UVOD

Termin avangarda je francuskog porekla. Avangarda znači izvidnica, prethodnica. To je pojam koji u umetnosti može različito da se tumači. Bukvalni smisao reči je: avangarda kao večito traganje za novim – avangarda kao izvidjanje i avangarda kao otkrivanje koje je vesnik nalaženja – dakle, avangarda je prethodnica. Duh avangarde postepeno se javljao u različitim oblastima. Termin avangarde sporo prelazi iz jedne oblasti u drugu. Avangarda se odnosi na jednu oblast i retko je mjultidisciplinarna. Sve do kraja XVIII veka ovaj termin se isključivo koristio u vojnoj terminologiji, gde je imao dva značenja: - prvo – to je prethodnica, deo vojske, postavljen ispred glavnine trupa, - drugo – to je osmatračnica, tj. gradjevina za nadgledanje, smeštena na ulazu u luku. Termin avangarde često je upotrebljavan u književnim i umetničkim krugovima XX veka. Ipak je avangarda misao postojala mnogo ranije. Još 1830. godine francuski romantičari su proživeli vrednosti na kojima počiva književna avangardna. Oni su potvrdili svoju volju za revolucionarnom akcijom na planu književnosti protiv liberala koji su branili konzervativne umetničke teorije.

u tom smislu bi značila pojam – konstantu. onda bi svaki stil imao prava da ponese epitet avangardnog. Avangarda bi se tako svela gotovo na sinonim za stvaranje novine. .magični zov prodora u nepoznato. Jedan od najbitnjih elemenata koji se moraju uzeti u obzir u shvatanju avangarde kao prethodnice. ona je večiti pokretač razvoja umetnosti. Svaka pojava koja može da odgovori zahtevima kategorije novog. Avangarda kao prethodnica Tumačenje avangarde kao prethodnice. Ako bismo poistovetili novo i avangardu. To bi značilo da avangarda podržava i jedan «staloženi» kontinuitet umetničkog razvoja. naziva i vrstom «prestila». dobiti svoju punu potvrdu. stavom svesti i pravcem promene kojoj tek predstoji da se konačno nametne. avangardu kao prethodnicu. Uz to u svojoj biti nosila bi duh i elemente komparativnog. odnosno vremenska relacija izmedju početnog avangardnog akcenta i njegovog širenja. Njoj su bliži silovitost i bezobzirnost. podrazumeva produžavanje odredjenog estetskog rezultata.Avangarda kao izvidnica Shvatiti avangardu kao težnju za pronalaženjem i afirmacijom novog. šok i prevrat. prihvatanja. stvaralačka odvažnost i spremnost na rizik. izazov i skandal. Zaštitni znak avangarde jeste težnja za novim i neobičnim.Ali. govori o izvesnom poredjenju: nešto je novo samo i uvek u odnosu na nešto. jer život umetnosti je stalna avantura traganja . znači poistovetiti avangardu sa jednim od suštinskih obeležja umetnosti i tako joj gotovo automatski dati jednostranu i to bezrezervno pozitivnu kvalifikaciju. uvek prisutna otkrivačka težnja. njegove afirmacije. Jonesko. nemir neizvesnog. kao «prestila» je dakle vreme. ona je skroz drugačija. Novostečeno iskustvo figurira kao estetička inicijativa koja će u stvaranju u umetničkoj produkciji koja neposredno iza nje sledi.

životno. ali se sreće sa njom na nekim važnim mestima kao što su: vid pojavljivanja. Njen cilj je da unovči svaki svoj proizvod. a njeni «kreatori» nastupaju bučnije. predstavlja bit njenog usmerenja. od onog što se koristi. da ga proda. Avangardno novo se kreće u prostorima mode. Modi nisu potrebni tragovi prošlosti. misli se na savremenu umetnost. Modi treba popularnost. ona mora da donese neku novinu da se predstavi nekim novim stilskim oblikom. stalne ali i te kako fleksibilne kategorije. . da krenu smernicama koje je «predložila». Moda se formira kao izum «kreatora» . odnos prema tradiciji. i avangarda je «lansirana» kao predlog protiv nečega. ali joj treba publika. Kada se kaže moderna umetnost. aktuelno. ona je sobom zadovoljna. ona je pri tome još i ideološki obojena. oni su agresivniji i organizovano. publici.Avangarda i novo Problem odnosa izmedju avangarde i novog je jedan od osnovnih problema iz čijeg se raščlanjavanja i tumačenja nalaze uglavnom sve pojave koje definišu fenomen avangarde. da se njime nametne i pridobije umetnike. tj. Da bi jedna avangarda odbranila svoj naziv i svoje odredjenje. i zato svaka sledeća moda ugrožava prethodnu. novini. novo figurira i kao moderno.ili više njih. Samo za razliku od mode. ali to ne znači da se avangarda poklapa sa modom. Zato ona često i pribegava neobičnosti i iznenadjenju. Nešto drugo i uvek nešto drugo od onog što se nosi. a ne na jedan kvalitet po kome svaki istinski umetnički rezultat postaje klasika. ona je sama sebi dovoljna. Kao i moda. ali ono još uvek može da deluje moderno u smislu da je sveže. Dok se neavangardna umetnička novina kreće u prostorima modernosti kao jedne trajne. modernosti. Avangarda i moda U trenutku ekspanzije i tokom svoje dominacije. Za neko buduće vreme to novo više i nije novina. Avangardno novo je uži pojam od novog kao uopšte umetničkog «dobra». manifestno netolerantni. avangardno novo se priklanja varljvoj i netolerantnijoj prirodi mode. a izložena je gotovo uvek kao «proglas».

Hepeninzi su prizori gde se ljudi okupljaju i gde umetnici slikaju u prisustvu publike u atmosferi gde slika nastaje iz saobraćaja. na kojoj su posmatrači bili pozvani da učestvuju u onome što su činili akteri. umetničke forme i akcije. Oni kao da nemaju nikakav cilj. Traganje za neistraženim izražajnim potencijalom umetničkog ispoljavanja. . Modi treba pozitivna popularnost. grdjenog i izgnanog. Pojam hepening prvi put je upotrebio Alen Kaprou 1958. koji bi bio neposredno blizak životu. Hepening označava akciju. u smislu neke stvari. a avangarda se zadovoljava i negativnom. komunikacije. Hepening ne bi trebalo da ima gledaoce već samo učesnike.Avangarda kao i moda teži novom. doveo je pedesetih godina do nastanka hepeninga. Umetnička slika treba definitivno da se ukine kao slika. Njoj prija status neshvaćenog. Iz ovog akcionog dogadjaja Kaprou je razvio definiciju i teoriju hepeninga: «Granica izmedju hepeninga i svakodnevnog života trebalo bi da se postavi tako elastično da se ne može odrediti».godine za umetničku priredbu u galeriju Rjuben u Njujorku. avangarda ne računa na unovčavanje svojih proizvoda. Nastao je iz volje za direktnim prisvajanjem života kroz umetničku akciju i proizvod je neodadaktičkog i nadrealističkog pokreta. vučenju tamo-amo ogromnih aluminijumskih folija itd. Hepening Uz avangardu najčešće nije hepening. ali dok modi novo treba pre svega zato da bi se plasirala na tržištu i okoristila u materijalnom pogledu. Hepeninzi su dogadjaji koji se jednostavno dogadjaju. to jest u kotrljanju buradi. a da se sama «akcija slikanja pretvori u akciju života». dogadjanje koje ima za cilj da se umetnost dovede u život i da sam život bude uveden u umetnost. To je pokušaj da se sama umetnost oslobodi salona koji je odvajaju od života.

pojedinac.godine kada Filipo Tomazo Marineti u Parizu u časopisu «Figaro» objavljuje Futuristički manifest. Nema jedninstva stila u tom periodu. Veliki je uticaj filozofskih strujanja na početku XX veka. Iako se poziva na stvarnost. a čovek gubi podlogu koja mu je davala sigurnost. Zaplašen je u očekivanju vremena koje dolazi. Porastao je brojdržava koježele odlučivati o celom svetu. Očigledno predstoje neizbežni sukobi u kojima će stradati mali čovek. Umetnici osećaju svoju odgovornost.Umetnički pravci avangarde Prve decenije XX veka prošle su u oštrom suprotstavljanju umetnosti kraja IX. žestoko odbacivanje tradicije potiču iz opšteg nemira prelomnog vremena kao prirodnog odgovora na stanje koje nije nudilo nade. odbacivanju realizma. Futurizam Futurizam je kao umetnički pokret ustanovljen 1909. Suprotstavljene su tradicija i modernost. Krije najveće čovekove brige. ekspresionizam. Umetnici su nezadovljni postojećom umetnošću. istinu. Najznačajniji avangardni pokreti su: futurizam. Ambicije nacija i naroda pomeraju granice. nadrealizam. prostore. naturalizma.veka. Otudjenje čoveka biva sve veće. kubizam. ali je jedinstveno odbacivanje tradicije. Nametnuta im je obaveza da utiču na vreme. Potreban je preobražaj čoveka. vrši nedostojnu ulogu prikrivanja vremena koje nudi beznadje. imagizam (imažinizam). pa i simbolizma. . pa zato i nazivanje tog razdoblja modernizmom ili modernističkim pokretima. gradovi rastu. umetnost je po mišljenju modernističkih predvodnika daleko od «istinske» stvarnosti. Tehnika napreduje i menja život. preobražaj duha. impresionizma. te avangardom – u značenju prethodnice novog vremena. Čovek. Širina i raznolikost umetničkih pravaca otežava tradiciji imenovanje. Nemački filozof Fridrih Nime svojim mislima o potrebi rušenja postojećeg sveta i uspostavljanju uslova za stvaranje novog čoveka ostvario je značajan uticaj. Nametnuta im je obaveza da utiču na vreme. Naglost. sve je nemoćniji u nošenju teškog bremena koje mu je nametnulo vreme.

preteran. a mir naziva «blatomir». U slikarstvu se futurizam ogledao u nemirnim linijama. Ekspresionizam je krik unezverenog čoveka. Predstavnici futurizma smatraju da nov čovek treba da uništi nežnost. haotičan. Najpoznatiji pesnici futurizma su Vladimir Majakovski.Princip pokreta je vera u fiziološki i intelektualni progres čoveka. pari. Umesto spoljašnjeg izgleda nastoje da izraze suštinu pojave. lokomotivi. donosi pokret. brodovima. Futurizam u Rusiji nastao je kao propovedanje čovekove slobode bez tradicionalnih stega. deformisanje.. «Grle mesec». Oni su inspirisani fašisti u Italiji. Oni stvaraju novo iz samoga sebe. Teme su im: kosmička poezija i gradska poezija. «Juriš» i «Akcija» mladi umetnici se bune protiv Getea i Šilera. mostovima. Najplodniji slikar futurizma je Umberto Bočoni. Ono što dolazi uvek je bolje od prošlog. . U kosmičkoj poeziji otkrivaju tajne svemira i najdublji smisao života. Lepo pronalaze u savremenom dobu. prefinjenost i da treba da ga vode volja i razum. jer je u njoj spokojstvo i gubi se granica KOSMOS – ČOVEK. On je žestoka kritika pozitivizma. razbijanju oblika i oštrom suprotstavljanju jarkim bojama. Ekspresionizam Ekspresionizam je širok i raznorodan pokret protiv dotadašnje umetnosti... Odlikuje ih demoliziranje. poružnjavanje. beže u večnost. zato treba voleti budućnost i kreirati je svim bićem. ekspresionisti ne žele da budu reproduktivni u odnosu na svest. Prošlost treba zapaliti. a ne površni utisak. Većina ruskih futurista se priključilo Lenjinovim boljševicima. Pokret je bio izrazito usmeren protiv tradicije. U časopisima «Bura». Za razliku od impresionista. Njihov izraz je prenaglašen. to je vid slabosti – žena treba za produženje vrste. Oni vrše reformu estetike. uništiti muzeje i biblioteke. On treba da bude savršena mudra mašina. Oni su protiv ratova i socijalnih nepravdi. brzini. Književnici futurizma ustaju protiv autoriteta iz prošlosti. «Miluju zvezde». Ljubav je prognana. Futurizam se zalaže za rat koji naziva «higijena» naroda. prožimanju oblika i isticanju dinamike modernog života. Velimir Hljebnikov i Boris Pasternak. Majakovski je u pesništvo uveo gradsku tematiku. jer raznežavaju i odnose energiju. gradski žargon čak i vulgarne reči. dinamiku. dobrotu. Njegova želja je da izrazi unutrašnju uzbudjenost. naturalizma i impresionizma.

čadj.godine. Ekspresionizam se u pozorištu. pokojstvo. krikova. ogledao odstupanjem od tradicionalne scenografije. . Pesnici gradske poezije pišu o onome što baš vide. te u glumačkom prenaglašenom gestikuliranju. Poezija se približava slikarstvu. rat. posebno u njenom slikarstvu. Stvaraju i svoje boje «pijano plava». buka. posebno u Nemačkoj i Rusiji. Posebno se ističe Gogenova uloga. zeleno – mir. Kubizam je svesno ukidao optičku iluziju. Oni koriste boje. uključivanjem mnoštva. crveno . valjka i kocke. jer je govorio da se stablo može obojiti jarko crvenom bojom. U muzici se ekspresionizam ogledao odstupanjem od uobičajenih melodijskih. izrazitoj patetici. Odbacili su atmosferu iznijansiranu boju i talasastu liniju. Početak ekspresionizma istoričari nalaze u Francuskoj. Istaknuti francuski pesnik Gijom Apoliner je blizak kubistima. Oni su predstavili svoju kubističku koncepciju 1907. Nastoje se ostvariti fantastične dekoracije.Tema gradske poezije su: gradovi. Kubizam: Kubizam je umetnički pokret koji se direktno nastavlja na pretpostavku o mogućnosti likovnih ostvarenja i prema osnovnim oblicima kugle. a krajem treće decenije XX potpuno nestaje.strast. nego da sečuju. ako se umetnik želi tako izraziti. patološko u ljudima. «besno-žuta». ritmičkih i formalnih pravila koponovanja. Sve je praćeno velikom igrom svetlosti i zvuka ljudskih artikurisanih i neartikulisanih glasova. Pesme mogu više da se vide. Ekspresionistički pokret u književnosti gubi dah u godinama nakon svetskog rata. a posebno ga je zanimao grafički izgled pesme. oponašanju životnog nemira. Slično se dogadja sa ekspresionistima-likovnim umetnicima. harmonijskih. muzičarima i pozorišnim rediteljima. na pozornici se uključuje i film. usamljenost i strah. Crno označava smrt. uzvišeno sa svakidašnjim. fabrike. smrad. Nastojali su da stvore vrlo strogo slikarstvo. On u svojim pesmama povezuje klasično sa savremenim. Kubisti su za svoj osnovni oblik izabrali kocku. Savremeni istraživači ekspresionizma ističu da su na njegovu pojavu uticali slikari Van Gog i Pol Gogen. Prvi kubisti su Žorž Brak i Pablo Pikaso. plavo – duhovnost.

Sa dadaizmom stupila je sklonost ka neobičnom neočekivanom i ružnom. Imagizam se u Rusiji javio u vreme napredovanja socijalističkog realizma. Deviza dadaista bila je: Što besmislenije utoliko bolje. . iz dubokog osećanja da bi čovek koji je u središtu ovih tvorevina duha morao potvrditi svoju nadmoć nad osiromašenim saznanjima o ljudskoj bitnosti. a u Rusiji pesnik Sergej Jesenjih.godine u Cirihu u Švajcarskoj. Dadaizmu je do rušenja. iz neutoljive želje da se postigne apsolutni moral. Dada je nastala iz moralne potrebe.godine u Engleskoj. reditelj Luis Bunjuel i slikar Salvador Dali. Oni su pobuna gradskih intelektualaca protiv konvencija u umetnosti. U Americi glavna predstavnica imagizma bila je pesnikinja Amu Lovel. nad mrtvim stvarima i loše stečenim dobrima. Pol Elijar. Nastojali su da utiču bojom i ritmom. Tristan Cara je osnivač i pisac prvog manifesta dadaizma. Angre Breton. Utemeljivač imagizma je američki pesnik Ezra Paund.Imagizam: Imagizam se javlja kao književni pokret 1912. Izražavali su se jezgrovito tako da su vrlo retko odstupali od gramatičkih pravila. Dadaizam: Dadaizam je nastao 1916. Filip Supoa. Pored Tristana Care osnivači pokreta su Hans Arp. a izumiranja futurizma. Iz Engleske se imagizam proširio u Ameriku i Rusiju. Traže povratak na primitivne glasove asocijacije bez smisla. Uvodili su u pesme jezik svakodnevice. Imaginisti su propagirali slikovitost pesničkog izraza. Protiv je nepokretnosti misli i odredjenja pojmova. iz pobune koja je od pojedinaca tražila prihvatanje potreba svoje prirode bez obzira na logiku. Dada je nastala iz pobune koja je u to vreme bila zajednička svim mladima. uništenja starih načela i zakonitosti logike. Hugo Boi. Štedeli su na stilskim sredstvima. jer im se nije dopadala složena simbolika.

lagano promešajte. Nadrealizam: Nadrealizam nastaje u Francuskoj početkom XX veka. Svrha mu je stvaranje umetničkih dela koja će idejno uticati na narodne mase. Zatih ih stavite u torbu. Isecite članak. Nadrealizam je čist psihički automatizam. Dobri su nosioci borbe za «socijalističku budućnost». Pažljivo prepišite. Tu ste. tačnije 1924. Socijalistički realizam: Socijalistički realizam javlja se tridesetih godina dvadesetog veka u Rusiji i Francuskoj. Zatim pažljivo isecite reči koje sačinjavaju članak. Ubrzo se javlja u više evropskih zemalja i pre nego što je dobio ime. Uzmite iz novina jedan članak u dužini pesme koju nameravate da napišete. bivši dadaist. kojim se pokušava bilo usmeno ili pismeno izraziti stvarno funkcionisanje ljudske misli. izuzetno originalan pesnik zavodljive osećajnosti. Manifest je napisao Andre Breton. . Moglo bi se reći da je nastavak dadaizma. Umetnost se svodila na propagiranje socijalističke (komunističke) politike. javlja se sa željom da proletarijat ima svoju kulturu koja će biti čista radnička tvorevina bez buržoaskog nasledja. naročito na radničku klasu.Tristan Cara je dao recept za komponovanje dadaističkih pesama u jednoj od najmudrijih i najparadoksalnijih proklamacija: «Uzmite novine. van svake estetske i moralne preokupacije.godine Socijalistički realizam postaje zahtevniji i stroži. Nakon dolaska boljševika na vlast u Rusiji 1917. Uzmite jedan po jedan svaki članak u poretku kojim ispadaju iz torbe.godine. Uzmite par makaza. Pesma će ličiti na vas. mada još uvek nov. Nadrealizam je sredstvo za otkrivanje podsvesti kako bi se oslobodile unutrašnje snage čovekovog duha. Glavni predstavnik socijalističkog realizma je Maksim Gorki čije je najpoznatije delo u kome je izložio socijalističke ideje i namere – roman «Mati». diktat misli u odsustvu svake kontrole koju vrši razum. a naziv pokreta je dao Apoliner. Sa dolaskom Staljina na vlast 1922. U književnim delima suprotstavljeni su dobri i loši likovi. a loši su buržuji.godine socijalistički realizam se javlja kao zadani smer likovnog i književnog izražavanja.

čiji je glavni cilj da obrazuje gledaoce. Tehnologija i avangarda Eksperimentalni aspekt avangardne umetnosti manifestuje se unutar datog umetničkog dela. čak i provokativne metode. budući da ono nije uzorak ili prodavnica. Umesto dadaističkog spontanog i primitivnog odbacivanja. i odnos duga prema životu i stvarnosti. Duh se ne buni protiv tehnike ili mašine. nego protiv svodjenja nematerijalnih vrednosti na proste kategorije mehaničkog i tehničkog. Za avangardu su vezane različite predrasude. Tako se avangardno pozorište. mnoga destruktivna stajališta. već slobodna ili otvorena laboratorija. opšti osećaj pobune. Nadrealizam nije uspeo da stvori neka pravila književnog oblikovanja. Laboratorija i ogledno mesto služe jednom višem cilju: tehničkom i naučnom progresu same umetnosti. nadrealizam nudi eksperimentalno istraživanje oslanjajući se na psihologiju i filozofiju. ali sve to poprima drugačije oblike. Odredjivali su ga oslobadjanje unutrašnje istine. Ono što dadaizam nije mogao postići zbog svoje prirode. .da poeziju treba svi da pišu. kao i u pokušajima da se prošire granice tog oblika. Mnoga načela dadaizma nastavljaju se u nadrealizmu.Deviza je: . Postoje oni koji veruju da je glavni cilj avangardne književnosti upravo u tome. Ono što često trijumfuje u avangardnoj umetnosti nije toliko tehničko koliko «tehnicizam» koji se može definisati kao svodjenje čak i netehničkog na kategoriju tehnike. pokušao je da napravi nadrealizam. Prva od ovih predrasuda je da avangarda predstavlja i izražava dehumanizaciju umetnosti. talenat nije potreban. pomera od privatnog do javnog eksperimentisanja.

da se nadmeću sa fotografijom. Nema sumnje da je slikarski realizam. sada beskorisno nadmetanje. Vulgarna predrasuda tvrdi da ni primitivna ni avangardna deformacija nisu rezultat odredjene vizije ili izražajni manevar. pobedu koja više ne bi bila stvarna.Holandski istoričar Huizingin kaže: «Futurizam je sinonim sa krajem čoveka kao vrhunske teme umetnosti». ako bi to smatrali korisnim ili nužnim. na matematičke figure kubizma ili na plastični dinamizam. Umesto toga. Bernard Berenson je to zvao «Originalnost nesposobnosti». kao što su virtuozi Brak i Ruo. to jest od nehotičnog prestupa izvodjačeve ruke. deformaciju i avangardizam suprotstavlja klasičnoj zapadnjačkoj stilističkoj tradiciji. koja nije u stanju da savršeno reprodukuje model koji um želi da reprodukuje. u stvari izjavljuje da je «Plastična umetnost već uistinu počela da uzmiče od oblika i živih bića» odnosno na geometrijske apstrakcije. Propadanje koje se otkriva u ovoj revolucionarnoj promeni estetskog ukusa nije tehničko već duhovno». Tojbni znači. Matis i Pikaso. On. Ortega smatra da se princip i formula najbolje i najprirodnije mogu da primene na figurativne umetnosti. duh muzike i plesa tropske Afrike grešno se spojio sa pseudovizantijskim duhom slikarstva i boreljefa. posebno na kubističke i apstrakcionističke tendencije. već svesno izdavanje plemenite. vekovima stare tradicije. nastanio u kući koju je našao pustu. on je jednom zauvek odbacio ovo. on ide suprotnim putem. čistu i ukrašenu. To je upravo ono što moderni umetnik odbija da čini. Mnogi ljudi počinju da misle da je avangardna deformacija svesno tražena proizvoljnost. posebno u žanru portreta i pejzaža bio uništen pronalaskom foto-aparata. Mnogi slikari bi mogli. Njegov cilj nije više ono što se nekad nazivalo podražavanjem. i dok smo se zaodevali samozadovoljnim divljenjem prema duhovnom vakumu koji smo naučili da stvaramo. kao i na futurističku estetiku mašina. . već deformativno predstavljanje ili upravo ona apstraktna umetnost koju su polemički nazvali nereprezentativnom. «Mi smo svojevoljno iz svojih duša izbacili velike majstore koji su bili bliski duhovi našim pradedovima. Niko se ne usudjuje da je pripiše nesposobnosti umetnika koji je izvode. ali greši kada svu modernu umetnost izjednačava sa ukusom za varvarsko i egzotično. već pogrešno izvodjenje. Engleski istoričar Arnold Tojnbi ne želi da u modernizmu vidi prirodan proces propadanja i korupcije.

Ponekad ima iluzije da svojom sopstvenom akcijom postiže vrhunac i krajnju tačku celokupne avangarde. .Rembo je to ocenio kao zasićenost starim. Preovladavanje avangarde Sama dijalektika pokreta i efekti mode dovode do toga da svaka avangarda može da prevazidje ne samo akademiju i tradiciju. već i avangardu koja joj prethodi. poznatim i lakim ili kao žudnju za novim. Za krizu avangarde ne bi se moglo reći da je kriza režima već nasledjivanja: kralj je mrtav. živeo kralj. verujući da potpuno sam ostvaruje i predstavlja kraj avangardizma. neobičnim i teškim. «Dugo vremena bio sam ponosan što u sebi nosim sve moguće pejzaže i smatrao sam da je slava moderne poezije i slikarstva smešna».

Da nije bilo prethodnice ekspresionizma. Za modernu umetnost važi estetika ružnog i princip disharmonije. Futurizam je kao ovaj zadatak izabrao oblikovanje ukusa naklonjenog praktičnim sadržajima moderne kulture. . treći i još žešći talas avangardizma. Ovi pokreti druge polovine dvadesetog veka u Francuskoj. Početna faza avangardnog iskustva se podudara sa izvesnim pozicijama koje je dostigao naturalizam. Apolinerovo ime vezano je za iznenadnu i istovremenu pojavu futurizma i kubizma u Italiji i Francuskoj. avangardna umetnost zasniva se na odbacivanju sadržaja i vidljive harmonije. s praumovanjem njegovih prvih zametaka. Angloamerički imagizam predstavlja pokušaj da se napravi sklad izmedju simbolizma i futurizma. U medjuvremenu se javlja nemački ekspresionizam. Kubizam je podsticao figurativni razvoj pod imenom apstraktna umetnost. U osnovi bio je samo apokalipsa i preporod dekadentnog iskustva. su u stvari proučavani na prethodnici dekadencije i simbolizma. Druga faza avangardizma se otvara kratkom pauzom na polju poezije. Avangarda se nije mirila sa tim da je umetnost podražavanje stvarnosti. dadaizam i nadrealizam ne bi bili mogući u Evropi neposredno posle prvog svetskog rata. pod nazivom «umetnost – radi – umetnosti». Trijumf naturalizma bar na evropskom kontinentu je bio tako brz i sveobuhvatan da je postao merilo gotovo opšte vere. dekadencija i simbolizam javlja se potreba za prevazilaženjem naturalizma. kakve su slike Pita Mondrijana ili signalistička poezija Miroljuba Todorovića. mora se naglasiti izuzetan uticaj francuskog doprinosa.Z A K LJ U Č A K Svaka istorijska sinteza avangardizma počeće sa njegovom praistorijom. Ovi pokreti predstavljaju novu kulminaciju i tenziju. sa kojom avangardno iskustvo ulazi u svoju drugu fazu. Moderna. Kod novijih avangadi koje su se nazivale empeticizam. Osnovni stavovi avangarde su bili napad na estetiku lepog i zalaganje za estetiku ružnog. Prelazeći na pametne faze u teorijskoj i hronološkoj rekonstrukciji. kroz lepote i lepog privida.

afekti. . šok. jeste da se umetnost oslobodi klasicističkog programa.Za modernu umetnost umesto harmoničnih raspoloženja dolaze negativna raspoloženja. da se bori za aktivan stav prema svetu. a protiv su pasivnog podražavanja sveta. gadjenje. prema kome treba da slika nekakve ideale u harmoničnom stilu koji je za avangardiste prevazidjeni. dosada. panike. Zadatak avangarde bi bio da postane snaga koja prožima i menja život. moderne umetnosti. Cilj avangarde. užas i prestravljenost. kao što su: strah.

LITERATURA AVANGARDA – TEORIJA I ISTORIJA POJMA 2 – Gojko Tešić OD AVANGARDE DO ARKADIJE – Irina Subitić RENTO PODJOLI STVARALAČKA PRISUTNOST EVROPSKE AVANGARDE U NAS – Mirjana Veselinović MALI LEKSIKON UMETNOSTI 20.VEKA – Karin Tomas .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful