P. 1
Ombudsman 2

Ombudsman 2

|Views: 63|Likes:
Published by Zoran Loncarevic

More info:

Published by: Zoran Loncarevic on May 27, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/06/2012

pdf

text

original

Univerzitet u Novom Pazaru Departman Pančevo Pravni fakultet-kriminalistika

Seminarski rad Ljudska prava i slobode Tema : Ombudsman

Student : Jasmina Lazarov

Profesor : Nebojša Teofilović

April , 2011.

.3...... 3 2........................................................................................ Postupak..................................................... Način izbora......................Ombudsman u svetu.............................11 5..................................10 4.....................................................4 2.......................................................................................................SADRŢAJ 1.....................................................13 2 ......................................................................................... poreklo i uloga.......................................................Zaključak..7 2..............4 2........................................ Pojam...2.............................................................................................................................................6 2......................................12 6......... 8 3......................................................................................................................Literatura............4............. Uvod...Ombudsman u Srbiji i AP Vojvodini....................... Delokrug rada......ZAŠTITNIK GRAĐANA ( OMBUDSMAN )...................1.................................................................................................................................................

zahvaljujući ovlašćenju da od njih zahteva izveštaje o primeni zakona.1. Proteklo je više od 100 godina do momenta kada je uspostavljena u još nekoj drţavi izuzev Švedske. Danas je ombudsman inokosni drţavni organ koji se stara o zaštiti i unapreĎenju ljudskih sloboda i prava. tako da danas ovaj organ postoji u više od dve trećine drţava članica Organizacije Ujedinjenih Nacija. Tokom druge polovine XX veka. tako da je danas smisao postojanja ombudsmana praktično neodvojiv od zaštite ljudskih prava. kao i ovlašćenja da pokreće odgovarajuće postupke radi utvrĎivanja odgovornosti upravnih sluţbenika.Ombudsman kao parlamentarni poverenik imao je za zadatak da spreči neprimenjivanje zakona od strane upravnih vlasti i kralja.Nadleţnosti i funkcije institucije ombudsmana su u tom periodu postepeno modifikovane jačanjem njene uloge u zaštiti i unapreĎenju ljudskih prava. Reč "ombudsman" u švedskom jeziku označava osobu koja „ima sluha za narod". 3 . godine u cilju kontrole izvršne vlasti od strane parlamenta.Ombudsman je institucija švedskog porekla koja je uvedena 1809. došlo je do prave ekspanzije ombudsmana u mnogim drţavama. UVOD Ombudsman kao nezavisna institucija koja kontroliše rad izvršnih vlasti radi zaštite ljudskih prava je relativno novijeg datuma. naročito u njegovoj poslednjoj četvrtini.

Sa jačanjem procesa demokratizacije . Reč je o specifičnoj kontrolonoj instituciji koja vrši nadzor nad radom.a njegove intervencije nemaju pravno obavezujuću snagu. da prima predstavke i ţalbe graĎana i da na osnovu svega toga inicira rešavanje odreĎenih problema i promena nastalog stanja. a čijim radom . U izvornom značenju reč “ombudsman” označava ”zastupnika.koja se u društvu pojavljuje kao svojevrstan čuvar prava graĎana. javnih sluţbi. moţe da ima uvid u odreĎena dokumenta. Pojam. lice kome je povereno da štiti nečija prava. Ako ombudsman u svom radu utvrdi odreĎene propuste u radu organa uprave on o tome ne moţe odlučivati. u mnogim zemljama . ukazivanju. organe lokalne samouprave i ostalih subjekata koja neposredno odlučuju o pravima i obavezama graĎana . Ovo nije organ instancione pravne kontrole i zato nema ovlašćenja da donosi meritorne odluke o pravima i obavezama graĎana. Tokom devetnaestog i dvadesetog veka. organa drţavne uprave. Njegova aktivnost se ispoljava u upozorenju . Nadleţnost ombudsmana su različite. sprovodi putem ombudsmana ili zaštitnika graĎana. u poslednjoj deceniji dvadestog veka ova institucija postaje opšte prihvaćena. da traţi podatke i informacije . odnosno neeadom mogu biti povreĎena nečija zagarantovana prava i slobode. kao bitan sastavni deo demokratskih procesa u jednoj zemlji i u ovom trenutku je poznaje preko 130 zemalja sveta. u odnosu na odluke i radnje drţavne uprave i sluţbenih lica. pre svega. Zadatak ombudsmana je zaštita prava i pravnih interesa. ZAŠTITNIK GRAĐANA ( OMBUDSMAN ) 2. koja u njima rade. pre svega. već ukazuje na uočene greške i upućuje preporuke nadleţnim organima šta treba u tom smislu da čine.2. Najčešće on prati stanje u upravi. Ideja postojanja institucije “zaštitnik graĎana”. ima svoje korene u dalekoj prošlosti.1. poreklo i uloga Poseban vid kontrole uprave se . odnosno “narodnog advokata”. Osnovno ovlaĎćenje ombudsmana je da parlamentu i najširoj javnosti prikaţe pojave na koje graĎani ukazuju u obraćanju njemu. čiji je osnovni cilj ostvarivanje zakonitosti i zaštitta individualnih prava i sloboda graĎana. davanju 4 . razvoj pravne drţave dovodi do postepenog uvoĎenja i posebnih pravnih instrumenata u nacionalnim zakonodavstvima.predstavnika”. pre svega graĎana od nezakonitog i nepravilnog rada organa uprave.

On predstavlja specifičan vid spoljne. da štiti prava graĎana i to putem specifične kontrole nad radom odreĎenog kruga subjekata . 5 . javne kontrole rada. nadleţnosti i postupanja ovog organa. štiteći i imovinske interese Republike. sa druge strane. indirektno. donošenje posebnog zakona treba da doprinese zaštiti pojedinca od nezakonitog i lošeg rada organa vlasti i predstavljaće dodatnu garanciju za ostvarivanje načela jednakosti graĎana pred zakonom. a da je. Zaštitnik graĎana. tako i organe i organizacije teritorijalne autonomije i lokalne samouprave). Institucija Zaštitnik graĎana ima ulogu. svojim radom mogu da dovedu do povrede prava graĎana. koji svojim radom. a time i institucije koje će te procese ubrzati. pre svega. Druga značajna uloga Zaštitnika graĎana se satoji u staranju o zaštiti i unapreĎenju ljudskih prava i sloboda. S obzirom da u Srbiji jačaju demokratski procesi.vršeći poverena javna ovlašćenja .mišljenja. Iz ovakve uloge proizišli su i odreĎeni standardi koji se tiču poloţaja. uprave u funkciji zaštite sloboda i prava čoveka u jednom društvu. moţe da povredi prava graĎana. organi drţavne uprave . ali pored njih i svi drugi subjekti koji direktno ili indirektno. ali i sva preduzeća i ustanove kada oni. Zakon se opredeljuje za naziv “Zaštitnik graĎana” kao novu instituciju koja se ustanovljava. primeren našem zakonodavstvu. u skladu sa meĎunarodnim standardima.predloga i inicijativa. Svoju ulogu u društvu ovaj organ moţe ostvariti samo ako je nezavistan i samostalan u svom radu i ako je zaštićen od političkih i svakih drugih uticaja. takoĎe obuhvata kontrolu nad radom organa nadleţnog za zaštitu imovinskih interesa Republike . rešavaju o pravima i obavezama graĎana. Taj krug subjekata obuhvata sve organe i organizacije ( kako drţavne. pošto to moţe imati za posledicu povredu tih prava. polazeći od toga da ovaj naziv odgovara izvornom značenju švedskog pojma “ombudsman”. u koji spadaju.

po struci diplomirani pravnik. profesionalnom delatnošću ili obavljanjem druge duţnosti.smatra se jednim od meĎunarodnih standarda da odluku o izboru i razrešenju Zaštitnika graĎana treba da donese parlament. 6 .str. sa značajnim profesionalnim iskustvom. Upravno pravo. Da bi Zaštitnik graĎana postao ličnost od opšteg poverenja.pre svega. je da izbor ove institucije vrši kvalifikovanom većinom poslanika. a time autoritativnost funkcije koju obavlja. jedan od standarda koji je prihvatio veliki broj zemalja. Ove 1 M.Moldavija).Slovenija. Njen uticaj na ispravljanje učinjenih povreda ljudskih prava ili preventivno delovanje na organe da povrede ne čine .Ovo.takoĎe. kao radno telo Narodne skupštine. Predlog . Od suštinskog značaja je i činjenica da Odbor predlog za zaštitnika graĎana izbor utvrĎuje većinom glasova od ukupnog broja svojih članova. u drugim 2/3 ukupnog broja članova parlamenta ( MaĎarska.579. U pogledu propisivanja uslova za obavljanje funkcije Zaštitnik graĎana strogih standarda nema. Portugal.Niš. Zaštitnika graĎana bira Narodna skupština Republike srbije i to na predlog odbora za ustavna pitanja. Način izbora Postupkom izbora i svojim pravnim poloţajem lice koje je izabrano za Zaštitnika graĎana mora da obezbedi svoju maksimalnu nezavisnost.2. neminovno će imati za posledicu da će i sama odluka u Narodnoj skupštini biti doneta uz poverenje preovlaĎujućeg dela narodnih poslanika. Mada u uporednom pravu ima i drugačijih primera. Poseban značaj imaju odredbe o političkoj neutralnosti Zaštitnika graĎana i o nespojivosti ove funkcije sa bilo kojom drugom javnom funkcijom. da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.1 U tom smislu. a u trećim. (Španija) to su čak 3/5 ukupmog broja poslanika u parlamentu. proizilazi isključivo od autoriteta koji u društvu uţiva ličnost koja obavlja funkciju Zaštitnika graĎana.ali je uobičajeno da to lice treba da bude domaći drţavljanin .U nadleţnosti je ovog odbora razmatranje načenih pitanja primene Ustava. što bi moglo uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost. političku neutralnost.2006. utvrĎen kvalifikovanom većinom u odboru. Ilić. čime bi u društvu obezbedio potreban autoritet.2. stoga što ova institucija nema ovlašćenja da donosi pravno obavezujuće odluke. i da ima zapaţeno iskustvo u oblasti zaštite prava graĎana. u kome su srazmerno zastupljeni predstavnici svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini a čiji je predsednik Narodne skupštine. Ovlašćeni predlagač za izbor Zaštitnika graĎana je Odbor za ustavna pitanja. meĎu kojim poseban značaj ima primena onog dela Ustava koji se odnosi na ljudska prava i slobode. U nekim zemljama to je većina od ukupnog broja članova parlamenta (Litvanija). samostalnost. dakle kvalifikovanom većinom.

daje svoje mišljenje na rešenja koja se predlaţu. Pored ove osnovne kontrolne funkcije. uz obavezu Vlade da ih razmatra. koja se preporučuje zbog očuvanja nezavisnosti ovih organa. Izuzimanje napred pomenutih institucija je preovlaĎujuća klasa u svetu. str. Jedna je pravo zakonodavne inicijative. Da bi se ova ustavno-pravna prepreka prevazišla usvojeno je rešenje kojim se Zaštitniku graĎana daje ovlašćenje da moţe Vladi podneti odgovarajuće inicijative. kao kolegijalnog organa izvršne vlasti. što je standard prihvaćen bez izuzetka u svim zemljama. bilo za izmenu ili dopunu vaţećih propisa. o čijoj zaštiti i unapreĎenju se ovaj organ stara. svaki narodni poslanik. tuţilaštava. Ustavna odredba taksativno odreĎuje krug subjekata koji imaju pravo zakonodavne inicijative (Vlada. 2 ibidem. 2. kao nosioci upravne vlasti. bilo za donošenje novih. 7 ."2 Od kontrole Zaštitnika graĎana izričito se izuzimaju rad sudova. opšteprihvaćenih principa je inokosnost ovog organa. Jedan od. 582.S obzirom na okolnosti u kojima će Zaštinik graĎana delovati zakonodavac se opredelio za rešenje po kome bi Zaštitnik graĎana imao četiri zamenika. kojima se ureĎuju pitanja od značaja za zaštitu prava graĎana. Na ovaj način pravi se jasno razgraničenje izmeĎu Zaštitnika graĎana i istovrsnih institucija na niţim nivoima (Pokrajinskog ombudsmana i graĎanskog branioca u opštinama i gradovima).takoĎe. predsednika Republike i Vlade. Osim toga. drugih republičkih propisa i opštih akata. Što se tiče prestanka funkcije zaštitnika graĎana ( i njegovih zamenika) zakonske odredbe su u skladu sa očuvanjem nezavisnosti i samostalnosti ovog organa. skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15000 birača) i ne daje mogućnost da se zakonom ovaj krug proširi. predviĎa se ovlašćenje Zaštitnika graĎana da u postupku pripreme svih propisa. najznačajniji subjekt kontrole.odredbe su garancija nepristrasnosti lica koje se nalazi na mestu Zaštitnika graĎana i treba da budu garancija da će to lice svim graĎanima na jednak način pomoći u zaštiti njihovih prava i time doprineti afirmaciju vladavine prava. Delokrug rada "Osnovna nadleţnost Zaštitnika graĎana je da kontroliše povrede prava graĎana koje su učinjene činjenjem ili nečinjenjem i to u slučaju da se radi o povredi republičkih zakona. Ministarstva su.3. a druga pravo na pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti svih opštih akata kojima se ureĎuju pitanja slobode i prava graĎana. Narodne skupštine. Zaštitnik graĎana ima još dve bitne nadlaţnosti.

odnosno primeni neku sankciju. Njegova uloga nije ni da se meša i utiče na rad i odlučivanje organa nadleţnih za postupke redovne kontrole (drugostepeni organi uprave. Jedno od posebnih prava Zaštitnika graĎana u ostvarivanju njegovih nadleţnosti je da ima nesmetan pristup kako ustanovama za izvršenje sankcija. organi koji vrše kontrolu po pravu 8 . niti da svojim aktom menja odluke organa. tako i svim drugim mestim na kojima se nalaze lica lišena slobode (pritvorske jedinice. I ova specifičnost je posledica njegove prirode i pravnog poloţaja jer Zaštitnik graĎana niti moţe. 2. zakonom predviĎenih nadleţnosti. moralne prirode. Postupak Zakonskim odredbama detaljno je ureĎen postupak koji Zaštitnik graĎana sprovodi u izvršavanju svojih.4. Još jedna od specifičnosti ovog organa je da "stupa na scenu" tek nakon što je podnosilac prituţbe pokušao da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku. ustanove za lečenje mentalno obolelih lica. ako naĎe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u kontrolisanom organu ima elemenata krivičnog ili drugog kaţnjivog dela. azili i dr. Pod pojmom "graĎanin". bilo domaće. odnosno subjekta čiji rad Zaštitnik graĎana ima prava da kontroliše. Jedino ovlašćenje koje moţe imati u odnosu na lice odgovorno za učinjenu povredu prava je da javno preporuči njegovo razrešenje (kada je u pitanju odgovorni funkcioner). kao i da ima pravo da nasamo razgovara sa licima lišenim slobode. Podnosilac ima pravo da traţi od stručnih lica u sluţbi Zaštitnika graĎana da mu pruţe stručnu pomoć u sastavljanju prituţbe. niti se moţe podrazumevati samo fizičko lice koje je domaći drţavljanin. Podnošenje prituţbe. bilo strano. ako smatra da mu je radom (aktom. Konkretna ovlašćenja. Naravno. pre svega. on tako nema ni prava da prema bilo kome preduzima mere. radnjom) ili nečinjenjem organa nad kojim Zaštitnik graĎana ima ingerencije.Imajući u vidu da je opšte pravilo da ovaj organ nema prava da donosi pravno obavezu kuće odluke. pruţanje stručne pomoći i sve druge radnje koje zaštitnik graĎana sprovodi u postupku su besplatne za podnosioca prituţbe. odnosno da inicira pokretanj disciplinskog postupka (kada se radi o zaposlenom koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu prava). ima svako ko je pod jurisdikcijom organa. Pravo da se obrati zaštitniku graĎana i da traţi njegovu intervenciju. ne podrazumeva se. niti sme da zameni redovnu procedure kontrole zakonitosti rada i akata pojedinih organa. čak i kada je nesporno utvrdio povredu prava. koja se Zastitniku graĎana mogu dati zakonom jasno ukazuju da je njegovo delovanje. povreĎeno neko pravo. Stoga se zaštitniku graĎana moţe obratiti svako fizičko ili pravno lice.). koje se odnose na kontrolu rada uprave. specifičan poloţaj Zaštitnika graĎana da ne moţe sam da preduzima konkretne mere ne isključuje njegovo ovlašćenje da pokrene odgovarajući postupak pred nadleţnim organima. propisanu odgovarajućim zakonima. što svakako moţe da dovede u pitanje eflkasnost zaštite koju treba da pruţi graĎanima.

što se uobičajeno označava kao princip "dobre uprave". S obzirom na podeljenu nadleţnost Zaštitnika graĎana. 9 . odnosno sudovi u upravnom sporu). u zakonom utvrĎenom roku. odnosno "kršenje" pravila etičkog kodeksa ponašanja zaposlenih u organu. to ni organ kome je preporučeno otklanjanje oučenog nedostatka ne moţe biti obavezan da tu preporuku poštuje. kako bi se izbegli slučajevi pozitivnog ili negativnog sukoba nadleţnosti. koja bi bila naneta podnosiocu prituţbe. Drugi je ako se prituţba ne odnosi na nezakonitost postupanja organa. stoje na raspolaganju da utiče na organe da postupaju u skladu sa njegovim preporukama su obaveštenje javnosti i Narodne skupštine. što je za posledicu imalo povredu nečijeg prava. a odnosi se posebno na primenu. već obavestenjem Narodne skupštine i objavljivanjem tih izvestaja na svojoj internet stranici čini dostupnim javnosti podatke o uočenim nedostacima u radu organa koje je kontrolisao i na osnovu toga daje predloge u pravcu poboljšanja poloţaja graĎana u odnosu na upravu. pokrajinskog ombudsmana i graĎanskog branioca (ombudsmana) jedinice lokalne samouprave. zakonom su ureĎene meĎusobne komunikacije ovih organa. obavesti Zaštinika graĎana da li je po preporuci postupio. Sredstva koja zaštitniku graĎana.nadzora. ako bi on pre obraćanja Zaštitniku graĎana morao da iscrpi sva pravna sredstva koja mu stoje na raspolaganju. ali ima obavezu da. već na pravilan i korektan rad organa. PredviĎaju se samo dva izuzetka od ovog pravila. Ne samo da obraćanjem javnosti Zaštitnik graĎana vrši uticaj na organe uprave da isprave učinjene povrede prava. Kako Zaštitnik graĎana ne moţe da donosi pravno obavezujuće odluke. kao i upućivanje preporuke da se utvrdi odgovornost funkeionera koji rukovodi organom a koji je ignorisao dobijene preporuke za otklanjanje nedostataka u radu. a ako nije zašto nije. sve u cilju obezbeĎivanja efikasne zaštite graĎana. Sledeće opšte pravilo vezano za ovu instituciju je javnost njenog rada. Prvi je u slučaju kad intervencija Zaštitnika graĎana moţe da spreči nenadoknadivu štetu. osim sopstvenog autoriteta.

Peru i Kolumbija. OMBUDSMAN U SVETU U zakonodavstvima širom sveta osnovane su različite organizacije ove institucije ( u Austriji je ova institucija kolegijalno telo) kao i različiti nazivi za ombudsmana: -„branilac naroda“. -„zaštitnik graĎana“ u Srbiji. Italija.Parliamentary Commissioner for Administration. kao što su Španija.3.Protecteur du Citizen.Difensore Civico. -„parlamentarni zastupnik za administraciju“ .injegov uticaj je sve veći i veći. Argentina. -„branilac graĎana“ . Velika Britanija. 10 . Kanada. -„zaštitnik stanovnika“ . Šri Lanka. Od momenta kada se institut ombudsmana pojavio on je u stalnoj ekspanziji.Defensor del pueblo u zemljama španskog govornog područja.

Pokrajinski ombudsman je uveo i neke novine u način rada drţavnih institucija u oblasti ljudskih prava i meĎu prvima pokrenuo neka ranije zanemarena pitanja. godine kada je donet Zakon o Zaštitniku graĎana. Do tada pojava vanfokusa interesovanja institucija i javnosti postala je tema kojoj se posvećuje sve više paţnje.07. uz podršku Vlade Kraljevine Norveške i u saradnji sa Nansen dijalog centrom iz Norveške.celishodnošću i efikasnošću rada organa uprave i drugih nosilaca upravnih i javnih ovlašćenja. OMBUDSMAN U SRBIJI I AP VOJVODINI Institucija ombudsmana je u pravni sistem Autonomne Pokrajine Vojvodine i Srbije prvi put uvedena 2003. pripremio strategiju za suzbijanje nasilja u porodici u Vojvodini za period 2008-2012. godine. godine. Zaštitnika graĎana bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije.4. kao i na povezivanje i koordinisanje institucija u Vojvodini radi suzbijanja porodičnog nasilja započeo još krajem 2004. U saradnji sa novosadskom kancelarijom Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije. Ombudsman je i nosilac projekta „Ombudsman kao medijator“ u okviru kojeg je. godine tim stručnjaka je. usmerenih na medijaciju u zajednici.U pravni poredak Republike Srbije institucija Zaštitnika graĎana uvedena je 2005. Tako je aktivnosti usmerene na podizanje svesti javnosti o ozbiljnosti nasilja u porodici kao vida kršenja ljudskih prava. uz podršku Pokrajinskog ombudsmana i Pokrajinskog sekretarijata za rad. uspostavljanjem Pokrajinskog ombudsmana kao nezavisne i samostalne institucije koja štiti ljudska prava kontrolom nad zakonitošću. koja se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri. godine polaţući zakletvu pred Narodnom skupštinom. Sadašnji. kojoj je ombudsman duţan da podnosi godišnje izveštaje o radu. godine. veštinama medijacije obučio oko 140osoba. prvi republički zaštitnik graĎana Saša J a n k o v i ć . Postojanje ove institucije potvrĎeno je i Ustavom Republike Srbije iz 2006. zapošljavanje i ravnopravnost polova. 11 . stupio je na duţnost 23. Pokrajinski ombudsman je realizovao projekat „Pravo na prava“. Krajem 2007.2007. tokom prve dve godine trajanja projekta.

organalokalne samouprave. ukazivanja. ZAKLJUČAK "Ombudsman". ni sudski.To nije ni organ uprave. On je tipičan primer izrazavanjademokratije u svim demokratskim zemljama. predloga i inicijativa. davanjamišljenja. "zaštitnik graĎana". 12 . u funkciji zaštite i unapreĎenja ostvarivanja sloboda i prava čoveka. javnih sluţbi. odnosno neradom mogu biti povreĎena nečijazagarantovana prava ili slobode.5. kao ni organ instancionepravne kontrole i zato nema ovlašćenja da donosi meritorne odluke o pravima i obave zama graĎana. a čijim radom. javne kontrole radapre svega uprave. a njegove intervencije nemaju pravno obavezujuću snagu. "čuvar zakonitosti" je kontrolna institucijakoja vrši nadzor nad radom pre svega organa drţavne uprave.Njegova aktivnost se ispoljava u obliku mera upozorenja. pričemu deluje autoritetom svoje javne funkcije. dakle nad radom onih subjekata koji neposredno odlučuju o pravimai obavezama graĎana. ni zakonodavni organ. On predstavlja specifičan vid spoljne.

Upravno pravo. Ustavno pravo. LITERATURA  M. Niš. Marković .2006  R. dvanaesto osavremenjeno izdanje.Beograd.  D. Stojanović. 2009 13 .Niš. Ilić. Ustavno pravo i političke institucije .6. 2008.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->