You are on page 1of 32

MONOGRAFSKA STUDIJA

UDK 316.7 398 FINE G.A.

Dragana Antonijevi

Trei pravac u folkloristici: socioloki pristup Gerija Alana Fajna


Apstrakt: U ovoj monografskoj studiji je razmotren teorijsko-metodoloki doprinos mikrosociologa i socijalnog psihologa Gerija Alana Fajna nauci o folkloru. Kritiki su reinterpretirana znaajna ali i sporna mesta njegove metodologije i sociolokog pristupa folkloru, ukazano je na iri folkloristiki okvir njegovih interpretacija, i na kraju je predloeno poboljanje Fajnovog analitikog okvira za tumaenje folklornih narativa koji je on nazvao folklorni dijamant. Kljune rei: Geri Alan Fajn, folklorni dijamant, sociostrukturalna osnova folklora, urbane legende, ekspresivna kultura.

Uvod
Ameriki sociolog i folklorista Geri Alan Fajn svakako spada meu veoma zanimljive i znaajne autore, mada nedovoljno poznate srpskoj naunoj javnosti. Interesantnim ga ini bavljenje razliitim temama iz svakodnevnog ivota na granicama nekoliko naunih disciplina: socijalne psihologije, sociologije, psihologije i folkloristike. Fajn se, osim toga, bavio temama i metodama koje, u odreenim trenucima, nisu bile pomodne u amerikim drutvenim naukama. Makrosociologiji je nudio radove iz mikrosociologije i simbolikog interakcionizma, uveren da se drutveni makrosistemi i strukture mogu razumeti prouavanjem minijaturnih drutvenih fenomena poput sociologije praine, ili ekspresivne kulture malih grupa poput etnografije sakupljaa peurki, folklora kolskih bezbol timova ili kulture kuvara u njujorkim restoranima. S druge strane, dok je ameriku folkloristiku zahvatala kriza svrsishodnosti, metodoloko stagniranje, a poneke ak i stid zbog, navodno, marginalnog imena i statusa folklora, Fajn je, prouavajui urbane legende, predlagao okretanje sociolokim metodolokim postupcima, ohrabrujui svoje amerike kolege da se
Ova monografska studija je nastala kao rezultat rada na projektu Antropologija u XX veku: teorijski i metodoloki dometi koji finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine (MNZS RS br. 147037). .. . 1. . 2 (2006)

126

DRAGANA ANTONIJEVI

ugledaju na evropsku etnologiju i folkloristiku koje su odavno koristile naune pristupe preuzete iz sociologije i politike teorije. Tematski raznovrsni, teorijski i metodoloki utemeljeni i zanimljivo napisani, radovi i ideje Gerija Alana Fajna privlae panju. Neki aspekti njegovog naunog rada bie, stoga, ovde predstavljeni i kritiki preispitani. * * *

Geri Alan Fajn (Gary Alan Fine) je roen 1950. godine u Njujorku. Zavrio je psihologiju na Univerzitetu u Pensilvaniji, a doktorsku disertaciju iz socijalne psihologije odbranio je na Univerzitetu Harvard. Akademsku karijeru gradi kao profesor sociologije na razliitim univerzitetima, poev od Univerziteta u Mineapolisu gde je prvi put bio postavljen za docenta 1976. godine, pa preko Univerziteta u Dordiji gde je predavao od 1990. do 1997. godine, kada prelazi na Nortvestern univerzitet u Evanstonu u dravi Ilinois gde i danas predaje sa titulom "John Evans Professor". Bio je gostujui profesor na brojnim univerzitetima u Americi i Evropi, i predsednik razliitih sociolokih udruenja (Drutva za prouavanje simbolikog interakcionizma, Drutva za prouavanje drutvenih problema, Sociolokog udruenja Srednjeg zapada, itd). Fajnovo dugogodinje bavljenje razliitim folklornim temama uvrstilo ga je meu ugledne folkloriste, a 1988. godine dobija prestinu nagradu Amerikog folklornog drutva "Opie Award" za najbolju knjigu iz oblasti dejeg folklora With the Boys: Little League Baseball and Preadolescent Culture1. Fajn se smatra jednim od najboljih poznavaoca i tumaa dela Ervinga Gofmana i njegove teorije o simbolikom interakcionizmu. Jo jedno polje njegovih istraivanja ukljuuje prouavanje istorijske i drutvene reputacije poznatih linosti iz sveta umetnosti i politike, a od skoro se bavi izuavanjem omladinskih politikih debata u srednjim kolama.2 Svoja lina i nauna interesovanja za umetnost i kulinarstvo uspeno je spojio prouavajui, s jedne strane, umetnike autsajdere3, a s druge strane, piui tekstove o hrani, restoranima i kulturi kuvara.4 Ipak, centralnu temu Fajnovog prouavanja predstavlja sociologija i etnografija malih grupa u sklopu savremenog postindustrijskog drutva, posebno njihove ekspresivne kulture i drutvenog ponaanja kroz simboG. A. Fine, With the Boys: Little League Baseball and Preadolescent Culture, University of Chicago Press, 1987. 2 G. A. Fine, Gifted Tongues: High School Debate and Adolescent Culture, Princeton University Press, 2001. 3 G. A. Fine, Everyday Genius, University of Chigaco Press, 2004. 4 G. A. Fine, Kitchens: The Culture of Restaurant Work, University of California, 1996. .. . 1. . 2 (2006)
1

FOLKLORNI DIJAMANT...

127

liku interakciju. Svoje osnovno interesovanje objasnio je reima: "Pitanje koje postavljam jeste kako drutveni sistem u kome ivimo oblikuje ekspresivnu kulturu i kako taj drutveni sistem utie na kulturu koju stvaramo i u kojoj uestvujemo. Istraujem nain na koji male grupe oblikuju i daju znaenje naem zajednikom iskustvu".5

Sociolog minijaturizma i folklor


Interesovanje za ekspresivnu kulturu i simboliku interakciju razumljivo je dovelo Fajna do prouavanja folklora. Njegov folkloristiki rad tekao je, naelno, u tri pravca. Najznaajniji doprinos folkloristici Geri Alan Fajn je dao u prouavanju glasina i urbanih legendi,6 istraujui njihovo znaenje, funkciju i uticaj na ponaanje ljudi. Godinama se bavio analizom pojedinanih urbanih i merkantilnih legendi7, zatim analizom legendi o seksualnim fantazijama,8 kao i glasinama i priama koje se ire meu decom i omladinom,9
http://en.wikipedia.org/wiki/Gary_Alan_Fine Vano je rei da je Fajn usvojio izraze urbane legende i savremene legende nakon to je podrobno razmotrio postojee nazive koji se u folkloristici koriste za tu vrstu narativa. Re je o priama koje koriste tradicionalne teme i motive, ali su uklopljene u tekui kontekst postindustrijskih drutava "kasnog kapitalizma". Uz korienje tradicionalnih motiva u savremenom kontekstu, mnoge od tih legendi sadre i nove motive koji su se javili u drugoj polovini XX veka, uslovljeni znaajnim socioekonomskim i tehnoloko-informacionim promenama nakon II sv. rata. Fajn se zaloio za upotrebu izraza urbane legende, precizirajui da se time ne misli na geografsko-prostornu odrednicu (istiui da se one ire ne samo po gradovima, ve i po predgraima i selima), ve u smislu temporalne odrednice koja treba da uputi na sadraj, dogaaje, osobe, institucije, organizacije i odnose koji su karakteristini za moderan nain ivota. 7 G. A. Fine, Cokelore and Coke Law: Urban Belief Tales and the Problem of Multiple Origins, Journal of American Folklore 92, 1979: 478-482; The Kentucky Fried Rat: Legends and Modern Society, Journal of Folklore Institute 17, 1980: 222243; The Goliath Effect: Corporate Dominance and Mercantile Legends, Journal of American Folklore 98, 1985: 63-84; Redemption Rumors: Mercantile Legends and Corporate Beneficence, Journal of American Folklore 99, 1986: 208-222; Mercantile Legends and the World Economy: Dangerous Products from Abroad, Western Folklore 48, 1989: 153-162; Among Those Satanic Mills: Rumors of Kooks, Cults, and Corporations, Southern Folklore 47, 1990: 133-146; Redemption Rumors and the Power of Ostension, Journal of American Folklore 104, 1991: 179-181, i drugi. 8 G. A. Fine, The Promiscuous Cheerleader: An Adolescent Male Legend, Western Folklore 39, 1980: 120-129 (sa Bruce N. Johnson); Welcome to the Wolrd of AIDS: Fantasies of Female Revenge, Western Folklore 46, 1987: 192-197, i drugi.
6 5

.. . 1. . 2 (2006)

128

DRAGANA ANTONIJEVI

nastojei da odredi socio-ekonomsku osnovu tih narativa u amerikoj kulturi, kao i naine njihove difuzije. Najvanije radove iz te oblasti je kasnije objedinio i ponovo objavio u knjizi Manufacturing Tales: Sex and Money in Contemporary Legends.10 Glasine i legende koje belci priaju o crncima u SAD analizirao je u knjizi Whispers on the Color Line: Rumor and Race in America koju je napisao zajedno sa Patriijom Tarner.11 Nakon napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku radi na istraivanju legendi o terorizmu i 11. septembru. Drugi vaan pravac Fajnovog rada u folkloristici tie se njegovih nastojanja da uspostavi konkretne metodoloke principe koji se zasnivaju na metodama preuzetim iz sociologije i socijalne psihologije, to je razumljivo ako se ima u vidu njegovo profesionalno obrazovanje. Fajn isprva koristi razliite pristupe u radovima o glasinama i urbanim legendama, primenjujui one analitike postupke koji mu, spram tema, najvie odgovaraju da bi argumentovao svoje stavove. Uoivi, meutim, da je amerika folkloristika, krajem osamdesetih godina XX veka, ostala bez jasnog pravca i bez prepoznatljivog naunog identiteta, u cilju njenog "ozdravljenja" predloio je metode koji bi folklorne narative tumaili kao delove socijalnog sistema, uklopljene u postojee socijalne strukture i materijalnu osnovu drutva. Interesantno je da je folkloristici ponudio pristupe tumaenju koje koristi makrosociologija, dok je ovoj potonjoj, pak, predlagao okretanje etnografiji, uveren da sociologija i folkloristika itekako imaju ta da ponude jedna drugoj u teorijskom i metodolokom pogledu. Stoga je u dva navrata objavio radove u kojima se iskljuivo bavio metodologijom, nastojei da prui amerikoj folkloristici jasne analitike okvire. Prvi takav rad je Third Force in American Folklore: Folk Narratives and Social Structure.12 Predloeni metod kasnije proiruje i dopunjuje novim analitikim postupcima formirajui vrst teorijsko-metodoloki okvir koji je nazvao folklorni dijamant i objavio u radu Toward a Framework for Contemporary Legends koji predstavlja uvod u njegovu knjigu Manufacturing Tales.13
G. A. Fine, Folklore Diffusion Through Interactive Social Networks: Conduits in a Preadolescent Community, New York Folklore 5, 1979: 99-125; With the Boys: Little League Baseball and Preadolescent Culture University of Chicago Press, 1987; Knowing Children: Participant Observation with Minors (sa Kent L. Sandstrom), Sage, 1988, itd. 10 G. A. Fine, Manufacturing Tales: Sex and Money in Contemporary Legends, University of Tennessee Press, 1992. U daljem tekstu samo Manufacturing Tales. 11 G. A. Fine and P. Turner, Whispers on the Color Line: Rumor and Race in America , University of California, 2001. 12 G. A. Fine, Third Force in American Folklore: Folk Narratives and Social Structure, Fabula 29, 3/4, 1988: 342-353. U daljem tekstu samo Third Force. 13 G. A. Fine, Manufacturing Tales, 1992: 1-42. .. . 1. . 2 (2006)
9

FOLKLORNI DIJAMANT...

129

Meutim, Fajn nikada nije u celosti sproveo analizu koristei se svim aspektima folklornog dijamanta i na taj nain potvrdio ili doveo u pitanje koncept koji je sam predloio. Jedan od razloga jeste taj to ju je on parcijalno primenjivao u svojim ranijim radovima. Uostalom, i sam je istakao da predloeni model predstavlja "heuristiki vodi za razumevanje svih onih komponenti savremenih legendi koje bi trebalo prouiti", te da stoga ovaj istraivaki koncept treba razumeti "vie kao eljenu listu a ne aktuelnu deskripciju onoga to znamo o urbanim legendama, ali takvu koja treba da nam skrene panju na injenicu da savremene legende operiu na nekoliko analitikih nivoa".14 Drugi razlog, moda, lei u injenici da folklorni dijamant predstavlja obiman i veoma zahtevan metodoloki postupak, primereniji timskom nego individualnom radu. Trei i relativno skoranji pravac Fajnovog bavljenja folklorom odvija se u okviru mikrosociologije. Najznaajniji tekst, koji je Fajn napisao sa jo dvoje kolega, i u kome se objanjavaju teorijski osnovi sociolokog minijaturizma jeste: John F. Stolte, Gary Alan Fine, and Karen S. Cook, Sociological Miniaturism: Seeing the Big Trough the Small in Social Psychology.15 Autori smatraju da znaajan doprinos daljem razvoju sociologije i socioloke socijalne psihologije lei u sociolokom minijaturizmu u razumevanju makrosocijalnih procesa i institucija kroz tumaenje drutvenih fenomena sa malom amplitudom, onih koji se tiu "sutinskog domena koju ini gusta tekstura svakodnevnog ivota". Autori pristupaju problemu drutvenog minijaturizma sa dve razliite teorijske pozicije: simbolikog interakcionizma uz korienje etnografije dogovorenog poretka (negotiated order ethnography), to je pozicija koju Fajn zastupa, i teorije drutvene razmene (theory of social exchange). Osnovne teme koje se istrauju jesu drutvena mo i kolektivni identitet koji se konstruiu kroz razliite drutvene procese. Autori veruju da se primenom sociolokog minijaturizma, kroz proimanje dva pomenuta teorijska pristupa, mogu pruiti vani uvidi i odgovori na kljuna pitanja koja postavljaju: ta je kultura, ta je socijalna struktura, i kako kultura i socijalna struktura utiu i oblikuju misli, oseanja i akcije pojedinaca. Budui da nas ovde zanima Fajnova istraivaka perspektiva u mikrosociologiji, treba rei da se on usredsredio na prouavanje drutvenih pokreta i malih grupa. Metod rada u prikupljanju podataka koji Fajn koristi je etnografski, naglaavajui vanost posmatranja sa uestvovanjem unutar prouavane drutvene grupe. Sprovodei potom kvalitativna istraivanja, to je osnovni postupak koji se primenjuje u simbolikom interakcionizmu, Fajna zanima da
Manufacturing Tales, 32. John F. Stolte, Gary Alan Fine, and Karen S. Cook, Sociological Miniaturism: Seeing the Big Trough the Small in Social Psychology, Annual Review of Sociology, 27, 2001: 387-413.
15 14

.. . 1. . 2 (2006)

130

DRAGANA ANTONIJEVI

istrai nain ivota, narative, obiaje i verovanja koje ta grupa deli i uz pomo kojih gradi svoj kolektivni identitet; njihovu unutranju organizaciju, meusobne odnose, ciljeve i rizike; te metode pregovaranja koje koristi sa nadreenim drutvenim strukturama moi u borbi za pozicije, prava i priznanje, stvarajui svoj javni lik (public self) i formirajui osnovu za dalje delovanje. Ujedno, kroz simbolike vidove ponaanja, grupa daje znaenje drutvenim procesima, strukturama i, uopte, kulturi u koju je ukljuena.16 Socijalna struktura, grupni identitet i ekspresivna kultura su kljune rei koje Fajn koristi, i tu prepoznajemo njegovo bavljenje folklorom u mikrosociologiji, preciznije linim priama, alama, glasinama, legendama i anegdotama kao sredstvom simbolikog optenja koje utie na ponaanje, shvatanje i emocije lanova malih drutvenih grupa. Najpoznatije, mada ne i jedino, istraivanje tog tipa Fajn je sproveo meu sakupljaima peurki u Minesoti, o emu je objavio nekoliko radova.17

Trei pravac : socio-ekonomska osnova folklora


Kada je Geri Alan Fajn krajem osamdesetih godina XX veka napisao tekst koji je naslovio Trei pravac u amerikom folkloru: folklorni narativi i socijalna struktura (Third Force in American Folklore: Folk Narratives and Social Structure), imao je na umu, pre svega, metodoloku obamrlost, nedostatak jasne orijentacije i odsustvo konsenzualnog identiteta aktuelne folklorne zajednice u Americi koja bi se okupila oko neke zajednike meta-teorijske osnove i radila na promeni naune paradigme.18 Meutim, da amerikoj folkloristici nije uvek nedostajao analitiki fokus, pokazuje i izraz koji je Fajn upotrebio trei pravac. Prvi metodoloki pristup, koji je decenijama suvereno vladao amerikim (ali i evropskim) folklorom, jeste tekstualna analiza ili analiza sadraja folklornih narativa. Nema sumnje da zasluga za ovaj pristup pripada filolozima i lingvistima koji su oduvek inili veliki deo folkloristike naune zajednice s obe strane okeana. Drugi vaan zaokret dogodio se poetkom sedamdesetih godina XX veka,
Stolte, Fine, Cook, op.cit., 402, 403, 406, 407. G. A. Fine, Morel Tales: The Culture of Mushrooming, Harvard University Press, 1998; Community and Boundary: Personal Experience Stories of Mushroom Collectors, Journal of Folklore Research 24, 1987; Dying for a Laugh: Negotiating Risk and Creating Personas in the Humor of Mushroom Collectors, Western Folklore vol. 27, no. 3, 1988; zajedniki rad sa Holyfiled L, Secrecy, Trust and Dangerous Leisure: Generating Group Cohesion in Voluntary Organizations, Social Psychology Quarterly 59, 1996. 18 G. A. Fine, Third Force, 342.
17 16

.. . 1. . 2 (2006)

FOLKLORNI DIJAMANT...

131

kada se jedna grupa amerikih folklorista okupila oko zajednike ideje koju je promovisala u, danas uvenom, zborniku Ka novim perspektivama u folkloru.19 Ubrzo e ovaj pristup prouavanju interaktivnog procesa kroz koji se odvija folklorna komunikacija, nazvan teorija performansa, postati dominantan u amerikoj folkloristici, doprinosei procvatu discipline, brojnim naunim radovima i skupovima gde se debatovalo ne samo o analizi teksta, ve i konteksta i izvedbe folklornih sadraja. Disciplina je doivela znaajan paradigmatski pomak koji su pratile redefinicije bazinih folkloristikih koncepata, kao i primena novih analitikih metoda, poput komunikacijske analize, kontekstualne analize, analize performansa, itd. Fajn istie znaaj ovog zaokreta koji je folkloristiku nauku preveo sa "sutinski knjievnog i statinog pristupa ka dinaminom pristupu" koji je crpeo svoje ideje iz "sociolingvistike, socijalne psihologije i teorije drame".20 Generaciju koja je iznedrila ovaj nauni zaokret ine i danas uvaena imena, od kojih su mnogi potekli sa znamenitog Odseka za folklor na Indijana Univerzitetu u Blumingtonu pod rukovodstvom Riarda Dorsona, koji je tu grupu naunika rado zvao "mladoturcima" amerike folkloristike.21 Interaktivna teorija performansa je, kao novi teorijsko-metodoloki koncept, doivela svoj vrhunac negde do poetka osamdesetih godina XX veka, da bi se potom etablirala kao priznati i poznati pravac u folkloristici koji se primenjuje u savremenim istraivanjima. Meutim, Fajn istie da nakon toga novi metodoloki pristupi nisu bili jasno formulisani, to ne znai i da nisu bili prisutni.22 Zapravo, problem je u tome to amerika folkloristika nije osvestila i adekvatno prihvatila postojanje drugaije orijentacije u svojim redovima, i to upravo one za koju se i Fajn zalae.23 Razlog pomanjkanja, ili bolje, neprepoznavanja nove
R. Bauman, and A. Paredes, (eds.), Toward New Perspectives in Folklore, Austin 1972. Ovaj zbornik radova izaao je kao tematski broj godinu dana ranije u najpoznatijem amerikom folkloristikom asopisu Journal of American Folklore, Vol. 84, No. 331, 1971. 20 G. A. Fine, Third Force, 343. 21 Robert Dord (Robert Georges), Ber Telkin (Barre Toelken), Roder Abrahams (Roger Abrahams), Dan Ben-Ejmos (Dan Ben-Amos), Riard Bauman (Riard Bauman), Del Hajms (Dell Hymes), Linda De (Linda Dgh), Barbara Kirenblat-Gimblet (Barbara Kirschenblatt-Gimblett) i drugi, ali i Alan Dandes (Alan Dundes) i Henri Glesi (Henry Glassie) koji nisu bili teoretiari performansa u uem smislu, ali su pripadali ovoj plodnoj naunoj zajednici. 22 G. A. Fine, Third Force, 343. 23 Autori i radovi na koje Fajn ukazuje, a koji po njemu predstavljaju primer treeg pravca u amerikom folkloru su: Henry Glassie, Passing the Time in Ballymenone: Culture and History of an Ulster Community, Philadelphia 1982; Stanley Brandes, Metaphors of Masculinity: Sex and Status in Andalusian Folklore, Philadelphia 1980; Simon Bronner, .. . 1. . 2 (2006)
19

132

DRAGANA ANTONIJEVI

paradigme Fajn vidi u malobrojnosti folkloristike zajednice i njenoj kvantitativnoj i institucionalnoj slabosti da promovie novi zaokret.24 ini mi se, meutim, da kvantitativna slabost neke naune zajednice, to svakako moe biti problem, u ovom sluaju nije i jedini razlog metodolokog stagniranja, ili ne bi trebalo da predstavlja opravdanje kao to to Fajn smatra. Ber Telkin je bio u pravu kada je napisao da nema nikakve koristi od rasipanja energije na raspravu o tome koliko ima aktivnih folklorista i da li postoji dovoljan broj odeljenja na kojima se folklor izuava treba biti stalno nauno i intelektualno prisutan sa bogatom i kritikom interpretativnom vizijom.25 Uostalom, dokaz za to je upravo "zlatna" generacija amerikih folklorista iz sedamdesetih godina koji ni tada nisu predstavljali brojnu naunu grupaciju ali su, oigledno poneti talasom novih teorijskih pristupa u antropologiji, semiologiji i sociolingvistici, formulisali i primenili svoju komunikacijsku teoriju performansa. Njihov uticaj je bio toliko snaan da je, rekla bih, za izvesno vreme ostavio folkloristiku zajednicu bez snage za novi teorijski prodor. S druge strane, poststrukturalna i postkulturalna dekonstrukcija "slike sveta" navela je neke amerike folkloriste da se maloduno zapitaju nije li, sa krajem milenijuma, stigao i kraj folklora kao nauke.26 Imajui na umu gorepomenute razloge, moemo sagledati znaaj Fajnovog treeg pravca koji on pronalazi u tumaenju folklora u svetlu socijalnih struktura, posebno u uslovima postindustrijskog globalnog drutva "kasnog kapitalizma". Drugim reima, u tumaenju folklora sa aspekta klase, roda, grupe, nacionalizma, institucija i materijalne osnove drutva. Re je, dakle, o prouavanju makrokonteksta folklora koji je, po Fajnovom miljenju, ostao po strani interesovanja folklorista koji su, bilo da su se bavili analizom sadraja teksta ili analizom komunikacije i izvedbe, naglasak stavljali na mikrokontekste. Makrokontekstualni pristup pruio bi bolji uvid u to ta ekspresivna kultura, a samim tim i folklor, znae za drutveni poredak, i u kakvoj su vezi sa politikim, ekonomskim i socijalnim strukturama. Makrokontekstualno tumaenje folklora Fajn je konkretno i demonstrirao nizom svojih radova o ekspresivnoj kulturi razliitih malih grupa, kao i analizom znaenja i funkcija merkantilnih legendi.
Chain Carvers: Old Men Crafting Meaning, Lexington 1985; Janet Langlois, Belle Gunnes: The Lady Bluebeard, Bloomington 1985; pominje i poseban broj JAF-a posveen feminizmu u folkloru: Special Issue on Folklore and Feminism, Journal of American Folklore 100, 1987. 24 G. A. Fine, Third Force, 343. 25 Barre Toelken, The End of Folklore, Western Folklore 57, no. 2-3, 1998. 26 Journal of American Folklore Vol. 111, No. 441, iz 1998. godine posveen je razmatranju pozicije folklora kao naune discipline, njene svrsishodnosti, imena i statusa na kraju milenijuma, kao i budunosti folkloristike. .. . 1. . 2 (2006)

FOLKLORNI DIJAMANT...

133

Geri Alan Fajn skree panju na to da pristup koji on predlae nije nepoznat evropskoj antropologiji i folkloristici: "Ameriki folklor je bio pasivan, ignoriui svoje veze sa strukturalnim drutvenim naukama i sa materijalnom stvarnou. Takav stav je bio mnogo manje prisutan u Evropi gde je etnografski i strukturalni pristup folkloru bio uobiajen, i gde su marksizam i druge politike teorije uticale na folklorne studije. ak je i veliki tim britanskih folklorista s kraja XIX veka gajio intenzivno interesovanje za drutvena pitanja. Za to vreme, u Americi se o tome malo vodilo rauna, budui da je folklor bio vie povezan sa knjievnou i socijalnom psihologijom nego sa ekonomijom i politikom."27 Jedini rani primer pristupa, koji povezuje socio-strukturalne elemente neke zajednice i njenu folklornu tradiciju, Fajn pronalazi u studiji amerike folkloristkinje maarskog porekla Linde De Folklore and Society: Storytelling in an Hungarian Peasent Community,28 pri emu Fajn istie da je "De, obuavana u evropskoj etnolokoj tradiciji, donela socijalni kontekstualizam, prouavanje grupe i evropsku etnografiju amerikoj publici."29 Nije na odmet na ovom mestu podsetiti itaoce da je vanost prouavanja makrokontekstualnih, socioekonomsko-ekoloko-politikih faktora u tumaenju folklornih narativa (mitova) Klod Levi-Stros jasno uoio i obrazloio jo ezdesetih godina XX veka u svom prekretnikom tekstu "Mit o Asdivalu".30 Stoga je za pohvalu to Fajn shvata da, predlaui svoj socio-ekonomski koncept amerikoj folkloristici, time ne otkriva nita novo evropskoj.
G. A. Fine, Third Force, 353. Linda Dgh, Folklore and Society: Storytelling in an Hungarian Peasent Community, Bloomington 1969. 29 G. A. Fine. Third Force, 344. 30 Klod Levi-Stros je prvi put objavio "La Geste dAsdiwal" u cole pratique des hautes tudes. Section des sciences religieuses. Annuaire 1958-1959, Paris 1958, p. 343; potom ponovo u Les Temps modernes, no. 179, 1962; a zatim i u Anthropologie structurale deux, Plon, Paris 1973: 175-233. Tekst je prvi put preveden na engleski jezik 1967. godine u The Structural Study of Myth and Totemism, E. Leach (ed.), A. S. A. Monographs 5. London:Tavistock, dok je Structural Anthropology II u prevodu M. Layton, objavljena 1976, New York: Basic Books. Problem je, ini se, u tome to su ameriki antropolozi i folkloristi slabo itali Klod Levi-Strosa i u engleskom prevodu, a kamoli u francuskom originalu. Poreenja radi, na srpskom jeziku "Pria o Asdivalu" se prvi put pojavila 1986. godine u asopisu Savremenik 7-8, 1986: 7-24 (I deo), i Savremenik 9-10, 1986: 230-249 (II deo), Beograd, u prevodu Dragane Antonijevi. Potom se pojavljuje na hrvatskom jeziku u prevodu Danijela Buana i Vjekoslava Mikecina u Strukturalnoj antropologiji 2, kolska knjiga, Zagreb 1988: 132-183, pod nazivom "Asdivalova junaka djela".
28 27

.. . 1. . 2 (2006)

134

DRAGANA ANTONIJEVI

U svrhu promovisanja novog pristupa, Fajn je predloio pet osnovnih postulata koje bi bilo mogue koristiti kao polazite za socio-ekonomsko tumaenje folklora: 1. Uslovi socijalne strukture drutva oblikuju kulturnu tradiciju, a oitava se kroz odnose meu razliitim grupama formiranim na osnovu pripadnosti klasi, politikoj partiji, profesiji, rodu, rasi i starosnoj grupi. 2. Sadraj kulturne tradicije utie na socijalnu strukturu, formirajui pogled na svet svojih pripadnika i menjajui njihovo ponaanje. Tako shvaena tradicija ima prinudni karakter jer odreuje koje su akcije i postupci prihvatljivi i mogui u drutvu. 3. Folklorna tradicija je, poput drutvenih organizacija, uvek u dinaminoj tenziji i promeni. Sile koje utiu na te promene su strukturalne i kulturalne. Folklorni narativi, stoga, mogu da podravaju drutvene promene, a mogu i retrogradno da deluju isticanjem konzervativnih sadraja. 4. Transmisija kulturne tradicije prati liniju drutvene segmentiranosti. To znai da e u zavisnosti od drutvene pozicije pojedinaca tei difuzija odreenih folklornih narativa. Niti e svi u drutvu uti sve prie, niti e ih podjednako prenositi, niti e im one isto znaiti. 5. Folklorni narativi se izvode u odgovarajuem socijalnom okruenju, a strukturalni faktori koji na to utiu su prirodna okolina, vremensko ogranienje, jezik, interesi i drutvena organizacija porodice i ire grupe. Ovih pet tvrdnji, koje se slobodno mogu proiriti novim stavovima, predstavljaju po Fajnu osnovu za analizu folklornih narativa, omoguavajui upotrebu dostupnih metodolokih pristupa svim analitikim nivoima: tekstu, performansu i kontekstu, ali sada situiranih u ire socio-ekonomske okvire.

Teorija cevovoda i analiza mree drutvenih odnosa


Pitanje difuzije urbanih legendi predstavljalo je izazovan problem za sociologa Fajna. Kako se ire legende nasumice i nepredvidljivo ili po nekim pravilima? U kakvom su odnosu difuzija i socijalna struktura? Razmatranje ovog problema Fajn je zapoeo usvojivi teoriju koju su predloili ameriki folkloristi maarskog porekla, Linda De i Andre Vazonji.31 Nazvali su je teorija cevovoda (conduit theory, conduit model of difL. Dgh, and A. Vzsonyi., The Hypothesis of Multi-Conduit Transmission in Folklore. U: Folklore, Performance and Communication, eds. D. Ben-Amos/ K. Goldstein. The Hague-Paris 1975: 207-252. .. . 1. . 2 (2006)
31

FOLKLORNI DIJAMANT...

135

fusion) koja stoji u otroj opreci sa teorijom po kojoj se folklorne prie nasumice ire po zajednici. Teorija cevovoda pretpostavlja da se narativi ire samo izmeu ljudi koji se meusobno poznaju i koji namerno odabiraju ko e, od poznatih osoba, initi njihovu publiku. Pri tom, vanu ulogu imaju drutvena pozicija i status naratora, budui da e oni uticati na vrstu interesa koji narator ima i koji e nastojati da konceptualizuje u svojoj izvedbi. U heterogenim drutvima postoji veliki broj zajednica razliitih interesa, iji se lanovi meusobno ne poznaju, to znai da postoji mnotvo nivoa komunikacionih "cevovoda" ili kanala. Pa ak i u malim i blisko povezanim zajednicama folklorna transmisija se javlja samo unutar podgrupe koja je zainteresovana za dotinu temu. Jasno je, iz tog razloga, da svi pojedinci nemaju jednake pristupe folklornim tekstovima, pa ni mogunosti da ih priaju. Naprosto, kae Fajn, "postoje osobe koje se nikada ne kvalifikuju ni kao primaoci legendi ni kao njihovi prenosioci"! Performans, u komunikacionim kanalima, biva stoga uoblien sa ciljem da izae u susret implicitnom razumevanju socijalne situacije.32 Difuzija narativa e, dakle, tei po linijama drutvene segmentiranosti, a uspeh analize zavisie od naeg poznavanja socijalne strukture i komunikacionih kanala u postojeem drutvenom poretku. Ovakve karakteristike omoguavaju folkloristima da sa velikom verovatnoom predvide transmisiju tekstova.33 Proveru validnosti teorije cevovoda Fajn je dopunio koristei se jo jednim razvijenim pristupom iz drutvenih nauka, posebno korienim u antropologiji i sociologiji analizom mree (network analyses) drutvenih odnosa. Ovde bi trebalo intervenisati jednom vanom primedbom. Fajn se, kao sociolog, poziva na radove J. A. Barnsa u korienju analize mree za utvrivanje strukture neke zajednice na osnovu poznavanja veza i odnosa koji postoje meu individuama u toj zajednici.34 Meutim, nekih pola veka ranije, britanski antropolog A. R. Redklif-Braun formulisao je strukturalno-funkcionalnu teoriju o mrei drutvenih odnosa i uloga, interesima i vrednostima koji upravljaju ponaanjem lanova grupe, i drutvenoj strukturi kao jedinici analize homogenih zajednica,35 ali Fajn proputa da to uoi i pozove se i na njegove radove.
Drugim reima, odluka o tome da li e i kako neka pria biti ispriana zavisi od slike koju osoba ima o socijalnoj strukturi i kako percepira svoje interese a kako interese, oekivanja i verovanja ljudi koji treba da budu njegova publika. 33 G. A. Fine, Third Force, 351. 34 G. A. Fine, Manufacturing Tales, 87. 35 A .R. Radcliffe-Brown, Structure and Function in Primitive Socitey, Routledge and Kegan Paul, 1952. Prevedno na srpski: A. R. Redklif-Braun, Struktura i funkcija u primitivnom drutvu, Prosveta, Beograd, 1982.
32

.. . 1. . 2 (2006)

136

DRAGANA ANTONIJEVI

Radi boljeg razumevanja primenjenih analitikih postupaka, Fajn je istakao razliku izmeu koncepta mree i koncepta cevovoda. Mrea je skup postojeih odnosa meu pripadnicima neke zajednice. Cevovod se odnosi na posebnu vezu koja se aktivira tokom difuzije nekog folklornog elementa, i ne podrazumeva itav skup drutvenih odnosa.36 Fajn primeuje da folkloristi nisu koristili analizu mree najvie zbog toga to ona ignorie sadraj interakcije meu osobama. Da bi bila relevantna za folkloriste, analiza mree mora da uzme u obzir varijacije sadraja pria koje se prenose kroz komunikacione kanale. Stoga, Fajn predlae da se analiza mree prilagodi folkloru tako to e joj jedinica analize biti osoba u interakciji, to bi bilo analogno tekstu kao jedinici analize sadraja. Da bi testirao hipotezu o komunikacionim kanalima difuzije, Geri Alan Fajn je sproveo istraivanje meu preadolescentnim kolskim grupama u Sanford Hejtsu, predgrau Mineapolisa u kome stanuje srednja klasa. 37 Dve glasine su mu posluile kao tema istraivanja: glasina o "smrtonosnim" Pop Rock bombonicama (koje zbog primese karbon dioksida praskaju u ustima), i glasina o razbijenom prozoru na jednoj koli dan pre letnjeg raspusta. Fajn je istraivanje sproveo etnografskom metodom posmatranja sa uestvovanjem, mesecima se susreui i razgovarajui sa deacima lanovima bezbol timova iz okolnih kola, potom sa decom koja su se okupljala oko bezbol igraa kao njihova publika ili prijatelji, te sa devojicama iz softbol tima. U prvom delu istraivanja, o polomljenom prozoru, Fajn se usredsredio samo na utvrivanje obrazaca transmisije. Najzastupljeniji anr u prepriavanju bila su lina kazivanja deaka koje je policija ispitivala i koji su u tim priama isticali svoju domiljatost da nadmudre policiju, izbegnu osudu i dokau nevinost. Osim linih kazivanja, priale su se i glasine (o tome ko je stvarno slomio prozor) i anegdote (u vezi ranijih slinih doivljaja). Primenom teorije cevovoda i sociometrije, Fajn je nastojao da utvrdi da li su izgledi da se pria proiri vei u odreenim segmentima preadolescentne zajednice i ta karakterie te segmente. Ustanovio je da su kanali protoka informacija odreeni obrascima druenja i prijateljstava, i to razliitim spram nivoa poznanstva na nivou kole, razreda ili bezbol tima. Organizacijska povezanost (poput kole ili tima) odreuje izbor prijatelja to ima uticaja na difuziju folklornih narativa.
G. A. Fine, Manufacturing Tales, 87. G. A. Fine, Folklore Diffusion Through Interactive Social Networks: Conduits in a Preadolescent Community, New York Folklore 5, 1979, pretampano u Manufacturing Tales, 86-119. Softball vrsta bezbola koja se igra sa lakom loptom.
37 36

.. . 1. . 2 (2006)

FOLKLORNI DIJAMANT...

137

U drugom delu istraivanja, o smrtonosnom ishodu konzumiranja praskajuih Pop Rock bombonica,38 Fajn je obratio panju i na kanale irenja prie i na varijacije u sadraju legende. Doao je do zakljuka da, iako je preadolescentna grupa dece u Sanford Hejtsu relativno mala i usko povezana zajednica, ima dovoljno unutranje segmentiranosti kola koja se pohaa, razred i starosna grupa, pripadnost pojedinim bezbol timovima, polna diferencijacija i dr. koja omoguuje simultano irenje razliitih i paralelnih verzija u viestrukim komunikacionim cevovodima, ak i onda kada su se ti cevovodi ukrtali na nivou pojedinaca koji su istovremeno pripadali razliitim segmentima. Drugo, potvrdio je teze De i Vazonjija da difuzija folklornih narativa tee po odreenim pravilima i to na osnovu interesa i motiva koji postoje u nekoj grupi, s jedne strane, i na osnovu meusobnog poznanstva i prijateljstva, s druge strane. Naime, prijateljske i emotivne veze, uz strukturalnu uslovljenost, presudne su u transferu informacija budui da su kao izvor legende uvek navoeni ili najbolji prijatelji ili najpopularnije osobe u timu ili razredu, pa ak i onda kada se ispostavilo da je navedena osoba meu poslednjima ula za dotinu priu! Zanimljiv je Fajnov zakljuak da, kada je deji folklor u pitanju, uvek se kao pouzdan izvor legende "iz prve ruke" uzima neka odrasla osoba kojoj deca a priori veruju, potom se, kao sekundarni verodostojni izvor informacija, javlja najpopularnija osoba u grupi (tj. ona koja ima najvie prijatelja), pa slede osobe koje zauzimaju sve udaljenija mesta na lestvici bliskosti i pouzdanosti, pri emu najmanje verodostojan izvor, po pravilu, predstavlja neki vrnjak koji ne pripada uoj strukturalnoj grupi, dakle, osoba "sa strane". U zakljuku ovog istraivanja Fajn je istakao vanost upotrebe oba analitika pristupa u folkloru i teorije cevovoda i analize mree jer oni mogu pomoi da se sa velikom preciznou odrede obrasci transmisije, proces difuzije, motivi i interesi koji utiu na nastanak razliitih verzija, kao i folklorna uloga drutvenih struktura, emotivnih veza i interakcijskog potencijala.39
Legendu o smrti od Pop Rock bombonica Fajn svrstava u iru grupu legendi o kontaminaciji hranom, koje dovodi u vezu sa ambivalentnim oseanjima vezanim za modernu tehnologiju i nove proizvode. Legenda o smrti od Pop Rock bombonica (zbog praskanja dolazi, navodno, do rupture eluca) bila je iroko rasprostranjena u SAD-u tokom druge polovine sedamdesetih godina, a prema nekim izvorima dovela je dotle da je proizvoa General Foods imao ozbiljne posledice u smanjenom prometu svojih proizvoda, tako da su 1979. godine bili primorani da i zvanino obustave proizvodnju Pop Rock bombonica. Ovom legendom i njenim posledicama bavila se i popularna emisija "Mythbusters" na kanalu Discovery, dokazujui da je smrt od konzumacije velike koliine tih bombonica nemogua. 39 G. A. Fine, Manufacturing Tales, 116; .. . 1. . 2 (2006)
38

138

DRAGANA ANTONIJEVI

Folklorni dijamant
Folklorni dijamant je naziv koji je Fajn dao teorijsko-metodolokom okviru za prouavanje dinamike stvaranja, prenoenja i znaenja savremenih legendi (mada primenljivog i na druge narative). Fajn je, predlaui ovaj model,40 imao na umu povezanost nekoliko varijabli koje je smatrao kljunim za prouavanje urbanih legendi. Kao najvanije faktore, istakao je etiri elementa analize: 1. Socijalnu strukturu koju ini iri drutveni, institucionalni i komunalni kontekst; 2. Line imperative koji se odnose na unutarpsihiko stanje naratora; 3. Dinamiku performansa neposredno, interakcijsko okruenje i ponaanje putem kojih se legende ire, kao i oekivanja publike; 4. Narativni sadraj odabrani, izmenjeni ili ignorisani tekst narativa.

Lini Imperativi

Socijalna Struktura

Narativni Sadraj

Dinamika Performansa

Iz skice modela folklornog dijamanta jasno je da postoji hijerarhija meusobne uslovljenosti varijabli. Teoretski bi se moglo pretpostaviti da svi elementi, na neki nain, utiu povratno jedni na druge, ali snaga i pravac tog uticaja ni priblino nisu jednaki. Praktino, jedina "zavisna varijabla" je narativni sadraj u kome se stiu uticaji prethodne tri varijable. S druge strane, socijalna struktura predstavlja
G. A. Fine, Introduction: Toward a Framework for Contemporary Legends, u: Manufacturing Tales, 1992: 1-42. Vidi takoe napomenu br. 13. .. . 1. . 2 (2006)
40

FOLKLORNI DIJAMANT...

139

uticaj "spoljanjeg faktora" koji obezbeuje osnovu za ostatak modela. Socijalna struktura, meutim, ne utie direktno na sadraj narativa menjajui ga ili selektujui materijal, ve posredno, kroz medijaciju druge dve varijable: personalnih imperativa i dinamike performansa. Ove dve, nazovimo ih "sredinje" varijable, ine primarne puteve medijacije socijalne strukture kroz linu percepciju, spoznaju, memorisanje podataka, javnu izvedbu i odgovor publike. Sada u detaljnije razmotriti svaku od ovih varijabli da bih pokazala ta Fajn pod time razume i na koji nain tumai razliite elemente i nivoe uz pomo kojih je mogue izvriti analizu folklornih narativa, sluei se prikazanim modelom.

Socijalna struktura Primarna sila koja uobliava narative kao i sam proces naracije jeste drutvena strukturiranost. Naravno, postoji mnotvo razliitih struktura u heterogenim drutvima, ali Fajn kao bitne istie etiri strukturalna elementa: klasnu strukturu, demografsku podelu, institucionalnu strukturu i organizaciju drutvene mree. Klasna struktura je element koji su folkloristi, po Fajnovom miljenju, slabo uzimali u obzir uprkos njenom oiglednom znaaju koji ima za drutvenu organizaciju i politiku ekonomiju. Znaaj klasne svesti prepoznavali su uglavnom oni koji su se bavili politikim folklorom.41 U savremenim legendama politiki diskurs je manje prisutan, ali ipak proistie iz politike i klasne svesti, kroz kritiku ili interpretaciju savremenih dogaaja, kae Fajn.42 Veinu amerikog stanovnitva, na primer, ine pripadnici srednje klase i Fajn smatra da mnoge legende, zapravo, ukazuju na unutranju tenziju i podeljena oseanja koje ova klasa ima prema onima iznad i ispod njih: zavist, divljenje i snishodljivo saaljenje prema vioj klasi, poznatim javnim linostima i bogatima prema ijoj poziciji gaje aspiraciju; dok prema klasi siromanih gaje odbojnost jer se boje da bi mogli skliznuti nazad ka njihovom statusu, uz pomeana oseanja anksioznosti, milosra i, takoe, snishodljivog saaljenja. Fajn smatra da konstantni strah koji srednja klasa ima jeste da i via i nia klasa bolje ive od njih i imaju sreniji ivot! Ovakva ambivalentna oseanja reflektuju se u sadraju i implicitnim porukama brojnih savremenih legendi.
Fajn kao primer navodi svoj rad: G. A. Fine, Social Change and Folklore: The Intrepretation of Social Structure and Culture, ARV 41, 1985:7-15; takoe i William A. Wilson, Folklore and Nationalism in Modern Finland, Bloomington, Indiana University Press, 1976. U naoj antropologiji i folkloristici ovaj pristup je koristio Ivan Kovaevi, Semiologija mita i rituala II Savremeno drutvo, i Semiologija mita i rituala III Politika, Srpski genealoki centar, Beograd, 2001. 42 G. A. Fine, Manufacturing Tales, 7. .. . 1. . 2 (2006)
41

140

DRAGANA ANTONIJEVI

Demografska podela se odnosi na "pripisane" (a ne "steene") statuse,43 pod kojima se podrazumevaju rodna, rasna i etnika pripadnost. Pojedinci se raaju unutar ovih statusa nad kojima nemaju voljnu kontrolu. Pripisani statusi imaju znaajnog uticaja na miljenje i ponaanje pripadnika sloenih, heterogenih drutava u kojima je prisutna stalna borba za mo i resurse, i gde se uvek nekoj grupi, po rasnoj, etnikoj ili rodnoj osnovi, pripisuje uspenije pozicioniranje za prisvajanje, upravljanje i vladanje tim resursima. U tom smislu, uticaj ovih statusa se oituje na sadraj i izvedbu narativa, odreujui koji e anr i sa kojim sadrajem biti distribuiran u odnosu na pomenute statuse. Primera radi, Fajn istie da se najdramatinija razlika u Americi moe uoiti u odnosu na rasnu podelu: razliiti narativi se prenose meu belakim i meu crnakim stanovnitvom, drugaiji ciljevi, emocije i motivi upravljaju njihovim folklornim sadrajima, posebno ako se narativi (vicevi, glasine i sl) odnose na suprotnu rasnu ili etniku grupu (ove paralele se mogu povui za svako multietniko drutvo!). Isto tako, brojni su narativi sa specifinom rodnom tematikom, tako da se danas, zahvaljujui feministikom pokretu, jasno izdvajaju i prouavaju narativi tzv. "enskog folklora". Interesantno je da Fajn smatra da se, u sutini, "feministiki" narativi tematski manje razlikuju od pria koje se ire unutar muke kulture, u odnosu na narative na rasnoj osnovi!44 Ipak, "enski folklor" poseduje teme koje se odnose na specifine strahove, stanja, aspiracije i oseanja ena (pr. diskursi i verovanja vezana za menstruaciju, za seksualne prakse, line ispovesti silovanih ena itd), a posebno se rodna razlika primeuje u horor legendama koje se ire meu tinejderima i omladinom ("The Hookman", "The Boyfrineds Death", "The Roomates Death", "The Man Upstairs" i dr).45 Institucionalne strukture se odnose na institucije koje eksplicitno ili implicitno podrava dravna uprava, budui da one propisuju i sankcioniu cijeve i ponaanje pripadnika drutvene zajednice, prenosei ujedno postojee norme i vrednosti. Ove institucije, stoga, imaju veliku mo koju sprovode kroz mreu razliitih organizacija, kroz proces socijalizacije i drutvene kontrole. Vaan element institucionalne strukture jeste upravo proces socijalizacije (kroz institucije porodice, kole, crkve i dr) koji utie na sadraj, izbor i pamenje razliitih narativa. Sledea vana institucija je radno mesto koje obiluje takvim i tolikim folklornim sadrajima da omoguuje izdvajanje posebnih grupa "profesionalnog folklora". Mas mediji, pak, predstavljaju moan kanal prenoenja savremenih legendi, pri emu je znaajno to to je njihova publika neselektivna, nediskriminiua i masovna. Zanimljivo je pokazati kako na primeru mas medija Fajn odreuje znaaj svojih varijabli. On smatra da mediji
Fajn koristi izraze ascribed i achieved statuses. Pod ovim drugim podrazumeva pozicije steene linim zalaganjem i sposobnostima. 44 G. A. Fine, Manufacturing Tales, 9. 45 Ibid, 10. .. . 1. . 2 (2006)
43

FOLKLORNI DIJAMANT...

141

slabo utiu na "line imperative", ali zato znatno utiu na "dinamiku performansa" kroz dramatian nain prezentovanja odreenih sadraja (glasina, traeva, legendi) koje nameu javnosti inei ih aktuelnim i poznatim. Posebno su interesantne savremene legende koje se odnose na religijske institucije i njihove kultove, pripisujui pojedinim verskim organizacijama i sektama daleko veu konspirativnu mo nego to je one stvarno poseduju. Mrea drutvenih odnosa jeste skup interpersonalnih relacija koje se zasnivaju na linom izboru, sluajnim poznanstvima i strukturama sistema. O znaaju ovog segmenta drutvene strukture bilo je vie rei u prethodnom poglavlju, pa ovde samo treba ukratko podsetiti na uticaj koji mrea vrstih meusobnih odnosa ima na difuziju i sadraj narativa odnosi prijateljstva, popularnost, organizacijska i grupna pripadnost, itd. Posebnu kategoriju isprepletane i iroko razgranate drutvene mree "slabih veza" uslovio je razvoj informatike tehnologije koji obezbeuje brzu i masovnu difuziju folklornih narativa uz pomo telefona, mobilnih telefona, fax maina, fotokopir maina i kompjutera, irei mreu interakcije daleko preko uobiajene folklorne "licem-u-lice" komunikacije, povezujui ljude koji se slabo ili nimalo lino ne poznaju. Mas mediji se mogu razmatrati, takoe, i kroz ovu stavku strukturalne varijable, ako ih posmatramo kao snane vorove komunikacionih kanala, kao centralne aktere savremene informatike mree.

Lini imperativi Lini imperativi za Fajna predstavljaju inioce unutarpsihikog stanja naratora koji utiu na stil i sadraj njegove izvedbe: slika koju ima o sebi, memorijske sposobnosti, raspoloenje i linost. Po Fajnu, svi ovi elementi posebno dolaze do izraaja kada su u pitanju anrovi koje zna i ume da reprodukuje/izvodi mali broj lanova neke zajednice (epske pesme, lirske pesme, balade, bajke), dok umnogome gube na znaaju ako je re o anrovima koji se masovno ire i za ije izvoenje nije potrebna nikakva posebna nadarenost. Ipak, injenica je da su folkloristi i dan danas veoma rezervisani kada treba ispitati ovaj aspekt folklorne komunikacije. Kljuni razlog poiva u tome to za valjano istraivanje unutarpsihikih karakteristika izvoaa treba poznavati i primeniti neku od psiholokih metoda, a folkloristi po pravilu nisu obueni da koriste analitike metode proistekle iz psihologije. Retki su folkloristi koji se odluuju na njihovu primenu, a najpoznatiji meu njima je svakako Alan Dandes koji je, tavie, uspostavio svoj pristup koji je nazvao "psihoanalitika semiologija".46 Drugi razlog rezervisanosti antropologa folklora prema priAlan Dundes, Projection in Folklore: A Plea for Psychoanalytic Semiotics, u: Interpreting Folklore, Bloomington, Indiana University Press, 1980 : 33 61. .. . 1. . 2 (2006)
46

142

DRAGANA ANTONIJEVI

meni psihoanalitikog pristupa lei u njihovom otporu da itavu grupu ili zajednicu "polegnu na kau", ili da u tome trae neto to i sami smatraju spekulativnom kategorijom sumnjive vrednosti kao to je "nacionalni", "etniki" ili "grupni" karakter. Iako je psiholoka antropologija imala svoj uzlet sredinom XX veka u radovima autora poput Abrahama Kardinera ili Geze Rohajma na primer, savremena antropologija folklora nerado gleda na metaforu po kojoj se celo drutvo moe tretirati kao pojedinac. Fajn nudi predlog za pristup blizak socijalnoj psihologiji, izbegavajui time loe strane klasinog psihoanalitikog pristupa primenjenog na itave zajednice. Vano je to Fajn istie da takvih istraivanja zapravo ni nema, tako da ovaj njegov predlog treba vie shvatiti kao razmiljanje i zalaganje za neko budue istraivanje koje bi se vrilo u tom pravcu.47 Self. "Self" je podruje koje je sa najvie zanimanja ispitivano u socijalnoj psihologiji zato to ini spoj uticaja socijalnih sila i individualnih karakteristika, a obrazuje se kroz socijalne interakcije: kroz odgovore i reakcije drugih uimo i saznajemo ko smo i kakvi smo. Nae bie je, stoga, jednim svojim delom rezultat procesa socijalizacije. "Self" je, po Fajnu, u velikoj meri "demografski self" zato to nai pripisani statusi (rasa, rod, etnika pripadnost) bitno utiu na svest o tome ko smo i ta smo. Skupa zajedno, line karakteristike i "demografski self" odreuju interese i interesovanja, a tu ve stiemo i do podruja folklora, kao dela ekspresivne kulture u kojoj se ova varijabla iskazuje. Ona e se pokazati kao relativno vana u izboru sadraja, stila i sklonosti izvoaa ka odreenim anrovima, pa ipak, smatram da znaaj ovih faktora za folklor nije preterano veliki.48 to se Fajna tie, on priznaje da posredujua uloga izvoaa i njegove linosti, u transferu koji ide od njegove drutvene i demografske pripadnosti (socijalna strutkura) ka konanom sadraju i anru narativa, i dalje ostaje neistraena. Nesvesni motivi. Istraivanjem ovog podruja najvie bismo se pribliili psihoanalizi. Folkloristima koji se odlue za prouavanje nesvesnih motiva koji utiu na sadraje folklornih narativa, ostaju na raspolaganju klasini psihoanalitiki pristupi koje su razvile kole Sigmunda Frojda i K. G. Junga, ili psihoanalitika semiologija Alana Dandesa. Osnovno polazite psihoanalitikog pristupa je da folklor predstavlja projekciju drutveno sankcionisanih tema, pa se moe smatrati nekom vrstom "izduvnog kanala" za sociG. A. Fine, Manufacturing Tales, 15: "I discuss four components of internal states, recognizing the lack of research; much of my analysis is a research agenda, rather than a literature review." 48 Primera radi, dez, bluz, soul, rep, hip-hop i dr. kao znaajni muziko-izvoaki koncepti XX veka nesumnjivo su potekli od crnake urbane populacije u gradovima SAD, ali su ubrzo postali globalni fenomeni, prihvaen sa podjednakim oduevljenjem i meu belcima irom planete koji su u takvoj muzici takoe pronali svoje interese, sklonosti i afinitete. .. . 1. . 2 (2006)
47

FOLKLORNI DIJAMANT...

143

jalne tenzije proistekle iz potisnutih elja i strahova. Stoga, Fajn smatra pristup korisnim u istraivanju narativa sa direktno ili indirektno ekspliciranim seksualnim i agresivnim temama. Fajn smatra da prihvatanje tumaenja folklornih narativa na osnovu nesvesnih motiva nije neophodno, ali isto tako istie da ne moemo opovrgnuti postojanje snanog uticaja koji na nas imaju nae nesvesne i podsvesne elje i strahovi.49 Ostaje vano pitanje koje Fajn iskreno postavlja: kako emo prosuditi validnost uticaja i sadraja nesvesnog, kao i interpretacije koje otuda proistiu, kada nesvesno moemo tek indirektno otkriti? U tom smislu, on predlae folkloristima dva kriterijuma za procenu adekvatnosti psihoanalitike interpretacije folklornih tekstova.50 Prvi kriterijum je unutranja konzistentnost da li tumaenje vai za sve ili skoro sve kljune detalje u prii? Drugi kriterijum je spoljanja validnost da li tumaenje vodi rauna o istorijskom i drutevnom kontekstu u kome se pria pripoveda? Kriterijum spoljanje validnosti dovodi u vezu nesvesne motive sa performansom i socijalnom strukturom. Na taj nain Fajn eli da naglasi uticaj mree drutvenih odnosa i demografski status na nesvesne motive naratora i njegove publike, zakljuujui da nesvesno, iako ne moe biti svesno kontrolisano, ipak nije proizvoljno i koristi "iste kanale kao i svesna misao".51 Raspoloenje. Pod ovom varijablom Fajn podrazumeva naa stanja i raspoloenja koja su prolaznog karaktera i uslovljena su situacijom. Raspoloenje i stanje svesti naratora najvie e imati odjeka u njegovoj izvedbi, a potom i izboru anra. Fajn u igru uvodi uticaj euforinih stanja, alkohola i droge na izvoaa kada se opredeljuje da, na primer, ispria neki lascivni vic ili priu sa naglaenom erotskom temom. Opet, neka agresivna ili frustrirajua raspoloenja mogu navesti naratora na priu, vic ili tra otvoreno neprijateljskog i agresivnog karaktera. Dramatian efekat koji raspoloenje ima odrava se, recimo, u glasinama i "vruim" vestima, budui da se one ire u atmosferi sa naglaenim dramskim ili histerinim nabojem. Dodala bih da depresivne i melanholine osobe, oigledno, ne spadaju u grupu dobrih naratora "vruih" vesti, golicavih traeva ili katastrofinih glasina. Racionalan izbor. Ovaj zanimljiv pristup, potekao iz neoklasine ekonomije, naao je svoju primenu u sociologiji, politikim naukama i psihologiji, ali skoro nikako u folkloristici, zakljuuje Fajn.52 Re je o konceptu racionalne akcije koji polazi od toga da se ljudsko ponaanje moe adekvatno, mada ne i potpuno, razuG. A. Fine, Manufacturing Tales, 17. O validnosti psihoanalitike interpretacije folklornih tekstova i o kriterijumima za njihovo utvrivanje, Fajn je detaljnije pisao u tekstu: Evaluating Psychoanalitic Folklore: Are Freudians Ever Right? New York Folklore 10, 1984: 5-20; pretampano u Manufacturing Tales, 45-58. 51 G. A. Fine, op.cit, 18. 52 Ibid, 19.
50 49

.. . 1. . 2 (2006)

144

DRAGANA ANTONIJEVI

meti ako svakog aktera ili grupu aktera posmatramo iz perspektive njegove/njihove elje da se maksimalizuje dobitak a minimalizuje gubitak ili teta iz preduzete akcije. Takozvana cost-benefit teorija ili analiza isplativosti mogla bi se, ipak, primeniti i u folkloristici, smatra Fajn, ako situaciju naracije posmatramo kao svaku drugu socijalnu situaciju u kojoj narator vaga odnos dobitka/gubitka za sebe ukoliko pristupi izvedbi nekog folklornog narativa. Mogao bi zadobiti ili izgubiti panju publike, stei ili izgubiti njihovo potovanje za svoje uspeno/neuspeno iskazane sposobnosti, znanje i prikazano umee, biti prihvaen ili "izvidan" od auditorijuma ukoliko je izabrao dobar/pogrean as da ispria pravu/pogrenu priu itd. Fajn je s pravom uveren da veina nas izvri brzu procenu isplativosti situacije pre nego to se rei da ispria neki vic, tra, glasinu ili angedotu, ubaci se u neiji razgovor ili povede diskusiju na neku temu. Sve je ovo, dakako, u vezi i sa naom drutvenom pozicijom i statusom jer oni imaju uticaja na nau procenu situacije i analizu isplativosti ishoda. Otuda i Fajnovo uenje to folkloristi jo uvek nisu spoznali znaaj ovog faktora i pristupili ispitivanju uticaja "racionalnog izbora" na izvoenje i sadraj folklornih narativa.

Dinamika performansa Interaktivna situacija u kojoj se odvija neki performans odreuje elemente njegove dinamike. Izvedba, pritom, ne mora uvek imati estetski i umetniki kvalitet. tavie, u sluaju brojnih savremenih anrova koji proizlaze iz svakodnevne govorne situacije, meu koje spadaju i urbane legende, umetnika dimenzija potpuno izostaje ili je nebitna. Okruenje. Strukturalni uslovi ivota neke grupe proizvode okruenje u kome se performans odvija. U ovom segmentu istraivanja mogu se ispitivati razliiti tipovi i uslovi okruenja, kao i njihove posledice na performans, publiku i sam narativ, npr: da li je prostor u kome se performans odvija javni ili privatni; da li neko sa strane posmatra/kontrolie izvedbu ili je ona namenjena uskom, poznatom krugu slualaca; da li su narator i sluaoci u istoj ili hijerarhijski nejednakoj drutvenoj poziciji; da li se govori glasno ili tiho; da li je gestikulacija dozvoljena ili se smatra neutivom/neprimerenom; da li ljudi stoje ili sede; da li je prikladno izraavanje emocija ili nije prikladno; da li je situacija izvedbe formalna ili neformalna; da li se performans deava danju ili nou (temporalna odrednica performansa je veoma bitna za neke anrove), u neko odreeno doba godine itd. Navedeni elementi (a spisak bi se mogao produiti) nesumnjivo pokazuju da je okruenje jedan od veoma znaajnih faktora za razumevanje znaaja i smisla narativa, kao i drutvenog i kulturnog konteksta performansa. Uslovi socijalne strukture u ovom sluaju naroito dolaze do izraaja. Stil i tekstura. Ova varijabla ukazuje na estetsku dimenziju performansa. Za mnoge anrove je ona vana i publika ume jasno da proceni da li su stil
.. . 1. . 2 (2006)

FOLKLORNI DIJAMANT...

145

izvoaa i njegove umetnike sposobnosti na visini oekivanog. S druge strane, postoje elementi stila kojih je publika jedva svesna, ali ih itekako podsvesno belei i uz pomo njih razume i tumai izvedbu i sadraj koji je predmet izvedbe (osim verbalnog to moe biti neki muziki ili neverbalni, odnosno kinetiki performans). U takve paraverbalne i neverbalne elemente izvedbe, koje hvatamo na rubu svesti, spadaju, na primer, gestovi, mimika, pokret, dijalekat, jezike finese i bravure, stilske i retorike figure, i drugi elementi onoga to je Dandes nazvao teksturom.53 Fajn, meutim, uvodi jo jedan aspekt tumaenja teksture koji Dandes nije razmatrao, a moda o njemu nije ni razmiljao kada je definisao ovaj analitiki nivo. Fajn, naime, govori o "teksturi glasine" ili "teksturi istinite prie" ili "teksturi bajke" ili "teksturi verovanja" ili "teksturi ale" koji mogu postojati u pozadini urbanih legendi, usmeravajui ih ka osobinama tih drugih anrova, pa prema tome i prihvatanju publike koja e tumaiti legendu u odnosu na njene "pozadinske" ili teksturalne karakteristike. Forma i stil izvedbe zavise, dakle, od kulturolokih i iskustvenih obrazaca koji utiu na prihvatanje i dalje prenoenje savremenih legendi. Svrha interakcije. Motivacija naratora i cilj koji eli da postigne ine bitan sastavni deo prouavanja performansa jo od vremena kada su teorija performansa i analiza diskursa postali popularni i, meu folkloristima, uobiajeni metodoloki postupci. Folkloristi to zovu "pragmatinost performansa". Fajn se ovde oslanja na model interakcije, koji je predloio Erving Gofman, a koji govori o "strategijama samopredstavljanja" i "kontrolisanju utiska" koji izvoa ima na umu tokom svog nastupa, a ija je osnovna svrha da se kroz interakciju zadobije drutveno i moralno priznanje u svetlu postojeih kolektivnih vrednosti. elja izvoaa je da se svidi, zabavi ili informie publiku oekujui pozitivan povratni efekat svoje izvedbe. Opasnost je, naravno, ako uspeh izostane. S druge strane, interakcija moe imati za cilj poveanje solidarnosti grupe, uvrivanje unutranjih veza, odreivanje spoljanjih granica spram drugih grupa/pojedinaca i potvrivanje/zadobijanje odreenih statusa kroz diskurzivnu interakciju i kontekstualizaciju normi i vrednosti koje se prenose putem izvedbe. Odgovor publike. Pitanje reakcije publike odavno je predmet interesovanja i analize folklorista i predstavlja ono to se, kako Fajn kae, danas u knjievnoj kritici pomodno naziva "teorija odgovora itaoca" (reader-response theory). Sve to je do sada reeno o dinamici performansa stie se u ovoj varijabli: verodostojnost, uspenost, prihvatanje i odobravanje publike kljuni su za svaku izvedbu i svakog izvoaa. Odgovor i procena publike su drutveno i kulturno uslovljeni i zavise od vaeih normi i prolih iskustava. Iskazuju se
A. Dundes, Texture, Text, and Context, Southern Folklore Quarterly 28, 1964: 251-265. Prevedeno na srpski jezik: Tekstura, tekst i kontekst, Glasnik Etnografskog instituta XXXV, 1986: 111-124, u prevodu M. Maleevi. .. . 1. . 2 (2006)
53

146

DRAGANA ANTONIJEVI

verbalnim, paraverbalnim (uzvici, povici, smeh, zviduk) i neverbalnim (gestovi, mimika, tapanje, klimanje glavom i drugi pokreti) nainima, koje folklorista koji se bavi performansom nastoji da detaljno zabelei i kasnije podvrgne analizi. Reakcije slualaca upuuju na postojee kulturne obrasce i vredan su izvor informacija za antropologiju. Pritom, odgovor publike ne treba shvatiti samo u uem smislu kao njihovu ivu reakciju na komunikaciju "licem-u-lice", budui da je ta reakcija jednako vana i kada su u pitanju pisani folklorni anrovi. Stariji folkloristi su to nazivali "cenzurom kolektiva". Postoji jo jedan poseban vid mogueg odgovora publike na koji Fajn skree panju. Polazna premisa je da legende i glasine, ukoliko ljudi poveruju u njihovu istinitost, mogu navesti neke od njih da promene svoje uobiajeno ponaanje. Fajn navodi svoje iskustvo sa nekolicinom informanata koji su mu rekli da su prestali da kupuju peene pilie u lancu "Kentucky Fried Chicken" nakon to su uli glasinu da se umesto pilia ponekad slue peeni pacovi! Slian efekat je imala glasina o "smrtonosnim" praskajuim Pop Rock bombonicama koja je dovela do obustavljanja njihove proizvodnje, itd. Nije lako izmeriti efekat glasina na ponaanje ljudi ili ustanoviti razmere eventualne tete po proizvoae ukoliko njih ili njhove proizvode pone da bije lo glas kao posledica neke glasine, ali je opravdano u sociopsiholokom smislu uzeti u razmatranje ovakav ishod folklorne interakcije. Jo specifiniji sluaj, za koji Fajn preuzima izraz ostension "podraavanje", "umiljanje", "tobonjost", "inscenacija" od nekih folklorista koji su uoili ovaj poseban vid reakcije,54 prilino je neobian. Radi se o tome da neki ljudi mogu da oponaaju postupke i situacije o kojima se u legendama pria: "ne samo da se injenice pretvaraju u narative, ve i naracija takoe moe da se pretvori u injenice".55 Drugim reima, osobe pozajmljuju ideje iz legendi koje su uli ili proitali i podraavajui ih postupaju na taj nain, pronalazei u njima opravdanje za svoje postupke ili nastojei da krivicu svale na druge! Fajn posebno skree panju na sluajeve koji su otvoreno kriminalni i opasni, ili su na granici dozvoljenog: trovanje bombonica koje se dele za No vetica po ugledu na glasinu koja se o tome iri; imitiranje naina ubistva po ugledu na sadraje horor legendi i pria o satanistikim ritualima; stavljanje mia u bocu piva ili koka-kole jer neke legende govore o tome; neko e, kao podvalu ili neslanu alu, ispei pacova umesto pileta jer se o takvom dogaaju pripoveda u legendi o Kentaki peenom pacovu; u hamburger e umesto mesa neko staviti crve jer takav glas bije hamburgere iz MekDonaldsa; itd.
L. Dgh and A. Vzsonyi, Does the Word "Dog" Bite?: Ostensive Action as Means of Legend Telling, Journal of Folklore Research 20, 1983: 5-34; B. Ellis, Death of Folklore: Ostension, Contemporary Legend, and Murder, Western Folklore 48, 1989: 201-220. 55 Dgh and Vzsonyi , 1983. .. . 1. . 2 (2006)
54

FOLKLORNI DIJAMANT...

147

Ostaje nejasno da li su ovo tek pretpostavke folklorista o moguem ponaanju po uzoru na legendu, ili se Fajn poziva na zabeleene i dokazane sluajeve. Fajn iz iskustva navodi samo sledei primer, koji je imao prilike da proveri: to je tzv. "pozitivan" efekat ovako udnih reakcija u sluaju glasine da se sakupljanjem dovoljno velike koliine odbaene ambalae (kutije cigareta ili limenki pia) i njihove isporuke firmi koja ih proizvodi, u zamenu mogu dobiti neka medicinska pomagala ili pomo za obolele. Mada je proverom ustanovio da je glasina, naravno, bila lana i da nikakva besplatna medicinska pomo nikada nije bila obeana, Fajn primeuje da su ljudi, koji su poverovali u priu, veoma revnosno nastavili da sakupljaju odbaenu ambalau!56 Mora se priznati da su primeri koje Fajn navodi, bilo da ih preuzima od drugih autora ili ih sam iznosi, krajnje bizarni i na ivici verovatnog. Uistinu je malo sluajeva za koje se pouzdano moe rei da su se dogodili ba zbog legendi i na opisan nain.57 To to Fajn smatra da je performans ne samo deo komunikacije savremenih legendi, ve i njihova posledica (performans kao vid ponaanja nastao imitiranjem sadraja legende) moe biti teorijski opravdano, ali je dokazivanje takve hipoteze problematino. U Fajnovom zakljuku, meutim, nedostaje vana pretpostavka da je za doslovno imitiranje legendi moda potreban vrlo osoben psiholoki, ili bolje reeno, psihopatoloki profil linosti koja bi se bukvalno ponela za sadrajima legendi, postupajui u najboljem sluaju glupavo, a u najgorem kriminalno! Teorija o "tobonjosti" ili podraavanju legendi ostaje, stoga, u granicama spekulativnog, moda zanimljivija za sociopsihologe nego za antropologe folklora.

Elementi sadraja Sadraj narativa predstavlja, po Fajnu, onu jedinu pravu zavisnu varijablu na koju utiu svi do sada razmotreni elementi folklornog dijamanta. Analiza
G. A. Fine, Redemption Rumors and the Power of Ostension, Journal of American Folklore 104, 1991: 179-181, pretampano u Manufacturing Tales, 205-208. 57 Zapravo, izgleda da je navodno dokazan sluaj kriminalnog ponaanja po ugledu na legendu obradio samo Bil Elis (1989), na iji se rad i Fajn poziva, a re je o ubistvu koje se dogodilo jula 1984. godine na Long Ajlandu. Ubica tinejder, uzgred i narkoman, ubio je druga na vrlo brutalan nain (iskopao mu oi a zatim ga izbo noem, prethodno ga nateravi da prizna da je oboavatelj Satane) doavi na takvu ideju nakon to je uo prie o satanistikim ritualima. Otuda i Elis izvlai spekulativan zakljuak da moda prvo dolazi folklor, pa onda zloin! O patolokom profilu ubice, koji bi moda ubio i da nije uo legendu (posluila mu kao opravdanje?!), Elis koristi eufemistiki izraz "neuravnoteena linost": It is possible, however, that folklore came first, the crime second: unbalanced persons could have used existing legends as models for real-life actions (Ellis 1989:216). .. . 1. . 2 (2006)
56

148

DRAGANA ANTONIJEVI

teksta, razliitim postupcima, i do sada je bila dominantan pristup u antropologiji folklora i knjievnoj folkloristici. Sadraj upuuje na unutranju dubinsku strukturu, narativnu strukturu ili kompoziciju, semantiku zapleta, smisao, znaenje i poruku narativa. Postoje, naravno, i one specifine komponente sadraja koje Fajn uzima u obzir i koje emo sada blie ispitati. Detalji pune priu, privlae panju, promenljivi su, daju joj poseban "ukus", drugim reima, "zainjavaju je". Uloga detalja, po Fajnovom miljenju, jeste da tekst legende ine aktuelnim, a materijal sveim za ponovno prepriavanje. Detalji pomau u pamenju sadraja: nijedan tekst se ne pamti i ne prenosi doslovno ve podlee restrukturiranju, a izabrani i memorisani detalji pomau u odravanju konzistentnosti prie. Odabir detalja uslovljen je sociokulturnim kontekstom. Na kraju, psihoanalitiki pristup naroitu panju poklanja detaljima u prii smatrajui ih vanim za otkrivanje nesvesnih motiva. Teme. Analiza teme predstavlja najei nain tumaenja narativa. Mnogo je pitanja koja se, s tim u vezi, mogu postaviti, kao npr: ta znai neka tema? Zato se pojavljuje u odreeno vreme, u odreenom strukturalnom kontekstu? Da li je u vezi sa nekim posebnim kulturolokim faktorima? Da li je ograniena na neki geografski prostor ili poprima ire razmere difuzije? Koje poruke prenosi? Kome su te poruke namenjene? Istraivai uvek nastoje da dou do najverovatnijeg mogueg objanjenja, uzimajui u obzir elemente unutranje konzistentnosti i spoljane validnosti prie. Da bi interpretacija legende bila to uverljivija i blia "istini" (kako god tu istinu pojedinano shvatali), Fajn se definitivno zalae za integraciju razliitih teoretskih pristupa kao najbolju moguu analitiku strategiju. Moralna struktura. Legende prenose moralna naela nekog drutva. Ponekad su ona skrivena u prii, nekad jasno eksplicirana tako da se neke prie doslovno mogu tertirati kao "moralne legende". Socijalizacija, to je jedna od kljunih uloga folklora, predstavlja stvaranje podeljenih i zajednikih moralnih standarda baziranih na znanju o svetu, steenom iskustvu i naporu da se to iskustvo didaktiki prenese drugima, kao savet i uputstvo za ponaanje. Zato je za procenu moralnog aspekta legendi i njihovih poruka veoma vana varijabla koja se tie socijalne strukture. Fajn navodi niz primera u kojima je moralna pozadina savremenih legendi vie ili manje eksplicirana, kao npr: prie o kastriranom deaku u toaletu oping centra slue kao upozorenje roditeljima da decu ne ostavljaju same na prometnim javnim mestima; glasine o satanistikim ritualima upozoravaju da je moral u drutvu, i posebno u porodici, pod stalnom pretnjom "zlih sila" koje ih ugroavaju, a zapravo govore o gubitku vere u drutveni i moralni autoritet, o gubitku autoriteta i stabilnosti tradicionalne porodice to rezultira neuspehom u eljenoj socijalizaciji i porodinim tragedijama; legende o varvarski raspoloenim huliganima fudbalskim navijaama indirektno upozoravaju na pad morala graanskog drutva kao i na opasnost od neadekvatno socijalizovanih stranaca; ili prie o nesreama nastalim zbog pogrene upotrebe mikrotalasnih penica.
.. . 1. . 2 (2006)

FOLKLORNI DIJAMANT...

149

Da bi se izbegla opasnost da moralne refleksije deluju naivno i povrno, smatram da procena moralnog aspekta nekog folklornog narativa iziskuje paljivo razmatranje socio-ekonomskog, istorijskog i kulturnog konteksta, vremena i prostora na koji se legenda odnosi. Jasno, ne mora svaka moralna poruka da bude duboko skrivena, ali ni manifestno tumaenje moralnog konteksta, to bi bio prvi nivo interpretacije, ne znai da smo shvatili celu pozadinu prie. Funkcije. Konano, pitanje kakva je drutvena uloga legendi vodi nas preko istraivanja teme i njene poruke, ka irim aspektima funkcionalnosti folklornih narativa. Klasina funkcionalna analiza podrazumeva da prie slue nekoj optoj dobrobiti drutva, da im je osnovna funkcija integrativna, kohezivna i socijalizujua, pomaui preivljavanju i opstanku zajednice. Fajn, meutim, stavlja zamerku funkcionalnom pristupu, sumnjajui u vrstinu funkcionalistikog "dokaza": kako neko uopte moe da zna prave razloge drutvenog opstanka i uspeha? Da li za svaku kulturnu formu koja postoji u nekom drutvu moemo doneti zakljuak da je funkcionalna, i sa uspehom otkriti njenu funkciju koja nije oigledna?58 injenica je, pak, da su razliite antropoloke funkcionalne teorije ponudile itav dijapazon moguih odgovora na Fajnova pitanja i nedoumice koje on, moda, ne bi imao kada bi uzeo u obzir objanjenje disfunkcija koje su dali antropolozi Manesterske kole, ili Mertonove manifestne i latentne funkcije, ili potrebe pojedinca u odnosu na grupu po teoriji Malinovskog, ili Klakhonovo usmerenje na pojedinca kao subjekta zadovoljenja potreba, i tako dalje. U svetlu ovih teorija otvara se iroko polje tumaenja funkcija narativa u odnosu na potrebe razliitih grupa, a ne samo zajednice u celini to je Fajnovo polazite, ili pojedinaca (ime se vraamo na varijablu "linih imperativa"). Zapravo, paradoksalno je da Fajn, koji s pravom istie znaaj prouavanja uticaja koji imaju razliite klasne strukture i/ili demografski "self", dovodi u pitanje domet funkcionalnog objanjenja koji sa uspehom, u odnosu na pomenute socijalne segmente, mogu da ponude upravo antropoloke funkcionalistike teorije.

Kritiko razmatranje folklornog dijamanta


Nema sumnje da je folklornim dijamantom, kao teorijsko-metodolokim okvirom za tumaenje legendi, Fajn obuhvatio veliki broj elemenata koje bi trebalo uzeti u razmatranje, to svakako ini kvalitet predloenog modela u smislu njegoG. A. Fine, Manufacturing Tales, 31. Za argumente funkcionalistike analize Fajn kae da su "endlessly controversial in that they are circular they assert that if a cultural form exists, it must be functional, with the goal for the researcher to discover that function, especially when it is not obvious. The nature of the argument provides little possibility for proof." .. . 1. . 2 (2006)
58

150

DRAGANA ANTONIJEVI

ve iscrpnosti. Meutim, tako iroko postavljen metodoloki koncept zahteva veliko vreme, angaman, napor i kompleksno znanje od jednog istraivaa. Reeno je ve da je Fajn u svojim ranijim radovima parcijalno primenjivao analitike pristupe koje je potom objedinio u folklornom dijamantu. Moe se rei da je najvie razmatrao uticaj sociostrukturalnih faktora povezujui ih, uglavnom direktno, sa sadrajem legendi. Ovaj pristup je potom formalno korigovao u dijamantu, upuujui istraivae na upotrebu posredujuih varijabli linih imperativa i dinamike performansa. On ih je sam, pak, mahom prenebregavao. Zapravo, u zavisnosti od tema kojima se bavio, ispitivao je i neke elemente medijativnih varijabli, posebno dinamike performansa uticaj okruenja i svrhu simbolike interakcije (zbog line sklonosti ka Gofmanovom modelu). U mnogo manjoj meri se osvrtao na elemente linih imperativa, mada se od njega, kao socijalnog psihologa, to moglo oekivati. Za valjano tumaenje teksta, osim analize sadraja, potrebno je ukljuiti i druge faktore, kako makrokontekstualne tako i mikrokontekstualne. Smatram da je Fajnov model, u stvari, predloak za jedno obuhvatno kontekstualno istraivanje narativa. Ipak, miljenja sam da na sadraj folklornih narativa oni ne utiu podjednako niti su iste vanosti. Znaaj prouavanja socio-ekonomskih struktura Fajn je dosledno naglaavao u svim svojim radovima, a ini mi se da je to razumljivo i antropolokim folkloristima. Kada su u pitanju medijativne varijable,59 uistinu puno toga zavisi od anra koji se ispituje, uslova istraivanja i postavljenog cilja. Svim onim folkloristima, ija strategija istraivanja podrazumeva primenu analize diskursa i interaktivnu teoriju performansa, ispitivanje njegove dinamike bie od kljunog znaaja. S druge strane, socijalnim psiholozima i folkloristima koje interesuje linost izvoaa i njegova biografija kao osnova za razumevanje umetnikih i izvoakih sposobnosti i afiniteta, ispitivanje linih imperativa bie nezaobilazan segment istraivanja. Drugaije emo upotrebiti pomenute varijable ako ispitujemo usmeno irenje anra u neposrednoj linoj komunikaciji, pa e dinamika performansa, uz primenu teorije cevovoda i mree drutevnih odnosa, biti vana stavka u tumaenju narativa. Ukoliko je, pak, naa analitika strategija usmerena na tumaenje narativne i sociosemantike strukture nekog teksta, tada nas verovatno nee mnogo interesovati svi elementi obe posredujue varijable, ali e nam biti neophodno poznavanje makrokontekstualnih socio-ekonomskih faktora, karakteristika narativnosti i elemenata sadraja (teme, motivi, moralna poruka i funkcije).
Tokom razgovora o ovom radu prof. dr Ivan Kovaevi je predloio drugaije termine za Fajnove varijable: umesto "dinamike performansa" mikrosociologija folklorne situacije, a umesto "linih imperativa" mikrosociologija folklornog izvoaa. Smatram da su ovi predloeni termini prikladni i da bi mogli biti upotrebljeni, tim pre to blie ukazuju na strategije istraivanja socijalne pozadine folklorne komunikacije, kako samog procesa tako i grae koja se ispituje. .. . 1. . 2 (2006)
59

FOLKLORNI DIJAMANT...

151

Od ponuenih inilaca posredujuih varijabli, smatram da najvie panje zasluuje "racionalan izbor" ili "analiza isplativosti", za koju Fajn opravdano kae da je vana u razumevanju procesa naracije, premda su je folkloristi zanemarivali. Pritom, smatram da ispitivanje procene analize isplativosti nije vano samo za izvoaa, ve i za primaoce i dalje prenosioce legendi jer ukazuje na razloge za izbor teme, interese i socijalnu funkciju. Moe se rei da se ovaj element naslanja na neke druge inioce kao to su karakteristike okruenja i svrha interakcije. Ovim primerima elim, zapravo, da naglasim da se folkorni dijamant ne mora primeniti u celosti, u svakoj svojoj stavci. Mi ne moramo da sledimo svaki element ni svaku varijablu da bismo doli do valjanih zakljuaka. Odabir emo vriti spram teme i svrhe istraivanja, pravei svoju linu mreu izukrtanih linija analitikih nivoa i segmenata unutar dijamanta. Dobro je, i to je ono najvanije, to nam je Fajn ponudio ovaj koncept kao vredno operativno sredstvo u interpretaciji folklornih narativa, iz koga slobodno moemo uzimati i kombinovati analitike elemente. Treba skrenuti panju da je nekih dvadesetak godina pre Fajna donekle slian model prouavanja ponudio folklorista arls Dojner.60 Dodue, Dojnerova glavna varijabla je bio sam performans. Dojner, poput Fajna, takoe navodi znaaj prouavanja ireg socijalnog okruenja, a sa druge strane i linosti samog izvoaa. Ali, vano je ono to Dojner daje kao veoma znaajan segment svog modela, a koji Fajn sasvim zanemaruje, a to je uticaj tradicije (kulturni kontekst) i dijahronijske dimenzije (istorijski kontekst) na prouavanje folklornih narativa i folklorne komunikacije. Kritikujui tekua folklorna istraivanja, zapravo, teoretiare performansa koji su potpuno zanemarili istorijsku perspektivu, Dojner jasno ukazuje na razliite rezultate sinhronisjkog i dijahronijskog pristupa koje bi valjalo kombinovati u prouavanju folklornog performansa. Imajui i Dojnerov model na umu (kome bi se takoe mogle staviti primedbe), smatram da bi Fajnov folklorni dijamant, koji mi se ini boljim konceptom od Dojnerovog modela, trebalo unaprediti dodavanjem jo jedne varijable koja predstavlja bitan faktor kada su u pitanju folklorni narativi. Re je o kulturnim obrascima ili kulturnom kontekstu shvaenom kao aktivna i dinamina tradicija, a koji odreuje znaenje, poruku i funkciju narativa, i kroz koga se prelamaju sve pomenute varijable. Niti socio-ekonomske strukture, niti lini imperativi, ni dinamika performansa ne mogu dati konani peat "jedinoj zavisnoj varijabli" narativnom sadraju, ukoliko ne budu i sami prethodno modelovani postojeim kulturnim obrascima u nekom drutvu. Moda je Geri Alan Fajn, formuliui folklorni dijamant, podrazumevao kulturni kontekst ali to izriito nije rekao. Mada, u radu Trei pravac u amerikom
Charles Joyner, A Model for the Analyses of Folklore Performance in Historical Context, Journal of Amercan Foklore 88, n. 349, 1975: 254-265. .. . 1. . 2 (2006)
60

152

DRAGANA ANTONIJEVI

folkloru, u prve dve stavke koje predlae kao polazite za prouavanje socioekonomske osnove folklora, Fajn upravo istie uzajamnu vezu izmeu socijalne strukture i kulturne tradicije, oigledno svestan vanosti tih komponenti i njihovog odnosa. Iz nekog razloga je, pak, ovde odluio da stavku "kulturna tradicija" ispusti ili "utopi" u ire znaenje socijalne strukture, iako se ne radi o istim stvarima. Kao sociologu, sasvim sigurno mu je primarni pristup bio sinhronijski, a ne dijahronijski koji bi bio primenjen kada bi se pojam "tradicije" uveo u prouavanje, a interesovanje je usmerio ka sagledavanju odnosa folklora i savremenog drutvenog poretka, pre nego folklora i postojeih kulturnih modela. Za antropologiju folklora, meutim, taj faktor predstavlja jezgreni element analize. Stoga predlaem sledeu shemu folklornog dijamanta koja bi kao sredinju varijablu imala kulturni kontekst, naglaavajui znaaj meusobnog uticaja koji postoji izmeu socijalne strukture i kulturnog konteksta. Postojei kulturni kontekst, kroz delovanje u tradiciji prisutnih folklornih modela, utie istovremeno i na performans, i na publiku i izvoaa koji moraju da dele iste ili srodne kulturne obrasce, jer je to preduslov za razumevanje i prihvatanje folklorne komunikacije i sadraja koji je predmet te komunikacije.
LINI IMPERATIVI

SOCIJALNA STRUKTURA

KULTURNI KONTEKST

NARATIVNI SADRAJ

DINAMIKA PERFORMANSA

Ovako poboljan model folklornog dijamanta G. A. Fajna, uz upotrebu i drugih vanih interpretativnih modela, poput semiotikog kvadrata A. . Gremasa i modela strukture vrednosti koji je predloila Beverli Krejn,61 daju teorijsko-metodoloku celinu i valjano operativno sredstvo za uspeno tumaenje razliitih folklornih narativa i folklorne komunikacije.

Beverly Crane, The Structure of Value in "The Roommates Death": A Methodology for Interpretive Analysis of Folk Legends, Journal of Folklore Institute, vol.1, 1977: 133-149. .. . 1. . 2 (2006)

61

FOLKLORNI DIJAMANT...

153

Zavrno razmatranje: Fajnov teorijsko-metodoloki doprinos


U ovom radu kritiki je razmotren teorijsko-metodoloki doprinos sociologa Gerija Alana Fajna nauci o folkloru. Jednu dimenziju njegovog doprinosa ini tumaenje razliitih savremenih oblika folklora, pre svega glasina i urbanih legendi, u odnosu na postojee socijalne strukture i ekonomske odnose u postindustrijskom drutvu "kasnog kapitalizma", kakva je savremena Amerika. Posebno su zanimljivi njegovi radovi u kojima analizira folklor kao ekspresivnu kulturu i oblik simbolike komunikacije u malim grupama, kao vanog vida njihove samoidentifikacije i strategije ponaanja unutar i izvan grupe. Osim to je u nizu radova dao svoju interpretaciju razliitih urbanih legendi, on je time demonstrirao metode i naine povezivanja sociostrukturalnih faktora sa narativnim sadrajima. Premda se ne moe rei da je amerika folkloristika do kasnih osamdesetih godina XX veka bila liena takvih analiza, Fajn je u pravu kada konstatuje njihovu malobrojnost i nedovoljno snaan uticaj koji bi omoguio novi nauni zaokret u amerikoj folkloristici. To je razlog zbog koga je Fajn naglasio potrebu za prepoznavanjem nove orijentacije u prouavanju, nazvavi je trei pravac. Drugu dimenziju njegovog doprinosa predstavlja dalja, konkretna razrada analitikog okvira koji bi se oslanjao na pomenute sociostrukturalne, unutarpsihike i performativne parametre tumaenja. Premda je veini evropskih antropologa i antropolokih folklorista sociostrukturalni pristup dobro poznat pa im se, moda, Fajnovo zalaganje za primenu ovih metoda ini suvinim, problem, zapravo, lei u sledeem: kada se folklorom bave knjievni folkloristi, oni takav pristup niti poznaju, niti koriste, niti smatraju potrebnim dajui, time, nauci o folkloru knjievnoistorijski i knjievnoteorijski peat (insistirajui na estetskoj dimenziji sadraja) koji ne privlai antropologe i ne omoguava im profesionalno prepoznavanje. Uostalom, u teorijsko-metodolokom trvenju izmeu knjievnih i antropolokih folklorista protekao je dobar deo istorije Amerikog folklornog drutva.62 S druge strane, kada antropolozi primenjuju svoje klasine analitike metode na tumaenje mitova, legendi, predanja i rituala, onda takve radove najee podvode pod antropologiju a ne folkloristiku, ponovo ne prepoznajui svoj interes za bavljenjem folklorom (koga mnogi i dalje tretiraju kao survival arhainog naina ivota i "primitivnog mentaliteta", kao "nierazrednu" i "marginalnu" oblast, ili, pak, kao romantiarski nacionalno-politiki koncept). Posebno je to problem amerikih folklorista koji se veinom nisu bavili strukturalno-semantikom analizom
Videti npr. Simon Bronner, American Folklore Studies: An Intellectual History, University Press of Kansas, 1986. .. . 1. . 2 (2006)
62

154

DRAGANA ANTONIJEVI

narativa i socio-kulturnim kontekstom, to je posledica njihove antropoloke tradicije, kao i zavisnosti od britanske folkloristike evolucionog tipa i finske istorijsko-geografske kole na koje su se dugo vremena ugledali. U tom procepu izmeu knjievne folkloristike, neplodne teorije folklora kao survivala i Boasovske antropologije, mnogi ameriki folkloristi su zapostavljali teorijskometodoloke pristupe koji bi ih uputili na razmatranje sociostrukturalne i ekonomske osnove folklora, to je Fajn uoio i umetnuo se u njihove redove sa svojim metodolokim konceptom. Fajn, takoe, nije propustio da stavi pod sumnju domet psihoanalitikog tumaenja folklora, tako dragog nekim amerikim folkloristima i antropolozima.63 Postavlja se pitanje da li je i koliki uticaj na ameriku folkloristiku izvrio Fajn nudei svoj analitiki model folklornog dijamanta? Ovdanjem nauniku, kome objektivno nije dostupna spoznaja celokupne amerike folklorne produkcije, nije lako da odgovori na to pitanje. S druge strane, ako se prati glavna linija objavljivanja folkloristikih tekstova u dostupnim vodeim amerikim asopisima, moglo bi se rei da unazad desetak godina nije bilo provere ni primene folklornog dijamanta kao teorijsko-metodolokog koncepta. To, naravno, ne daje povoda za prebrzi zakljuak da je Fajnov metodoloki rad ostao bez znaajnijeg odjeka, ali bi svakako bila teta ako se ovaj analitiki model ne bi proverio u nekom konkretnom istraivanju.

Dr agan a Anton ij ev i

The Third Force in Folklore Studies: Gary Alan Fine's Sociological Approach
This paper attempts to offer a critical overview of the theoretical and methodological contribution of micro-sociologist and social psychologist Gary Alan Fine to folklore studies. It begins with a discussion of both the major and most questioned points of his methodology, continues with a consideration of the wider folkloristical framework of his interpretation, and ends with a suggestion for innovation and improvement of Fine's analytical framework for the interpretation of folk narratives. Fajn je podvrgao opreznoj kritici psihoanalitike analize u folkloru, posebno radove Alana Dandesa, koji je bio najeksponiraniji zastupnik ovog pravca (v. G. A. Fine, Evaluating Psychoanalitic Folklore: Are Freudians Ever Right? 1984/1992). To mu Alan Dandes, izgleda, nije oprostio pa ga je u diskretno omalovaavajuem tonu pomenuo kao neopravdano sumnjiavog kritiara (v. A. Dundes, The Psychoanalitic Study of Grimms Tales with Special Reference to "The Maiden Without Hands", The Germanic Review, vol. 62, is. 2, 1987: 63). .. . 1. . 2 (2006)
63

FOLKLORNI DIJAMANT...

155

Gary Alan Fine's most significant contribution to folklore studies was research of rumours and urban legends, including their meaning, function, and influence on individual behavior. In a series of papers, apart from offering an interpretation of various urban and corporate legends, he also demonstrated methods and means of connecting social and cultural factors with narrative content, in the context of social and economic structures and relations in post-industrial and late-capitalist global societies. Of special interest are papers in which he analyzes folklore as expressive culture and a form of symbolic communication between small groups, as an important form of selfidentification and behavior strategies both from within and without of the group. Fine makes a point when he diagnoses a lack of analyses of this sort in American folklore studies, wishing there were enough to make a significant turn in contemporary folkloristics. This is why Fine named his new research strategy the "third force". Another dimension of his contribution is the further elaboration of the analytical framework that relies on socio-structural, socio-psychological, symbolical and economical parameters of explanation. For that purpose, he constructed a theoretical and methodogical model called the folklore diamond. With his suggestions and critique of the existing state of folklore studies, Gary Alan Fine provided a very significant contribution to the science of folklore in general.

Dr agan a Anton ij ev i

La "troisime force" dans la folkloristique: Lapproche sociologique de Gary Alan Fine


Ce travail reprsente un examen critique de la contribution thorique et mthodologique de Gary Alan Fine, microsociologue et psychologue social, la folkloristique. Il est dabord question des points forts et des points contentieux de sa mthodologie; puis, ses interprtations sont situes dans un contexte folkloristique plus large; finalement, il est suggr que le cadre analytique labor par Fine en vue dinterprter les rcits folkloriques pourrait tre repens et perfectionn. La contribution la plus importante de Gary Alan Fine la folkloristique consiste dans son tude des rumeurs et des lgendes urbaines, concentre sur leur signification, leur fonction et leur impact sur le comportement individuel. Offrant, dans une srie de travaux, son interprtation des lgendes urbaines et commerciales, Fine a dmontr le mode dtablissement des liens entre les facteurs socioculturels et les contenus narratifs, compte tenu des structures sociales et des relations conomiques existantes au sein de la socit postindustrielle et mondialise, celle du "capitalisme tardif". Ses travaux sur le folklore sont dun intrt tout particulier: il y analyse le folklore comme une culture expressive et une forme de communication symbolique permettant au petits groupes daffirmer leur identit et de dfinir leurs stratgies de comportement lintrieur du groupe et au-del de ses limites. Fine avait raison de constater que les analyses de ce type ntaient pas suffisamment nombreuses au niveau du folklore amricain, dautant plus quelles nexeraient pas une influence assez puissante pour amener un tournant dans la folkloristique contemporaine. Cest la raison pour laquelle .. . 1. . 2 (2006)

156

DRAGANA ANTONIJEVI

il a insist sur la ncessit dtablir une nouvelle orientation dans les tudes, dsigne par le terme la troisime force. Un autre aspect de sa contribution la folkloristique, cest son laboration dun cadre analytique bas sur des paramtres dinterprtation dordre sociostructurel, sociopsychologique, symbolique et conomique. A cet effet, il a formul un concept thorique et mthodologique dsign par le terme le diamant folklorique. La contribution faite par Gary Alan Fine doit tre considre comme significative, quil sagisse de ses suggestions constructives ou de son analyse critique de ltat prsent des tudes.

.. . 1. . 2 (2006)