P. 1
MERKANTILISTIČKO SHVATANJE SPOLJNE TRGOVINE

MERKANTILISTIČKO SHVATANJE SPOLJNE TRGOVINE

|Views: 80|Likes:
Published by Anita Marojevic

More info:

Published by: Anita Marojevic on May 31, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/23/2012

pdf

text

original

MERKANTILISTIČKO SHVATANJE SPOLJNE TRGOVINE Praktična pitanja i probleme meĎunarodne trgovine i trgovinske politike prvi put su pokušali da na teorijskoj

osnovi izuče i obrade merkantilisti.Merkantilističke koncepcije su na snazi od početka 16 do sredine 18. Veka.To je istorijsko razdoblje stvaranja i uspona kolonijalnih sila, otkrivanja i osvajanja novih teritorija u kome je izvršeno povezivanje svih delova sveta preko meĎunarodne trgovine. Koncepcije merkantilista o spoljnoj trgovini nastale su u epohi prvobitne akumulacije kapitala kada je vodeću ulogu imao trgovinski kapital.Osnovni stavovi merkantilističke škole jesu aktivan spoljnotrgovinski bilans, kao osnovni cilj spoljnotrgovinske politike, i akumulacija plemenitih metala.Merkantilisti su smatrali da je izvor i osnova društvenog bogatstva u nagomilavanju plemenitih metala.Bogatstvo je isključivo imovina u novcu, zlatu , srebru.Ako zemlja nema sopstvene rudnike zlata i srebra, onda je jedini način, ako se isključi porobljavanje i pljačkanje druginh nacija, po mišljenju merkantilista, bio da se doĎe do novih količina metala aktivan saldo spoljnotrgovinskog bilansa, odnosno veći izvoz od uvoza roba. Direktan izvor bogatstva je razmena odnosno trgovina robom, dok je proizvodnja samo preduslov za stvaranje bogatstva.Razmena robe je izvor profita, jer se roba prodaje skuplje nego što se kupuje.Pri tome, merkantilisti ne smatraju svaku razmenu izvorom bogatstva, već samo razmenu roba izmeĎu država, dakle spoljnu trgovinu.Za razliku od unutrašnje trgovine, u kojoj se novac premešta sa jednog mesta u zemlji na drugo, pri čemu jedan domaći subjekt dobija, a drugi gubi, spoljna trgovina, uz uslov da izvoz bude veći od uvoza robe, povećava nacionalno bogatstvo, jer dolazi do priliva plemenitih metala u zemlji. Merkantilističko shvatanje spoljnotrgovinske politike prošlo je u svom razvoju kroz dve faze:rani merkantilizam i razvijeni merkantilizam.U fazi ranog merkantilizma glavni stav merkantilista svodio se na zahtev da svaki učesnik u spoljnoj trgovini ostvaruje pozitivan saldo u robnoj razmeni sa inostranstvom.Pri tome se insistiralo na strogoj kontroli spoljnotrgovinskih tokova i platnih transakcija, s ciljem da se ograniči odliv zlata i srebra u inostranstvo. U fazi razvijenog merkantilizma donekle se ublažavaju restriktivni postulati ranog merkantilizma i nagoveštava ekonomska neopravdanost njihovog provoĎenja na duži rok, kako sa stanovišta zemlje koja ih primenjuje tako i sa stanovišta drugih zemalja sa kojima se obavlja robna razmena.Usled grubog ignorisanja trgovinskih interesa spoljnotrgovinskih partnera osetilo se prisustvo zastoja u spoljnoj trgovini, pa se umesto načela da svaki pojedinac treba da ima pozitivan saldo u trgovini sa inostranstvom prešlo na načelo da svi učesnici u spoljnoj trgovini ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskom bilansu.Shodno tome preduzimaju se mere za podsticanje izvoza, pre svega finalnih proizvoda.S druge strane, uvode se razne mere za ograničavanje uvoza.Pri tome se merkantilisti zalažu za blaži tretman ograničenja na sirovine i poluproizvode. Vladavina merkantilističkih koncepcija podudara se sa peridom prelaska sa naturalne na novčanu privredu, kasnog feudalizma u rani kapitalizam, tako da je merkantilistička ekonomska misao poslužila kao osnov za formiranje ekonomske politike u funkciji stvaranja nacionalne dražave i jačanja kapitalističke privrede.Merkantilistička spoljnotrgovinska politika je bila u funkciji jačanja nacionalne moći i nacionalnog bogatstva i, umesto brojnih i malih feudalnih tržišta, formiranja jakog nacionalnog tržišta kao osnove ekonomske moći centralne vlasti. Merkantilisti su se zalagali za uvoĎenje što viših carina na uvoz u cilju njegovog destimulisanja i favorizovanja domaćih proizvoĎača.Ograničavajući uvoz i stimulišući izvoz, merkantilisti su verovali u ispravnost takve spoljnotrgovinske politike, smatrajući da ona

Odliv zlata podrazumeva smanjenje količine novca u opticaju zemlje. uticala je direktno na količinu raspoloživog zlatnog novca u zemlji. Deficit spoljnotrgovinskog bilansa podrazumevao je odliv zlata u inostranstvo i imao je u tom periodu obrnute efekte na nacionalnu privredu. ipak se ne može poreći i osporiti trgovinskoj politici merkantilizma zasluga za uspostavljanje prvog celovitog sistema spoljne trgovine.Uz ovu pretpostavku. Veka u uslovima naglašene globalizacije svetske privrede. jer bi se usled poskupljenja domaće robe smanjila inostrana tražnja za domaćom robom. Iako se merkantilizam ne smatra pravom naučnom koncepcijom. u oblasti spoljne trgovine ostvare nacionalni ciljevi na račun drugih zemalja. svetsko bogatstvo je konstantna veličina. koji bi se kasnije eliminisao. dovelo do povećanja domaćeg nivoa cena u odnosu na nivo cena u inostranstvu.Otuda razumljivo zalaganje merkantilista za uklanjanje deficita i nastojanje za postizanjem suficita u spoljnotrgovinskom bilansu. što izaziva pad cena-deflaciju.Prema merkantilistima. na kraju 20.Ovo pitanje zaslužuje pažnju jer su i sada. sve zemlje ne bi mogle istovremeno uživati koristi od meĎunarodne .N atoj osnovi dolazi do porasta likvidnosti u zemlji priliva zlata.Postavlja se pitanje da li je to moguće u uslovima postojanja jedinstva svetske privrede kada je već afirmisan princip pžrecipročne tražnje i kada je uspostavljen visok stepen uzajamne zavisnosti nacionalnih privreda većine zemalja ne samo preko razmene roba. porast kamatne stope. po uzoru na merkantilističke ideje.U tom slučaju domaći rezidenti bili bi stimulisani da kupuju inostranu robu. prisutni pokušaji da se raznim protekcionističkim merama. već i usluga i transfera faktora proizvodnje.Suficit spoljnotrgovinskog bilansa značio je.pouzdano dovodi do aktivnog trgovinskog bilansa.Ako bo jedna zemlja postigla suficit u trgovinskom bilansu.Oni su smatrali da je povoljan trgovinski bilans moguć samo na kratak rok . to bi izazvalo priliv zlata i srebra u tu zemlju. porasta cena i oživljavanja privredne aktivnosti. koja se tada isključivo svodila na robnu razmenu.N ataj način bi se povećala količina noca u opticaju zemlje. Druga kritika merkantilističkog shvatanja spoljne trgovine odnosi se na stav o statičkom shvatanju svetske ekonomije. pad proizvodnje i zaposlenosti.Istovremeno bi domaći izvoz počeo opadati. dodatan priliv zlata iz inostranstva. za iznos pozitivnog slda. pa čak ni samostalnom ekonomskom školom. Koncepcije merkantilista su prvi kritikovali liberalisti počevši od Dejvida Hjuma i njegovih sledbenika. što bi prema liberalistima kao zastupnicima kvantitativne teorije novca. Spoljne trgovina.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->