Suri orao

Suri ili zlatni orao (lat. Aquila chrysaetos) je jedna od najvećih ptica grabljivica. Fizičke osobine
Veličina odraslih surih orlova može biti različita. Jedinke nekih od najvećih podvrsta surih orlova mogu biti vrlo velike. Većina vrsta su duge između 66 i 100 cm sa rasponom krila između 150 i 240 cm. Težina je između 2,5 i 6,7 kilograma. Međutim, primećeni su neki primerci u divljini koji su nešto veći, do čak 9 kilograma težine i dužine od 102 cm. Kao i kod mnogih drugih dnevnih grabljivica, i kod surih orlova ženke su krupnije od mužjaka. Boja perja može biti crnkasto smeđa i tamno smeđa, sa zlatnom bojom na zadnjem delu glave i vratu, po čemu je i dobio ime. Na gornjim delovima krila postoji nešto svetlija površina. Mladunci dosta liče na odrasle jedinke, ali imaju beli rep i bele fleke u blizini nožnog zgloba koji polako nestaje svakim mitarenjem i na kraju, u petoj godini, potpuno nestaje. Ženka može da dostigne težinu i do 6 kg a mužjaci do 4 kg. Živi na različitim mestima, najviše na planinskim masivima bez guste vegetacije. Životni vek zlatnog orla može da bude i do 50 godina.

Suri orao

Odrasli kanadski suri orao Aquila chrysaetos canadensis

Status ugroženosti:

Niži stepen opasnosti poslednja briga (IUCN 3.1) Sistematika carstvo: tip: klasa: potklasa: infraklasa: nadred: red: porodica: rod: Animalia Chordata Aves Neornithes Neognathae Neoaves Falconiformes Accipitridae Aquila

Ishrana
Hrani sa zečevima, miševima, mrmotima, lisicama i kornjačama, ali često i sa strvinama. Mogu jesti i druge ptice, a nekad i stoku, poput jagnjadi i jarića. Tokom zime imaju problema sa pronalaženjem hrane, te mogu jesti i strvinu da bi se prehranili. Kada nema ni toga, pokušaće napasti sove, sokolove. Postoje zapisi po kojima su jeli čak i jastrebove i buljine. Imaju vrlo dobar vid i mogu spaziti plen sa velikih udaljenosti. Imaju čak 8 puta veću oštrinu vida od ljudi. Kandže koriste za ubijanje i nošenje plena, a kljun samo za jedenje. Obično imaju podelu rada tokom lova — jedan suri orao tera i navodi plen prema drugom koji čeka u zasedi.

Binomijalna nomenklatura Aquila chrysaetos
(Linnaeus, 1758)

Razmnožavanje
Suri orlovi obično ostaju sa istim partnerom tokom celog života. Grade po nekoliko gnezda širom svoje teritorije i koriste ih po nekoliko godina. Gnezda se sastoje od grančica, i odozgo su napunjena travom kad se koriste. Starija gnezda mogu biti velika i do dva metra u prečniku i 1 metar u visinu pošto ih orlovi svaki put popravljaju kad im nešto fali i tako ih tokom vremena kroz upotrebu uvećavaju. Ako je gnezdo smešteno na drvetu, grane nekad pod težinom mogu da popuste tako da se gnezdo sruši. Razne druge divlje životinje malog rasta, koji su tako mali da obično ne interesuju ovu veliku grabljivicu, mogu koristiti njihova gnezda kao sklonište. Oni koji bi ih zapravo mogli jesti su upravo zanimljivi plen za surog orla i zato izbegavaju njihova aktivna gnezda.

Svijetlo zelena = Samo razmnožavanje Plava = Samo za vrijeme zime Tamno zelena= Cijele godine

Ekologija taksona

Ženke legu dva crna jajeta između januara i septembra (u zavisnosti od mesta u kojem žive). Ležanje na jajima počinje praktično odmah pošto se snese prvo jaje, i pilići se obično legu posle 45 dana. Potpuno su beli i roditelji ih hrane oko 55 dana pre nego što mogu da pokušaju sa svojim prvim letom i lovom. Obično preživi samo starije mladunče, dok prvo umre pre nego što ikad napusti gnezdo. Razlog tome je što starije mladunče više naraste i izbori se za više hrane u gnezdu. Ovo je korisno za vrstu jer tako roditelji uspevaju da donesu dovoljno hrane a mlađe pile je „rezerva“ u slučaju da starije ugine ubrzo nakon što se izlegne. Roditelji ulažu mnogo truda u odgajanje mladih. Ako ovi prežive nekoliko godina, velika je verovatnoća da će doživeti starost. Međutim, među tek izleženim pilićima smrtnost je velika, te veliki broj njih ugine u prvih nekoliko sedmica.

iz pećine Liko. zbog čega su neki suri orlovi u 19. veku pretnju su predstavljala trovanja teškim metalima i organohloridima ali je ovaj problem riješen zakonskim odredbama o zagađivanju prirodne sredine. Sokolarstvo Suri orlovi se mogu dresirati za sokolarstvo. U centralnoj Evropi se njihov broj znatno smanjio i sada ih ima samo na Apeninskom poluostrvu. Aquila chrysaetos daphanea (Severtzov. ka istoku do Turske i Irana. ima 240 parova od čega je većina u brdima Škotske. 1758) – Sjeverna Amerika. Sužena staništa i nedostatak hrane danas predstavljaju glavni problem za ovu vrstu. npr. Poslednjih godina počela je ponovo da se razmnožava u nizijama. Glavnu pretnju predstavlja uništavanje njihovog prirodnog okruženja. . Brojnost populacije u Srbiji svela se. Aquila chrysaetos canadensis (Linnaeus. 1758) – Evroazija osim Pirinejskog poluostrva. od čega su najmanje tri ženke uginule. u okrugu Donegal. Severnoj Americi.nalazi se na Crvenoj listi faune Sveta.. Ugroženost Suri orlovi su ranije živeli u umerenim klimatima Evrope. Aquila chrysaetos homeryi (Severtzov. U Kazahstanu. ka istoku do zapadnog Sibira. gde je ova vrsta izumrla od lova od 1912. 1888) . zbog nepristupačnosti terena nisu. u Švedskoj i Danskoj. veku već napustili svoja staništa. Indija i Pakistan. po pregledu iz 2007. Kirgistanu. ima pokušaja da se ponovo uvede ova vrsta ptica. severnoj Aziji. vijeka. godine. godine. Aquila chrysaetos japonica (Severtzov. Veliki suri orlovi iz srednjeg pleistocena sa područja današnje Francuske nazivaju se paleo-podvrstom Aquila chrysaetos bonifacti. U Severnoj Americi situacija nije tako teška ali ipak postoji značajno smanjenje broja.. do 2004. U većini predela u kojim živi ova ptica živi u planinskim oblastima. 1888) – Istočni Sibir. Još uvek se mogu videti kako preleću planine Škotske ali se postepeno vraćaju u severnu Englesku. nose naziv Aquila chrysaetos simurgh. U 20. U Irskoj. 1888) – Japan i Koreja. Sudari sa električnim vodovima su česti od 20.. 1888) – Pirinejsko poluostrvo i severna Afrika. Kazasi i Kirgizi još uvek koriste sure orlove za lov na lisice i vukove. Na svetskom nivou suri orlovi se ne smatraju ugroženim uglavnom zbog većeg broja jedinki u Aziji i Americi. a od 1969.. Četrdeset i šest jedinki je pušteno u divljim predelima nacionalnog parka Glenveg. ali je ranije živela i u ravnicama i šumama. godine. Prethodni pokušaji da se suri orlovi razmnožavaju u nacionalnom parku Glenveg su propali. da bi se osiguralo širenje populacije. Namerava se pustiti ukupno 60 ptica.. do 2006. godine tako se izleglo prvo mladunče u Irskoj u poslednjih skoro 100 godina. Mogu se naći u različitim delovima sveta: - - Aquila chrysaetos chrysaetos (Linnaeus. Obično se ubraja u Aquila chrysaetos canadensis. Suri orao spada u grupu ugroženih životinjskih vrsta. Evrope i Srbije.. od 2001. Na Kopaoniku postoje tri aktivna gnezda surog orla od kojih je jedno gnezdo obuhvaćeno monitoringom dok ostala dva. od Altaja do Kamčatke.Od južnog Kazahstana ka istoku do Mandžurije i jugozapadne Kine. U Velikoj Britaniji ih.Podvrste i njihova rasprostranjenost Danas postoji šest podvrsta surog orla koji se nešto razlikuju u veličini i boji perja. Alpima i Karpatima. godine su se parili u distriktu Ingliš Lejk. U aprilu 2007. severnoj Africi i Japanu. zapadnoj Mongoliji i Kini. a krupni primerci iz kasnog pleistocena sa područja današnjeg Krita. na 40-50 parova. Aquila chrysaetos kamtschatica (Severtzov.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful