GIMNAZIJA KURSUMLIJA

TEMA:

UČENJE VRSTE UČENJA TRANSFER UČENJA

PROFESOR: Soković Svetlana

UČENIK: Gavrilović Nikola

KURSUMLIJA 21.12.2011. god.

Slavoljub Radonjić definise učenje kao trajnu. usmereno cilju. Celog života čovek uči a da i nije svestan toga. -učenje je vezano za ponavljanje Učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obrazovanje. Učenje je i jedini način njihovog opstanka i razvoja. Učeći on se i menja.UVOD Putem učenja ljudi postaju ljudska bića i ličnosti. 2 . ili relativno trajnu i relativno specifičnu promenu individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezutat njenog predhodnog doživljavanja ili aktivnosti. Karakteristike učenja su: -ono je svesno. -cilj učenja je sticanje znanja i veština. njeno ponašanje i nastajanje. namerno. Ali pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost.

2.. Senzitizacija i habituacija Senzitizacija i habituacija su najprostiji oblici učenja.... nastalo usled ponavljanja intenzivnih i opasnih draži (opekotina. Uslovne reakcije mogu biti sledeće: 1. reakcije unutrašnjih organa (lučenje pljuvačke. Pavlov...OSNOVNI OBLICI UČENJA Postoji mnogo vrsta učenja ali najvažnije su: • • • • • • • Senzitizacija i Habituacija Klasicno uslovljavanje Instrumentalno uslovljavanje Ucenje putem uvidjanja Učenje po modelu Sticanje motornih veština Verbalno učenje 1. lučenje želudačnog soka) 3.) Habituacija (privikavanje) je smanjenje osetljivosti reagovanja organizma na draži koje se ponavljaju a nisu od nekog značaja (buka.. Tada neutralna draž postaje uslovna draž i izaziva uslovnu reakciju. imunološke reakcije 3 .. sposljašne motorne reakcije ( na zvuk pas diže šapu. organizam se uči da ne reaguje na draži. može se govoriti o oblicima učenja.) 2..) Kod habituacije ili privikavanja. zato se habituacija nekad naziva negativnim učenjem.. Senzitizacija (preterana osetljivost) je povećanje osetljivosti organizma. Osnovni uslov učenja (stvaranja) uslovne reakcije jeste dodir dve draži u vremenu. Ako senzitizacija i habituacija nisu kratkoročna stanja već traju neko vreme.. Klasično uslovljavanje Najjednostavniji oblik ucenja je klasicno uslovljavanje koga je eksperimentalno ispitivao ruski fiziolog I.

na urodjen. zato što je pri ranijim pojavama nju pratio izuzetno jak zvuk).bezuslovna draž. a ako ne sluša kažnjava se (grdi). Pokazivanje pacova . Ovo su bezuslovni i urođeni refleksi. jednom stečena uslovna reakcija veoma se teško gasi.. 3. Instrumentalno učenje (učenje putem pokušaja i greške) Torndajkovi ogledi -slepi pokušaji -slučajni uspesi (inteligencija ne učestvuje) -zakon efekta 4 . emocionalne reakcije Refleks je reakcija na draž bez učešća volje i svesti (pri vrelom predmetu odmah se trgne ruka). Kod učenja govora roditelji podstiču samo one glasove deteta koje imaju neki značaj i dete počinje da proizvodi samo one glasove na koje roditelji reaguje. Kada pas vidi hranu odmah luči pljuvačku... kod jedanaestomesečne bebe.4. (fobije. na pojavu belog pacova.) Primer fobija: Posle I sv. nastaje veoma brzo (nekad je dovoljan i samo jedan snažan doživljaj) 2.. obično dobije nagradu. Ako dete sluša roditelje. Osim fiziološkog postoji i emocionalno uslovljavanje. Kada se nekom kasnijom prilikom jave. lako se širi i uopštava (generalizuje) mali Albert je počeo da se plaši bele boje uopšte. Neutralne draži koje su prisutne u trenutku javljanja neke emocije asociraju se (vezuju se) za tu emociju.primer psa i Pavlovog eksperimenta. Emocionalno uslovljavanje (oblik klasičnog uslovljavanja) Veza eksperiment sa veoma jakim zvukom i belim pacovom ( posle nekoliko ponavljanja stvorena je emocionalna reakcija straha. Zato dete zadržava načine ponašanja za koje se nagrađuje. krznenih stvari. rata čest slučaj je fobija od zatvorenog prostora (klaustofobija) Agorafobija. skup strahova u svezi s javnim mjestima. otvorenim prostorom i mnoštvom ljudi 3.neutralna draž Jak zvuk . te draži teže da izazovu asociranu emociju. bezusolvan način izaziva emociju straha Najznačajnije karakteristike emocionalnog uslovljavanja su: 1...

Čovekovo učenje motornih veština je tipično učenje putem pokušaja i pogrešaka. Pri instrumentalnom učenju ne daje se nagrada sve dok se ne izvrši postavljeni zadatak. Naglost u rešavanju problema uzima se kao znak učešća mišljenja i inteligencije. Ovaj način učenja je jedan od najvažnijih elemenata vaspitnog postupka. Potrebno je da nastavnik pozitivno ocenjuje i pohvaljuje učenje sa razumevanjem. da razviju jedne.Viši oblik učenja od refleksnog. originalne ideje. Dakle radnja nije automatska već uz učešće pamćenja. Broj pogrešnih reakcija se vremenom smanjuje.. pre svega pamćenje prethodnih zbivanja. deca i odrasli ljudi postepeno usvajaju one načine ponašanja koji postaju nekad i njihova trajna lična karakteristika. da bi njime opisao način rešavanja problema kod antropoidnih majmuna. ima opšte negativne posledice. kada postojeća znanja nisu dovoljna za ostvarenje cilja. Učenje uviđanjem Rešavanje problema uviđanjem je u stvari rešavanje problema mišljenjem. Dete mora da kaže molim. u instrumentalno učenje se upliću i kognitivni procesi. Nakon mnogobrojnih bezuspešnih pokušaja desi se slučajni uspeh. odnosno kod ovog učenja ne učestvuje inteligencija. odnosno inteligentno rešavanje problema (uviđanje i shvatanje i razumevanje odnosa predstavlja osnovnu karakteristiku mišljenja odnosno inteligencije). Problem postoji onda. ono postepeno.. Kod razvijenih organizama. Primer kavez. Značaj instrumentalnog učenja Neke osobine intelekta. 5 . Kad se nađu u istoj ili sličnoj situaciji. Oduvek su se roditelji i vaspitači služili nagradama i kaznama da bi naučili decu da se ponašaju na jedan. a ne druge osobine ličnosti. 4. 2. a kažnjavanja za ponašanje koje se želi eliminisati. a ne na drugi način. neuspešnih radnji (za razliku od Torndajkovog učenja preko pokušaja i grešaka) Pojam uviđanja uveo je njemački psiholog Keler. ode u ugao da se odmori. se svodi na taktiku nagrađivanja za ponašanje koje se želi učvrstiti. neprimetno izgradjuje stav “kako ćemo-lako ćemo“. Karakteriše ga naglost u rešavanju problema odnosno izostanak pogrešnih. čitanje šire literature. Mačka pokušava da otvori vrata. banana i štapa. Nastavnici koji pohvaljuju dečja pitanja pre će izgraditi intelektualnu radoznalost kod deteta nego oni koji ih učutkuju. Majmun se muči. a naročito kod ljudi. Uzima sredstvao i njime dodje do cilja. vrši se ista ili slična radnja kako bi opet došli do željene nagrade. takođe se mogu formirati instrumentalnim učenjem. Stalno gledanje kroz prste. šimpanze. Stalnim ponavljanjem ovih radnji. sine mu ideja i odmah trči do štapa i dohvata bananu. pre nego što dobije jelo..Način instrumentalnog učenja. da bi došla do hrane. Taktika je da ponašanje koje želimo da učvrstimo treba nagrađivati. Majmun ne ponavlja više greške.

besmisleni slogovi.. 5.) a kasnije izvan nje. odnosno učenje uviđanjem.. istorijskih imena. 2. Proces sticanja motornih veština se odvija na sledeći način: 1. Što je veština složenija.). učenja ugledanjem na uzor. Posle jednog ponavljanja verbalnog materijala nauči se samo ograničeni deo tog materijala.crte karaktera. 6 . memorisanje (učenje pesama. . To je učenje ugledanjem na uzor neke osobe. pa i divljenja. razmišljanjem Verbalno učenje je učenje podataka (reči..Rješenje problema uviđanjem..) 7. Učenje po modelu Šezdesetih godina američki psiholog Albert Bandura uveo je pojam učenja po modelu ili. učešće kongitivnih procesa je sve veće. datuma. učenje s razumevanjem. Na taj način se stvara vizuelna predstava radnje.. dovodi do trajnih promena u ponašanju. -učenje sa razumevanjem.) i koristi se naročito u školskom radu. I kod pamćenja besmislenih slogova pokušavamo da koristimo osmišljavanje radi lakšeg učenja. vrše se brojna ponavljanja najpre pojedinih radnji a zatim kompletne celine što dovodi do automatizacije 3. upoznaje se sa veštinom koja se želi naučiti posmatranjem uzora koji tu veštinu izvodi. učenje napamet ili memorisanje (bubanje) 2. 6. Učenje uviđanjem (mišljenjem) je dominatan način učenja kod čoveka. brojevi. kako je u našem jeziku lakše reći. unutrašnja svojstva čoveka . Sticanje senzo-motornih veština Kod sticanja motornih veština koriste se različiti oblici učenja a pre svega učenje putem pokušaja i pogrešaka i učenje ugledanjem na uzor.. sagledavaju se povratne informacije pri čemu su najvažnije one koje dobijamo od stručnog lica (trenera.. Verbalno učenje To je učenje verbalnog gradiva. koju druga osoba imitira i sa kojom se identifikuje (poistovećuje) . Može biti 1. Postoje dve vrste: -mehaničko učenje tj. instruktora.. neke značajne i istaknute osobe vrijedne pažnje i poštovanja.. Uzori su najpre unutar porodice (roditelji. razmišljanjem tj uviđanjem koje koristimo za učenje smisaonog materijala. Verbalno učenje zavisi i od uzrasta (deca najslabije pamte besmislene slogove a studenti najbolje).

Mada je ovakav način sporiji jer zahteva dosta vremena. Ovo dejstvo može biti pozitivno ili negativno u zavisnosti da li olakšava ili otežava učenje.) putem vežbanja 2..Transfer se ne javlja spontano već je i to potrebno naučiti. isto tako sa pesmicama. Tada će stečeno znanje doprineti lakšem snalaženju u novim situacijama.ako je izvedeno (zasnovano) iz većeg broja raznovrsnih primera . pamćenje.TRANSFER UČENJA Pod transferom učenja podrazumeva se dejstvo nekog ranijeg učenja na kasnije učenje ili na kasniju aktivnost uopšte. problem primene i korišćenja stečenog znanja u novim situacijama (snalaženje u novim situacijama na osnovu starog iskustva) Razvijanje psihičkih funkcija: . Većina psihologa smatra da je došlo samo do razvoja izvesnih intelektualnihveština što je takođe korisno. u kojima se s različitih aspekata i različito govori o istom pritanju. 7 . problem razvijanja psihičkih funkcija (opažanje.Uopšteno.naučeni (naučni) principi su još primenljiviji u novim situacijama ukoliko su učenici sami do njih došli (učenje otkrićem). .Pod kojim uslovima je moguće psihičke funkcije razvijati vežbanjem? Da li je to moguće prostim ponavljanjem određenih operacija (vežbati pamćenja brojeva učeći ih napamet.)? Svakako ne.. Za znanje se kaže da je generalizovano ako zadovoljava sledeće uslove .ako je primenljivo na veći broj raznovrsnih slučajeva (primenjuje se u školi tako što kada učenici shvate neki princip od njih se traži njegova primena u različitim situacijama) Ovo znači da je bolje o jednom problemu učiti iz više izvora. mogu se poboljšati odgovarajuće funkcije. nego više puta čiitati isto gradivo iz istog izvora. teži se da bude što je moguće više zastupljen. mišljenje. telefonskim brojevima.. Kod transfera učenja se javljaju dva problema : 1... Uopšteno znanje je obično verbalizovano (izraženo rečima) i sposobnost njegove tačne reprodukcije ne znači i sposobnost primene tog znanja u rešavanju novih problema. vežbanjem kroz različite situacije i jedinstvo teorije i prakse. generalizovano znanje je primenjljivije u novim situacijama nego konkretno znanje.. Primena znanja u novim situacijama: . Međutim ako se u toku vežbanja na nekom konkretnom materijalu stiče izvesna tehnika ili metode rada.

net/forum/Thread-socijalna-psihologija-ucenje-po-modelu Rot. Beograd. Zavod za udzbenike. 2008 8 .maturskiradovi.Radonjić.com/ http://www.Literatura: http://www. .. C.. N.scribd.Psihologija za drugi razred gimnazije” .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful