P. 1
efekti carinske unije

efekti carinske unije

|Views: 392|Likes:
Published by Iva Tomic

More info:

Published by: Iva Tomic on May 30, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/24/2015

pdf

text

original

NAZIV UNIVERZITETA - MESTO Naziv Fakulteta

Predmet:

S e m i n a r s k i r a d:

“ EFEKTI CARINSKE UNIJE“

Mentor: Prof. dr Ime i Prezime

Student: Ime i Prezime Broj Indeksa: 00/00

Mesto, septembar 2009.

SADRŽAJ
SADRŽAJ...................................................................................................................................2 UVOD.........................................................................................................................................2 I CARINSKA UNIJA.................................................................................................................3 1.1. Ekonomske integracije....................................................................................................4 1.2. Ројаm carinske unije........................................................................................................8 II OPTIMALNA CARINA ........................................................................................................9 III EFEKTI CARINSKE UNIJE..............................................................................................11 3.1. Efekti carinske unije koja stvara trgovinu.....................................................................14 3.2. Efekti carinske unija koja preusmerava trgovinu..........................................................15 3.3. Uslovi za koje je verovatnije da će dovesti do porasta blagostanja..............................16 ZAKLJUČAK...........................................................................................................................18 LITERATURA..........................................................................................................................20

UVOD
Ekonomska integracija se ostvaruje na prostoru koji obuhvata teritorije više država, sa ciljem da se otklone prepreke kretanju, pre svega, robe, ali i usluga i faktora proizvodnje. Trgovinu

2

Rad je koncipiran iz tri dela. Ekonomske teme. Carinske unije. 3 . U zonama slobodne trgovine. zatim MERCOSUR koji uključuje latinoameričke zemlje. kvote. godine. zato kreiraju. I CARINSKA UNIJA 1 Obradović S. Brojne su prednosti koje proističu iz međunarodne integracije i trgovine. bar delom ove poremećaje. Zemlje su slobodne da uvode sopstvene specifične carine na robu izvan tog područja. uvođenjem zajedničke spoljne carinske dažbine na uvezenu robu iz ostatka sveta. da bi se centralnoj temi rada posvetila pažnja u okviru treće glave. a takođe nema ni zajedničke spoljne carine u odnosu na ostatak sveta. 2005. ali je mera preusmeravanja trgovine po pravilu niža. necarinske barijere i prepreke mobilnosti faktora. APEC koji pokriva azijsko-pacifički region. tako da regionalni trgovinski aranžmani postaju vrlo zastupljeni tokom prethodnih decenija. 43(1):149-157. U okviru prvog dela teorijski se obrađuje pojam carinske unije. Uticaj integracije i liberalizacije na privredni rast .sprečavaju carinske tarife.1 Dominantni trgovinski blokovi su EU. Drugi deo tretira pojam i suštinu optimalne carine. međunarodna ekonomska integracija uklanja. ASEAN za područje jugoistočne Azije i SACU koji pokriva zemlje u južnoj Africi. ali takođe i preusmeravaju trgovinu u odnosu na ponudu po nižim troškovima izvan unije. Severnoamerička asocijacija slobodne trgovine (NAFTA). najčešće u formi carinskih unija i slobodnih trgovinskih zona. trgovinske barijere su snižene unutar područja. Područja slobodne trgovine takođe kreiraju trgovinu. Zbog toga je vrlo važno utvrditi da li kreiranje trgovine prevazilazi troškove od preusmeravanja trgovine. odnosno pojmu i značaju ekonomskih integracija se posvećuje posebna pažnja. Svetska trgovinska organizacija utvrdila je postojanje 76 takvih aranžmana ustanovljenih od 1948. mada su te carine često subjekt sporazuma oko proporcija robe koja mora biti kupljena unutar zone slobodne trgovine. Suština carinske unije je slobodna trgovina između članica.empirijska evidencija u korist integrisanja u EU.

kao i odnos integrisanih nacionalnih privreda prema trećim zemljama. Novi Sad. Drugi je na bazi sporazuma između suverenih država.. kapitala i ostalih faktora proizvodnje. Knežević B. 4 Acin Sigulinski S...3 Po metodama ostvarivanja ekonomska integracija može biti4: Institucionalna ili formalna . Rimsko carstvo.nastaje pod uticajem delovanja MNK. 2008. “Ekonomika međunarodnog poslovanja”.1. 2Ekonomske integracije obično nastaju na dva načina. Pigmalion. 2005.1. To je uobičajeni način stvaranja integracija u XX veku. Međunarodno poslovanje“. Ekonomske integracije (Medjunarodne) ekonomske integracije predstavljaju nove vidove sjedinjavanja u privredi u nacionalnim. regionalnim i međunarodnim razmerama.zahteva zvanični sporazum između vlada kako bi se uklonila odabrana ili sva ograničenja na trgovninu i kretanja faktora u njihovim ekonomskim odnosima Spontana ili tržišna . Novi Sad. i obično podrazumeva neku vrstu institucionalne forme udruživanja. obezbeđenje slobodnog kretanja ljudi. a pre svega.. Međunarodno poslovanje“. tačnije predstavljaju proces udruživanja nacionalnih privreda radi ostvarivanja određenih ciljeva. banaka i drugih finnansijskih instiutcija često bez učešća njihovih vlada domaćina Ilustracija 1 Kolaž Ekonomske integracije 2 3 Acin Sigulinski S. 4 . 2008. uklanjanje carinskih i necarinskih barijera i drugih ograničavajućih propisa u međusobnoj trgovini. Pigmalion. Beograd. Kotlica S.. ili evropske kolonijalne sile XVIII i XIX veka). Prvi je političkom voljom države koja je dovoljno snažna da takvu ideju nametne (npr.

Beograd. necarinske barijere i prepreke mobilnosti faktora potrošnja integrisanog područja je potencijalno viša nego zbir potošnje pojedinačnih zemalja koje predstavljaju potencijalne partnere za integraciju (Efekti stvaranja trgovine veći od efekata skretanja trgovine). “Ekonomika međunarodnog poslovanja”. 2005..Business must navigate the World Trade System Proposed Caribbean Basin Initiative NAFTA Značaj ekonomskih integracija se ogleda u sledećem: istovremno i unapređuju i ograničavaju trgovinu (trgovina je liberalizovana među državama učesnicama. 5: 5 Kotlica S. kvote.. Postoji nekoliko tipova ekonomskih integracija. efekti stvaranja jednog oblika integracije vremenom se iscrpljuju. 5 .. Knežević B. ali je ugrožena sa trećim zemljama jer postoje razne barijere između grupe integrisanih država i preostalog dela sveta) trgovinu sprečavaju i/ili ograničavaju: carinske tarife. Uz to. pri čemu svaka sledeća uključuje u sebe karakteristike one prethodne. pa tako države posle toga nastoje da uspostave više oblike saradnje.

Primer je zajedničko tržište Evropske Ekonomske Zajednice. pri čemu se poštuju i zemlje koje ne pripadaju grupaciji. Drugim rečima. uklanjanjem prepreka međusobnoj trgovini do koga dolazi stvaranjem carinske unije. Međutim. niže carine se. Na primer. pored slobodnog kretanja robe. omogućeno i slobodno kretanje faktora proizvodnje – kapitala i rada. carinska unija = zona slobodne trgovine + zajednička carinska tarifa. širi se tržište za različite proizvode i usluge. U ovom slučaju je. Sistem zone slobodne trgovine ne podržava uvoz iz zemalja članica sa najnižim carinama. Sporazum o preferencijalnoj trgovini . ne primenjuju na celokupan uvoz. koji se u suštini svodi na pretovar robe u ostale zemlje koje se nalaze u toj grupaciji. Zajedničko tržište.1. 6 . po pravilu. U ovom slučaju su sve carine na međusobnu razmenu ukinute. Carinska unija je trgovinski sporazum kojim grupa zemalja uvodi zajedničku carinsku tarifu u odnosu na uvoz iz trećih zemalja. javlja se nastojanje proizvođača da svoje kompletno poslovanje. Zona slobodne trgovine se formira u situaciji kada dve ili više zemalja pristanu na ukidanje internih barijera za obavljanje trgovine. Vremenom. Svaka država očekuje da će koristi od povećanog obima međusobne razmene biti bar izjednačene sa gubicima sa kojima se suočavaju pojedini domaći proizvođači usled ukidanja uvozne zaštite. 4. Javlja se potreba za povećanim investiranjem. a ne samo prodaju. Naime. 3.Države koje su zaključile ovakav sporazum primenjuju na međusobnu razmenu niže carinske stope u odnosu na carinske stope koje se primenjuju na uvoz iz zemalja izvan sporazuma. svaka zemlja zadržava sopstveni carinski režim. što stvara pritisak da se ukinu prepreke koje sprečavaju njihovo slobodno kretanje. godine uspostavile sistem uzajamnih preferencijalnih carina. U odnosu na uvoz iz trećih zemalja. a i angažovanjem radne snage. 2. prošire i na ostale zemlje članice. Zemlje koje potpišu sporazum o zoni slobodne trgovine održavaju politiku nezavisne trgovine među zemljama potpisnicama. već samo na onu robu koja zadovoljava pravila o preferencijalnom poreklu. Velika Britanija i zemlje Komonvelta su posle 1919. pri čemu se između njih odvija slobodna trgovina.

S.. Green: Global Marketing. zajednička centralna banka. poreze itd. Ilustracija 2 Oblici i specifičnosti međunarodnih ekonomskih integracija6 Stepen integracije Eliminacija Sistem Eliminacija Harmonizacija i carina i kvota zajedničkih restriktivnih mera unifikacija između zemalja tarifa i kvota na kretanje ekonomsko-socijalne članica faktora i politike i institucija 6 Poređenje oblika ekonomskih integracija. Prentice Hall. obuku. i vlada sa nadnacionalnim ovlašćenjima koja sprovodi ekonomsku politiku. Keegan.): 7 .. poreskoj harmonizaciji itd. Sprovođenjem jedinstvene ekonomske politike vlade zemalja članica dosta intenzivno sarađuju. a time se stvara prostor i za kreiranje političke unije. uključujući i odbrambenu i bezbednosnu politiku. a. dok kod potpune unije postoji zajednički novac. Impuls za stvaranjem ekonomske unije se javlja iz sledećeg razloga. Politička unija. konačno. kamatne stope. Kada je u okviru zajedničkog tržišta omogućeno slobodno kretanje radne snage i kapitala. prirodno se javlja potreba za koordinisanjem politika vezanih za obrazovanje. To je zajedničko tržište gde se države članice dogovaraju i harmonizuju svoje ekonomske politike ili čak sprovode jedinstvenu ekonomsku politiku. Ekonomska unija. što vodi usklađivanju ekonomske politike i u mnogim drugim oblastima. To vremenom vodi saradnji i u mnogim drugim oblastima. Zbog toga se obično pravi razlika između delimične i potpune ekonomske unije (koja se još naziva i ekonomska i monetarna unija). J.5. M. stabilnost cena. penzije. socijalnu zaštitu. 2000. 6. i kreiranju jedinstvene ekonomske politike. Kod delimične unije članice se dogovaraju recimo o politici kamatne stope. prema Kiganu i Grinu (W. Primer za ekonomsku uniju jeste Evropska unija. deviznih kurseva.

nineth edition. ili Zajedničko evropsko tržište koje su 1957.2. Belgija. Carinska unija ne dozvoljava postojanje carinskih ili drugih barijera trgovini između zemalja članica (isto kao teorija slobodne trgovine). Evropska unija.7 Razlika između slobodne trgovinske zone i carinske unije je u tome što unutar slobodne trgovinske zone ne postoji određena zajednička spoljna carinska tarifa. Najpoznatiji primer predstavlja Evropska Unija (EU).proizvodnje Zona slobodne trgovine Carinska unija Zajedničko tržište Ekonomska unija Da Da Da Da Ne Da Da Da Ne Ne Da Da Ne Ne Ne Da 1. Francuska. Sons inc. 2007. ili carinska unija.. npr. što znači da države zadržavaju svoje carine prema trećim državama. Italija. Ројаm carinske unije Carinska unija predstavlja oblik ujedinjenja dva ili više samostalnih nacionalnih carinskih područja u područje sa jedinstvenom carinskom tarifom. John Wiley and. koja se pokazala značajnom prilikom Bizmarkovog ujedinjenja Nemačke 1870. Ilustracija 3 Carinske unije danas 7 Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS. osnovao jedan broj nezavisnih nemačkih država. a povrh toga vrši usklađivanje (harmonizaciju) trgovinskih politika (kao što je određivanje zajedničkih carinskih stopa) prema ostalom delu sveta. koju je 1834. Holandija i Luksemburg. Drugi primer predstavlja Zollverein. 8 . formirali Zapadna Nemačka.

II OPTIMALNA CARINA 9 .

Optimalna carina je ona carinska stopa koja maksimizira neto korist koja je rezultat razlike između poboljšanja odnosa razmene zemlje i negativnog efekta do koga dolazi usled smanjenja obima trgovine. Vučković V. CID Ekonomski fakultet. 10 . ova druga će verovatno pribeći odmazdi pa će na kraju sve zemlje biti na gubitku. To je stopa carinskog opterećenja koja maksimira neto dobitak koji je posledica poboljšanja uslova razmene zemlje u odnosu na negativne učinke koji su posledica smanjenja volumena trgovine. 2007. Međutim. «Medunarodna ekonomija». polazeći od pozicije koju zemlja ima u stanju slobodne trgovine. Optimalna carina je ona koja maksimizira neto korist koja predstavlja razliku između poboljšanja odnosa razmene zemlje i negativnog efekta usled smanjenja obima trgovine. ali pošto se dobici zemlje ostvaruju na račun druge zemlje. ova druga zemlja će verovatno uzvratiti istom merom pa su na kraju obe zemlje obično na gubitku.. Naime.Postoji način da velika zemlja poveća blagostanje u odnosu na stanje u slobodnoj trgovini namećući takozvanu optimalnu carinu. da bi posle opadalo nakon 8 Pelević B.8 Ilustracija 4 Grafički prikaz optimalne carine W Optimalna carina Prohibitivna carina (uvoz=0) t (%) Drugim rečima. pošto zemlja stiče korist na račun druge zemlje.. Beograd. smanjujući obim trgovine ali poboljšavajući njene odnose razmene. njena kriva relativne ponude rotira ka osi koja meri količinu uvoznog proizvoda za iznos carine. njeno blagostanje se povećava sve to maksimuma (optimalna carina). kada velika zemlja nametne uvoznu carinu.

dobici od nametanja carine su manji od gubitaka trgovinskog partnera. zatim koordinacije ekonomskih politika. a pogoršati odnose razmene strane države. odnosima razmene zemlje koja nameće carinu. sve zemlje obično završavaju sa gubitkom svih. John Wiley and. blagostanje trgovinskog partnera svakako se smanjuje. ili recipročni. Na kraju je zemlja gurnuta nazad u tačku autarkije jer je carina prohibitivna. odnosi razmene njenog trgovinskog partnera se pogoršavaju. 2007. Prvi deo je proizvodni 9 Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS. Poboljšavanje odnosa razmene je korisno za domaću državu. Korisni efekat na domaću državu nije očigledan na prvi pogled.. Suočena i sa manjim obimom trgovine i pogoršavanjem odnosa razmene. nineth edition. 11 . III EFEKTI CARINSKE UNIJE Integracije vode do povezivanja tržišta specijalizacije i podele rada. teorijski. to ne može imati veliki uticaj na odnose razmene i optimalna carina treba da se kreće oko nule. Upravo u tom smislu kažemo da slobodna trgovina maksimizira blagostanje sveta kao celine. Odnosi razmene će biti povoljniji (koristi veće od štete) sve dok carine nisu visoke. Primetimo da čak i kada trgovinski partner ne pribegava odmazdi kada jedna zemlja nameće optimalnu carinu. odnosno ako se kreću oko optimalne carine kojom se maksimizuju neto dobici. šteta. sa poboljšavanjem odnosa razmene zemlje koja nameće carinu. odmazda trgovinskog partnera svakako će još više smanjiti obim trgovine.što je porast carinske stope prošao svoj optimum. ili većeg dela dobitaka od trgovine. Efekat kreiranja trgovine sastoji se iz dva dela. Sons inc. Dok će putem poboljšanja odnosa razmene povratiti većinu svojih gubitaka. pošto su inverzni. ali carine izazivaju i promenu odnosa proizvodnje i potrošnje unutar nje. Ukoliko se proces nastavi. pa je svet u celini na gubitku u poređenju sa stanjem slobodne trgovine. Kao rezultat toga trgovinski partner će najverovatnije pribeći odmazdi i sam će nametnuti optimalnu carinu. Carine se u ostatku sveta doživljavaju kao gubitak. Ako domaća država uvede carine ona će poboljšati svoje. prva zemlja može da pribegne odmazdi na odmazdu. Sa svoje strane. Za male države. 9 Međutim.

2005. 2007. John Wiley and. Carinska unija koja stvara trgovinu takođe povećava i blagostanje zemalja koje nisu njene članice jer se jedan deo porasta njenog realnog dohotka (usled veće specijalizacije proizvodnje) preliva u ostali deo sveta preko njenog povećanog uvoza. nineth edition. a drugi je gubitak potrošačkog viška koji iz toga proizilazi.empirijska evidencija u korist integrisanja u EU. Ekonomske teme. 12 .10 Ilustracija 5 Efekti integracije Statički efekti formiranja carinske unije na parcijalnu ravnotežu mere se preko stvaranja trgovine i preko preusmeravanja trgovine. a drugi je efekat potrošnje koji se sastoji iz dobitaka u potrošačkom višku koji je proistekao iz potrošnje jeftinije robe. Prvi je supstitucioni efekat višeg cenovnog određenja robe unutar unije. takođe iz dva dela. Sons inc. 11 Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS. Stvaranje trgovine nastupa kada se neka domaća proizvodnja u zemlji koja je član carinske unije zamenjuje uvozom proizvoda sa nižim troškovima iz druge zemlje članice..efekat koji se sastoji iz zamene jeftinije inostrane robe za domaću robu unutar područja unije. Trgovinsko preusmeravanje je sastavljeno. Uticaj integracije i liberalizacije na privredni rast . Dobici i gubici mogu biti ilustrovani na primeru dve partnerske zemlje unutar unije. to dovodi do porasta blagostanja zemalja članica jer dovodi do veće specijalizacije koja je zasnovana na komparativnim prednostima. 43(1):149-157. Uz pretpostavku da su svi ekonomski resursi u potpunosti uposleni pre i posle formiranja carinske unije. 11 10 Obradović S. za robu izvan unije.

ulaganje i mobinost faktora ako grupa nije zatvorena. trgovina je liberalizovana među državama članicama. ali je takođe ugrožena sa trećim zemljama. kvote. Nove inicijative za integraciju zasnivaju se na različitim osnovama: gotovo sve države rešile su da prihvate i primene tržišno zasnovane reforme i ekonomsku politiku. dopuni i olakša multilateralnu trgovinu: ako su ulaganja i trgovina unutar grupe slobodna ako se zajedničke spoljne barijere trgovini ne povećavaju u odnosu na situaciju pre integracije ako grupa smanjuje svoje spoljne barijere na trgovinu. mogućnost rasta ovi sporazumi mogu se upotrebiti kao pregovaračko sredstvo efekti odnosa razmene i dobici za izvoznike. i ako se širi ako unutrašnja pravila su jasna ako postoji efektivan i pouzdan način za rešavanje sporova.Međunarodna ekonomska integracija unapređuje i ograničava trgovinu. Integracija može da pomogne. Države se integrišu iz sledećih razloga: integrišu se da bi obezbedile pristup tržištima država partnera da bi osigurale i učvrstile reforme upravljenje na domaće tržište trgovinske barijere mogu da se prilagode u skladu sa preferencijama uključenih država poverenje među državama učesnicama veća konkurentnost. Naime. necarinske barijere i prepreke mobilnosti faktora. bar delom ove poremećaje. međunarodna ekonomska integracija uklanja. i pozdravile strana ulaganja integrisana međunarodna proizvodnja koju su stvorile i proširile TNK uzastopne runde trgovinskih pregovora GATT-a i STO gotovo su uklonile carinske tarife i kvote Trgovinu sprečavaju carinske tarife. 13 . Diskriminacija u trgovini nije prošla.

eliminacija trgovinskih barijera između članica unije predstavlja pomak ka slobodnijoj trgovini. početka u radu Vinera14. 1953 14 J. verovalo se. Zbog toga je. 1953 15 J. Ovaj donekle iznenađujući zaključak imao je veliki značaj ne samo u polju međunarodne ekonomike (u kome je nastao). Viner13 je pokazao da formiranje carinske unije može da poveća ili da smanji blagostanje zemalja članica i ostatka sveta. The Customs Union. Ovo 12 13 J. Lancaster. U meri u kojoj carinska unija ne povećava barijere trgovini prema ostatku sveta. Teorija carinskih unija predstavlja samo jedan primer iz oblasti međunarodne ekonomike ovog opšteg principa. donekle nejasnog. 1955.Slobodna trgovina vodi do najefikasnije upotrebe svetskih resursa koja maksimizira svetski autput i blagostanje.1. The Carnegie Endowment Peace.G. a uopštili su je 1956. Meade. Od njenog. 14 . Prema tome. Review of Economic Studies. 16 R. formiranje carinske unije i otklanjanje carinskih barijera samo između njenih članica neće nužno dovesti do pozicije drugog najboljeg rešenja (što se vidi po činjenici da blagostanje može porasti ili opasti). već i za proučavanje ekonomike u celini. 1953 J. pre Vinerovog rada12 o carinskim unijama iz 1950. Ovo je jedan primer teorije drugog najboljeg rešenja koja tvrdi da ukoliko ne mogu da budu ispunjeni svi uslovi koji su neophodni za maksimiziranje blagostanja ili za dostizanje Paretovog optimuma. Efekti carinske unije koja stvara trgovinu Do stvaranja trgovine dolazi kada se neka domaća proizvodnja u zemlji koja je član carinske unije zamenjuje uvozom proizvoda sa nižim troškovima iz druge zemlje članice. ona na isti način povećava. zavisno od okolnosti u kojima do carinske unije dolazi. The Customs Union. onda pokušaji da se ispuni najveći broj preostalih uslova ne dovode nužno do pozicije drugog najboljeg rešenja. K.pp. The Carnegie Endowment Peace. "The General Theory of the Second Best".33-49. 3. Međutim. The Theory of Customs Union (Amsterdam: North-Holland. blagostanje članica unije i zemalja koje nisu njene članice. bilo široko rasprostranjeno verovanje da će svaki pomak ka slobodnijoj trgovini takođe povećati i blagostanje. October 1956. The Customs Union. Viner. Lipsey. Lipsej (Lipsey) i Lankaster (Lancaster)16. Viner. Kao takva. teoriju drugog najboljeg rešenja konačno je u potpunosti razvio Mid (Mead)15 1955. The Carnegie Endowment Peace. Viner.

Može se očekivati da blagostanje zemalja koje nisu članice opadne jer njihovi ekonomski resursi mogu biti upotrebljeni jedino na manje efikasan način od načina na koji su bili upotrebljeni pre nego što je od njih preusmerena trgovina. The Customs Union. Mid (Meade)18 je 1955. Prema tome. "The Gains from Freer Trade with Europe: An Estimate". Efekti carinske unija koja preusmerava trgovinu Do preusmeravanja trgovine dolazi kada je uvoz sa nižim troškovima koji dolazi izvan carinske unije zamenjen uvozom sa višim troškovima iz zemlje članice carinske unije. proširio teoriju carinske unije i bio je prvi koji je razmatrao efekat carinske unije na potrošnju..G.dovodi do veće specijalizacije i povećava blagostanje zemalja članica. bio pionir u razvoju teorije carinske unije. 1955. The Carnegie Endowment Peace. koji je 1950. Sons inc. John Wiley and. Viner. dok carinska unija koja stvara trgovinu vodi jedino stvaranju trgovine i jednoznačno povećava blagostanje kako zemalja članica tako i onih koje to nisu. Carinska unija koja stvara trgovinu takođe povećava i blagostanje zemalja koje nisu njene članice jer se jedan deo porasta njenog realnog dohotka preliva u ostali deo sveta preko njenog povećanog uvoza. nineth edition. Meade. 1953 J. Prema tome. 2007. 247-255. Samo preusmeravanje trgovine smanjuje blagostanje jer pomera proizvodnju od efikasnijih proizvođača koji se nalaze izvan carinske unije ka manje efikasnim proizvođačima unutar unije. carinska unija koja preusmerava trgovinu vodi i do stvaranja trgovine i do njenog 17 18 J. 15 . Johnson.2. preusmeravanje trgovine pogoršava međunarodnu alokaciju resursa i udaljava proizvodnju od komparativnih prednosti. Viner17. 20 Carinska unija koja preusmerava trgovinu ima za posledicu i stvaranje trgovine i preusmeravanje trgovine pa zato može dovesti do porasta ili do pada blagostanja članica unije. The Theory of Customs Union (Amsterdam: North-Holland. pp. Manchester School of Economics and Social Studies. bio je koncentrisan na proizvodni efekat kreiranja trgovine i ignorisao je komponentu potrošnje. September 1958. zavisno od snage ove dve suprotstavljene sile. Džonson (Johnson)19 je na kraju dodao dva trougla da bi dobio ukupan dobitak na blagostanju usled carinske unije. 3. 20 Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS. Do ovoga dolazi usled preferencijalnog tretmana trgovine koji se daje zemljama članicama. 19 H.

Tada postoji veća mogućnost za specijalizaciju u proizvodnji i za stvaranje trgovine unutar carinske unije. 4. Tada transportni troškovi predstavljaju manju barijeru kreiranju trgovine između zemalja članica. Što je veća trgovina pre stvaranja carinske unije između potencijalnih članica unije. pa može povećati ili smanjiti blagostanje zemalja članica (i dovodi do smanjenja blagostanja ostatka sveta). a ne industrijska zemlja i zemlja u kojoj dominira (komplementarna) poljoprivredna proizvodnja. u 16 . Tada postoji velika verovatnoća da će formiranje carinske unije stvoriti trgovinu između članica unije. Ovo znači da će formiranje carinske unije koje dovodi do skupog preusmeravanja trgovine biti manje verovatno. Jedan se odnosi na administrativne uštede usled uklanjanja carinskih činovnika.. Što su privrede zemalja članica više konkurentne. Što su niže carinske barijere unije u trgovini sa ostalim delom sveta. prema tome. veća je i verovatnoća da će proizvođači sa niskim troškovima biti unutar granica unije.3. i da neće dovesti do preusmeravanja trgovine od zemalja koje nisu članice ka članicama unije. 2. 6. 3. a manje komplementarne. 5. Uslovi za koje je verovatnije da će dovesti do porasta blagostanja Carinska unija će verovatnije dovesti do stvaranja trgovine i porasta blagostanja pod sledećim uslovima: 1. Što su članice carinske unije geografski bliže. Što je veći broj zemalja koje formiraju carinsku uniju i što je njihova veličina veća. Što su veće trgovinske barijere pre stvaranja unije između zemalja članica.preusmeravanja. Ovo dovodi do većih mogućnosti značajnih dobitaka na blagostanju usled formiranja carinske unije. pograničnih patrola itd. 3. Pod ovim okolnostima. Postoje ostali statički efekti na blagostanje usled formiranja carinskih unija. verovatnije je da će carinska unija povećati blagostanje ako je formiraju dve konkurentske industrijske zemlje.

Ovo može biti prikazano grafičkim putem pomeranja krive relativne ponude carinske unije ka unutra. kao što su tajni dogovori i sporazumi o podeli tržišta. pošto se jedan deo porasta realnog dohotka preliva van carinske unije u vidu veće tražnje za uvozom iz ostalog dela sveta. u odsustvu carinske unije. naravno. na primer. za carinsku uniju koja stvara trgovinu verovatno važi suprotno. Upravo to pokušavala je da uradi Evropska Unija. tako i o onim koje je preusmeravaju. biti pažljivi (putem usvajanja i primene antimonopolskog zakonodavstva) da takva oligopolistička praksa. John Wiley and. Međutim.trgovini između zemalja članica. carinske unije koje preusmeravaju trgovinu. 2007. svaka carinska unija. 17 .21 Najveća dinamička korist koju donosi formiranje carinske unije jeste povećana konkurencija koja će verovano uslediti. Nema nikakve sumnje da je ovo slučaj. mora se istaći da čak i male zemlje koje nisu članice nijedne carinske unije mogu da prevaziđu malu veličinu svog unutrašnjeg tržišta i postignu značajnu ekonomiju obima putem izvoza u ostali deo sveta. Da li će se za neku pojedinačnu članicu odnosi razmene poboljšati. pogoršati ili će ostati nepromenjeni zavisi od konkretnih okolnosti. Svi ovi napori dovešće do smanjenja troškova proizvodnje. nineth edition. ili oni moraju da se spoje sa drugim proizvođačima ili da odu iz datog posla. smanjujući tražnju za uvozom iz ostatka sveta ili smanjenjem izvoza van carinske unije. Drugim rečima. Ova korist postoji i kada je reč kako o carinskim unijama koje stvaraju trgovinu. a na dobrobit potrošača. Narasli nivo konkurencije verovatno će takođe podstaći razvoj i korišćenje novih tehnologija. Međutim. proizvođači (posebno oni na monopolističkim i oligopolističkim tržištima) verovatno polako i samozadovoljno rastu zaklonjeni iza trgovinskih barijera. Ali kada je carinska unija formirana i kada su trgovinske barijere uklonjene između zemalja članica. proizvodnja u svakoj zemlji mora postati efikasnija da bi se suočila sa konkurencijom drugih proizvođača unutar unije. relativno malim zemljama kao što su Belgija i Holandija još pre formiranja EU bili po veličini uporedivi sa pogonima u SAD i da su stoga imali značajnu 21 Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS. Druga moguća korist od formiranja carinske unije je ekonomija obima koja će verovatno uslediti posle formiranja proširenog tržišta. ne budu zamenjeni sličnom praksom širokih saveza posle formiranja carinske unije. verovatno ima veću pregovaračku moć nego što imaju svi njeni članovi zasebno. učestvovanjem u svojstvu jednog tela u međunarodnim pregovorima o trgovini. Drugo. verovatno dovode do poboljšanja zajedničkih odnosa razmene carinske unije. Na kraju. Na primer.. Sons inc. koji su ranije dovodili do ograničenja konkurencije u nacionalnim okvirima. utvrđeno je da su pogoni u mnogim najvećim industrijama u takvim. sa EU. Kod carinskih unija moramo.

ekonomiju obima proizvodeći za domaće tržište i za izvoz. U zoni slobodne trgovine (na primer. Učinak potrošnje pripisan u smanjenju cijena – uzrokuje povećanje potrošnje i uvoza skretanje trgovine – gubitak dela tržišta trecih zemalja u korist uvoza zemalja partnera. Sons inc. ZAKLJUČAK Ekonomska integracija odnosi se na politiku trgovine koja na diskriminatoran način smanjuje ili uklanja barijere trgovini samo za zemlje između kojih se integracija sprovodi. bila je postignuta značajna ekonomija posle formiranja EU time što se smanjio opseg diferenciranih proizvoda koji se proizvode u svakom pogonu i putem povećanja “proizvodnog prometa” pogona. efekti carinske unije su: stvaranje trgovine – zamena manje efikasnih nacionalnih proizvođača uvozom iz zemalja partnera uz niže troškove.22 Da zaključimo. U preferencijalnim trgovinskim sporazumima (kakav je Preferencijalna šema Britanskog Komonvelta) trgovinske barijere se smanjuju samo za zemlje članice. John Wiley and. nineth edition. 2007.. 22 Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS. 18 . Još jednu moguću korist predstavlja podstrek za investicije da bi se iskoristila prednost proširenog tržišta i da bi se suočilo sa naraslom konkurencijom. Ipak. EFTA i NAFTA) uklonjene su barijere trgovini između zemalja članica.

smanjujući obim trgovine ali poboljšavajući njene odnose razmene. Zajedničko tržište (EU posle 1993. Samo preusmeravanje trgovine smanjuje blagostanje jer udaljava proizvodnju od komparativnih prednosti. Carinska unija koja preusmerava trgovinu ima za posledicu i stvaranje trgovine i preusmeravanje trgovine i može dovesti do porasta ili do pada blagostanja. Uslovi pod kojima će formiranje carinskih unija najverovatnije voditi do stvaranja trgovine i do povećanja 19 .ali svaka zemlja zadržava sopstvene barijere trgovini sa zemljama koje nisu članice. Teorija carinskih unija predstavlja specijalan slučaj teorije drugog najboljeg rešenja. njena kriva relativne ponude rotira ka osi koja meri količinu uvoznog proizvoda za iznos carine. Do preusmeravanja trgovine dolazi kada je uvoz sa nižim troškovima koji dolazi izvan carinske unije zamenjen uvozom sa višim troškovima iz zemlje članice carinske unije. Beneluks) ili čak objedinjavanje (na primer. Naime. EU) ide dalje primenjujući zajedničku trgovinsku politiku prema spoljnom svetu. Carinska unija (na primer. SAD) monetarne i fiskalne politike svojih članova. Optimalna carina je ona koja maksimizira neto korist koja predstavlja razliku između poboljšanja odnosa razmene zemlje i negativnog efekta usled smanjenja obima trgovine. Međutim. zavisno od snage ove dve suprotstavljene sile. onda pokušaji da se ispuni najveći broj preostalih uslova ne dovode nužno do pozicije drugog najboljeg rešenja. i Merkosur u budućnosti) ide još dalje dozvoljavajući slobodno kretanje rada i kapitala između zemalja članica. kada velika zemlja nametne uvoznu carinu. ova druga će verovatno pribeći odmazdi pa će na kraju sve zemlje biti na gubitku. Ona tvrdi da ukoliko ne mogu da budu ispunjeni svi uslovi koji su neophodni za maksimiziranje blagostanja ili za dostizanje Paretovog optimuma. Statički efekti carinske unije na parcijalnu ravnotežu mere se u izrazima stvaranja trgovine i preusmeravanja trgovine. Ovo dovodi do veće specijalizacije i povećava blagostanje zemalja članica. Do stvaranja trgovine dolazi kada se neka domaća proizvodnja u zemlji koja je član carinske unije zamenjuje uvozom proizvoda sa nižim troškovima iz druge zemlje članice. Carinska unija koja stvara trgovinu takođe povećava i blagostanje zemalja koje nisu njene članice jer se jedan deo porasta njenog realnog dohotka preliva u ostali deo sveta preko njenog povećanog uvoza. pošto zemlja stiče korist na račun druge zemlje. Ekonomska unija vrši harmonizaciju (na primer.

necarinske barijere i prepreke mobilnosti faktora.. Učinak potrošnje pripisan u smanjenju cijena – uzrokuje povećanje potrošnje i uvoza skretanje trgovine – gubitak dela tržišta trecih zemalja u korist uvoza zemalja partnera. 2. Sons inc.blagostanja teorijski su dobro poznati.. Carić. Ostali statički efekti carinskih unija su administrativne uštede i veća pregovaračka snaga. LITERATURA 1. 2007.. Da zaključimo. Međunarodno poslovanje“. John Wiley and. S.. efekti carinske unije su: stvaranje trgovine – zamena manje efikasnih nacionalnih proizvođača uvozom iz zemalja partnera uz niže troškove. bar delom ove poremećaje. kvote. M. Trgovinu sprečavaju carinske tarife. Bjelić P. Acin Sigulinski S. međunarodna ekonomska integracija uklanja. 20 . Vitez. Osim statičkih efekata na blagostanje. 3. 4. Privredna akademija. „Privredno pravo“. 2006. Pigmalion. i Veselinović J. 2008. Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS. Međutim. podsticaja za investicije u boljeg korišćenja ekonomskih resursa. Novi Sad. zemlje koje formiraju carinsku uniju verovatno će imati značajne dinamičke koristi od povećane konkurencije. uticaj carinske unije na odnose razmene pojedinačnih članica je nejasan. ”Međunarodna trgovina” Ekonomski fakultet. ekonomije obima. Beograd. Novi Sad. 2008.. nineth edition.

6. pp. 2000.G. Privredna akademija.. Beograd. 2005. September 1958. 7. Varga S. Univerzitet "Braca Karic". «Medunarodna ekonomija». Viner. “Ekonomika međunarodnog poslovanja”.G.. 1953.. Lancaster. 2004.. „Pravni položaj privrednih subjekata“. 13. 2007. Subotica.. Prentice Hall. J. 14. 2005. “Pravo spoljne trgovine”. 12. Kostadinovic S..) 8. 11. Srdić M. S. Vučković V. The Carnegie Endowment Peace. K. October 1956. 9. Ekonomske teme. Review of Economic Studies.33-49. 43(1):149-157. Beograd. Obradović S. Beogradska poslovna škola . 16. Kiganu i Grinu (W. „Međunarodno privredno pravo“. "The General Theory of the Second Best".. Green: Global Marketing. 2005. R... „Osnove privrednog prava“. Pelević B. Beograd. 21 .empirijska evidencija u korist integrisanja u EU. 247-255. 10. Manchester School of Economics and Social Studies. Novi Sad 2006. Knežević B. M. Uticaj integracije i liberalizacije na privredni rast .. Kotlica S. Lipsey. The Customs Union. Johnson. Keegan. „Carisnko posovanje“. Kostadinovic D.. Todorović T. CID Ekonomski fakultet. "The Gains from Freer Trade with Europe: An Estimate". Beograd. J. Novi Sad 2006 15. 2006.. H. Jovanović V. Samostalni nedržavni univerzitet u Novom Sadu.5.pp.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->