1.

a) Misicni indeks "Им=" (ОНс-ОНо)/ОНо*100=⋯% Им - misicni indeks ОНс - obim savijene nadlaktice ОНо – obim opruzene nadlaktice Rezultat : manje od 5% - slabo razvijena muskulatura 5-12% prosecno razvijena muskulatura muskulatura 1.b) Relativni sadrzaj masti М = (ТМ-ЛБМ)/ТМ*100…% М - relativni sadrzaj masti ТМ – izmerena telesna masa ЛБМ – bezmasna telesna masa po willmoreu Rezultat : Zenski pol20-25% Muski pol 10-12% 2.A) Metoda standarda : podrazumeva poredjenje rezultata dobijeneih antropometrijskim merenjem odredjene populacije ispitanika sa ranije utvrdjenim normativima za doticnu(odgovarajucu) populaciju.Standardi se uvek odnose na populaciju ispitanika istog profila(sportisti odredjene sportske grane…)grupisanih prema polu i starosti,vezani za uze ili sire podrucje.Uslovi pouzdanosti odredjenog noramtiva(standard)su: 1.)da je dobijen na osnovu dovoljno velikog broja individualnih merenja 2.)da se standard odnosi na populaciju iz koje potice ispitanik ciji se telesni razvoj prosudjuje 3.)da se merenja na osnovu kojih su normative izradjeni sto skorijeg datuma,tj da standard ne bude stariji od 5 godina.Metoda standard se vrsi na deci i omladini. 2.B) Metoda indeksa : ispituje odnos izmedju pojedinih antropometrijskih parametara,tj.sagledavaju se telesne proporcije.Ocenjivanje morfoloskih karakteristika gradje tela putem indeksa ima ogranicenu,relativnu vrednost i daje ispitivacu samo brzu orijentaciju o telesnoj razvijenosti ispitanika. Metoda indeksa se vrsi na starijima,tj odraslim ljudima. 3.A) Merenje telesne visine : pri merenju telesne visine osoba treba da je postavljena uza zidna kome je tacna visinska skala u cm. da stoji na ravnoj podlozi,ispravljene glave,bez obuce a u lakom donjem vesu.Vrednosti se zaokruzuju na cm. Pozeljno je i merenje sedece visine koja u odnosu na ukupnu visinu predstavlja indeks linearnosti tela.Ako se zbir bikristalnog i biakromijalnog pormera podeli sa ukupnom visinom tela dobija se index lateralnosti. 4.A) Unutrasnj i (endogeni) faktori – Medju osnovne unutrasnje faktore koji uticu an telesni ravoj ubrajaju se nasledje,rasa,pol,endokrini sistemi i efektorna tkiva i organi. a)nasledje – je najvazniji faktor razvoja jedne jedinke. Razvoj pojedinih svojstava organizma uslovljen je naslednom osnovom,koja je lokalizovala u jedru celije,hromozomima u kojima se nalaze geni. Uticaj jednog gena moze da se ispolji na razvoj samo jedne ili vise osobina,kao sto jedna osobina moze da bude uslovljena sa vise gena. Skup svih faktora koji nose odredjena nasledna svojstva koja cine naslednu osnovu organizma,naziva se Vise od 12% - jace razvijena

genotipom.Skup genotipskih dispozicija tj vidljivih osobina koje cine
jednu jedinku naziva se fenotip. b) rasa – ima odredjeni udeo u rastu i telesno razvoju (neke rase karakterise visi,druge nizi rast). Ova razlika uslovljena je heredo-konstitucionalnim faktorima. c) pol - razlike izmedju decaka i devojcica koje se javljaju vec u detinjstvu,a kasnije

obavlja se nekoliko puta godisnje.tj najmanje 2 puta godisnje. – sposoban za rekreativni sport – u ovu grupu bi spadale osobe koje mogu da se bave samo telesnim vezbanjem umerenog inteziteta i trajanja. Za to vreme ne smeju trenirati i takmiciti se. i sportom u rekreativnom obliku. ali istovremeno id a onemoguci bavljenje sportskim aktivnostima onim osobama. 5.odnosno takmicenje.ali i zapaljenje mozga i mozdanih opni u ranom detinjstvu. Tako da se mogu dati razlicite ocene : .sposoban . kao i onih koji su u periodu oporavka posle razlicith bolesti.B) Ocenj ivanje – Uzimajuci u obzir sve podatke dobijene lekarskim pregledom. predstavlja urodjene poremecaje inteligencije. 6. a ima za cilj da utvrdi spremnost organizma za predsojece velike fizicke napore. c) endokrine zlezde – veoma vazan uticaj na rast i razvoj sistema. oboljenja majke za vreme trudnoce. – nesposoban – za trening i takmicenje je ocena za osobu kod koje bi trening i takmicenje doveli do ostecenja zdravlja.nastaje poremecaj njihovog razvoja. Periodicni sistematski lekarski pregled . porodjajne traume.osim uticaja citavog endokrinog sistema. – Kasnije steceni poremecaji ili poremecaji sa gubitkom vec postojecih intelektualnih funkcija su demencije razlicitog oblika (alkoholna. Ukoliko dodje do ostecenja gradje i funkcije tkiva i organa.staracka…). Psihicke promene mogu da se pojave kao prolazni ili trajni oblici i kod epilepsije . U nastajanju svih ovih poremecaja najvazniji su nasledje.U tom smislu doneti su zdravstveni pravilnici vecine nasih sportskih saveza.imbecilnost i idiotija.vrsi se najcesce pre ili posle velikih i napornih takmicenja.odnosno fizickog opterecenja na organizam… Dopun ski lekarsk i pregled .kontrolise i uticaj telesnog vezbanja.zapaza se uticaj pojedinih endokrinih zlezda u odredjenim uzrasnim periodima… d)efektorna tkiva i organi – sva tkiva i organi imaju sopstveni potencijal rastenja.odnosno zdravstvene sposobnosti sportista.bez takmicaskih ciljeva.odnosno pre pocetka aktivnog bavljenja telesnim vezbanjem i sportskim aktivnostima-svakako je najvazniji i ima za cilj da utvrdi stanje zdravlja polaznika.osim ocene stanja zdravlja.lekar donosi ocenu zdravlja.postaju jos izrazitije odnose se na primarne i sekundarne polne odlike kao i na ostale morfoloske osobine i fizioloska svojstva.ili pogorsanja postojecih oboljenja.Sistematski lekarsk i pregled pri upisu u sportsku organizacij u. Tokom plasticnog perioda zivota.A) Kontrola zdravlja(sistematsk i) .kontrolom telesnog razvoja i funkcionalnih sposobnosti. Reaguju na nadrazaje koji stimulisu rast samo u slucajevima kada nisu osteceni.cijem bi zdravlju to skodilo. – oligofren ija (slaboumnost) sa tri stepena ispoljavanja : debilnost.Ovim se pregledima.Medjutim ima saveza ciji propisi obavezuju da se pregled izvrsi i cetiti puta godisnje.za sistematski trening i takmicenje(zdrave osobe koje mogu pristupiti sistematskom treningu i takmicenjima) – privremeno nesposoban – ocena koja se daje osobama kod kojih postoji sumnja na neko oboljenje a ispitivanja su jos u toku.najcesce pocetkom sportske sezone. – ograniceno(del imicno) sposoban – ocena koja ukazuje da je zabranjeno odredjeno telesno vezbanje ili sportska aktivnost.odnosno ucinak na organizam 5.A) Psih ick i poremecaj i : Medju poremecajima inteligencije razlikuju se urodjeno ili rano nastali i kasnije nastali poremecaji.kao i njihov uticaj.

sluzokozi i limfnim organima ( ekcem. 6. Slabosti se govori kada organizam ima nasledjena ili stecena svojstva koja ga cine predisponiranim za patoloske reakcije na spoljasnje faktore. Cesto taj faktor ne moze da izazove ni najmanje poremecaje zdravlja.lak san) – hemoragicna dijateza – karak.a zavisi od vrste i stepena ovih slabosti. Kod osoba sa konstitucionalnim slabostima sposobnost za telesno vezbanje moze da bude smanjena.B) Kon stitucione slabosti(dij ateze) : o konst.neuropatsk a dijateza – karak. Epilepticni napadi se javljaju u raznim vremenskim intervalima.kijavica…) – alergicna dijateza – karakterise se burnim reakcijama na neke nadrazaje ( cvetni prah. Najcesce dijateze su : eksudativno-limfatick a – karakterise se lakim nastajanjem patoloskih promena na kozi. kucna prasina.menanje raspolozenja.od 1 do 2 puta godisnje do svakodnevnih napada. se sklonoscu organizma ka krvavljenju (zgrusavanje krvi kod hemofilije) – astenij a – predstavlja konstitucionalnu slabost ali i steceno znanje. odnosno koja ga cine osetljivim na nastajanje bolesti.(padavice). Se znatnom senzibilnoscu i razdrazljivoscu (plasljive osobe.uha. U pitanju su obicno visoke i slabo uhranjene osobe sa slabom i hipotonicnom muskulaturom i slabo razvijenim kosturom. zivotinjska dlaka) .zapaljenje sluznica oka.a mogu da prolaze i u blagoj formi.perje. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful