2.1.

Plan namene Plan namene utvr|uje osnovne kriterijume za raspode-lu i uslove za kori{}ewe frekvencijskih opsega kao ikonkretnu namenu frekvencijskih opsega po radio slu`bama i delatnostima.Planom namene definisani su slede}i frekvencij-ski opsezi koji su nameweni za GSM/DCS 1800 radio si-stem:1) 890-915 /935-960 MHz (GSM); 2) 880-890/925-935 MHz (E-GSM); 3) 1710-1785/1805-1880 MHz ( DCS 1800). 2.2. Pravilnik o izdavawu licence ^lanom 8. ta~ka 1. Pravilnika o izdavawu licence de-finisani su slede}i frekvencijski opsezi za izdavawelicence za javne mobilne telekomunikacione mre`e iusluge u okviru GSM/DCS 1800 radio sistema, i to: za prvog operatora: 1) 904.3-913.9/949.3-958.9 MHz (GSM); 2) 1710.1-1720.1/1805.1-1815.1 MHz (DCS 1800). ^lanom 17. stav 3. Pravilnika o izdavawu licence re-gulisano je da licenca izdata Preduze}u za telekomunika-cije „Telekom Srbija” a.d. podle`e postupku zamene saglasno ~lanu 106. st. 2. i 3. Zakona o telekomunikacijama, kaoimaocu va`e}e GSM/DCS 1800 licence. Predmetnom li-cencom definisani su slede}i frekvencijski opsezi zajavne mobilne telekomunikacione mre`e i usluge u okvi-ru GSM/DCS 1800 radio sistema, i to: za drugog operatora: 1) 894.5-904.1/939.5-949.1 MHz (GSM); 2) 1730.1-1740.1/1825.1-1835.1 MHz (DCS 1800). ^lanom 8. ta~ka 2. Pravilnika o izdavawu licence de-finisani su slede}i frekvencijski opsezi za izdavawelicence za javne mobilne telekomunikacione mre`e iusluge u okviru GSM/DCS 1800 radio sistema, i to: za tre}eg operatora: 1) 890.1-894.3/935.1-939.3 MHz (GSM); 2) 1740.1-1760.1/1835.1-1855.1 MHz (DCS 1800). Korisnici dodeqenog frekvencijskog bloka u obave-zi su pri realizaciji i eksploataciji GSM/DCS 1800 ra-dio sistema da primene osnovne regulatorne postavke itehni~ke parametre

Dolaskom GSM mobilnih telefona većini je laknulo, jer se oni ne mogu tako lako prisluškivati kao NMT (099) mobilni aparati, koje možete slušati običnim UKW

slobode komunikacije itd . Okviri se međusobno mešaju. Ukoliko se greška detektuje okvir se proglašava neispravnim. uzima se nekoliko bita prvog okvira. Svaki ulazni bit se kodira na dva izlazna bita bazirana na kombinaciji predjašnja 4 ulazna bita.najmanje osetljiva na greške. odbacuje se i zamenjuje predjašnjim ispravno primljenim prigušenim okvirom. Zbog daljnje zaštite od grešaka “burst” perioda.prijemnikom čija cena ne prelazi cenu samog mobilnog telefona koji se prisluškuje.8 kbps.umerena osetljivost na greške. ni GSM nije imun na prisluškivanje. kodiran govor ili podaci koji se prenose moraju biti zaštićeni od greški. zatim drugog itd. Na izlazu kodera je 378 bitova. mogućnostima i opsegu prisluškivanja fiksnog ili mobilnog telefonskog saobraćaja dolazi se na sličan način kao i do podataka o špijunskim satelitima i njihovim mogućnostima: informacije se pojave većinom kod medijske eksponiranosti raznih špijunsko-prislušnih afera koje pokrenu političari koji sumnjaju da su meta tajnog prisluškivanja. dajući tako brzinu digitalnog signala od 13 kbps (full rate speech coding). Kodiranje govora kod GSM komunikacija Razvojni tim GSM-a proučavao je nekoliko tipova algoritama za kodiranje govora. * Klasa II 78 bita . Klasa Ia ima tri paritetna bita CRC koda koji se dodaju za detekciju greške. Blokovi se uzastopno šalju “burst” periodima s vremenskim rasporom (time-slot bursts). što je elektroničarima zanimljivije. Ideja i cilj preplitanja i mešanja je smanjivanje uticaja . zatim opet nešto iz prvog. Do podataka o današnjoj tehnici. tako da svaki “burst” period šalje dva različita uzorka govora (vremenska okvira). kojima se dodaje okvir od 78 bitova preostalih iz klase II. U sledećem tekstu nismo ulazili u tumačenje moralne strane vršenja prisluškivanja (kršenje ljudskih prava. Međutim. Razlika između predjašnjeg i trenutnog uzorka predstavlja signal. gde se tražio dobar kvaliteta govora i što manja složenost potrebnih elektronskih sklopova. drugog itd. Govor se deli na uzorke dužine 20 ms. Na izlazu kodera 456 bitova se dieli na 8 podblokova po 57 bitova. skupiti dostupne tehničke informacije o samim uređajima i metodama kojima se vrši prisluškivanje mobilne telefonije.. Prilikom testiranja utvrđeno je da od bloka 260 bitova (20 ms govora) određeni blok bitova je važniji za razumevanje nego ostali. Ta 53 bita zajedno sa 132 bita klase Ib i 4 bita završne sekvence (ukupno 189 bita) ulaze u koder.najosetljivija na greške.. Izbor je pao na RPE-LPC koder. Dubina preplitanja razlikuje se za svaki tip kanala. Zbog prirodnih i veštačkih elektromagnetskih smetnji. Tako se svakih 20 ms govora kodira sa 456 bitova. Informacija sadržana u prethodnom uzorku. * Klasa Ib 132 bita . od kojih se svaki kodira sa 260 bitova.) već prvenstveno.. od kojih svaki može preneti dva 57-bitna bloka. Tako se blok od 260 bitova deli na tri klase osetljivosti: * Klasa Ia 50 bita . što daje brzinu digitalnog signala od 22. svaki uzorak se prepliće. koja se brzo ne menja koristi se da predvidi sledeći uzorak.

Svakom korisniku se dodeljuje jedan vremenski raspon. Prenos signala Sistem GSM-a koristi kombinovane FDMA i TDMA tehnike za prenos signala koji se prenose koristeći GMSK modulaciju. Frekvencijsko područje za vezu mobilna jedinica-bazna stanica je 890-915 MHz a za vezu bazna stanica-mobilna jedinica 935-960 MHz. Greške (smetnje) se tako raspoređuju na veći broj okvira. tako da je drugom korisniku dozvoljen pristup istom kanalu ukoliko je prethodni razgovor već obavio ili je otišao u područje pokrivanja druge ćelije. Kod TDMA tehnike dodeljeno frekvencijsko područje podeli se na kanale. Frekvencijski pojas od 25 MHz dalje je . Nedostaci su ograničenja na ponovnoj upotrebi iste frekvencije u susednim ćelijama. tako da se preko jednog kanala opslužuje 8 korisnika.smetnji kod prenosa podataka. Kod FDMA tehnike u određenom vremenskom periodu kanal je dodeljen samo jednom korisniku. što znači da je širina frekvencijskog pojasa GSM-a 2 x 25 MHz. Slika 1. koji se dele na veliki broj vremenskih raspona. Ovakve odvojene frekvencije za prijem/predaju signala omogućuju lakši istovremeni dvosmerni prenos. blokova tako da npr. ako je 500 bitova neispravno. znači slab kapacitet. FDMA (višestruki pristup s frekvencijskom raspodelom) i TDMA (višestruki pristup s vremenskom raspodelom) koriste podelu frekvencije i podelu vremena da omoguće višestruk pristup. raspoređivanjem na veći broj blokova greška će tada manje uticati na prenos.

“burst” period kod slanja podataka je kraći od vremenskog raspora i traje 148 umjesto omogućenih 156. Tih posljednjih 8 vremenskih raspona zajedno čini 248 poludupleksnih kanala. predaje potrebne informacije mobilnoj jedinici o baznoj stanici. od kojih je jedan za slanje.podeljen na 125 pari frekvencija. Neznatan gubitak informacije u okolnim kanalima je dozvoljen i taj gubitak je minimiziran zahvaljujući GMSK modulaciji. koriste se za sinhronizaciju mobilne jedinice sa strukturom vremenskog raspona ćelije definišući granice “burst” perioda. Svaka ćelija u mreži emituje jedan FCCH i jedan SCH kanal. Nadalje. jedan predstavlja SACC kanal dok se zadnji ne koristi) ili 51 vremenski okvir za kontrolne podatke čini jedan višestruki okvir ili multiokvir (1 multiframe = 26 ili 51 TDMA frames) u trajanju od 120 ms. * Access Grant Channel (AGCH). 26 TDMA (vremenskih) okvira za prenos govora/podataka (gde se 24 okvira koristi za prenos govora ili podataka. Logički kanal je definisan po frekvenciji i broju vremenskog raspona i svaki je na kraju opet podeljen na 8 vremenskih raspona u kojima emitira digitalizovan govor u kratkim serijama “burst” perioda. koristi se da upozori mobilnu stanicu na nadolazeći poziv. a kod prijema i predaje su razdvojeni za 3 “burst” perioda. dodeljuje frekvencije za frekvencijske skokove. Prometni kanali koriste višestruke vremenske okvire.577 ms. tako da mobilna jedinica nema potrebu za simultanom primopredajom. iz čega proizlazi da svaki dupleks kanal ima širinu 200kHz. stoga jer ćelija može koristiti 1/7 totalnog broja frekvencija. Brzina prenosa digitalnog signala je 271 kb/s (trajanje 1 bita je 3. Radi vremenskog usklađivanja. Algoritam za skok frekvencije emitira se na BCC kanalu. Svaka od tih nosećih frekvencija je vremenski podeljena koristeći višestruki pristup s vremenskom raspodelom (TDMA) da razdvoji 200 kHz kanal na prometne kanale (TCH) koji će se koristiti za prenos govora i podataka. ako je smetajući signal sadržan samo u uskom delu spektra signala preko kojeg željeni signal skače. što pojednostavljuje elektroniku mobilne stanice. * Frequency Correction Channel (FCCH) i Synchronisation Channel (SCH). Svaki od TDMA okvira traje 4. Skakanje frekvencije upotrebljava se da interferenciju smanji na prihvatljiv nivo.25 bit perioda. Kontrolne kanale delimo na: * Broadcast Control Channel (BCCH). Takva raspodela frekvencija je dovoljna da pokrije vrlo veliko područje. Po jednoj ćeliji dolazi tada 1984/7=283 logičkih poludupleksnih kanala.615 ms te je podeljen na 8 vremenskih raspona logičkih kanala u trajanju od 0. 28 minuta. U principu skakanje frekvencije ima prednosti u toj činjenici da smetnja može biti smanjena. 26 ili 51 multiokvira čini jedan superokvir u trajanju od 6. dok 2048 superokvira čini jedan hiperokvir trajanja 3 sata. * Paging Channel (PCH). GSM može koristiti tehniku sporog preskakanja frekvencije gde mobilna i bazna stanica predaju svaki TDMA okvir na različitoj nosećoj frekvenciji. * Random Access Channel (RACH). Jedna ili više nosećih frekvencija dodeljene su svakoj baznoj stanici.79 us).12 s. što odgovara broju od 1984 logičkih poludupleksnih kanala. drugi za primanje dok ostalih šest vremenskih raspona služi za slanje kontrolnih signala. Za prenos informacija vezanih uz kontrolu i upravljanje radom mreže koriste se kontrolni kanali. služi za dodeljivanje SDCCH kanala mobilnoj jedinici. . koristi ga mobilna jedinica kad daje zahtev za pristup mreži. 53 sekundi i 760 ms.

Unutar-kanalne smetnje rastu kad se ista noseća frekvencija koristi u susednim ćelijama. Najvažnija komponenta DTX-a je stanica za detekciju govora (VAD). tako se štedi energija baterije mobilne stanice. prijema. jednostavnost elektronskih sklopova. planina. Složenost elektronike je proporcinalna potrošnji mobilne stanice. koja mora biti reducirana na najmanju moguću vrednost. aviona itd. Korišćenjem manjih ćelija povećava se ukupni kapacitet stanica. Pri radnim frekvencijama GSM-a (900MHz). koje su glavna ograničenja kapaciteta celularnih stanica. U GSM stanicama pokretne mobilne telefonije. Frekvencijski skok omogućuje prevladavanje problema koje zadaje feding. te mogu unaprediti spektralnu delotvornost jer su digitalni signali “robusniji” naspram analognih u pogledu interferencija. to su: dobra spektralna delotvornost. Predmodulacijski gausov filtar ima karakteristike da deluje na uskom frekventnom području i karakteristiku da oštro reže signal. za moduliranje signala na analognu noseću frekvenciju. Digitalne modulacije su razumljiv izbor za buduće bežične stanice. Algoritam za frekvencijski skok se emituje na BCC kanalu. GMSK modulacija (Gaussian Minimum Shift Keying). Ekvalizacija se koristi da izvuče originalni signal od neželjenih refleksija. Mobilna i bazna stanica mogu menjati frekvenciju između predaje. sposobnost rada kod fedinga. konstruiše se inverzni filtar da izdvoji ostatak željenog signala. te se ta delotvornost meri u jedinici bita po sekundi po 1Hz frekvencijskog područja (bits/s/Hz). Stepen reagovanja na nadvišenja signala je nizak što omogućuje zaštitu od trenutnih preteranih odstupanja signala. automobila. dobra delotvornost disipirane snage. tako da interferencija na okolne kanale bude minimalna. pogotovo za bežični prenos video signala. govori manje od 40% ukupnog vremena normalnog razgovora. Da se postigne velik stepen spektralne delotvornosti modulacijski modeli za TDMA i FDMA stanice moraju biti odabrani tako da imaju veliko iskorišćenje namenjenog frekvencijskog područja. Nepoželjna emisija izvan dozvoljenog frekventnog područja mora biti kontrolisana. za razliku od MSK modulacije. Te prednosti se ogledaju u prekidanju rada predajnika za vreme perioda tišine. složenosti elektronike i nepoželjne emisije (radiofrekvencijski izlaz izvan određenog frekventnog pojasa). radio talasi se odbijaju praktično od svačeg: zgrada. niska cena. To radi na principu da se prouči uticaj fedinga na predani signal. To omogućuje da guši VF komponente signala. Jedan od glavnih ciljeva modulacijskih tehnika je da budu sposobne tolerisati visoke nivoe unutar-kanalnih smetnji. Stanica mora razlikovati . brežuljaka.GMSK Postoji nekoliko karakteristika koje obležavaju dobru modulacijsku tehniku. GMSK modulacija je odabrana kao kompromis između spektralne delotvornosti. pa se tako dobijaju kvalitetnije usluge od pojedine ćelije. Minimiziranje smetnji koje dolaze zbog raznih uticaja unutar kanala je cilj projektanata celularnih stanica. Tako se reflektovani signali koji imaju različit fazni pomak mogu primati s antenom mobilne stanice. nizak nivo zračenja van dozvoljenog frekvencijskog pojasa. Diskontinuirana ili prekidna predaja (DTX) je metoda kojom se postižu određene prednosti nad činjenicom da osoba koja razgovara. Taj poznati signal je 26-bitna “training” sekvenca koja se emituje u sredini svakog “burst” perioda s vremenskim rasporom. Kapaciteti prenosa u mnogim bežičnim stanicama su ograničeni zbog unutar-kanalnih smetnji. te svaki TDMA okvir predaju na različitim nosećim frekvencijama. upotrebljava se GMSK modulacija. što čini izlaznu snagu signala mnogo kompaktnijom. ima gausov filtar na delu pre procesa modulacije.

koja je trenutno u upotrebi zahteva 8 Kb EEPROM za opsluživanju ključeva. Šeme za šifrovanje i sigurnost GSM-a su dizajnirane na takav način da se tako osetljive informacije nikada ne prenose preko radio kanala.09. TMSI. Mobilna stanica i bazna stanica rade tako da disipiraju najmanje snage u okviru prihvatljivog kvaliteta veze zbog minimiziranja interferencija unutar kanala i štednje baterije mobilne stanice. lični pretplatnički broj (Ki). algoritam za šifrovanje (A8). podataka o korisniku i telefonskim brojevima. Security aspects 02. Postoji pet klasa mobilnih stanica koje određujemo prema njihovim maksimalnim snagama koje emituje predajnik. Ukoliko se glas krivo interpretira tj. Ovakva raspodela sigurnosnih elemenata i algoritama za šifrovanje omogućuje vrlo visok stepen sigurnosti od mogućeg prisluškivanja i neovlašćenog korišćenja. Sigurnosni mehanizmi GSM-a sastavljeni su od tri različita elementa: pretplatnički broj (SIM). Taj broj zajedno sa ličnim pretplatničkim brojem (Ki) sačinjava poverljivu informaciju kojom sistem prepoznaje pretplatnika. Provera verodostojnosti pretplatnika. Nivoi disipirane snage menjaju se u koracima (više. Subscriber Identity Modules 03. Centar za identifikaciju (AUC) sadrži bazu podataka o pretplatničkim podacima. Mobilna stanica identifikuje se TMSI brojem koji izdaje GSM sistem i zbog dodatne sigurnosti može se periodično menjati (npr. U pripremi je već sledeća faza koja predviđa upotrebu eliptičkih krivulja za overu korisnika i izmenu sesijskog ključa. niže) po 2dB od maksimalne snage definisane za pojedinu klasu do minimuma od 13dBm (20mW). Prva faza specifikacije GSM je zahtevala upotrebu 4 Kb EEPROM. za vreme prosleđivanja poziva po ćelijama. SIM kartica sadrži IMSI broj. VAD ga “proglasi” okolnim šumom dolazi do isključivanja predajnika što se manifestuje rezanjem signala i tada se delotvornost DTX-a značajno umanjuje. Security Related Network Functions i 03. Ti podaci sadrže IMSI. Pretplatnik se u sistemu identifikuje IMSI brojem. GSM uređaj sadrži algoritam za šifrovanje A5.17. Sigurnost današnjeg GSM sistema opisana je u preporukama GSM sistema (GSM recommendations 02. GSM mobilne stanice i mreže. te zaštitu pretplatničkih podataka. druga faza. a podrazumeva zaštitu i tajnost identiteta pretplatnika. roaming). tajnost podataka i protokoli U digitalnoj mobilnoj telefoniji su pametne kartice prisutne od samog početka. . Kad je predajnik isključen kod prijemne strane nema šumova što je zapravo jedna od prednosti digitalne tehnologije GSM-a. te svaka mobilna stanica “sluša” svoj podkanal. Mobilna stanica meri jačinu/kvalitetu signala te prosleđuje informaciju kontroleru bazne stanice. Pametne kartice. a prvo su se koristile samo za identifikaciju telefona.21 Security Related Algorithms). tako da troši vrlo malo energije. koje to troje osiguravaju. jer je dolazilo do sve češće zloupotrebe (prisluškivanje i pozivanje na tuđi račun). Kanal koji koristi bazna stanica (paging channel) da upozori na nadolazeći poziv se sastoji od podkanala. algoritam za zaštitu (A3) i PIN broj.20. Razgovori se kodiraju korišćenjem privremenog slučajno generiranog ključa za kodovanje (Kc). koji odlučuje o promeni nivoa disipacije. Druga metoda koja se koristi za štednju energije baterije mobilne stanice je diskontinuiran prijem signala. poznate su kao SIM moduli i nalaze se u svakom GSM telefonu. LAI i lični pretplatnički broj Ki za svakog korisnika.govor od okolnih zvukova.

Potrebno je naglasiti da se pretplatnički identifikacioni ključ (Ki) nikad ne šalje putem radio kanala. Mobilna stanica potvrđuje prijem. koja računa 32 bitni kod raspoznavanja (SRES) baziran na šifrovanju slučajnog RAND broja s A3 algoritmom koristeći pretplatnički identifikacioni ključ (Ki). HLR i VLR registrima. te u AUC centru. . Nakon što mreža primi pretplatnički SRES broj. Za svako područje određen je i TMSI broj. Šifrovani glas i računati podaci šifruju se pomoću algoritma A5. Identifikacioni ključ je smešten u pretplatničkoj SIM kartici. Dodatni faktor sigurnosti je mogućnost promene ključa za šifrovanje. Ključ Kc se koristi za šifrovanje i dešifrovanje podataka između mobilne i bazne stanice. mobilna stanica se uspešno prijavljuje sistemu. koristi se TMSI.Slika 2. ključu generisanom A8 algoritmom sa osobnim pretplatničkim ključem. Ključ za šifrovanje se izračunava dodajući isti slučajni RAND broj (koji je korišćen u procesu identifikacije). te mobilna stanica na zahtev počinje šifrovati/dešifrovati korišćenjem A5 algoritma i ključa za šifrovanje Kc. Izvan područja potreban je uz TMSI i LAI broj. GSM mreža koristi za proveru identiteta niz mehanizama za proveru. tako da je sistem dodatno zaštićen od prisluškivanja. te se može takođe menjati u vremenskim intervalima. TMSI se šalje mobilnoj stanici nakon što je obavljena provera identiteta i procedure za šifrovanje. vrši se ponovno izračunavanje tako da potvrdi identitet pretplatnika. Ukoliko se izračunati SRES podudara. Da bi se osigurala poverljivost identiteta pretplatnika. SIM kartica sadrži algoritam (A8) za generisanje 64 bitnog ključa za šifrovanje (Kc). Slučajni 128bitni broj (RAND) šalje se mobilnoj stanici. Mreža šalje poseban zahtev za šifrovane komunikacije. te je valjan za samo za to područje.

na zahtev tajnih službi. Zahvaljujući propustu s proverom pretplatnika.Dužina ključa i mogućnosti prevare Uz pretpostavku da imamo uređaj za razbijanje šifara (1 milion kombinacija u sekundi. a zakoni o komunikacijama nisu u svim zemljama jednaki. Tako u mnogim zemljama Istočne Evrope i Bliskog Istoka. Ali u nekim zemljama (primera radi one pod sankcijama međunarodne zajednice) nije dozvoljen uvoz nikakve kriptografske opreme. na osnovu potvrđenih informacija i šturih opisa mogućnosti prislušnih uređaja koji se prodaju u raznim "Spy Shop"-ovima u razvijenim zemljama može se zaključiti da je neograničeno prisluškivanje GSM prometa moguće jedino sigurnosnim službama i to samo u saradnji sa telefonskim kompanijama koje pružaju GSM usluge. nego slabijeg A5/2. U projektovanju sklopova sistema desilo se nekoliko propusta i oni se značajno koriste za potpuno tajno prisluškivanje ili druge upade u GSM mrežu. ako sistemu pristupi mobilna stanica sa kloniranom karticom. što je po današnjem tehnološkom stepenu moguće). vreme potrebno za razbijanje 128 bitne šifre je izuzetno veliko. sistem neće prepoznati prevaru. Projektanti nisu na vreme predvideli te mogućnost te bi danas prepravke na sistemu širom sveta koštale milione dolara.8 x 10^24 godina Tabela 1. te kako je prikazan upad u GSM mrežu za manje od jedne sekunde i sl. Te službe vrše prisluškivanje direktno na centrali operatera mobilne telefonije.Vreme potrebno za razbijanje šifre uredjajem brzine milion kombinacija u sekundi Međutim. Potencijalni prisluškivač to može iskoristiti uz još jedan tehnički propust u GSM sistemu. kako su objavljeni sigurnosni algoritmi. Naime.542 godina 10. Na ilegalnom tržištu postoje uređaji za emulaciju SIM kartice i programatori za "kloniranje".291 godina 584.) vrlo se lako vidi zašto GSM nije lako prisluškivati i ilegalno na tuđi račun koristiti usluge. Dužina ključa 32 bita 40 bita 56 bita 64 bita 128 bita Potrebno vreme 79 minuta 12. čime bi on automatski isključio kripto-zaštitu te omogućio prisluškivanje. gde se oprema postavlja paralelno sa audio-kanalima koji služe za prenos glasa. ni GSM nije savršena mreža. Uzimajući u obzir da efektivna dužina šifre A5 algoritma je 40 bita (inače je 64) dobije se mnogo kraće vreme za razbijanje šifre. GSM je globalni sistem. Uredjaji za prisluškivanje GSM-sistema U štampi se znaju pojaviti informacije kako su pojedinci uspeli razbiti šifre i ući u GSM mrežu. koja bi mobilnom telefonu poslala informaciju da je u Iraku. što postavlja mnogo manje tehničke i vremenske zahteve za njihovo razbijanje. tj. kopiranje SIM kartice. Tajno prisluškivanje GSM-a (doduše samo u dometu jedne bazne stanice) omogućuje jedan drugi propust u GSM sistemu i malo politike. a to je da nije predviđena autorizacija baznih stanica. . pa su samim time i komunikacije potpuno nezaštićene. Tabelarnim prikazom (Tabela 1.7 dana 2. Treba napraviti vlastitu baznu stanicu. Prvi propust je taj što se prilikom pristupa sistemu pretplatnik ne proverava u bazi aktivnih pretplatnika. Međutim. nije dozvoljena upotreba jakog A5/1 algoritma.

i to čak na Internetu. koji se nude na internetu. koja ne dozvoljava "razbijanje". u realnom vremenu mogu se dekodirati samo signali kodirani slabijim A5/2 algoritmom. s kojima upotrebu mobilnog telefona u svojoj blizini može onemogućiti baš svatko. U takve uređaje ugrađeni su čitači SIM kartica. da bi se omogućilo prisluškivanje. Reč je o uređaju Siemens S35i dodatno opremljenim kodiranom zaštitnom tehnikom. Taj uređaj je veličine kutije cigareta. godine najava kompanije Rohde & Schwarz kako po ceni od 6300 maraka može isporučiti mobilni telefon koji je nemoguće prisluškivati. isporučuje opremu za prisluškivanje u kompletu koji se kao nadzorni centar priključuje na ključna mesta mrežnih operatera. uz cenu od 158 dolara po uređaju. A firma Uptron iz indijskoga grada Lucknowa u svojoj ponudi hvali se tehnikom koja mobilne telefone blokira čak u krugu od gotovo 2 km. Nameće se dilema. ko to poželi.). Siemensov prislušni sistem LIOS omogućava na jednome mestu istovremeni nadzor i do 10000 korisnika. Arsenal kojim se prisluškivanje i nadzor telefonskih priključaka može sprovoditi prilično je velik: Izraelska firma Comverse Infosys u saradnji sa svojom sestrinskom firmom Syborg Informationssysteme iz Buxbacha u Nemačkoj pokrajini Saarland. restoranima. utemeljena od bivšeg izraelskog obavještajca. uz službeno tumačenje kako njima želi osigurati mir u džamijama. a namenjen je onemogućavanju funkcionisanja svih mobilnih telefona u određenom prostoru. ali i u bolnicama u kojima bi mogli prouzrokovati smetnje u funkcionisanju medicinskih elektronskih aparata. Isto tako. Sve više traženu tehniku za blokiranje mobilnih telefona nudi i kompanija Cell Block Technologies iz Manchestera. Tvrtka Netline Technologies iz Tel Aviva. i da je broj veza koje se mogu istovremeno prisluškivati u oba smera vrlo ograničen. potrebno je i dobro poznavati samu infrastrukturu operatera mobilne telefonije. Mobilni telefoni za dodatnom zaštitom od prisluškivanja Veliko iznenađenje u stručnim krugovima izazvala je 2001. u Siemens-u su tvrdili da "čak ni hiljadu Pentium računara za deset miliona godina ne bi moglo otkriti ključ kojim su razgovori kodirani". koncertnim dvoranama. Na Tajvanu se može kupiti i džepni blokator.zavisi od anteni.Hvatanje i dešifrovanje GSM mobilnog prometa bežičnim putem i pasivnim načinom moguće je. uređaj kojim se na manjim udaljenostima može pozicionirati mobilni telefon. Na taj način mobilni telefoni se mogu prisilno isključiti u crkvama. Uredjaji za ometanje GSM-a Firma Netline Technologies iz Tel Aviva nudi na tržištu C-Guard Cellular Firewall. Na kraju. dok je za razbijanje A5/1 algoritma u realnom vremenu većinom potrebna i podrška telefonske kompanije. kako razumno objasniti činjenicu da . Pre nekoliko godina je država Bahrein kupila 5000 takvih uređaja. Inače se cene tih uređaja. Za takve blokatore mobilne komunikacije posebno veliki interes pokazuju arapske države. iz kojih mogu u određenom vremenu (15 min) iščitati sve podatke potrebne za prisluškivanje mobilnog telefona koji će koristiti tu SIM karticu. konfiguraciji terena i sl. isporučuje GSMtooth. kreću od nekoliko stotina dolara do nekoliko desetina hiljada dolara zavisno od izlazne snage ometača. ali sa skupom profesionalnom opremom (od 400000$ na više) i to uz dva osnovna ograničenja: da se mogu primati samo signali u dometu jedne bazne stanice (max do 25 km za signale koje bazna stanica šalje mobilnom telefonu i od 300 do 1000 m za signale mobilnog telefona prema baznoj stanici .

3 milijuna GSM pretplatnika. godine održava se konferencija europskih pošta i telegrafa (Groupe Special Mobile . godine počeo je ubrzani razvoj analogne celularne telefonije. Uz kodiranje TopSec GSM ima kao dodatnu opciju i mogućnost autorizacije. Po završetku razgovora iskorišćeni kod se odmah briše. priključak računala.proizvođači prislušnih uređaja odjednom propagira protivuređaje.. koji međusobno mogu komunicirati samo sa svojih mobilnih telefona i unutar svoje skupine. tako da su sustavi bili međusobno nekompatibilni. a to. a ne privatnim osobama. predstavlja i dodatni sigurnosni faktor. dok ih je u listopadu 1997. GSM . te će primenjivati vrlo strogu proceduru ispitivanja podobnosti potencijalnih kupaca. Početkom 1994. Visok stepen zaštite od prisluškivanja omogućava kombinacija asimetričnog algoritma s kodom dužine 1024 bita kojim se odabire vrsta koda. Početkom 1982. Svaka zemlja razvijala je zasebni sustav. postojalo je 1. u koji je kompanija Rohde & Schwarz ugradila posebak kriptografski modul. Njemačkoj i Francuskoj. Sve ostalo događa se samo od sebe: uređaj pokreće uzimanje podataka i za 15-ak sekundi razmeni kodove. uz njegovu veličinu. Početkom 1980. Kodiranje razgovora uključuje se pritiskom na taster "Crypto" preko odgovarajućeg tastera za prečice (Softkey). i već dvije godine kasnije postojalo je 36 GSM mreža u 22 zemlje. Groupe Special Mobile je promijenio naziv u Global System for Mobile . Posebnim softverom mogu se formirati zatvoreni skupovi korisnika. To je TopSec 703+. Komercijalna upotreba počinje sredinom 1991. Kao i svi ostali. te simetričnog algoritma od 128 bita kojim se govor kodira. posebno u Skandinavskim zemljama. zabilježeno 55 milijuna.globalni sustav za mobilne komunikacije Maturski. i kodirani se razgovori mogu u bilo kojem trenutku prekinuti pritiskom na taster za kraj veze.) •spektralna djelotvornost •ISDN kompatibilnost Godine 1989. s bilo kojim drugim korisnikom voditi i potpuno obične.GSM) s ciljem da razviju europski sustav mobilne telefonije. Osim između dva TopSec GSM mobilna telefona kodiranjem zaštićeni telefonski razgovori mogu se voditi i s priključkom u fiksnoj telefonskoj mreži. TopSec GSM prikladan je za kodiranu govornu komunikaciju na frekvencijskim područjima od 900 i 1800 MHz. dakako. razvoj GSM-a je prebačen na Europski institut za telekomunikacijske tehnologije (European Telecomunication Standards Institute – ETSI) i prva faza GSM specifikacije je objavljena. kojim se mogu kodirati svi razgovori u Euro-ISDN-u. U Siemensu otklanjaju bilo kakvu insinuaciju i tvrde da će mobilne telefone zaštićene od prisluškivanja prodavati samo državnim ustanovama i institucijama. nezaštićene razgovore. CLID. Sa TopSec GSM mobilnim telefonima može se.. TopSec GSM je u stvari Siemensov model S35i. ali uz uslov da se ISDN priključak zaštiti još jednim proizvodom iz TopSec segmenta. seminarski i diplomski radovi iz informatike. Velikoj Britaniji. Sustav je trebao zadovoljavati sljedeće kriterije: •dobra kvaliteta signala •niska cijena opreme i servisiranja •upotreba na međunarodnoj razini •mogućnost upotrebe ručnih aparata •podrška za neke dodatne usluge (telefaks.

sa mogućnošću upotrebe u pokretnom vozilu (do brzine 250 km/h). Od 8 vremenskih raspora jedan je za slanje.4 kbs dvosmjerno (half rate). Prednost mrežnih operatera je njihova sposobnost da dostave opremu različitih proizvođača jer općenito otvoreni standardi omogućavaju laganu međukomunikaciju. tj. multiframes. kvalitete. od kojih je svaki frekventnog opsega 200 kHz.57 ms i omogućuju protok od 156. klasičnog telefonskog razgovora. Sustav omogućuje upotrebu na velikim područjima koja su "prekrivena" ćelijskom strukturom (korisni signal koji emitira pojedinačna bazna stanica tvori ćeliju) i to od mikroćelija (promjer 200 metara) do makroćelija (35 km). 2 SPECIFIKACIJE GSM sustav je u potpunosti digitaliziran. Sa stajališta potrošača glavni razlog naglog prodora GSM-a u svjetsku komunikaciju je digitalna kvaliteta zvuka i niska cijena alternativnih načina komunikacije kao što je slanje poruka. ako je smetajući signal sadržan samo u uskom dijelu spektra signala preko kojeg željeni signal skače. Ovakve odvojene frekvencije za prijem/predaju signala omogućuju lakši istovremeni dvosmjerni prijenos. Širina frekvencijskog pojasa kod GSM sustava je 25 MHz. Vremenski raspori traju 0. . a za vezu bazna stanica mobilna jedinica 935-960 MHz.25 bita informacije. Pojedinačni kanali su podijeljeni na višestruke okvire (engl. Neznatan gubitak informacije u okolnim kanalima je dozvoljen i taj gubitak je minimiziran zahvaljujući GMSK modulaciji. priključka računala (prijenos podataka da max. frekventno područje za vezu mobilna jedinica .Communications - globalni sustav mobilne telefonije. Trenutna verzija GSM sustava podržava rad na 22. GSM sustav se kontinuirano razvija jer i svakodnevne inovacije imaju veliku kompatibilnost sa originalnim sustavom. okviri su podijeljeni svaki na 8 vremenskih raspora (engl. vremenski raspori su opet podijeljeni na 8 polja (engl. slanje elektroničke pošte (e-mail). drugi za primanje dok ostalih šest vremenskih raspora služi za slanje kontrolnih signala. sadrži 26 okvira). Sustav koristi TDMA I frekvencijski multipleks. GSM uređaj emitira signal koji se može čuti s vremena na vrijeme u blizini zvučnih aparata. GSM preporuke su pisane na preko 8000 stranica što dovoljno govori o složenosti samog sustava. kompjutora i ostalih stereo uređaja. Frekvencijski pojas od 25 MHz se dijeli na 125 kanala. U principu skakanje frekvencije ima prednost u toj činjenici da smetnja može biti smanjena. Osim prijenosa govora. time slot). Kada se ovi audio uređaji nalaze u blizini polja GSM uređaja radio signal je dovoljno snažan da se ti uređaji počinju ponašati kao detektori signala. 9600 bauda).bazna stanica je 890-915 MHz. korištenje dodatnih servisa i kompatibilnost sa drugim sustavima. Signali se prenose koristeći GMSK modulaciju. omogućuje se slanje telefaksa. Skakanje frekvencije upotrebljava se da interferenciju smanji na prihvatljivu razinu. fields). što omogućuje povećanje broja korisnika.8 kbs jednosmjerno (full rate) i 11. Kao i ostali mrežni standardi GSM omogućava mrežnim operaterima da ponude roaming uslugu koja omogućava pretplatnicima da koriste svoje mobilne uređaje širom svijeta. televizijskih prijemnika.

koja se često koristi u Latinskoj i Sjevernoj Americi. koji se također koristi u Europi – to područje pokriva frekvencijski raspon od 1710 do 1880 MHz. koja je pravi svjetski putnik i može raditi na svim kontinentima gdje postoji signal mobitela. Posljednja GSM frekvencija. frekvencijski raspon od 1850 do 1990 MHz. Nešto rjeđi su tri-band mobilni telefoni koje je moguće koristiti ne samo u Europi. Među njima je dobar predstavnik Motorola V600. dok bazne stanice svoj signal šalju u višem frekvencijskom podpojasu. frekvencijskom rasponu od 880 do 960 MHz. Zašto toliko široki rasponi pojedinih frekvencija. do GSM 1900 . GSM tehnologija (to jest. GSM 1800 i GSM 1900 MHz. pokriva raspon od GSM 850. Najrjeđi su quad-band mobilni terminali. Ono što svakako zna zbunjivati je činjenica da GSM terminali mogu sjedinjavati jednu ili više GSM frekvencija. tehnologija 'globalnog sustava za mobilne komunikacije'). Ona. kako bi se omogućio roaming. preko GSM 900 i 1800. iako se u praksi de facto koriste samo četiri. Frekvencija GSM 400 najrjeđe se upotrebljava od svih i pokriva (ugrubo) raspon od 450. Australiji i Oceaniji te na sjevernoameričkom kontinentu. No postoje neke globalno određene frekvencije koje koriste GSM terminali. Sljedeća je GSM 850. kao što im i samo ime kaže – a to su frekvencijski rasponi GSM 900. a i u ostatku Europe. već i u Aziji. GSM frekvencija ima čak pet. koja se najčešće upotrebljava u Aziji i Sjevernoj Americi te Australiji je GSM 1900.4 do 496 MHz. Riječ je o GSM 900. Treći frekvencijski pojas upotrebljava se u nas. U nas su najčešći još uvijek tzv. odnosno korištenje istih na globalnoj razini. Oni podržavaju rad na tri frekvencije. dual-band mobilni telefoni – dakle mobilni telefoni koji pokrivaju GSM 900 i GSM 1800 frekvencije. pitate se? Razlog tome je to što mobilni telefoni šalju signal u nižem frekvencijskom podpojasu. a pokriva frekvencijski raspon od 724 do 894 MHz. U načelu se GSM sustav može primijeniti na bilo koji frekvencijski raspon.U Europi je dominantan standard tzv. Slijedi zatim GSM 1800. dakle.