You are on page 1of 16

UPRAVLJAKORAUNOVODSTVO(Ikolokvijum) 1. Definiitekorporativnoupravljanje. Korporativnoupravljanjejeskupodnosaizmeumenadmenta,uprave,akcinaraiostalih interesnih grupa.

Predstavlja struktruru u okviru koje se postavljaju ciljevi preduzea i odreuju sredstva za ostvarivanje tih ciljeva, te za praenje uspenosti njegovog poslovanja.Korporativnoupravljanjejesistemkojimsepreduzeeusmeravaikontroliei proces pomoi kog vlasnici i kreditori organizacije sprovode kontrolu i zahtevaju odgovornostzaresursekojesupoveriliorganizaciji. 2. Kakoseostvarujeprocesupravljanjapreduzeem? Procesupravljanjaostvarujesesukcesivnimdonoenjemposlovnihodlukaikontrolomnad sprovoenjemodluka. Procesupravljanjesemoeraslanitinaetiriosnovneceline: planiranje utvrivanje ciljeva preduzea i rezultata pomou kojih se mogu ostvariti predvieniciljevi, odluivanjedeoupravljanjakojijeorjentisannakrairokipomoukojegseprecizno utvrujupoeljnirezultati, rukovoenjeputemkojegseobezbeujeefikasnostsprovoenjaodlukai kontrolanadostvarivanjempredvienihrezultataiciljeva. 3. Kojijenajveiproblemvezanzadelegiranjeovlaenja? Najvei problem je kako ouvati disciplinu i efikasnost, a za poslenima dopustiti da se izraze,pokausamostalnost,inicijativu,kreativnostieljuzauzdizanjemorganizacije. 4. Kakosemoedefinisatiinformacija? Informacija predstavlja obraene podatke prikazane u takvom obliku da su pogodni za primaocaidaimajuznaajnuvrednostuitekuimaktivnostimaiodlukama. 5. tapodrazumevatepodsistemominternihkontrolapreduzea? Sisteminternihkontrolapredstavljaskupnaela,metodaipostupakainternihproverakoje je usvojio vrhovni menadment preduzea i koje mu pomau u ostvarivanju odreenih ili usvojenihciljeva,odnosnouostvarenjumisijepreduzea. Sisteminternihkontrolanajeesadri: raunovodstvenekontrole, administrativnekontrolei internureviziju. 6. Izkojihdelovasesastojitradicionalnastruktruraraunovodstva? Sastoji se iz raunovodstveno planiranje, knjigovodstvo, raunovodstvena kontrola, raunovodstvenaanalizairaunovodstvenoinformisanje. 7. Kojisuciljevifinansijskogizvetavanja? Ciljevifinansijskogizvetavanjasu: finansijsko izvetavanje mora da obezbedi upotrebljive informacije sadanjim i potencijalniminvestitorima,kreditorimaiostalimkorisnicimazadonoenjeracionalnih odlukaoivestiranju,kreditiranjuidrugimpoduhvatima.

finanijsko izvetavanje mora da prui informacije koje e pomoi korisnicima finansijskihizvetajauprocenjivanjuiznosa,vremenaiotklanjanjaneizvesnostibuduih novanihtokova finansijskoizvetavanjemoradapruiinformacijeoekonomskimresursimapreduzea, funkcijitihresursa,uincimatransakcijaidogaajakojiutiunapromenutihresursa, potrebamazadodatnimresursimaisl. 8. tajeciljeksternerevizijeizvetavanja? Ciljeksternerevizijejedaobezbedidonosiocimaodlukaizvanpreduzeauveravanjadasu finansijskiizvetajipreduzeapouzdani. 9. Kojejepodrujeradainternerevizije? Podrujaradainternerevizijesu: oceneraunovodstvenihizvetaja, ocenefunkcionisanjasistemainternekontrole, ueeuproceniposlovnihrizika, proveraioceneefikasnosti,efektivnostiiekonominostiposlovnogprocesa(operativna revizija). 10. Definiiteinternureviziju. Internarevizijajejednanezavisna,objektivnapotvrdaikonsultativnaaktivnost,dizajnirana da da vrednost i pobolja operacije unutar organizacije. Ona pomae organizaciji u ostvarivanjusvojihciljevatimetouvodijedansistematski,disciplinovanipristupprocenii poboljanjuefektivnostiupravljanjarizikom,kontrolomiprocesomrukovoenja. 11. Kojisuelementitradicionalnestruktrureraunovodstva? Istokao6. 12. tajeraunovodstvo? Raunovodstvojenauka,umetnostialatzamerenje,beleenje,interpretacijuipovezivanje rezultataekonomskihaktivnosti,radidonoenjaposlovnihodluka. 13. Nabrojteobelejafinansijskograunovdstva. Unificirano obevezna primena Zakona o raunovodstvu, Meunarodnih raunovodstvenihstandarda,Meunarodnihstandardafinansijskogizvetavanja, Sintetikoprikazujecelinuposlovanja, prikazuje samo istorijske podatke prikazuje i izvetava samo o nastalim poslovnim transakcijama. 14. Objasnitesutinuupravljakograunovodstva. Upravljakoraunovodstvojedeoraunovodstvenogsistemakojiobezbeujeinformacije za interne korisnike. Upravljako raunovodstvo ukljuuje pripremu (objanjenje) i interpretaciju raunovodstvene informacije ija je svrha pomo menaderu. Menaderi koristetuinformacijuuodreivanjuotihciljevapreduzea,uocenjivanjuuspehaodeljenja i pojedinaca, u odluivanju da li uvesti nove proizvodne linije i u donoenju skoro svih tipova menaderskih odluka. Dobar deo upravljakih raunovodstvenih informacija je finansijske prirode, ali i organizovan na takav nain da ukljuuje i inioce i elemente koji utiu i doprinose da se na mestima i po nosiocima trokova planira i ostvaruje troenje materijala i energije utvrivanjem standarda i normativa tih trokova. Ipak, upravljaka raunovodstvena informacija esto ukljuuje ocene nefinansijskih faktora, kao to su:

politikarazmatranja,moguiefektirazliitihakcijanaokolinu,kompanijinimidujavnosti, znanjeiefikasnostradnika. 15. Nabrojteosnovnefinansijskeizvetajeiukaitenaciljevefinansijskogizvetavanja. Osnovnihfinansijskiizvetajisu: bilansstanja, bilansuspeha izvetajopromenamanakapitalu izvetajonovanimtokovima. Cilj finansijskog izvetavanja je informisanje zainteresovanih korisnika o finansijskom poloaju preduzea i o uspenosti poslovanja. Pruanje informacija za korisnike podrazumeva predoavanje svih relevantnih i ujedno pouzdanih informacija u obliku i sadrajuprepoznatljivihirazumljivihosobamakojimasunamenjene. 16. Objasnitemeusobnuzavisnostraunovodstva,revizijeianalizefinansijskihizvetaja. Za upravljanje su potrebne informacije. Najznaajniji deo tih informacija procesira se u raunovodstvu i zapisan je u finansijskim izvetajima. Revizija obezbeije pouzdanost finansijskihizvetaja.Analizomfinansijskihizvetajaiteinformacijepretvarajuseusaetui prihvatljivuformuzadonosioceodluka. 17. Kojesuosnovneraunovodstvenekategorijeobuhvaeneubilansustanja? PremaMeunarodnimstandardimafinansijskogizvetavanja,elementikojisuudirektnom odnosusmerenjemfinansijskogpoloajasu: imovina(sredstvo)resurskojijepodkontrolompreduzea,akojijenastaoizprolih dogaajaiodkojegseoekujubudueekonomskekoristi, obaveze postojei dugovi preduzea, proizali iz prolih dogaaja, za ije se podmirenjeoekujesmanjenjeresursakojidonoseekonomskekoristi, kapiralostatakimovinepreduzeanakonodbitkasvihnjegovihobaveza. 18. Definiitepojamimovine. Imovina predstavlja ekonomske resurse kojima se preduzee koristi u ostvarivanju svoje delatnosti. Imovina je resurs koji ej pod kontrolom preduzea, a koji je nastao iz prolih dogaajaiodkojegseoekujubudueekonomskekoristi.Resursimogubitirazliiti(novac, oprema, graevinski objekti, zalihe robe, zalihe materijala...). U bilansu stanja se ne prikazuju ba svi resursi, nego samo oni koji su u skladu s raunovodstvenim propisima zadovoljavajusledeeuslove: resursjeuvlasnitvupreduzea, imamerljivuvrednost, odresursasemoeoekivatibuduaekonomskakorist. 19. Objasnitepojamistrukturukratkotrajneimovine. Kratkotrajuimovinuinionajdeoukupneimovinezakojiseoekujedaesepretvoritiu novani oblik u vremenu kraem od jedne godine. Strukturu kratokorne imovine ine novac,finansijskiplasmaninarokkraiodjednegodine,potraivanjazakojaseoekujeda e biti naplaena u roku kraem od jedne godine i zalihe, koje predstavljaju materijalni oblik tekue imovina i za koje se takoe veruje da se mogu pretvoriti u novani oblik u vremenukraemodjednegodine.

20. tasupotraivanjaipoemuserazlikujuodfinansijskeimovine? Potraivanja predstavljajuimovinuu oblikupravainalazese uprelaznom oblikuizmeu stvari (materijalne imovine) i novca, zavisnosti od porekla potraivanja (roba, usluge ili novac).Mogubitikratkotrajna,atosuonazakojaseverujedaebitinaplaenauperiodu kraem od jedne godine ili dugotrajna ako se govori o potraivanju od kupaca za robu prodatu na kredit dui od jedne godine i na potraivanja od povezanih preduzea. Finansijskaimovinapredstavljakratkoroneilidugoroneplasmanenovca.Kratkoronisu naee davanje kredita drugim preduzeima, te kupovina kratkoronih hartija od vrednosti,adugoronisunajeeudeliilikupovinaakcijaudrugompreduzeu. 21. Nabrojteiobjasnitekojezaliherazmatramoukontekstukratkotrajneimovine. Zalihepredstavljajumaterijalniobliktekueimovina.Kaonaeioblicizalihapojavljujuse zalihe sirovina i materijala, zalihe proizvodnje, nedovrenih proizvoda, zalihe gotovih proizvoda i zalihe trgovake robe. U obrtna sredstav svrstavaju i isplaeni avansi za nabavkusirovina,materijala,robeisl. 22. Objasnitepojamistruktrurudugotrajneimovine. Dugotrajnaimovinajeonajdeoimovinekojisepretvaraunovanioblikuperioduduem odjednegodine.Onasepostepenotroi(amortizuje)izadravasvojpojavniobliktokom itavog korisnog veka upotrebe. U strukturi dugotrajne imovine obino se razlikuju materijalna imovina (prirodna bogatstva, zgrade, oprema, postrojenja, transportna sredstva,pogonskiiposlovniinventar,krupnialat),nematerijalneimovine(osnivakiizdaci, iydacizaistraivanjeirazvoj,patenti,licence,koncesije,zatitniznak,goodwill),finansijska imovina(plasmaninarokduiodjednegodine)idugotrajnapotraivanja(kreditkupcuza prodaturobunaperiodduiodjednegodine). 23. Objasnitepojmoveaktivaipasiva. Bilansstanjajeosnovnifinansijskiizvetajprivrednogdrutvaiunjemuseprikazujustanje imovine, obaveza i kapitala. Zasnovan je na dvostrukom prikazu imovine preduzea, posmatrane sa dva razliita aspekta, jednom gde se pokazuje ta imamo (aktiva) i drugi odakle nam to to imamo (pasiva). U aktivi se prikazuje imovina, a u pasivi izvori te imovine. Aktivu sainjava stalna imovina, obrtna imovina i gubitak ukoliko ga ima, dok pasivusainjavajukapitaliobaveze.Sumeaktiveipasiveuvekmorajubitijednake. 24. Objasniteidefiniitepojamobaveza. Nabavljanjemimovineizodreenihizvoranastajuodreeneobavezepremavlasnicimate imovine.Izvoriimovinemogubitivlasnicipreduzea,aliinekidrugiprivrednisubjekti.Na osnovutogaizvoriseidelena: vlastiteizvore(kapitaliliglavnicu)ina tueizvore(obaveze). Ulaganje koje preduzee treba da vrati, odnosno otplaje, ine tua sredstva odnosno obaveze. 25. Objasnitepojaminabrojtetipinekratkoroneobaveze. Kratkoroneobavezeineobavezekojesemorajuizmiritiukraemroku,popraviluuroku koji je krai od godine dana. To su uglavnom obaveze prema dobavljaima za nabavljeni materijal, robu i sl., obaveze za izvrene usluge, kratorkoni krediti srokom otplate do godinudana,emitovanekratkoronehartijeodvrednostiitd.

26. Objasnitepojaminabrojtetipinedugoroneobaveze. Dugoroneobavezeobuhvatajusveobevezekojedospevajunanaplatuurokuduemod jednegodine.Najeesutoobevezazaprimljenedugoronekrediteodbanakailidrugih finansijskihinstitucijaiobavezepoemitovanimobveznicama. 27. Definiiteiobjasnitepojamkapitalailiglavnice. Razlika izmeu ukupne imovine i ukupnih obaveza ini kapital preduzea, odnosno vlasnikuglavnicu.Tojeonajdeoimovinekojipripadavlasnikukapitalapreduzea.Prema tomakapitaljeonotoostajevlasnikunakonpodmirenjasvihobavezailimojavrednostje jednakasvemutoimam,umanjenozasvetodugujem.Odnosno,kapitaljevrednostkoju vlasnici uloe u preduzee uveana za sve vrednosti koje su stvorene tokom poslovanja kojesutrajnozadraneupreduzeu. 28. Nabrojteiobjasnitetamoeuzrokovatipoveanjekapitala. Kapotal se primarno formira ulaganjem vlasnika pri samom osnivanju preduzea. Vlasnik moe i dodatno ulagati u isto preduzee i u tom sluaju poveava se imovina i kapital preduzea.Kapitalsemoepoveatiidodatnimulaganjemodnivaailidrugihulagaaiako vlasnici odlue da deo ostvarenog dobitka, kao svoj udeo dividende, trajno pretvore u akumulacijuradifinansiranjarazvojaiposlovanjapreduzea. 29. Nabrojteiobjasnitetamoeuzrokovatismanjenjekapitala. Kapitalpreduzeasesmanjujeraspodelomdividendivlasnicimaigubicimauposlovanju. 30. Objasniterazlikeizmeupojmovakapitaliobaveze. Svaimovinakojomnekopreduzeeraspolaeikojukontrolieimasvojeporeklo,odnosno izvore iz kojih je pribavljena. Izvori su pre svega vlasnici, ali i druga preduzea, banke, finansijske institucije, graani i dr. U zavisnosti od uslova ulaganja, izvore finansiranja imovinedelimopremavlasnitvuna: vlastiteizvore(kapitaliliglavnicu)i tueizvore(obaveze). Dakle, kapital je nastao ulaganjem vlasnika i poslovanjem preduzea, a obaveze predstavljajuizvorepotekleoddrugihlica. 31. Objasniteosnovnubilansnu,tj.osnovnuraunovodstvenujednainu. Bilans stanja je dvostruki prikaz imovine preduzea, posmatrane s dva razliita aspekta: jednim se prikazuje ta imamo (pojavni oblik), a drugim odakle nam to to imamo. S obziromdabilansstanjepokazujeimovinupreduzeasadvarazliitaaspektatoupuujei na nunost postojanja vrednostne jednakosti, odnosno bilasne ravnotee izmeu aktive i pasive.Dakle: aktiva=pasiva imovina=obaveze+kapital kapital=imovinaobaveze 32. Kojevrstebilansastanjasesreuupraksi? Upraksisesreu: poetnibilans, zakljunibilans, probnibilans, konsolidovanibilans,

zbirnibilans, deobniifuzionibilans, sanacionibilansi likvidacionibilans. 33. Definiitebilansuspeha. Bilansuspehajefinansijskiizvetajkojiprikazujekolikoprihodairashodajeostavarenou odreenomvremenuikolikajeostvarenadobit(gubitak). 34. Definiiteiobjasnitepojamprihoda. Prihodi predstavljaju poveanje ekonomske koristi tokom obraunsog perioda u obliku prilivailipoveanjasredstavailismanjenjeobaveza,toimazaposledicupveanjekapitala, ali ne ono u vezi s uplatama vlasnika. Najei prihodi vezani su za realizaciju poslovni aktivnosti.Prihodisemogupodelitinaredovne(poslovniifinansijski)ivanredneprihode. 35. Definiiteiobjasnitepojamrashoda. Rashodipredstavljajusmanjenjeekonomskekoristikrozobraunskiperioduoblikuodliva ili smanjenja sredstava, pto ima kao posledicu smanjenje kapitala, ali ne one u vezi s raspodelom kapitala. Rashodi se mogu podeliti na redovne (poslovne i finansijske) i vanrednerashode. 36. Objasnitepovezanostbilansastanjaibilansauspeha. Prihodiirashodikojisebeleeubilansuuspehaprikazujupromenenaimoviniiobavezama u odreenom vremenskom periodu. Te promene vezane su za mogue poveanje (smanjenje)netoimovine,kapitalaijesestanjepratikrozbilansuspeha.Izrazpoveanja (smanjenja)netoimovinejefinansijskirezultat(dobitiligubitak)itajfinansijskirezultatje spona izmeu bilansa uspeha i bilans satanja. Realnost finansijskog rezultata zavisi i od realneprocenepozicijabilansastanja. 37. Objasnitetasuposlovniprihodiiposlovnirashodi. Poslovni prihodi ostvaruju se prodajom proizvoda, odnosno njihovom realizacijom na tritu. Poslovni prihodi mogu nastati i prodajom trgovake robe ili pruanjem usluga u zavisnosti od deletnosti poslovanja preduzea. To su prihodi koji se najee pojavljuju svakodnevnoiustruktruriprihodainenajveideo.Poslovnirashodinastajukaoposledica obavljajnaosnovnedelatnostipreduzea.Pojavljujuseredovno,aineihtrokovisadrani u prodatim proizvodima te ostali trokovi perioda, nabavna vrednost prodate robe i sl. Njihovastrukturazavisiodvrstedelatnostikojomsepreduzeebaviiodmetodeobrauna trokova. 38. Objasnitetasufinansijskiprihodiifinansijskirashodi. Finansijski prihodi u deo grupe redovnih prihoda, a rezultat su ulaganja vika ili pozajmljivanja raspoloivih novanih sredstava. Viak novca preduzee moe uloiti u akcije, obveznice itd, ili moe jednostavno pozajmiti novac onome kome je trenutno potreban.Iztihulaganjaostvarujesefinansijskiprihododdividendiilikamata.Poredtoga u finansijske prihode spadaju i pozitivne kursne razlike. Finansijski rashodi nastaju uglavnomkaoposledicakorienatuihnovanihsredstava.Najeifinansijskirashodisu kamate na korienje tuih sredstava, negativne kursne razlike, korekcija vrednosti finansijskihplasmanaisl.

39. Poemuseprihodrazlikujeodprimitka? Osnovna odrednica prihoda je poveanje imovina ili smanjenje obaveze, ali u onom delu koji ima uticaj na poveanje neto kapitala preduzea. Najei i najznaajniji uslova za nastanakprihodajestvarnaprodjaaproizvoda,robeiliusluge.Sadrugestranezaprimitak vezanjezaprilivnovca.Tajpriliv,moealiinemorabitivezanzaprihodenpr.duniknam jevratioranijedatupozajmicu,primljenjenovacodbankenaimekredita.Kadasuprihodi primitakpovezani,onimogubitiusledeimvremenskimodnosima: prihodprethodiprimitku(prodajanakredit), primitakprethodiprihodu(avansnaprodaja)i prihodjeistovremenoiprimitak(prodajazagotovinu). 40. Objasniteuslovljenostprihodairashodapromenamaimovineiobaveza. Povezivanje prihoda i rashoda s imovinom i obavezama moe se ilustroavti i razvijanjem polaznograunovodstvenogmodela. imovina=obaveze+uloenikapital, imovina=obeveze+uloenikapital+zaraenikapital, imovina=obaveze+uloenikapital+zaraenikapital+prihodirashodi, imovina+rashodi=obaveze+uloenikapital+prihodi Prematome,prihodisumerapoveanjadobitiizvormoguezaradepreduzea,arashodi meranjenogsmanjenja. 41. Poemuserashodrazlikujeodizdatka? Osnovnaodrednicarashodajesmanjenjeimovineilipoveanjeobaveze.Sadrugestrane, izdatakseodnosinarazliiteodliveodnosnoisplatenovca.Tajizdatakmoe,aliinemorau trenutk nastanka biti povezan sa rashodima, npr. pozajmica novca ili kupovina sirovina. Kadasurashodiiizdacipovezani,onimogubitiusledeimvremenskimodnosima: izdatak prethodi rashodu (kupovina dugotrajne imovina i obraun amortizacije u narednimperiodima), rashodprethodiizdatku(obrauntrokovazaradainaknadanaisplata)i izdaakjeistovremenoirashod(npr.kupovinagorivazagotovinu). 42. Kakoseutvrujedobitiligubitak?Objasnitegdesedobitiligubitaknalazeubilansustanja. Akosuupreduzeuprihodiveiodrashoda,tadajeostvarenpozitivanfinansijskirezultat ili dobit, a ako preduzee mora uloiti vie od onoga to dobije iz nekakvog poslovnog procesa, tada poslujesgubitkom, tj. ostvaruje negativan finansijski rezultat. Taj finanijski rezultatprenosiseizbilansauspehaubilansstanjaitotakodaukolikojeostvarenadobit, onasebeleinastranupasive,aakojeostvarengubitaknastranuaktive. 43. Kakoserasporeujedobit?tasudividende? Neto dobit pripada vlasnicima kapitala i oni sami odluuju o raspodeli. Ako je to akcionarsko drutvo odluuju akcionari na skuptini po pravilu jedna akcije jedan glas. Predlogzaraspodeluuveimakcionarskimdrutvimautvrujeupravniodbor.Dobitsedeli na dva dela i to na rezerve i deo koji pripada vlasnicima kao naknada za uloeni kapital (dividende).Utvrivanjemzadranedobitiupravniodborvodipolitikudividendipredlaui skuptiniakcionara odlukuoraspodelidobiti.Dividendepredstavljajudeogodinjedobiti preduzeanakojeakcionaripolaupravonaosnovusvogvlasnikogudelaupreduzeu.

44. Objansitepojamisadrajizvetajaonovanimtokovima. Izvetaj o novanim tokovima sastavni je deo osnovnih finansijski izvetaja koji pakazuje izvore pribavljanja i naine upotrebe novca. Novac je vana ekonomska kategorija i vrlo vaan inilac u poslovanju svakog preduzea. Stoga je potrebno sastavljati izvetaj koji govorioizvorimaiupotrebinovcaikojiomoguujeutvrivanjevikaraspoloivihodnosno nedostajuihnovanihsredstava.Izvetajonovanimtokovimadajetakveinformacijeiu interakciji s ostalim izvetajima daje pravu sliku zdravstvenog finansijskog stanje preduzeajernijeredaksluajdaprezuzeaubilansuuspehaiskazujuuspenoposlovanje, poslovanjeuzdobit,adastvarnoimajuproblemaspodmirivanjemtekuihobaveza. 45. Kakodolazidoprilivaiizdatakanovcaupreduzeu? Do priliva novca u preduzeu dolazi preko poveanja obaveza, poveanja kapitala i smanjenjenenovaneimovine,adoizdatakaprekosmanjenjaobaveza,smanjenjakapitala ipoveanjenenovaneimovine. 46. Ukojeaktivnostiserazvrstavajupriliviiizdacinovcauizvetajimaonovanimtokovima? Priliviiizdacinovcaserazvrstavajuuposlovne,investicioneifinansijskeaktivnosti.Takvom klasifikacijom dobijaju se informacije koje korisnicima mogu posluiti u oceni uzicaja tih aktivnostinafinansijskipoloajpreduzea,kaoizaprocenubuduihnovanihtokova. 47. Objasnitekritinuvanostnovanogtokazaposlovanjepreduzea. Kritinavanostnovanogtokaitposlovnihaktivnostiogledaseuinjenicidanaduitok preduzee mora imati pozitivan novani tok iz svojih poslovnih aktivnosti, ako eli da opstane, a osnovano je pre svega zato da opstane i ostavuje profit. Preduzea sa negativnim novanim tokom iz poslovnih aktivnosti nee moi stalno prikupljati novac iz drugih izvora. Sposobnost preduzea da pribavi novac finansijskim aktivnostima zavisi od njegove sposobnosti da generie novac iz svojih redovnih aktivnosti. Ni kreditori, ni akcionari, ni investitori nee rado investirati u preduzee koje nema dovoljno novca iz poslovniaktivnostizapromptnoplaanjedospelihobaveza,kamataidividendi. 48. Pokojimmetodamasesastavljaizvetajonovanomtoku? Izvetajonovanomtokusistematizujesenaposlovne,investicioneifinansijskeaktivnostii moebitisastavljenpo: direktnoj metodi objavljuju se ukupni prilivi i ukupni izdaci novca tazvrstani po osnovnimaktivnostima, indirektnoj metodi poslovne aktivnosti se ne iskazuju kao bruto priliv i bruto izdaci novca,negosenaetodobitiligubitakusklaujezauinetranskacijanenovaneprirode. 49. tajeraunovodstvenanetogotovina? Raunovodstvena neto gotovina ili Cash Flow je indikator obima raspoloivih novanih sredstavazasamofinansiranjeilizaotplatudospelihobavezaiidentianjezbiruposlovnog dobitka,razerviiamortizacije. 50. tasuiemusluebelekeuzfinansijskeizvetaje? Belekeuzfinansijskeizvetajedodatnopojanjavajustruktruru,vrednostiobelejanekih pozicija u tim izvetajima. U belekama treba prikazati metode procene bilansa pozicija, eventualna odstupanja od postavljenih metoda s razlozima odstupanja i kvantifikacijom uinaka tih odstupanja. Beleke treba da prue sve one informacije koje se iz osnovnih izvetajanevidedirektno,anunesuzanjihovorazumevanjeiocenuposlovanja.

51. Koje uslove treba da zadovolji poslovni dogaaj da bi bio predmet knjigovodstvene evidencije? Poslovnidogaajtrebadazadovoljisledeeuslove: dajeposlovnidogaajstvarnonastao, dasemoevrednosnoizraziti, damenjastanjeaktiveipasiveilidautienaprihodeirashodei dapostojipravdajuaispravakojomsemoedokazatinastanakpromene. 52. Definiiteiobjasnitepojamknjigovodstvenihisprava. S obziromdajeraunovodstvou kojemseobraujupodacifiziki odvojeno od mesta na kojimasedogaajupromene,potrebnojenastanakposlovnogdogaajazabeleitiuobliku nekog pisanog dokaza, a taj oblik su knjigovodstvene isprave. U tok kontektstu moemo rei da knjigovodstvene ispraveslue kao dokaz o nastanku poslovnog dogaaja iujedno kaopodlogazaunospodatakuposlovneknjige. 53. Navediteosnovneelementeknjigovodstveneisprave. Osnovnielementiknjigovodstveneispravesu: naziviadresaizdavaocaisprave, nazivirednibrojisprave, datumimestoizdavanjaisprave, kratakopisnastaleposlovnetransakcije, vrednostposlovnetransakcijei potpis ovlaenog lica i poat izdavaoca isprave (postoji mogunost da je isprava punovanabezpotpisaipeata). 54. Kojevrsteknjigovodstvenihispravapoznajete? Knjigovodstveneispravesepremavrstidelana: pomestunastanka(interneieksterne), premanameni(nalogodavne,opravdavajueikombinovane)i premaobuhvatnostipodataka(originalneizbirne). 55. Objasnitepostupakkontroleknjigovodstvenihisprava. Kontrole knjigovodstvenih isprava sprovodi se na mesto koje se zove likvidatura, a sprovodejeosobekojesuinternimaktompreduzeazatoovlaene.Vresesledeevrste kontrola: formalna(vezanazaproveruformalnogsadraja), raunska(odnosisenaproveruispravnostiraunskihoperacija)i sutinska(odnosisenaproverudaliseposlovnidogaajodigraobaonakokakojena samojispravizabeleeno). 56. tajeknjigovodstvenikonto? Kontoiliraunjemestonakomsebeleeposlovnetranskacijeodnosnopromenekojese dogaaju na osnovnim ekonomskim kategorijama, tj. imovini, obavezama, kapitalu, prihodimairashodima.Kontojenosilacpodatak.Onjeujednoiinstrumentsistematizacije pojedinih oblika aktive, pasive, prihoda i rashoda, jer preuzima identite odreenog pojavnogoblika.

57. Navediteobavezneelementekonta. Svakikontomorasadratisledeiminumumpodataka: nazivkonta,odnosnonazivpozicijekojasenakontuprikazuje, brojkonta, datumnastankaposlovnepromene, oznakuispravenaosnovukojeseevidentiranakontu, kratakopisposlovnepromene, vrednostpromenezapisanekaopoveanjeilismanjenje, novonastalostanje. 58. tajekontniplan? Kontni plan je utvrena nomenklatura knjigovodstvenih rauna prema kojoj preduzea, organizacije,vodesvojeknjigovodstvo.To jemetodiinstrument racionalneisvrsishodne sistematizacijeraunakojaomoguujeregistrovanjeposlovnihoperacija. 59. Objasnitepravilaknjienjanakontimaaktiveipasive. Poslovnetransakcijepratimokaokretanjesredstava,takodaemopozicijugdedolazido poveanjatopoveanjebeleitinadugovnojili+stranikonta,apozicijenakojimadolazido smanjenjasredstavanapotranojilistranikonta.Nakontimaaktivezapisujemonalevoj ili dugovnoj strani, a na kontima pasive na desnoj odnosno potranoj. Dakle na kontima aktive se na dugovnoj strani belei poetno stanje i sva poveanja, dok se na potranoj beleesvasmanjenja,anakontimapasivejeobrtnutasituacija.Nadugovnojsebeleesva smanjenja,anapotranojpoetnostanjeisvapoveanja. 60. Objasnitapravilaknjienjanakontimarashodaiprihoda. Osnovnopravilozaknjienjanakontimarashodaiprihodajedaprihodiuvekpotrauju,a rashodi uvek duguju. Naime, prihodi i rashodi nastaju kao posledica promene na pozicijama imovina i izvora imovine. Kako se poveanje kapitala evidentira na potranoj strani, a prihodi ga poveavaju, onda je i mesto prihoda na toj istoj strani. Smanjenje kapitalaseevidentiranadugovnojstrani,anjihizazivajurashodi,paseondaioniknjiena dugovnojstrani. 61. tajeciljzakljukakonta? Cilj zakljuka konta je da se omogui sastavljanje obaveznih finansijskih izvetaja. Isto se tako zakljuivanjem konta, odnosno presecanjem kontinuiranje evidencije poslovanja omoguavapreglednostkonta. 62. tasuposlovneknjige? Poslovneknjigepredstavljajuskuprazliitihevidencijaoposlovanjupreduzea.Uskladusa zakonskim propisima moraju se voditi prema metodi dvojnog knjigovodstva i odreenim naelima, pre svega naelu aurnosti i urednosti. Poslovne knjige se dela na osnovne (dnevnikiglavnuknjigu)ipomoneposlovneknjige. 63. Kojesuosnovneposlovneknjige? Osnovneposlovneknjigesu: dnevnik (u koju se hronolikim redosledom evidentiraju svi knjigovodstveni poslovni dogaajiitoonimredomkojimsunastali)i glavnaknjiga(ukojiseprenosezabelekeizdnevnikakojesusistematizovanepovrsti posla,odnosnotransakcije).

64. Kojepredzakljuneposloveuraunovodstvupoznajete? Predzakljuniposlovipodrazumevaju: izraduraznih(konanih)obrauna, usklaivanjeanalitikihevidencijaspodacimauglavnojknjizi, sprovoenjeinventarisanjai izradazakljunoglista(brutobilansa). 65. tajeiemusluiinventarisanje? Inventarisanje je popis imovine i obaveza preduzea, sredstava i izvora, a sprovodi se s ciljem usklaivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. Razlike koje se javljaju izmeu stvarnog i knjigovodstvenog stanja mogu biti rezultat subjektivnih i objektivnih okolnosti(grekaprilikomknjienja,zloupotreba,kraa...). 66. Kojesufazeinventarisanja? Fazeinventarisanjasu: pripremne radnje (organizacija internih komisija, priprema invetarnih lista, priprema skladitazapopis...), utvrivanjestvarnogstanjafizikipopis, uporeivanje stvarnog i knjigovodstvenog stanja utvrivanje inventarnih razlika (vikovailimanjkova)i sastavljanjeelaborataopopisu. 67. Kojesumetodeispravljanjaknjigovostvenihgreaka? Metodeispravljanjaknjigovostvenihgreakasu: precrtavanje (precrta se pogrean iznos i iznad njega upie ispravan uz potpis osobe kojajevrilaispravku), storniranje(crnistorngrekaseisravljatakotosepogrenoknjieniisnosjosjendom upienasuprotnustranukonta,crvenistornpogreaniznossejojednomupisujena istustranukontacrvenombojomiuokviri)i dopunskoknjienje. 68. Objasnitepojamiznaajraunovodstvenihpolitika. Raunovodstvena politika predstavlja specifina naela i metode koje je menadment izabraouciljurealnogsagledavanjafinansijskogpoloaja,promenafinansijskogpoloajai rezultat poslovanja i koja su u skladu sa opteprihvaenim raunovodstvenim naelima. Raunovodstvene politike su posebna naela, osnove, dogovori, pravila i praksa koje primenjuje subjekt pri sastavljanju i prezentaciji finansijskih izvetaja. Raunovodstvena politika je bitna jer u skladu s opteprivaenim raunovodstvenim naelima, meunarodnim raunovodstvenim standardima i zakonskim propisima, preduzee je u mogunosti da utie na iskazivanje osnovnoh ekonomskih veliina u svom poslovanju imajuiuvidupresvegadugoroneciljeveposlovanja.

69. ta su raunovodstvena naela? Nabrojte i objasnite opteprihvaena raunovodstvena naela. Raunovodstvena naela su pravila koje se upotrebljavaju pri sastavljanju i prikazivanju finansijskihizvetaja.Sistemraunovodstvenihnaelasastojiseod: opteprihvaenihkoncepata, opteprihvaenihnaekai opteprihvaenihpostupaka. Opteprihvaenaraunovodstvenanaelasu: naelonabavnevrednosti, naeloobjektivnosti, naelorealizacijatj.sticanjeprihoda, naelosueljavanjaprihodairashoda, naelomaterijalnostiiliznaajnosti, naelopotpunosti, naelodoslednostiilikonzistentnostii naeloopreznostiiliraznoritosti. 70. Objasnitenaelorealizacije. Naelo realizacije vezano je za nastanak dogaaja i pravila priznavanja prihoda. Ovim naelomzahtevasedaseprihodipriznajutadakadasustvarnonastali,kadsuizaraeni,tj. kadajenastaodogaaj,aneondakadajenovacstvarnoprimljen.Naistinaintretirajuesi rashodi,jerseionipriznajuutrenutkunjihovognastanka bezobziranatodalijenovac isplaen. 71. tasuraunovodstvenistandardi? Raunovodstvenistandardipredstavljajudetaljnijurazradupojedinanihraunovodstvenih naelaupogledaumetodaobuhva,raunovodstvenogprocesiranjaiprikazivanjapodatai informacija ili drugim reima, raunodstvena naela ine bazu, tj. polaznu osnovu za utvrivanjestandarda. 72. Objasnitepojaminastanaklatentnihrezerviiskrivenihgubitaka. Kao posledica politike procene kao najznaajnijeg segmenta raunovodstvenih politika mogu se pojaviti latentne razerve ili skriveni gubici. Do latentnih rezervi ili skrivenih gubitakadolazizbogpotcenjivanjai/iliprecenjivanjaimovinei/iliobaveza.Latentnerezerve pojavie se u bilansu ako se potcenjuju pozicije aktive i/ili precenjuju pozicije pasive, a skriveni gubici u suprotnom sluaju, odnosno kada se precenjuje pozicija aktive i/ili potcenjujepozicijapasive. 73. Definiiterevizijufinansijskihizvetaja. Revizija finansijskih izvetaja je nezavisno ispitivanje finansijskih izvetaja ili onih finansijskihinformacijatoseodnosenasubjekt,onajprofitnousmerenilionajkojitonije, bez obzira na njegovu veliinu ili zakonski oblik, kada je takvo ispitivanje podstaknuto s namerom izraavanja miljenja o tome. Moe se rei i da je revizija finansijskih izvetaja proces objektiviziranog probavljanja i stvaranja dokaza o ekonomskim dogaajima i rezultatimasciljemdaseustanoviusklaenostizmeupostojeihizvetajaoposlovanjui unapredpostavljenihkriterijuma,tedasetodostavizainteresovanimkorisnicima.

74. Koimapravodapotpierevizorskiizvetaj? Samo ovlaeni revizor ima preavo da potpie revizorski izvetaj u svoje ime i u ime revizorskeagencije. 75. Nabrojtefazerevizijefinansijskogizvetaja. Fazeprocesarevizijefinansijskihizvetajasu: preliminarneaktivnostiipreuzimanjeobavezeobavljanjarevizije, upoznavanjeposlovanjaklijenta,preliminarnianalitikipostupciiplaniranjerevizije, konceptznaajnostiiprocenarizikarevizije, utvrivanjepreliminarnestrategijerevizije, upoznavanjeiocenasistemainternihkontrolaklijenata, vrenjedokaznihpostupakai kompletiranjerevizijeisastavljanjerevizorskogizvetaja. 76. Kojisuosnovnielementirevizorskogizvetaja? Osnovnielementirevizorskogizvetajasu: naslov, uvodnipasus,poetniiliuvodniodeljak(identifikacijarevidiranihfinansijskihizvetajai iskazoodgovornostiklijentovogmenadmentairevizorskojodgovornosti), pasus o delokrugu revizije (opisuje obeleja revizije i sadri poziv na MRevS ili releventnenacionalnestandardneilipraksuteopisobavljenogrevizorskogposla), pasuskojemseizraavamiljenjekojesadriimiljenjeofinanijskimizvetajima, datumizveravanja, revizorovaadresa, revizorovpotpis. 77. Kojevrstemiljenjamoedaizraziovlaenirevizorofinansijskimizvetajima? Usluaju kada je izvetaj modifikovan zbog naglaavanja pitanja koje utiu narevizorovo miljenje,tomiljenjemoebiti: miljenjesrezervom, uzdranostodmiljenjaili negativnomiljenje. 78. imesabavifinansijskaanaliza? Finansijska analiza se bavi istraivanjem, kvantifikovanjem i analitikim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje izmeu bilansnih pozivija (bilansa stanja i bilansa uspeha),sciljemdaseomoguivalidnaocenafinansijskepozicijeirentabilitetaposlovanja preduzea. 79. Uemujeznaajanalizefinanijskihizvetaja? Predpostavkafinansijskeanalizepreduzeainanjenojosnovidavanamiljenjaobonitetu preduzeapodrazumevajuiformalnoispravnogenerisanjebilansnihpodatakaikorektnoi tano grupisanje bilansnih pozicija. Izvrena revizija finansijskih izvetaja predstavlja dodatna uveravanjja u verodostojnost podataka koji predstavljaju finansijsku sliku preduzea.Formalnaimaterijalnaispravnostdokumentacijeibilansa,kaonosilacaizvora podataka za analizu poslovanja preduzea i davanje ocene bonitata preduzea jesu predpostavkazapoetakradanaoceniboniteta.

80. Objasnitevertikalnapravilafinansiranja. U kvantitarivnom smislu pravila finansiranja odreuju strukturu kapitala, odnoss sopstvenog i pozajmljenog kapitala (vertikalna pravila finansiranja). Vertikalna pravila finansiranje tee da se kroz strukturu kapirala obezbede rentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elastinost finansiranja. Vertikalna pravila finansiranje odnose se na odnos izmeu sopstvenog i tueg kapita,a odnos rezervi prema nominalnom kapitalu i odnos izmeudugoronogikratkoronogkapitala. 81. Savremenoshvatanjefinansijskogpoloajapreduzea. Nasuprot tradicionalnom shvatanju finansijskog poloaja preduzea, fokusiranog na ispitivanjesigurnostiilikvidnostinabazipodatakaizbilansastanja,savremenijeshvatanje resprektujeiostvarenerezultateposlovanja,odnosnozaraivakusposobnostpreduzea. 82. Kojeanalizebilansapostojepremaistrumentimaodnosnopostupcimaanalize? Postoje sledee analize bilansa: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomoi rauna pokria, racio analiza, analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda, ke flou analizai fand flouanaliza. 83. tajekomparativnifinansijskiizvetaj? Komparativni finansijski izvetaji omoguuju nam da identifikujemo pozitivna i negativna odstupanja izmeu strukture i obima analiziranog objekta u odnosu na: ostvarenu strukturu i obim u prethodnim obraunskim periodima, strukturu i obim preduzea iste privredne grane ili proseka privredne grane i planirane pokazatelje o strukturi i obimu analiziranogobjekta. 84. Kakoizbogekaseobavljahorizontalnaanaliza? Horizontalnaanalizapratirelacijepojedinihdelovauloenihsredstavaposmatranihporoku vezanosti.Obavljesezaproveruusklaenostiposlovanjasazlatnimpravilima(dasetrajna imovina finansira sopstvenim kapitalom ili kapitalom i dugoronim kreditima, a obrtna imovina kratkoronim kreditima), kao i za proveru karantracio zahteva (obrtna sredstva:kratkoroniizvori=2:1)iacidtesta(gotovina+hartijeodvrednosti+kratkorona potraivanja:kratkoroniizvori=1:1). 85. Kakoizbogegaseobavljavertikalnaanaliza? Vertikalna analiza prati odnose izmeu sopstvenog i tueg kapitala, odnos rezervi prema nominalnomkapitaluiodnosizmeudugoronogikratkoronogkapitala.Obaljasejerse natajnainpratirentabilnost,sigurnost,nezavisnostielastinostfinansiranja. 86. Objasnitepojampokazatelja. Pokazatelje obino posmatramo kao nosioce informacija koje su potrebne za upravljanje poslovanjemirazvojempreduzea.Dakle,pokazateljiseformirajuiraunajuupravozbog togadabisestvorilainformacionapodlogazadonoenjeodreenihposlovnihodluka. 87. tajenetoobrtnifond? Neto obrtni fond ili neto obrtna sredstva predstavljaju deo obrtnih sredstava koje je finansiran dugoronim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoronim kreditima). Neto obrtni fond je jednak razlici izmeu dugoronog kapitala i osnovnih sredstava. Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu obrtnih sredstava i kratkoronihobavezailikredita.

88. tajeradnikapital? Radnikapitalpredstavljarazlikuizmeuobrtnihsredstavaikratkoronihobaveza. 89. Nabrojteiobjasnitepokazateljezaduenosti.Poemusestatistikazaduenostrazlikujeod dinamikezaduenosti? Najznaajnijipokazateljizaduenostisu: koeficijentzaduenosti=ukupneobaveze/ukupnaimovina koeficijentvlastitogfinansiranja=glavnica/ukupnaimovina koeficijentfinansiranja=ukupneobaveze/glavnica pokrietrokovakamata=dobitpreporezaikamata/kamate faktorzaduenosti=ukupneobaveze/(nerasporeenadobit+amortizacija) stepenpokriaI=glavnica/dugotrajnaimovina stepenpokriaII=(glavnica+dugoroneobaveze)/dugotrajnaimovina. Statikom analizom ispituje se zaduenost na odreeni dan, a dinamikom se ispituje i identifikujetrendkretanjazaduenosti. 90. Nabrojte i objasnite pokazatelje aktivnosti. Kako utvrujemo trajanje obrta, tj. dane vezivanja? Umerenjuaktivnostipreduzeauobiajenosekoristesledeipokazatelji: koeficijentobrtaukupneimovine=ukupniprihod/ukupnaimovina koeficijentobrtakratkotrajneimovine=ukupniprihod/kratkotrajnaimovina koeficijentobrtapotraivanja=prihodiodprodaje/potraivanja trajanjenaplateudanima=brojdanaugodini(365)/koeficijentobrtapotraivanja. 91. Nabrojteiobjasnitepokazateljeprofitabilnosti.Kakvajerazlikaizmeurenabilnostiukupne imovineirentabilnostivlastitogkapitala? Zamerenjeprofitabilnostiuobiajenosekoristesledeipokazatelji: netomaraprofita=(netodobit+kamate)/ukupniprihod, brutomaraprofita=(dobitpreporeza+kamate)/ukupniprihod, netorentabilnostimovine=(netoporeza+kamate)/ukupnaimovina, brutorentabilnostimovine=(dobitpreporeza+kamate)/ukupnaimovina, retabilnostvlastitogkapitala=netodobit/vlastitikapital. 92. Kojeodgovoranzapripremanjeiobelodanjivanjefinansijskihizvetaja? Obelodanjivanjefinansijskihizvetajajeobavezeuprave(Upravnogodbora),azanjihovom pripremanjuraderaunovoe. 93. Kojideloviraunovodstvamogudaseorganizijuupreduzeima? Upreduzeimasemoeorganizovati: finansijskoraunovodstvo, raunovodstvotrokova, poreskoraunovodstvo, upravljakoraunovodstvoi stratekoupravljakoraunovodstvo. 94. Koje su bitne razlike upravljakog raunovodstva, raunovodstva trokova i finansijskog raunovodstva?

Finansijsko raunovodstvo se bavi pribavljanjem korisnih informacija brojnim donosiocia odluka o finansijskom poloaju i poslovnim rezultatima preduzea, pravi se po opteprihvaenim raunovodstvenim naelima i odredbama poreskih zakona, namenjeno je ekternim korisnicima, obrauje preduzee kao celinu i obino se radi na vremenski periododgodinudana(ilikrae). Upravljako raunovodstvo pribavlja informacije koje su potrebne menaderima za planiranjeikontroluposlovnihaktivnostiizadonoenjemenaderskihodluka,nepravise poposebnimpravilima,sveinformacijesurelevantne,namenjenojeinternimkorisnicima, obraujusedelovipreduzeaimoeseraditizabilokojiperiod. Raunovodstvo trokova belei trokove po mestima nastanka i nosiocima i predstavlja vezuizmeufinansijskogiupravljakograunovodstva.