 kruga i jedna svetiljka. Levo od stola je stablo o čiju granu je obešena neka životinja sa obrazinom. sa leve strane. a jedan je od kamena (Županjac). Žena iz marame daje konjima hranu. te iz Velike Obarske kod Bijeljine. Karakter sadržaja ove grupe se sastoji u sledećem: predstave su uokvirene sa po dva stuba koji drže luk ukrašen jajastim ukrasima. U drugom pojasu. pločica iz Ljubiškog koju smo stavili u našu prvu grupu pripada najranijoj fazi ikonografskog prikazivanja ovog kulta. Do nje. U četvrtom pojasu. dok ih po vrsti materijala opet delimo u dve grupe: 4 su od olovaolovne pločice. ona pločica iz Županjca predstavljala najjednostavniji takav primerak između ovih 5 spomenika. dve od njih su identične. Iza levog konjanika prikazan je jedan kopljanik. u sredini je prikazan Sol na četvoropregu. mogli bi smo reći da npr. Po ikonografskom i kompozicionom sadržaju ovih 5 spomenika. na levoj strani nalazi se tronožac sa ribom. na njemu riba. a ispod desnog riba. Oba imaju uzdignutu ruku. U sredini donjeg pojasa postavljen je sto na kojem su 3 hleba. U gornjim uglovima iznad edikule prikazane su zmije. Iz prve varijante imamo svega jedan nalaz spmenika. smeštena je ženska figura sa uzdignutom desnom rukom. Prema tome može se reći da su svih 5 pločica po formi skoro identične. U gornjem pojasu. gornje i donje. iz ŽupanjcaDuvna. Desno kandelabar i još neki predmet. no taj zaključak bismo vezali jedino za kulturni krug kojem pripadaju i bosansko-hercegoavčki nalazi. Ispod oba konjanika leži ispružen čovek. pa bi na osnovu toga. Uzimajući u obzir ovu podelu. Ovaj zaključak zasnivamo pre svega na karakteru ikonografskog sadržaja i kvalitetu izrade. nešto niže od Sola nalazi se sto na kojem su tri hleba. a u drugu – oločicu iz Ljubiškog.. U prvom pojasu. Predstava unutar luka je podeljena u 4 pojasa. a za stolom sede 3 mlađe osobe. U levom gornjem uglu vidi se poprsje jedne žene. negeneralizujući to za čitavu pojavu ovog kulta. pitamo se da li se tu radi o određenim tipovima ili o nekoj evoluciji ikonografskog prikazivanja dotičnog kulta. i u treću grupu – pločice iz Halapića. Treča varijanta spomenika ima formu pravog kvadrata čija je gornja strana izrađena u stilu akroterija sa zabatom u sredini. Viteza i Velike Obarske. na desnoj strani ovan. U ovo varijantu spadaju nalazi iz Halapića i iz Viteza. klasifikujemo opet u 3 grupe.

Takođe je problematično pitanje predstava na ovim spomenicima. bar površno. Nalazi se dakle susreću u krajevima srednje i j. Tako bi smo rekli da je ona pločica prve grupe najstarieg datuma. Trački konjanik. i po našem sud. tj. Čini nam se da je srž ikonografskog sadržaja ovih spomenika. Ako bismo se držali ovog kriterijuma koji je uglavnom prihvaćen skoro od svih istraživača. Pri razmatranju sadržaja ovih pločica. taj nam se zaključak sam od sebe nameće jer tu vidimo elemente svih navedenih kultova. čega se.z. varvarskog. i on ih sve stavlja u kraj I i prvu pol. a lošije u III v. pa se i danas taj kult drugačije ne naziva. tj. orijentalnog. Županjac i Ljubiško) mogle bi se dovesti u neku prostornu vezu. Pitanje raširenosti toga kulta na ovom području. pločice iz Županjca i Ljubiškog datovao aproksimativno u III v.. Tako u literaturi nalazimo razne njegove nazive. Četiri pločice (Vitez. Obarske datujemo u II v. tako. U stvari. te bi se ti spomenici vezali za trgovce.. »Tračko-Mitrički kult« Paškvalin i sl. koje. a tim i tumačenje samoga kulta. On je sve spomenike koji sadrže jednog jahača (njegov B razred. Dataciju za 7 pločica iz Salone koje je on obradjiao odredio je na osnovu Rostovcevljeve generalne datacije za sve poznate spomenike ovog kulta. Međutim. a takav je slučaj i sa drugim zemljama gde se nalaze njegove potvrde. Kako su to uglavnom bili stranci. grčkog. S nalazom iz Ljubiškog bi se eventualno moglo dovesti u vezu vojno lice. te u z. Nije nam jasno šta je navelo Sergejevskog na takvo mišljenje kada su već u to vreme iz same BiH bile poznate 4 takve pločice. Abramić je npr. Jedno od najvažnijih mišljenja o tome pitanju jeste Tudorovo.B). spomenućemo da je. dato je već niz mišljenja i tumačenja. dakle. iz Panonije. ne znamo ko su bili sledbenici i poštovaoci ovog kulta. pa bi. S obzirom na bogatstvo ikonografskog sadržaja. njegovih nosilaca i porekla tih kulturnih uticaja dosta je složeno. a pločica treće grupe najmlađa.. opet sve skupa stavlja u III v. II v. kako za one iz naše zemlje tako i iz drugih zemalja. Jasno je da te predstave sadrže elemente mnogih nacionalnih kultova. Bosne. ikonografske i kompozicijske komponente se ne bi smele zanemariti. onda bismo naše pločice stavili generlano u II i III v. kojih je podelio u 3 grupe. »okonjena božanstva« Abramić. Te 4 pločice i najnoviji nalaz Velike Obarske.i. rimskog. po »stilskim kriterijumima i po načinu izrade«. držao Abramić u svojo pomenutoj studiji. datovao ju je u III v. sigurno. o tome da je na podučje BiH taj kult došao iz ovih oblasti. Samo za 3 od ovih naših 5 pločica imamo navedenu dataciju od drugih učenjaka. što je prihvaćeno od svih istraživača. a iz Ljubiškog i Županjca u III v. U drugu grupu je stavio sve metalne pločice od kojih one bolje datuje u II v. kada je reč o dataciji. nađeni na frekventnim saobraćajnicama.. konačnu reč o tome dao Tudor nazvavši ga u svome poznatom radu »Dunavski konjanici«. a po tome i samog kulta. ukazuju da nisu u pitanju slučajni nalazi nego da je taj kult bio raširen na području nalaza. on bi malo šta ima sa domaćim ljudima. koji je obrađivao jednu pločicu iz Velike Obarske. jer su dedikanti svih nađenih spomenika iz toga mesta označeni kao vojnici dok su ostale 4 pločice nađene na lokalitetima civilnih naselja. Budući da na ovim pločicama nemamo nikakvih natpisa. Bilo je pokušaja da se datacija pojedinih pločica izvrši na osnovu nekih drugih. Po našem sudu. kamo bi spadali i neki naši spomenici) datirao u razdoblje od kraja II do sredine IV v.. ali samo u odnosu na područje BiH. on bi predstavljao osnovu toga kulta. nameće se jedan problem koji je zajednički za sve spomenike ovog kulta. čini se da je ova njegova datacija prihvatljivija od ma koje druge. i pojavu ovog kulta vezali bismo za taj sloj stanovništva. dok bi se prostorno vezala za krajeve izvan BiH o čemu će još biti reči. i to na osnovu izgleda frizure centralne ženske ličnosti. Gabričević. Ali je čini nam se. ne pokušavajući da se posluži drugim elementima. što je dovelo do stvaranja jednog određenog 87 . i na osnovu toga moglo bi se konstatovati da je kult Dunavskih konjanika bio raširen i poznat samo u rejonu tih nalaza. nego da su to slučajni nalazi. M. kao »kult Kabira« Novotni. O čemu nam govore predstave sa ovih spomenika? O kojem kultu je reč i kakav je njegov karakter? Da na ovo pitanje nije lako odgovoriti svedoči nam i činjenica što je i dan danas taj problem aktuelan i što definitivno nije usvojen jedan određeni naziv za taj kult. u koju su se kasnije ukomponovali razni drugi kultni elementi. npr. Hercegovini.osnova za eventualnu dataciju naših spomenika. Halapić. sporedinih elemenata. S obzirom na veći broj podvrsta tih spomenika u okviru njegovih dvaju razreda (A. njih 5. tako. Interesantno je spomenuti da se Rostovcev nije držao ikonografskog i kompozicijskog karaktera spomenika koji su mu poslužili za izradu datacije. Što se najveći broj ovih pločica našao u podunavskim zemljama svedoči. i to kako on navodi. »reljef o misterijama« Pač. Bosne (Velike Obarske) predstavljala potpuno izolovan nalaz. nego je tu dataciju bazirao na kvalitetu izrade više. U prvu grupu je uvrstio sve pločice izrađene od kamena na kojima je prikazan samo jeda konjanik. i to tako da pločice iz Halapića i V. i na kraju u treću grupu uvršćuje sve ostale kamene pločice. ustvari samo ona pločica iz s. svojevremeno Sergejevski izneo mišljenje da se ne može o njemu govoriti kao o raširenom kultu. Kada je reč o ovome kult na području BiH. Po sudu Rostovceva spomenici te grupe su najstariji.

kulta. Ako je ovo mišljenje osnovano, odmah ćemo postaviti pitanje iz kojih je razloga došlo do toga da se ti razni nacionalni kultovi povežu u jedan, odnosno da se izvrši nekakva »kultna fuzija«. Tu je reč o kultnom sinkretizmu, i ako pogledamo vreme kada se ovaj kult javlja, a to je, kako smo videli, kraj II v. i kasnije, lako ćemo zaključiti da je upravo to vreme kada se u rimskom svetu javlja idejna previranja i kretanja, kada pojedine religije i kultovi vrše snažan uticaj jedni na druge i kada doživljavaju najveću ekspanziju boreći se između sebe za idejni prestiž. Eto, u takvom i tom vremenu stvara se kult Dunavskih konjanika. Kako je kult Tačkog konjanika bio veoma raširen u mnogim zemljama, i kako je svoji ikonografskim sadržajem i načinom prikazivanja bio dosta prihvatljiv za mnoge narodne koji su ga dovodili u vezu sa nekim svojim nacionalnim božanstvom ili kultom mrtvih, ili čime sličnim oni ga i prihvataju, ali mu u isto vreme žele dati jače nacionalno obeležje pa mu dodaju pojedine elemente onoga svoga kulta koji se u najvećoj meri mogao dovesti u vezu sa prihvaćenom osnovom. Iz toga razloa, u već definitivno oformljenom tom kultu nalazimo elemente kulta raznih naroda. Moglo bi se u nekoliko reći da je sada taj kult predstavljao zajedničlki kult svih tih naroda, tj. da je postao pannacionalni kult. Dakle, jedan kult za Grka, Tračanina, Rimljana Orijentalca ili Varvarina. Pojava ovog kultnog sinkretizma, bila je pre svega, politički opravdana, jer se to dešava u vreme kada je sama država svestrano delovala da se njeni podanici povežu i da budu što kompaktnij, a bilo je jasno da bez idejnog jedinstva nema ni političkog, bar u onoj meri koja se tražila. Osim toga mnogi pojedinci raznih država baš u to vreme dolaze u situaciju da mnogo intenzivnije saobraćaju sa građanima drugih nacionalnmosti, ubrajajući tu opet, pre svega, vojsku i trgovce, koji u najviše osećali potrebu da se sami između sebe idejno povežu, te bi pojavu ovoga kulta u svakom slučaju trebalo dovesti u vezi stim događajima. Nalazi spomenika ovog kulta su osobito brojni u srednjem Podunavlju, tj. na području Panonije, Mezije, Dakije i Trakije, pa tako i na području naše zemlje, otkuda ih je poznato na desetine komada. Pre svega, znatan broj nalaza potiče iz Salone. Za nas su oni važni iz razloga što naša 3 nalaza ( Halapića, Županca i Ljuboškog) prostorno pripadaju dalmatinskoj religiji. Međutim, njihovom analizom može se ustanoviti da se samo jedan od njih, i to ona pločica iz Županjca, može stiliski vezati za salonitanske odnosno dalmatinske nalaze. Njihove podudarne tačke sastoje se u sledećem: prvo, radi se o istovrsnom materijalu (kamen), zatim tu su identične stilske analogije, isti način izrade tj. rustičan prikaz likova i td. Može se reći da je ova naša pločica delo iste radionice, s tim u vezi i njihova datacija je identična. Ostali nalazi se svojim komponentama više vežu za spomenike panonske regije, odnosno za tamošnje nalaze. Spomenici ovoga kulta nađeni su, kao što je rečeno u raznim krajevima, pretežno sev. dela naše zemlje. Takvi nalazi su poznati iz Siska, Rumskih Petrovaca, Srpske Moravice, Sr. Mitrovice Vukovara, Osijeka, Vinkovaca, Čalme, Indjije, Dalja, Debrca, Šašinaca, Novih Banovaca, Aništa, Bizića, Šuljama, Bojke kod St. Pazove, Divoša. Ćuprije, te nekoliko nalaza nepoznatog nalazišta Već površnom analizome može se ustanoviti da se za one 4 pločice iz Bosansko-hercegovačkih nalaza mogu naći i analogni primerci, štaviše, može se zaključiti da su izašle iz jedne radionice odnosno kalupa. Tako, napr, pločici iz Ljubiškog analogna je pločica iz Sr. Mitrovice, i još 7 drugih sa sasvim neznatnim razlikama. To su pločice iz Siska, Jarka, Požarevca, Prhova te iz Mačvanske Mitrovice. Za preostale 3 naše pločice od kojih su dve potpuno iste (Halapić i Velika Obarska), dok se ona iz Viteza od njih razlikuje u sitnim detaljima, takođe ćemo naći veći broj analogija. Pločici iz Viteza odgovaraju nalazi iz Donjih Petrovaca, Siska, Dalja, Mačvanske Mitrovice, Vizića, Ćuprije, Vojke, te iz Sr. Mitrovice. Ove komparacije i identičnost govore da su skoro svi spomenici ovoga kulta dela tri- četiri centra, od kojih je veliki broj izrađen na istom kalupu. Za naše područje, ti centri bi se možda mogli označiti kao Salona, Sisak i Sr. Mitrovica. O načinu njihovog rasprostiranja, izrečena su već mnogobrojna mišljenja , ali zbog slabog poznavanja karaktera samog kulta bilo bi teško nešto određenije o tome reći, ako se nebi išlo u razna nagađana. Od drugih zemalja u kojima se našao veći broj ovih spomenika treba spomenuti Madjarsku, Rumuniju, Bugarsku i td. Uglavnom radi se o istim ili sličnim tipovima koje susrećemo u našoj zemlji. Nema sumnje da čitavo područje na kojem se nalazi ova vrsta spomenika predstavlja jednu celinu, o čemu nam najbolje svedoči identičnost tih spomenika. Problem ovoga kulta je aktuelan još od vremena prvog nalaska ovih pločica, i tako je ostalo sve do danas. I danas ovaj problem privlači svestrano interesovanje savremenih istraživača kultne problematike, i njemu se posvećuju mnoge studije i naučni prilozi. Autohtonost kulta takozvanih Podunavskih konjanika je nesumnjivo isto tako kao što je nesumnjiv i religiozni sinkretizam koji je njihovu ikonogravsku predstavu izjednačio sa likom grčkih dioskura ila samotračkih kabira.Medjutim, postoje izvesni elementi koji jasno ukazuju na uticaj orijentalnih religija i to prvenstveno na uticaj
88

Mitraizma čiji se ikonografski detalji sreću na razvijenim ikonama Podunavskih konjanika. Od tih detalja su najkarakterističnije predstave solarnih božanstava, koja u redjim slučajevima obrazuju trijade tj. zajednicu sa figurom gavrana. Drugi isto tako značajni detalji su prikazi lava, kratera, zmije i tronožnog stočića. Na gornjem delu nekih metalnih i kamenih ikona takozvanih Podunavskih konjanika prikazan je reljefni luk, koji označava pećinski svod identičan sa onim koji ssrećemo na ikonama Mitrinoga kulta. Na jednoj ploči iz Ptuja prikazan je čak luk nad horizontalnim kracima iznad kojih su postavljene solarne biste. Svi ovi elementi ukazuju na uticaj Mitraističke ikonografije. Do tog uticaja je moglo doći tek u trenutku kada se Mitraizam učvrstio na našem tlu, tj. tek krajem II v.ne. Pitanja Kako se zove žrtva ovna (kriobolija?), a kako žrtva bika (taurobolija) Kakav je to kult i zašto se javlja samo na našim prostorima? (Aurelijan je iz Sremske Mitrovice, a njegova majka je predstavnica Solovog kulta)

22. KELTSKA BOŽANSTVA NA NAŠIM PROSTORIMA
Maric: Strabon, govoreći o pohodu Aleksandra Velikog na Tribale kaže, prema Ptolomeju Soteru, Lagovom sinu, da je tom prilikom Aleksandru došlo poslanstvo Kelta koji žive oko Jadranskog mora. To je prvi pomen Kelta na Balkanskom poluostrvu, pa izgleda da su tu došli početkom IV v. pre Hrista. Docnije se češće spominju kao saveznici makedonskih kraljeva ili prilikom pljačkaških pohoda na Grčku i Makedoniju. Kelti su se naselili u našoj zemlji, ali od njihovih plemena bolje poznajemo samo Skordiske, jer njih stari pisci najčešće spominju zbog njihovih sukoba s Rimljanima. Skordisci su živeli oko donjeg toka Morave i ušća Save u Dunav, podeljeni na Velike i Male. Krajem drugog i početkom prvog veka pre Hrista preduzimali su često pohode na Makedoniju zbog čega su Rimljani morali s njima ratovati dok ih pretor Lucije Kornelije Scipion Aziagen nije pobedio i proterao u Panoniju. Antički pisci ne daju nam mnogo podataka o religijama Skordiska. Samo Amijan Marcelin na jednom mestu kaže da su prinosili zarobljenike na žrtvu Marsu i Beloni. To će biti ono isto božanstvo koje su Rimljani i u Galiji identifikovali s Marsom i kome su takođe, po Cezarovom pričanju, prinošene ljudske žrtve. Ime tog božanstva nije nam poznato. U našoj zemlji nađeno je više dedikacija Mars. Tu on ima epitete iz kojih se vidi da je to keltsko, s Marsom, identifikovano božanstvo. To su Mars Kamul (Mars Camulus) i Mars Marmogije (Mars Marmogius), na natpisu Junija Filokrata i Julija Krispina, koji su mu podigli statuu (signum cum stibadio). Marmogiju je posvećen jedan natpis iz Ptuja i tu nije identifikovan s Marsom. Nije izvesno da li je Acclo na jednom natpisu epitet Marsov ili ime dedikanta. Mažda je i to neko domaće božanstvo pošto reč nije latinska. U svakom slučaju izgleda da je to απας λεγομενον. Na spomenicima nađenim u našoj zemlji spominje se nekoliko keltskih božanstava za koja nismo sigurni da li su to bila božanstva Kelta stanovnika naše zemlje ili je njihov kult prenesen ovamo tek u rimsko doba. To su Matere (Matres, Matronae), Epona i neka božanstva identifikovana sa Jupiterom i Silvanom. Matere U Britaniji, u Gornjoj i Donjoj Germaniji, Španiji, a naročito u Galiji, nađena je masa votivnih spomenika (preko 700), reljefa i natpisa, keltskih boginja Matera (Matres,Matronae).Na reljefima uvek su predstvaljene po tri žene, obučene u duga odela i, ponekad, s naročitom okruglom kapom na glavi. One sede ili stoje držeći u rukama kotarice splodovima ili rogove izobilja. Nisu retki reljefi na kojima je jedna predstavljena s povijenim detetom na krilu. U tom sličaju druga drži ubrus ili preslicu, a treća sunđer ili sud za vodu. Retki su natpisi na kojima pored imena boginje nije zabeležen kakav epitet. Epiteti su ili opšti (Augustae, Deae, Sanctae) ili, u najviše slučajeva, izvedena od imena plemena (Svebae), mesta (Namausicae), oblasti (Britannae).

89

Da je kult Matera postojao i u našoj zemlji možemo zaključiti po tome što se na jednom natpisu iz Liona spominju Matres Pannonirum et Delmatarum, a poznato je da se one često nazivaju po imenu plemena čije su boginje. Dosada je u našoj zemlji nađena samo jedna dedikacija u kojoj se ove boginje nazivaju Matres i tu one imaju epitet Velike (Magnae) što do sada nije bilo poznato. Taj je natpis iz Solina i interesantno je da se tu spominje kognacija (cognatio) koja se spominje i na nekoliko solinskih dedikacija Kibeli. U Ptuju, antičkoj koloniji Ulpia Traiana Poetovionis, nađeno je više reljefa i natpisa sa dedikacijama Nutricibus Augustis. Na njima su predstavljene po jedna, po dve, ili, najčešće, po tri žene. Jedna obično sedi i doji ili drži malo dete, dok druge dve nose u rukama ili na glavi razne predmete (korpe s plodovima, poslužavnike s hlebovima, sunđere, pelene, peškire, kutije, razno posuđe). Natpisi uvek spominju zavete za zdravlje. Gurlit, koji je našao i objavio veći broj ovih spomenika, mislio je da su ove Nutrices Augustae ustvari boginja Nutrix Augusta kojoj je posvećeno nekoliko ara nađenih u Rimu i Africi. Razliku u broju (tri Nutrice, a samo jedna Nutriks Augusta) objašnjava on uticajem lokalnih kultova. Inače nalazi izvesnih sličnosti između ovih reljefa terakota nađenih u Donjoj Austriji koje predstavljaju žene kako drže ili doje decu, ali iz tih sličnosti nije izvodio nikakve zaključke. Njegovo tumačenje tih spomenika, izgleda, nije tačno. Ono predpostavlja da su u Ptuju poštovana neka domaća božanstva, predstavljena u trojstvu, i prizivana uvek u množini, pa da je pod njenim uticajem izmenjen kult nekog nama inače slabo poznatog stranog božanstva čiji kult nije nikako dokumentovan u Ptuju. Nije verovatno da će se neki kult pod stranim uticajem toliko izmeniti da se od jednog božanstva stvori više njih, dok su obratini slučajevi pravilo. Zato je prirodnije da se ove Nutrice smatraju za te predpostavljene domaće boginje. Posle Gurlita Vigand je objavio veći broj novih spomenika ovih boginja, i na nov način protumačio njihovu prirodu. Nutrice su po njemu domaća božanstva jer je njihov kult ograničen samo u Ptuju; one su, sudeći po samom imenu, zaštitnice dece. Zato on prevodi njihovo ime sa »Dadilje« (erhabene Ammen). Naročito naglašava da Nutrice nisu identične sa keltskim Materama iako priznaje da između njih ima velika sličnost. Vigandovo tumačenje funkcije ovih boginja izgleda, međutim, dobro, se osniva samo na prevodu njihovog imena. Istna, ima primera da se iz samog imena doznaje i priroda božanstva (npr. keltska boginja konja Epona, rimski Sondergötter),ali su to uvek božanstva s ograničenom funkcijom. Naposletku, pitanja prirode ovih boginja dotakao se i Abramić u svome vođi kroz Ptuj. I on ukazuje na sličnost sa keltskim Materama, ali se detaljnije njima nije bavio. Po svemu sudeći, ovo će biti istovetne boginje sa keltskim Materama, grčkim Mojrama, rimskim Parkam, germanskim Nornama i slovenskim Suđajama ili Suđenicama. Po onome što o njima znamo one su najbliže keltskim Materama, zbog toga što se uvek pozivaju u množini i predstavljaju po tri, pa onda što imaju iste atribute (i jedne i druge drže decu ili su decom okružene; i jedne i druge boginje drže razno posuđe, korpe s plodovima, pelene), čak i zajednički epitet Augustae. Identičnosti ovih boginja ništa ne smeta što se one u Galiji zovu Matere, a u Ptuju Nutrice, jer se ove boginje i inače ne zovu svuda podjednako. Epona Kult Epone, boginje konja, bio je raširen po celoj našoj zemlji pošto su njeni spomenici nađeni kako na severu (Ptuj), tako i na jugu (Dokleja). Na nekim od ovih spomenika ova se boginja javlja u kulturnoj zajednici sa Jupiterom, Celejom i Genijem mesta. Neđeno je i nekoliko predstava Eponinih od kojih je nesumnjivo najinteresantnija ona na dršci jedne srebrne patere nađene u Rudniku. Tu boginja sedi en face na prestolu držeći levom rukom malog konja, a desnom grančicu. Pored nje stoji jarac i gleda u tu grančicu. 3.Božanstva identifikovana s Jupiterom. Na votivnim natpisima Jupiteru, nađenim u našoj zemlji, on ima nekoliko puta epitete koji su očevidno keltske reči, što znači da je s njim identifikovano neko keltsko božanstvo. Ti epiteti su Taranuk i Ukselim (Iuppiter Optimus Maximus Taranucus, Iuppiter Optimus Maximus Uxellimus). Taranuk Biće identičan sa Taranuknom, božanstvom koje se spominje na jednom natpisu iz Bekingena. Ukselim

90

uvek u stanju da odredimo da li je to bilo ilirsko.sg. orijentisan manjim stranama u pravcu severoistok-jugozapad. jer je epitet izveden od imena ovog mesta. na kome piše Eponae. sin sveštenice Terencije iz Salone. simillmus: similis. zato što je ovo posudje moglo biti doneseno sa strane. ( opis je tu nepotpun.Božanstva identifikovana sa Silvanom Prema Silvanovim epitetima iz Galije izgleda da je tu neko keltsko božanstvo identifikovano s njim. Znamo samo da su Skordisci prinosili ljudske žrtve nekom božanstvu koje je identifikovano s Marsom. s ulazom na južnoj strani. Ranije je ova reč dovođena u vezu sa gotskom rečju mogus i prevođena je s dečko. neki imaju samo jedno ime. Silvan se na jednom natpisu iz naše zemlje naziva Bellator. Panes Stul. Zbog toga izgleda da su ovi dedikanti u većini slučajeva romanizovani domorodci. trebalo bi objaniti odakle a umesto e ili o u maglo. To je Silvan Magla (Silvanus Magla) koji se spominje na ari Longinije Ingenue. jer je epitet keltska reč.Kao ime božanstva nalazi se možda na jednom natpisu iz Akvitanije. koje su tu poštovane pod imenom Nutrices Augustae. tračko ili keltsko božanstvo jer su Silvanovi epiteti u najviše slučajeva latinske reči te nam ime domaćeg božanstva nije poznato. e. I na natpisima iz naše zemlje javljaju se keltska božanstva identifikovana sa Silvanom. pa prema tome odgovara latinskom Jupiterovom epitetu Supremus. 4.. pošto nije naznačeno da su robovi (Sekundijan). ali nije poznato da li je bila sveštenica nekog keltskog božanstva. Ovi dedikanti su slobodni ljudi raznih zanimanja. Reč Magla ovde se prvi put javlja kao Silvanov epitet.(s vokalskom alternacijom *moĝh-) koji imamo u grčkom μέγας gen. daju e i o. Gaj Okracije Lakon. To je hram keltskih Matera u Ptuju. Julije Krispin. Majka Publija Safinija Filucina. U unutrašnjosti je. izgleda.Titulius Panetis). Flavije Jovin. Hramovi Dosada je nađen samo jedan hram keltskih božanstava u našoj zemlji i to je jedini hram domaćih božanstava uopšte za koje znamo. Sukcesije Maksim. To je Publije Safinije Filucin. ali izgleda da to neće uvek biti Rimljani. pravougaonog oblika. međutim. ima nerimskih elemenata (Junije Filokrat. Sekundijan). Heihelheim prevodi maglo s knez. Klaudije Cert. isključene iz Silvanovog kulta u Italiji. Sveštenici U našoj zemlji do sada nije poznat ni jedan sveštenih keltskih božanstava. Tako. U našoj zemlji nađen je veći broj ara posvećenih Silvanu. bila je sveštenica. nama poznatim dijalektima. Dedikanti na tim natpisima imaju domaća imena (Andes. Jedan dedikant. Magius). koje su. A: ie. keltskom naselju u Donjoj Meziji. Ono je možda pripadalo kakvom hramu ovih keltskih boginja. da to ovde neće biti slučaj. te je ovaj utoliko interesantniji. Nismo. ali sam način žrtvovanja nije poznat. a ima i dosta reljefa na kojima je on predstavljen. ali nismo u stanju odrediti gde se on nalazi. označava filijaciju ne po ocu već po materi. pa među njima ima i zena (Longinia Ingenua). Kako ie. U imenima drugih opet. protivno rimskom običaju. oni su slobodni i ugledni ljudi što nije slučaj sa dedikantima Silvana u Italiji. Dedikant Dedikanti keltskih božanstava imaju uglavnom rimska imena (Tiberije. jer nisu date dimenzije hrama a orijentacija neslaže se sa orijentaciojom na priloženom planu). Turus Pirami. Na ovaj se način označava da je dotično lice vanbračno dete. možemo zaključiti da je tu sa Silvanom identifikovano neko domaće božanstvo. e i o u keltskim. Samo u jednom slučaju možemo ipak utvrditi da je u pitanju keltski bog. I ono je po svoj prilici iz nekog Eponininog hrama. mada su slobodni ljudi. Možda je i to keltsko božanstvo. nađenoj u Sisku. I to će po svoj prilici biti keltsko božanstvo poštovano u Arubijumu. Hram je malih dimenzija. ali nije poznato gde je on bio. Kult O kultu keltskih božanstava u našoj zemlji vrlo smo rđavo obavešteni. kako kaže katon. Aurelije Sir). bio obojen belo i imao postament za statuu boginja na južnoj strani. Izgleda. Medju njima ima oficira ( Tiberije Klaudije 91 . na kome nije izvesno da li trba čitati Maglo-mattonio ili Maglo Mattonio. Ovakvi primeri su vrlo retki. Tiberije Klaudije Pompejan. Na jednom natpisu Jupiter ima epitet zaštitnik Arubiski (Conservator Arubianus). Takav isti slučaj je i sa srebrnim posuđem nađenim negde na Rudniku.. dedikanta Materama iz Salone. Po našem mišljenju ovu reč možemo dovesti u vezu s ie korenom *meĝh. U Viminacijumu nađeno je srebrno posuđe sa natpisima Matronae. Zbog toga što su dedikanti domorodci i što se njegov kult u našoj zemlji razlikuje od kulta u Italiji. prema superlativima facillimus: facilis. o u ovoj osnovi nalazimo i u nekim keltskim ličnim imenicama (npr. Sam nalazak ne pokazuje da je taj hram postojao u Viminacijumu.Je hibridni superlativ keltske osnove uxellos koju nalazimo u keltskim imenima i u imenu božanstva Uksela. međutim. μεγάλου i latinskom magnus sa osnovnim značenjem veliki..

Zuta knjiga Lecan i dr. medjutim. rodoslov bogova dat je u vidu anala. pre svega usled povezivanja sa prividno istovetnim bogovima i boginjama rimskog panteona. kao i opisi istorijskih dogadjaja iz blize i dalje proslosti. 92 . gotivni natpis Jupiteru Arubiskom je iz 215.g. a irski krstovi su ukraseni i motivima koji se vezuju za pojedina keltska bozanstva (Epona.). Iz takovog preplitanja istorije i legende. i to na natpisima iz razlicitih provincija (npr. Uz to je karakteristicno da se u natpisima pominje oko 400 muskih i zenskih bozanstava. U legendama o kralju Arturu i u istoriji britanskih kraljeva od Dzefrija od Monmuta (12. ispripovedane su njihove borbe i sadrzani su opisi sudbina pojedinih keltskih heroja. koji uglavnom poticu iz 11. Jos je bogatija literatura koja se vezuje za Kelte u Irskoj (Leinsterska knjiga. pa su i njihovi podaci redovno skrti i neobjektivni. Britanska i irska literatura iz 8 . latensku kulturu mladjeg gvozdenog doba iz druge polovine 1. Hrista. p. Za poznavanje mitologije Kelta u Velsu najznacajniji su rukopisi Mabinogion (14. a sa Apolonom oko 15. Rekonstrukcija religije Kelta. Epigrafski spomenici Veliki broj epigrafskih spomenika..v.).12. tribunus militum leg. tesko je rekonstruisati autenticnu mitologiju ostrvskih Kelta koja je sigurno bila veoma bliska mitologiji njihovih kontinentalnih saplemenika. Hr. ali se od tog broja. nazreti likovi pojedinih keltskih bogova i heroja. U delima Dionisija iz Halikarnasa. Amijana Marcelina. Zbog toga se na osnovu sacuvanih epigrafskih spomenika moze zakljuciti da je vecina keltskih bogova lokalnog karaktera (bogovi pojedinih gradova ili reka. sagama i romanticnim pricama.). knjiga Ballymote. Nije međutim. Mnogi stari bogovi i heroji ostrvskih Kelta preobrazeni su u tim srednjovekovnim rukopisima u kraljeve ili ucesnike u realnim preistorijskim zbivanjima. da su sve dogadjaje tumacili voljom bogova i da su sve svoje akcije povezivali s religioznim ceremonijama. da je svestenicka kasta uzivala poseban autoritet. kao što smo rekli. Provansi. iz zapadne Galije).g.v. ( dedikacija Materama iz Liona. Rosmerta. Arheoloski materijal (skulpture. koje je sakupio J. poznato dokle su se oni tu održali. u rajnskom podrucju. novac i dr. izgleda da se kult ovih boginja izgubio već početkom druge polovine III veka. Najpotpunije podatke o keltskoj religiji daje Cezar koji navodi najveca galska boznastva i izlaze strukturu svestenicke kaste druida. i to uglavnom u oblastima koje su bile naseljene Italicima i rimskim vojnicima. Hronološki podaci Keltski su kultovi preneseni u našu zemlju verovatno početko 4 v.Hr. starih mitova i hrizcanskih prica. Tako je sa Marsom povezano vise od 60 lokalnih bozanstava. Prema tome može se reći da se kult keltskih božanstava u našoj zemlji gubi krajem III v. samo nekoliko imena pominje cesce. Gaj Okracije Lakon). Ni jedan natpis Nutrica iz Ptuja nije datiran. pre Hrista. mada nesto teze. na Britanskim ostrvima i u gornjem Podunavlju). velike indoevropske populacije koja je naseljavala srednju i zapadnu Evropu.13. Dok je iz pojedinih keltskih oblasti poznat izuzetno mali broj natpisa (npr.Pompejan. I Minerviae). sa Merkurom vise od 20.mil. Ti spomenici dokumentuju relativno poznu fazu keltske religije u kojoj su gotovo sva stara bozanstva pretrpela znacajna preoblikovanja.) mogu se takodje. Iz tih tekstova. kao i druge poeme. reljefi. U njih su.. Lukana. Pompeja Troga. zasniva se na podacima iz 4 vrste izvora: Anticki i ranohriscanski pisci Sve sto je sadrzano kod grckih i rimskih pisaca o keltskoj religiji ima uglavnom karakter uzgrednih napomena i najcesce je zasnovano na neproverenim i posrednim obavestenjima. votivni darovi. Cernunos). kada su se. Kod mnogih dedikanata zanimanje nije poznato.) i početak III veka p. Datirani natpisi su iz kraja II (jedan Eponin je iz 187.. Zwicker jedino se sigurno moze utvrditi da su Kelti bili izuzetno predani religiji. bozanstva plemena ili grupe bliskih plemena).) vezan za keltsku.v. U tim rukopisima. sadrze mnoge mitove ostrvskih Kelta. Kelti prvi put pojavili u našoj zemlji.14. najcesce uzgredne i neproverene. bogati legendama. Epona). Britanski i irski tekstovi iz ranog srednjeg veka. Plinija Starijeg i Tacita napomene o keltskoj religiji su kratke.v. p. ali kako su neki od njih nađeni u trećem mitreju upotrebljeni kao gradjevinski materijal i kao ploče na grobovima oko njega. Cak i hriscanske legende prozete su arhaicnom gradjom. utkani i hriscanski motivi. Belenus. Granus. beneficijara ( Julije Krispin. Prvi hriscanski pisci nisu imali simpatija za Kelte. sa unekoliko izmenjenim imenima njihovih najznacajnijih bogova i heroja. uglavnom posveta omogucuje da se upoznaju imena pojedinih bozanstava i utvrde mesta obavljanja kulta iz vremena rimskih osvajanja keltskih zemalja. Taliesin. Posejdonija. u drugima su oni veoma brojni (npr. Timogena. Ta cinjenica pokazuje da epigrafski spomenici dokumentuju pretezno religiju romanizovanih Kelta.

Taj period. Kult zivotinja i vegetacije sigurno je nastao zbog slozenog nacina privredjivanja. kulture i religije razdeliti na nekoliko etapa. Veku. Uz bogat arheoloski materijal. kao i pojedine ribe iz svetih izvora. Cini se da Kelti svoje bogove dugo nisu predstavljali u antropomorfnom obliku jer je poznat Diodorov podatak da se Bren. figurine. Zbog toga razvoj keltske religije ne treba shvatiti kao poseban pravolinijski tok koji se od verovanja vezanih za zivotinje. u vezi s lovom i zemljoradnjom. Ona je dokaz da su u keltskoj religiji oduvek postojala posebna bozanstva. najnejasniji je. Skulpture. mada najduzi.g.Najautenticniji dokumenti za rekonstrukciju keltske religije jesu arheoloski spomenici. Taj “primitivni” sloj keltske religije svakako je najstariji. guske i zecevi. vezanost Kelta za indoevropsko stablo svakako se manifestuje cak i u njihovim poznim mitovima i ritualima. To ne znaci da je najstarija keltska religija bila primitivna u smislu iskljucive povezanosti sa totemistickim. Ta vrsta dokumenta najcesce izmice naucnom ispitivanju. ali je on upravo i najdugovecniji. Iz prekeltske religije srednje i zapadne Evrope preuzet je mozda kult vezan za reke. najpre u okvirima rimskog. To potvrdjuje i cinjenica da su u toku naredne etape. Jedino taj materijal omogucuje da se utvrdi proces nastanka keltskog naroda i otkriju koreni njihove religije.pne i traje sve do vremena rimskih osvajanja keltskih zemalja sredinom 1. S druge strane. kao Tarbeli (bikovi). i to: . animistickim ili slicnim shvatanjima. Kelti uspeli da ocuvaju osobenost svojih religioznih shvatanja. sto znaci bozansko bice. kao i verovanja da su zivotinje iil biljke rodonacelnici pojedinih rodova ili plemena. Istovremeno su svakako nastali i svi ostali elementi kasnije keltske religije. koja je sacuvana u keltskom jeziku u obliku devo. odnosno u kultu arijevskog sveta izmedju Indije i Irana. kao i rituale obavljanje za vreme najvecih keltskih praznika (Beltene). Kelti nisu ubijali zivotinje za koje su vezani imenom ili poreklom. do 12. Npr. podaci antickih i crkvenih pisaca). psa i vepra.ne (prerimska epoha). smejao sto “Grci veruju da bogovi imaju ljudsko oblicje” i sto ih “prikazuju od drveta ili kamena”. .period rimske prevlasti nad keltskim zemljama. To jasno pokazuju prekeltska imena pojedinih bozanstava. Medju tabuisane zivotinje svrstane su svinje.v. Osnovi keltske religije postavljeni su svakako vec u dalekoj praistoriji. mogucno je istoriju keltskog naroda. 93 . drvece ili prirodne pojave krece ka izdvajanju pojedinih bozanstava i nastanku panteona jasne strukture. novac i raznovrsni predmeti namenjeni kultu nadjeni su u svim oblastima naseljenim Keltima. Bronogenos (son vrane).veka. Prema raspolozivom arheoloskom materijalu. jer je prozeta religijom osvajaca. reka i izvora koje su postovali Kelti. Labe i Alpa. pa je tako ostvarena originalna keltska religija. kao i njen dalji razvoj i postepeno odumiranje.v. i to uglavnom na Britanskim ostrvima. Dergan (sin hrasta) ili Eburones (tisovina). njihovi heroji Kuholin i Dirmid nisu smeli da ubiju pticu. ali je istovremeno i najmanje izvorna. izvore i nebeska tela. npr. Verovanja donesena iz postojbine povezana su sa vec postojecim lokalnim kultovima i religioznim shvatanjima. pa je i vecina zakljucaka izvedenih na osnovu arheoloske gradje hipoteticnog karaktera. To jasno pokazuje indoevropska rec deiwos. . tj.pne. i to nepotpuno. vec samo kao dinamican proces stalnog obogacivanja jedne jos od pocetka slozene i samo Keltima svojstvene religije. epigrafski spomenici. jer je dokumentovan jedino arheoloskim materijalom. a kasnije hriscanskog sveta. uprkos najblizim dodirima sa raznorodnim narodima i osvojenim podrucjima. Boduognatus (sin gavrana). od vremena utemeljenja keltske kulture do perioda gubljenja svih njihovih etnickih obelezja. kao izvor za rekonstrukciju keltske religije tog vremena znacajni su i podaci o Keltima kod starijih grckih i rimskih pisaca. ukljucujuci i ideje o herojima i bogovima. . krajem neolita i pocetkom bronzanog doba. a na totemisticke kultove upucuju plemenska i licna imena.. u vreme kada je podrucje izmedju Rajne i Alpa naselio jedan ogranak indoevropske populacije. koji imaju neposredne analogije u sanskritskoj literturi. u periodu velikih migracija. kokoske. Ti spomenici poticu iz razlicitih epoha. od Irske i Britanskih ostrva do Grcke i Male Azije. U to osnovno nasledje treba verovatno ukljuciti keltsku naklonost da pojedine svoje bogove i heroje zamisljaju bilo kao tri licnosti (Matres) ili sa tri glave (Cernunos). jer jos zivi u irskim legendama iz ranog srednjeg veka.period formiranja keltskog naroda (protokeltska epoha) izmedju Rajne. koje traje od vremena vladavine Tiberija do konacne pobede hriscanstva u 4.period duge agonije keltskog sveta od 4.period migracija keltskih plemena koji pocinje u 9. predvodnik keltskog pohoda na Delfe 279. u epizodama bitke kod Matireda ili obredima u vezi sa hrastom i vetrom. Keltska religija te epohe najpotpunije je dokumentovana (arheoloski nalazi. kojima su se Kelti odvajkada bavili.

a Lukan opisuje “zalosne predstave” keltskih bogova koji turobno zure sa odsecenih panjeva.Uzastopne migracije Kelta od 9. do sredine 1. U Cisalpijskoj Galiji.v. Taranis).g.v. blizu izvora Sene.. znaci “bog plemena”.pne) osvojili su i donje Podunavlje i deo Male Azije. Prvobitna religija Kelta pretrpela je u toj etapi znatne izmene.n. kojis e verovatno povezuje sa solarim bozanstvom.v. a naglo su ubrzali i razvoj zanatstva i trgovine. koji je 94 . Obezbedjivanje snage plemena bio je glavni cilj religioznih obreda. i to pod delovanjima kako unutrasnjih tako i spoljasnjih faktora. prikazan je bog sa jelenskim rogovima. Ogma ili Goibnji. na cijem se celu. Vec od 4. reka i sumovitih bregova postepeno su ustupila mesto bogovima plemena i rata. koje odgovaraju Lukanovom opisu keltskih bogova. S rezervom treba primiti i podatke antickih pisaca o ljudskim zrtvama i kanibalizmu kod Kelta. Slicnu funkciju imaju i bogovi stare Irske koji stoje na celu Tuata de Danan (Pleme boginje Dane). ali je taj obicaj bio vezan samo za izuzetne okolnosti i nije bio cesci nego kod ostalih starih naroda. Figure bogova su sigurno izradjivane u 1. njiva i stoke. pod uticajem grcke kulture grade se i prva svetilista u koja se unose skulpture koje prikazuju heroizovane pokojnike. Izvesno je da su pojedinim bozanstvima kelti prinosili ljudske zrtve (Esus. a Lukan u svom spevu Farsalija govori i o zrtvenicima svirepog Teutatesa i strasnog Esusa. tata). gde su osnovali svoju drzavu Galatiju. predmetima od metala i kamenim spomenicima uporno ponavljaju pojedini ornamenti koji svakako imaju odredjeni religiozni smisao. na novcu. a i rimski pisci cesto pominju Marsa kao vrhovno keltsko bozanstvo. kao Lug u Dagda. Zbog uspona moreplovstva. datovane u 1. Na jugu Galije. a pitanje je da li su i u ranijim epohama oni stvarno bili deo religioznog cina ili samo sadrzina pojedinih legendi i mitova. samo Galija i Britanska ostrva. a na Pirinejskom poluostrvu i u oblastima srednje i jugoistocne Evrope upoznali su se sa tekovinama iberske. javljaju se likovne predstave pojedinih keltskih bogova.n. U naseljima su nadjene maske koje su verovatno bile prikazene na drvo. vrela.. Zbog toga su u keltskoj umetnosti tog doba najcesce samo simbolicne predstave.n. U novijoj istorijskoj situaciji opstanak Kelta zavisio je od cvrstine plemenskih organizacija.n. a mozda i pojedine bogove (npr. Heraklom i Vulkanom. nalazio Merkur. ilirske.p. npr. Italije i Balkanskog poluostrva Kelti su dosli u neposredan dodir sa grckom. katkad sa dve glave. U keltskim zemljama otkrivene su na mnogim mestima drvene figure. Na jugu Francuske. tracke i skitske kulture.v. Strabon i Diodor saopstavaju da su pojedina keltska plemena spaljivala ljudske i zivotinjske zrtve u kolosima ispletenim od pruca i slame. Izrazito keltske oblasti jesu.p. ukljucujuci i cele figure. u Val Kamonika.p. koji su. Zbog toga je i arheoloska gradja iz tih oblasti najinstruktivnija za upoznavanje keltske religije prerimskog perioda.pne prema zapadu. Cezar. bez obzira na razlike u imenima. kao i kazivanje Strabona da su stanovnici Irske ljudozderi. jugu i istoku Evrope bile su propracene stalnim ratovima. Starija individualizovana bozanstva plodnosti. cije ime. Tako se. U svetilistu Sekvane. Pouzdane predstave tih keltskih bogova nisu poznate. do 3. U svim osvojenim oblastima zadugo su ocuvali svoj jezuk i osobenost svoje kulture. ciji se pravi smisao jedva moze naslutiti.e. po pisanju Cezara. Najpre su osvojene oblasti Galije.v. a posle poraza kod Delfa (279. zanatstva i trgovine istovremeno nastaju i likovi ostalih keltskih bozanstava koje anticki pisci poistovecuju sa Diskurima. na jednoj steni.. To su verovatno oni isti bogovi cija su imena poznata sa kasnijih epigrafskih spomenika i iz legendi. mozda sa Taranisom.. touta. U periodu rimskih osvajanja keltskih zemalja od sredine 1. gospodarom neba i munje. torkvesom i rogatom zmijom (Cernunos). Britanskih ostrva i Pirinejskog poluostrva. a verovatno i na Britanskim ostrvima. Jedno od najvecih keltskih bozanstava je Teutates. Jednaki uslovi zivota ucinili su da bogovi pojedinih plemena ili grupa plemena dobiju priblizno iste odlike. zatim glave od kamena i herme. etrurskom i ranom rimskom civilizacijom. U novim istorijskim okolnostima vecina starih keltskih bogova i boginja doblia je karakteristike ratnickih bozanstava. u Galiji. jer Cezar pominje “veoma brojne predstave Marsa”. njihove borbene spremnosti i uspesnih ratnih poduhvata. medjutim. odnosno da se bogovi ne skrnave likovnim predstavljanjem. Zato se vec i u najstarijim grckim izvorima pominje “keltski Ares”. Dopustalo se jedino da se njihovo prisustvo nagovesti simbolima. npr.v. nastalo od keltske rci koja oznacava pleme (teuta. uz ostale odlike i predvodnici svog naroda u odlucujucim bitkama. Svakako je preterano pisanje Pomponija Male da su Kelti smatrali da je covek najomiljenija zrtva bogova. Cini se da se svestenicki red druida brizljivo starao da sacuva svetost bozanstava. koji prikazuju ili bozanstva ili dedikante. Vec u Cezarovo vreme surovi rituali bili su mahom price iz daleke proslosti. Ti dodiri uneli su u keltski svet ne samo pojedina strana kulturna dobra vec i nove religiozne ideje. a istovremeno i asimiliranjem pokorenih naroda. pa je zbog toga najuglednije i najpostovanije bozanstvo postalo bog koji se stara o napretku plemenske zadjednice. nadjeno je oko 200 komada rezbarenog drveta. i to najcesce tocak i meandar. Lug. vec je postojao panteon bogova. sedeca statua iz Rokpertiza). a stalni borbeni okrsaji dali su bogatu gradju za likove legendarnih kraljeva i dopune za mitske cikluse o pojedinim herojima.

Druidi su uspeli da odrze stari ugled jedino u Irskoj. da su dosli na svet iz Podzemlja.avgust). U kasnijim mitovima govori se o “stubovima sveta” i o “Suncevom stubu”. gde buja zivot i to slobodan i besmrtan. kao stanista mrtvih pominju se i ostrva u okeanu. narocito oko posvecenih izvora. bez razdvajanja dobrih od zlih. Nemetoni nisu bili dostupni svim vernicima. obavljani su sve do vremena prihvatanja hriscanstva. ostali cuvari stare nacionalne religije. putnika i trgovine. Ideje o “zemlji svetlosti” (raju) i “zemlji bez dna” (paklu) pojavljuju se u keltskoj religiji sasvim pozno i to svakako pod uticajem rimske kulture i hriscanstva. verovatno Teutates.n. svestenicke klase koja se u vreme Cezarovih osvajanja Galije starala ne samo o cuvanju narodnih tradicija i objasnjavanju svojih tajni religije vec i o vaspitanju omladine i kontroli svih javnih i privatnih akcija (v. vezani za poslove zemljoradnika i stocara.Minerva.p. rekama i jezerima koji su nastali od bozijih suza ili od znoja divova i carobnjaka. u jednom izvoru kod Vernej sir Avra nadjen novac razlicitih keltskih plemena.n. koji su sve do 5 v. Delatnost druida produzila se samo u zabitim pokrajinama Galije i ogranicavala se na nize slojeve keltskog drustva. romanizovani Kelti gledali su na druide kao na privatne seoske vraceve. i to cetiri boga. U irskim legendama. Gali su verovali da vode poreklo od Dis patera. Beltene (1. bitno uticali na sve dogadjaje politickog i verskog zivota. Dis pater) imaju malo veze sa istoimenim rimskim bogovima. lecenjem. Da bi se to ostvarilo. Ostaju neizvesna prava imena keltskih bogova koje Cezar naziva Apolonom i Minervom. Jupiterom naziva Taranisa. Od scena prikazanih na unutrasnjim stranama kotla najzanimljivija je povorka naoruzanih konjanika i pesaka ispred koje jedan bog. a Klaudije i Tiberije zabranili su u celini njihova ucenja. bogovima i znacajnim istorijskim dogadjajima. druidi). bez vecih izmena. Na spoljasnjoj strani te velike posude. Lukan daje ziv opis tih mracnih svetilista u gustoj sumi. gde su. Sve do vremena rimskog osvajanja Galije to su bili sam sveti gajevi. i u vreme dolaska svetog Patrika. februar). Keltsko podzemlje nije svet turobnih senki i mraka. kao i bog s jelenskim rogovima (Cernunos).v. kao i o izvorima. Tako je. prikazana su poprsja sedam bozanstava. Jupiter. vec su oni njihovi potomci. Ucvrscivanje jedinstvenih religioznih koncepcija u keltskom svetu tokom 1. prima ljudsku zrtvu. a i za mnoge legende o herojima. 95 . najpre je bilo potrebno razbiti druidski svestenicki red i unistiti njihov ugled. Kraj lekovitih izvora otkriveni su zavetni darovi razlicitog porekla i iz raznih epoha. umetnoscu i zanatstvom. na koja su vernici stizali iz udaljenih oblasti. Avgust je preduzeo prve administrativne mere protiv druida. Na tim mestima cuvani su sveto posudje i ratni plen. Zbog toga su u keltskim zemljama postojala mnoga druga kultna mesta. Cezar i Lukan saopstavaju da Kelti smatraju da duse mrtvih ne stradaju i da ostaju vezane za telo. npr. dve boginje i jedne boznaske trijade (boginja flankirana sa dva muska bozanstva).v. jer u keltskoj religiji postoji vise bozanstava koja su svojim funkcijama povezana sa Suncevom svetloscu. a Dis paterom – Sucela. ali se cini da su se na njih selili samo umrli kraljevi i heroji. sa drvecem poprskanim ljudskom krvlju i vodom koja pada iz crnih izvora. Svi Kelti ucestvovali su u svetkovinama cetiri velika praznika : Samhena (1. U irskim mitovima i sami bogovi se ukljucuju u konacnu propast sveta. нovembar). verovatno. deca keltskih arisokrata dobijala su osnovna znanja o zivotu u rimskim skolama. Naredno razdoblje istorije keltske religije – vreme romanizovanja keltskih zemalja – okarakterisaano je procesom povezivanja svih lokalnih keltskih bozanstava sa bogovima rimske religije.. zastitnikom plemena. puteva. Vec krajem 1 v. vec je to mesto vrhovne srece. To su praznici cetiri godisnja doba. Za tacnije upoznavanje keltskog panteona iz tog vremena veoma su znacajne predstave na srebrnom kotlu koji je 1891. Mars. To potvrdjuju i nekropole latenske kulture (skeletni grobovi sa mnogim prilozima).p. Cini se da je ucenje druida o sudbini sveta bilo krajnje pesimisticno. jer su Kelti duboko verovali da ce jednog dana “vatra i voda prevladati” i da ce “nebo pasti na zemlju”. koje produzuje zivot u nekim drugim oblastima. Imbolka (1.g. za koje se mozda verovalo da pridrzavaju nebo. Sveta mesta kelti su nazivali nemeton. osim podzemnih boravista bogova i heroja (sidovi). nadjen u Gundestrupu (Danska). a isti obredi. bez gradjevina. s kojim je sigurno povezivana legenda cija je pozna varijanta sacuvana u mitu o Kuholinu. Samo iz politickih razloga Cezar precutkuje njihova prava imena.smatran pronalazacem svih zanata. On. prvenstveno je zasluga druida. I likovi ostalih velikih keltskih bozanstava koje navodi Cezar (Apolon. Ljude nisu stvorili bogovi. po kome je nazvan i Lion (Lugdunum). koja je verovatno izradjena u srednjem Podunavlju krajem 1. Marsom – Teutatesa. Time je rimska politika uspela da jedan da jedan deo kelteskog stanovnistva odvoji od tradicije. Sve te funkcije odgovaraju bogu Lugu. tj. Da su Kelti vec u vreme borbe s Rimljanima uz panteon imali i svoju originalnu mitologiju pokazuju reljefi iz Pariza i Treva na kojima su prikazani bog Esus i bik sa tri gavrana (Tarvos Trigaranos). Umesto od druida.maj) i Lugnasada (1. Praznovani su verovatno i u najranijem razdoblju istorije keltskog naroda. Tu je prikazan bradati bog s tockom (verovatno Taranis). Ucenja druida nisu sacuvana i zbog toga je danas nemoguce rekonstruisati njihovu ideologiju i na osnovu nje tacno utvrditi keltsku teogoniju i kosmogoniju..

Alambrina). sa galo-rimskim Merkurom povezano je na natpisima oko cetrdesetak lokalnih bozanstava. Galo-rimski Merkur prikazan je poput grckog Hermesa. u tunici. Mnoge svete zivotinje iz narodnih verovanja povezane su s odredjenim muskim ili zenskim lokalnim bozanstvima. petlom i kornjacom pored nogu. Zenska bozanstva povezuju se sa muskim bozanstvima bilo po slicnim funkcijama bilo prema komplementarnim snagama. Cernunos. One su na spomenicima prikazane sa rogom izobilja. Sianna. a Arverni su poverili Neronovom skulptoru Zenodoru da izradi kolosalnnu. Ocigledno je da se u to vreme funkcije Cernunosa prosiruju i da on prerasta u mocno htonsko bozanstvo. o odbrani zemlje od neprijatelja (Defensor. putnika i puteva vec da se stara o napretku kuce i plodnih njiva (Domestikus. Finitimus) i ratnim pobedama (Viktor). ta se religija znatno razlikovala od tradicionalne keltske religije. 33 metra visoku statuu tog boga. Najslozenija je religija neromanizovanog stanovnistva Galije i Britanskih ostrva. Nemetonu prati Mars. Matronae). Borvo) ili reka (Sekuana. npr. Minerva). Galo-rimski Jupiter je spoj Taranisa i Jupitera: on u jednoj ruci drzi munju. statua i reljefa posvecenih Merkuru. ali drugu oslanja na tocak.. Nantosveltu prati Sucel itd. Epiteti galo-rimskog Merkura pokazuju da on nije samo bozanstvo trgovaca. odnosno rimskog Merkura. Luksouius. Baeserta. Samo u Irskoj predacka religija odrzala se u gotovo neizmenjenom obliku sve do dolaska hriscanskih misionara. Mulo je bog mazgi. ali se pod delovanjem kulture osvajaca ti stari oblici cesto zaodevaju u rimske forme. Kelti su samo svog vrhovnog boga (verovatno Luga) zaodenuli u ruho Merkura i time mu obezbedili duzno postovanje u novonastalim okolnostima. Andarta i Artaios su bozanstva medveda. ali cesto i sa odlikama starog keltskog boga:sa bradom. Somonia). zastitnik mnogih lokalnih plemena. Jupiter. a poznat je i veci broj bogova i boginja sa pticom ili zmijom cija imena nisu poznata. bozanski bik i vepar sa tri roga). toplih izvora (Ivavos. konjice i oruzja. Pored utrostrucenih bozanskih likova (Matres. Mars. Uz to. Artio. Epone ili Matres. Damonu prati Borvo. obozavanje drveca). Karakteristicno je da glavno mesto u u novonastalom galorimskom panteonu ne zauzima Jupiter. kaducejem i ovnom. u predackoj religiji naglo pocinju da ozivljavaju svi arhaicni elementi (kult prirode. U romanizovanim oblastima Galije veoma brzo se utvrdjuju likovi novih. ratnih poduhvata. prati Merkur. Tako je Epona boginja konja. galo-rimskih bozanstava. vec Merkur. ipak su nove okolnosti snazno delovale na religioznu misao i praksu. Mada su je podrzavali druidi. grudima ili u kolevci. npr. Ocigledno je da tako znacajan polozaj nije dat Merkuru pod uticajem rimskog panteona. utvrdjenih gradova. Matrona. ali i bog porodicnog napretka i zdravlja. Fagus). Ta nova bozanstva nazivaju se redovno latinskim imenima (Merkur. odnosno nastala je posebna galo-rimska religija. krilatim sandalama. dobija kesu sa novcem (ili zitom). Damona. koji je ranije bio okarakterisan samo jelenskim rogovima. Na isti nacin nastali su likovi i ostalih galo-rimskih bogova. Zahvaljujuci tim svojim raznovrsnim funkcijama. Iliks. U svim keltskim oblastima gde je zabranjeno delovanje druida. znatno se obogacuje ikonografija svih starijih bozanstava. a katkad i boginja sa rogom izobilja. Iako su se druidi i narod starala da ocuvaju “religiju otaca”. paterom ili odojcetom na krilu. do vremena konacne pobede hriscana. ali se ona sustinski uvek razlikuju od istoimenih rimskih bogova. koju prosipa izmedju bika i jelena. bogovi i boginje s tri glave i tri lica. Poeninus. i to najcesce na vrhovima brda. Jos vise bozanstava nastalo je personifikacijom bregova i planinskih vrhova (Gara. Time je omoguceno da kultove pojedinih keltskih bozanstava. U neromanizovanim podrucjima Galije i Britannskih ostrva dolazi do izrazaja narodna religija. totemizam. Arheoloska gradja potvrdjuje saopstenje Cezara da su u Galiji predstave ovog boga najbrojnije odnosno da je Merkur vrhovno keltsko bozanstvo. Sironu prati Apolon Granus. Kultor). Uz tog boga cesto je prikazana zmija s rogom ili ovnujskom glavom. Nije manji ni broj atributa koji karakterisu funkcije tri boginje zvane Matres (Matrae. U keltskim zemljama nadjen je izuzetno veliki broj natpisa. Izrazitiji je ratnik od Kapitolskog Jupitera i cesto je prikazan na konju koji prednjim nogama gazi cudoviste u vidu Tritona. sa tri ili cetiri glave i zmijom s ovnujskom glavom. Njemu u cast Kelti su podizali i mnoga svetilista (kvadratne gradjevine okruzene stubovima). prihvati i romanizovano stanovnistvo sirom Rimske Imperije. euhemerizuju se i utvrdjuje se njihova ikonografija. U galo-rimskom Apolonu sjedinjena su mnoga domorodacka solarna bozanstva 96 .Ovaj nejednak odnos prema druidima odrazio se i na osnovne tokove keltske religije do sredine 1 v. kesom s novcem. Arduina i Mokus su bozanstva divljeg vepra. Rozmertu. u keltskoj religiji iz tog vremena cesti su i bozanski parovi. Kao protivteza pritisku rimske politike. To su sinkretisticka bozanstva koja nastaju bilo povezivanjem najznacajnih domorodackih bogova s glavnim bogovima iz rimskog panteona (interpretatio Romana) bilo ukljucivanjem rimskih bozanstava u tradicionalnu predacku religiju (interpretatio Celtica). Matres imaju stotinu epiteta koji ukazuju na cinjenicu da se snage utrostrucene zenske figure prosiruju na najrazlicitije oblasti zivota. Povezivanjem funkcija keltskog Teutatesa i rimskog Marsa stvoren je galo-rimski Mars. Nerius. kotaricom punom plodova. stara lokalna bozanstva brzo su poistovecena sa rimskim bozanstvima. drveca (Deus Robur. kao mladic sa petasom.

Lionu. U hagiografijama svetaca tradicionalna magija zauzima vidno mesto.i bogovi lekovitih izvora. bog munja i nebeskog svoda.” 97 . kasnije poistovecen sa rimskim jupiterom i Dis paterom. Kult tog bozanstva bio je rasprostranjen u Dalmaciji. Njegov simbol je tocak i zato se moze pretpostaviti da je Taranis prikazan i na poznatom kotlu iz Gundestrupa. voda i kamena. posebno u Irskoj i Velsu. kao sto su Minerva. odnosno iz orijentalnih provincija. a galo-rimski Silvan udruzuje odlike rimskog Silvana s funkcijama i atributima keltskog Sucela. MATRES Keltska bozanstva nizeg reda ciji je kult bio veoma omiljen medju rimskim legionarima. Minerva). kotaricom sa plodovima ili sa detetom na grudima. a u Galiji je nadjen veliki broj oltara vezanih za tauroboliju. tako da je tesko povuci granicu izmedju hriscanskih svetitelja i keltskih druida. Vulkan. Anubisu) nadjeni su u Frežisu. Juno Regina. Patrik i sv. postovali i Kelti. i to sve do 12. Jedino su kultove frigijske boginje Kibele i iranskog boga Mitre prihvatili i siri slojevi domorodackog stanovnistva. a u Rajnskoj oblasti bio je rasprostranjen kult sirijskog Jupitera Dolihena.v. a zmija sa ovnujskom glavom veoma se cesto javlja u rukopisnim knjigama. dokumentovan je u Narboni. I najranija srednjovekovna literatura u keltskim zemljama. porodica. sa rogom izobilja. mada su mnoge predstave tog bozanstva radjene po rimskim uzorima. Epona je predstavljena na kapitelima pojedinih crkava. Matres personifikuju ideju materinstva i sve zivotvorne snage prirode. Posredstvom trgovine. Elementi keltske mitologije zastupljeni su i u ranoj srednjovekovnoj likovnoj umetnosi. redje dve ili jedna. jer je na natpisima potvrdjena njena veza sa Sulevijom. Granus i Borvo. sv. Martin iz Tura. koje su spaljivane u kavezima od pruca ili u deblu drveta. odnosno Fatama i tada su shvacene kao boginje koje odredjuju sudbine pojedinaca. Figura Cernunosa pojavljuje se na irskim krstovima i na kapitelu katedrale u Parmi. Na spomenicima su najcesce prikazane tri boginje. Veliki apostoli hriscanstva u Galiji i na Britanskim ostrvima (sv. veterana i doseljenika preneseni su u Galiju i na Britanska ostrva svi znacajniji orijentalni kultovi. Brigita) bili su prinudjeni da u 4. Panoniji i Noriku. Najstarije posvete poticu iz 1. Provansi i Britaniji. Arlu. Eriapus). Neptun i Dioskuri. veku vode zestoke borbe protiv velikih keltskih bogova. kao i Kapitolske trijade (luppiter Optimus Maximus. Herkul je posebno postovan u Galiji i. KULT LOBANJE KOD SKORDISKA Fest: “Na žrtvu svojim bogovima prinose po nekad ljudske zarobljenike i s uživanjem piju krv iz ljudskih lobanja. Lionu i drugim mestima.-5. legionara. Serapis je posebno postovan u Jorku. plemena ili naroda. veka. i to u vidu bradatog coveka koji desnom rukom dodituje tocak. Rajnskoj oblasti. 23. i to kako iz rimskog zvanicnog kulta tako i iz domena sinkretisticke rimske religije. Prinosene su mu i ljudske zrtve. U romanizovanim keltskim oblastima postovana su i strana bozanstva. Bogovi rimske oficijelne religije postovani su prvenstveno u velikim gradovima. Vulkan je imao bliske paralele u Goibnjiju i Govanonu. Mnogo je teze odrediti sustinu ostalih galo-rimskih bogova. Posvete bogu Mitri narocito su ceste na britanskim ostrvima. a Dioskuri su verovatno izjednaceni sa bozanskom bracom koju su. Katkad su poistovecene sa rimskim Parkama. Serapisu. odnosno te boginje oznacavaju utrostrucen lik boginje zemlje. a njihov kult je vezan za izvore i reke iz cijih su imena najcesce izvedeni mnogi njihovi epiteti. u lik Neptuna mogla su lako da budu ukljucena mnoga lokalna bozanstva voda. od kojih su najznacajniji Belenus. Kelnu i u jos nekoliko centara rimske uprave u Galiji. U gotovo svim oblastima Galije nadjene su figurine boginje Izide. Lukan saopstava da Kelti pod njegovim imenom podrazumevaju svog boga Ogmiosa (Ogma u Irskoj). prozeta je paganskim motivima. osim Germana. kao i tradicionalnih obreda povezanih sa obozavanjem drveca. kao i nekih drugih lokalnih bogova (Sinkvatis. Kult Matres blizak je kultu Velike Majke. Kult Rome i Avgusta. TARANIS Taranis jedno od tri najveca keltska bozanstva. a oltari posveceni ostalim egipatskim bozanstvima (Ozirisu. Cini se da je Minerva u Galiji smatrana i boginjom plodnosti.

pili su iz ljudskih lobanja”. pohlepno i bez gađenja”. i kopljem u ruci. ali on zna da su Skordisci “pored drugih grozota koje su vršili nad zarobljenicima. vrlo tesno povezana: Ritualno ubijanje saplemenika ili zarobljenika (obično poglavica). Marcelina i Orozija u pogledu osnovnog podatka – ritualnog ubijanja ratnih zarobljenika i pijenja ljudske krvi – pokazuje da su oni ovaj podatak pronašli u delu koje su ekscerpirali. ukrašenim životinjama ili rogovima. konjanici sa šlemovima na glavi. Ovakvi iskazi mogu izazvati sumnju jer se u njima oseća ozlojedjenost onih koji su mogli postati žrtve te svireposti. vreme Keltskih ratova na Balkanu odnosi se slučaj koji je zapisao Justin: jednom prilikom kada im pretskazivanje o ishodu bitke nisu ispala povoljna. prema Posejdoniju. iz čijih šupljina mozak nije bio sasvim istresen. Kelti su ubijali svoje saplemenike i zarobljenike i zato da bi njihovom krvlju umilostivili svoje krvoločne bogove. Sledeće dve vesti odnose se na Gale u severnoj Italiji u vreme Hanibalova pohoda. ljudske žrtve nisu prinošenje vogovima samo kao ratni trofej. pešaci s dugačkim štitovima na kojim je mali okrugli umbo pričvrščćen ekserčićima. kao što je jasno da se to radilo u posebnim prilikama tj. Galski ratnici su odnosili glave ubijenih neprijatelja. Livije priča da su Gali “očištivši njegovu glavu kako je to kod njih običaj. umesto da se uplaše bogova. praćeno magiskim opštenjem s bogom putem pijenja iste krvi. mudrost 98 . vešali ih o vrat svojim konjima . Kod Strabona i Diodora zabeležene su. gali su tako pobesneli da su. Jedna tradicija mogla je tokom vremena da naraste i da se izmeni. Sumnje su opravdanje i zato što je reč o veoma poznim piscima koji su reprodukujući stari izvor mogli da unesiu u njega iskustva i osećanja svoga vremena. a on sam ubijen. kaže Strabon. što je imalo odredjeno versko značenje. kosmatim i umrljanim lobanjama. i odsecanje i odnošenje ljudskih glava kao dokaz junaštva i predmet dičenja. u Livijevoj istoriji. Obred žrtvovanja zatvorenika kod Skordiska nije nam posvedočen. Vesti o glavama – ratnim trtofejima pretvaraju se u vesti o lobanjama koje služe kao čaše na gozbama. pri prinošenju žrtava posle pobede. Na istom poprištu dve godine kasnije vojska Konzula Postumija razbijena je od Gala. Pokazujući ih gostima Gali su se hvalili kako su njihovi preci. Kod Polibija stoji da su galske čete koje su u prvim sukobima Rimljana s kartaginjanima 218. kao pravim čašama. mogli da dobiju za te glave velike pare ali su to odbili. kad god im je bila potrebna čaša. odnosno njegov izvor. pa se i problem autentičnosti tog podatka prebacuje na Livija. deda ili neko drugi. Za oba običaja nalazimo potvrde u vestima o drugim Keltskim plemenima u Galiji i van nje. izneverile Rimljane i prešle na stranu Hanibala iznenada udarile na rimsku vojsku. izvršile pokolj. Što se tiće epitomatora njima se mogu pripisati samo razlike u pojedinostima izlaganja. a zatim su se “pošto su odsekli glave ubijenim” povukle u Kartaginski tabor. a zatim iznad ulaza u svoje domove.Na jednoj od srebrnih pločica kojima je ukrašen veliki žrtveni kotao iz Gundestrupa predstavljena je povorka ratnika: trubači s dugim keltskim trubama koje se završavaju u vidu zmajeve glave razjapljene čeljusti. Na poč. Divljaci veruju da se jedenjem mesra neke životinje ili čoveka dobijaju fizičke i moralne i intelektualne osobine svojstvene toj životinji odnosno čoveku. Posejdonije je sam to video. ili pak da bi iz krvi ili utrobe žrtve saznali njihovu volju. Prema tome. Veruju da se bogovi nemogu umilostiviti ako se čovečiji život ne otkupi drugim čovečijim životom.. Amijan Marcelin beleži prema starom predanju: “Prinosili su zarobljenika na žrtvu Beloni (boginja rata i pobede) i Marsu. Meso i krv ubijenih ljudi običnose jede i pije da bi se dobila hrabrost. drži čoveka za noge i struk sa glavom naniže iznad jednog velikog suda širokog otvora Ovaj kotao potvrdjuje postojanje ljudskih žrtava kod Kelta uopšte. Glave uglednijih protivnika balsamovane su kedrovim ulje i čuvane u kovčezima. Iza povorke stoji jedna velika figura sveštenici ili poglavica. nego krv. verujući da će srdžbu svojih bogova ublažiti žrtvovanjem svojih pobili svoje žene i decu i tako započeli rat pokoljem svojih najbližih. pa prema tome i kod Skordiska. otac. Vrednost ova 4 svedočanstva smanjena je i time što ona očigledno potiču u krajnjoj liniji od istog izvora. još krvavim. i sledeće pojedinosti o običajima Gala: odlazeći sa bojnog polja. odrubljivali.g.Kod Orozija se mešaju 2 običaja. Sa druge strane podudaranje Flora. ljudske glave i služili se takvim. prekrili lobanju zlatnim ukrasisma i ona im je služila kao sveta posuda za žrtve u svečanim danima i kao čaša za sveštenike i starešine hrama.Flor: “Nije bilo ni jedne vrstre svireposti kojom oni nisu iskaljivali svoj bes nad zarobljenicima:bogovima su žrtvovali ljudsku krv. Festa. a svaki je skraćivao izvor i mogao da zadrži ono što ga je najviše inpresioniralo. Ova vest po vremenu i mestu najbliža Skordiscima otkriva nam divljačku surovost Keltske naravi. III v. Zatim se govori o pijenju krvi iz lobanje i najzad o uživanju sa kojim je to činejno Jasno je da se iz neočišćenih lobanja nije pila voda ili neki drugi napitak. i požudno pili ljudsku krv iz ispražnjenih ljudskih lobanja”. kao ratni trofej. Orozije ne pominje ljudske žrtve.

drugi svakako odražava primitivniji stupanj razvitka i morao je ranije nestati. jetri itd. pa ni mrtve. Oba običaja zabeležio je Herodot kod Skita: “kad prvi put ubije neprijatelja. a pozna irska legenda o glavi Brana. Iako je prolivanje ljudske krvi na žrtvenicima bilo široko rasprostranjena pojava u Kelstskom svetu. on je samo presvuče spolja neučinjenom govedjom kožom i tako upotrebljaa. a Orozije je zapisao da su Kelti. upali su u Etoliju i tamo počinili nad Kalijejcima “najčudovišnije zločine za koje smo ikada čuli i koji ne liče na ljudska dela”. pijenje krvi ne pominje se inače. Lex Sigurno je da su Kelti glavama bogova i heroja vec u to vreme (1. Pogubili su svo muško stanovništvo. kao i mnoge predstave “zasecenih glava”. pozlaćivanje lobanja njihova upotreba kao svetih pehara i ratnih trofeja je nešto drugo nego pijenje krvi iz lobanje. Skit se napije njegove krvi. Jedenjem utrobe oni preuzimaju snagu neprijatelja i otklanjaju opasnost od njega.ili druge osobine kojima su se pokojnici za života odlikovali. cesto zatvorenih ociju i bez usta. Jedenje ubijenog neprijatelja je magijska radnja koja ne podleže etičkom sudu. mozgu. postupaju ovako.v.) pripisivali posebne moci i da su verovali da su sve nadprirodne sile koncentrisane u glavi. koja cuva londonski brezuljak od osvajaca. Ispile sve ispod obrva i očiste lobanju. a glave onih koje je ubio u boju nosi kralju…” “sa lobanjama pak. a one koje su žive pale u ruke neprijatelju bile su podvrgnute svakojakom kaljanju i zverstvima. Pauzanijev podatak je uzet iz istorije Balkanskih Kelta. Devojke i žene predpostavljale su smrt sramotu koja ih je čekala. Pa se ti delovi jedu. Iako su ova dva običaja prvobitno morala biti povezana. Filip govori o “jezivom kultu glave” kod Kelta. Po nekad se veruje da te osobine imaju svoje specijalno sedište u nekom delu tela. U Pauzanijevom prikazu Brenovog pohoda u Grčku zapisano je i ovo: neki delovi keltskih hordi. pa ako je neko siromašan. pili joj krv i jeli meso. u Italiji su Kelti odsecali glave pobijenih neprijatelja i odnosili ih sa sobom sa bojnog polja. strace i odojčad. Pijenje ljudske krvi iz još sveže umrljanih lobanja koje nam je posvedočeno kod Skordiska ima u suštini isti karakter. odrubljivali zarobljenicima glave. odnosno lobanje. sem kod Skordiska i na ovom mestu kod Pauzanije. Ti običaji su samo svedočanstvo o niskom kulturnom stupnju na kome su se nalazili ovi narodi. To potvrdjuje jedan portik iz donje Provanse u koji su usadjene i ljudske lobanje. i ljudske glave koje drze heroizirani pokojnici. Kult ljudske glave ima kod Kelta dublji religiozni smisao. pominju keltski obicaj postavljanja glava ubijenih neprijatelja iznad ulaza u kuce. Iako nisu sačuani podaci o ovom običaju kod drugih keltskih plemena nemamo razloga da dovedemo u sumnju kazivanje Livijevih epitomatora. u srcu. navodeći pored ostalog i Orozijev podatak o tome da su se Kelti služili lobanjama kao čašama. Nisu bile poštedjene ni one na umoru. 99 . “Zasecena glava” jedna je od najcescih figuralnih tema keltske umetnosti. Prema Polibiju. Zato se moze govoriti o postojanju “boga bez tela” u keltskoj religiji i o posebnom kultu glave. Pauzanmijevo svedočanstvo potkrepljuje naše mišljenje daa pijenje krvi iz lobanje pokjlanih neprijatelja o kome govore rimski istoričari u vezi s ratovima krajem II i na početku I v. On ukazuje na to da se na Keltskom novcu često javlja motiv ratnika koji u ruci drži odsećenu glavu i da su u srednjevekovnim keltskim nekropolama nadjeni leševi sahranjeni bez glave. Anticki pisci su kult glave kod Kelta objasnjavali njihovom izuzetnom svireposcu. on… je iznutra pozlaćuje i upotrebljava kao pehar…”. M. J. Fest saopstava da Skordisci “prinose ponekad na zrtvu ratne zarobljenike i da s uzivanjem piju krv iz ljudskih lobanja”. a ako je bogat. Strabon i Diodor. i to ne sa svima. Medjutim. kad god im je bila potrebna casa. a prinošenjem utroba bogovima vrši se istovremeno obred opštenja s bogom putem jedenja iste hrane. Ali on uopšte ne pominje pijenje krvi. Pijenje ljudske krvi je jedan vid hanibalizma. boznaske sile. nego samo sa lobanjama najljućih neprijatelja.Hofler beleži prema svedočanstvu MacCulloch –a “da se običaj da se krv pije iz ljudskih lobanja održao u Keltskoj Irskoj sve do u novije vreme”. a Livije saopstava da su Gali lobanju ubijenog rimskog konzula Postumija prekrili zlatnim ukrasima i da su je upotrebljavali kao svetu posudu za zrtve prinosene u hramovima. samo je pozna varijanta prastarog verovanja da su u glavi koncentrisane snazne.nije plod mašte revoltiranih Rimskih osvajača ni obično retorsko preuveličavanje. o čemu svedoče i bezbrojni pljačkaški pohodi koji čine osnovnu nit njihove istorije.pne. oslanjajuci se na podatke Posejdonija. Skordici su prilično dugo sačuvali svoje “nacionalne” osobine. Ono nam svedoči o održavanju izvesnih hanibalskih navika na srednjobalkanskom prostoru sve do rimskog vremena. a onu odojčad koja je mlekom bila najbolje ishranjena su klali.

Podatak je ipak nejasan: govori da su Skordisci došli do Jadrana i tu bacali savijena koplja. Kult Fortune kod nas Kult Fortune u našoj zemlji bio je neobično rasprostranjen. a iza povorke je predstavljeno prinošenje ljudske žrtve: jedna velika figura. bušenje dna metalnih posuda.Čovek se prinosi na žrtvu ne više kao hrana.. iznad velikog suda širokog otvora. Pitanja O tome su pisali Papazoglu i Garašanin Šta su radili sa tim lobanjama? Šta kaže Pausanije? 24. jetri.). . Casualis. . Oštećivanje grobnih priloga se objašnjava željom da se sve što je pripadalo pokojniku učini neupotrebljivim jer je tabu i stoga opasno u magijskom smislu reči. plodnosti. Kao takva je prikazivana sa lotosovim cvetom na glavi i sistrumom. . 1. Javlja se u kultnoj zajednici sa Jupiterom i Liberom. dobijaju fizičke i druge (moralne i intelektualne) osobine te životinje. 100 . Domestica. Bila je poštovana kao boginja pojedinih porodica. Dea.Ljudske žrtve prinošene su bogovima ne samo kao ratni trofej već i radi toga da se prolivenom krvlju ublaži njihova krvoločna srdžba. Pod uticajem Tihe dobija rog izobilja. Izvor--> Skordisci bacaju u vode savijena kopolja. odnosno čoveka. Prikazivana je stojeći ili sedeći.. u gornjem konjanici. FOTRUNA Kult Fortune Boginja blagostanja. Stabilis. a malo je verovatno da su oni stigli do Jadrana.Papazoglu: Skordisci su važili kao potpuno divlji i svirepi ljudi. već kao nešto što je najbolje i što može biti najdraže bogovima. 2. a ispred njih su 3 čoveka koja duvaju u trubu. . Njen kult uvodi Servije Tulije. . Redux.Bacanje savijenih kopalja u vode kao da treba da simbolizuje kraj daljih osvajanja.Savijena koplja nalaze se u grobovima keltskih ratnika. . zato što su oni najhrabriji i najmudriji i što u njima stanuje božanstvo.Izvori kažu i da je žrtva svirepog Teutatesa bacana glavačke u pun kazan da se tamo udavi. .Postoje i priče o ritualnom ubijanju zarobljenika kod Skordiska. .Koreni žrtvovanja ljudi leže u ljudožderstvu. . uglavnom slepa. Najveću vrednost sa toga stanovišta imaju poglavice. da se oštećuju predmeti koji se polažu u grob (razbijanje keramike. kormilo. Ponekad moze biti sa maslinovom granom. i odgovaraju običaju rasprostranjenom kod raznih naroda. . Kasnije je povezana sa Izidom (Isis Fortuna ili Isis Tiche). srcu. Augusta. Magna.Divljaci veruju da se jedenjem mesa neke životinje ili čoveka. Imala je epitete Aeterna. drži čoveka za noge i struk s glavom naniže. mozgu. . Ikonografija U početku je prikazivana sa velom preko glave i u nabranoj haljini. globus. na jednoj od srebrnih pločica kojima je ukrašen kotao predstavljena je vojska kako kreće u rat. poglavica ili sveštenik.Gali su se pred odlazak u boj zavetovali Marsu da će mu žrtvovati sve živo što pohvataju u ratu. . ali i simbole promenjlivosti sudbine – točak. Na žrtvenom kotlu iz Gundestrupa.Iz utroba žrtava vrači su saznavali volju bogova. Conservatrix. ili paterom. a u donjem pešaci. prikazani su vojnici u dva reda. U Cezarovo vreme se još pamtio običaj da se na grobu uglednih pokojnika spaljuju njegovi robovi i klijenti. Prinošenje ljudskih žrtava. Ponekad se veruje da te osobine imaju svoje specijalno meso u nekom delu tela.Svojim bogovima su prinosili na žrtvu ratne zarobljenike i sa uživanjem su pili krv iz ljudsgkih lobanja.

Postepeno su geniji približeni manima. Tako se na natpisima javljaju posvete geniju Jupitera. geniji pojedinih udruženja. magistra merkurijala i za carevo zdravlje. Junona. Geniji su uvek shvaćeni isključivo kao muški principi života i verovatno su. Jedan se Genije zove Anigemius. kolači i tamjan. kohorata. oktobra svake godine. Genijima je žrtvovano vino. Genije imperatora – Posebne počasti uživao je genije imperatora. kurija. kolonija. zaštitnica cele rimske države i naroda. Geniji bogova – U rimskoj religiji i najveća božanstva imaju svog genija. pa su smatrani besmrtnim elementom u čoveku. Apolona. gradova. legija itd. Osnovni simbol te ideje je bračna postelja. 26. Boginja Meseca.25. gradova. cveće. tj. kolonija. Njen lik je nastao postepenim divinizovanjem brojnih genija žena (junone). a time i cele ljudske rase. trgova. 9. a na jednom natpisu Genije ima epitet Augustus. odnosno njihovim sažimanjem u jednu božansku ličnost. kolektiva ili mesta. Od vremena uspostavljanja Kapitolske trijade (Jupiter. provincija. ljudima i stvarima. s paterom i rogom izobilja u rukama. božanskih geniji. na primer Bah i Cerera. on drži zastavu. Kult Genija kod nas Geniji su česti na votivnim natpisima u našoj zemlji. već samo juno. Geniji imperatora povezani su sa kultom lara. zaštitnica braka i pokroviteljica udatih žena. Taj epitet su dobijala i božanstva plodnosti. Marsa i dr. najspiritualnije i najmoralnije u bogovima. Čine im se zaveti iz blagodarnosti za dobijenu čast augustala. prinošena je žrtva na Kapitolu. Gao genije vojske. Na novcu je prikazivan kao bradati čovek. udruženja. Ikonografija Domaći geniji često su predstavljani u vidu zmije. legija. Genije rimskog naroda – Iznad svih je genije rimskog naroda (Genius Publicus Populi Romani). U njegovu čast. a ređe u liku čoveka odevenog u togu. JUNONA Kult Junone Jedno od najvećih božanstava rimskog pantenona. Žene nemaju genija. brzo su prerasli u neku vrstu domaćih bogova. kupatila. Vremenom je postala boginja porodice. naroda. municipija. koja i sama ima svog genija i koja je često nazivana lectus genialis. divinizovan falus. 101 . ona je postala pokroviteljica i zaštitnica Rima. Tom formulom se verovatno posebno naglašava moralna snaga tih bogova i njihova najviša suština. Svaki čovek i svaka stvar ima svog genija. Spominju se geniji pojedinaca. pozorišta. Vrste Genija Geniji mogu biti: individualni geniji. careva Dioklecijana i Maksimijana i bogova. koji je nad ostalim genijima bio isto toliko nadmoćan koliko i sam imperator nad svojim sugrađanima. čija je glavna funkcija da očuvaju opstanak porodice i generacija. mesta. Junone. Pošto se geniji rađaju istovremeno kada i čovek ili u tenucima nastanka jedne zajednice. u kultnoj zajednici sa Jupiterom i Larima. osnovni principi života jednog čoveka. i ukoliko su ličnosti ili predmeti značajniji utoliko se više njihov genije približava božanstvu. porodični geniji. Javljaju se samostalno i pored drugih božanstava. Zbog toga je pojam genija blizak pojmu numena. Minerva). jedan apstraktni pojam izveden od Junoninog imena. a izuzetno i svinja. porođaja. u suštini. naroda. GENIJE Kult Genija U rimskoj religiji personifikacije duše stvari.

čiji plod simboliše ženski polni organ. Ikonografija Prikazuje se visoka. Kao boginja venčanja ona se naziva Domiduka. Njoj su posvećene kapitolske guske.g. Robinje su se odevale u haljine matrona. U tom svojstvu dobila je najpre epitet Pronuba (zaštitnica nevesta). Kao boginja početka svakog meseca (kalende). obnovljen 91. Junona je poistovećena sa grčkom boginjom Herom. ili Iugalis (zaštitnica braka). koje su 390. Pod imenom Moneta poštovana je na severoistočnom vrhu Kapitola.kao Regina. Sospita) i iz Falerija (I. On je u čast Junone Lucine podigao žrtvenik na Eskvilinu. hram u Lanuviju.g. koja odvodi verenicu u muževljev dom. To je veliki narodni praznik. Jedan od najstarijih epiteta je Lucina. Kada se javlja sa Jupiterom i Minervom. ona je sa kozijim krznom oko glave i na ramenima. ona je sa velom na glavi. ona je predstavljena okružena decom ili sa odojčetom u rukama . Raznorodne Junonine funkcije istaknute su mnogim njenim epitetima. okružen svetim gajem. ima epitete Conservatrix. Na jednom natpisu kaže se da se zavet ispunjava iz blagodarnosti što su dedikantovi sinovi postali duumviri.Junona je od davnina poštovana u Italiji. na Palatinu u Rimu. odnosno Kviritis (Quiritis). Njen kult uveo je u Rim sabinjanski kralj Tit Tacije. takva je kultna statua Junone Sospite u Lanuviju.kao Lucina. Kada se javlja samostalno. Junoni Sospiti podignuti su hramovi: 1. i prikazivana je sa štitom i kopljem. svaka porodica bila dužna da posle rođenja deteta uplati određenu sumu. prva među boginjama rimskog pantenona. U tom hramu nalazila se blagajna u kojoj je. Toj boginji posvećeno je svetilište i gaj na Cispiju (jednom od vrhova Eskvilina). U njenu čast. Junona je poštovana i kao majka boga Marsa (I. U južnoetrurskim gradovima poštovana je pod imenom Kuritis (Curritis). Označava Junonu kao boginju koja dovodi dete na svetlost dana. svake godine na julske none u Rimu i celom Laciju. u haljinama koje slobodno padaju niz telo bez ikakvih čvorova. paun. kako sedi ili stoji. Dea i Lucina.pne ovde joj je podignut i hram. sakupljala se pod senjake od divljih smokava. paterom i munjom u rukama . a zatim Iuga. osvećen 197. Regina). Curritis). čiji su rogovi često pozlaćivani. Regina). sa štitom i kopljem. koji je posle požara. Populona). ili Cinksija (Cinxia) koja privodi nevestu bračnoj postelji. U doba Republike posebno je poštovana kao boginja koja umnožava narod. Junona je pokroviteljica zakonitog braka. Sororia). zmija i koza. Likovne predstve Junone zavise od njenih epiteta: . Junona je kultno povezana sa bogom Janusom (I. Verovalo se da je na taj dan rođen Mars i da je sklopljen mir između Rimljana i Sabinjana. na Zelenoj pijaci (Forum holitorium) u Rimu. uz pogrdne izraze i bacanje kamenja. tu je Junoninoj svetoj zmiji svake godine jedna devica prinosila kolač na žrtvu Atributi Junonine svete životinje su guske.pne opomenule Rimljane da se Gali približavaju Kapitolu. Martialis). a 375. skiptrom. marta slavljen je praznik Matronalije. Masa sveta. štiti gradove i pomaže vojsci u ratu (I.pne 2. po odredbi Servija Tulija. 102 .kao Sospita. Ona je supruga Jupitera Kralja (I.pne 3.g. Kult Junone koda nas Junona se javlja samostalno i u zajednici sa Jupiterom. Kao boginja plodnosti u širem smislu ima epitet Kaprotina. Relativno rano uvedeni su u Rimu i ostali italski Junonini kultovi: iz Veja (I. Žrtvovana joj je bela krava. Kao Kraljica (I. zahtevale darove i tukle sve prolaznike.g. najčešće je sa paunom. Rex). ima ponekad epitet Regina. kako bi im Junona olakšala porođaj. U njenu čast se posle rođenja deteta postavlja trpeza u atrijumu. Trudnice su prilazile tom hramu raspletene kose. iz Lanuvija (I. slavljen je poseban praznik (Nonae Caprotinae). U njenu čast 1.

presa za ceđenje vina ili ulja. Magnus Pater Torclesis. ali to ne mora da znači da je ovo domaći bog. Torclesis je vulgarnolatinski oblik prideva torculensis. posebno vinove loze. Interesantno je da se na jednom natpisu spominje Genije Liberov. Atributi Falus. Taj je pridev izveden nastavkom -ensis. bog plodnosti. Ti razlozi međutim nisu tako jaki. Epitet Capedunensis je obrazovan od imena mesta. a ne interpretato Romana nekog domaćeg božanstva. Osim o plodnosti njiva i polja.pne konsul Spurije Kasije posvetio joj je hram. Neki misle da je to domaće božanstvo identifikovano sa Liberom. bronzane figure. Na natpisima on se naziva Augustus. Libera i Libere. Na novcu Galijena se pojavljuje samo panter. U kultu je povezan sa Liberom. 493. Posvete su votivne are. 496. Liber je u doba poznog Carstva često povezivan sa orijentalnim božanstvima (Izida. Serapis. Ta grčka trijada poštovana je u Rimu pod imenom staroitalskih bogova Cerere. Prizivan je redovno prilikom prinošenja žrtava za plodnost zemlje i stoke. Kult Libera Staroitalsko božanstvo. zato što je nađen veći broj njemu posvećenih ara i što se često na natpisima sa njim javlja Libera. Pater. od imenice torculum koja znači podrum. LIBER Legenda Kao i ostala staroitalska božanstva. a u Rimu je prihvaćen zbog uvoza žita iz tih krajeva. uz legendu Libero. koji se odatle proširio na Trakiju. već je samo bio neobično omiljen.pne. Hram grčke trijade postao je svetilište staroitalskih seoskih bogova i kultno središte seoskog stanovništva. Liber je najpre samostalno božanstvo plodnosti. Dalmacija je postala novo središte kulta tog ilirsko-rimskog božanskog para. Veliki broj spomenika nije dokaz da božanstvo mora biti domaće. Njegovi epiteti su ili opšti (Augustus) koji se javljaju kod skoro svih božanstava u našoj zemlji. Liber je postao prvenstveno bog vinove loze i vina. Liber na našim natpisima je rimsko božanstvo. Taj kult. Novi kult je poreklom sa Sicilije ili iz južne Italije. sastojao se u ceremonijalnom nošenju falusa po njivama. Dionisa i Kore. domaći Silvan i Libera. Mitra) i njihovim mističnim kultovima. Kasnije se pominje pod imenom Bah. stara se i o plodnosti stoke i ljudi. ploče. 103 . ili samo glava sa vencem od vinove loze ili bršljena. epigrafski spomenici. Prema tome Liber Torculensis biće božanstvo podruma. tirsom i paterom.g. Cela figura. s vinovom lozom. U zajednici sa njim javljaju se Fors Fortuna. Liber nema svoj mit. Njegov glavni praznik Liberalije označen je već u Numinom kalendaru.27. a u Naronu (Vid kod Metkovića) tom božanskom paru bio je podignut hram već u doba republike. U vreme gladi. Meziju i Dakiju. a Libera ilirsku vrhovnu boginju (javlja se samo sa Liberom i Jupiterom). s kojom čini jedan od najstarijih božanskih parova u rimskoj religiji. Deus. Liber je u Iliriku nasledio verovatno neko starije ilirsko božanstvo. Povezivanjem s Dionisom.g. Na teritoriji rimske provincije Dalmacije poznati su brojni zaveti Liberu i Liberi. Karakter tog boga je najjasnije izražen u kultu falusa. Jedino je neobičan epitet Torclesis koji se javlja na jednom natpisu da Brača. Najčešće je predstavljen kao golobradi mladić. a naročito u Laviniju. a poznato je da su osnovana i posebna učenja njegovih vernika. Capedunensis. Poistovećen je sa Dionisom. po nalogu Sibilinskih knjiga. Kult Libera kod nas Kult ovog božanstva je veoma raširen kod nas. prenesen je u Rim kult grčke božanske trijade Demetre. Na novcu je prikazan istovetno. Ikonografija Njegova ikonografija je istovetna sa likovnim predstavama grčkog Dionisa. ili zajednički i italskom i božanstvu poštovanom kod nas (Pater). a zatim je asimilovan s Jupiterom (Jupiter Liber). koji je bio rasprostranjen po celoj Italiji.

Kvinkvatri i vojnih truba . Mars je u kultu i mitu povezivan sa Minervom i Venerom. Zbog toga su svi njegovi praznici u martu i oktobru. na Marsovom polju. dok je samo jedan domorodac. Dedikanti su Rimljani ili stranci uopšte. Mamers kod Oska i Sabinjana. 28. Uz njega je još i boginja rata Belona. Samo se na jednom natpisu kaže da se zavet čini iz zahvalnosti za dobijenu počast dumvira. Gradivus). tu je Mars poštovan zajedno sa Venerom i poistovećen je s grčkim bogom Arejem U starom italskom kultu Mars je povezan sa boginjom Nerio. a naročito u podunavskim. ali ga je seosko stanovništvo smatralo božanstvom zemljoradnje i stočarstva (M. U Marsovu čast. Pater). Ultor. tu je već Numa posvetio Marsu žrtvenik (Ara Martis in campo). jedan veliki u središtu novosagrađenog foruma. žrtvovanjem konja (Equus October). i to pod raznim imenima: Mavors kod Latina.pne hram Marsu. poklonici njegova kulta su bili rašireni po Carstvu i raznovrsni (po poreklu. Najstarije središte Marsovog kulta u Rimu nalazilo se izvan grada. Pošto vlada bojnim poljem i plodnim njivama. 138g. Sa njim su povezana još dva martovska praznika. marta (agonium Martiale). U zvaničnom kultu Mars je prvenstveno bog rata (M. i to kako plodnih njiva i stoke tako i napretka rimskog naroda i države. pa su neki autori mislili da je ovo božanstvo zamenilo neko lokalno. pod grčkim uticajem. Avgust je podigao dva hrama: 1. Kult ovog boga bio je rasprostranjen i u drugim provincijama. i to posvećivanjem konja . i 17. socijalnom statusu. koji su u Marsovu čast izvodili igre sa oružjem. svetkovana 1. Maurte u Tuskulu.Tubilustrijum. koji se grana na sve strane oko glave. On je veliki bog opšteg napretka. Marsu se upućuju molitve da zaštiti zemlju od neprijatelja i od svih elementarnih nepogoda. Prema predanju. Ciklus njegovih praznika počinje krajem stare i početkom nove godine. takodje uz učešće salijevaca. na glavi ima bršljanov venac sa spuštenim krajevima. gde je obavljan ritual posvećivanja oružja i velika ceremonija očišćenja (lustrum).g. kao zastrašujućeg boga rata. u mesecima koji označavaju početak i kraj zemljoradničkih radova. Poštovan je od davnina u celoj Italiji. MARS Kult Marsa Pored Jupitera najznačajnije italsko i rimsko božanstvo. i personifikacije vojničkih vrlina Čast (Honos) i Hrabrost (Virtus). zanimanju).Ekvirije. Na Marsovom polju. Do Avgustovog vremena sva Marsova svetilišta nalazila su se van grada. sagrađen mu je još jedan hram. Marisl kod Etruraca. nalaze se Strah (Pavor) i Bledilo (Palor). Naročito je ovaj kult bio prihvaćen kod vojske./337. koja personifikuje jednu od najznačajnijih Marsovih funkcija. a završava se posvećivanjem oružja (Armilustrium).Na reljefima uvek se predstavlja kao rimski bog: nag. tj. Ultor) što je kaznio Cezarove ubice 2. U svim tim svečanostima učestvovali su sveštenici salijevci. Ispred Kapenskih vrata podignut je 338. Marmar ili Marmor u pesmi svešteničkog reda arvalske braće. sa desnom rukom niz telo. Ima epitete Conservator. ali i vreme početka i završetka ratnih pohoda. u znak zahvalnosti Marsu Osvetniku (M. U Dakiji je bio naročito razvijen. Kako je bio božanstvo vina i veselja. koja je kasnije smatrana i njegovom suprugom. ratnog oružja . Victor. U pratnji Marsa. Propugnator. u kome se nalazila njegova statua okružena vukovima. Ciklus praznika u oktobru počinje na dan ida. jedan manji na Kapitolu. Kasnije. koji je po raskoši nadmašivao sva ostala svetilišta u Rimu.pne. a da su ga kasnije dački legionari proširili u druge delove Carstva. 104 .

5. ili funkcioneri koji su na funkcije stupili iz vojne službe. 105 . Hram na Kapitolu. Ikonografija U rimskoj umetnosti Mars je najčešće prikazivan kao i grčki Arej. Prema shvatanjima širih narodnih masa. posebno u Galiji i Germaniji. Njegov kult zastupljen je u svim rimskim provincijama na tlu Balkana. Povezivanjem Marsa sa Anom Perenom proizilazi iz slučajne vremenske podudarnosti Marsovih martovskih praznika i italskih rituala u vezi sa novogodišnjim običajima. na Palatinu i na Nervinom forumu. U tim oblastima često su Marsovim imenom nazivana razna lokalna božanstva. Te koloniste često predvode Marsove svete životinje. Zbog toga je i njen glavni praznik. kasnije poistovećena sa Atenom. Njemu se čine zaveti za zdravlje careva i privatnih ljudi. Mars je poštovan u svim rimskim provincijama. Nalazi ovog božanstva na našem tlu gotovo uvek su vezani za Jupitera. Minerva je isključvo boginja zanatlija i đaka. a da li su ga imali i Iliri teže je reći. vuk ili detlić. nosi maslinov venac.ne. rimska boginja. 29. lekari. Dedikanti su uglavnom pripadnici legija. pesnici. Svetilište na Aventinu. Verovatno je na tom motivu zasnovan i mit po kome je Mars. ali i posebno. Na natpisima ima epitete Augustus. Iuno. 4. Herkulom. i to kao zaštitnici lekara pod imenom Minerva Medica. Equester. Viktorijom. gde je 19. maja svetkovan praznik Kvinkvatri. Kvinkvatri. Kult te boginje prenesen je u Rim 241. Pater. g. Od životinja su mu posvećeni vuk (lupus Martius). MINERVA Kult Minerve Staroitalsko božanstvo. igrači i svirači (trube i frule). tkači. što se može dovesti u vezu sa brojnošću vojnih posada. do 5. učitelji. skulptori. Pod nazivom Pacifer. Custos. najverovatnije zbog konstantnih ratova i pobuna u ovom delu Carstva. u legionarskoj uniformi. Kult Marsa kod nas Kult Marsa je veoma zastupljen u ovim krajevima. Sa njim su identifikovana i neka domaća božanstva. blizinom granice sa varvarskim plemenima i nesigurnim vremenima. Atributi Njegovi simboli su sveto koplje (hastae Martis) i sveti štitovi (ancilia). detlić (picus Martius) i bik (bos arator). zaštitnica svih zanata i zanatlija. Hram podignut na Celju posvećen joj je posle razaranja Falerija.v. Norejom. gde je poštovana uz Jupiter i Junonu. otac Romula i Rema. Postovana je u trijadi sa Jupiterom i Junonom. Jedino je Mars Osvetnik predstavljen je kao zreo bradat muškarac. 2. Na novcu se javlja do vremena Konstantina. Od davnina su je poštovali Falisci. jasno je da su to stranci. Minervin kult uveden je u Rim usled naglog razvoja zanatstva. Uloga Marsa u “svetom proleću” (ver sacrum) proističe iz staroitalskog običaja da jedna generacija mladih ljudi u rano proleće napušta svoj matični grad i polazi da traži sreću na drugom mestu. Hram na Eskvilinu podignut je u doba Republike. Njen kult je prenesen u Rim zajedno sa velikom etrurskom trijadom (Iuppiter. drvodelje. 3. slikari. posvetio joj je Domicijan koji je sebe proglasio njenim sinom.pne. prvenstveno svetkovina zanatlijskih udruženja i škola. Posvećeni su joj: 1. Čini se da su Kelti imali božanstvo koje je kasnije poistovećeno sa Marsom. Dva hrama. Na natpisima se javlja sam ili u kultnoj zajednici sa Jupiterom. gde je boginja poštovanapod imenom Kapta. naročito u gradu Falerijima. od 1. mahom kao nag mladić sa šlemom na glavi i kopljem i mačem u rukama. koga je ona začela zahvaljujući cvetu koji joj je podarila Flora. posle razaranja Falerija.Mars je u mitu Junonin sin. Minerva). Poštuju je: obućari. Pošto se radi o višim vojnim licima. Invictus. što se pored toga zaključuje i po njihovim imenima.

a levom žezlo sa orlom. na kome su prikazani prineseni plodovi. od ramena mu se niz leđa spušta ogrtač. njemu je u 3. a na grudima ima Gorgoneion sa krilima. Atributi Obzirom da vodi ljude kroz rat njeni epiteti su pacifera (donosilac mira) i victrix. Do njega je Genij.Tek posle lektisternijuma. Kult Minerve kod nas Poštovana je u samostalnom kultu i u kapitolskoj trijadi. To je epitet skoro svih božanstava u našoj zemlji. Posvećene su joj dve are. Tu su nađene dedikacije Olimpijskom Zevsu. Ponekad drži malu figuru Viktorije ili orla. VULKAN Kult Vulkana Stari italski bog vatre. U Ptuju je imao zajednički hram sa Venerom. bradat i nag. Minerva na predstavama drži koplje i štit. zajedno sa Jupiterom i Genijem. obučena u dugi hiton sa egidom i kacigom s velikom perijanicom. Zevsu zaštitniku agore i Zevsu gospodaru. Kult Vulkana kod nas Najviše dedikacija Vulkanu nađeno je u Panoniji. 106 . uz Jupitera ili neko drugo vrhovno božanstvo. U spuštenoj desnoj ruci drži munju. Pompej je toj helenizovanoj Minervi podigao hram na Marsovom polju. U Ostiji je slavljen kao bog koji štiti pristanište i ostave sa žitom od požara. On se naziva Augustus. šlem i egida (zaštita). Česta je naročito na novcu Domicijana. što se vidi iz jednog natpisa. 30.g. on je otac Kaka i Servija Tulija. zatim Heri i Heri kraljici. a na glavi joj je kaciga sa perijanicom. maja prinosio žrtvu Vulkanov sveštenik. U legendama. koji je priredjen 217. Pošto je smatran nosiocem ognjenog elementa. 23. Pod grčkim uticajem Vulkan je postao bog kovačke veštine i poistovećen je sa Hefestom. pa zato nismo u stanju odrediti da li je Vulkan na tim natpisima rimski bog. Do nje stoji Jupiter. Iz desne ruke lije tečnost na ukrašeni žrtvenik. nag. avgusta). jer je većina zanatlija bila poreklom odatle. Domicijan je naredio da se u svim delovima grada postave žrtvenici. Na njima ima epitete Augusta i Sancta. Posveta je praćena sa Sacrum. dok spuštenom desnicom baca zrnevlje u plamen visokog tronožnog žrtvenika. Posle velikog Neronovog požara. Prikazana je na ploči iz Šipova u Bosni. tj.v. van gradskih bedema. Na tim natpisima s njime spominje se jedino Venera. na kojima su Vulkanu žrtvovani riđe tele i vepar. ZEVS I HERA Marić Kult Zevsa i Here ograničen je samo na južnu Srbiju. šaku je oslonila na štit. ili interpretatio Romana nekog većeg božanstva. Ikonografija U likovnoj umetnosti Minerva je prikazivana po uzoru na boginju Atenu. Vulkanova kultna partnerka je Maja. Dedikanti su Grci ili Orijentalci. 31. On je od najranijih vremena imao u Rimu svog sveštenika i poseban praznik Volkanalije (Volkanalia. prvenstveno vulkanske. primila je i funkcije boginje Atene. Ispod leve ruke drži koplje. na nogama oputa.pne. Obučena je u naborani hiton i himation.pne sagrađen hram na Marsovom polju. Uglavnom nosi koplje ili štit. Minerva je postepeno helenizovana. Minervin hram postojao je u Burnumu. kao i kod većine rimskim božanstava. U istorijsko daoba je prvenstveno bog koji štiti od požara. Prva s leve strane je Minerva. kojoj je na dan 1.

kako vrši libaciju na ari koja je desno od njega. Premudra Metida dala je Kronu neko ssredstvo koje ga je prisililo da najpre izbljuje kamen. Ovo se božanstvo spominje i na dva natpisa skoro istovetne sadržine nađene u Beloj Crkvi kod Prilepa. Kron je gutao svu decu koju mu je Rea radjala. Da ne označava Juvenciju kao sveštenicu nekog od ovih božanstava? Od ovih statua nije ništa sačuvano. Osim toga. ni na moru. Titula zaštitnika agore je sa natpisa urezanog u stenu kod Pletvara. pošto je ovakav epitet na nadgrobnom spomeniku. Zevsu zaštitniku agore i Zevsa gospodara. Iiznad natpisa je reljef koji predstavlja čoveka. već potiče sa Orijenta ili iz Trakije. kao Hera i Hera kraljica. Osim toga. dok je u Grčkoj nepoznat. Nije jasno šta ovde treba da znači καυιερομενη. Propisi za žrtvu su vrelo interesantni. a za njim i svoju decu –Hestiju. Kolevku su okacile na drvo. Dedikacije Heri uvek se javljaju samo sa Zevsom u paru. Demetru. U Plešincima kod Kratova nađena je nadgrobna ploča na kojoj stoji da ju je Julije Hesper postavio za ženu i sina Julijana Zevsu gospodaru i Heri. Ona se javlja samo sa Zevsom. zveketom svog oruzja zaglusivali detinji plac. urezanom u steni kod Pletvara.Na jednom oštećenom natpisu iz donjeg Čičeva kaže se da je Juvencija Sabinijana podigla statue Zevsa Olimpijskoga kralja. Zevs bi bio htonsko božanstvo. Taj se epitet naročito sreće na orijentu i u Trakiji. oslobodio iz Tartara svoje striceve – kiklope i hekatonhejre – novo pokoljenje bogova izvojevalo je sjajnu pobedu. koje on po svojoj volji deli smrtnicima. Heru. Da bi stekao saveznike za borbu protiv Krona. Zevs je najmladji Kronov i Rein sin. U tom poduhvatu pomogla mu je Gea ili Metida. u uverenju da prima sina odmah progutao. dok ih u Grčkoj nema. Zevs je brzo rastao i jacao. kako bi se ljudi uvek secali tog dogadjaja. ako je ovo bio prvobitno nadgrobni spomenik. Posejdona. jedna sa zlim i jedna sa dobrim darovima. Sa bracom i sestrama Zevs je odmah napao Krona i titane. Sutra dan se Rea uvila u pelene veliki kamen. To je verovatno Zevs. Zbog toga izgleda da su ovo neka negrčka božanstva identifikovana sa Zevsom i Herom. Strasnim udarcem groma mogao je svakog od njih da baci u mracni Tartar i zbog toga ni oni nisu smeli da mu prkose. jer mu je proreceno da ce ga sin zbaciti s prestola. kraljice Here i spasitelja Apolona pošto je po nečijoj zapovesti bila posvećena. koji ga je. Zevsa su odnegovale nimfe Adrasteja i Ida. koji su.Pred rodjenje najmladjeg deteta. žrtve Zevsu zaštitniku agore i Heri. iskustvom i snagom Zevs nadmasuje sve bogove. Po njihovim uputstvima. Stoga se čini da je neko negrčko božanstvo identifikovano sa njim. Rea se obratila Uranu i Gei da je posavetuju kako da ga spase. One su malisana stavile u zlatnu kolevku i hranile su ga medom i mlekom koze Amalteje. a cim je rodila Zevsa. ona je otisla na Krit. a zatim ga pruzila Kronu. Zevs gospodari i ljudskim sudbinama: u njegovim dvorima nalaze se dve bacve. a to u Grčkoj nije. Epitet gospodar nije autohton. 107 . Svoje ljute neprijatelje Zavs je okovao i bacio u Tartar. jer su u Trakiji reljefi sa njegovom takvom predstavom vrlo česti. kako vrši libaciju na ari desno od njega. ogrnutog plaštom i sa kopljem ili skiptrom u levoj ruci. Kamen koji je kron izbacio iz svoje utrobe. odlucio je da spase svoju bracu i sestre. i Hada. koji boravi na svetim planinskim vrhovima i otuda salje na Zemlju oluje sneg i kisu. ni na nebu. Svojom mudroscu. izgleda da tu treba tražiti uticaj domaćih religijskih predstava na grčke. Ovo je prvi natpis iz naše zemlje na kome se spominje olimpijski Zevs. a oko nje su igrali naoruzani kureti. Hera ima samo dve vrste dedikacija. Iznad natpisa je reljef koji predstavlja čoveka. kako Kron nebi mogao da nadje sina ni na zemlji. Na Kritu u pecini planine Ide ili Dikte. To je testament Lucija Elija Agrestijana Titijana kojim zaveštava gradu Alkomeni 1000 denara da se o njegovom rođendanu prinose na agori i na ari koju je on sam načinio. Zevs zaštitnik agore spominje se na natpisu Publija stijana Prokla. To je tim verovatnije što je i Hulije Hesper možda orijentalac. a to u Grčkoj nisu. odnela ga je u sumovitu planinu Egeon i sakrila u jednoj pecini. ogrnutog hlamidom i s kopljem ili skiptrom u levoj ruci. po Geinom savetu. Ovo je prvi put da se u našoj zemlji Zevs tako naziva. Kad je Zevs. gospodar bogova i ljudi. To je verovatno predstavljen Zevs i kako se on tako u Grčkoj ne predstavlja dok su u Trakiji reljefi na kojima on vrši libaciju vrlo česti. Dedikacije Heri u našoj zemlji dosta su retke. Skripta Kult Zevsa i Here je ograničen samo na južnu Srbiju. ZEVS Lex Vrhovno bozanstvo u grckoj religiji. Ta borba trajala je deset godina. Zevs i Hera bili bi htonična božanstva. Zevs je postavio na obronke Parnasa. u Delfima. Tu su nađene dedikacije Olimpijskom Zevsu.

Zevs nije bio uzoran suprug. Novi vladari sveta ubrzo su morali da zapocnu borbu sa strasnim gigantima. Tek posle pobede Olimpljana nad titanima. Hestije. koja mu je rodila devet muza. dok su se ostali bogovi podelili u tabore i umesatli u borbe smrtnika Zevs je ostao nepristrasan. Nioba. koji na vrhovima visokoh planina sakuplja oblake i sa. rodila mu je Hermesa. Atene. koja mu je rodila Hore i Mojre. Zevs je odmah nasrnuo na Tifona i posle mnogih i teskih borbi pobedio je svog najljuceg neprijatelja. a Had – mracnim Podzemljem. Dionis. cak i Posejdon i Had plasili su se Zevsa i pokoravali su se njegovim zapovestima. u vidu labuda – Timdarejevu suprugu Ledu. sve zna i sve moze. a u vidu bika – fenicansku princezu Europu. Da nebi izgubio vlast. Kad bi svi bogovi okacili zlatno uze na nebesa i kad bi zajednickim snagama pokusali otuda da povuku Zevsa. Cim je zagospodario svetom Zevs se ozenio premudrom Metidom. Zevs cesto saziva skupstinu bogova i saopstava im svoje odluke. ali su pobozni Deukalijon i Pira uspeli da izbegnu smrt i da na opustosenoj zemlji obnove ljudski rod. jednim trzajem uzeta mogao sve njih. Kad je doslo vreme da se Metida porodi. Maja. Zevs je izazvao najpre tebanski a zatim i trojanski rat. Artemide. Zevsu su pripala vladavina nebom. Selena. Zevs je vrhovni bog grckog Panteona.Poslednja smrtnica koju je Zevs voleo bila je Amfitrionova supruga Alkmena. koji ce zbaciti oca s prestola. uzivale su Zevsovu naklonost. koju je Hera dugo proganjala svojom ljubomorom. Temida i Eoja kao i niza bozanstva koja sluze ili uveseljavaju Olimpljane. Apolon i muze uveseljavaju svojom svirkom i pesmom Zevsa i ostale olimpljane a Heba ili Ganimed nalivaju im nektar u pehare. Zevs je hteo da ih sve unisti velikim potopom. morali su da suze smrtnike. Tako je na svet dosla sjajnooka boginja Atena. a zatim sina. Zevs je obljubio Akrisijevu kcer Danaju. Zevs je zeleo da se ozeni Tetidom. Kad je Prometej ukrao nebesku vatru i poklonio je smrtnicima Zevs je kaznio njega i ceo ljudski rod. Posejdon je zagospodario morem. kome je poslo za rukom da savlada Zevsa i da ga osakacenog zatvori u jednu kilikijsku pecinu. Diona. Okeanova kci Eutinoma podarila mu je tri prelepe cerke karite. U tom braku raodjeni su Arej Hefest. U vidu orla ili vatre zadobio je ljubav nimve Egine. a druga Atlantova kci Elektra podarila mu je sina Dardana i kcer Harmoniju. Kalisto i Mera. Hermesa. Tu su i Helije. Cesto je uzimao u ruke zlatne terazije i vagao sudbine grckih i trojanskih junaka. U okeanovoj palati Zevs se vec ranije sjedinio sa svojom sestrom Herom.Posle pobede nad kronom i titanima. Otac Bogova voleo je mnoge nimfe i smrtnice. ali ih je ta ljubav stajala zivota. Leto. Zbog mnogim preljuba. koje je indoevropskog porekla oznacava svetlo nebo. ali je od te namere odustao kad je saznao da ce ona roditi sina jaceg od oca. Afrodite i Demetre. Otac bogova budno motri na sve sto se dogadja na zemlji. Apolona. Blagorodna Leto obdarila ga je predivnim blizancima. Ejlejtija i Heba. to im ne bi poslo za rukom. da podigne i veze za vrh Olimpa. pa je cak dopustio da pred Trojom padne i njegov najmiliji sin Sarpedon.lje na 108 . Kad su se Apolon i Posejdon zamerili Zevsu. a preobrazen u satira. posebno Atlantove kcerke. Dve Artemidine pratilje. Kci Foroneja i nimfe Laodike. Atlantova i Plejonina kci. Hermes i Egipan oslobodili su zatocenika i povratili smu snagu. Znog toga je Zevs prevashodno bog vremena i atmosferskih fenomena. Hera. koje je Gea nagovorila da se osvete Zevsu zato sto je titane bacio u Tartar. Svi Bogovi. po razumu i srcanosti ravna svojim roditeljima. Zevs je devet noci uzivao ljubav lepokose Mnemosine. ali bi otac bogova. Zevs se zatim ozeni Temidom. Olimpijani su i ovog puta izvojevali pobedu. Areja. Hefesta. Ona je Tartaru rodila strasnog Tifona. Letina sestra Asterija odbilaje njegovu ljubav i skrila se duboko pod morem. Zevs sve vidi. brat i sestra su sklopili sveti brak i Hera je od tada smatrana gospodaricom neba i jedinom zakonitom Zevsovom suprugom. a Demetra kcer Persefonu. iznenadio je Antilopu. Kasnije da bi rasteretio zemlju od ljudi. zajedno sa zemljom i morem. Uranovom i Geinom cerkom. Dod na Olimpu sede oko zlatnih stolova i uzivaju u slatkoj ambroziji. Atena i Posejdon pokusali su jednom da ga okuju ali im to nije poslo za rukom. Zevs boravi na Olimpu i suvereno vlada u krugu porodice olimpiskih bogova – Posejdona. Hera se u vise navrata suprotstavljala njegovoj volji. Zevs ju je vezao zlatnim uzetom i obesio je o oblake. koja mu je podarila blizance Amfiona i Zeta. mitski vladari i cuveni junaci bili su zevsovi sinovi i njihovi potomci. Gea i Uran su prorekli da ce ona najpre roditi devojcicu. Zahvaljujuci Zevsovom lukavstvu. U vreme trojanskog rata. bila je prva smrtnica kojoj se Zevs priblizio . koja mu je rodila sina Eaka. Eponimni heroji mnogih oblasti i gradova u Grckoj. Kadmova kci Semela uzivala je u Zevsovim zagrljajima sve dog ljubomorna Hera nije prouzrokovala njenu smrt. Here. Da bi je kaznio sto je progonila Herakla. Artemidom i Apolonom. U vidu zlatne kise. Vremeno su se ljudi silno namnozili i prestali da postuju bogove.Otac Bogova i ljudi strasno je voleo i Foronejevu sestru Iju. Njegovo ime. Svojom ljubaavlju proganjao je titanke. da hoce. Hefest ili Prometej udarili su Zevsa sekirom po glavi. Zevs je progutao svoju bremenitu suprugu. Poraz Giganata je jos vise razgnevio Geu. cesto se sukobljavao sa Herom.

orao. U helenistickoj epohi njegovo ime je datio i mnogim negrckim bogovima (Zevs Amon). imao je izgled zarubljene kupe. Iako nije stvorio ni bogove ni ljude. pne. Soter) i olicenje visokih moralnih principa. u Epiru. prijateljstva i gostoprimstva (Philios. stiti narodne skupove (Agoraios) i sve Grke (Panhellenios). Imao je mnogo preljuba. Najcuvenija predstava Zevsa je monumentalna hriselefantimska statua. Od polovine 6. Kasnije. Zbog toga se kasnije pripovedalo da je Zevs zadobio Herinu ljubav u vidu kukavice i da je sahranjen na Kritu. Ta skulptura bila je uzor svim umetnicima kasnijih epoha. a druga u Dodonu.5m.g pne.pne. Spasao je svoju bracu i sestre od Krona. Atributi – skiptar. Revnost (Zelos). i veliki hram u Olimpiji. Hikesios).zemlju kisu. sa munjom. Tu su prinosenje ljudske zrtve a svestenik Likejskog Zevsa odlazio je u vreme susa do obliznjeg izvora i jrastovom granom uskomesavaao vodu da bi izazvao kisu. Olimpski Zevs ima ponekad venac od masline. Uz njega se uvek nalaze Pravda (Dika). Otac bogova i ljudi. Tek od 6 v pne. a tek od 7. u vreme izlaska Psece Zvezde (Sirijus).). kao i svestenice boginje Dione. osnovao olimpijske igre. Taj kritski Zevs postovan pod nazivom Velhan ili Gelhan. u istorijskom periodu. svetilista i hramova. Meilihios). spaljivane su butne kosti zrtvovanih zivotinja. a visina 6. on je blagi i dobri bog koji daruje bogatstvo (Ktesios. Zrtvovani su mu orao i hrastovo drvo. munja. figura Nike u ruci. kao i zastitnik sveh onih koji traze pomoc i milost (Hiketas. Na vrhu tog dzinovskog zrtvenika. Snaga (Bija) Moc (Kratos) i pobeda (Nika). Drugo prastaro Zevsovo kultno mesto nalazilo se na planini Likeju. Najpre je postovan pod vedrim nebom. on je smatran sveopstim ocem. Verovalo se da se Zevs u Olimpiji borio s Kronom za kraljevstvo i da je posle pobede. na njegovom skiptru je i orao. munje i gromove. i to jedna u Libiju. koji su bili podvrgnuti najstrozoj askezi.g.epiteti su mu u zavisnosti gde je novac kovan: Euromej (u Euromeju u Kariji). Xenios). (Polieus). On je i bog zakletve (Horkios). Posto od vremenskih prilika zavisi zemljoradnja Zevs je rano povezan sa agrarnim ritualima i smatran je zastitnikom plodnih njiva. sto pokazuje monumentalni zrtvenik koji mu je posvecen u Pergamu (180-160. slemom na glavi. Najstarije njegovo svetiliste nalazilo se u Dodoni. koji je nastao od pepela i kostiju zrtvovanih zivotinja. U Halu je najstariji clan iz porodice Atamantida uvek bio u opasnosti da bude zrtvovan Zevsu Lafisteju. a izmedju 470 i 456.g pne. na osnovu tih sumova. Zevsu je posvecen i veliki zrtvenik u Olimpiji. kraljevskih palata. U vidu zmije.. Oko 480. sneg.v. I u kasnijim periodima Zevs je postovan na otvorenom prostoru. Zevsu su posvecivani hramovi (hram u Nemeji. sjedinjuje se u vidu ptice sa boginjom ili nimfom drveca.g. 109 . Zevs je vrhovni bog drzave. Kako su mnoge Zevsove funkcije vremenom prenesene na druga bozanstva. Taj zrtvenik. Uvek je u vidu zrelog bradatog coveka bujne kose i brade. koji je na Kritu od ddavnina postovan u liku bozanskog deteta ili mladica. zastitnik politickih sloboda (Eleutherios. Olimpejon u Atini). ugledni gradjani i snazni mladici. u istorijskom periodu njemu je posveceno samo nekoliko praznika.v. Pripoveda se da su iz egipatske Tebe odletele dve crne golubice. Vremenom se njegovo sediste pomera sa Olimpa i ostalih planinskih vrhova na blistavo nebo i on postaje vrhovni princip sveta. U svojstvu boga plodnosti povezan je sa pregrckim Demonom vegetacije. Prikazi – sa terazijama u ruci. U Dodoni. brani od svakog zla (Aleiksikakos). Olimpijski (u Aleksandriji). do koga su vodile stepenice. domaceg ognjista i porodice. Ljudkse zrtve i obredi za kisu posvedocili su u Zevsovom kultu u Halu i na vrhu Peliona. a dodonski Zevs venac od hrastovog lisca. ogrnuti ovnujskim krznima dolazili su do Zevsovog svetilista i obavljali obrede za kisu. Tu su se o njegovom kultu starali svestenici zvani seloji. Podignut mu je hram u Akragantu. golubica je sletela na jedan hrast i ljudskim glasom progovorila da na tom mestu treba da se osnuje zevsovo prorociste ili prorocanstvo. koju je izvajao Fidije za hram u Olimpiji (oko 430. Na vrhu Periona. a zatim i umire. Svestenici iz Dodone amesta su poslusali tu naredbu. davalo vernicima proocanstva. Najstariji Hronov i Rejin sin. u Arkadiji. Njegove funkcije su mnogobrojne. Od tog vremena Zevsova volja se oglasavala sustanjem lisca svetog hrasta i svestenstvo je.) Zevs je redovno prikazivan u liku zrelog muskarca bujne kose i brade. Na vrhu te planine podignuta su dva stuba ukrasena zlatnim orlovima koji su uokviravali zrtvenik. Zevs cuva okucnicu i celu porodice (Herkelos).. u spomen na taj dogadjaj. ciji je precnik u osnovi iznosio 37 m.) Zevs menja karakter i postaje zastitnik utvrdjenih gradova. Sjedinio se sa Herom. Novac . Vec u Mikenskom periodu (16 do 12 v.

boginja koja nije nikada okaljala svoju bracnu postelju. kao i mit o lji i Pretidama. u pohodu Argonauta i u trojanskom ratu. Od zivotinja su joj posvecene krava. Kasnije. sestra i zakonita supruga vrhovnog boga Zevsa. zatrazila je od Afrodite carobni pojas da bi pomocu njega zavela oca bogova. Epidaur). pokazuje da je boginja prvobitno bila gospodarica prostranih polja na kojima pasu nebrojena goveda. Da bi pomogla Grcima u ratu sa Trojancima.) dokumentiju Herin i Zevsov kult u vreme procvata Mikenske kulture. Dok je Zevs duboko spavao u njenom zagrljaju Grci su ozbiljno ugrozili Troju. Svetost braka naglasena je Zevsovim i Herinim vencanjem. Hera je najpre postovana u vidu anikonicnih idola (visoki stub u Argu. nastojala je da naskodi ne samo njenom sinu Dionisu vec i onima koji su se o njemu starali. Njeno ime (Gospodarica) pokazuje da je ona zastitnica svake kuce. Kron je progutao Heru odmah posle rodjenja i ona je zivela u ocevoj utrobi sve dok je nije oslobodio njen najmladji brat Zevs. koje su joj se toliko dopale da ih je zasadila u vrtu bogova. Tračka Hera 110 . razljucena zbog rodjenja Atene iz Zevsove glave. Herin atribut volooka (boopis). a onda je rodila strasnog Tifona. Cuveni skulptor Poliklet pretstavio je Heru na prestolu. Beotije i Peloponeza. Od stare Herine kultne satue u Olimpiji sacuvana je samo glava. daska na Samu). Sama je rodila Hefesta. Argonauti su preneli njen kult iz Arga na ostrvo Sam. a neki pripovedaju da je Areja zacela pomocu cveta koji joj je poklonila Flora.). surovo se svetila ne samo svojim suparnicima vec i njihovoj deci. Tek posle pobede bogova nad titanima. postaje njegova supruga i zastitnica Mikenskih kraljeva i palata. Jednom prilikom supruznici su se zavadili oko toga da li u ljubavi vise uzivaju muskarci ili zene. kiptar i stit. Hera je zastitnica braka. a najveceg Grckog junaka Herakla. nanela je Trojancima najveca zla. paun i kukavica. Kasnije. Mada je Herin kult bio rasprostranjen po celom grckom svetu. Zevsu je rodila Areja. svecano je proslavljeno Zevsovo i Herino vencanje. u Mikensko doba. pelaskog stanovnistva Egeje. Sikion. Hera se povezuje i sa Atenom: obe boginje ucestvuju u pohodu Sedmorice na Tebu. Iz Beotije su poznate terakote koje prikazuju Heru sa polosom na glavi i telom stilizovanim u vidu daske. Korint. Zevs se jos tada u tajnosti sjedinio sa sestrom i ostao je snjom u nezvanicnom braku 300 god. progonila je sve do njeove smrti na Eti. Godinu dana nije pristupila suprugu.pne.HERA Grcka boginja braka. a na vencanje su dosli svi bogovi i doneli skupocene poklone. Natpis na jednoj plocici iz Pila (XIII v pne. ipak se zapaza da je ona imala najveci broj svetilista na Peloponezu. Arg. U istorisko doba Hera je prvenstveno boginja braka. a od biljaka –nar i ligos. koje je u Atini. Tako je svim silama nastojala da Leti i Alkmeni onemoguci porodjaj. ta velika boginja povezuje se sa vrhovnim Grckim bogom. Boginja Rea je poverila Heru na cuvanje Okeanu i Tetiji. Tu boginju prvobitno je postovalo stanovnistvo Tesalije. Ona nije zaboravila Parisovu presudu i. Nemocna da spreci mnoga neverstva svog supruga. na Samu i Kritu svetkovano kao sveti brak (hieros gamos). Hera se cesto sukobljavala sa Zevsom i iz drugih razloga. izmolila je od Gee da sama zacne sina koji bi bio snazniji od Zevsa. Ona upravlja sudbinom zene na njenom putu od devojcice do zene. Razaranje Troje nije umirilo njen gnev. Po njenom nalogu. ali se moze pretpostaviti da je Hera bozanstvo starijeg. Herina omiljena mesta su Arg. Atena i Apolon okovali Zevsa. Posto je svirepo kaznila svoju suparnicu Semelu. Njeni atributi su:dijadema. Mikena i Sparta. U vreme borbe izmedju Zevsa i Krona. Hera je progonila Eneju i ostale trojanske izbeglice sve do njihovog iskrcavanja na obale Lacija. pokraj Okeana.Na jednoj metopi Herinog hrama u Selinuntu prikazano je sveto vencanje Zevsa i Here ( sredina V v. grada i cele zemlje. Njena mermerna statua sa Sama stilizovana je u vidu stuba. Hera je jedno od najstarijih grackih bozanstava. na prvom mestu Jasona. povredjene sujete. Kronova i Reina kci. Ejlejtiju i Hebu. obad je dugo mucio Zevsovu ljubavnicu Ilju. Taj sveti brak sklopljen je na krajnjem zapadu. To pokazuju polozaj i starost njenog svetilista u Olimpiji kao i mnogi mitovi koji govore o neprijateljstvu izmedju ta dva bozanstva (mit o Tifonovom rodjenju ili o tome kako su Hera. posebno u Argolidi (Tirint. Hera je najpre postovana nezavisno od Zevsa. Alkmeninog sina. Medju Grckim junacima posebno je stitila Ahila i Menelaja. Najvazniji praznici boginje Here su Toneje (na ostrvu Samu) i Dedale ( u Beotiji). Hera je dobila na dara zlatne jabuke. U vreme trojanskog rata Hera se zestoko posvadjala sa Zevsom. Hera ga je oslepela. trupac u Tespiji. Kada se prorok Tiresija u tom sporu stavio na Zevsovu stranu. Vec u Mikensko doba Hera je zastitnica pojedinih junaka. Istovremeno.

To pokazuje priča o Kosingasu. paun. sestra i supruga Zevsa. boginja neba. ali najvise na Peloponezu. Prikazi – zena zrelog doba. Tračka Hera Skripta: U Svrljigu je otkrivena jedna votivna ploča sa pominjanjem Here Sonketenske. imala je u Trakiji poseban kult. Erakura je na jednoj slici u grobnici u Rimu predstavljena kao htonsko božanstvo pored Plutona. njenom svešteniku kod plemena Kebreja i Sikaboja. što je izvedeno od imena Sonketa.Njegova supruga. znači veruje se da je ova boginja poštovana u tom gradu. Biljke – nar. Atributi – dijadema. prirode. ligos. 111 . koji je svojim podanicima zapretio da će napraviti velike lestvice i popeti se na nebo da se boginji požali na njihovu neposlušnost. ali i na nekim tetradrahmama Aleksandrije. Na nekoliko latinskih spomenika pominje se boginja Erakura (Aeracura). Postovana u celoj Grckoj. što se smatra kao latinska transkripcija Herinog imena ( 'Hρακνρια) koja se često pominje na tračkim natpisima. stit. poistovećena sa grčkom boginjom Herom. Kronova i Rejina kci. Javlja se na novcu Halkide. Zastitnica braka. kosa ukrasena krunom i dijademom cesto sa velom koji pada niz ledja. kukavica. Eubeje. Zivotinje – krava. skiptar.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful