Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline

Aleksandra Vučkovic 21/08/11

Sadržaj

Uvod ..................................................................................................................... 2

Tehnološki procesi hemijske industrije i životna sredine........................................ 3

Tehnološki proces proizvodnje sumporne kiseline ................................................. 4

Proizvodnja sumporne kiseline .............................................................................. 7

Zaključak .............................................................................................................. 15

Literatura ............................................................................................................. 16

1

gasovi. recimo. intezivna buka i vibracije. pare velikog broja hemijskih materija. u ovim tehnološkim procesima javlja se povišena temperatura vazduha i toplog zračenja. Pored hemijskih polutanata kao što su . odnosno sprečavanja zagađivanja i adekvatnog upravljanja tehnološkim procesima. 2 . visoka relativna vlažnost.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 Uvod U cilju smanjenja rizika zagađivanja životne sredine potrebno je izvršiti analizu pojedinih tehnoloških procesa hemijske industrije i njihove kritične tačke u cilju minimizacije otpadnih materija i oslobođene energije. opasnost od mehaničkih i hemijskih povreda ( opekotine ) i dr.

orkanskih kiselina. Prema prirodi proizvoda koji se dobijaju. natrijumkarbonata. Mnoge od ovih industrija stvaraju određene otpadne materije koje zagađuju atmosferu. sintetičkih vlakana. ubrajamo proizvodnju: sapuna i deterdženata. jer daje veliki broj proizvoda koji se korste kao sirovine u tehnološkim procesima ostalih industrija. Ove materije se nalaze u manjim ili 3 . celuloze i papira. polivinilhlorida. ubrajamo proizvodnju: sumporne kiseline. fosforne kiseline. vodu i tlo. organskih jedinjenja. U karakteristične tehnološke procese organske hemijske industrije. amonijak. stakala i drugih. farmaceutskih sirovina. polipropilena. hemijska industrija se deli na:  Neorgansku i  Organsku U karakteristične tehnološke procese neorganske hemijske industrije. pri kojima dolazi do ugrožavanja životne sredine. ftalanhidrida. polistirena. natrijumtripolofosfata.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 Tehnološki procesi hemijske industrije i životna sredine Hemijska industrija je jedna od najvažnijih grana industrije. azotne kiseline. pri kojima dolazi do ugrožavanja životne sredine. neorganskih malternih veziva. sintetičke gume. veštačkih đubriva. pa samim tim predstavljaju zagađivače radne i životne sredine. rastvarača i mnogih drugih. hlorovodonične kiseline. štamparskih boja. boja i lakova.

Suporna kiselina koja se koristi u industriji naziva se tehničkom. plastičnih masa. dobijanje sirupa ( melasa ) i špiritusa u prehrambenoj industriji – ovo je nepotpun otisak oblasti korišdenja sumporne kiseline u raznim granama industrije. pa se ne bez razloga i naziva „ hlebom hemije“. ali je neophodnai za dobijanje boja. se brzo razaraju i pri tome postaju crna. hemijskih vlakana. u svim granama hemijske industrije i služi kao jedan od glavnih hemijskih prpizvoda koji određuju razvoj hemijske industrije. obrada vlakana i tkanina koje su razređene rastvorima sumporne kiseline pre bojenja u tekstilnoj industriji. bukvalno. pri kontaktu iz njihovih soli. a sve u zavisnosti od vrste tehnološkog procesa i preduzetih mera zaštite. Probijanje metala iz ruda u metalurgiji. potiskuje druge kiseline iz njihovih soli. Upotreba sumporne kiseline ne iscrpljuje se samo hemijskom industrijom.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 vedim koncetracijama. Ona predstavlja rastvorenu sumpornu kiselinu u vodi. U hemijskoj industriji najviše se koristi za proizvodnju veštačkih đubriva. Zbog toga rad sa njom treba da bude oprezan. a i veoma dobro se jedini sa vodom. Visoka hemijska aktivnost sumporne kiseline daje mogudnost da se iz nje dobijaju novi proizvodi. dobijanje celuloe i papira. eksploziv i dr. ulja za podmazivanje). Energično reaguje sa metalima. Sadržaj ( koncetracija ) sumporne kiseline u tim rastvorima može biti različit: 4 . nagrizanje metala u metaloprerađivačkoj industriji. farmaceutskih preparata. Koriste se. Sva meka tkiva. naftnih produkata ( tečnih goriva. Tehnološki proces proizvodnje sumporne kiseline Sumporna kiselina je jedna od najvažnijih proizvoda hemijske industrije odlikuje se visokom hemijskom aktivnošdu.

pa prema tome i sumporne kiseline. olova. Sumporni pirit je žudkasto siv kamen sa sjajnim legama. koristi se sumpor ili materijali u čiji sastav ulati sumpor. a govžđa 30 do 43% . u kojima je pomešan sa drugim materijalima. a ostalo je H2SO4. arsena. u kojima se prerađuju rude bakra. zagađuju životnu sredinu i štetno deluje na zdravlje ljudi. Sadržaj sumpora u piritu se krede od 35 do 50%. Iz njih se sumpor može dobiti prema slededim reakcijama: 2H2S+O2 2CS2+2SO2 4CO+2S02 S2+2H2O 3S2+2CO2 S2+4CO2 5 . sadrže sumpordioksid. Takođe. Ostalo čine primese jedinjenja bakra. Dosta se koriste i rastvori anhidrida sumporne kiseline ( SO3 ) u sumpornoj kiselini koji se nazivaju oclumi. Osnovne sirovine za proizvodnju sumporne kiseline su vazduh. topedi se. Ovi fasovi izlaze iz pedi. gasovi metalurških pedi. Sumpor se u prirodi nalazi u takozvanim sumpornim rudama. u njoj je 92.5% H2O. selena i dr.5% H2SO4 i 7. cinka i drugih obojenih metala.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 kiselina po nitroznom postupku sadrži 75-78% H2SO4 i 22-25% H2O. Kao sirovina za dobijanje sumpordioksida. U sastav pirita ulazi mineral pirit FeS2. voda i sumpordioksid. Pri zagrevanju sumporne rude sumpor. izlazi iz nje. U oleumu sadržaj SO3 18-20%. Pri preradi rude bakra i flotacioni ostaci bogati sumporom koji predstavljaju najvažniju sirovinu za proizvodnju sumporne kiseline. Proizvedena u velikim količinama „kontaktna“ kiselina je koncentrovanija i čišda od kiseline po nitroznom postupku. Na tom principu zasnovana je jedna od metoda izdvajanja sumpora iz sumpornih ruda. cinka. sumpor se može dobiti iz ruda bakra. Sem toga. koje se upotrebljavaju za proizvodnju bakra i koje imaju u svom sastavu FeS2.

Ped za spaljivanje sumpora obvijena je čeličnim cilindrom . koji se izdvaja prilikom dobijanja nafte i uglja. pedima za spaljivanje . Dobijanje sumpordioksida iz pirita može se opisati slededom reakcijom: 4FeS2+11O2 2Fe2O3+8SO2+3324 kJ 6 . Hemizam dobijanja se može predstaviti slededim reakcijama: 2H2S+3O2 2H2S+O2 2SO2 +2H2O 2S+2H2O Za dobijanje sumpordioksida koristi se elementarni sumpor koji se pali u prisustvu vazduha. Pri tome dolazi do reakcije: S+O2 SO2 Reakcija se izvodi u tzv. Sumpordioksid i elementarni sumpor se mogu dobiti i oksidacijom sumporvodonika. Sumpor se zagreva na visokoj temperaturi u pedi uz pojavu plamena sumpora koji gori. gde se prenosi dodatna količina vazduha. Topljenje sumpora se završava u komorama obrazovanim pregradama . Istopljeni elementarni sumpor prenosi se vazduhom kroz rasprašivač u ped. Iz komora izlazi vreo pedni gas koji sadrži sumpordioksid. Koji je obložen vatrostalnom ciglom .Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 Na taj način se vrši reciklaža otpadnih gasova. a to ima dvostruki značaj – ekonomski i ekološki. Tom prilikom se dobija sumpordioksid koji nije zagađen štetnim primesama.

oko 10-11% O2. količina zgure u toku godine dostiže milione tona i može biti iskorišdena za proizvodnju livenog fvožđa. Nastala zgura pri pečenju sadrži oko 50% fe. a ispod nje se uduvava vazduh. po spoljašnjem igledu. Na taj način.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 Proizvodnja sumporne kiseline Prilikom izajamnog dejstva FeS2 i kiseonika iz vazduha izdvaja se znatna količina toplote. Pečenje pirita se vrši u pedima razlidite konstrukcije na temperaturi od oko 800 . koje dopušta proces u visokoj pedi. Kako ne bi zaprljali kiselinu koju dobijamo i aparaturu. podiže i meša pirit koji se nalazi na rešetki. na tečnost koja vri ( odatle i naziv ped „kipudim“ slojem ). Ipak. To se najbolje može postidi elektrofilterima. i ostatak spaljenog pirita ( crveno-mrki produkt koji se uglavnom sastoji od oksida gvožđa). a ostalo je N2. a kao rezultat toga temperatura u pedi se povedava do 700-800 . Najrasprostranjenije su pedi sa „kipudim“ slojem . Na jednu tonu sumporne kiseline dobija se oko 0. Gas koji izlazi iz pedi. Vazduh prolazi kroz otvore rešetke velikom brzinom. u čijem se donjem delu nalai ložište . Iz gornjeg dela pedi izlazi spaljeni gas.6t zgure. Očišden od prašine. 9-10% O2 i oko 90%N2. Ona predstavlja šuplju vertikalnu komoru . spaljeni gas je potrebno očistiti. zgura . spaljen gas sadrži oko 9% SO2. zgura koja se odstranjuje iz pedi nepodesna je za neposrednu primenu u visokoj pedi – ona je veoma sitna i sadržaj obojenih metala u njoj nadmašuje norme. koji je dospeo u ped sa vazduhom. nosi sa sobom sitne delove spaljene zgure. Sloj pirita podseda. Kao produkt pečenja pirita javlja se pedni gas koji sadrži približno 8-10% SO2. Na rešetku neprekidno dolazi sitno izdrobljen pirit. nalik na rešetku. a nešto niže ostatke. Zbog togam pre nego što se unese u proces 7 .

3. vedi deo SO2 oksiduje se u tečnoj fazi.8.8. oksiduje se kiseonikom iz gasa u pedi do azotdioksida ( reakcija 3. koji. prema rekciji 3.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 topljenja u visokoj pedi. zgura se podvrgava predhodnoj obradi. Pre svega. Takođe se koristi u proizvodnji cementa. pri čemu se stvara sumporna kiselina. U zavisnosti od načina oksidacije SO2 u SO3. Na taj način. koji zatim reaguje sa vodom. i 3. Ovaj proces se odvija kroz niz faza. zatim. 3. pri čemu nastaje sumporna kiselina.9. sumpornu kiselinu možemo dobiti nitroznim i kontaktnim postupkom. pri čemu se dobija nitrosumporna kiselin: 2H2SO4+NO+NO2 2O=N-O-SO2OH+H2O 3.5O2 SO3+NO H2SO4 NO2 3.9. Prva reakcija u normalnim uslovima protiče jako sporo.11. asporbuje voda. Kao rezultat toga dobija se sumpordioksid. ). Dobijena nitrosuporna kiselina nalazi se u sumpornoj u rastvorenom stanju. Reakcije koje karakterišu ova postupak su sledede: SO2+NO2 SO3+H2O NO+0.10.8. za dobijanje mineralnih boja i dr..10. Kako su pokayala istraživanja. a ovaj vrada ponovo u proces. Rastvor nitro kiseline u sumpornoj naziva se 8 . Reakcija 3. Nitrozni postupak proizvodnje sumporne kiseline podrazumeva korišdenje oksida azota za oksidaciju sumpordioksida. okside apsobuje sumporna kiselin. opisuje oksidaciju azotdioksida i sumpordioksida do sumportrioksida. Postupak dobijanja sumporne kiseline iz sumpornog gasa sastoji se u njegovom uzajamnom dejstvu sa kiseonikom koji se nalazi u gasu dobijenom topljenjem.10. Dobijeni oksid azota preka reakciji 3.8. opisuju procese koji se odvijaju u gasnoj fazi. Jednačine 3. oksidi azota se teoretski ne troše u procesu.

Nitrozni gasovi koji nastaju. kredu se suprotnostrujno. Na taj način.12. Praktično dolazi do delimičnog gubitka azota sa gasovima koji se izdvajaju. od materijala koji je otporan na kiselinu. a koji se kompezuju uvođenjem u sistem azotne kiseline. gas se dovodi sa donje. oksiduje sa kiseonikom gasaiz pedi do azotdioksida koji se koristi za dobijanje nitroze prema reakciji 3. Kako se vidi sa slike.8.13 odigravaju se u tornjevima pa se i uređaj koji rade prema nitroznom postupku nazivaju toranjskim. izuzetno zagađuju životnu sredinu. 9 .14.13. Dalje. oksidi azota se ne troše.12. gas sa gornje strane torna. To su cilindrični aparati prečnika 2-6m i visine 10-20m koji sa dodnje strane imaju dno. U proizdovnji sumporne kiseline kupola ima čeličnu košuljicu . nitrosumporna kiselina reaguje sa vodom i taj proces se naziva denitracija.10 do 3. pri čemu se dobija sumporna kiselina. Kiselina se izdvaja sa donje.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 nitroza.a ltečnost sa gornje strane. Oksid azota dobijen prema reakciji 3. na koju je pričvršdena kupola .11. Na dnu tornja nalazi se rešetka . Reakcije od 3.. teoretski.a sa gornje poklopac . koju zatim oksiduje azotasta kiselina nastala po reakciji 3. koju čine keramički cilindri. obojen oksidima azota u mrko smeđu boju. koncentracije 75%: H2SO3+2HNO2 H2SO4+2NO+H2O 3. Sumporna kiselina razara metal košuljice pa je kupola iznutra obložena pločicama koje su otporne na kiselinu. Sumpordioksid koji se nalazi u gasu pedi reaguje sa vodom i obrazuje sumporastu kiselinu: SO2+H2O H2SO3 3. O=N-O-SO2OH+H20 H2SO4+HNO2 3. tj.

Zatim.Kiselina hladi gas i rastvara jedinjenja arsena i selena. koji se rasprskava koncertovanom sumpornom kiselinom.koji se orosavaju razblazenom sumpornom kiselinom. Kako je poznato.na niskim temperaturama reakcija de se odvijati veoma malom brzinom. Oksidacija sumpordioksida u sumportrioksid u normalnim uslovima se ne događa. 3. pa otuda i nativ kontaktni postupak proizvodnje sumporne kiseline.Nakon toga gas se prenosi kroy raymenjivac toplote .pa de i stepen koverzije SO4 u SO3 biti veoma 10 .koja sadrzi As2O3.gas dolazi u kupole (cilindre) za ispiranje . koji se naziva „kontaktnim“ .u tom slučaju. pošto se ta reakcija odvija veoma malom brzinom. Ipak.reakcija koja se odvija uz izdvajanje toplote: 2SO2 + O2 ↔ 2SO3 + 190 kJ 3.15.gas se oslobađa vodene pare u cilindru za sušenje .16.korisno je izvoditi proces na niskim temperaturama.Ako cestice magle dodju u kontakt sa katolizatorom.Zato se cestice magle odstranjuju u takozvanom vlaznom elektrofilteru . U kontaktnom aparatu vrši se oksidacija SO2 u SO3.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 Kontaktni postupak proizvodnje sumporne kiseline može se opisati kroz dve hemiske reakcije : 2SO2 + O2 → 2SO3 SO3 + H2O → H2SO4 3.Pri ispiranju gasa razblazenom sumprornom kiselinom stvara se sumporna kiselina u obliku magle.onda ga one zagadjuju i katalizator ce ispasti iz uredjaja.Prošavši vlažan elektrofilter.delimicno oslobadjajuci iz njih gas. Prečišdavanje nastalog gasa počinje odstranjivanjem prašine u elektrofilteru.ciji je princip rada isti kao i kod elektrofiltera za talozenje prasine-cestice magle u polju visokog napona joniziraju se i gomilaju na elektrodama.da bi smo pomerili ravnotežu reakcije s leva na desno.17. Za njeno ubrzavanje koristi se katalizator vanadijumentoksid (V2O5).

Ono što se može zaključiti je da se kod kontaktnog postupka dobija koncentrovanija i čistija kiselina.ponovo se zagreva.nalazi se takva temperatura na kojoj de brzina reakcije. Stoprocentna kiselina i oleum se skladiraju u zatvorenim prostorijama sa grejanjem.a postiže se zagrevanjem gasa razmenjivačem toplote.ali skuplja nego kod nitroznog postupka. a zatim vrada toplotu u drugi razmenjivač toplote itd.dospeva u cevi gornjeg regulatora toplote .Sumporna kiselina se čuva u cisternama i rezervoarima do 3000 m3.koji su poprskani sumpornom kiselinom.biti velika. Razblažena kiselina se čuva u obloženim čeličnim rezervoarima.gde se hladi gasom za kontakt koji se krede.Posle toga gas prelazi u drugi sloj kontaktne mase .16. Gas koji izlazi iz prvog sloja kontaktne mase .Zato se vreo gas .koji su zaštideni materijalom otpornim na dejstvo kiseline. Možemo uporediti postupke dobijanja sumporne kiseline. Za dobijanje sumporne kiseline neophodno je apsorbovati sumportrioksid vodom (reakcija 3..Polazedi od toga . Skladiranje sumporne kiseline.Takva temperatura naziva se optimalnom.) ili sumpornom kiselinom.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 mali.15.hladi u cevnom razmenjivaču i dolazi u apsorber . Za reakciju 3. ona iznosi 440-4500C.a ostale vrste kiselina na otvorenom 11 . Iz kupole ističe ili koncertovana (kontaktna) kiselina ili oleum.kod proizvodnje đubriva.u kome se odvija reakcija 3.koji se dobija kao rezultat rastvaranja sumportrioksida u sumpornoj kiselini.odnosno stepen konverzije. Na taj način stvara se neophodan temperaturni režim oksidacije sumpordioksida . koji izlazi iz kontaktnog aparata sa temperaturom oko 450C.16. Kiselina dobijena u tornju primenjuje se pre svega tamo gde se ne traži kisleina visoke koncentracije. na primer. Koncentrovana kiselina se može skladirati u čeličnim neobloženim rezervoarima jer su otporni na njeno dejstvo.

tada se kiselina razblažuje. Kao što možemo videti dobijanje sumporne kiseline pradeno je prisustvom brojnih zagađujudih materija.pa može dodi do izlivanja kiseline. Prilikom prevoza uleuma u zimskom periodu pre punjenja potrebno je podgrejati ga. Zbog sprečavanja procurenja sumporne kiseline. 12 .selen). Po pravilu.sumporna kiselina se koristi na mestu proizvodnje. Ovaj način nije povoljan jer dihtunzi mogu da popuste.za neke tehnologije potrebno je prevoziti do potrošača.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 prostoru. Međutim.a čelik počinje da korodira vec sa koncentracijom kiseline ispod 85 % . u blizini se postavljaju zaštitni rezervoari.cink.Ako u rezervoar uđe voda. Zbog mogudeg. Prevoz se vrši u čeličnim cisternama. Tada dolazi do sledede reakcije: Fe + H2SO4 → FeSO4 + H2 3. Zbog toga je neophodno da uređaji za usitnjavanje budu zatvoreni i snadbeveni izduvnom ventilacijom. a custernu izolovati kako ne bi došlo do kristalizacije. Prvi nacin pretakanja je kada na telu rezervoara postoji ventil. Pri pražnjenju pirita oslobađa se velika kolicina toplote što dovodi do povišenja temperature. kao i druge primase (arsen.vazduha i toplotnog zračenja.rezervoari se postavljaju tako da su lako dostupni za kontrolu. Prednost je što nema varova i može se daljinski kontrolisati.18. Postoje opasnosti i kod pretakanja. Tako pri sitnjenju i mlevenju pirita dolazi do stvaranja prasine koja sadrži slobodan SiO2 . Analiza uticaja na životnu sredinu.Tada se pražnjenje vrši sifonskim putem.Drugi način je da na telu nema ventila. Treci način je putem vakumske komore kod koje se nalazi priključak za vakum pumpu. Postoji i cev kojom se kiselina sprovodi do prihvatnog rezervoara da se ne bi kiselina prelivala.radi suzbijanja prašine u radnoj sredini.olovo.

para sumporaste i sumporne kiseline.7 100 Emisija SO2 u kg po toni proizvoda 48 35 20 7 3.sumportrioksida. Ako se postrojenje zapusti.oksida azota.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 U toku tehnološkog procesa dolazi do emisije sumpordioksida.u konvertorima.5 99. U procesima sa jednostrukim kontaktnim postupkom stepen konverzije ne može da pređe 95-98%.sumpordioksida i sumportrioksid. Stepen konverzije zavisi od koncentracije SO2 u gasnoj smeši koja ulazi u konvertore. Ovo je neposredan primer koji govori o tome da zaštita životne sredine od SO2 neposredno zavisi od efikasnosti postrojenja za proizvodnju sumporne kiseline.kao i celokupan sumpordioksid koji se dobija oksidacijom elementarnog sumpora ili prženjem rude može da se prevede u sumpornu kiselinu. Emisijoni faktori za SO2 iz fabrike koja proizvodi sumpornu kiselinu sa kontaktnim procesom sa dvostrukom apsorpcijom.1. Efikasnost konverzije SO2 u SO3 (%) 93 95 97 99 99. Ostatak SO2 ako nema drugog stepena konverzije izlazi u atmosferu.1. Što je ta konverzija neefikasnija. U tabeli 3.5 2 0 13 .zatim od temperature reakcije i konačno od količine katalizatora vanadijumpentoksida. za koncentraciju SO2 od 9% u gasnoj smeši i na temperaturi od 430 0C konverzionalna efikasnost iznosi 98%.to je emisija SO2 u atmosferu veda.ako su uslovi rada optimalni.emisija naglo raste. To zavisi pre svega od efikasnosti katalitičke reakcije (konverzije).Na primer. Tabela 3. se može očitati kolika je emisija SO2 u kilogramima po toni proizvedene sumporne kiseline.

3 % sumpordioksida.potrebno je da uvek postoji neko dodatno postojenje za njegov tretman. 14 .veštačko đubrivo.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 Kako se u otpadnim gasovima može nadi 0.2-1. Ovim se može dobiti koristan proizvod. Jedan od načina rešavanja je amonijačna metoda i metoda neutralizacije.

koji se izdvaja prilikom dobijanja nafte i uglja. Osnovne sirovine za proizvodnju sumporne kiseline su vazduh. 15 .Burno reaguje sa metalima. potiskuje druge kiseline iz njihovih soli. Razblažena kiselina se čuva u obloženim čeličnim rezervoarima. Koncentrovana kiselina se može skladirati u čeličnim neobloženim rezervoarima jer su otporni na njeno dejstvo. predstavlja rastvorenu sumpornu kiselinu u vodi.Dobijanje sumporne kiseline pradeno je prisustvom brojnih zagađujudih materija.koji su zaštideni materijalom otpornim na dejstvo kiseline. Sumpordioksid i elementarni sumpor se mogu dobiti i oksidacijom sumporvodonika.Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 Zaključak Sumporna kiselina je jako bitan proizvod hemiske industrije i hemiski je veoma aktivna. voda i sumpordioksid. Za dobijanje sumporne kiseline neophodno je apsorbovati sumportrioksid vodom ili sumpornom kiselinom. Sumporna kiselina koja se koristi u industriji. a i veoma dobro se jedini sa vodom.

Izvori zagađenja pri proizvodnji sumpurne kiseline Aleksandra Vučkovic 21/08/11 Literatura Tehnološki procesi i životna sredina 16 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful