ORGANIZACIONE PROMENE DEFINICIJA I SADRŽAJ OP Pod organizacionom promenom se podrazumeva svaka promena u org.

sistemu koja dovodi do višeg nivoa efikasnosti i efektivnosti funkcionisanja uključujudi i standarde i metode njihovog merenja. Konkretnije, sve što dovodi do do višeg nivoa iskorišdenosti ljudskih, meterijalnih i finansijskih potencijala a takodje i usklađenosti sa okruženjem može se nazvati organizaciona promena. Kada govorimo o sadržaju organizacionih promena M. Kubr je izveo slededu podelu: 1/ Promene u osnovnom uređenju organizacije (odnosi se na pravnu strukturu, vlasništvo, fin. Izvore..) 2/ Promene u zadacima i aktivnostima (dužina linije proizvoda i usluga, kupci, dobavljači, opsluživanje tržišta) 3/ Promene u tehnologiji (oprema, alati, materijali, energenti, tehnološki procesi) 4/ Promene u upravljačkoj strukturi (odnosi se na unutrašnju strukturu, postupke odlučivanja i kontrole) 5/ Pormene u kulturi organizacije (promene vrednosti, tradicije, uticaji, stil upravljanja) 6/ Promene u ljudima (menadžment i zaposleni, njihove kompetencije, stavovi, motivacija) 7/ Promene u rezultatima org. (finansijskim, ekonomskim, socijalnim) pokazuju kako org. Ispunjava svoju misiju i kako koristi nove mogudnosti 8/ Promene imidža u poslovnom i društvenom okruženju. TIPOLOGIJA ORGANIZACIONIH PROMENA Za potpunije teorijsko razumevanje pojma org.promena neophodno je ukazati na različitosti između njenih pojavnih oblika. Tako se interesanto ističu razlike koje nastaju usled: 1/ Planskog ili reaktivnog formiranja programa organizacionih promena Jedna od najprisutnijih klasifikacija OP je podela na planirane i neplanirane, odnosno hitne organizacione promene. Planirana promena definisana je kao svesna odluka da se promeni način na koji organizacija funkcioniše, u nekim slučajevima i funkcija organizacije. Shvatajudi da su promene neminovnost, menadžeri se radije opredeljuju da promene budu rezultat inovativnosti njihovog preduzeda, nego da čekaju na prvi korak konkurencije. U okviru planiranih OP pravi se razlika između onih koje su rezultat sistemskog konflikta(sistemskih promena) odnosno onih koje su rezultat menadžerskog voluntarizma. Obe vrste promene podrazumevaju otvorenost prema uticajima iz okruženja. Ono u čemu se razlikuju je proces donošenja odluka i uspostavljeni rang između racionalnosti i inovativnosti. Shodno tome, sistemske promene podrazumevaju primenu standardizovanih procedura odlučivanja sa ved ugrađenim modelom racionalnosti, koji se zasniva na dokazima i višestranom iskustvu. S druge strane, menadžerski voluntarizam podrazumeva primenu subjektivnog modela odlučivanja uz uvažavanje inputa objektivne stvarnosti.

.Neplanirane promene podrazumeaju raktivni odgovor na interne i eksterne faktore promena. ekonomije. One se opisuju kao spontani fenomen. Njihova orijentacija je na kratkoročne ciljeve i to najčeše dok se ne počne primenjivati koncept planiranih promena koji uključuje otklanjanje uzroka odnosno potreba za ovom vrstom promena. političkog uticaja centra modi i karakteristika poslovnog sektora. kaorezultat interakcije istorije. tehnološke i bihejviorističke. 2/ Različite orijentacije intervencija koje se sprovode u toku promena Orijentacije se mogu podeliti na strukturne.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful