UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNOLOŠKI FAKULTET NOVI SAD

MOGUĆNOSTI RAZVOJA PROIZVODNJE I PRIMENE BIOETANOLA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI

- STUDIJA -

Novi Sad, 2008. godine

Izrada Studije je finansirana od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine

Autori Studije: Prof. dr Zoltan Zavargo Prof. dr Stevan Popov Prof. dr Siniša Dodić Prof. dr Radojka Razmovski Prof. dr Rajko Tomanović Doc. dr Jelena Dodić Mr Aleksandar Jokić

SADRŽAJ
UVOD ............................................................................................................................. 1 1. POTREBE ZA TEČNIM GORIVIMA I BIOETANOLOM ........................................... 3 1.1. Potrebe za tečnim gorivima u svetu.................................................................. 4 1.2. Potrebe za tečnim gorivima u Srbiji .................................................................. 8 1.3. Stanje proizvodnje bioetanola u svetu ............................................................ 11 EKOLOŠKI ZNAČAJ PRIMENE BIOETANOLA .................................................... 15 2.1. Emisija štetnih gasova sagorevanjem ............................................................ 15 2.2. Uticaj bioetnola na emisiju štetnih gasova...................................................... 17 2.3. Bilans energije i GHG emisije za bioetanol..................................................... 19 SIROVINE ZA PROIZVODNJU BIOETANOLA ..................................................... 31 3.1. Karakteristike sirovina za proizvodnju bioetanola ........................................... 31 3.2. Šećerne sirovine............................................................................................. 34 3.3. Skrobne sirovine............................................................................................. 35 3.4. Lignocelulozne sirovine .................................................................................. 37 3.5. Nusproizvodi raznih tehnologija...................................................................... 38 TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE BIOETANOLA ................................................... 44 4.1. Osnovne faze proizvodnje etanola ................................................................. 45 4.2. Priprema skrobnih sirovina za alkoholnu fermentaciju.................................... 45 4.3. Priprema lignoceluloznih supstrata za alkoholnu fermentaciju ....................... 50 4.4. Fermentacija................................................................................................... 53 4.5. Dobijanje anhidrovanog etanola ..................................................................... 65 4.6. Proizvodnja bio-ETBE .................................................................................... 74 SPOREDNI PROIZVODI PRI PROIZVODNJI BIOETANOLA ............................... 81 KARAKTERISTIKE BIOETANOLA KAO GORIVA................................................. 98

2.

3.

4.

5. 6.

6.1. Karakteristike čistog etanola.................................................................................. 98 6.2. Smeša etanola i goriva .........................................................................................102 7. PREGLED POSTOJEĆIH KAPACITETA I MOGUĆNOSTI ZA ................................ PROIZVODNJU BIOETANOLA ............................................................................105 7.1 Postojeći kapaciteti......................................................................................... 105 7.2 Iskorišćenost postojećih kapaciteta................................................................ 106 7.3 Procena potreba za proizvodnjom bioetanola................................................ 107 7.4 Procena mogućnosti za proizvodnjom bioetanola u AP Vojvodini................. 109 EKONOMSKI FAKTORI PROIZVODNJE BIOETANOLA .....................................113 8.1. Ekonomska isplativost bioetanola..................................................................113 8.2. Konkurentnost bioetanola..............................................................................115 PRAVNI OKVIR PROIZVODNJE I PRIMENE BIOETANOLA...............................120

8.

9.

10. ULOGA DRŽAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U REALIZACIJI ............................ PROJEKTA BIOETANOL .....................................................................................121 11. ZAKLJUČCI I PREDLOZI .....................................................................................122 12. CONLUSIONS AND PROPOSALS ......................................................................130

redukuju količine ugljenmonoksida. toksičnih supstanci kao što su benzeni. a najveće firme za proizvodnju automobila istražuju mogućnosti da proizvode automobile koji će moći koristiti gorivo koje će sadržati i do 85% bioetanola. proizvodnja deficitarnih proteinskih hraniva i razvoj stočarstva. od 5. mereno u odnosu na sadržaj energije. samo 30– 35% etanola se proizvodi hemijskim putem iz nafte. Povećanjem proizvodnje bioetanola omogućuje se proizvodnja ETBE što dalje sprečava zagađivanje životne sredine. godine obezbedi zamena od 2% fosilnih goriva.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini UVOD Tokom poslednjih 30 godina proizvodnja bioetanola u svetu je porasla za oko šest puta. Ova direktiva je u skladu sa Kjoto sporazumom potpisanim 1997. Istraživanja sa ciljem pronalaska novih antidetonatora dovela su do proizvodnje ETBE–etiltercijalnibutiletra. sumpordioksid i oksidi azota. Sagorevanjem nafte i uglja nastaje niz štetnih produkata kao što su ugljenmonoksid. Dodatkom bioetanola dobijenog iz obnovljivih sirovina može se smanjiti uvoz nafte. a doprineli su dramatičnom zagađivanju okoline. smanjuje nivo ugljovodonika koji ne sagorevaju. 1 . najveći deo. Prednosti dodatka bioetanola u benzin su.75%. a do kraja 2010. pored navedenih štetnih izduvnih gasova. omogućava se kompletnije sagorevanje komponenata benzina. godini je oko 60 miliona m3 godišnje uz dalji porast i sa verovatnoćom da će vreme udvostručavanja proizvodnje bioetanola biti samo 5 godina. Benzin iz nafte sagorevanjem. Od navedene svetske proizvodnje. preko 60% čini bioetanol proizveden iz biomase fermentacijom. pored povećanja oktanskog broja benzina. Smanjenjem uvoza nafte povećavaju se prihodi u zemlji. Pre 20 godina učešće etanola (bioetanol) dobijenog fermentacijom iznosilo je samo oko 5%.2% u odnosu na stanje iz 1990 godine. stimuliše se seoska ekonomija. Prema Kjoto protokolu potrebno je u periodu od 2008 – 2012. Na to ukazuju velike investicije u razvijenijim zemljama sveta sa kapacitetima pojedinih pogona i do 500 m3/dan. produkuje i olovna jedinjenja zbog čega je u toku potpuna zabrana primene olova kao antidetonatora. Porast industrijske proizvodnje i demografska ekspanzija dovele su do iscrpljivanja prirodnih resursa energije. Ova jedinjenja uzrokuju kisele kiše i uništavaju biljni svet. smanjiti emisiju CO2 za 5. a razlog toga je u činjenici da se bioetanol sve više koristi kao zamena dela benzina za pogon motornih vozila. smanjiti zagađenost vazduha. Proizvodnja etanola u svetu u 2005. Danas se u SAD i Kanadi dodaje 10% bioetanola u benzin. povećava se zaposlenost. godine sa ciljem da se smanji emisija gasova koji doprinose efektu staklene bašte (od 6 gasova koji utiču na efekat staklene bašte najveća pažnja se posvećuje CO2). U Evropskoj Uniji proizvodnja bioetanola se posebno podstiče donošenjem direktive o korišćenju biogoriva – Direktiva 2003/30/EC kojom se obavezuju zemlje članice da proizvedu ili obezbede na tržištu minimalne količine biogoriva kojim bi se zadovoljili ciljevi da se do kraja 2005. očigledno je došlo do snažne ekspanzije proizvodnje bioetanola. Obzirom da bioetanol u molekulu sadrži kiseonik. g. smanjenje zagađenosti atmosfere.

kao što je na primer gluten iz žitarica. savremeni pogoni za kompleksno korišćenje žitarica funkcionišu u potpuno zatvorenom proizvodnom ciklusu bez otpada. itd. sa ciljem da se do 2010. posebna pažnja posvećena analizi potreba Vojvodine za proizvodnjom bioetanola za gorivo. proizvode i hraniva koja su po vrednosti identična vrednosti sirovine ili čak i skuplja (na primer gluten). potrebno je koristiti sirovinu koja je dovoljno jeftina. 2 . koja daje zadovoljavajući prinos bioetanola u što jednostavnijem procesu. Da bi proizvodnja bioetanola biotehnološkim putem bila ekonomična. Na kraju treba navesti da je lignocelulozna biomasa vrlo perspektivna sirovinska baza za proizvodnju bioetanola. posebno SAD i u EU. Savremene tehnologije omogućavaju da se žitarice kompleksno i do kraja iskoriste tako da se. Zbog toga je. Masovnom usmeravanju žitarica u proizvodnju bioetanola u svetu značajno je doprineo razvoj tehnologije bioetanola. topinambur. pa se tako značajne količine bioetanola uvoze. jer se tako može ostvariti znatno bolja isplativost postupka. jer su na današnjem nivou razvoja tehnologije konverzije lignoceluloze do fermentabilnih šećera niske i procesi su ekonomski nepovoljni. a dobija se i biološko đubrivo visoke vrednosti. a ujedno podsticati i razvoj stočnog fonda. potrebno je razmotriti mogućnosti za masovnu proizvodnju bioetanola i iz drugih sirovina. u ovoj Studiji. uzimajući u obzir savremene trendove u EU i svetu. među koje spada i naša zemlja. pored ekološkog značaja korišćenja bioetanola za gorivo.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Proizvodnja bioetanola i njegovo korišćenje za gorivo. Znatni viškovi žitarica u mnogim zemljama u svetu. farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Ova vrsta sirovine je danas vrlo malo zastupljena u industrijskim razmerama. U Vojvodini se trenutno ne proizvodi i ne koristi bioetanol kao gorivo ili dodatak motornom gorivu. Praktično. žitarice. kao i razmatranju biotehnoloških aspekata ove proizvodnje. u Vojvodini se trenutno proizvodi manje bioetanola od njenih potreba za korišćenje u prehrambenoj (proizvodnja pića). Posebna pažnja je posvećena analizi sirovinske baze za proizvodnju bioetanola. Značajno mesto je dato analizi mogućnosti valorizacije sporednih proizvoda u proizvodnji bioetanola za korišćenje za stočnu hranu. sa posebnim osvrtom na savremena biotehnološka dostignuća i savremene pravace razvoja ove proizvodnje. pored visokih prinosa bioetanola. odnosno kao energent. Među njima najznačajnije su sirovine bogate ugljenim hidratima (krompir. Danas se u Vojvodini bioetanol proizvodi iz melase.). pa da ne bi smanjili proizvodnju u ovim zemljama su žitarice usmerene ka proizvodnji sve traženijeg bioetanola i nusproizvoda koji pri tome nastaju. Ovo bi omogućilo da se bioetanol može proizvoditi u velikim količinama u zemljama koje imaju razvijen agrar sa velikim količinama otpadne biomase. a visoka racionalizacija u energetskom inputu omogućila je i konkurentnu cenu bioetanola u odnosu na benzin kao gorivo i naftu kao hemijsku sirovinu. Međutim zbog niske cene i velike dostupnosti ove sirovine se danas intenzivno proučavaju za razvoj procesa proizvodnje bioetanola pa se može u skoroj budućnosti očekivati uvođenje ove sirovine u proizvodnju bioetanola. S tim u vezi. godine ostvari učešće obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom bilansu od 12%. Naime. doveli su do poremećaja na svetskom tržišu i do pada cena. čime je postignuta maksimalna ekonomičnost. je podstaknuto i EU direktivom broj 2001/77 kojom se promoviše korišćenje obnovljivih izvora energije. dat je pregled postojećih kapaciteta i njihove iskorišćenosti i upoređen je sa kapacitetom potrebnim za proizvodnju bioetanola za gorivo u Vojvodini. generiše se energija koja se koristi u pogonu. sirak. ali pošto nje nema dovoljno za sve potecijalne potrebe.

a najveća po kapacitetu u svetu je proizvodnja etanola kao goriva. Zbog pojave naftne krize su krajem sedamdestih godina prošlog veka Brazil. Glavni proizvođači bioetanola su Brazil i SAD. među kojima bioetanol ima posebno mesto kao obnovljivo i ekološki pogodno biogorivo posebno namenjeno supstituciji motornom benzinu. koji zajedno proizvode oko 80% od ukupne svetske proizvodnje (2). S druge strane.1. to što etanol ima pozitivan neto energetski balans.1.). Među alternativnim energetskim resursima značajno mesto danas zauzimaju biogoriva. mada su ga kasnije potisnula jeftina goriva na bazi nafte koja su imala dominaciju sve do pojave naftne krize. Svetska proizvodnja etanola je prikazana na slici 1. što znači da je energija koja je sadržana u toni etanola veća od energije potrebne da se ona proizvede (1). manji negativni efekti na zaštitu životne sredine od efekata koje imaju naftna goriva ili iz nafte izvedeni dodaci gorivima. 2) za proizvodnju alkoholnih pića i 3) kao gorivo. Najstariju tradiciju ima proizvodnja etanola za alkoholna pića. U skladu sa tim. Osnovna primena etanola se može svrstati u tri oblasti: 1) u industriji kao sirovina ili rastvarač. evidentna činjenica da su klasični fosilni energenti iscrpljivi i da njihovo korišćenje prouzrokuje značajne negativne ekološke posledice koje se ogledaju pre svega u povećanoj emisiji ugljendioksida i u poznatom efektu staklene bašte. a zatim i SAD doneli nacionalne programe proizvodnje etanola kao goriva. obnovljivih i ekološki bezbednijih izvora energije. 3 . (1) sa koje se može proceniti da svetska proizvodnja etanola za gorivo. Korišćenje etanola kao goriva je vezano za početak razvoja automobilske industrije. POTREBE ZA TEČNIM GORIVOM I BIOETANOLOM Rastući trend potrošnje i potrebe energije je posledica demografske ekspanzije i civilizacijskog i privrednog razvoja čovečanstva. Svetska proizvodnja bioetanola je u 2004. iznosila preko 40 GL (1). Predviđa se da će do kraja ove dekade ova količina porasti do preko 80% (slika 1. g. predstavljala oko 70% od ukupne. pronalaženja alternativnih. smanjenje zavisnosti od naftnih derivata itd. poslednjih godina.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 1. svetsku zajednicu je navelo da preduzme određene odlučne korake radi donošenja planova održivog razvoja koji uključuju povećanje energetske efikasnosti korišćenja energetskih resursa. između ostalog. Razlozi za svetski trend povećanja korišćenja goriva na bazi etanola su. u SAD se uvodi korišćenje smeša sa dodatim manjim procentom etanola gorivu. Dalji razlozi su velika raspoloživost biomase kao sirovine za proizvodnju etanola. dok Brazilski program (ProAlcool) promoviše korišćenje smeša sa većom količinom etanola.

a naročto biogoriva. godine najznačajniji pojedinačni izvor energije biti sirova nafta.1 POTREBE ZA TEČNIM GORIVOM U SVETU Jedno od ključnih pitanja današnjice se odnosi na potrošnju i primenu energije kako sa ekonomskog tako i sa ekološkog aspekta. S obzirom na činjenicu da najveći deo potrošnje. kao jedan od pokretačkih faktora današnje ekonomije. dok je potrošnja (procenjena u 2007.3. Planirana finalna energetska potrošnja naftnih derivata u Vojvodini za 2008. godini (5). kako u svetu tako i u Vojvodini otpada na sektor transporta. i planirana za 2008. kao i uz predpostavku da će motori sa unutrašnjim sagorevanjem i nadalje predstavljati osnovni vid transportnih sredstava. 4 . prikazana na slici 1. uslovljava neprekidni rast potrošnje energije u njenim različitim oblicima. (5). godinu) sirove nafte po sektorima u Vojvodini prikazana na slici 1. ali je potrebno imati u vidu i činjenicu da je značajni i donekle neočekivani porast cena sirove nafte u poslednje vreme. Zanimljivo je uočiti da će proizvodnja nuklearne energije praktično stagnirati. godinu u ukupnom iznosu po sektorima je za oko 2. uz značajan porast potrošnje energije iz obnovljivih izvora.4% veća nego u 2007. Obim svetske proizvodnje etanola za različite namene u milionima litara (1) 1. Imperativ privrednog rasta. prikazani na slici 1.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Gorivo Industrija Alkoholna pića Slika 1.2 (4).1. (4). godine. faktor koji može uticati na nešto drugačiju energetsku sliku budućnosti sveta. jasno ukazuju da će i u periodu do 2030. Podaci o raspodeli potrošnje energije po tipu energenta. scenario visokih cena sirove nafte dopušta značajnije povećanje udela energije iz obnovljivih izvora. Predviđanja svetske potrošnje sirove nafte po sektorima u periodu do 2030.4.

(4) Slika 1. (4) 5 .3.2. – 2030.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Slika 1. – 2030. Svetska potrošnja energije po tipu energenta za period 1980. Svetska potrošnja sirove nafte po sektorima u periodu 2003.

041 0. može se očekivati da ovaj aspekt bude i jedan od vodećih u budućnosti.027 0. godine. i planirana za 2008. godinu (5) Veoma značajan podsticajni faktor koji doprinosi stalnom povećanju upotrebe biogoriva je i takozvani efekat gasova staklene bašte.082 0. tokom proizvodnje biogoriva se troše velike količine ugljendioksida u fazi rasta vegetacije pa se biogoriva uglavnom smatraju neutralnim sa aspekta emisije gasova staklene bašte.148 0.600 1. Potrošnja sirove nafte po sektorima u Vojvodini: Procenjena u 2007. godine. i kompatibilnost biogoriva sa distributivnom mrežom motornih goriva. dominantna primena motora sa unutrašnjim sagorevanjem i u budućnosti.695 0. 6 .000 M t 0. značajno redukovati svoje emisije ugljendioksida. Naime.400 0. Ekološki aspekt.000 0. Potrebno je imati u vidu da i Sjedinjene Američke Države nisu potpisale Aneks I Kjoto protokola. a ukoliko se do sada preduzetim merama ne ostvari procenjeno smanjenje efekta staklene bašte predviđeno Kjoto sporazumom. veliki porast potrošnje energije u sektoru transporta.600 0. su prikazani na slici 1. kao što se vidi sa grafikona.4. koji takođe ide u korist proizvodnje i potrošnje biogoriva postaje takođe izuzetno dominantan.093 0. Takođe se procenjuje da će 90% porasta emisije ugljendioksida u Evropskoj Uniji tokom perioda od 1990. tako da i najveća privreda sveta nije ograničila buduću emisiju gasova staklene bašte. Na osnovu napred rečenog mogu se sumirati osnovni razlozi koji će uticati na povećanu proizvodnju i potrošnju biogoriva. visok porast cena sirove nafte kao i politička nestabilnost u regionima koji su veliki proizvođači sirove nafte.604 2007 2008 Planirana potrošnja za sektor ostalo Planirana potrošnja u saobraćaju Planirana potrošnja u industrijskom sektoru Planirana potrošnja u termoelektranama toplanama i javnim toplanama Planirana neernegetska potrošnja Slika 1.200 0. pri čemu je Unija veliki uvoznik sirove nafte. Iako se sagorevanjem biogoriva takođe oslobađa ugljendioksid kao proizvod sagorevanja. Zemlje potpisnice Aneksa I će. sagorevanjem fosilnih goriva se u atmosferu ispuštaju značajne količine ugljendioksida koje uzrokuju efekat staklene bašte. i 2030. do 2010. Podaci o emisiji ugljendioksida iz 1990.200 1. (4) Može se uočiti da se predviđa značajan porast emisije ugljendioksida u ovom periodu i da će se to povećanje uglavnom generisati u zemljama u razvoju zbog očekivanog značajnog porasta bruto nacionalnog proizvoda. kao i predviđanja emisije za godine 2010.5.800 0. To su: neprekidni porast potrošnje energije do 2030. godine poticati od sektora transporta.620 0.112 0. U Evropskoj Uniji se oko 30% ukupno potrošene energije troši u sektoru transporta.400 1.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 1.563 0.

2. 7 . procenat učešća nekonvencionalnih energetskih izvora u ukupnoj energetskoj potrošnji u AP Vojvodini. Učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj potrošnji AP Vojvodine u sadašnjem momentu iznosi manje od 1%. Potpisnik Ugovora o osnivanju Energetske Zajednice Jugoistočne Evrope i EU je i Republika Srbija. Uključivanje obnovljivih izvora energije je prioritet u razvoju koncepta održivog razvoja u celom svetu. godine ostvari učešće obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom bilansu od 12% (EU direktiva broj 2001/77). odnosno biomasom. a to je raspoloživost obnovljivim sirovinama. U ovaj bilans posredno ulaze i biogoriva koja se uglavnom proizvode na obnovljivoj biomasi. ovde je važno naglasiti da Vojvodina poseduje neophodan preduslov. 3. referentni slučaj i slučaj Kjoto protokola (4) Važno je naglasiti da je predviđen porast proizvodnje biogoriva rezultat ne samo analize bilansa tečnih goriva u svetu već i svesti o neophodnosti poštovanja koncepta održivog razvoja koji podjednako poštuje i ekonomske i ekološke elemente. sistematskom primenom mera povećanja energetske efikasnosti kao i učešćem novih tehnologija. odnosno bioetanola. čijom ratifikacijom je prihvatila obavezu primene direktiva vezanih za veće korišćenje obnovljivih izvora energije (2001/77/EC i 2003/30/EC). Osnovni obnovljvi izvori energije koji postaju sve više zastupljeni u proizvodnji energije su: 1.5. Vezano za proizvodnju biogoriva. solarna energija. 4.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Slika 1. Svetska emisija ugljendioksida za dva slučaja. Kombinovanjem metoda uvođenja novih i obnovljivih izvora. energija na bazi hidro resursa i geotermalna energija. S tim u vezi Evropska Unija je postavila jasne prioritete da do 2010. 5. energija na bazi vetra. može se podići za 20% (5). energija na bazi biomase.

636 miliona tona (Mt). Vojvodina je zavisna od uvoza.6. Uvoz nafte i naftnih derivata za potrebe Vojvodine.053 0.992 M t 1.636 2007 Planiran uvoz nafte i naftnih derivata .6. procenjen za 2007. 2.000 2006 Planirana proizvodnja nafte 0.868 GJ = 11. godini (5). a biogoriva oko 12% (5). posebno kada su u pitanju tečna goriva..500 0. godinu iznosi 0.000 0.7.881 0. prema planu za 8 Ve G ta eo r te rm Ko al m na un al ni ot pa d M al e H E Ve lik So e la H rn E a en er gi ja Bi om as a Bi og as Bi og or iv o 1. godini (0.500 0.7 34 Slika 1.000 1. Na slici 1.636 2008 0. 800 700 600 500 kten/god.647 Mt).63 MWh). pri čemu obnovljiva poljoprivredna i šumska biomasa u ukupnom bilansu predstavljaju oko 60%. (ten – tona ekvivalentne nafte. prikazan je odnos proizvodnje i uvoza nafte i naftnih derivata u Vojvodini.647 Slika 2. 1 ten = 41.2 POTREBE ZA TEČNIM GORIVOM U SRBIJI Po pitanju energenata. realizovan 2006. što je neznatno manje u odnosu na proizvodnju u 2006. Potencijal obnovljivih izvora energije u Vojvodini 1. i planiran u 2008.7. 400 300 200 100 0 768 150 65 3 22 158 85 7. Odnos proizvodnje i uvoza nafte i naftnih derivata u Vojvodini Sa slike se vidi da planirana proizvodnja sirove nafte u Vojvodini za 2008.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Ukupan energetski potencijal svih obnovljivih izvora energije u Vojvodini prikazan je na slici 1. i iznosi oko 1300 kten/god.

i 2007.9. Potrošnja finalne energije po energentima u 2006.8. godini (5) 9 .1% više nego u 2007. Slika 1.) za 2.4% manje u odnosu na 2007. godini (5) Slika 1. godini iznosi 1. Od ukupne količine naftnih derivata. godinu (slika 1.9. Na osnovu gorenavedenih činjenica. Planirana potrošnja naftnih derivata za 2008. godini iznosi 0.) razlikuje od planirane za 2008. što je znatno manje u odnosu na 2006.8.8. Ukupno obezbeđena količina domaće i uvozne sirove nafte i uvoznih naftnih derivata u 2008. godini uopšte nije ni bilo. u Vojvodini se utroši oko 43%.881 Mt. godinu. se vidi da potrošnje OIE u 2006. godinu. Planirana potrošnja finalne enrgije po energentima u 2008. razumljivo je da se potrošnja finalne energije po energentima u Vojvodini u 2006.godinu za Vojvodinu iznosi 1.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 2008. 562 Mt.6% u korist obnovljivih izvora energije (OIE) (5).511 Mt ili za 3. Sa slike 1. godini (slika 1. što je za 2. godini (5). dobijene preradom u vojvođanskim rafinerijama.

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Realno je očekivati da će se proizvodnja nafte u dužem periodu održati na sadašnjem nivou. a za očekivati je da će se u narednom periodu sve više uvećavati razlika između proizvedenih i potrebnih količina nafte u zemlji.7 1. uvoza i potrošnje u proteklom periodu i planirano do 2020.5 2005 1.5 Projekcija potreba za određenim tečnim gorivima u Srbiji do 2010. eksploatacija nafte u inostranstvu raste iz godine u godinu i sve više dopunjuje domaću proizvodnju. Bilans nafte u milionima tona u Srbiji od 2000. prikazane su bilansne količine nafte u Srbiji iskazane u milionima tona. na koje otpada oko 90% ukupnih rezervi. do 2003.1 0. Za razliku od eksploatacije na domaćim nalazištima čiji nivo stagnira. Ovaj problem rešava se uvozom nafte.1. projekcija za potrebama istog u narednim godinama (tabela 1. godini (slika 1. a u izvesnoj meri i eksploatacijom nafte iz izvora u inostranstvu.7 7.6 2020 2. Iako postoji blagi pad u potrošnji motornog benzina u 2003.6 3. u delu proizvodnje u zemlji i inostranstvu.1 4.1 3.10.3 2010 2. godine je prikazana u tabeli 1.4 1.3 3.2.3 3.1 6.6 5. te je iznalaženje alternativnog izvora energije od velikog značaja.2. Tabela 1.8 1.2. godine (6).). prikazana potrošnja motornog benzina u Vojvodini za period od 1990.1. Potrebe za sirovom naftom su znatno veće od količina iz domaćih resursa.1 1.6 6. godine (5). i plan do 2020.8 1.0 2015 3.) ukazuje na evidantan porast.435 2007 96 576 1183 78 1691 690 256 4570 2008 99 592 1222 80 1762 686 259 4700 2009 101 597 1270 87 1852 630 274 4811 2010 108 611 1360 89 1922 616 276 4928 10 . godine (6) Godina Proizvodnja nafte -U zemlji -U inostranstvu Uvoz nafte Ukupna potrošnja 2000 1. Najveći deo domaće nafte potiče iz geoloških rezervi nafte i gasa u Vojvodini.293 2006 89 577 1144 71 1614 692 248 4.3 4.7 1. jer se on može supstituisati bioetanolom.5 1.10.8 1. te je na slici 1. Od posebnog značaja je potreba za motornim benzinom. (7). Tabela 1. U tabeli 1.1 0. Potrebe za naftnim derivatima u Republici Srbiji u periodu 2005 – 2010 u hiljadama t/god (7) Derivati Tečni naftni gas Primarni benzin Motorni benzini Mlazno gorivo Dizel gorivo Loživo ulje Ostali proizvodi Ukupno 2005 86 554 1095 64 1498 751 245 4.

11 . Da se ostvare ciljevi Kjoto sporazuma potpisanog 1997.75% mereno u odnosu na sadržaj energije. do 2003. Naime momentalno EU uvozi oko 50% energije. Minimalne vrednosti taksa se razlikuju u zavisnosti da li se motorno gorivo koristi u industrijske ili komercijalne svrhe.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 230000 220000 210000 200000 190000 180000 170000 1990 2001 2002 Uvoz 228900 196951 199651 18500 193416 2003 Domaća proizvodnja Slika 1. Francuska. godine. zavisnost Evrope od uvoza se može do 2020. smanjiti emisiju CO2 za 5. Španija. emisija CO2 mogla da poraste za 50% (11). a moguće je i potpuno oslobađanje od taksi za produkte razvojnih pilot-postrojenja koji deluju u skladu sa zaštitom životne sredine (9). godine daju godišnje izveštaje o akcijama na tom planu (8) Direktiva 2003/96/EC koja omogućuje zemljama članicama EU da primene različite takse na ova goriva u cilju podsticanja razvoja biogoriva. godine i smanji emisija gasova koji doprinose efektu staklene bašte (od 6 gasova koji utiču na efekat staklene bašte najveća pažnja se posvećuje CO2). godine obezbedi zamena od 2% fosilnih goriva a do kraja 2010. Potrošnja motornog benzina u Vojvodini od 1990. godine (t/god) (5) 1. od 5. Ovde je korisno dati informaciju da su do 2002. godini u Evropskoj uniji su u cilju promovisanja korišćenja biogoriva i drugih alternativnih goriva za drumski transport usvojene dve direktive (8): • Direktiva 2003/30/EC kojom se zahteva od zemalja članica da proizvedu ili obezbede na tržištu minimalne količine biogoriva kojim bi se zadovoljili ciljevi da se do kraja 2005. Švedska i UK) kompletno ili delimično biogoriva oslobodile takse (10). Prema Kjoto protokolu potrebno je u periodu od 2008 – 2012. Češka. g. Nasuprot ovome. godine dostići 70%. Nemačka. ukoliko se ništa ne bi preduzimalo i ukoliko bi se zadržao postojeći trend emisija CO2.3 STANJE PROIZVODNJE BIOETANOLA U SVETU U 2003. postoje minimalne vrednosti taksi na motorne goriva i one od januara 2002.10. Poljska. Što se tiče nafte. Takođe se zemlje članice obavezuju da od 2004. povećati na 90% (8). iznose 500 ECU na 1000 litara (9). Međutim.2% u odnosu na stanje iz 1990. predviđa se da bi do 2010. Italija. 2. Da se pomogne oslobađanju EU od zavisnosti od eksternih izvora goriva. što može do 2030. devet zemalja EU (Austrija. • Ciljevi ovih evropskih direktiva su: 1.

12 .5 miliona tona U 2007. U bliskoj budućnosti se u svetu i u Evropi predviđa paralelna proizvodnja i biodizela i bioetanola (kao u manjoj meri i drugih biogoriva). U odnosu na konvencionalna goriva koja su po hemijskom sastavu uglavnom ugljovodonici. do 2007. Danas se smatra da najviše šanse za upotrebu kao tečna biogoriva imaju biodizel i bioetanol. emituju manja zagađenja od konvencionalnih goriva i mogu povećati oktanski broj goriva ukoliko se dodaju tradicionalnim fosilnim gorivima. Biogoriva se mogu dodavati u različitim količinama konvencionalnim transportnim gorivima ili ih mogu kompletno zamenjivati. predviđa se da će cena sirovine za njihovu proizvodnju. U Tabeli 1. godine. Budući da se ova goriva proizvode na bazi biomase tj. odnosno biljaka. odnosno smanjuju emisiju CO2. Najveći proizvođači bili su Brazil sa 37% i SAD sa 33% i Azija sa 14%. E10 smeše (dodatak 5 odnosno 10% etanola benzinu) ili E85 (85% etanola). Etanol se lako meša sa benzinom.). ali ne i sa dizel gorivom.77 Gl.3. najčešće se koriste E5. pored specifičnih karakteristika ovih goriva biti ključni opredeljujući faktori prilikom izgradnje proizvodnih postrojenja. a bioetanol kao dodatak motornom benzinu Svetska proizvodnja bioetanola u svetu iznosila je iznosila 41 Gl u 2004.5%. . pri čemu bi se biodizel koristio kao dodatak ili potpuna zamena za dizel gorivo. Nakon dve godine rasta od preko 70% u 2007. godini ona predstavlja 13. godina ukupna proizvodnja bioetanola u EU iznosila je oko 1. Da se ide dalje ka ostvarenju od 20% zamene tradicionalnih goriva u drumskom transportu do 2020. godini iznosila je 0. Sto se tiče bioetanola. ili otpadnih materijala odgovarajućih industrija. poljoprivrednih kultura. Ova goriva imaju dobre karakteristike u SUS motorima. kao i dostupnost određene količine zemljišta za gajenje ovih sirovina. pa zbog toga ukoliko se želi napraviti dizehol smeša sa više od 3% etanola.12. biogoriva imaju zastupljeno manje ili više kiseonika pa se još nazivaju i oksigenovana goriva ili oksigenatori. potrebni su specijalni emulgatori (12). Smeše sa nižim zapreminskim udelom bioetanola ili ETBE-a (etiltercijarni butiletar) su kompatibilna sa konvencionalnim motorima dok smeše sa više od 30% etanola zahtevaju modifikacije motora (1. Ovo povećenje oktanskog broja je posebno karakteristično za bioetanol. Biogoriva predstavljaju goriva koja se mogu proizvesti iz obnovljivih sirovina i imaju pozitivne efekte na zaštitu životne sredine. data je proizvodnja u EU od 2004.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 3. Proizvodnja bioetanola u EU 2004.

3. Proizvodnja bioetanola u EU od 2004-2007 u milionima litara (12) Država Francuska Nemačka Španija Poljska Švedska Italija Češka Slovakia Mađarska Holandija Litvania Velika Britanija Latvia Finska Ukupno 2007 578 394 348 155 70 60 33 30 30 14 20 20 18 0 1771 2006 293 431 396 161 140 78 15 0 34 15 18 0 12 0 1593 2005 144 165 303 64 153 8 0 0 35 8 8 0 12 13 913 2004 101 25 254 48 71 0 0 0 0 14 0 0 12 13 528 13 .Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 1.

i.int/comm/energy_transport/doc-principal/pubfinal Dixson-Decleve (proveriti. Kavalov B. Zbornik. Ind. studija Urednici Krajinović M. 2005.. 2004 (available at: http://www..gov.: Environmental aspects of ethanol derived from no-tilled corn grain: nonrenewable energy consumption and greenhouse gas emissions. Biomass and Bioenergy. Ocić O.vojvodina. Novi Sad.sr.. 3. 5. u Biodizel alternativno i ekološko tečno gorivo. Berg C. Press release Bioethanol fuel production data 2007... Ćurčić B. Baras J. Towards a European strategy for the security of energy supply – Green Paper. 9. EU Comission JRC.doe. 211-218. Chem. Energy and Climate. 176.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini LITERATURA 1.. Furman T. The online distillery network for distilleries & fuel ethanol plants worldwide.. Techno-economic analysis of Bioalcohol production in the EU: a short summary for decision-makers. www susdev. European Parliament & Council.html).: Ethanol is a strategic raw material. Poljoprivredni fakultet. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council on the promotion of the use of biofuels or other renewable fuels for transport.. May 2003. GS) S.: Identifikacija mogućnosti saradnje naftne privrede SR Jugoslavije i Ruske Federacije. Vrnjačka Banja. April 2008.. 4. 2. 2004..enero. Kiuru L. 1997. 7. Međunarodno savetovanje «Naftna industrija Jugoslavije i promene u centralnoj i istočnoj Evropi». Soria A. Pejin D.psemr.: Očekivane perspektive uvođenja biodizela. World fuel ethanol analysis and outlook.eu..org. 56 (2002) 89-105. European Framework for Biofuels Production and Use. COM (2000) 769.pdf Enguidonas M. http://www.html Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine (http://www. 11. 07. (2002). Zevgolis N. str..ro/documente_ENERO/European_exp. 10. 43-45 European Bioethanol Fuel Association. 28 (2005) 475-489. Jones R. The growing role of biofuels in global transport: From myth to reality. str. Dale B E. Bucharest. Klein T..pdf European Commission. 14 . 2005. Latinović R. http://europa. 6..int/comm/energy/res/legislation/doc/biofuels/en_final.yu/) Spasić S.. http://europa. www. Kim S. Vona C.com/World-Fuel-Ethanol-A&O-2004.. 13.eu. 8.gov/oiaf/ieo/index. Gaćeša S.eia. Jensen P.distill. 12..

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 2. ozon i olovo. Sumpordioksid i olovo se u nekim zemljama (na primer u Australiji) ne smatraju kao toksična jedinjenja po životnu sredinu. Motorna vozila oslobađaju toksične materije u atmosferu preko emisije primarnih zagađivača (nesagoreli ugljovodonici – benzen i proizvodi nepotpunog sagorevanja – formaldehidi). Kad se oslobode u atmosferu. S 15 . jer biomasa koja se procesom fotosinteze obnavlja.1 EKOLOŠKI ZNAČAJ PRIMENE BIOETANOLA EMISIJA ŠTETNIH GASOVA SAGOREVANJEM Efekat staklene bašte (greenhouse effect) do koga je došlo usled nagomilavanja atmosferskog ugljen-dioksida (CO2) nastalog sagorevanjem fosilnih goriva (nafte. uvođenjem goriva koja ne produkuju ugljen-dioksid ili onih koja produkuju ugljen-dioksid koji ulazi u biološki ciklus. oksidi azota. sistematskim merenjem emisije osnovnih i specifičnih zagađujućih materija.3). poremećaje u CNS-u i bolesti respiratornog sistema (7). Toksične materije su one gasovite supstance. Hemijska transformacija zavisi od meteoroloških uslova (temperature. oko 90% od ukupno projektovanog povećanja emisije CO2 se pripisuje nastajanju u transportu (5). intenziteta svetlosti) i geografskih uslova (prisustvo planina ili nadmorska visina). aerosol ili čestice različitih zagađivača koji imaju efekat na zdravlje. Postoje naučni dokazi da su one kancerogene i mutagene. formalaldehid. Neka jedinjenja razlažu se do sekundarnih zagađivača vazduha npr: ozon. acetaldehid. ponovo vezuje sav ugljen-dioksid nastao njenim sagorevanjem (1). informisanje javnosti i podizanje svesti (8). Zato se i atmosferski podaci uzimaju u obzir pri obradi podataka (6). Ovaj efekat se jedino može zaustaviti. vrši se kontrola kvaliteta vazduha u velikom broju naselja. etanola). ugljenmonoksid. dok se reakcijom između azotovih oksida i isparljivih organskih materija dobija ozon. uticaja preduzetih mera na poboljšanje kvaliteta vazduha. Zagađenost vazduha kao globalni problem čitavog čovečanstva je doveo i do programskog i sistematskog ispitivanja vazduha na teritoriji Vojvodine. Taj zatvoreni bilansni krug ugljen-dioksida ostvaruje se samo spaljivanjem biomase ili energenata dobijenih iz nje (npr. preduzimanje preventivnih mera. sumpordioksid. Emisija gasova iz motornih vozila je jedan od najznačajnijih zagađivača životne sredine (2. Pored toga. Veliki broj jedinjenja se razlaže do neškodljivih molekula. ispitivanje uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi. 2. itd. čiji je cilj praćenje trendova koncentracija. Na teritoriji Vojvodine. uglja. na prirodu i materijalna dobra. mnogi ugljovodonici podležu hemijskim transformacijama. Utvrđeno je da je transport kao privredna grana ključni generator emisije CO2 i da je odgovoran je za oko 28% od ukupne emisije CO2 u EU (4). a takođe mogu izazvati pada imuniteta. Zagađivači vazduha su podeljeni u šest kategorija i to: čestice. ili bar usporiti. gasa) sve više uzima maha.

45 µg/m3. u stambeno poslovnoj zoni.2. saobraćaj glavni izvor emisije štetniih gasova. industrijska zona i pregrađe Novog Sada (8). prikazane su srednje mesečne koncentracije ugljenmonoksida. ovde ćemo prikazati srednje mesečne koncentracije zagađujućih materija u centru Novog Sada. Srednje mesečne koncentracije sumpordioksida prikazane su na slici 2. srednje mesečne koncentracije olova.3. godini (mg/m3) (8) Prosečna godišnja koncentracija CO je iznosila 0. ali i u industrijskom delu grada i vangradskom naselju. Centar Slika 2. Srednje mesečne koncentracije olova u Novom Sadu u 2004. Srednje mesečne koncentracije ugljenmonoksida u Novom Sadu u 2004. a na slici 2.4..1. a srednje mesečne koncentracije azotdioksida na slici 2.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini obzirom na činjenicu da je u urbanom području. tokom 2004-te godine (8).3 µg/m3. Prikazana merenja su vršena na tri lokaliteta – centar grada. Na slici 2.19 mg/m3 dok je maksimalna koncentracija od 3 mg/m3 izmerena u januaru. Merenja su vršena u centru grada (8). Centar Slika 2. godini (µg/m3) (8) Maksimalna koncentracija Pb izmerena je u septembru i iznosila je 0. 16 . dok je godišnji prosek iznosio 0.2.1.

3. 2. zona Predgrađe Slika 2. Centar Ind. Srednje mesečne koncentracije azotdioksida u Novom Sadu u 2004. relativno većim oktanskom broju u odnosu na benzin 17 .2 UTICAJ BIOETNOLA NA EMISIJU ŠTETNIH GASOVA Pogodnost etanola počiva na toplotnom efektu sagorevanja obzirom da je relativno bogat energijom (26. zona Predgrađe Slika 2.8 MJ/kg).4. Ovi podaci su još jedna potvrda činjenice da je saobraćaj izuzetno veliki zagađivač vazduha i izvor emisije štetnih gasova. godini (µg/m3) (8) U slučaju ispitivanja zagađenosti vazduha azotdioksidom. Srednje mesečne koncentracije sumpordioksida u Novom Sadu u 2004. i iznosila je 8 µg/m3. godini (µg/m3) (8) Godišnja prosečna koncentracija sumpordioksida je najveća na lokalitetu – centar grada. godišnja prosečna koncentracija ovog jedinjenja je nešto veća u centru grada u odnosu na ostala merna mesta i iznosila je 10 µg/m3.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Centar Ind.

Aldehidi se direktno ispuštaju u atmosferu usled sagorevanja etanola i pojedinih ugljovodonika (6). Čvrste čestice Napomene: Minus (–) smanjenje emisije. odnosno veće količine (10% v/v i više) ne utiču značajno na dalje povećanje emisije VOC. ali ih ima u mešavini etanola i benzina. jer je u Evropskoj uniji procenjeno da saobraćaj učestvuje sa preko 21% 18 . ali u znatno manjoj meri (6). Glavni problem upotrebe bioetanola kao goriva nastaje usled emisije aldehida (posebno acetaldehida). “n. Aldehidi su fotohemijski reaktivni. VOC iz auspuha n. Ipak. koji pripada gasovima koji značajno doprinose efektu staklene bašte. koji ima negativan efekat na rad uređaja za naknadni tretman izduvnih gasova. pa nastaje manje ugljenmonoksida. Primena E10 ukazuje na smanjenje emisije ugljenmonoksida za 25%. sagorevanje je potpunije. i one upravo potiču od benzina. prikazana su u tabeli 2. ona se lako može neutralisati u katalitičkom konvertoru koji je obavezan sistem na savremenim vozilima opremljenim Otto motorima. U opštem slučaju. zbog visokog sadržaja vezanog kiseonika.5% v/v) u mešavini sa motornim benzinom značajno utiče na povećanje emisije isparljivih organskih jedinjenja.1.p. Tabela 2. Najvažnija prednost korišćenja goriva na bazi mešavina sa etanolom u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem je u manjoj emisiji izduvnih gasova. Etanolska goriva sadrže i minimalne količine sumpora.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (120). dodavanje samo nekoliko procenata bioetanola (2 . Emisija oksida azota (NOx) se ne menja značajno dodavanjem bioetanola u odnosu na emisiju prilikom primene čistog motornog benzina. Rezultati istraživanja koja su vršena sa E10 (mešavina 10% v/v etanola i 90% v/v motornog benzina) i poređenje sa reformulisanim motornim benzinom. Najveći značaj primene etanola sa aspekta emisije štetnih gasova je smanjenje emisije ugljenmonoksida. VOC iz rezervoara + n. plus (+) povećanje emisije.p. Vrednosti oslobođenog ugljenmonoksida nisu bitno smanjene korišćenjem etanola (kao što je slučaj sa emisijom azotovih oksida) već su slične vrednostima kao pri sagorevanju benzina (7). Kancerogene supstance se ne nalaze u čistom etanolu. što se objašnjava potpunijim sagorevanjem zbog prisustva kiseonika u gorivu. Manje količine ugljenmonoksida se oslobađaju pri mešavinama ekvivalentnih količina alkohola i benzina.”: nema promena. Poslednjih godina posebna pažnja se posvećuje smanjenju emisije ugljendioksida.p.1 (11). ali dalje dodavanje bioetanola.p. Ukupno VOC + n. većoj topoloti isparavanja i manjoj toploti sagorevanja. Specifična toplota etanola i napon pare nalaze se u oblasti pogodnoj za motorna goriva. Emisija aldehida je kod alkohola 2 – 4 puta veća nego kod benzina. Emisija isparljivih organskih jedinjenja (Volatile Organic Compound – VOC) raste prilikom primene bioetanola zbog povećanja pritiska zasićenih para goriva. Promene u emisiji kada se etanol pomeša sa konvencionalnim motornim benzinom (MB) i reformulisanim motornim benzinom (RMB) (11) Zagađivači Mešavina MB sa etanolom u Mešavina RMB sa etanolom u vazduha poređenju sa konvencionalnim MB poređenju sa RMB sa MTBE CO NOx + n. Zbog velikog udela vezanog kiseonika u etanolu. jer njegove količine u vazduhu nisu još regulisane zakonom.p.

što je rezultat napretka u tehnologiji proizvodnje etanola (6). 19 . Proizvođači vozila u Evropskoj uniji ulažu napore za ispunjenje zahteva za postizanjem emisije od 140 g/km CO2 iz putničkih vozila do 2008. kako je za proizvodnju bioetanola potrebno uložiti određenu količinu energije potrebno je da se izvrši detaljna analiza celokupnog procesa proizvodnje i utvrde stvarne uštede u energiji i smanjenju emisije GHG. šećerna repa. Vrsta klimatskih promena zavisi od geografskog položaja kao i od ekonomskog standarda i sposobnosti zemlje da se izbori sa promenama. od kojih se proizvodi bioetanol. U tom pogledu se smatra da je bioetanol u velikoj prednosti u odnosu na fosilna goriva. Bioetanol. tj. promene morskih struja i topljenje lednika. kroz celokupni životni ciklus goriva. Globalno zagrevanje time utiče na zdravlje ljudi. ukupan bilans CO2 je u procesu sagorevanja bioetanola jednak nuli. 14). Klimatske promene koje se dešavaju kao posledica efekta staklene bašte obuhvataju promene temperature. Američka nacionalna laboratorija Ministarstva poljoprivrede je procenila 1999. odnosno 120 g/km CO2 do 2012. posebna pažnja u istraživanjima se posvećuje potrošnji energije i emisiji GHG pri primeni alternativnih goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS). godine. povećavajući bolesti koje sada haraju u tropskoj zoni. Goriva sa većim udelom vodonika u molekulu oslobađaju manje CO2. kao obnovljiv izvor energije. kao što je malarija. Pri tome su u razmatranje uključeni svi međuprocesi proizvodnje etanola. koji su obuhvatili različite sirovine (pšenica. Doprinos sagorevanja nekog goriva nastanku efekta staklene bašte mora se sagledavati kompleksno. s obzirom da potiče iz biomase. Način sagorevanja etanola zavisi od načina proizvodnje i vrste kulture koja se prerađuje. pored zamene fosilnih goriva utiče i na smanjenje emisije GHG u atmosferu. u nekim slučajevima. Ekstremne vremenske prilike mogu povećati pojavu tajfuna. 2. Međutim. GHG) (12). biljke potroše jednaku količinu CO2 sa onom koja nastane procesom sagorevanja etanola. Već 2005. u procesu fotosinteze koriste CO2. a razmatrani su u nekim studijama i kukuruz i celulozni materijali kao što su drvo i trava) i različite metodologije bilansiranja GHG. tj. Nivo emisije CO2 iz nekog procesa sagorevanja zavisi od efikasnosti procesa. poplava i drugih prirodnih nepogoda. učestalije kiše. S obzirom na ovako oštre zahteve. S obzirom na to da biljke. godine ovaj procenat je iznosio 24 – 26%. godine (13.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini u ukupnoj emisiji gasova staklene bašte (Greenhouse gas. Povećan sadržaj CO2 u atmosferi povećava apsorpciju sunčevog zračenja što dovodi do povećanja temperature atmosfere. smanjuje efekat staklene bašte za 12 – 19%. Pored CO2. rast nivoa vode u okeanima. U nastavku će biti prikazani podaci dobijeni u Evropi. godine da etanol iz kukuruza koji se koristi kao E10 mešavina.3 BILANS ENERGIJE I GHG EMISIJE ZA BIOETANOL Sagorevanjem fosilnih goriva. na nemogućnost poređenja dobijenih rezultata. N2O). koja se koriste kao energenti oslobađaju se velike količine CO2 u atmosferu. u zavisnosti od toga da li se primenjuje suvo ili vlažno mlevenje kukuruza (5). postoje i druga jedinjenja koja doprinose efektu staklene bašte (CH4. Primena različitih metodologija uticala je. kao i od sastava goriva.

CONCAWE.3. i 2. CONCAWE. mogu se izdvojiti dve studije: 1. definiše se kao i prethodni. posebno N2O. uzimajući u obzir GHG kredit za substituciju ishrane stoke sa nusproizvodom dobijenim pri proizvodnji bioetanola. Well-to-Wheels Analysis of Future Fuels and Powertrains in the European Context. Za energetski bilans uvedene su sledeće veličine: Ro ukupni energetski bilans koji se definiše kao odnos ukupne energije (primarne energije) potrebne za proizvodnju bioetanola (bez obzira na vrstu sirovine) i energije biogoriva.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Od svih istraživanja. tri različita „kredita“ (uštede) mogu da se oduzmu od Ro i to: – Rcc – Rcf odnos količine energije potrebne za proizvodnju količine konvencionalnog goriva ekvivalentne bioetanolu i količine energije bioetanola odnos ušteđene energije nastale usled korišćenja sporednih peoizvoda za ishranu stoke dobijenog pri proizvodnji bioetanola i količine energije bioetanola isto što i Rcf. Ovi koeficijenti predstavljaju zapreminu konvencionalnog goriva koja je zamenjena bioetanolom kada je celokupni bilans energije prikazan kroz zapreminu konvencionalnog goriva. – Rgf – Rgs 20 . (13). 2002. Za bilansiranje emisije gasova staklene bašte korišćene su sledeće veličine: – Rg je bilans CO2 (uzima u obzir sve GHG gasove. Istovremeno. a vrednosti jednake 1 ukazuju da ne postoje uštede u energiji za slučaj primene novog goriva. Scc. emitovane u procesu proizvodnje bioetanola i količine CO2 ekvivalenta emitovanog tokom proizvodnje i sagorevanja fosilnog goriva (količine koja obezbeđuje istu količinu energije kao i bioetanol). EUCAR. Rezultati istraživanja prikazani su u tabelama 2. uzimajući u obzir GHG kredit za biomasu koja potencijalno može da se koristi kao gorivo tokom procesa proizvodnje. – Rcs Vrednosti koeficijenata R jednake nuli ukazuju na potpunu primenu obnovljivog goriva. Energy and Greenhouse Gas Balance of Biofuels for Europe – an update.2. (12) 2. predstavljene kao CO2 ekvivalent) – odnos neto količine GHG. kredit energije iz biomase koriščene kao gorivo tokom procesa proizvodnje. JRC. 2004. Scf i Scs koji se izračunavaju na osnovu odgovarajućih koeficijenata R uz korekciju koja se odnosi na toplotnu moć i gustinu konvencionalnih goriva i bioetanola. Istovremeno. tj. definiše se kao i prethodni. moguće je uvesti i koeficijente So. predstavljene kao CO2 ekvivalent. (12).

37 0.10 0.04 0. već su procenjeni od strane CONCAWE.59 -0.06 -0.96 -0.90 1.19 -0.05 0.33 0.15 -0.08 4.35 0.45 -0.05 -0. 21 .72 -0.5 Šećerna repa Oblast uzgajanja Severna Francuska Velika EU Britanija Sred.15 -0.07 -0.18 -0.00 -0.25 -0.06 -0.05 Napomena: podaci prikazani kurzivom nisu prikazani u objavljenim materijalima.00 0.35 0.06 Neto količina zamenjenog konvencionalnog benzina (l/l etanol) 0.06 0.10 0.15 0. Autor Richards EU Levy Levy Prinos etanola t/ha 2.35 0.2 Ro Rcc Rcf Rcs So Sc Scf Sc Rg Rgf Rgs 1.30 0.15 -0.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 2.10 0. vr.07 -0.vr.73 -0.21 0.23 -0.1 Bilans energije EU Sred.vr.05 0.05 -0.08 0. Bilans energije i GHG emisije za pšenicu i šećernu repu Letina Pšenica Velika Britanija Severna Francuska Srednja Najbolja vrednost vrednost Levy 1.17 0.75 -0.04 Bilans GHG 0.06 0.5 1.15 -0.2 2.11 0.15 -0.07 -0.vr.15 -0.13 0.47 -0.9 Levy 2.07 0.29 EU 3.91 0.49 -0.93 -0.70 -0.04 0.07 0.06 -0.10 -0.99 -0.06 -0.05 0.48 -0.38 0.62 0.36 0.06 0.15 -0.07 0.10 0.3 6.10 0.5 0.10 0.07 0.25 -0.03 0.71 -0.11 0.15 -0.00 -0.06 0.30 0.15 -0.32 -0.2.46 -0.09 -0.10 0.06 -0.47 -0.11 0.36 0. a podaci u osenčenim kolonama nisu uzeti u obzir pri izračunavanju srednjih vrednosti.8 0.75 -0.06 0.31 0.15 -0.71 0.7 5.04 -0.02 0.04 0.10 0.15 -0.47 -0.04 -0. Gover 2.10 -0.10 0. Najbolja Sred.07 0.90 1.91 0.26 0.

06 1.0 Ro Rcc Rcf Rcs So Sc Scf Sc Rg Rgf Rgs 0.8 1.48 0.02 0.06 0.10 -0.08 0.10 0.38 2.88 1.4 Bilans energije 0.15 -0.30 -0.15 -0.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 2.07 0.09 -0.10 Argonne National Laboratory Ahlvik Argonne National Laboratory 1.10 0. Trava SAD Levy Levy 2.65 0.56 1.11 -1.15 -0.76 -0.43 0.3: Bilans energije i emisije GHG pri proizvodnji bioetanola od različitih sirovina Letina Žitarice Severna Francuska Srednja Najbolja vrednost vrednost SAD Oblast uzgajanja SAD SAD SAD Drvo Skan.53 Neto količina zamenjenog konvencionalnog benzina (l/l etanol) -0.59 -0.04 0.35 Bilans GHG 0.15 22 .13 -0.10 0.10 0.55 -1.32 0.25 -0.2 2.23 -0.12 -0.89 0.83 1.97 -0.42 Autor Argonne Marland Pimentel National Laboratory Prinos etanola t/ha 2.08 -0.26 -1.

Neto ušteda konvencionalne energije 23 . Istovremeno. a za bilans emisije GHG niski. ovi rezultati nisu potvrđeni savremenim metodama bilansiranja. 2. Međutim. Pimentel je radu prikazao izuzetno visoke vrednosti koeficijenata koji nisu saglasni ostalim proučavanjima. jer su vrednosti dobijene za energetski bilans visoke. može se zaključiti da su rezultati dobijeni tokom istraživanja Gover-a neusaglašeni sa rezultatima drugih istraživanja.5.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Na osnovu podataka prikazanih u izveštaju Komisije Evropske Unije može se zaključiti da za bioetanol rezultati nisu optimistički. i 2.6. Na slikama 2. kako bi se predstavila moguća odstupanja u zavisnosti od primenjene metodologije. i 2.2. prikazani su rezultati uštede energije pri zameni fosilnih goriva i smanjenje emisije GHG.5.7. Slika 2.6. Istovremeno. kao sirovine koje su moguće sirovine za dobijanje bioetanola u Evropi. Istovremeno. je dat grafički prikaz podataka dobijenih kao srednja vrednost najznačajnijih istraživanja. Za obe sirovine razmatrani su podaci koji su dobijeni kao srednje vrednosti u istraživanjima Levy-ja. razmatrani su i slučajevi kada se u obzir uzmu i uštede energije primenom nusproizvoda (hrana za stoku) i primenom obnovljivog goriva tokom procesa proizvodnje bioetanola. Rezultati Levy-ja su dobijeni tokom istraživanja vršenih devedesetih godina prošlog veka i predstavljali su cilj koji treba postići u narednih 10 godina.7.5. Na slikama 2. Na osnovu rezultata prikazanih u tabeli 2. 2. Za bioetanol su uzeti su u obzir podaci samo za pšenicu i šećernu repu. na slikama su prikazane i granične vrednosti dobijene različitim istraživanjima.

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Slika 2. Dobijeni podaci pokazuju da uvođenje 5% bioetanola (posmatrano na energetskoj osnovi) dovodi do smanjenja na tržištu u potrošnji benzina od 1. Dodatne uštede moguće je postići i korišćenjem biomase tokom procesa proizvodnje bioetanola.4. rezultati u uštedi energije i emisiji GHG prikazani su za različite slučajeve (bez i sa primenom sporednih proizvoda – stočne hrane) u tabeli 2. nego primenom pšenice. može se zaključiti da je pri primeni bioetanola neophodno koristiti nusproizvode kako bi efekat zamene bio pozitivan. Bolji rezultati se postižu primenom šećerne repe.7.6%. GHG uštede Na osnovu rezultata prikazanih na slikama. 24 . Na kraju.6. Neto zapremina zamenjenog konvencionalnog goriva Slika 2.

EUCAR.MJf odnosi se na energiju goriva . Ovo istraživanje obuhvata potrošnju energije i emisiju GHG prilikom proizvodnje alternativnih goriva i prilikom njihove primene u motorima. WTW predstavlja ukupnu energiju i emisiju GHG svedenu po km pređenog puta prilikom primene određenog alternativnog goriva.MJex odnosi se na energiju koja je potrebna za proizvodnju 1 MJ goriva iz primarnog izvora energije. CONCAWE i JRC (the Joint Research Center of EU Commission) su izvršili posebno istraživanje „well-to-wheels“ (WTW) analizu potrošnje energije i emisije GHG za različite vrste alternativnih goriva i različite savremene konstrukcije motora/vozila koji su značajni za razmatranje u Evropi do 2010. Ova analiza može se sagledati iz dva dela i to: .WTW energija ukupna energija. Bilans emisije GHG WTW GHG (gCO2eq/km) =TTW GHG (gCO2eq/km) + TTW energija (MJf/100 km)/100 x WTT GHG (gCO2eq/MJf) 25 .Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 2. potrebna za proizvodnju i isporuku goriva neophodnu za pređeni put od 100 km prema NEDC ciklusu . 2. godine.4. Za WTW analizu moguće je izvesti i odgovarajuće obrasce za potrošnju energije i emisiju GHG: 1. bez obzira na vrstu. a ne odnosi se na izgradnju odgovarajućih objekata i proizvodnju vozila. Rezultati u uštedi energije i emisiji GHG za slučajeve bez i sa primenom sporednih proizvoda % uštede Kredit proizvodnje stočne hrane Ušteda energije Ušteda emisije GHG * Uključujući procenu IPCC emisije N2O Za utvrđivanje stvarnog stanja. Energetski bilans sa 17 26 Etanol bez 31 37 WTW energija (MJf/100 km) = TTW energija (MJf/100km) x (1+WTT utrošene energije MJex/MJf) gde su: .„well-to-tank“ (WTT) – obuhvata potrošnju energije i emisiju GHG u svim segmentima od proizvodnje do isporuke goriva do rezervoara potrošača i .„tank-to-wheels“ (TTW) – obuhvata potrošnju energije i emisiju GHG koja se odnosi na primenu goriva u motoru/vozilu.

Tokom procesa proizvodnje bioetanola iz šećerne repe razmatrane su tri mogućnosti korišćenja pulpe koja ostaje posle filtriranja rastvora etanola: 1. razmatrana je mogućnost primene slame kao sirovine za dobijanje celuloze za bioetanol. U procesu proizvodnje bioetanola iz pšenice dobija se nusproizvod koji je bogat proteinima i koji se može koristiti kao hrana za stoku. njena primena kao energenta nije razmatrana u slučaju bioetanola. Primena bioetanola kao alternativnog goriva razmatrana je u motorima PISI (Port Injection Spark Ignition). S obzirom da slama ostaje i pri korišćenju pšenice za ishranu i da se ta slama može koristiti i u drugim postrojenjima kao energent.5 u zavisnosti od vrste sirovine.8. Najveća potrošnja energije u procesu proizvodnje je destilacija kojoj se posvećuje najveća pažnja u literaturi i stručnim diskusijama. jer je proces konverzije sličan procesu dobijanja iz drveta i očekuje se da će biti komercijalno u primeni od 2010. sirovina za dobijanje celuloze za bioetanol 3. Istovremeno. različitih načina korišćenja nusproizvoda i prema fazama u lancu WTT. gorivo koje se može koristiti u procesu proizvodnje bioetanola. Primena pulpe kao energenta je povoljna po kriterijumu potrošnje energije i GHG emisije. pšenica i drvo. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je za proizvodnju etanola potrebna prilično velika količina energije. Na slikama 2.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Analiza potrošnje energije i emisije GHG za primenu bioetanola kao alternativnog goriva izvršena je za različite sirovine koje se mogu koristiti za njegovu proizvodnju i to: šećerna repa. hrana za stoku 2. Primena WTW analize zahtevala je sagledavanje svih faza u procesu proizvodnje i primene bioetanola. Pri razmatranju GHG emisije. prikazani su objedinjeni rezultati WTW analize (13). i 2. S obzirom na dejstvo N2O na efekat staklene bašte koji je 300 puta veći u odnosu na CO2. ali istovremeno slama se može koristiti kao izvor energije u procesu dobijanja bioetanola. Za procenu N2O emisije korišćene su dve metodologije i to: IPCC model i GREASE model. odnosno korišćenja u druge svrhe).9. Rezultati istraživanja prema WTT analizi potrošnje energije i emisije GHG prikazani su detaljno u tabeli 2. S druge strane. godine. važno je sagledati i sve nusproizvode koji se dobijaju i mogućnost njihove dalje primene kako bi se i to uzelo u obzir pri ukupnom bilansiranju energije i emisije GHG. čak i veoma male količine N2O mogu značajno doprineti povećanju efekta staklene bašte. Razlike u rezultatima za slučaj korišćenja šećerne repe kao sirovine za proizvodnju bioetanola su posledica razmatranja različitih slučajeva (zavisi od stepena primene biomase za dobijanje energije. Po kriterijumu emisije N2O najnepovoljniji rezultati se dobijaju pri primeni pšenice. 26 . potrebno je sagledati i N2O emisiju koja može poticati iz dva izvora: od đubriva i sa površina na kojima je zasađena sirovina koja se koristi za proizvodnju bioetanola. ali je ekonomski mnogo povoljnije njeno korišćenje kao hrane za stoku. a najpovoljniji su u slučaju korišćenja drveta kao sirovine.

00 0.6 1.00 0.5 23.03 1.00 0.8 1.8 36. 150 km Stanica za punjenje goriva 0.031 0.9 47.1 0.6 53.031 0.02 1. od pulpe do toplote Gajenje Drumski prevoz Etanol postrojenje Etanol drumski prevoz.10 0.000 0. 150 km Stanica za punjenje goriva Ukupna GHG emisija .4 0.02 0.4 0.4 -9.02 0.00 0.001 0.29 1.44 15.16 0.026 71.10 0.18 0.1 0.9 0.00 0.0 47.44 51.0 1.000 0.58 2.94 0.-40.4 -20.2 -71.4 0.1 0.3 10.WTT CO2 kredit zbog sagorevanja obnovljivog izvora energije Ukupni bilans SBET3 Etanol iz šećerne repe.000 0. Bilans energije i GHG (etanol) Potrošena energija (MJex/MJf) Neto emitovano GHG (g CO2eq/MJf) CO2 CH4 N2O Ukupno primarna Fosilna Najbolja min.61 0.10 0.2 43.0 0.5 . slama nije korišćena Gajenje Drumski prevoz Etanol postrojenje Etanol drumski prevoz.77 37.33 0.5 18.34 0.090 0.72 0.16 0.00 0.000 0.9 -71.03 1.53 28. istovremena saharifikacfija i kofermentacija pulpe Gajenje Drumski prevoz Etanol postrojenje Etanol drumski prevoz.00 0.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 2.44 8.00 0.73 1.000 0.000 1.1 4.01 16.07 0.000 0.025 0.92 53.7 0.6 57.07 1.9 45.08 0. g/MJ g/MJ g/MJ Najbolja procena min.00 0.01 0.1 33.01 1.3 2.99 1.40 0.02 0.8 19.4 10. 150 km Stanica za punjenje goriva Ukupna GHG emisija .WTT CO2 kredit zbog sagorevanja obnovljivog izvora energije Ukupni bilans WTET1 Etanol iz žita.08 0.031 71.02 0.03 1.01 0. 150 km Stanica za punjenje goriva Ukupna GHG emisija .01 1.10 0.1 0.024 0.4 1.12 5.007 71.82 1.59 0.01 19.000 1.01 0.3 26.34 1.00 0.1 1.00 0.4 17.00 0.3 2.026 0.9 0.12 27.10 0.44 28. procena SBET1 Etanol iz šećerne repe.1 1.97 1.01 0.4 0.5.58 2.30 30.72 1.85 -13.08 0.09 0. stočna hrana se izvozi Gajenje Drumski prevoz Etanol postrojenje Etanol drumski prevoz.8 -71.WTT CO2 kredit zbog sagorevanja obnovljivog izvora energije Ukupni bilans SBET2 Etanol iz šećerne repe.13 0.5 34.02 0.000 0. maks.09 0. maks.26 0.000 0.000 27 .1 .6 62.1 47.000 0.51 1.4 -43.000 0.-17.02 0.

02 0.70 1.04 0.0 0.4 71.00 0.0 17.1 0.7 0.01 0.80 0.0 3.00 0.0 12.1 0.02 1.4 .0 53.01 -0.01 2.02 0.002 0.44 1.01 2.010 -71.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Ukupna GHG emisija .3 17.WTT CO2 kredit zbog sagorevanja obnovljivog izvora energije Ukupni bilans -71.1 54.08 0.2 17.93 1.79 0.00 0.02 0.26 Slika 2.000 21.6 0. 150 km Stanica za punjenje goriva Ukupna GHG emisija .WTT CO2 kredit zbog sagorevanja obnovljivog izvora energije Ukupni bilans WFET1 Etanol iz gajenog drveta Gajenje Drumski prevoz Etanol postrojenje Etanol drumski prevoz.002 0.97 11.2 1.94 1.00 17.00 0.01 0.-43.02 0.00 0.1 0.4 71.9 12.4 17.000 17.3 17.3 .01 0.WTT CO2 kredit zbog sagorevanja obnovljivog izvora energije Ukupni bilans WWET1 Etanol iz otpadnog drveta Skupljanje otpada i seckanje Prevoz (drumski + morski) Etanol postrojenje Etanol drumski prevoz.000 0.90 1.000 0.8.10 0. 150 km Stanica za punjenje goriva Ukupna GHG emisija .10 0.2 1.01 0.4 1.002 -71.4 6.000 0.4 17.84 2.83 0.4 -50.44 1.89 0.70 1. WTW zahtevi (potrebe) za energijom i GHG emisije za puteve razvoja korišćenja konvencionalnih biogoriva (vozila 2010.2 17.04 1.4 0.00 0.95 2.88 11.000 0.4 71.01 1.000 0.00 0.4 -54.4 28.79 0.11 0.6 0.-54.) 28 .9 3.0 18.26 0.00 0.013 0.

U praksi.9.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Slika 2.) GHG postupci predstavljaju zbir (WTT+TTW) Napomena: Gore prikazane slike se odnose na čista goriva. Ukupni zahtevi za energijom i GHG emisija za puteve razvoja korišćenja konvencionalnih biogoriva (vozila 2010. ona će najverovatnije biti korišćena u mešavini i efekat će biti proširen na veliki broj vozila. 29 .

eu/environment/co2/co2_home. European Energy and Transport Trends to 2030. Baras J. 2. Andress & Associates. Klar M... 8. ***: Biofuels for Transport. Veljković V. (2000). 60 (2006)1-10. CONCAWE Review. ENDS Europe DAILY 2195. Hemijska industrija. 9.eu. Vol. i Milojević S.-Techn. Racionalno korišćenja energije u metalurgiji i procesnoj i industriji (Monografija). Report – Version 1b. 2003. Bioetanol – Stanje i persektive. COM (2000) 769. Urednik: Bogdan Ćosović.europa. Report of the biofuels taskforce to the Prime minister. Veljković V. 10.eu. Povrenović D. Commission of the European Communities. DG Energy and Transport. 2002.. Verlag von Wilhelm Knapp. O’Connell C. Rakin M. Monografien über Chem. 12. Lazić M. 1. 5. str. 30 . Pirion (02) 6280 5410. http://europa.int/comm/dgs/energy_transport/figures/trends_2030/index_en. Kensington. CONCAWE... ***: Emissions from Modern Gasoline Vehicles. Banković-Ilić I. January 2003.: EU Car CO2 Emissions Law. B. Inc. Band 57..Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini LITERATURA 1. Brussels. 6. Beograd 2006. Dimas S. 13. str. (2005).. Tasić M.htm ***: Energy and Greenhouse Gas Balance of Biofuels for Europe – an update.. ***: Well-to-Wheels Analysis of Future Automotive Fuels and Powertrains in the European Context. 11. 2004. Fabrikations-Methoden. 4. No. 2006. 3. L. Towards a European strategy for the security of energy supply – Green Paper..ht m Andress D. Brussels. CONCAWE.int/comm/energy_transport/doc-principal/pubfinal European Commission. 7.. Mojović L.. “Proizvodnja bioetanola za gorivo”. Halle (Saale) l936. 12. 2004. B. Mojović L V. http://europa. International Energy Agency. ISBN 86-906251-3-5. D. Air quality and GHG emissions associated with using ethanol in gasoline blends. ***: Communication from the Commission – An EU Strategy for Biofuels. http://ec. 7.: Fabrikation von Absoluten Alkohol. Pejin D. B. 131-139. European Commission..

2. u većini slučajeva. su prikazane potencijalne sirovine za proizvodnju bioetanola u Vojvodini. Jeftinije sirovine. Tabela 3. imaju veliki potencijal kao izvori fermentabilnih šećera. U tabeli 3.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 3. ili u kojima ima polisaharida koji se mogu razgraditi do šećera koje kvasac može da koristi. Kada se razmatra mogućnost industrijske proizvodnje bioetanola na određenim sirovinama. hemiceluloze i celuloze (1 – 4). Šećeri koje kvasac. U tabeli su navedeni i prosečni prinosi u poljoprivredi (koji po jedinici površine znatno variraju zavisno od 31 . dobija značaj svetskih razmera. Sirovine koje sadrže skrob i lignocelulozu su jeftinije od sirovina koje sadrže šećer. Polisaharidi. saharoza i maltoza. koji se mogu razgraditi do ovih fermentabilnih šećera (hemijski ili enzimski) su dekstrini. te postoji veliki broj potencijalno mogućih sirovina za proizvodnju etanola. moraju se uzeti u razmatranje faktori kao što su koncentracija ugljenih hidrata (odnosno moguće iskorišćenje na etanol. Koncentracija šećera u ovim sirovinama je niža nego u poljoprivrednim sirovinama i. skrob. fruktoza. Cena i dostupnost različitih sirovina se razlikuju u različitim delovima sveta i logično je da se svaka zemlja opredeljuje za korišćenje onih sirovina kojih ima najviše u njenom geografskom i klimatskom području.1.1.1 SIROVINE ZA PROIZVODNJU BIOETANOLA KARAKTERISTIKE SIROVINA ZA PROIZVODNJU BIOETANOLA Proizvodnja bioetanola. daje razblaženi rastvor etanola (6). a primenom specijalnih kvasaca i galaktoza i laktoza. ali je prevođenje ovih sirovina do oblika koji je dostupan kvascima skupo i predstavlja nedostatak ovih supstrata. kao i cena tehnološkog postupka za proizvodnju etanola na određenoj sirovini (7). razgraditi direktno metaboličkim putem. skrob i lignoceluloze (5). 3. Najvažnije sirovine iz poljoprivredne proizvodnje značajne za proizvodnju etanola u Vojvodini su navedene u tabeli 3. pomoću kvasaca. ili proizvodni mikroorganizam može da koristi su glukoza. kao supstitucije za goriva (benzin) petrohemijskog porekla. Potencijalne sirovine za proizvodnju bioetanola u Vojvodini Šećeri Šećerna repa Topinambur Melasa Skrob Žita Krtolasti usevi Lignoceluloze Drvo Poljoprivredni viškovi Gradski otpad Stara hartija Otpadni usevi Šećerne sirovine se mogu. kao otpadne vode raznih tehnologija. inulin. Bioetanol se može proizvesti fermentacijom iz svih sirovina u kojima ima šećera koje kvasac može da metaboliše. količina etanola koja se može dobiti iz jedinice mase sirovine). tj. Navedeni šećeri i polisaharidi veoma su rasprostranjeni u biljkama. te ovakvi supstrati ne zahtevaju skupu pripremu. zatim cena i dostupnost sirovine. koje se prema tipu ugljenih hidrata mogu klasifikovati u tri kategorije: prosti šećeri.

80 ~3.5 3-5 Specifično iskorišćenje etanola na sirovinu (hl/t) ~0. zahtevima za gajenje na zemljištu određenog kvaliteta. ali se zbog niske cene i velike dostupnosti polazne sirovine danas ulaže u razvoj i unapređenje ovih tehnologija. dok fermentativnim industrijama odgovara melasa što bogatija iskoristivim komponentama. Prosečni prinosi i iskorišćenja na etanol važnijih poljoprivrednih sirovina (7-11) Sirovina Šećerna repa Kukuruz Pšenica Prinos (t/ha) 34-45 4. 32 . Navedene sirovine se najviše baziraju na celulozi i hemicelulozi. S tog aspekta su naročito pogodne zrnaste.12) Sirovina Melasa šećerne trske Melasa šećerne repe Surutka (slatka) Sulfitna lužina (četinari) Drvo Slama Kukuruzovina Specifično iskorišćenje etanola na sirovinu (hl/t) 2. zajedno sa prosečnim iskorišćenjem etanola su prikazane u tabeli 3. Na današnjem nivou razvoja tehnologije konverzije ovih sirovina do fermentabilnih šećera su niske i procesi su ekonomski nepovoljni.1 ~0.. naročito saharozom. a ne sezonski koji je manje rentabilan.5-3. odnosno što manjem sadržaju šećera u melasi koji za nju predstavlja gubitak.2.01 ~2. od značaja su i nekonvencionalne sirovine u koje se mogu ubrojati sporedni i otpadni proizvodi različitih industrija i poljoprivredni otpad.2.6 Od sirovina prikazanih u tabeli 3. pa je ovaj parametar dat u određenom opsegu) kao i specifična iskorišćenja etanola računato na sirovine.3.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini klime. Pored navedenih podataka.. kao i mogućnosti skladištenja sirovina.6-3.2 ~0. sa ekonomskog aspekta su značajni i podaci o dužini vegetacionog perioda određenih kultura. Treba naglasiti da se sirovine na bazi celuloze i hemiceluloza.10. u Vojvodini je najznačajnija melasa šećerne repe. trenutno smatraju najperspektivnijim za buduću proizvodnju bioetanola. tako da se obezbedi kontinualan rad industrijske proizvodnje na sirovinama. kao i celulozne sirovine koje se mogu dugo skladištiti. Prosečna iskorišćenja na etanol otpadnih i sporednih proizvoda industrije i poljoprivrede (9.3.50 ~3. Tabela 3. osobina zemljišta i primenjenih agrotehničkih mera.70 Specifično iskorišćenje etanola na sirovinu (hl/ha) Pored sirovina navedenih u tabeli 3.3 2. iako su malo zastupljene u industrijskim razmerama. koje se mogu svrstati u već konvencionalne sirovine za proizvodnju bioetanola.7 ~1. ili na šećernim komponentama (melasa šećerne repe i melasa šećerne trske).5-6.3. mada se ne sme zanemariti činjenica da industrija šećera teži što većem iscrpljenju melase. Tabela 3.0 ~1. tj skrobne kulture na bazi žitarica. Ove sirovine.

prikazuje ukupno proizvedene količine u istom periodu (11). Oranice i Voćnaci Vinogradi Livade Pašnjaci Ribnjaci Trstici i bare Šumsko Neplodno Slika 3. su prikazane zemljišne površine AP Vojvodine po kategorijama korišćenja u 2005.107. do 2005. dok slika 3. godini proizvedeno 1. do 2005. Na slici 3.153.1. 73% (1.275 t pšenice. 800 700 600 500 ha 400 300 200 100 0 1981-85 1986-90 Pšenica 1991-95 Kukuruz 1996-00 Šećerna repa 2001-05 Slika 3. kukuruzom i šećernom repom u Vojvodini u periodu od 1981.215.581.966.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Najznačajnije poljoprivredne sirovine za proizvodnju etanola u Vojvodini su: šećerna repa.845 ha) su obradive površine na kojima je u 2005.. godini (11) Trend zasejanih površina ovim kulturama u periodu od 1981.372 ha. 4.117 t kukuruza i 2. godine 33 . pšenica i kukuruz.316 t šećerne repe (11). Zasejane površine pod pšenicom. Zemljišne površine u Vojvodini po kategorijama korišćenja u 2005. godini (11).3.1.2.2. Od ukupno raspoložive zemljišne površine koja iznosi 2. godine prikazan je na slici 3.

kao osnovne komponente za proizvodnju šećera je u proseku 17. kukuruze i šećerne repe u Vojvodini u periodu od 1981. Hemijski sastav šećerne repe može da varira u zavisnosti od uslova kao što su: sorta šećerne repe.5%. Proizvedene i izvezene količine pšenice. prilagodljiva širokom opsegu različitih zemljišnih i klimatskih uslova (1).3. godini Sirovina Pšenica Kukuruz Šećerna repa a rafinisani šećer b melasa Prizvedeno.4. kukuruza i šećerne repe u 2005. Tabela 3.13). već se odsecaju i koriste za ishranu stoke (14. do 2005. uslovi vegetacije i drugo. sastav zemljišta. Proizvedene količine pšenice. t 1107275 4215117 2966316 Izvezeno. jer je u njemu sadržan najveći deo šećera. U tehnološkom pogledu najveći značaj ima koren šećerne repe.) je vrlo rasprostranjena biljka.4. godine U poređenju sa godišnjom proizvodnjom drugih poljoprivrednih kultura koje predstavljaju potencijalnu biomasu za fermentaciju u bioetanol u Vojvodini. Sadržaj saharoze. saharoze.(11. t 141680 806010 236150a 61543b Uvezeno.15).Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 5000000 4500000 4000000 3500000 3000000 2500000 2000000 1500000 1000000 500000 0 t 1981-85 1986-90 1991-95 1996-00 2001-05 Pšenica Kukuruz Šećerna repa Slika 3. Vrat korena se takođe upotrebljava za proizvodnju šećera. dok su glava i rep siromašni šećerom i ne upotrebljavaju se za proizvodnju šećera. 34 . t 0 162 53971a 40b 3. kukuruz predstavlja najviše zastupljenu i izvoženu sirovinu što se vidi i iz tabele 3.2 ŠEĆERNE SIROVINE Šećerna repa (Beta vulgaris L.

5 7. rastvoren je i zajedno sa vodom i saharozom ulazi u sastav normalnog soka. jer je vezana u srži repe i naziva se vezana voda. Manja količina vode.15). % 72. što čini normalni sok repe.8 35 . dok 7. Postoje genetski manipulisane sorte koje mogu dati bolje prinose fermentabilnih šećera po jedinici površine.6.1 2. pšenične kaše mogu fermentisati samo uz dodatak sredstva koje sprečava stvaranje pene (1).0 1. cena proizvedenog etanola na šećernoj repi je još uvek nekonkurentna ceni bioetanola proizvedenog na šećernoj trsci ili kukuruzu.5. Ako pšenica sadrži više od 13% sirovih proteina.7 2. oko 72.5).9 17. jer daje specijalnu blagu rakiju i pitak destilat.0 2.3 SKROBNE SIROVINE Pšenica je često korišćena sirovina za proizvodnju bioetanola širom Nemačke. Međutim. Prosečni sastav pšenice (1) Komponenta Skrob Voda Sirovi proteini Sirove masti Sirova vlakna Pepeo Sadržaj.2 11. Veći deo vode.9% ne ulazi u sastav soka.% 69. Sadržaj skroba pšenice je obično oko 60% (tabela 3. Korišćenje šećerne repe za proizvodnju bioetanola zavisi od njene trenutne cene i podobnosti za rast na određenim podnebljima i klimatskim uslovima.1%. a sadržaj šećera u njima oko 10%. Prilikom vađenja repe. čija je masa oko 20% ukupne mase. 3. Deo nešećera (2. dok nerastvornih šećera ima 5% na sirovu repu i čine srž repe (14.5%. oko 2. Prosečan sastav šećerne repe (14) Komponenta Normalni sok Vezana voda Saharoza Nešećerne organske minerali Sadržaj. Problemi vezani za skupljanje ovog poljoprivrednog otpatka i tehnološki problemi u njegovoj preradi za sada ga isključuju kao sirovinu za proizvodnju etanola (12). i sa produženom sposobnošću lagerovanja (10).5% na sirovu repu). Često. mogu se javiti problemi u vidu stvaranja pene prilikom fermentacije. nalazi se u vakuolama repinih ćelija. Od ukupne količine suve materije šećerne repe.3 13. U njoj su rastvorene organske i mineralne materije.6. a koristi se za proizvodnju etanola. na njivama se odsecaju glave.5 materije i Obično se uzima da se repa sadrži 75% vode i 25% suve materije (tabela 4.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 3. Tabela 3. na saharozu otpada 17.5% čini suva materija ostalih jedinjenja koja se nazivaju nešećeri.).

Tabela 3.6 40. godine ispitana je mogućnost da se domaća sorta pšenice Kantata primeni kao sirovina za proizvodnju etanola.9 41. U toku 2005.2 40. kukuruz ne sazreva dovoljno za žetvu kao prirodno suv kukuruz.6 43.).3 40.5 Vrbas 39.9.8.5 Tabela 3. nakon termičke i enzimske razgradnje (saharifikacije) na različitim temperaturama prikazan je u tabelama 3.1 41. koji se pre fermentacije mora razložiti na proste šećere nizom reakcija.8 39. čime je sadržaj skroba znatno manji (tabela 3.4 40.4 42.6 43.3 39.6 41.7 i.4 41.5 Vrbas 41. Uzorci pšenice Kantata sakupljeni su sa lokaliteta: Kovin. Problem se rešava veštačkim sušenjem i silažom kukuruza.6 41. međuprodukti. proizvodnja pšenice nije na istom nivou u svim zemljama sveta.6 39.0 40. Osim toga.4 41. Uzorci brašna su analizirani po kriterijumu za pekarsku industriju i rezultati su pokazali da ovako dobijena brašna nisu pogodna za pekarsku industriju. 36 .8. Prinos etanola iz brašna pšenice sorte Kantata u zavisnosti od temperature i lokaliteta (vreme termičke i enzimske razgradnje 30 minuta) Temperatura (oC) 70 80 85 90 Kovin 40.4 40. Prinos etanola iz brašna pšenice sorte Kantata u zavisnosti od temperature i lokaliteta (vreme termičke i enzimske razgradnje 1h) Temperatura (oC) 70 80 85 90 Kovin 38.2 41. Zrna kukuruza sadrže obilje skroba.8 40.4 40. Od sakupljenih uzoraka izdvojeno je brašno u količini od 70%. Prinos etanola koji je postignut fermentacijom brašna pšenice sorte Kantata sa navedenih lokaliteta u Vojvodini.5 41.9 41. kada nastaju različiti složeni šećeri. 3. između ostalih i maltoza i glukoza. pa se dobijanje bioetanola iz pšenice odnosi samo na oblasti gde je pšenica proizvod u višku (16).4 Lokaliteti Zrenjanin Pančevo 40.1 41.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Glavna smetnja potencijalnom korišćenju pšenice za proizvodnju alkohola je njena primarna potrošnja u prehrambenoj industriji i kao sekundarna potrošnja za stočnu hranu. U mnogim delovima Evrope zahvaljujući klimatskim uslovima.8 Kukuruz je jedna od važnijih sirovina koje se u Južnoj Americi i Evropi koriste za proizvodnju etanola. Masti koje se nalaze u kukuruzu sprečavaju obrazovanje pene tokom fermentacije. Ova sorta nije pogodna za proizvodnju hleba bez posebnih dodataka koji bi joj popravili kvalitet.5 40. Zrenjanin. Pančevo i Vrbas.8 41.7 Lokaliteti Zrenjanin Pančevo 40. pri čemu korišćenje veštačkog sušenja utiče na povećanja troškova (17).7.

Ako minimalna koncentracija buterne kiseline dospe u silažu.6 Ako se silaža kukuruznog zrnevlja koristi za proizvodnju etanola. iako različite strukture i sastava. ali su termodinamički stabilniji od nativne celuloze. U Vojvodini. Osnova celuloze je. gradski otpad. treba voditi računa da se odigra čista mlečno-kiselinska fermentacija. Kukuruz predstavlja osnovnu sirovinu za proizvodnju bioetanola u SAD (18). npr.% 15. ksiloze. 21 i 6%. Većina hemiceluloza ima stepen polimerizacije od oko 200.0 3. i malih količina ramnoze. postoji mogućnost njene regeneracije. Lignocelulozni materijali su sastavljeni iz celuloze. jeftinije u odnosu na šećerne i skrobne sirovine.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 3. hidrolizovane su do njihovih monomernih komponenata: glukoze. hemicelulozu. bez međumolekularnih šupljina. lignin i ekstrakte su 42.4 2. Lanci regenerisane celuloze nisu paralelni. manoze. Svaka monomerna jedinica celuloze može formirati dve vodonične veze sa monomerom u susednom lancu. niske cene i velike količine. Hemiceluloze mekog i tvrdog drveta. metilglukouronske i galaktouronske kiseline (23). arabinoze. klimatski uslovi pogoduju gajenju kukuruza. dovešće do prekida fermentacije. tačnije. Ako se izuzme kora drveta. pošto su slojevi spojeni samo slabim Van der Vaalsovim vezama (23). Vodonične veze su između lanaca u svakom sloju. celobioza. Celuloza (C6H10O5)n je glavna komponenta ćelijskog zida viših biljaka i polimer je β-D-glukoze (23). pošto je buterna kiselina jak otrov za mikroorganizme (1). Šume obuhvataju oko 80% svetske biomase i predstavljaju atraktivnu sirovinu za proizvodnju etanola zbog dostupnosti. lignina i ekstrakta. karton. drvo. sa jakim alkalijama ili u rastvaranjem celuloze. glukouronske. 3.9. 20. respektivno. Srednje vrednosti sastava sušenog i skladištenog zrna kukuruza (17) Komponenta Voda Pepeo Sirovi proteini Sirova vlakna Masti Skrob Sadržaj. analize prosečne zastupljenosti komponenata lignoceluloznog materijala u drveću za celulozu. hemiceluloza.7 62. Pored toga. Stepen polimerizacije (n) za celulozu varira od sirovine do sirovine i prosečno iznosi od 2000 do 27000 glukoznih jedinica (24). trava i drugi vlaknasti biljni materijali. galaktoze. Hemiceluloze pripadaju grupi heteropolisaharida i čine 15 – 30% suve mase drveta. 37 . pa ova kultura kod nas ima značajan udeo u setvi žitarica.4 LIGNOCELULOZNE SIROVINE Lignocelulozne sirovine kao što su papir. Rezultat je veoma stabilna konfiguracija. su vrlo rasprostranjene i što je najvažnije. obično se ostvaruju i značajni viškovi proizvodnje pa je ovo značajna potencijalna sirovina za proizvodnju bioetanola u Vojvodini (19-22). Kada se rešetke nativne celuloze razore.1 1.5 8. dimer glukoze (25). koje se tradicionalno koriste u ishrani za proizvodnju etanola može se opravdati postizanjem značajno niže cene proizvodnog postupka razgradnje skroba i prevođenja u fermentabilne šećere. Korišćenje žitarica.

Iako je na današnjem nivou razvoja tehnologije proizvodnja bioetanola na celuloznoj biomasi ispod nivoa ekonomičnosti koja se može postići na skrobnim sirovinama. Etarske veze su stabilnije u poređenju sa estarskim vezama između lignina i ugljenih hidrata.10.423 ~0. US $/t (10) 132 149 188 25 ~170 20 Cena apsolutnog etanola. lignin nastaje iz glukoze preko formiranja tri prekusorna alkohola (26): kumaril. Tabela 4. industrijski ili gradski biorazgradljivi otpad zahteva određenu vrstu tretmana radi smanjivanja njegovog uticaja na okolinu i njegovog izlaganja. masti i voskovi.. očekuje se da već nakon 2015. US $/l 0. Biosintetički. koniferil i sinapil alkohol. Hemijske veze između lignina.386 0. jer se na taj način smanjuje zagađenost. g. Ovo se može videti iz tabele 4. a rastvorljivi su u neutralnim organskim rastvaračima i vodi.140 3. Mada su osnovni strukturni elimenti lignina poznati. 29) Sirovina Kukuruz Sirak Pšenica Šećerna trska Šećerna repa Krompir Slama Celulozne sirovine Cena sirovine.285 0. fenolna jedinjenja i neorganske komponente. Ekstrakti su glavna frakcija u drvnom materijalu. proizvodnja na celuloznoj biomasi bude najjeftinija (28). 38 . etarske i glikozidne. u kojoj je prikazana cena apsolutnog etanola dobijenog iz različitih sirovina. Anaerobnom fermentacijom ovakvog otpada može se dobiti etanol kao gorivo.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Lignin je veoma kompleksan molekul sastavljen iz fenilpropanskih jedinica.5 NUSPROIZVODI RAZNIH TEHNOLOGIJA Korišćenje nusproizvoda raznih tehnologija kao sirovine za proizvodnju etanola ima dosta prednosti koje se ogledaju u niskoj ceni sirovine i pozitivnim ekološkim efektima.10. 23): • • • • terpenoidi i steroidi. Ekstrakti se mogu klasifikovati u četiri grupe (27.651 U perspektivi 2015 – 0. neke njegove hemijske karakteristike ostaju nejasne. Sastoje se iz velikog broja lipofilnih i hidrofilnih komponenti.330 0.491 1. Ove veze čine lignin izuzetno otpornim prema hemijskoj i enzimskoj razgradnji.402 0. 9. Drvo ima visok sadržaj lignina. Proizvodna cena apsolutnog etanola dobijenog iz različitih sirovina (7. i takođe smanjiti biološka potrošnja kiseonika (BPK) otpadnih voda na prihvatljivu veličinu. Tako npr. dok biološku razgradnju omogućuju mnoge gljive i određene aktinomicete. hemiceluloze i celuloze su estarske.

4. otpadni sulfitni rastvori i surutka. otpadne vode tehnologije skrobnih sirovina.. niska koncentracija šećera (4%). rastvarača. 3. danas melasa ima visoku cenu i na raspolaganju su ograničene količine koje su uslovljene proizvodnjom šećera. 39 .5. Nusproizvodi koji se mogu koristiti za proizvodnju etanola su: 1. vitamina i dr. nedovoljna za ekonomično dobijanje etanola. 2. Prednosti korišćenja melase u fermentaciji su (12): 1. viskoznu tečnost.11). a još manje u budućnosti. a njih čini veliki broj različitih organskih i neorganskih jedinjenja. a posebno melasna džibra) za čije se rešavanje moraju uložiti značajna sredstva. To sve govori da se melasa u svetu ne uzima za osnovu uspešnog razvoja proizvodnje bioetanola za gorivo ni u ovom trenutku. Jugoslovenski standardi je definišu kao gustu.0 – 8. Melasom se u industriji šećera smatra sirup koji nastaje pri poslednjem stepenu kristalizacije u postupku prerade šećernih sirovina. što istovremeno znači i umeren porast raspoloživih količina melase za proizvodnju etanola. Dugo vremena u prošlosti melasa je imala primat kao sirovina za proizvodnju etanola. melasa. što umanjuje rentabilnost takve proizvodnje. Fe. šećer melase može koristiti veći broj mikroorganizama. Ca. a značajno raste i njena potražnja kao sirovine za proizvodnju pekarskog kvasca (9). Melasa sadrži oko 30% nesaharoznih materija. 2. Pored toga. karakterističnog mirisa i ukusa sa minimalnim sadržajem suve materije 75%.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Nedostaci korišćenja otpadnih materijala za proizvodnju etanola su: 1. U postupku dobijanja šećera iz šećerne repe i šećerne trske. potreba za dodavanjem azota i drugih nutritijenata i konkurencija sa uspostavljenim tržištima stočne hrane i nusprodukta koja omogućava veliki povraćaj novca prilikom obrade otpada. 3.). kao kompleksnu sirovinu sve više konkuriše i savremena biotehnološka proizvodnja organskih kiselina. šećeri melase su jeftiniji od šećera dobijenih iz drugih sirovina. Kako se u svetu sve intenzivnije razvija proizvodnja šećera. glukozni i fruktozni sirupi itd. K. cena melase kao sporednog proizvoda nije kontrolisana državnim zakonima. glukoza. 4. P. postavlja male zahteve s obzirom na opremu.0. Mg. Al. odnosno zaslađivača iz žitarica (saharoza. Bitna je činjenica da za melasu. Si. vrednosti pH 7. sledi da se može očekivati dalji umeren razvoj proizvodnje šećera iz šećerne trske i šećerne repe. 2. 3. Međutim. 3. 5. sastav melase je skoro isti (tabela 4.1 MELASA Etanol se tradicionalno i veoma dugo proizvodi iz melasa od šećerne trske ili od šećerne repe. Melasa šećerne repe sadrži više saharoze i rafinoze u poređenju sa melasom šećerne trske (30). melasa sadrži i nutritijente kao što su vitamini i elementi: N. Značajni udeo ovih jedinjenja su bojene materije (30). aminokiselina. proizvodnja etanola iz melase je praćena ozbiljnim ekološkim problemima (visoko zagađene otpadne vode. sadržajem saharoze iznad 46%.

5 50 – 100 Piridoksin.8 0.1 – 0. mg·kg-1 54 – 6. % 48 – 56 48 – 52 9 – 12 12 – 17 Nešećerne organske materije.07 Fosfor. % 1. 1. 2.8 ~ 1.2 -1 Inozitol. Kao nusproizvod u obradi pulpe i papira nastaje otpadni sulfitni rastvor (OSR) (32). Najzad.5 – 1. mg·kg-1 ~ 1. % 60 – 65 63 – 65 Ukupne organske materije.4 – 0. pa se mogu primeniti kao sirovine u proizvodnji etanola.4 Tiamin. % 10 – 15 10 – 12 Sulfatni pepeo.4 -1 Riboflavin.3 – 0.6 – 2. potrebne su dodatne investicije. ne može se čuvati u dugom vremenskom intervalu.04 ~ 0.000 5.2 – 3. što poskupljuje proizvodnju etanola (12).000 Ca-pantotenat. otpadne vode iz prerade celuloze i papira.5 – 5. a ne može se ni pustiti u vodotokove zbog toga što ima visoke vrednosti HPK i BPK5. npr. melasa nema ni alternative u nekim drugim biotehnološkim procesima (npr.02 – 0.0 2. Da bi se na neki način rešila melasna džibra i smanjilo zagađenje okoline. % 0. Sastav melase iz šećerne trske i repe sa 75% suve materije (31) Komponenta Trska Repa Ukupni šećeri. mg·kg ~6. jer je nestabilna i konzistencija varira od proizvodnje do proizvodnje što je uslovljeno kvalitetom šećerne repe i primenjenom tehnologijom prerade.2 0. mg·kg ~ 2. mg·kg-1 Folna kiselina. 7. U tehnologiji obrade krompira (npr. Otpadni sulfitni rastvori imaju koncetraciju heksoze oko 20 – 30 gl-1 (1). Pored toga.13 Biotin. sve slabijeg kvaliteta. omogućava mikrobiološku čistoću proizvodnje i proces se lako reguliše i automatizuje. % 0.11. Surutka je tečna faza koja se dobija u proizvodnji proteinskih mlečnih proizvoda i zbog relativno velikog sadržaja laktoze (70 – 40 .0 0. pa se mora čuvati za te svrhe. % 2–4 6 – 10 Proteini. mg·kg-1 ~ 0.1 – 0.3 -1 Nikotinska kiselina. tokom prerade melase u etanol zaostaje melasna džibra koja teško nalazi primenu.0 0. mg·kg 20 – 800 20 – 45 Holin. Tabela 4.7 Natrijum.5 ~ 0.7 – 3. % 0.5.5 Hlor.2 OTPADNE VODE KAO SIROVINE ZA PROIZVODNJU ETANOLA Za proizvodnju etanola mogu se koristiti otpadne vode industrije skroba. % 0. kao i surutka koja nastaje u proizvodnji sira. mg·kg-1 2/6.04 – 0. Usavršavanja u industriji šećera uslovljavaju dobijanje sve manjih količina melase po jedinici polazne sirovine (šećerne repe) i ona je sa aspekta biotehnološke proizvodnje etanola.5 Kalcijum.0 – 7. Problemi u procesu fermentacije melase su sledeći: Nedostaci se ogledaju i u tome da melase ima malo i u budućnosti će je biti sve manje.4 0. postrojenje za anaerobnu biološku obradu. sečenje i pranje) nastaju otpadne vode koje sadrže skrob. mg·kg-1 600 – 800 400 – 600 3. u proizvodnji pekarskog kvasca).0 Kalijum.5 ~ 5.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 6. % 1.800 – 8.

5%.u obranoj surutki Sadržaj. Ona je sporedni proizvod u proizvodnji sireva (gde se iz mleka u obliku grudvica odvajaju kazein i mlečna mast). može se koristiti kao potencijalna sirovina u postupku dobijanja bioetanola. Bezmasna suva materija je u proseku oko 6. Hemijski sastav surutke varira i zavisi od vrste proizvoda iz kojih se dobija i tehnologije pojedinih proteinskih mlečnih proizvoda. Suva materija surutke se najvećim delom sastoji od laktoze i azotnih materija.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 80%) u odnosu na suvu materiju (tabela. Tabela 4.5 – 4 4–6 0.12.12). Udeo pojedinih sastojaka u suvoj materiji je u granicama datim u tabeli 4.u izvornoj surutki . nekim hemikalijama ili toplotom. Sadržaj suve materije surutke najčešće varira 5. kiselinama.8 41 .7 – 0.12. Sastav suve materije surutke (33) Komponenta Laktoza Azotne materije Mineralne materije Kiseline Lipidi : .10%.% 70 – 80 10 – 14 7 – 12 1. To je tečnost koja se izdvaja iz gruša posle koagulacije mleka enzimima.5 – 7. a u proseku je oko 6. lipida i kiselina.4. a zatim mineralnih materija.4%.

S.Tehnološki fakultet Novi Sad. Soria A. Park Ridge.. (1973): Zur Gewinnung von Gärungsalkohol aus siliertem Körnermais. (1980). Ind. Biotechnol. 85(12-13): 1750-1755.yu/) Mojović. Satake Centre for Grain Process Engineering. Ethanol from Lignocellulose. 18-22 Taherzadeh J. Vukašinović M.. Studija: Proizvodnja tehničkog etanola kao dodatka benzinu iz poljoprivrednih sirovina i sporednih proizvoda. Vol. 21.. str. 6 Zacchi G. Šiler Marinković S.sr. Monografija. Department of Chemical Engineering. 2002. 189-194. 2. Chalmers University of Technology. Novi Sad. 5. Beograd.E.. Kim S.... NJ. Paul. 174-179. 2007. editor Šušić. 9. A. 14. Nikolić S. Lazić M. Rakin M.. Mojović L.: Production of bioethanol from corn meal hydrolyzates. The Biotechnology of Ethanol. and Bioeng. 15.4 (2005). 6th Symposum "Novel technologies and economic development". Roher M. Pönitz H. Technol.: Environmental aspects of ethanol derived from no-tilled corn grain: nonrenewable energy consumption and greenhouse gas emissions. Šiler-Marinković S...: Melasa. 17. S. (1983) Enzyme Microb. Leskovac. 253-270. J. Lebensm. (1999). Poljoprivredni fakultet.. Kavalov B.. TF Novi Sad.. R. G. 8. 1996. 28 (2005) 475-489. Noyes Data Corp. (urednici). J K ..gov. No. 4. Fuel. Republički zavod za statistiku (http://webrzs. Vukašinović M.sr. Mojović L. Kukić... Pejin D. Technol. Rakin M. 1995 Koutinas A. Beograd.vojvodina. Nikolić S. Sweden. 2001.. 1980. Biomass and Bioenergy. Poljoprivredni fakultet.psp. Wyman C. 1979 Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. 42 . Book of papers. 6. Jensen P. Ethanol is a strategic raw material. 5. CI&CEQ. Lj. Osnovi tehnologije šećera. Novi Sad. 103-114 Kohli H. Gaćeša S. 2 knjiga. Webb C. Novi Sad.. Tehnološki fakultet.. Finance and development. Institut za mikrobiološke procese i primenjenu hemiju. Rakin M. 10. 13. 223-243 Enguidonas M. TMF Beograd. Tehnologija šećera 1. Taylor and Francis. (1980). EU Comission JRC. 34. 78-79. 2006. TF Leskovac. Dale B E. M.yu/) Petrov S. 16.. Departmant of Chemical Reaction Engineering.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini LITERATURA 1.. Vukašinović M.. 11. 18-29. Pejin D. Chem. Baras J. Göteborg. (2003) Evolution of wheat as generic feedstock for chemical production... Axelsson A. Arhiva.ISSN 0352 – 6542. Wang R. 2.gov. 19. Pieper H.. Industrija šećera SR Jugoslavije »Jugošećer«. 18. Chem. Wiley-VCH Verlag. 7. Handbook on Bioethanol. 12. 11. CD–edicija.. Keim C. Mikrobiol. Physiological Effects of Inhibitors and Fermentation Strategies. Production of bioethanol from corn meal hydrolyzates. Techno-economic analysis of Bio-alcohol oriduction in the EU: a short summary for decision-makers.: Bioethanol from corn meal hydrolyzates. 3. 20. (1989). Nikolić S.statserb. Ethyl Alcohol Production and Use as a Motor Fuel. Bioetanol kao gorivo – Stanje i perspektive.. vodoprivredu i šumarstvo (http://www. Tehnološki fakultet. 56 (2002) 89-105. Mojović L.

str. A.. (1997). Biotechnol. 126. Nedović V. Inc. Beograd 2006. C. (1997) Tehnologija surutke. 57. Department of Energy (USA). 28... 43 . in Hon DNS and Shiraishi N (eds. 51/52. 289. Problems with Molasses in the Yeast Industry (Sinda E.. Chemistry of extractives.). H. 215-225 Outlook for Biomass Ethanol Production and Demand. p. Finland Forage A. Menachem S. (1979) in: Microbial Biomass (Rose. Vujičić I. Prog. Ed. New York: Academic Press Popović-Vranješ A. Eng. 18. San Diego Morohoshi N.. Wood and cellulosic chemistry. Biotechnol. Parkkinen E. Poljoprivredni fakultet. Marcel Dekker. “Dobijanje bioetanola iz kukuruza primenom različitih kultura kvasaca”. 30. New York. Aug. 128-157.. (1991). J.. Eds. 25. Academic press. 33. Biochem.). S. Hasan A. ISBN 86-906251-3-5. Production of fructose and ethanol from beet molasses using Saccharomyces cerevisiae ATCC 36858..Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 22. Argyropoulos D. Appl. 29. Helsinki... Wood and cellulosic chemistry. (2002). Kai Y. Sjöström E. 32. Novi Sad. Righelto R. 31-Sept 1. fundamental and applications. 26.. Nikolić S. 24.. (1991) Chemical characterization of wood and its components. Marcel Dekker. Symposium. Duvnjak Z.. P. Inc. Wood chemistry. (1979). 2nd ed. Adv. 139-147. 331-392 Katzen R.. Urednik: Bogdan Ćosović. Šiler-Marinković S.. Vukašinović M. Lignin. Mojović L.).. 234-239 Baker B.. Biotechnol. Biochem. Racionalno korišćenje energije u metalurgiji i procesnoj i industriji (Monografija). 27. 31. 2002 EFOA (European Fuel Oxygenates Association) Report: EFOA supports biofuel but opposes mandate. 23. Monceaux DA (1995) Development of Bioconversion of cellulosic wastes. 585-592. Rakin M. (1993). New York....).. in Hon DNS and Shiraishi N (eds. April 2005. B.

svodi na njihovo usitnjavanje u cilju 44 . galaktoza. maltoza.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 4. DOBIJANJE ETANOLA 1. Izdvajanje proizvoda Kvasac Kukuruz: Skrob Šećeri Amilaze Glukoza Heksoze (C6) Glukoze Galaktoza Manoza Pentoze (C5) Ksiloza Arabinoza Etanol Biomasa: Celuloza Hemiceluloza Lignin Celulaza Bakterije Etanol Trichoderma reesei Trichoderma reesei Slika 4. 4.1. laktoza) (2). i to tradicionalno pomoću kvasaca. Tehnologija za proizvodnju etanola se razlikuje u zavisnosti od vrste primenjene sirovine – supstrata i globalno se može podeliti u tri faze (slika 4. prečišćavanje i obezvodnjavanje). Fermentacija šećera biomase se vrši pomoću mikroorganizama. arabinoza) ili disaharidi (saharoza. Uprošćena blok-šema dobijanja etanola na biomasi (1) Faza prethodne obrade supstrata ima za cilj da se skrobne ili celulozne komponente iz biomase prevedu u fermentabilne šećere i vrši se pomoću enzima ili kiselina. odnosno fermentisati do etanola. Izdvajanje proizvoda (destilacija.): 1. uopšteno posmatrano. šećerna repa. a u novijim tehnologijama i pomoću određenih vrsta bakterija. manoza) ili pet ugljenikovih jedinica (ksiloza. Fermentacija 3. Priprema šećerom bogatih sirovina se. Fermentabilni šećeri su oni šećeri koje mikroorganizmi mogu metabolisati. ne zahtevaju prethodnu enzimsku hidrolizu. 2. Prethodna obrada supstrata – priprema sirovine. i to su uglavnom monosaharidi sa šest (glukoza. Prethodna obrada 2. kao na primer.1. rektifikacija. Supstrati na bazi biomase koja je bogata šećerima. fruktoza. Fermentacija supstrata i 3.1 TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE BIOETANOLA OSNOVNE FAZE PROIZVODNJE BIOETANOLA Bioetanol se proizvodi fermentacijom šećera prisutnih u biomasi ili šećera dobijenih prethodnom enzimskom konverzijom sastojaka biomase. već se na njima može direktno izvoditi mikrobiološka fermentacija do etanola.

odnosno skrobne sirovine od kojih su najpoznatije žitarice (kukuruz. Skrobno mleko (sa krupnijim zrncima skroba). kao napr. nakon koga se odvajaju klica i gluten. U ovoj proizvodnji nema otpadnih tokova.2. koja je prikazana na slici 4. koji bi nastali nepotpunim korišćenjem sirovina. Ukoliko se. mikroorganizama pomoću kojih se izvodi alkoholna fermentacija kao i parametrima tehnološkog procesa. raž. kao sporedni proizvodi nastaju džibra koja se obično suši do 90% SM. pšenice) najčešće se primenjuje tzv. pšenica. Izdvojen čvrsti (neošećereni) deo zrna se spaja sa džibrom i uparavanjem i sušenjem se prevodi u stočnu hranu. 4. razblaživanje i usklađivanje sa potrebama kvasaca. koristi postupak vlažne meljave. odnosno mogu se. kao i vrste upotrebljenih enzima mogu imati opštiji karakter. U SAD se pogoni za proizvodnju bioetanola često postavljaju u sklopu pogona koji proizvode skrob i prerađuju skrob. pak. je znatno složenija i predstavlja najkompleksniji i obično najracionalniji način proizvodnje etanola. tritikale itd. tj. 4. Skrobno mleko nastalo mlevenjem (sitnija zrna skroba) prerađuje se u visoko fruktozni sirup. U industrijskoj proizvodnji etanola iz kukuruza (i drugih žitarica. Polazna sirovina (kukuruzno zrno) se prvo moči radi bolje ekstrakcije sporednih proizvoda i dobijanja čistijeg skroba. Pri tome. primeniti i za većinu drugih skrobnih sirovina.1 HIDROLIZA KUKURUZNOG SKROBA Tehnološka šema postupka proizvodnje etanola iz kukuruza sa materijalnim bilansom i prikazom sporednih proizvoda koji pri tome nastaju je prikazana na slici 4. suvo mlevenje zrna. za kojim je potražnja na svetskom tržištu kao zaslađivačem veoma velika. 45 . upareni sirup (vinasa) i ugljendioksid što je prikazano na slici 4. dva proizvoda veoma vredna i tražena na tržištu.3.2. mokrim mlevenjem i zahteva manja ulaganja. Ova prezentovana tehnologija enzimske hidrolize. izdrobljeni kukuruzni lom i mekinje podvrgavaju se ošećerenju. tako da je ukupno iskorišćenje postupka dostiglo vrednost do 99% (3).2.) i krompir je potrebno da se prethodno podvrgnu postupku hidrolize do fermentabilnih šećera. Podloga se po potrebi obogućuje dodatkom određenih stimulatornih materija koje podstiču metabolizam kvasaca i fermentaciju. čime se pogonima daje fleksibilnost da se u zavisnosti od trenutnih tržišnih prilika proizvodnja usmeri ili ka proizvodnji skroba i skrobnih sirupa ili ka proizvodnji bioetanola i tako izbalansiraju sezonske fluktuacije (4). Ošećerena masa se separiše od čvrstog ostatka i odvodi se na fermentaciju. U narednom tekstu detaljnije će biti opisana hidroliza kukuruznog skroba. tehnološka šema. a zatim sledi mokro mlevenje.2 PRIPREMA SKROBNIH SIROVINA ZA ALKOHOLNU FERMENTACIJU Biomasa bogata skrobom.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini ekstrakcije šećera. posebno iz grupe žitarica. tako da je njegova proizvodnja u ekspanziji. jer je tehnologija jednostavnija u poređenju sa tzv. Koncentracija šećera u podlozi koja se fermentiše do etanola obično iznosi od 14 – 18. a zatim se destiliše i rektifikuje. a pH treba da se bude u intervalu od 4 do 5. sa određenim manjim modifikacijama.

Prva i veoma značajna faza u tehnološkom postupku proizvodnje bioetanola na kukuruzu je hidroliza kukuruznog skroba. Tehnološka šema postupka proizvodnje etanola iz kukuruza sa materijalnim bilansom i prikazom sporednih proizvoda (2) Slika 4. 1000 kg kukuruza ili pšenice (65% – 70% skroba na SM.2. Šema postrojenja za kompleksnu preradu kukuruza u etanol i nusproizvode sa materijalnim bilansom za kapacitet od 30 m3 etanola/dan (3) 46 .3. 12. koji obuhvataju uglavnom skrob. dok celuloza i hemiceluloze čine oko 10%.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Kukuruz sadrži više od 70% ugljenih hidrata.5% Mlevenje Voda Hidroliza Ošećerenje Uparavanje Centrifugiranje Destilacija Fermentacija Sušenje Dehidratacija Sirup 493 kg 30% SM Džibra 229 kg 90% SM Etanol 293 kg CO2 283 kg Slika 4.

Skrob sa povišenjem temperature želatinizira. naročito teški metali. mešanje smeše koja sadrži odgovarajući odnos α-amilaze i skroba koji se razgrađuje i zagrevanje polazane kukuruzne smeše na temperaturu od 85 – 110°C u toku 1 – 1. ili razlaganje skroba do kompleksnih šećera. Kao agensi za hidrolizu koristile su se hlorovodonična ili oksalna kiselina pri pH 2 i 140 – 150°C u trajanju od 5 minuta. Promene viskoziteta i sadržaja šećera tokom faze likvefakcije date su na slici 5. licheniformis CUMC 305 pokazuje visoku stabilnost u toku 4 h na 100°C. koncentracija enzima. Ranijih godina je uglavnom korišćena hidroliza skroba kiselinama. Nakon ovog tretmana dekstrozni ekvivalent (DE) utečnjenog skroba je se u intervalu 10 – 20. mada se u njihovom industrijskom dobijanju uglavnom koriste plesni i bakterije. 11). i uz to. aktinomicete. i ona obuhvata: intenzivno mešanje skrobnog polaznog materijala sa vodom. Na brzinu likvefakcije skroba α-amilazom deluje više faktora: temperatura. razgranatog makromolekula na bazi glukoznih jedinica vezanih α-D-(1-4) i α-D-(1-6) vezama. formirajući gustu kašu. Ovaj način hidrolize zahtevao je korišćenje materijala koji su otporni na koroziju. DE predstavlja odnos redukujućih šećera izraženih kao dekstroza i ukupnih ugljenih hidrata. EDTA. uklanjanje slanog ukusa dobijenog hidrolizata. a njihov afinitet za Ca2+ jone je veći nego za druge jone. koji mogu da inhibiraju fermentaciju (5). Amilaze iz većine bakterija i plesni imaju pH optimum u kiselom i neutralnom opsegu. Određeni metalni katjoni. u zavisnosti od količine dodatog enzima. amilaza iz B. nego se nastavljala do furfurala i sličnih proizvoda. mogu da inhibiraju α-amilaze.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Osnovni cilj hidrolize je da se izvrši efikasna konverzija dve osnovne polimerne komponente skroba: amiloze.1 Likvefakcija Prva faza postupka enzimske hidrolize je likvefakcija. Mnogi faktori utiču na termostabilnost amilaza. itd.2. Tako npr. dok α-amilaze u njihovom prisustvu pokazuju i veću termostabilnost. ovaj proces je bilo teško kontrolisati. prisustvo stabilizatora. Pod dejstvom enzima skrob se razlaže do kompleksnih šećera (dekstrina). a to su: prisustvo Ca2+ jona. pH optimum α-amilaza kreće se od 2 do 12. 7). Amilaze predstavljaju najvažnije hidrolitičke enzime koji se koriste u industriji skroba. Producenti α-amilaze su plesni. One su metaloenzimi. (8. podešavanje pH smeše do vrednosti potrebne za primenjeni enzim. uz smanjenje viskoznosti suspenzije. 10. kvasci. jer se razgradnja nije završavala do fermentabilnih šećera. Hidroliza se može vršiti pomoću kiseline (kiselinska hidroliza) ili pomoću enzima (enzimska hidroliza). do fermentabilnih šećera. gde je potrebno izvršiti delimičnu hidrolizu skroba. Stabilne su u temperaturnom intervalu od 25 – 130°C. velike utroške energije. Preporučene količine Ca2+ jona su 40 – 60 g/t skroba. koncentracija supstrata.5 h. (12).1. Kada je faza likvefakcije kompletno završena. Razvoj i usavršavanje tehnologije proizvodnje amilolitičkih enzima doveo je do zamene procesa hidrolize skroba kiselinama enzimskom hidrolizom (6. 47 . 9. računato na suvu materiju. dodatak Ca2+ jona. koji se zatim mogu fermentisati do etanola pomoću određenih vrsta kvasaca ili bakterija. smeša postaje tečna. bakterije. Prisustvo Ca2+ jona u višku stabilizuje enzim. reagensi sa sulfhidrilnom grupom. vreme trajanja likvefakcije. koji sadrže najmanje jedan Ca2+ jon. 4. linearnog makromolekula na bazi glukoze vezane α-D-(14) glukozidnim vezama i amilopektina. vrsta supstrata. viskozitet smeše. Likvefakcija je prvi i najvažniji korak u proizvodnji hidrolizata. pH.4. brzina mešanja.

mucor javanicus. jonoizmenjivačkim smolama. uz konstantno mešanje dok se saharifikacija potpuno ne završi. 24). Imobilizacija takođe povećava čistoću finalnog proizvoda i smanjuje potrošnju samog enzima. foetidus. obično 50 do 60°C. 24). Istraživanja su pokazala da se može postići zadovoljavajuća stabilnost imobilisanih enzima i da prelazak sa rastvorne forme enzima na imobilisanu može značajno smanjiti ukupne troškove proizvodnje (23. Saharifikacija skroba obuhvata: hlađenje smeše do optimalne temperature za enzim saharifikacije (glukoamilazu). podešavanje pH za glukoamilazu. Imobilizacija se izvodi adsorpcijom ili kovalentnim vezivanjem za čvrsti nosač. Mnoge glukoamilaze funkcionišu na termofilnim temperaturama. odnosno određivanjem DE vrednosti. Prednosti uvođenja “hladnog“ dvostepenog 48 . A.1. i kovalentno vezivanje za nosač (23. ali različite glukoamilaze imaju i različit pH optimum (20. Rhizopus delmar.3 Prednosti enzimske hidrolize skrobnih supstrata Jedan od osnovnih problema u proizvodnji etanola iz skrobnih materijala bila je termalna destrukcija kristalne strukture skroba na temperaturama od 150°C i pritisku oko 5 bar. Mucor rouxiaus. niger. dodavanje glukoamilaze u odgovarajućoj količini i održavanje optimalnih vrednosti pH i temperature. koji je zamenio raniji termički postupak. što se utvrđuje merenjem sadržajem šećera. A. pojedinačno ili zajedno. Glukoamilaze iz plesni su obično najaktivnije pri kiselim pH vrednostima. uz korišćenje enzima glukoamilaze (13. Njihov značaj je u dobroj termostabilnosti. a najpoznatiji komercijalni proizvodi su: SAN extra L (400 AGU/g) iz Aspergillus niger. Neurospora crassa. poznat pod nazivom “topli“. AMG 300 L proizvedena iz genetski modifikovane Aspergillus vrste. Rhizopus orzyae. što dovodi do nastajanja glukoze kao krajnjeg produkta. Šira primena ovog enzima u prehrambenoj industriji onemogućena je visokom cenom enzima. Arthrobotrys amerospora.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 4. Industrijska proizvodnja glukoamilaze fokusirana je na proizvodnju iz Aspergillus niger i Rhizopus orzyae. 14) koji vrši dalju razgradnju skroba hidrolizujući αD-(1-4) i α-D-(1-6)–glukozidne veze skroba počevši od neredukujućeg kraja makromolekula. 4. i to je ujedno jedan od najkorišćenijih industrijskih enzima. Enzim glukoamilazu (amiloglukozidazu) komercijalno proizvodi Novozymes. Za postupak saharifikacije se najčešće koristi enzim glukoamilaza u rastvornom obliku.2. Spiritzyme plus poboljšana glukoamilaza za saharifikaciju. A. orzyae. Tako je nastao “hladni“ dvostepeni enzimski postupak. Danska. potreba za korišćenjem visokih temperatura nije više bila neophodna jer se razgradnja skroba mogla izvesti i na temperaturama 90 – 100°C. U cilju ostvarivanja bolje ekonomičnosti i višestrukog korišćenja enzima moguće je primeniti imobilizaciju enzima. terreus. Najčešće je ispitivana i korišćena imobilizacija na aktivnom uglju.2 Saharifikacija Druga faza enzimske hidrolize skroba predstavlja fazu saharifikacije skroba. zarobljavanje enzima u gelove. Kao nosači za kovalentno vezivanje uglavnom se koriste silikagel i DEAE celuloza. posebno kod Aspergillus sojeva i visokoj aktivnosti pri neutralnim pH vrednostima.1. 21. Nakon uvođenja termostabilnih enzima koji zadržavaju svoju aktivnost na temperaturama do 100°C. zarobljavanjem u polimernim supstancama ili inkapsulacijom.2. Mnoge vrste gljiva sposobne su da proizvedu glukoamilazu pod različitim uslovima. Za ove nosače moguće je imobilisati amilazu i glukoamilazu. Najčešći producenti su Aspergillus awamori. A. 22).

proizvodnje fermentabilnih šećera. Osnovne prednosti ovakvog postupka su manja potrošnja energije i niži sadržaj neglukozidnih nečistoća. U toplom postupku je potrošnja energije iznosila 2449 MJ/t (6 – 8 MJ/l etanola).4. tj. dok je u hladnom iznosila 566 MJ/t (1 – 3 MJ/l etanola) (26).Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini enzimskog postupka u odnosu na prethodno korišćeni “topli“ se najbolje mogu sagledati poređenjem potrošnje energije u procesu razgradnje skroba iz kukuruza. Dalje usavršavanje postupka razgradnje skroba uključuje uvođenje postupka kontinualne degradacije skroba koji je prikazan na slici 4. Nerastvorni Tečna faza Porozni Mikroporozna Slika 4.5. sam proces može imati određene specifičnosti za različite vrste sirovina. Šematski prikaz različitih metoda imobilizacije enzima (25) Iako je proces dvostepene enzimske hidrolize opšti postupak koji se primenjuje kod pripreme različitih skrobnih sirovina za alkoholno vrenje u cilju postizanja ošećerenja. 49 .

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Usitnjena skrobna sirovina Voda Kontrolni ventil Vakuum α-amilaza enzim Pripremni sud Ekspanzioni sud 80-90°C 30 min.6. vreme zadržavanja Glukoamilaza enzim + kvasac Para Cevni bioreaktor ~140°C ~3 min. kada je pronađen prvi proces kiselinske hidrolize celuloze koncentrovanom hlorovodoničnom kiselinom (31). Interes za korišćenje lignocelulozne biomase. Osnovni razlog je prostorna konfiguracija. Hemijska struktura lignoceluloznog materijala je prikazana na slici 4. godine (32). Proces prethodne pripreme kod ovih postupaka se uglavnom sastojao u jednostepenom šaržnom tretmanu razblaženom sumpornom kiselinom. i njena količina se u svetu procenjuje na oko 2. Ova postrojenja su zbog neekonomičnosti prestala da rade 1959. 50 . Kao što se sa slike vidi. Daljim istraživanjima hemijske hidrolize celuloze u Nemačkoj su razvijeni pogodni industrijski postupci (Scholer-ov i Bergius-ov) za proizvodnju etanola i kvasca uglavnom na drvnoj biomasi. se javio prilično davno.5. Šema kontinualnog enzimskog predtretmana skrobnih sirovina za proizvodnju bioetanola (27) 4. ovi materijali predstavljaju heterogen kompleks polimernih ugljenih hidrata (celuloze i hemiceluloze) i lignina. kristaliničnost celuloze i zaštitno delovanje lignina.4⋅1024 tona (26). Njihova razgradnja ostvaruje se relativno sporo a postižu se i komercijalno mali prinosi.3 PRIPREMA LIGNOCELULOZNIH SIROVINA ZA ALKOHOLNU FERMENTACIJU Lignocelulozna biomasa ulazi u sastav ćelijskog zida gotovo svih biljaka. pre otprilike 150 godina. koja je široko rasprostranjena. vreme zadržavanja Razmenjivač toplote Na fermentaciju 30-32°C Slika 4.

a zatim da se izvrši njihova hidroliza u cilju dobijanja fermentabilnih šećera (heksoza i pentoza). koji je prateći materijal celuloze i hemiceluloza. na primer za zagrevanje domaćinstava ili se može efikasno prevesti u sintetički gas (CO2. Priprema lignoceluloznog materijala za alkoholnu fermentaciju sastoji se dve osnovne faze: 1. Lignin. Pre nego što se pristupi fermentaciji biomase potrebno je prvo da se celuloza i hemiceluloze odvoje od lignina. hidroliza celuloze i hemiceluloza do fermentabilnih šećera.6. Strukturna organizacija osnovnih komponenti ćelijskog zida Osnovni problemi koji se javljaju prilikom proizvodnje bioetanola na lignoceluloznim sirovinama je nemogućnost mikroorganizama da fermentišu lignin. Šematski prikaz predtretmana lignoceluloznih sirovina i njegovi efekti su prikazani na slici 4. predtretman u cilju uklanjanja i odvajanja lignina i hemiceluloza. fizičko-hemijski i biološki postupci. 2.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini ĆELIJSKI ZID BILJAKA Celuloza Lignin Hemiceluloza Celulozna vlakna Slika 4.7. 37). U pretretmanu ovih sirovina primenjuju se fizički. Danas je najzastupljeniji tretman parom na temperaturi od 200°C u trajanju od 10 minuta (36. CO i H2) procesom termičke gasifikacije i tako koristiti kao dodatni izvor energije (33 – 35). koji se razdvoji od celuloze i hemiceluloza se može direktno spaljivati i koristiti kao gorivo. Na taj način materijal postaje i bolje dostupan dejstvu enzima ili kiselina u sledećoj fazi (hidrolizi). 51 . smanjenja kristaliničnosti celuloze i povećanja poroznosti materijala.

8). uglavnom ksilanaze (EC 3. što će ovaj proces.. Efikasno uklanjanje lignina zahteva ekstremne uslove. očekuje se značajan progres u domenu poboljšanja celulolitičke aktivnosti (aktivnosti enzima celulaza). Za sintezu celulolitičkih enzima najčešće se koriste celulaze sintetisane iz plesni Trichoderma reesei. lakaze.2.1.7. Danas se smatra da ključ razvoja proizvodnje bioetanola na lignoceluloznim sirovinama leži u razvoju enzimskih postupaka (38. koje pripadaju familiji Basidiomicetaceae. Ovi enzimi deluju sinergistički sa celulazama i hemicelulazama.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Lignin EFEKAT PREDTRETMANA Celuloza Amorfan region Kristaliničan region Predtretman Hemiceluloza Slika 4. Šematski prikaz pretretmana lignoceluloznog materijala Za izvođenje faze hidrolize lignoceluloznih sirovina se mogu koristiti a) kiselinski i b) enzimski postupci ili njihova kombinacija. separacija fermentabilnih šećera membranskim procesom ili pomoću jonoizmenjivačkih kolona) što je rezultiralo u boljoj ekonomičnosti procesa u odnosu na polazne. Viši sadržaj etanola iz lignoceluloznih sirovina ostvaruje se kada se radi istovremena saharifikacija i fermentacija ovih supstrata (42).2. reesei je sposobna da sintetiše i hemicelulaze. koji su još uvek prilično skupi da bi bili kompetentni ceni fosilnog goriva ili ceni bioetanola proizvedenog na skrobnoj biomasi. 41). T.21). endoglukanaze (EC 3. termičke stabilnosti enzima i efikasnosti konverzije celuloze do 2015 g. sposobne da raskidaju kovalentne vezu u ligninu. Međutim.1.2. učiniti najkompetentnijim za proizvodnju bioetanola (40. prema opštim predviđanjima. Ove plesni sintetišu oksidativne enzime. Plesni sintetišu kompleks celulolitičkih enzima potrebnih za efikasnu hidrolizu: celobiohidrolaze (EC 3. 52 .4) i glukozidaze [EC 3. uklanjajući ligninski sloj. Kiselinski postupci se uglavnom baziraju na korišćenju razblažene sumporne kiseline. koji stvaraju radikale. Takođe je važno naglasiti da je pre primene kiselina ili enzima potrebno utrošiti značajnu količinu energije za fizičko-hemijsku destrukciju (predtretman) lignocelulozne sirovine. u zavisnosti od supstrata i uslova rasta. pogotovo ako se uporedo vršila i gasifikacija lignina (35).1. U Americi i Kanadi je u toku 1980-tih godina ostvaren određen razvoj i racionalizacija ovih postupaka korišćenjem različitih tehnoloških rešenja (recirkulacija kiseline.91). 39).2. pa se danas delignifikacija uspešno postiže sa belocrvenim plesnima.1. Metodi koje će se koristiti za ove svrhe uključuju klasične metode i metode genetskih modifikacija enzima.

). S tim u vezi već dugo i intenzivno se vrše istraživanja razvoja i selekcije mikroorganizama koji podnose visoke koncentracije i šećera i etanola.4 FERMENTACIJA Fermentacija šećera je faza koja sledi nakon pripreme supstrata i u klasičnim postupcima se izvodi najčešće pomoću kvasaca iz roda Saccharomyces cerevisiae na temperaturi od oko 30°C. Do sada je poznato da ovaj kvasac može da proizvodi 10 – 12% etanola. Schizosaccharomyces pombe i Klyveromyces vrste (43. što se postiže hlađenjem sudova. 45). naime bez prisustva kiseonika. Međutim. 53 . iako je poznato da su kvasci fakultativni anaerobi (mogu fermentisati šećere i pod aerobnim i anaerobnim uslovima). 4. Pod anaerobnim uslovima kvasci fermentišu šećere stvarajući etanol i ugljendioksid uz oslobađanje određene količine energije koju je potrebno odvoditi iz sistema. uglavnom pod anaerobnim uslovima. efikasna eliminacija infekcije. Clostridium sporogenes i Thermoanaerobacter ethanolicus mogu proizvoditi etanol. prilikom fermentacije 1 mola glukoze oslobodi se 117 kJ toplotne energije u okolni prostor. 44). koncentracija šećera u hranjivoj podlozi. Međutim.4.51 kg etanola. U cilju održavanja konstantne i optimalne temperature za gajenje kvasaca ovu oslobođenu toplotu je potrebno odvoditi iz sistema. Kao što se iz jednačine 1 vidi. mešanje. stroga usmerenost metabolizma mikroorganizma u pravcu nastajanja etanola. koncentracija drugih izvora supstrata neophodnih za metabolizam proizvodnog mikroorganizma. Zymomonas mobilis. stvarni prinos koji se može ostvariti u toku fermentacije supstrata zavisi od vrste šećera koji se fermentiše. ali se one manje industrijski koriste. Ovaj kvasac važi kao najviše eksploatisani mikroorganizam u industriji i još uvek je primaran za proizvodnju etanola i alkoholnih pića. eventualno prisustvo inhibitora u hranjivoj podlozi itd. pa samim tim i ekonomičnost procesa fermentacije u mnogome zavisi od fizioloških karakteristika mikroorganizama koji se koriste u fermentaciji. Efikasnost iskorišćavanja supstrata. osim u posebnim slučajevima (44.1 FERMENTACIJA ŠEĆERA POMOĆU KVASACA U tehnologiji etanola već tradicionalno se koristi proizvodni mikroorganizam Saccharomyces cerevisiae. 47). vrste mikroorganizama i primenjenih procesnih uslova (pH. U dobro koncipiranim postupcima stvarni prinos se kreće oko 90 – 95% od teorijskog. Kombinacijom odabranih mikroorganizama i optimizacijom procesnih uslova postignuti su značajni pomaci u razvoju tehnologije proizvodnje bioetanola. Pored kvasaca i neke bakterije kao napr. odnosno fermentora u kojima se izvodi alkoholno vrenje. temperatura. postoje tvrdnje i indicije da ćelije kvasca mogu proizvesti i do 23% etanola (3).Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 4. prema Gej-Lisakovoj jednačini: C6H12O6 → 2C2H5OH+2CO2 +117 kJ (1) Prema navedenoj jednačini može se videti da se po jedinici (kilogramu) fermentisane glukoze može ostvariti teorijski prinos od 0. posebno ako se uzme u obzir da se u konvencionalnom šaržnom postupku ostvarivala prosečna koncentracija etanola od oko 7% zapreminskih (46. Proces fermentacije se odvija u specijalno konstruisanim sudovima – fermentorima. Pored Saccharomyces cerevisiae u industrijskoj praksi se koriste i kvasci Saccharomyces uvarum (carlsbergensis).

U pogonima se izvode fermentacije uz postepeno dodavanje glukoze. Preporučuje se uklanjanje mlečne kiseline iz podloge tokom fermentacije. mora se obezbediti maksimalno dobar sistem hlađenja fermentora ili izmenjivač toplote.8. Acetobacter. godine (48) u okviru 20. tako da oni nisu na raspolaganju ćelijama kvasca. Škole o alkoholu izneo mišljenje da verovatno u postojećoj opremi i po postojećoj tehnologiji nije moguće ostvariti tako visoke koncentracije etanola. Ako se u hranljivu podlogu doda fitaza 54 . inhibira se metabolizam kvasca i nema nastajanja etanola. Streptoccocus. sadržaj šećera. Tokom fermentacije potrebno je temperaturu držati što je moguće niže. Ako se želi ostvariti cilj od 23% etanola. sadržaj etanola u fermentisanim podlogama može dostići 23%.8. Da bi se eliminisala mlečna kiselina.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Dawson je 2000. (49). Stresni uticaji na ćelije kvasca: temperatura. Prvi stresni faktor je sadržaj glukoze. Deluje efikasno protiv mikroorganizama iz rodova: Lactobacillus. “Lactoside 247” je anti-mikrobno sredstvo efikasno u širokom intervalu temperature i pH. Leuconostoc. ne sme zanemariti. tako da sadržaj etanola dostiže vrednosti 16 – 18%. Mnoge fabrike etanola rade pod uslovima da podloge sadrže 0. Da bi kvasac mogao da raste u podlogama se mora smanjiti sadržaj mlečne i sirćetne kiseline (50). U podlozi od žitarica može se naći fitinska kiselina “antinutritivni faktor” (52) zbog toga što vezuje vitamine. Isto tako povećava se smrtnost ćelija kvasca od etanola za 10 puta. Ove koncentracije. Ovi stresni faktori su prikazani na slici 5. Ako su koncentracije glukoze visoke. aminokiseline i minerale. etanola. potrebno je u podlogu dodavati “Lactoside247” (51). mlečne sirćetne i fitinske kiseline. sadržaj natrijumsulfita i mikotoksina (49) Uticaj temperature tokom fermentacije se. Pod uslovom da se uklone navedeni faktori stresa.2 – 0. kako bi kvasac mogao dati maksimum od sebe. Sa povišenjem temperature za svaki 10°C povećava se efekat smrtnosti ćelija kvasca od mlečne kiseline za 10 puta. pH.3% mlečne kiseline. Slika 4. smanjuju aktivnost ćelija kvasca. Da bi se postigle više koncentracije etanola u podlozi koja fermentira potrebno je ukloniti faktore koji stresno utiču na ćelije kvasca. Ćelije kvasca mogu da opstanu i prežive u podlozi koja sadrži i do 30% etanola. Pediococcus. takođe. Preporučuje se da se glukoza dodaje postepeno kako bi se moglo dostići 23% etanola. ma koliko se činile niskim. Drugi stesni faktor je etanol.

Stresni faktori su sinergistični. Mikotoksini inhibiraju rast kvasca u koncentracijama navedenim na slici 4. Sposobnosti razgradnje mesta grananja u amilopektinu glukoamilaze I iz Rhyzopus sp. u “hladnim” postupcima priprema skrobnih sirovina. godine) u laboratorijskim uslovima dobili koncentraciju etanola od 23%. do fermentabilnih šećera. Da bi se vezali mikotoksini mogu se upotrebljavati esterifikovani glukomanani.10.10. Dawson (48) je objasnio kako su studenti u okviru 20. što ima za posledicu smanjenje produkcije etanola. “Rizozim” je enzim koji se dodaje umesto glukoamilaze. Doza za fitazu je 500 – 1000 g/toni sirovine. Glukoamilaza I pokazuje izrazitu aktivnost u razgradnji α-l. a optimalni je pH od 4. Rezultati su prikazani na slici 5. u intervalu 40 – 60°C. Razgradnja fitinske kiseline pomoću fitaze do inozitola i fosfata (54) Dodatak fitaze podstiče rast kvasca. Tokom fermentacije je u kritičnim momentima (kada je sadržaj glukoze u podlozi bio nizak) dodavan enzim “Rizozim”.).6 i α-1.12. Škole alkohola (održane novembra meseca 2000. Ocenjuje se da je 25% žitarica u svetu kontaminirano mikotoksinima (54).9. Ovaj enzim je potrebno dodati podlozi na temperaturi 50°C zajedno sa enzimima za ošećerenje (53). dok glukoamilaza II pokazuje niske aktivnosti u oba slučaja. 55 . a time i prinos etanola tako da se približava se 23. (55). Za fermentaciju su koristili specijalni izolovani soj kvasca (izolovan u laboratorijama Univerziteta u Kentakiju).0% etanola.0 do 5. Ovako kombinovani stresni faktori mogu drastično da smanje rast kvasca i prinos etanola.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini razgradiće se fitin na sastavne komponente: inozitol (vitamin) i fosfat (služi kao hrana za ćelije kvasca) (slika 4. Optimalna temperatura glukoamilaza iz Rhyzopus sp. Slika 4. Enzimi se razlikuju u sastavu aminokiselina.3 mesta grananja u molekulu skroba i ima sposobnost da razgrađuje i nativni skrob. Za ovaj enzim navodi se da može da razlaže sirovi skrob i da odvaja glukozu iz molekula celuloze tako da se njegovom primenom ostvaruju viši prinosi nego sa glukoamilazom kako je to jasno pokazana na slici 5. Izolovane su dve glukoamilaze: glukoamilaza I i glukoamilaza II. Na taj način može se eliminisati njihov negativni uticaj na rast kvasca.9.5 (43). učinilo je da se ovaj enzim pokazao kao veoma koristan zbog toga što omogućava kompletnu razgradnju skroba. “Rizozim” je glukoamilaza koja potiče iz Rhyzopus sp.

Sadržaj glikogena opada.11). ali rast (definisan kao udvostručavanje ćelija) prestaje. U lag fazi sadržaj glikogena je oko 27% a masti 1 – 2%. određena limitirana količina kiseonika i peptidi. • Lag faza – je period kada se kvasac priprema za rast i udvostručavanje. u ćelijama se sintetiše glikogen. smanjuje se broj ćelija koje pupe i stres na ćelije se povećava. Isto tako je za sintezu sterola neophodno da ćelijama kvasca na raspolaganju bude i odgovarajuća količina aminoazota. Za proces pupljenja ćelijama kvasca su potrebni steroli koji učestvuju u sintezi citoplazmine membrane. Tokom ove faze sadržaj masti u ćelijama dostiže 27%. Istovremeno kada sadržaj etanola dostigne 11 – 12%. Rezultati prinosa etanola sa rizozimom i glukoamilazom (55) Istraživanja su pokazala da ćelije dok pupe imaju sposobnost da proizvode etanol više od 30 puta brže nego ćelije koje su u miru. Sa druge strane. Nivo trehaloze u membranama igra glavnu ulogu u toleranciji na etanol.10. Stacionarna faza – ćelije i dalje proizvode etanol.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Slika 4. a sadržaj glikogena se smanjuje na 1 – 2%. tokom ove faze odigravaju se velike promene u ćelijama kvasca. Tokom alkoholne fermentacije ćelije kvasca pupe. a sadržaj masti se smanjuje. a sadržaj masti raste. Log faza – ovo je period kada se kvasac umnožava sa generacionim vremenom koje iznosi 3 – 4 sata. kiseonik skreće metabolički put od proizvodnje etanola. Faze kroz koje prolazi kvasac tokom fermentacije etanola (slika 4. U tehnologiji etanola fermentacija se vodi tako da ćelije kvasca započnu fermentaciju brzo. Za dobar rast ćelija kvasca potrebni su: • • • steroli i masti za sintezu citoplazmatske membrane. • • 56 . Za sintezu sterola potreban je kiseonik. u hranljivu podlogu je potrebno dodavati donore sterola. Da se to ne bi dogodilo. Potrebno je za rast kvasca da podloga sadrži 100 – 150 mg/l aminoazota (46).

4. Među njima su alkoholi (butanol. organske kiseline (sirćetna. Pod ovim uslovima viabilnost ćelija je bila 85%. Promene sastava ćelija kvasca tokom diskontinualnog rasta (56) Analizirajući promene sastava ćelija kvasca tokom tri osnovne faze rasta može se zaključiti da sastav ćelija jako zavisi od faze rasta.2 FERMENTACIJA ŠEĆERA POMOĆU BAKTERIJA Veliki broj bakterija ima sposobnost da stvara etanol. Ovo omogućuje proteinima da se savijaju na različitim mestima i zbog toga oni ne denaturišu tako lako. mnogi od ovih mikroorganizama stvaraju veći broj sporednih proizvoda. polioli (arabitol. Razlika je u nekoliko kritičnih lokacija.3 butandiol). Njihove membrane su bogatije zasićenim masnim kiselinama. Veruje se da proteini sadrže više ugrađenih mostova sa solima. izopropanol. Pored toga može da toleriše i koncentracije preko 20% u podlogama. tako da to čini proteine kompaktnijim (sa većom gustinom). Studije termostabilnih mikroorganizama i enzima su pokazale da se njihovi proteini malo razlikuju u sekvenci aminokiselina. 4.9 mmola etanola po mmol metabolisane glukoze) (43). proizvede oko 18% etanola. pri koncentraciji etanola od 18% je 195·106 po ml. U ćelijama ovog kvasca nalazi se visok sadržaj trehaloze. Dalje se navodi da ovaj kvasac ima ćelije prečnika 5 μm. dakle ćelije su znatno manje od ćelija kvasca koje se uobičajeno koriste u tehnologoiji etanola (prečnik ovih ćelija je 8 – 10 μm). mlečna).11. ketoni (aceton) ili razni gasovi (metan. U literaturi (56) su izneti podaci da je izolovan termostabilni soj kvasca Termo-SaccTM. Ovaj kvasac može da podnosi visoke koncentracije etanola i visoke temperature. mobilis-a. vodonik).Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Slika 4. Kada je korišćena sintetska podloga sa saharozom dobijene su veće količine sporednih produkata fermentacioje i ova činjenica predstavlja nedostatak bakterije Zymomonas mobilis. dok je viabilnost kontrolnog kvasca na 38°C. Kao produkti metabolizma dobijaju se organske kiseline: sirćetna i mlečna kiselina. bez inhibicije etanola na njegov metabolizam. mravlja. 2. glicerol i ksilitol). na temperaturi od 38°C. 57 . Pokazalo se da Zymomonas mobilis može dati visok prinos etanola (pod anaeronim uslovima 1. Međutim. Limitirajući faktor za proizvodnju etanola je sposobnost ovih bakterija da koriste glukozu samo 50%. Navedeni rezultati dobijeni su na sintetskoj podlozi sa glukozom. Broj ćelija ovog kvasca tokom fermentacije na 38°C. Podaci dati u ovom radu kazuju da ovaj kvasac može da. pri koncentraciji etanola od 16% bila samo 35% (56). Ove kiseline prouzrokuju probleme tokom rektifikacije i rafinacije što predstavlja drugi važan nedostatak Z. ugljendioksid. Termo-SaccTM sadrži više trehaloze neko kvasci koji se obično koriste za fermentaciju etanola (56).

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini

4.4.3 FERMENTACIJA ŠEĆERA TERMOFILNIM MIKROORGANIZMIMA Dobri selekcionisani sojevi kvasaca najbolje funkcionišu na pH 4,5 i na temperaturama od 28 – 30°C, sa padom efikasnosti pri višim temperaturama. Prednosti korišćenja termofilnih mikroorganizama u proizvodnji etanola su brojne. Prema Wiegel-u (57): termofili pokazuju visoku kataboličku aktivnost na temperaturama optimalnim za rast; ovo rezultira kraćim vremenom fermentacije, većom produktivnošću, odnosno većom efikasnošću fermentacije; • rastvorljivost kiseonika i drugih gasova u fermentacionoj tečnosti se smanjuje sa povišenjem temperature fermentacije; ovo omogućava uspostavljanje i dugotrajno održavanje anaerobnih uslova; optimalna temperatura za ekstremne termofile je 66 – 69°C (pri ovim temperaturama rastvorljivost O2 je 80% rastvorljivosti na 30°C); supstrati sa nižim rastvoljivostima na navedenim temperaturama dobro se rastvaraju; • viskozitet fermentacionih podloga se smanjuje sa povišavanjem temperatura; zbog toga je potrebno manje energije za mešanje; • izlazak etanola iz ćelija sa povišavanjem temperature; ova činjenica se može prihvatiti u kombinaciji sa kontinualnim uklanjanjem etanola u vakuum fermentaciji (porast etanola u gasnoj fazi smanjuje potreban stepen vakuuma potreban za efikasno izdvajanje etanola); • metabolička aktivnost mikroorganizama i efekat trenja tokom mešanja služe da se oslobode veće količine toplote – prema tome smanjena je potreba za dodatnom energijom da bi se održao proces na željenoj temperaturi i odvođenja toplote nakon sterilizacije; • u poređenju sa mezofilnim bakterijama za ove fermentacije nisu esencijelni sterilni uslovi procesa. Nema podataka o obligatnim termofilima koji su patogeni. Međutim, tokom fermentacije kontaminacija mogu biti termofilne plesni i druge bakterije. U toku primene termofilnih bakterija,u proizvodnji etanola, dobri rezultati su dobijeni pomoću Termoanaerobacter ethanolicus. Ovaj proizvodni mikroorganizam je ekstremno termofilne prirode zbog toga što mu je optimalna temperatura 69°C. T. ethanolicus ima dve osnovne prednosti u odnosu na druge proizvodne mikroorganizme: 1. poseduje vrlo širok pH optimum od 5,5 – 8,5 (raste na pH vrenosti od 4,5 do 9,5); 2. sposoban je da fermentira ugljene hidrate do gotovo teorijskog prinosa; u proizvodnji etanola može da koristi veliki broj substrata uključujući skrob, celobiozu, laktozu i razne pentoze. •

4.4.4 POREĐENJE KVASACA I BAKTERIJA Poređenje fermentacija izvedenim pomoću kvasaca i bakterija vršena su na osnovu kinetike ovih sistema. Uočene razlike potiču od razlika u metabolizmu disimilacije ispitivanih grupa mikroorganizama. Utvrđeno je da, pod anaerobnim uslovima kod diskontinualanog rasta, Zymomonas mobilis izvodi efikasniju fermentaciju od Saccharomyces uvarum. Ključni kinetički parametri upućuju na zaključke da bakterijska vrsta ima 2,4 puta veću specifičnu brzinu rasta μ od kvasca, specifična brzina produktivnosti etanola qp je 2,9 puta viša i specifična brzina asimilacije glukoze qs je je 2,6 puta viša nego kod kvasaca. 58

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Za maksimalni prinos etanola u kontinualnim uslovima bakterije su superiornije u poređenju sa kvascima. U kontinualnom sistemu, sa recirkulacijom ćelija, bakterije su postigle 4,1 puta veću produktivnost etanola od kvasaca. Obrazloženje za ove rezultate se nalazi u činjenici da je kvascima, u procesu fermentacije, potreban kiseonik za sintezu ćelijskog zida, za stabilizaciju lipida i metabolizma uopšte. Aerobni uslovi smanjuju prinose etanola i povećanje koncentracije biomase zbog Pasterovog efekta. Mnoge bakterije su striktni anaerobi, tako da je moguća viša produktivnost etanola i manja produkcija ćelija. Niža koncentracija ćelija bakterija je posledica redukovane energije dostupne za rast pod anaerobnim uslovima (1mol ATP-a po molu metabolisane glukoze nastaje kod bakterija Enter – Doudorofovim metaboličkim putem, nasuprot 2 mola ATP-a koji nastaju u Embden – Majerhofovom metaboličkom putu kod kvasaca). Objavljeni rezultati pokazuju da Z. mobilis ima istu ili malo višu toleranciju na etanol od sojeva Saccharomyces cerevisiae. Neophodno je da se specificiraju izvori ugljenika koje mikroorganizam koristi pre nego što se izvrše poređenja ovog tipa. Pitanje koji mikroorganizam, Zymomonas mobilis ili Saccharomyces cerevisiae je povoljniji za industrijske fermentacije mora da se dopuni pitanjem sa kojim mikroorganizmom je jednostavnije raditi. Za rad sa Z. mobilis neophodna je sterilizacija podloge tako da se iz ekonomskih razloga prednost daje kvascu Saccharomyces cerevisiae.

4.4.5 FERMENTACIJA ŠEĆERA GENETSKI MODIFIKOVANIM MIKROORGANIZMIMA Metodima genetske rekombinacione tehnike može se postići da proizvodni mikroorganizmi poseduju veću toleranciju na etanol i da imaju sposobnost da metabolišu različite supstrate u etanol. Tako na primer, prirodni oblik Zymomonas mobilis metaboliše šećere sa 6 ugljenikovih atoma u etanol (glukozu, fruktozu, saharozu). Genetski modifikovan Zymomonas mobilis može i šećere sa 5 ugljenikovih atoma (ksilozu) da metaboliše u etanol. Ovako modifikovan proizvodni mikroorganizam ima sposobnost da fermentira glukozu i ksilozu u etanol, što je esencijalno za fermentaciju lignoceluloznih supstrata. Pomoću genetskog inženjeringa se može dobiti više prilagodljivih mikroorganizama koji mogu metabolisati izvore ugljenika, iz jeftinih obnovljivih sirovina, do etanola i na taj način sniziti cenu etanola. Ingram je 1999. g. (58) preneo iz bakterija gene koji određuju piruvatdekarboksilazu i alkoholdehidrogenazu u Z. mobilis. Ova dva gena su sastavljena u PET operon koji je integrisan u hromozom E.coli B. Ovaj hromozom je ugrađen u Z. mobilis. Ovako modifikovan Z. mobilis može da efikasno proizvodi etanol svih heksoza i pentoza prisutnih u polimerima hemiceluloza. Korišćenjem istog principa, PET operon je integrisan u hromozom Klebsiella oxytoca u proizvodni soj P2 za primenu za istovremeno ošećerenje i fermentaciju celuloze. Soj P2 ima prirodnu sposobnost da fermentira celobiozu i celotriozu, na ovaj način se eliminiše potreba za celulaznim enzimima. U isti mikroorganizam ugrađen je gen za produkciju i sekreciju endoglukanaze, na taj način se smanjuje potreba za dodavanjem celulaza iz plesni. Jedan od osnovnih nedostataka procesa sa korišćenjem genetski modifikovanih mikroorganizama je nedovoljna stabilnost mikroorganizma, naime tokom vremena u procesu može doći do reverzije (gubitka ubačenih gena) i samim tim gubitka željenih osobina. Pored toga, genetski manipulisani mikroorganizmi sporije rastu, a sam proces 59

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini zahteva veće mere bezbednosti da ne bi došlo do oslobađanja genetski manipulisanih mikroorganizama u okolinu (25). 4.4.6 FERMENTACIJA ŠEĆERA IMOBILIZOVANIM MIKROORGANIZMIMA Imobilizacija predstavlja postupak kojim ćelije mikroorganizama, fizičkim ili hemijskim putem, bivaju pričvršćene za površinu ili smeštane unutar strukture određenog nosača, pri čemu ne dolazi do gubitaka njihove viabilnosti i katalitičke aktivnosti (59). Primenom ovog postupka moguće je ostvariti visoku koncentraciju katalitički aktivne biomase u određenom delu prostora što dovodi do visoke produktivnosti reaktorskog sistema, poboljšanja stabilnosti procesa i dobijanja krajnjeg proizvoda uniformnog kvaliteta. Osnovne prednosti do kojih dovodi upotreba reaktora sa imobilisanim ćelijama u proizvodnji etanola ogledaju se u sledećem: • • • • • • omogućeno je postizanje visoke koncentracije aktivnih ćelija unutar reaktora, povećana je produktivnost reaktora, odnosno brzine fermentacije, omogućeno je izvođenje kontinualnih fermentacija sa velikim brzinama razblaživanja, bez rizika da dođe do ispiranja ćelija iz reaktora, poboljšano je iskorišćenje supstrata, imobilisane ćelije pokazuju povećanu toleranciju prema visokim koncentracijama etanola u fermentišućem medijumu, omogućeno je istovremeno izvođenje saharifikacije i fermentacije primenom koimobilisanih ćelijskih sistema.

Razvijene i primenjene metode imobilizacije su slične kao kod imobilizacije enzima (slika 5.6.). Praktičnu primenu u fermentacionim procesima u najvećoj meri imaju metod smeštanja ćelija unutar matrice gela i adsorpcija ćelija. Imobilizacija postupkom smeštanja ćelija u matricu gela se izvodi mešanjem suspenzije ćelija sa rastvorom polimera i njihovim dispergovanjem (ukapavanjem/ekstruzijom ili emulgovanjem) u vidu kapljica u odgovarajući medijum gde se podvrgavaju procesu očvršćavanja. Na ovaj način se dobijaju gel-čestice sfernog oblika u čijoj se matrici nalaze imobilisane ćelije. Ovaj postupak imobilizacije je danas najšire rasprostranjen kako zbog same jednostavnosti izvođenja imobilizacije u, po ćelije, blagim uslovima, tako i usled činjenice da je na ovaj način moguće postići visoku koncentraciju aktivnih ćelija po jedinici mase nosača. Najčešće korišćeni nosači pri ovom postupku imobilizacije su nosači polisaharidne prirode, kao što su alginat, karagenan, agar, pektin, zatim nosači proteinske prirode (kolagen, želatin), epoksi smole i neki sintetski polimeri (polivinilalkohol). Adsorpcija predstavlja najblaži metod imobilizacije ćelija. Zasniva se na stvaranju slabih privlačnih sila između ćelija i inertnih nosača. Nosači koji se pri ovom postupku koriste mogu da budu različiti metali, diatomejska zemlja, staklo, keramika, silicijumdioksid, glina, zeolit, drvena strugotina, celuloza i njeni derivati i dr. Ovi nosači mogu da se regenerišu i ponovo koriste. Koncentracija ćelija koja se na ovaj način postiže je relativno niska u odnosu na onu koja se postiže zadržavanjem u matrici gela, ali su samim tim i difuzioni otpori protoku nutrijenata ka ćelijama manji. Ca-alginat je najčešće korišćeni nosač za imobilizaciju ćelija (59 – 66). Istaknuto je da je alginat ispoljio zadovoljavajuću stabilnost pri višemesečnom korišćenju pri izvođenju kontinualnih fermentacija, a kvasac imobilisan u alginatu omogućio je visoke prinose etanola. U poslednje vreme dobri rezultati su dobijeni pri primeni strugotine 60

Navedeni sistemi fermentacije imaju nekoliko prednosti i nekoliko nedostataka. pod uslovom da je hranljiva podloga bistra. 61 . za fermentaciju uz recirkulaciju ćelija mogu se upotrebljavati hranljive podloge kao što su: rastvori šećera. Nasuprot tome. visokih prinosa etanola i jednostavnijeg izvođenja genetskih manipulacija. dolivno i semikontinualno. koje su investicije neophodne kao i cene opreme i sirovina. mobilis i A. mobilis nalazi u unutrašnjosti čestice gde u anaerobnim uslovima vrši transformaciju glukoze u etanol. Proces koji se zahteva u industriji je onaj koji zahteva minimum ulaganja za opremu uz maksimalne količine produkta. mobilis (odgovoran za fermentaciju glukoze u etanol) i Aspergillus awamori (odgovoran za razgradnju skroba do glukoze) na istom nosaču (slika 4.4. Kada se razmatra koji će se sistem primeniti uzimaju se u obzir osobine sirovine koja će se koristiti. bez suspendovanih ćestica iz sirovina. U sva četiri metoda može se primenjivati recirkulacija ćelija. odnosno 5000 l etanola (59). awamori na istom nosaču (60) 4. U industrijalizaciji proizvodnje etanola imobilisanim ćelijama za sada se najviše uradilo u Japanu.). Skrob Glukoza Etanol Zimomonas mobilis Aspergilus awamori Slika 4. Najviše se primenjuju diskontinualne i kontinualne metode fermentacije. pokazuje nisku toleranciju prema višim koncentracijama alkohola u medijumu. kao i loše karakteristike flokulacije. mineralnih materija vulkanskog porekla. gde ostvaruje svoju aktivnost u aerobnim uslovima. Na primer.12. kontinualno. kao i epoksi smola kao nosača za imobilizaciju (60). melasa. bistri hidrolizati skroba. Korišćenje koimobilisanih sistema. Z. gde su podignuta poluindustrijska postrojenja sa dnevnom proizvodnjom od 2000 l. koji podrazumevaju imobilizaciju Z.7 TEHNIKE FERMENTACIJE U PROIZVODNJI BIOETANOLA Fermentacija u proizvodnji etanola se može izvoditi na sledeća četiri načina: diskontinualno. Aspergillus awamori se u ovom slučaju nalazi imobilisan u spoljnjim slojevima alginatne čestice. mobilis je ispoljio dobre karakteristike u pogledu brzine utroška šećera i proizvodnje etanola (višestruko brže u odnosu na kvasac). pruža široke potencijalne mogućnosti za skraćenje i pojeftinjenje procesa dobijanja alkohola (60). dok se Z. Koimobilisane ćelije Z. za njegovo kultivisanje su potrebne podloge jednostavnijeg sastava. Najčešće korišćeni mikroorganizmi za imobilizaciju pri proizvodnji etanola su Saccharomyces cerevisiae i Zymomonas mobilis (43). Za koji će se sistem odlučiti veoma je važno koja je produktivnost i koliki je prinos etanola.12.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini drveta.

Na ovaj način inhibicija supstratom se održava na minimumu. hlađenje. ili skupi instrumenti kao što je kompjutersko vođenje (na primer održavanje koncentracije supstrata zahteva skupe instrumente). veći rizik za osoblje od mogućeg kontakta sa patogenim mikroorganizmima ili toksičnim produktima. pražnjenja i pranja fermentora. češće pripremanje inokuluma i kontrola ovog nestacionarnog procesa zahteva više tokova. visok nivo fleksibilnosti. steriliše i započinje se sa novom fermentacijom. Tokom 36 – 48 sati ugljenohidratne komponente podloga se prevode u etanol sa prinosom od 90 do 95% od teorijskog prinosa. sa koncentracijom etanola na kraju od 10 do 16% (vol). hlađenja. a time je smanjen i rizik od infekcije. Vreme koje se izgubi pražnjenjem. sterilizacije. viši zahtevi za radnu snagu. postoje i nedostaci ovih sistema kao što su: neproduktivno vreme za pražnjenje. moguća je optimizacija uslova rasta. Međutim. Prednosti ove fermentacije su: postižu se visoki prinosi u dobro definisanom vremenu kultivacije (tokom fermentacije ne dodaju se niti odvode ćelije proizvodnog mikroorganizma). dok se koristi relativno kratko vreme fermentacije. Posle toga se u fermentor dodaje hranljiva podloga. produkcione faze kao i starosti ćelija. Pored ovih nedostataka. Brzina asimilacije supstrata može se izračunati iz podataka koji se mogu meriti. Hranljiva podloga dozira se tako da se koncentracija izvora ugljenika održava konstatnom.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Diskontinualni postupak je vrlo dobro poznat. iz brzine nastajanja ugljendioksida. velika fleksibilnost se postiže upotrebom fermentora za razne specifičnosti produkata. zagrevanja. jedan fermentor je dovoljan da se proizvede veći broj produkata. npr. Semikontinualni postupak obuhvata takozvane ulazno – izlazne. ako se koncentracija supstrata ne može meriti direktno. veće mogućnosti rizika za radnike od kontakta sa patogenim mikroorganizmima ili toksičnim produktima i više habanja i trošenja instrumenata od česte sterilizacije. ili se ne utroši neki esencijelan nutrijent. Nedostaci dolivnog postupka fermentacije su sledeće: neproduktivno vreme punjenja. česte sterilizacije mogu da dovedu do oscilovanja u mernim instrumentima. mali rizik od finansijskih gubitaka. pranjem i punjenjem smanjuje korisnu zapreminu fermentora za oko 20%. Nakon pražnjenja fermentor se pere. Dolivni postupak (feed-batch) može se smatrati kao kombinacija diskontinualnog i kontinualnog i veoma je popularan u proizvodnji etanola. odnosno sadržaj ugljenih hidrata može biti nizak. Ovaj tip fermentacije može da se izvodi sa nekoliko fermentora. Efikasnost diskontinualne fermentacije može se povećati uvođenjem recirkulacije ćelija kvasca (″Melle Boinot postupak″). lako vođenje procesa. smanjene su mogućnosti za mutaciju proizvodnog mikroorganizma. ne zahteva naporan rad. Sadržaj prvog fermentora se pomoću pumpe transportuje u drugi fermentor kao inokulum uz istovremeno vođenje fermentacije u prvom fermentoru uz dodatak sveže podloge. Inokulum. 62 . Ovaj proces ima sledeće prednosti: niske investicije. protočne procese i varijacije cikličnih fermentacija (67). mali zahtevi za kompletnu sterilizaciju. Supstrat se dodaje onom brzinom kojom se troši. U semikontinualnom procesu se jedan deo sadržaja fermentora. na primer Saccharomyces cerevisiae se dodaje u prvi fermentor. Proces traje dok se ne dostignu limitirajuće koncentracije etanola. dobro definisanje trajanja fermentacije. sterilizaciju. pranje. tako da se mogu ostvariti visoki nivoi konverzije. ne zahteva mnogo kontrole. inicijalna lag faza smanjuje produktivnost fermentora. Koncentracija supstrata se može meriti. zagrevanje i ponovno postavljanje fermentora (fermentor je iskorišćen samo 80%). diskontinualni način vođenja fermentacije preporučuje se u fabrikama malog kapaciteta. sa proizvodnim mikroorganizmom izvodi iz fermentora i dodaje se ista zapremina sveže podloge. nizak rizik od infekcije i mutacije ćelija. Nakon fermentacije fermentisana podloga se prebacije pumpom u prihvatni sud iz koga se napajaju destilacione kolone.

uslovi su konstatni kvalitet proizvoda je konstantan. odnosno proizvodnog mikroorganizma da bi se izvela energična fermentacija. malo habanja i oštećenja instrumenata od sterilizacije. Iako je ekonomičnost ovih poslednje navedenih tehnika diskutabilna i mora se potvrditi na svakoj pojedinačnoj procesnoj koncepciji. koji se nakon toga puni hranljivom podlogom. zahteva malo radne snage. umnožavanja kvasca i fermentacije – SSYPF (simulatneous sacharification. Sličan koncept je od izuzetnog značaja za efikasnost procesa za dobijanje etanola na celuloznim sirovinama (70. sem na početku rada. radi bolje efikasnosti moguće je istovremeno odvijati fazu ošećerenja. ne gubi se vreme za neproduktivne operacije pranje i ponovnu sterilizaciju. Ovaj postupak je prikazan na slici 4. vreme fermentacije se smanjuje zbog visoke koncentracije i aktivnosti ćelija kvasca. 71). ispituje se hibridizacija procesa fermentacije i separacionih tehnika (fermentori združeni sa membranskim postupkom izdvajanja. i sa aspekta ukupne dužine trajanja procesa (18). Prednosti ovog procesa fermentacije su: nije potreban sud za inokulum. Ovako integrisan proces je poznat i kao SSF proces (simultano ošećerenje i fermentacija – 'simulatneous sacharification and ferementation') (69).13. Prednosti ovog postupka su sledeće: mehanizacija i automatizacija su maksimalno omogućene. visok rizik od kontaminacije i mutacija zbog dugog procesa kultivacije i na kraju procesa se dobija zajedno biomasa i produkt. Pored izabranog postupka fermentacije. visoka fleksibilnost. U takvom postupku se može uvesti i aerobna faza propagacije kvasca koja prethodi fermentaciji. propagation and yeast ferementation) (72). drugi fermentor se puni hranljivom podlogom i fermentacija se nastavlja u njemu. Racionalizacijom postupka. ne treba mnogo kontrole. opšte je prihvaćeno da težnja ka združivanju faze ošećerenja i fermentacije skrobnih sirovina vodi ka poboljšanju ukupne ekonomike procesa i sa aspekta potrošnje energije. uvođenje tehnika uklanjanja etanola vakuumom) (26). od izuzetnog značaja za efikasnost fermentacije i produktivnost proizvodnje etanola mogu biti određena konstrukciona poboljšanja fermentora čime se postiže bolji prenos mase i toplote u sistemu. Da bi se izbegla inhibicija mikroorganizama visokom koncentracijom etanola. I pored navedenih nedostataka semikontinualni proces se primenjuje u industrijskoj proizvodnji etanola. Ali ima i nekoliko nedostataka: povećanje investicija zbog veće zapremine fermentora. Iz drugog fermentora se izvodi sadržaj i služi kao inokulum za treći fermentor. kao i bolja kontrole procesa (68). male su opasnosti od patogenih mikroorganizama i toksičnih materijala zbog toga što je poboljšana mehanizacija. 63 . Kod pogona za proizvodnju bioetanola većih razmera potrebna je i veća količina kvasca. Primenom ovog sistema. zahteva manje zapremine fermentora zbog toga što nema neproduktivnog vremena.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Nakon inokulisanja. manje se troše i oštećuju instrumenti procesom sterilizacije. Kontinualni postupak je tehnološki najinteresatniji zbog toga što se proizvodni mikroorganizam nalazi u eksponencijalnoj fazi rasta (ciklusa rasta) tako da sve vreme produktivnost etanola raste.

Nova varijanta SSF postupka je tzv.13. bolju prilagođenost na procesne uslove. umnožavanja kvasca i fermentacije (SSYPF) (72) 4.4. 15). 76). Međutim. još ne postoje dokazi da li će oni pokazati dovoljnu stabilnost primenom u komercijalnim postrojenjima (77. Značajna dalja tehnološka unapređenja su ostvarena koncipiranjem SSF postupka (siimultano ošećerenje i fermentacija) pri čemu se hidroliza pomoću celulaza. značajani tehnološki pomaci se postižu u istraživanjima fermentacije sa genetski modifikovanim mikroorganizmima.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini kvasac voda enzim Hranjiva podloga Fermentori Sakupljanje ugljendioksida Odvod fermentisane podloge na destilaciju Slika 4. Pored navedenog. Danas su već dobijeni rekombinantni kvasci S.7. mere predostrožnosti u radu sa genetski modifikovanim mikroorganizmima su stroge. koji pretpostavlja izvođenje zajedničke fermentacije heksoza (dobijenih hidrolizom celuloze) i pentoza (uglavnom produkti razlaganja hemiceluloza) (74).14. mobilis kojima je moguće ostvariti veće prinose bioetanola. Ovaj postupak je šematski prikazan na slici 4. odnosno ošećerenje i fermentacija odvijaju u istom fermentoru. cerevisiae i rekombinantne bakterije Z. SSCF (Simultano ošećerenje i kofermentacija) postupak. Postupak simultanog ošećerenja. međutim. odnosno proizvodni mikroorganizam od inhibitornog dejstva proizvoda hidrolize (73).1 Tehnike fermentacije na lignoceluloznim sirovinama Kao polazni koncept tehnoloških enzimskih postupaka na lignoceluloznim sirovinama usvojen je koncept razdvojene enzimske hidrolize i fermentacije (SHF – separate hydrolysis and fermentation) jer je na taj način bilo moguće zaštititi kvasac. kao što je prethodno naglašeno. pre same enzimske hidrolize potrebno je izvesti predtretman biomase koji će je učiniti dostupnijom dejstvu enzima. Genetski modifikovani mikroorganizmi su koncipirani tako da imaju veću fermentativnu aktivnost. Osim toga. a takođe i širi spektar fermentabilnih šećera koje mogu fermentisati (pre svega pentoza koje su prisutne u hidrolizatima celulozne biomase) (75. odnosno proizvodnost bioetanola. i organizmi se moraju strogo držati pod 64 . a koji se bazira na fizičkom (usitnjavanje) i hemijskom tretmanu (dejstvo uglavnom kiselina ili baza).

Za razliku od ovoga. Prečišćavanje odnosno dehidratacija etanola je energetski najzahtevniji korak u proizvodnji.5% etanola.2 $ – 0. među kojima je najzastupljenija mešavina E10 (10% etanola i 90% benzin) ali se može koristiti i u mešavinama E85 ili E95. pored očiglednih ekoloških prednosti njegove primene. 4. Etanol se najčešće koristi kao dodatak benzinu u raznim odnosima. odnosno do neanhidrovani etanola (do 5% vode) ako se etanol koristi kao pogonsko gorivo. Stoga i cena proizvedenog etanola veoma varira u zavisnosti od korišćene sirovine. Šema SSCF postupka na celuloznoj biomasi (74) Na današnjem nivou razvoja tehnologije konverzije ovih sirovina do fermentabilnih šećera su niske i procesi su i dalje ekonomski nepovoljni. što je teže izvodljivo na većim proizvodnim kapacitetima. Etanol proizveden iz kukuruza dostiže cenu i od 0.14.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini kontrolom da ne bi došlo do njihovog ispuštanja u okolinu. Prema današnjim standardima. tako da su brojna istraživanja usmerena u pravcu poboljšanja i inoviranja ovog postupka kako bi se primena etanola kao goriva učinila ekonomski isplativom. Dakle. 80) navode se dve kategorije motornog goriva na bazi bioetanola: anhidrovani i neanhidrovani. ali se zbog niske cene i velike dostupnosti polazne sirovine.3 $ po litri. 65 . Usitnjavanje Tretman razblaženom kiselinom Proizvodnja enzima Obrada otpadnog materijala Hidrolizat hemiceluloza Simultano ošećerenje i kofermentacija Izdvajanje etanola Slika 4. preovladava mišljenje da se za gorivo može koristiti samo anhidrovani etanol sa najmanje 99% etanola (81). etanola i namenjen je za pogon motora koji koriste samo bioetanol. a iz lignoceluloznih sirovina cena proizvedenog etanola veća je trenutno i za 65% (67).5% vode) ako se koristi kao dodatak benzinu. upotreba etanola kao goriva ili dodatka gorivu zahteva njegovo prečišćavanje do anhidrovanog etanola (0. Neanhidrovani etanol može sadržati 85 – 95% zapr.5 DOBIJANJE ANHIDROVANOG BIOETANOLA U Američkoj (79) i Evropskoj literaturi (79. danas u svetu veoma mnogo ulaže u razvoj i unapređenje ovih tehnologija. anhidrovani etanol koji je namenjen za smeše sa benzinom sadrži minimalno 99.

sa sadržajem vode nižim od 200 mg/kg i sa manje od 20 mg/kg ukupnih nečistoća. usled svoje jednostavnosti i nižih troškova sve češće zamenjuje destilacione postupke u industrijskoj praksi.9oC.dekanter 66 . C2 .1 DESTILACIONI POSTUPCI Cilj azeotropne destilacije je dobijanje čistog. C1 . Adsorpciona dehidratacija (molekulska sita). iako su i ekonomski najnepovoljniji. Azeotropna smeša razdvaja se nekom od pomenutih metoda.98% vol).5 %. Destilacioni postupci. bilo azeotropna ili ekstraktivna destilacija najzastupljeniji su idustrijski postupci anhidrovanja etanola. C3 .15.9% Slika 4. apsolutnog etanola (99.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Procesi dobijanja anhidrovanog etanola mogu se podeliti u četri osnovne grupe: • • • • Destilacioni postupci (azeotropna i ekstraktivna destilacija).7% C3 VODA 99. heptan ili cikloheksan) i tako stvara trokomponentnu azeotropnu smešu kojom se napaja dehidrataciona kolona. D C2 EtOH 95.9% VODA 99. Šema azeotrone destilacje data je na slici 4. poznatiji pod nazivom molekulska sita.dehidrataciona kolona. jer etanol sa vodom gradi azeotropnu smešu pri koncentraciji etanola 95. 4. koji sadrži 95 – 96 vol. rafinisani etanol. Membranski procesi. tzv. meša se sa trećom komponentom. Adsorpcioni postupak. Iz destilacione kolone C1.destilaciona kolona.kolona za ispiranje D . Membranski procesi (pervaporacija/perisparavanje) i Hibridni procesi (kombinovani procesi destilacije i perisparavanja).% etanola i vodu.5.15.5% ORGANSKI SLOJ IZ FERMENTACIJE C1 EtOH 99. Za dehidratizovanje etanola nije moguće koristiti klasičnu destilaciju. ali sa izuzetno niskim troškovima procesa ovaj postupak može u budućnosti potpuno eliminisati druge metode. odnosno anhidrovanje etanola primenom perisparavanja je proces u razvoju. "entrainerom" (benzen. C2. Azeotropna destilacija. ako se koristi benzen on sa etanolom i vodom gradi trojnu azeotropnu smešu sa tačkom ključanja 64. Ipak trenutno su najperspektivniji takozvani hibridni postupci koji kombinuju destilacione i membranske postupke.

5 kg pare po litri anhidrovanog etanola (78). kondenzacijom i kompresijom nastalih para. uvođenju toplotnih pumpi i savršenijeg kontrolnog sistema. Procesi destilacije i rektifikacije i daljeg prečišćavanja etanola su ekonomski najnepovoljnije faze u proizvodnji etanola. koji se vraća u proces. tako se glicerin na temperaturama preko 280oC na atmosferskom pritisku. (26) je prikazan pregled potrošnje energije za proizvodnju bioetanola iz skrobnih sirovina po fazama klasičnog proizvodnog postupka i savremenog postupka i ukazuje na značajan napredak u razvoju tehnologije proizvodnje bioetanola.06 11 11 Savremeni proces 0.1. čime je postignuto smanjenje potrošnje energije za oko 10% (84). a zatim se hladi pre skladištenja. D. transformiše u akrolein koji je veoma toksičan tako da se njegovo nastajanje mora izbeći po svaku cenu. jer tu funkciju može da vrši rektifikaciona kolona. kao efikasna mera racionalizacije potrošnje energije se pokazala recirkulacija toplote iz sistema za zagrevanje skrobne sirovine iz faze pripreme u fazu destilacije i rektifikacije. Prva se naziva ekstraktivna kolona i u njoj se kao proizvod na vrhu izdvaja anhidrovan etanol. kondenzuje se i zatim razdvaja na organsku fazu i vodu u dekanteru. U industrijskoj praksi najčešće se destilacija i rektifikacija izvode u zajedničkom postrojenju kontinualnim tokom. U tabeli 4. Tercijalni azeotrop napušta kolonu na vrhu. U tom slučaju nije potrebno ugrađivati posebnu kolonu za koncentrisanje etanola.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Kako je ovaj azeotrop isparljiviji od azeotropa etanol-voda. Iz tog razloga se ekstraktivna destilacija mora izvoditi na pritscima nižim od atmosferskog.1. 67 . razdvajaju se voda i upotrebljeni rastvarač. što je ispod njegove tačke ključanja. Tabela 4. razdvaja se voda od organske komponente. Najveći problem u primeni ekstaktivne destilacije pored visokih troškova predstavlja i ekološki nepovoljno uvođenje treće komponente. sa ciljem uklanjanja azeotropne smeše etanol-voda.8 8 Prilikom proizvodnje bioetanola od žitarica. najčešće monoetilenglikol (iz fosilnih goriva) ili glicerin. Efikasan sistem za dehidrataciju etanola ima potrošnju od 1 – 1. regerativna kolona.06 5. Zbog toga je značajno da fermentisana podloga koja odlazi na destilaciju već ima što je moguće veću koncentraciju etanola. odnosno prvu kolonu. omogućava i do 40% energetskih ušteda u odnosu na potrošnju energije koja u konvencionalnim destilaciono – rektifikacionim postrojenjima iznosi 10 – 12 MJ/l anhidrovanog etanola (83). odnosno dolazi do regeneracije treće komponente. frakcija anhidrovanog etanola se skuplja na dnu dehidratacione kolone sa malim primesama benzena. Klasična ekstraktivna destilacija izvodi se u dve destilacione kolone. U drugoj koloni. Kao i kod azeotropne destilacije i ovde se dodaje treća komponenta. Ekstraktivna destilacija se takođe može koristiti za proizvodnju anhidrovanog etanola. Postrojenje za dobijanje anhidrovanog etanola je često u savremenim sistemima sastavni deo sistema za destilaciju i rektifikaciju. racionalizaciji energije rekuperacijom. Razvoj destilaciono – rektifikacionog sistema koji je baziran na savremenoj konstrukciji i povezivanju destilacionih kolona.1 8 0.1 1 0. U koloni C3. Potrošnja energije (MJ/l) u proizvodnji bioetanola (26) Proizvodna faza Priprema sirovina Saharifikacija skroba Fermentacija Destilacija i dehidratacija Sušenje džibre Konvencionalni proces 0.

ali ne i za etanol (56. Takođe. dehidratacija etanola se može uspešno izvesti pomoću molekulskih sita sa prečnikom pora od 3 Å (angstrem. u čije pore difunduju molekuli vode čiji je prečnik 2.8 Å.16.6 kg pare po kilogramu anhidrovanog etanola. Bioglicerin koji je sporedni proizvod proizvodnje biodizela može se koristiti kao netoksičan prirodni rastvarač koji obezbeđuje održivu proizvodnju bioetanola jer se smanjuje primena monoetilenglikol. Molekuli etanola koji imaju prečnik od 4. kalijum-aluminosilikatnog sastava ili određeni polimerni materijali (78). GLICERIN ETANOL 93% EtOH 99.4 Å ne mogu da uđu u pore i zato se ne zadržavaju na materijalu (72). Radni pritisak kolone je 60 kPa. Tako na primer.3% VODA 99. Ekstraktivna destilacija za anhidrovanje etanola Tokom ovakvog postupka anhidrovanja etanola struja glicerina na dnu mora biti ohlađena na bar 140oC kako bi se postiglo zahtevano razdvajanje za recirkulaciju glicerina. Molekulska sita mogu biti sintetički ili prirodni zeoliti. Neophodno je da struja recikla glicerina sadrži minimalno 98% glicerina kako bi se obezbedio stabilan rad kolone.7 kg na 0.5% GLICERIN GLICERIN Slika 4. 4. U poređenju sa konvencionalnim postupkom ekstraktivne desilacije kada se koristi monoetilenglikol. Molekulska sita su prvi put uvedena u industriju etanola 1970-tih godina. i na njemu je moguće voditi proces destilacije na temperaturama nižim od 280oC na dnu kolone.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Novi pravci razvoja u primeni ekstraktivne destilacije ukazuju na mogućnost osavremenjivanja ovog procesa primenom ekološki prihvatljivih rastvarača i novih konfiguracija samog procesa.16. uz značajna ekološka poboljšanja postignuta primenom bioglicerina.5.2 ADSORPCIONA DEHIDRATACIJA Dehidratacija adsorpcijom se zasniva na korišćenju dehidratacionih sredstava za izdvajanje vode iz rafinisanog etanola (95 – 96% vol). 68 .16. potrošnja pare je smanjena sa 0. Šema jednog tipičnog postrojenja za dehidrataciju pomoću molekulskih sita je prikazana na slici 4. moguće je smanjiti ukupne troškove proizvodnje ako se ekstraktivna destilacija odvija u jednoj koloni kao što je prikazano na slici 4. Najčešće se za ove svrhe koriste molekulska sita čije su pore permeabilne za vodu. 1 Å = 10-10 m). 72).

"apsolutni etanol". pre svega za farmaceutske namene. Postupak je zaštićen patentom YU 49264 BS/Glasnik intelektualne svojine 2004/6 C (72). dok etanol na izlasku iz uređaja sadrži približno 0.). Eksperimentalni rezultati adsorpcije vode na 3 Å zeolitnom sloju mogu se prikazati ravnotežnim izotermama. Takođe moguće koristiti mleveno kukurzno brašno kao dehidrataciono sredstvo. ispitano je oslobađanje toplote kroz sloj zeolita na sadržaj vode u efluentu. Pored molekulskih sita i drugi čvrsti adsorbenti se mogu primenjivati za adsorpciju vode iz 96%-nog etanola. da se može uporediti sa toplotnim efektom hemijske reakcije. Kada je sadržaj vode u napojnoj smeši alkohol – voda veliki.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Dehidrator primenjuje visoki pritisak da poveća kapacitet zadržavanja vode na adsorbensu. Međutim. Slika 4. Deklarisani kapacitet ove linije je 50. a nakon toga primenjuje niski pritisak da udalji vodu iz adsorbensa. postoje podaci da se u našoj zemlji od 1997. Utvrđeno je da se mala koncentracija vode u efluentu može postići samo ako se obezbedi efikasno odvođenje toplote iz sistema. Sistem sa molekulskim sitima za dehidrataciju etanola (56) Ben-Shebil (85) je proučavao uticaj toplotnog efekta adsorpcije vode iz smeše alkohol – voda na efikasnost dehidratacije alkohola korišćenjem zeolita. Zbog malog toplotnog efekta adsorpcije. koje odgovaraju Lengmirovim i Frojndlihovom modelu izotermi. godine u Fabrici lekova Zorka-Pharma u Šapcu primenjivao dehidrator na bazi molekulskih sita kojim se dobijao tzv. Pokazalo se da se ono može 20 puta reciklirati pre nego što se upotrebi za stočnu hranu (78). toplotni efekat procesa je toliko veliki da uzrokuje smanjenje količine vode koja se sorbuje po jedinici mase zeolita duž kolone.000 lit/god apsolutnog etanola. U literaturi (72). ne raspolažemo podacima o tome da li je ovaj uređaj trenutno u funkciji. S obzirom da je adsorpcija vode na zeolitu jako egzoterman proces. Pored navedenog postrojenja. Toplotni efekat adsorpcije vode na zeolitu je toliko veliki. vreme zadržavanja iznosi 3 – 10 minuta.17. kao pogodni i efikasni sorbenti su se pokazali celuloza i skrob zbog njihove male toplote adsorpcije (86 – 89). trenutno u Vojvodini (Novi Sad) uspešno radi jedno postrojenje manjeg kapaciteta za dehidrataciju etanola pomoću sistema molekulskih sita. Kod jednog tipičnog dehidratora na bazi molekulskog sita etanol na ulazu sadrži približno 5 – 20% vode. 69 .25 – 20 ppm vode. Propustljivost adsorbensa se povećava ako se koriste dva ili više molekulskih sita (slika 4.17.

3 DEHIDRATACIJA PERISPARAVANJEM Pervaporacija predstavlja tehnologiju za anhidrovanje etanola koja je novijeg datuma. mnogobrojna istraživanja su pokazala da se dehidratacija etanola može izvoditi i pomoću nekih biljnih materijala kao što su pšenična zrna. polarni molekuki kao što su molekuli metanola i mravlje kiseline zbog velike brzine prenosa mase i relativno jake interakcije sa skrobom. Rad Lee-a i saradnika (90) je pokazao da je adsorpcija etanola na visokim temperaturama slična adsorpciji vode ukoliko je ostvaren dovoljno dug kontakt za uspostavljanje ravnoteže. mogućnost ponovnog korišćenja sorbenata za fermentaciju ili za ishranu životinja. koja sa vodom grade azeotropske smeše.).Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Mogućnost upotrebe skroba za sušenje etanola ispitivali su Westgate i. Ladisch (86). kao i Gupta i Bhatia (89) pokazuju da je moguća adsorpcija organskih supstanci na skrobu i pšeničnom brašnu na sobnoj temeperaturi. kukuruzno brašno itd. Rezultati proučavanja metodom gasne hromatografije potvrdili su da skrob razdvaja vodu od organskih kiselina. uspešnost navedenih separacija zavisi od brzine prenosa mase i jačine interakcije između organskih komponenata i skroba. Mnoge studije su pokazale da se alkoholi ne adsorbuju u velikoj meri na skrobu. Ovi rezultati se slažu sa rezultatima Crawshaw-a i Hills-a (91) za vodene rastvore koji sadrže više od 90% etanola u kojima je brzina sorpcije vode veća nego brzina sorpcije etanola tokom kontinualnog kontakta adsorbenta i pare etanol – voda. 4. Radovi Bushuk-a i. Imajući u vidu veličinu molekula i funkcionalnu grupu.2-0. Prednost sorbenata koji sadrže skrob u odnosu na druge sorbente koji se koriste za dehidrataciju alkohola su: relativno mala cena.18. nego što je slučaj sa molekulima jedinjenja veće molarne mase ili manje polarnosti. brzina adsorpcije je 100 – 1000 puta sporija za etanol nego za vodu. biorazgradivost i mogućnost proizvodnje iz obnovljivih izvora. ketona. alkohola. etara i aromatičnih jedinjenja.5. Na datoj temperaturi. Separaciju smeše etanol – voda prevođenjem pare preko celuloze ili skroba prvi su izveli Ladisch i Dyck (87). Mali.18. hidrofobna membrana voda 0. u velikoj meri se zadržavaju na njemu i mnogo teže se odvajaju od vode. Perisparavanje se može koristiti kako za koncentrisanje etanola tako i za njegovo dehidratisanje u zavisnosti od primenjenih membrana (slika 4.Winkler-a (88). Utvrđeno je da voda ima veći afinitet prema skrobu od bilo koje nevodene komponente. netoksičnost.5% EtOH EtOH 5-10% hidrofilna membrana EtOH 99+% EtOH 90% permeat 30-40% EtOH permeat 20% EtOH Slika 5. Koncentrisanje i dehidratacija perisparavanjem 70 . Na osnovu ovoga se zaključuje da je separacija vode i alkohola na fiksiranom adsorpcionom sredstvu povezana sa njihovim razlikama u brzini prenosa mase. Od tada.

Membrana se. Da bi se proizvelo 1000 l anhidrovanog etanola potrebno je potrošiti oko 135 kg pare. lako ga je obraditi u nosač sinterovanjem. odnosno mehanizam transporta vode kroz membranu. nanosi na porozni neorganski nosač. 78). Njihova primena značajno će smanjiti operativne troškove procesa anhidrovanja etanola zbog njihovog dužeg veka trajanja u poređenju sa polimernim membranama. a time je pervaporaciona selektivnost manja. sa malim odnosom silicijum/aluminijum. 10 m3 vode za hlađenje i 15 kWh električne energije (93. ova vrsta nosača je skupa i velikim delom utiče na visoku cenu membrane. prvi rezultati su ohrabrujući i ukazuju na moguću supstiuciju rasprostranjenih destilacionih postupaka uz značajne energetske uštede. koje se mogu pripremati na različite načine: in situ hidrotermalnim postupkom. Autori su takođe ispitivali i mehanizam pervaporacije. ali se ispituju i neki drugi materijali. Dobijena je membrana sa zeolitskim slojem debljine 40 µm. U novije vreme dolazi do značajnog razvoja keramičkih membrana za pervaporaciju. Kada se kao separaciona barijera koriste zeolitske membrane. U izdvojenoj vodi zaostaje oko 23% etanola koji se može reciklisati do faze destilacije i rektifikacije i tako izdvojiti. Zahvaljujući takvim svojstvima. Ukupna energija koja se potroši u procesu predstavlja sumu entalpija isparavanja i kondenzacije (92. neophodno je postojanje neorganskih nosača i njihova priroda i struktura može uticati na kvalitet membrane kompozitnog zeolita. a zatim uvodi u membranski modul pervaporatora. hemijskom depozicijom iz parne faze i dr. membrana ima veliku pervaporacionu selektivnost prema vodi u smeši sa metanolom. niže cene a zadovoljavajućih karakteristika. Kada se pervaporacija izvodi gustim polimernim membranama.19. koji je potrebno anhidrovati. komponenta koja se izdvaja iz smeše se ne rastvara u membrani. Za separaciju tečnih smeša pervaporacijom veliki zanačaj imaju zeolitske membrane. pa je ovaj materijal veoma dobar za ulogu nosača u zeolitskoj membrani. Kordijerit. Međutim. etanolom i izopropanolom. Veoma često se kao nosač koristi sinterovani Al2O3. Najčešće korišćeni nosač je od sinterovanog Al2O3. već se adsorbuje u zeolitskim kanalima membrane. Iako je primena perisparavanja u proizvodnji anhidrovanog etanola još uvek u fazi istraživanja. Izdvajanje vode u pervaporatoru se vrši pomoću vakuuma od manje od 1 kPa. Veličina molekula raste sa porastom broja ugljenikovih atoma u molekulu. a polarnost molekula pri tome opada. prvo se zagreje do 60°C. mogućnost pervaporacije zavisi od toga da li komponenta koja se transportuje (voda) kroz membranu može u njoj da se rastvori i dalje difunduje. tim je veći permeacioni fluks datog molekula alkohola. 71 . bez obzira na način pripreme. Takav proces prikazan je na slici 4. Zhou i saradnici (94) su pripremili zeolitsku membranu na kordijeritnom nosaču (2MgO·2Al2O3·5SiO2) postupkom niskotemperaturne depozicije silika sloja iz parne faze i naknadnom kristalizacijom u atmosferi vodene pare. 95%-etanol. Uzimajući u obzir njegova bogata nalazista i nisku cenu. Što je molekul manji i veće polarnosti. Adsorpcioni kapacitet zavisi od afiniteta membrane prema komponenti koja se uklanja. 94). čija svojstva mogu uticati na kvalitet kompozitne zeolitske membrane. Nezavisno od metoda pripreme membrane zeolita. pri čemu selektivnost raste sa porastom broja ugljenikovih atoma u molekulu alkohola. opšte formule Mg2Al4Si5O18 postoji u prirodi kao ruda.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Pervaporator se sastoji od više modula sa semipermeabilnim membranama na bazi polimera poliviniletanola.

U deflegmatoru permeat koji se uvodi na dno isparava usled nižeg pritiska. Mogućnosti za primenu perisparavanja u proizvodnji anhidrovanog etanola uz primenu deflegmatora Perisparavanje je moguće primeniti u postupku koncentrisanja bioetanola nakon procesa fermentacije. dok retentat predstavlja anhidrovani etanol.19.5. odnosno membrane permeabilne za etanol.2-0. Tečna faza sa dna se vraća na hidrofobnu pervaporaciju. Nakon koncentrisanja smeša se uvodi u modul sa hidrfilnom membranom. Na njegovom vrhu nalazi se rashladno telo koje kondenzuje teže isparljivu vodu i na taj način osiromašuje parnu fazu vodom. te je sa tog aspekta moguće pretpostaviti razvoj procesa proizvodnje anhidrovanog bioetanola u kome bi se sve koraci prečišćavanja izvodili primenom membrana. U tom procesu koriste se hidrofobne membrane. koja je manje permeabilna za etanol. tako da se para obogaćuje lakše isparljivim etanolom.5% EtOH EtOH 90-95% hidrofilna membrana hidrofobna membrana EtOH 5-10% permeat 20% EtOH permeat 30-40% EtOH deflegmator 5% EtOH Slika 4. U ovakvim procesima moguće je ostvariti dodatne uštede adekvatnim povezivanjem toplih i hladnih tokova procesa. Permeat koji napušta modul ima oko 20% etanola u sebi i vraća se u deflegmator. smeša etanol-voda uvodi se u deflegmator sa punjenjem.4 HIBRIDNI POSTUPCI DEHIDRATACIJE ETANOLA Hibridni postupci proizvodnje anhidrovanog etanola zasnivaju se na kombinovanju destilacije i perisparavanja. Nakon koncentrisanja permeat. dok se retentat može odbaciti ili uvoditi kao recikl u napojnu smešu kako bi se gubici u etanolu sveli na najmanju moguću meru. Pored toga bitno je napomenuti da se membranske separacije mogu primeniti i u postupcima prečišćavanja fermentativne smeše.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini EtOH 99+% voda 0. 4. Destilacija praćena perisparavanjem (D+PV) i 72 . U tom stepenu koncentracija etanola može se povećati do 30-40% u smeši u zavisnosti od osobina primenjene membrane. Postoji nekoliko mogućnosti za povezivanje destilacije i perisparavanja: • • Perisparavanje praćeno destilacijom permeata (PV+D). Parna faza koja napušta uređaj ima koncentraciju etanola oko 90-95%.

73 . Ipak. Sa aspekta potrošne energije pokazalo se da azeotropna destilacija ima daleko najveću potrošnju energije. Mogućnosti kombinovanja desilacije i perisparavanja u hibridnim postupcima proizvodnje anhidrovanog etanola Koczka i sar. (97) razmattrali su ova tri načina kombinovanja i poredili njihove godišnje troškove sa klasičnim postupkom anhidrovanja azeotropnom destilacijom uz primenu cikloheksana. Najbolje rešenje za proizvodnju skoro čistog etanola je povezivanje tipa D+PV+D.9 retentat 99.7 tO 9 % Slika 4. ako se posmatra samo ušteda energije. p ea erm t perm eat n ojn ap a sm esa reten t ta 99. najmanja potrošnja ostvarena je kod PV+D povezivanja.9 oa 9 % reten t ta E H9 . a potrošnja energije ovakvog procesa je 33% od potrošnje energije klasične azeotropne destilacije.7% tO E H napojna sm esa voda 99.7%EtO H p ea erm t n p jn ao a sm esa v d 9 .9% vo a 9 % d 9.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini • Destilacija praćena perisparavanjem i destilacijom (D+PV+D).20.

Smeša etanola i izobutilena se prevodi u ETBE katalizovanom reakcijom.8. 44). 74 . a zatim se iz reakcione smeše ETBE odvaja frakcionom destilacijom. Budući da je u većini zemalja SAD nedavno zabranjeno korišćenje DMTE-a. Pravce kretanja i odluke SAD prati i većina drugih svetskih i evropskih zemalja.21. a zatim i u EU. Proizvodnja ETB je relativno jednostavna. Uprošćena šema dobijanja etiltercijernog butiletra (ETBE) Važno je reći da proizvodnja ETBE-a u svetu stalno raste velikom brzinom. Veliki zamah u proizvodnji ETBE-a podstakle su odluke. ETANOL BUTENI Reaktor IZOBUTILEN Reaktor za prečišćavanje ETBE Slika 4. (96). U tabeli 4. značajan konkurent ETBE-u za zamenu tetraetil-olova su bili i drugi ekonomski povoljniji aditivi među kojma je najvažniji MTBE (metil tercijerni butil etar). Dobijanje ETBE je prikazano na slici 4.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 4. prvo SAD i Japana. da se pređe na korišćenje bezolovnog benzina.8. Karakteristike ETBE i etanola kao antidetonatora (96) Gustina Napon para (bara) Oktanski broj Udeo (v/v%) ETBE Etanol 0.801 115 109. umesto njega se uvodi obavezan dodatak ETBE-a ili bioetanola (95). prikazane su karakteristike ETBE i etanola kao antidetonatora. Sadržaj bioetanola u bio-ETBE-u je normalno 45 – 47% (43.5 do 20 do 10 ETBE se obično dodaje motornom benzinu u količini do 15%. Tabela 4.6 PROIZVODNJA BIO-ETBE ETB se proizvodi iz bioetanola i izobutilena (proizvod iz rafinacije sirove nafte).741 0.21. Međutim.

CD Edition. Grohmann K. E. Thermophilic extracellular α-amylase from Bacillus licheniformis. Enzyme and Microbial Technology. Doyle. P. Sekcijsko predavanje. B... pp. Gigras. P. Critical Reviews in Biochemistry & Molecular Biology. Mohapatra.406 – 409.209 – 223.. 75 . S.Y. C. Gessesse. A highly thermostable amylase from a newly isolated thermophilic Bacillus sp. 14..362 – 370. 9. Tanriseven..simpozijum "Savremene tehnologije i privredni razvoj" sa međunarodnim učešćem. 11. Ofoli. Pejin D. E. T.557 – 560. Microbial amylolytic enzimes. Enzyme and Microbial Technology.. Patterns of raw starch digestion by the glucoamylase of Cladosporium gossypiicola ATCC 38026.. N. Journal of Applied Microbiology. 5. and Dogan. T. Amylases and their applications. 12. 51 (1991). P.1599 – 1616.K. V.M.. Bothast.. 38 (2003).. pp. V. WN11. Uludag. 30 (2002). 32 (1997). Goswami. V. 6. 2000. 7. Popov S. Lazić M. and Amorim H. A. Saito.. 3. pp. Microbial α-amylases: a biotechnological perspective. R. Gaćeša S. 405 – 415. pp. B. C. pp. Wheals A.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini LITERATURA 1. M.. Alves D. Montesinos. Archives of Biochemistry & Biophysics. Mojović L. Gashe. Saccharification of corn fibre by combined treatment with dilute sulphuric acid and enzymes. R. Glavardanov R. 1525 – 1529.. 13.J. M.. str 131. A.. Gupta.. 4 (2005). Production of alcohol from raw wheat flour by amyloglucosidase and Saccharomyces cerevisiae.329 – 418..290 –298.677 – 681. M. Alkohol za gorivo – Pogled u Budućnost. R. Journal of Chemical Technology & Biotechnology.. Komolprasert. 6. pp. str 29 – 38 4. Trieste 29 – 31 May 2006.. 8.. pp. Tibtech 17 (1999) 482 – 487. African Journal of Biotechnology.. A. and Chauhan. Navarro.B. Zbornik izvoda radova. 155 (1973). "Renewable Feedstocks and Available Technologies for their Exploitation in Serbia and Montenegro". Y.A. Grafoplus. Vrnjačka Banja. 27 (2000).. Mamo. G. Fuel ethanol after 25 years. W. Basso L. Biogoriva. Process Biochemistry. T.. Mantsala. Leskovac. 35 (1998). pp. pp. H. Aiyer..V. 2. 10.. Vihinen. Quigley. Process Biochemistry. Process Biochemistry. Fogarty. A. J. UNIDO (ICS-UNIDO) Expert Group Meeting on “Technologies for Exploitation of Renewable Feedstock and Waste Valorization”. M. Peto savetovanje industrije alkoholnih i bezalkoholnih pića i sirćeta. Starch hydrolysis kinetics of Bacillus licheniformis αamylase.. pp. A novel method for the immobilization of glucoamylase to produce glucose from maltodextrin. 86 (1999)... 24 (1989). Kelly. G.

. in Adv. Agric.... Rakin. 85 (2006). Editor Fuch A. 295 – 309. Vukašinović. M. Gupta. K. London. and Young.). A. Inulin and Inulin – containg Crops. Baras. Starch/Starke. 139 – 146 str. Jakovljević J. Lj. and Tomaschewski. Pejin D.S. Enzyme and Microbial Technology. 58 (2004) 322 – 326. 1985.. Stanković M.. pp. 22. 723 (1 – 2). 27. (Ed. 20.. Agric. Gaćeša S. Gaćeša S. Enzyme and microbial systems involved in starch processing.. Rakin. Racionalno korišćenje energije u metalurgiji i procesnoj industriji. Ethanol is a strategic raw material. Slominska. Murtagh. 1993. Immobilization of enzymes in photochemically cros-linked polyvinil alcohol. pp. M. Synergistic action of alpha-amylase and glucoamylase on raw corn. 38. Hem... 16. 26. 30. Nikolić.. Fuel. 6 (2003).. M. (1979). Production of bioethanol from corn meal hydrolyzates. 23.: Experiences in cultivation. Lj. M.. The Alcohol Textbook: Ethanol Production by Fermentation and Distillation. Amsterdam-London-New York-Tokyo. S... 10 (1984) 301. pp.. Applied Sciences.. Razmovski R. Norouzian. 3. pp. 2006. Energy. 1996. (Eds). V. Degradation of starch granules by amylases.. M. University Press. Marinković-Šiler. Prehrambeno-tehnološka revija. 17 (1995). Gaćeša. U Ćosović. et al.. Rakin. Elsevier. ISBN 86-906251-3-5. Microbiology..231 – 233. Dobijanje bioetanola iz kukuruza primenom različitih kultura kvasaca. Jugoslovenska inženjerska akademija. P. A. J. L. and Vukašinović. Starch Processing Technology. 89 – 105.) In Jugoslavia. Lj. M. Berenji J. Grzeskowiak. pp. 45 (1993). 31. Mojović.. B.. I. R .. S. Enzymes.. M. T. Nikolić. 51 – 57. Enzyme and Microbial Technology. Studies in Plant Science. Balasubramaniam. 817 – 827. Biotechnol.. Nikolić. (edit. Sheehan J. 11 (2005). 56 (2002).. P. processing and application of Jerusalem artichoke (Helianthus tumerosus L. L.. 32. 18.. pp. pp..N. 28. Oxford Publ.. 19. Bioconversion of Lignocellulose. 76 .189 – 194. S. Hemijska Industrija.: Proizvodnja etanola iz topinambura. S.. Ulbricht. D. Roy. Enzyme and Microbial Technology. Electron J. S. Fungal glucoamylasses. CI&CEQ. B. 1750 – 1755.. E. Notthingam. 15. pp. M. ind..361 – 75. Uhlich. Nigam. 2006.. TMF Beograd. and Himmel M. G.. Univ Food Sci Technol. Razmovski R.80 – 85. Chahal R... M. Klisowska. Lyons T. Prog. pp.). J. Department of Energy’s Research and Development Activities for Bioethanol. D. Akbarzadeh.770 – 778. Pejin D. Mojović L. M. In: Radley. 33. Monografija. M. Underkofler. 24. M. J.. Hydrolysis of starch by a mixture of glucoamylase and pullulanase entraped individually in calcium alginate beads. strane 11 – 18. Vukašinović. Z. Enzimska hidroliza krompira i dobijanje etanola.. and Pejin. 25. Bioethanol from corn meal hydrolyzates. 19 (1996). S. Nedović.1999. i Veljković. 124 – 31.. Mojović. pp. M.. Šiler-Marinković. Biohemijsko inženjerstvo.. Scharer. 21. A. L. Kebsale D. 17. Arasaratnam.26 – 32. 24 (2006). V. and the Environment: A Strategic Perspective on the U. V. Pol. pp. Rašković.. J. Lazić..Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 15.. Mojović. Production of microbial amylolytic enzymes. 34 (2004).. 29. S. Hemijska industrija. S.A. Biotechnology Advances..

1996. June 1999. USA. J. E. G. Kentucky. Wieczorek A.. 1999. 20 (1989).: Uticaj isparljivih kiselina na kinetiku rasta i tehnološke osobine Saccharomyces cerevisiae. Overview and evaluation of fuel ethanol from cellulosic biomass: technology. Magee R. Van Hoojdonk. Garg.. Wooley R. Prenosil J. Novi Sad. Kinetics of thermochemical pretreatment of lignocellulosic materials. Golden Colorade USA. H.. Hydrolysis of lignocellulosic materials for ethanol production: a review.. US Department of Energy. Office of Energy Efficiency and Renewable Energy. Biotechnology. A monthly newsletter from Alltech Biotechnology. R. 43. 1988. Kwarteng. 36. National Reneawable Energy Laboratory. K. Tehnološki fakultet. A monthly newsletter from Alltech Biotechnology. Washington DC. Ruth M. Weincheim.63 – 94. 40. Applied Biochemistry & Biotechnology. and Pretorius I. 44. Washington. Cosentino G. P. WilleyVCH. Dawson. Wiley-VCH Verlag. Verma.. I. Obtober 23 – 27. J. Ethanol from lignocellulosic biomass: techno-economic performance in short-.and long-term. the environment. H. 2000. pp. Lynd L. US DOE. 2002.. p. Weimer P.html. 48.. DC. S..Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 34. Office of Transportation Technologies. Wyman C. E. 2002. Rehm. economics. The Alcohol Times. J. Biomass & Bioenergy. pp. Rehm. 808.506 – 577. P. and Reed. Roher M. 2003.gov/biofuels/. 35. P. 1 – 4..gov/oiaf/analysispaper/index. 37.. and Galvez A..-J. p. 49. In Bioetchnology Vol 3. Energy Information Administration.-J. and Harrison J.. K. pp. Sheehan J.. Energy Environment 21. 2000. Stadler. The 20thAnnual Alcohol School: Alcohol Production By Fermentation in The New Millennium. H. H. 39.. The Biotechnology of Ethanol. 41. 39 (1992). Reed G.. Sun Y. The Alcohol Times. Hamelinck. 2001. Lexington. Annual Reviews. 45. str. and Cheng J..No. middle....doe. H.ott. Saxena. Bioresource Technology. 403 – 465. Ooshima. Faaij. E. 42. Vol. Košarić N.. G. Microbiology and Molecular Biology Reviews 66. Ibsen K.13 – 15. K. 38. Handbook on Bioethanol.doe. 72 pp + annexes. C... 1 50.. July 2000. J. 28 (2005). Simultaneous saccharification and fermentation of waste newspaper to ethanol. Weinheim 1993. Ethanol Fermentation.. O. Available at: www. Rose A. Puhler.. Converse. Bioresource Technology 83. A.. Taylor and Francis.. 384 – 410. 8a. Advanced bioethanol technology – website: www. 1983. van Zyl W. A. 77 . 1987. pp. Outlook for Biomass Ethanol Production and Demand. Biology of Yeast. The Yeast. H.. Majdeski H.. Volume I. S. 145 – 152. Lynd L R . Lignocellulosic biomass to ethanol – Process design and economics utilizing cocurrent dilute acid prehydrolysis and enzymatic hydrolysis – Current and futuristic scenarios. 51. Microbial cellulose utilization: fundamentals and biotechnology. Pejin D. Academic Press. A. DiPardo J.eia. Grethlein. 47. Second Edition. (editors) Verlag Chemie. and policy. 46.1 – 11. i sar. 89 – 90. 1996.

Subcellular Organelles. Pejin D. J.. 1 – 95. Microbiol. 67. E.. Leskošek-Čukalović.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 52. Biotechnol.P. J. Rohani. i Rac J. 61. Academic Press. Jarovenko V. 64. 56. Manzanares P.. plenarno predavanje.. Durieux.. Oliva J. Imobilisani ćelijski sistemi u fermentaciji piva. 1979. 15 (5). J. M. 855 – 866. Pišćevaja promišlennost. L... Zbornik radova IV Savetovanja industrije alkoholnih i bezalkoholnih pića i sirćeta sa međunarodnim učešćem.. B. Vandegans. 60.. M. Novozymes. John. Munnecke. I. D.M... Wheals A. Fuel ethanol after 25 years.. Basso L. The Production of Ethanol by Immobilized Yeast Cells. V. 60 (2006)1 – 10. NKB Bleiswijk. L. January and November 200l. Glavardanov R. 46 (1996) 209 – 219. G. On-line state estimation and adaptive optimization using state equations for continuous production of bioethanol. Vrnjačka Banja. Van Nedervelde. Biotechnol. Microbial Cell Immobilization Applied to Alcohol Production – A Review.. Ballesteros I. S. Technol. Osseweijer and J.. Vrnjačka Banja. R.. 1434. pp. J. Rovinski L. A monthly newsletter from Alltech Biotechnology. M. oenos Cells.P. 1980. Monografija. Rose. Imobilisani ćelijski sistemi u proizvodnji etanola. P. usmena komunikacija 2001. 19 (1977) 387 – 397. A newsletter from the Alltech Institute of Brewing and Distilling. Experientia. Flores. In: Proc. C. str. 1 – 4. J. M. Simon. The Netherlands. 59... E. 1978. Biotechnol... Rosseels. D.J. 58. Continuous Cider Production with Co-immobilized Yeast and L. pp. Progr. EC Symp. Coimmobilized Aerobic/Anaerobic Mixed Cultures in Shaked Flasks. A. A. Hill. str. Nedović.. Baras J. Vol. 62. sa međunarodnim učešćem.. Economic Microbiology.. Banković-Ilić I. B. Veljković V. M.. Zbornik radova. 1 – 3. 7 – 15 57. Bioeng.. Thatipamala. (1998) 188 – 190. 23 (1981) 1813 – 1825... A. Kierstan. 26 (1995) 151 – 159. Ballesteros M. Alves D. V. Lother. Glavardanov R. Oetterer. Ethanol from lignocellulosic materials by a simultaneous saccharification and 78 . V. G. M. Gaćeša S.. Sao Paulo. 54. 68. Industrije alkoholnih ibezalkoholnih pića i sirćeta. Journal of Biotechnology 48 (1996) 179 – 190.. 4. Nova saznanja u proizvodnji etanola.: Modelovanie i optimizacija mikrobiologičeskih processov spirtovogo proizvodstva. Tasić M. The Alcohol Times.. Nunez. B. Popov S. 1999. str.. Biotechnol.. Lema. VI Savetovanje.V. Nedović. Beograd. 2002.. I. 19 (1996) 132 – 139. Enzyme Microb. Ethanolic Fermentation by Immobilized Saccharomyces cerevisiae in a Semipilot Pulsing Packed-Bed Bioreactor. 70 – 81. 66. Microbial Biomass. October 1999.. “Yeast as a Cell Factory”. str. Hemijska industrija.. L.. pp. Bioetanol – Stanje i persektive. 70.. 1999. Rev. Schugerl. C. 151 – 155. eds... Hellendoorn. 65. 2000. M.and Amorim H... 36... Negro M. A. The Alcohol Times. Williams. The Immobilization of Microbial Cells. K. Roca. Wiegel. Zadužbina Andrejević. G. Zeitz. Plaisant. Lazić M. 53.. pp. Ingram i sar. Mojović L. 69.. and Enzymes in Calcium Alginate Gels.M.. pp. V.. Bucke. 63. Poslovna Zajednica "Vrenje. Bioeng. 71. 31 – 48. Eberhardt. Nedović.. A.. 55. P. A. van Dijken. Tibtech 17 (1999) 482 – 487. J..

Indian. 72. 79 . 82. 32 (1993) 1676 – 1680. 7 (1969) 1231. Overview and evaluation of fuel ethanol from cellulosic biomass: technology. 34 (1957) 87. Mijovic S. Switzerland. Eng. Biomass ethanol inches forward..ott. p. Fuel ethanol production from lignocellulose: a challenge for metabolic engineering and process integration. R... 78. Winkler C. Cereal. pretraženo. US Department of Energy. 403 – 465. F. World Conference. 75. New Approach Gives Positive Energy Balance. S. "Dehydration of etanol".. 76. and policy. Westgata P. 80. oktobra 2005. 1981. 1996.. 31 (1988). L. Sorption of organic vapors on wheat flour at 27°C. izvor: www. Alcohol Journal. 81. Journal of Biotechnology 48 (1996) 179 – 190. 85. Z. Chem.A. "Sorption of organic vapors on wheat flour at 27 °C". Szezodrak. Biotechnol. Conceptual Engineering Manual. Ben-Shebil S. Vol 12. Chem. Science 205 (1979) 898. Bushuk W. Alternativna goriva – etanol i njegove smeše sa benzinom (drugi deo).. Appl. "Effect of heat of adsorption on the adsorptive drying of solvent at equilibrium in a packet bed of zeolite".. 29. Gothenburg.html). 1986... Sweden 1984. Annual Reviews.com. Sixth completely revised edition. 74. the environment. Berg C. K. Olsson. 2004 (available at: http://www. 86. R. Office of Transportation Technologies. Chemical and Engineering News (December. S.7. 79. 2003. "Sorption of organics and water on starch". Large Scale Ethanol Production Facilities. Biochem. O. Microbiol. Biotechnology & Bioengineering.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini fermentation process (SFS) with Kluyveromyces marxianus CECT 10875... Office of Energy Efficiency and Renewable Energy. Ind.com/World-Fuel-Ethanol-A&O-2004. Ullmann′s Encyclopedia of Industrial Chemistry. CORA Engineering: Production of Ethanol for Renewable recources.. Chemical Engineering Journal 74 (1999) 197 – 204.distill. World Ethanol Production. Wiley-VCH Verlag... 83. J.. Sorption of water and organic vapours on starch at 35°C. Res. Ladisch M. L. The online distillery network for distilleries & fuel ethanol plants worldwide. M.. 300 – 303.. Bushuk W. Lynd L... Washington DC. J. Targonski. Cereal. Chem. Energy Environment 21. Chur.. 84. 2003. Hill.BestEnergy. Dyck K. rev. World fuel ethanol analysis and outlook. Selection of thermotolerant yeast strains for simultaneous saccharification and fermentation of celulose. On-line state estimation and adaptive optimization using state equations for continuous production of bioethanol. A. Balkan Energy SolutionsTeam. Bhatia R. Zaldivar.. 87. 56 (2001) 17 – 34. J. R. economics.. Thatipamala. Proc. US DOE.. pp. Bio-Energy. 88. Advanced bioethanol technology – website: www. 89. Mcoy M. Nielsen.. Kazten R. 1998). Gupta S.doe. 73. G. 34 (1957) 87...gov/biofuels/. Altech. Licht. Ladisch M. R. Chem. 77. 39 (2004) 1843 – 1848. 1 (1999) 6. Rohani. J. J. Winkler C..

Lj.. Westgate P. Vogelbusch Co: Alcohol Prevaporation. 58 (1986) 740 – 742. Lee J. Y.. Economic and policy implications of public support for ethanol production in California’s San Joaquin Valley. Eng.. Ind. Pejin D. Chem. W. TMF Beograd. Kaschemekat J. Nguyen Q. 2007. “Rigourous modelling and optimization of hybrid separation processes based on pervaporation” Central European Journal of Chemistry. Ping Z. "Cordierite-supported ZSM-5 membrane: Preparation and pervaporation properties in the dehydratation of water – alcohol mixture"... 37 (1991). Separation and Purification Tehnology.. 44 (2005) 266 – 270.. Ladisch M.. Bodder K. Zhou L. Hills J. 91. Bioetanol kao gorivo – Stanje i perspektive. Experimental determination of binary sorption and desorption kinetics for the system ethanol. (urednici). Crawshaw J. Res. Mizsey P.. Energy Policy 33 (2005)1155 – 1167 96. Monografija. P.. 97. Mojović.. 2007. Wichelns B.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 90. pp. Hagen JW.. Information 2/84. Fonyo Z.. Water and ethanol sorption phenomena on starch. 93. Koczka K. Burnesa E.. J. AIChE Journal. Lazić M. Vienna 1984.. Wang T. 31 (1992) 887. Beograd.. 1124-1147 80 . Tech. Novi Sad. 95. 94. water and maize at 90°C. Poljoprivredni fakultet. R.. Poljoprivredni fakultet.. H. Barbknecht J. Long J. 5(4). Chem. T.. TF Novi Sad. Ing. Li Y. 92. TF Leskovac..

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini

5.

SPOREDNI PROIZVODI PRI PROIZVODNJI BIOETANOLA

Proizvodnja bioetanola podrazumeva i dobijanje značajne količine sporednih, odnosno otpadnih proizvoda, čija valorizacija je predmet posebnih proučavanja. Tržišna vrednost ovih proizvoda može značajno da doprinese ekonomičnosti proizvodnje primarnog proizvoda, a njihovim iskorišćavanjem rešava se i ekološki problem odlaganja velike količine biološkog otpada. Osnovni sporedni proizvodi u proizvodnji etanola su džibra i ugljendioksid. Vrsta i kvalitet sporednih i otpadnih proizvoda iz industrije etanola zavise najpre od vrste upotrebljene sirovine i načina njene pripreme, kao i tehnološkog postupka proizvodnje etanola i naknadne obrade otpadnih produkata. Ako se za proizvodnju etanola koriste lignocelulozne sirovine, količina sporednih proizvoda je manja i koristi se za dobijanje energije sagorevanjem. Ako se međutim, koriste ugljenohidratne sirovine, što je za sada češće, kao otpadni proizvod zaostaje džibra zajedno sa umnoženom biomasom kvasca, koja se posle različitog stepena obrade koristi kao stočna hrana. Pored toga, kao rezultat fermentacije nastaje i ugljendioksid. U našoj zemlji se etanol uglavnom proizvodi na melasi (Beograd, Kovin, Crvenka), dok samo fabrike manjih kapaciteta raspolažu opremom i tehnologijom za proizvodnju etanola iz žitarica. Prema prvim saznanjima, fabrika za proizvodnju bioetanola koja se gradi kod Zrenjanina, će koristiti pšenicu i kukuruz kao sirovine. Postoje i tehnološka rešenja u kojima se etanol proizvodi u zatvorenom ciklusu, tako da nema otpada. Ova rešenja podrazumevaju da se džibra (otpadni proizvod) upotrebi za tov stoke, a stočni ekskrementi za proizvodnju biogasa i prevrelog stajnjaka kao đubriva. Energija potrebna za proizvodnju bioetanola dobija se sagorevanjem lignoceluloznih otpadaka zaostalih iz proizvodnje osnovnih skrobnih sirovina, odnosno biogasa. Pepeo od spaljene biomase se vraća u zemljište, kao izvor minerala za biljke i zamena za mineralno đubrivo. Ovako zatvoreni ciklus je ekonomičan i za mala poljoprivredna gazdinstva. Šematski je ovaj proces prikazan na slici 5.1. U klasičnom prostupku za proizvonju bioetanola, džibra sa oko 15% suve materije, sa dna destilacione kolone se odvodi u taložnik i odatle započinje proces prerade ovog otpadnog materijala. Oko 83% vode iz taloga se ukloni centrifugisanjem, pri čemu se dobija vlažni talog sa oko 37% suve materije. Tečni deo, džibre odvojen centrifugisanjem se prihvata i ponovo vraća u proces ukomljavanja sirovine. Talog se odvodi u uparivač, gde se dalje koncentriše. Koncentrisani talog, sa oko 35% suve materije se meša sa viškom tečne džibre i transportuje do rotacione tunelske sušnice. Masa se suši sve dok sadržaj vlage ne padne ispod 10%. Dobijeni proizvod je suva džibra. U stranoj literaturi se za ove sporedne proizvode koristi termin “suvi destilerijski otpaci sa talogom“ ili skraćeno DDGS (Distillers dried grains with solubles). Pare koje izlaze iz evaporatora se skupljaju i hlade, a zatim koriste za namakanje zrna u početnoj fazi prerade sirovine. Ovaj postupak prikazan je na slikama 5.2. i 5.3.

81

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini
Zemljište

žitarice

Stabljika i list

Zrno

Oklasak

direktno spaljivanje Toplotna energija

usitnjavanje

Toplotna energija

direktno spaljivanje

ošećerenje fermentacija Ugljendioksid

Pepeo (đubrivo)

destilacija

Etanol Pepeo (đubrivo)

Džibra

Oplemenjivanje Toplotna energija

Tov

Meso i mleko

Stajnjak

Biogas

Anaerobna fermentacija

Vraćanje u zemljište

Biođubrivo

Zemljište

Slika 5.1. Šema zatvorenog procesa proizvodnje etanola (1)

82

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini

Slika 5.1. Tehnološka šema proizvodnje džibre (1) Džibra nastaje u proizvodnji etanola u količinama od 10 do 13 hl/hl proizvedenog etanola. U sastavu džibre nalaze se sve komponente sirovina osim ugljenih hidrata, kvasac i novonastali međuproizvodi faza razvarivanja, ošećerenja i fermentacije, koje kvasac ne može da metaboliše do etanola. Količina suve džibre koja se proizvede u Evropi iznosi 1,1 miliona tona (mt) od čega 40.000 u Nemačkoj, 25.000 u Velikoj Britaniji i Irskoj, 20.000 u Španiji. Potrošnja iznosi 1,8 miliona tona i prevazilazi proizvodnju, pa se potrebne količine uvoze pre svega iz SAD. Najviše se troši suve džibre iz kukuruza i ječma (po 800.000 t) i oko 200.000 t suve džibre iz pšenice. (18). Primena džibre je raznovrsna, može se koristiti za ishranu stoke, kao đubrivo, kao mikrobiološka podloga, ili pak kao zamena dela tehnološke vode u procesu ukomljavanja sirovina (19).

5.1

MELASNA DŽIBRA

Ako se kao polazna sirovina za proizvodnju etanola koristi melasa, koja je inače u našoj zemlji deficitarna jer se veći deo koristi za proizvodnju kvasca, nakon proizvodnog postupka zaostaje melasna džibra. Pri fermentaciji kvasac iskoristi samo polovinu suve materije melase, dok ostatak zaostaje u džibri. Melasna džibra sadrži 7,5 – 10,0% suve materije, a sadržaj pojedinih komponenata varira, najčešće zbog promenljivog sastava melase. Sadržaj ukupnog azota iznosi 4 – 6% na suvu materiju, pri čemu najveći deo azota potiče od betaina. Pored betaina prisutne su i pojedine aminokiseline, a ima i amonijačinog i imino azota. Sadržaj redukujućih materija, uglavnom nefermentabilnih šećera iznosi 1,7 – 6% na

83

Činjeni su pokušaji i sa mešovitom kulturom kvasaca iz roda Trichosporon (T. Značajan je i sadržaj mineralnih materija. proizvodnja mikrobne biomase na džibri je prva faza prečišćavanja jedne od najzagađenijih otpadnih voda industrije vrenja. a dobijena biomasa se koristi kao komponenta stočne hrane. naročito B-kompleksa kao i čitav niz organskih kiselina. Zahvaljujući navedenom sastavu melasna džibra se može koristiti kao podloga za proizvodnju mikrobne biomase. Pored kvasaca. fermentans). iz svakog kubnog metra džibre je moguće proizvesti 10 kg kvaščeve biomase. Uparavanje džibre (21) Melasna džibra je veliki zagađivač. koji su manje selektivni u korišćenju hranljive podloge. što znači da je ova fermantacija efikasnija. u oba slučaja. kod nas se za sada kao proizvodni mikroorganizam koristi samo kvasac iz roda Candida. pa se zbog toga mora obraditi pre ispuštanja u vodotokove. Pošto melasna džibra sadrži oko 25 – 30 kg/m3 asimilativnih materija. Posle završene fermentacije. Slika 5. Korišćenje drugih 84 . ispitivana je mogućnost umnožavanja mešovite bakterijske kulture na melasnoj džibri. Kao proizvodni mikroorganizmi uglavnom se koriste kvasci iz rodova Candida i Torulopsis.3. sa kojom se sadržaj organske materije može smanjiti za 85 – 90%. I pored nekih prednosti savremenijih postupaka za prizvodnju mikrobne biomase na melasnoj džibri. zaostala otpadna voda ima 80 – 90% niži sadržaj organskih materija u odnosu na početnu vrednost. posebno mikroelemenata.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini suvu materiju. Takođe je ispitivana mogućnost umnožavanja mešovitih kultura kvasaca i bakterija. sadržaj organske materije u otpadnoj fermentisanoj podlozi je smanjen za preko 90%. Najbolje je iskoristiti je za proizvodnju stočnog kvasca. Posmatrano sa ekološkog aspekta. Džibra sadrži i vitamine. pa se njeno dalje prečišćavanje može izvesti bez većih teškoća. jer je podrobno ispitan u ishrani životinja. Posle separacije kvasca proizvedenog na džibri. cutaneum i T. što se ranije radilo u pogonu «Dimitrije Tucović» u Beogradu.

Na slici 5. jer je poznato da i nepatogene bakterije pod određenim uslovima mogu postati patogene. pogotovo bakterija. Šema proizvodnje kvaščeve biomase na džibri (17) Biomasa kvasca koji se proizvodi na melasnoj džibri je bogata belančevinama. (1) Na tržištu se mogu naći sveža i suva džibra. Sveža džibra se može koristiti za stočnu hranu na farmama u neposrednoj blizini fabrike etanola. 85 .4.2 KUKURUZNA DŽIBRA Tokom proizvodnje etanola iz kukuruza.4. osušeni proizvod je stabilan i može se koristiti kao komponenta stočne hrane tokom cele godine. Pritom se dobija 293 kg etanola. vitaminima i drugim faktorima rasta. se mora detaljno i svestrano ispitati.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini mikroorganizama. je data šema prozvodnje kvaščeve biomase na melasnoj džibri. na 1000 kg utrošenog kukuruza (ili pšenice) sa 12% vlage i 65% skroba na SM nastaje 229 kg džibre sa 90% SM. jer je vrlo podložna kvarenju. 5.(17) melasna džibra soli voda pogonska čista kultura regulacija pH pena priprema podloge predfermentacija fermentacija vazduh vazduh pakovanje termoliza sušenje separacija otpadna voda Jednoćelijski proteini SCP Šema proizvodnje kvaščeve biomase na melasnoj džibri Slika 5. pa se posle sušenja koristi kao komponenta hrane za stoku. Za razliku od nje.

Sadrži sirove proteine. tako da je svetla boja uvek znak i boljeg kvaliteta.36 98.36 99. mineralne supstance i vitamine. pre svega sadržaja sirovih proteina.76 98. a prema podacima NRC (13) prosečna vrednost je 27%. gluten za stočnu hranu i kukuruzno ulje (iz kukuruzne klice). Fizičke. melje se suvim ili mokrim postupkom i kasnije podvrgava delovanju enzima i fermentaciji.76 98. Veći deo proteina i gotovo svi vitamini i faktori rasta potiču od kvasca.36 Ciklus 4 95. jer je siromašniji u sadržaju proteina poreklom iz kukuruza.36 96. Neadekvatno sušenje (na visokim temperaturama i duže vreme) dovodi do gubitka esencijalnih aminokiselina (posebno lizina i cisteina) kao rezultat Maillardove reakcije. 5.36 96.1. oko 20% rastvoreni sastojci. mada ove vrednosti mogu jako da variraju. kompletne belančevine i masti zaostaju u džibri.96 97.3%.76 96. na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu je ispitivana mogućnost vraćanja bistre džibre u proces ukomljavanja tokom prerade kukuruza u etanol (21).96 100. što može loše da se odrazi na prinos životinja koje se njome hrane. a posebno uslova sušenja. Sadržaj sirovih proteina varira između 23 i 35%. U uzorku bez dodavanja džibre ostvaren je prinos etanola (u odnosu na teorijski prinos) od 97. Ovo se objašnjava činjenicom da se sa džibrom dodaju aminokiseline i produkti razgradnje ćelija kvasca što omogućava viši prinos etanola.36 Ciklus 3 94.1. Rezultati dati u tabeli 5. koji se najčešće koristi kao sirovina za proizvodnju etanola. Dodatkom bistre džibre raste prinos etanola i dostiže vrednosti od 100%.96%. Ako se iz kukuruza pre fermentacije izdvoje belančevine i masti. Sušenje takođe presudno utiče na boju i ukus suve džibre. zaostao nakon fermentacije takve sirovine samim tim je slabijeg kvaliteta. od čega su 80% suspendovani. kvasac i talog) (23).76 98. kao i na tržišnu cenu koja se formira na osnovu nutritivnih karakteristika. pa je ona i mnogo kvalitetnija. Ukoliko se kukuruz melje suvim postupkom. masti. Postoji jasna korelacija između boje i nutritivne vrednosti suve džibre. Tabela 5.76 100.36 *kontrolni uzorak bez dodatka džibre Kukuruz.16 100.56 Ciklus 5 97.76 Ciklus 6 96. Hemijski sastav suve džibre je varijabilan. Sadržaj masti je u proseku 9. 86 .36 96. hemijske i nutritivne karakteristike suve džibre su varijabilne u zavisnosti od upotrebljenih sirovina za proizvodnju etanola.96 100. tehnološkog postupka pripreme sirovine i proizvodnje etanola. Prinos etanola u odnosu na teorijski prinos (21) Prinos etanola u odnosu na teorijski prinos (%) % Džibre 0* 10 20 30 Ciklus 1 97. u fermentaciju ulazi sirovina sa smanjenom nutritivnom vrednošću.76 96. kao sporedni proizvodi dobijaju se: glutensko brašno.36 97. Po sastavu je slična sporednim proizvodima dobijenim iz proizvodnje piva (pivski trop.3 HEMIJSKI SASTAV DŽIBRE Vlažna džibra sadrži 7 – 10% suve materije.16 96.56 100 Ciklus 2 95. tako da su evidentirani i uzorci sa oko 3% masti (5). Ako se melje mokrim postupkom. Otpadni proizvod.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Pored korišćenja džibre za ishranu stoke.

9 11.39 1. u kome je kukuruz siromašan. Sadržaj masti i skroba je u značajnoj korelaciji sa sadržajem proteina. dok je u tabeli 5.96 2.60 2.8 11.9 Proteini 30.63 Prema istraživanjima Belye-a i sar. Sadržaj drugih aminokiselina je manje varijabilan.54 1.1 Minnesota Nutrition Conference (16).43 0.01 0. Sadržaj amino kiselina (g/100 g SM) u kukuruzu.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Osnovni hemijski sastav suve džibre (g/100 g SM) koja potiče od kukuruza je prikazan u tabeli 5.39 0.8 10. ***(15) Tabela 5.52 2.6 5.2 Osnovni hemijski sastav suve džibre (g/100 g SM) koji potiče od kukuruza (15) Poreklo MNC* NRC** Minnesota*** Sirove masti 10. kvascu i suvoj džibri koja potiče od kukuruza (15) Aminokiselina Arginin Histidin Izoleucin Leucin Lizin Metionin Fenilalanin Treonin Triptofan Tirozin Valin Kvasac 2.8 5.43 0.37 3.45 3.49 0. Sadržaj 87 . S druge strane.3 Sirova vlakana 8.2 31.32 0. taj udeo mnogo veći.27 0.2.3.51 Suva džibra 1.79 1.25 0.64 1.89%. (15) ne postoji značajna korelacija između sadržaja pojedinih hranljivih materija u kukuruzu i u suvoj džibri. oko polovina sadržaja aminokiselina u suvoj džibri potiče iz kvasca.54 0.55 1. posebno kad je osnovna sirovina kukuruz (14).35 1.2 Vlakna rastvorljiva Pepeo Skrob u kiselini 17. ** Nutrient Requirements of Swine (13).70 1.2 5. postoji značajna korelacija između pojedinih hranljivih materija u suvoj džibri.76 1. Sadržaj lizina je vrlo varijabilan i kreće se od 0.. prikazan sadržaj aminokiselina u kukuruzu.12 0. To znači da je uticaj kvasca i procesnih parametara na sastav i kvalitet suve džibre mnogo značajniji.17 2.8 4.24 0.09 0.05 0.52 Kukuruz 0. Tabela 5.19 0. Korelacija između sadržaja sirovih proteina i lizina je niska.21 0. dok je u slučaju lizina. kvascu i suvoj džibri koja potiče od kukuruza. U proseku.8 9. 3.2 29.77 0.43% do 0.

2 mg/kg 6.0 7.9 11.7 2. Hemijski sastav pšenične suve džibre ProtiGrain® (4) Sastojci Suva materija % na suvu materiju Ukupni pepeo Sirovi proteini Sirova vlakna Ukupne masti Skrob Ukupni šećeri Bezazotni ekstrakt Aminokiseline Lizin Metionin Treonin Triptofan Cistin Mineralne materije Kalcijum Fosfor Natrijum Magnezijum Kalijum Mikroelementi Bakar Cink Gvožđe % 94. Tabela 5.8 2. jer kvasac koji se koristi za fermentaciju ne sadrži proteolitičke enzime koji mogu da ih razgrade.2 74 115 88 .2 8.55 1. koji je vrlo promenljiv.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini sirovih vlakna je u negativnoj korelaciji sa sadržajem ostalih komponenti. Praktično svi proteini kukuruza zaostaju u suvoj džibri. posebno lizina.4 PŠENIČNA DŽIBRA Suva džibra koja potiče od pšenice ima bolji hemijski sastav i veću nutritivnu vrednost. zavisi pre svega od odnosa između količine suvog zrna i taloga koji se menja praktično kod svake šarže i uglavnom nije dovoljno standardizovan i kontrolisan. Sadržaj proteina.7 3. Znatno je veći sadržaj proteina i esencijalnih aminokiselina.35 0.0 0.77 0.9 8.11 0.4. U tabeli 5.4.5 43.5 6.8 37.71 g/kg SM 6. je dat sastav komercijalnog proizvoda ProtiGrain® koji se proizvodi u Nemačkoj kao suva džbra pri čemu je pšenica osnovna sirovina.5 5. 5.

Sirak za proizvodnju bioetanola se može koristiti neoljušten ili oljušten. koji tako postaje manje dostupan enzimima i zaostaje u džibri.9 25. je dat hemijski sastav džibre od sirka u poređenju sa džibrom od kukuruza. 13.8 vlažna 35.2 na SM Sadržaj ugljenih hidrata u džibri sirka može ponekad biti nešto viši nego kod kukuruza. (1) 89 . Hemijski sastav džibre od sirka i kukuruza (24) Parametar Suva materija. U tabeli 5.5 na SM 41.8 13 3. ugušćena (do 20% suve materije) i suva džibra (90% suve materije) se koriste kao stočna hrana u ishrani preživara (goveda.2 na SM 28.5 DŽIBRA IZ SIRKA Sirak je po hemijskom sastavu (posebno sadržaju skroba) sličan kukuruzu.5 na SM 7. što se odražava i na kvalitet džibre. Sirak je bolje prethodno oljuštiti.5 30. U SAD se oko 10 do 20% sirka troši u ove svrhe (22). što je neznatno manje u odnosu na kukuruz (64% – 78%). ali je sadržaj skroba 60 – 77%. samleven suvim ili mokrim postupkom.3 vlažna 35. silirana. isto kao i kukuruz.3 14 9.9 28.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 5.5. na isti način kao i kod kukuruza. Ljuska koja zaostaje posle ljuštenja sirka se koristi za proizvodnju fitohemikalija (kafirina i voskova).6 DŽIBRA KAO HRANIVO Sveža (do 10% suve materije).3 na SM 42. jer su proteini sirka skloni polimerizaciji pri čemu se obrazuje mreža u koju lako može da uđe skrob. Ovaj postupak doprinosi i kvalitetu džibre. Zbog toga se uspešno koristi za proizvodnju etanola. Njegov kvalitet zavisi od genotipa i uslova gajenja.(24) Tabela 5.6 na SM 14. pa ga tek onda podvrgnuti ošećerenju.3 31.3 na SM 9. može mleti suvim ili mokrim postupkom. ovce) i monogastrita (svinje i živina).3 na SM. manje poželjnih u ishrani svinja i živine.1 hranljivih jedinica.5 42. ali nije zanemarljiv ni udeo biološki aktivnih vitamina i minerala. Sirak se. 1 kg SM džibre odgovara 1 – 1. Uglavnom se koriste kao izvor proteina i energije.% Sirovi proteini ADF(vlakna rastvorljiva u kiselini) NDF (vlakna rastvorljiva u neutralnoj sredini) Sirove masti Ugljeni hidrati (bez vlakana) Džibra od kukuruza suva 93 28. Ovaj fenomen je nepoželjan jer smanjuje prinos etanola. jer se na taj način znatno povećava prinos etanola.4 na SM Džibra od sirka suva 91.5. 5.4 45.5 na SM 25. jer se sadržaj proteina u džibri povećava sa 11% na 39% uz istovremeno smanjenje sadržaja sirovih vlakana.4 32.

za ishranu krava je najbolja kukuruzna džibra. 33% vlakana rastvorljivih u neutralnoj sredini i 22% vlakana rastvorljivih u kiselini.5 59 14 34 1:2. kod primene kukuruzne ili džibre od sirka.5 90 15 55 1:3. 4% masti. Najbolji rezultati u ishrani goveda su postignuti sa pšeničnom džibrom koja ima veliku nutritivnu vrednost (tabela 5. Nema razlike u prirastu i količini dobijenog mleka između sveže i suve džibre. Za neutralizaciju suvišnih kiselina. odraslim govedima u tovu 50 – 60 l.5) i odnos acetat:propionat >2.8.7 DŽIBRA U ISHRANI PREŽIVARA Od sveže džibre. U tabeli 5. • prisustvo dijetetskih vlakana koja poboljšavaju stanje rumena (buraga) kod preživara. Primer jednog takvog obroka dat je u tabeli 5. • prisustvo kvalitetnih proteina biljnog porekla.9. U ovakvom obroku ima oko 18% proteina ( od toga oko 6% nesvarljivih).Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Prednosti korišćenja ovakve hrane su: • poboljšano iskorišćenje i ukus hrane. Kravama se daju u količini od 35 – 40 litara dnevno. • dovoljno energije za ishranu životinja u tovu.9 77 15 54 1:3.6 59 9 27 1:3.6.7.6 Nutritivna vrednost vlažne džibre poreklom iz različitih skrobnih sirovina (g/l) (1) Džibra poreklom iz : U ishrani preživara Suva masa Svarljivi proteini Skrobne jedinice Proteini:skrobne jedinice U ishrani svinja Suva masa Svarljivi proteini Ukupni nutrijenti Proteini:ukupni nutrijenti 90 20 63 1:3. Dugotrajna ishrana krava svežom džibrom može uzrokovati pojavu ekcema kože distalnih delova tela zbog prisustva suvišnih kiselina.1 88 22 63 1:2. stoci treba davati 20 – 30g stočne krede na svakih 40 – 50 litara džibre (1). Gotovo identične karakteristike ima i džibra sirka. Publikovani su rezultati dobijeni primenom komercijalnog proizvoda ProtiGrain® kao hrane za goveda (tabela 5. je data nutritivna vrednost džibre poreklom iz različitih skrobnih sirovina. Pšenica koja se koristi u proizvodnji je vrhunskog kvaliteta. junadima do 20 l i ovcama 2 – 5 l.) (4). jer ima najveću hranjivu vrednost.6 88 18 53 1:2. Proizvod je suv i u obliku 90 .0 Pšenice Raži Kukuruza Krompira pH vrednost u buragu (6.). 5. ukazuje da je stanje u buragu optimalno za fermentaciju celuloze.3 – 6. • širok spektar prisutnih vitamina i minerala. ProtiGrain® je sporedni proizvod fabrike etanola dobijen fermentacijom pšenice u Zeitz-u Nemačkoj. Tabela 5.9 77 18 63 1:3. pod uslovom da je obrok dobro izbalansiran.

3 9. Sadrži više od 30% sirovih proteina i ima viskoku energetsku vrednost. Zbog dobrog ukusa ovog proizvoda.4 12.6 Vlažna 25 25 15 24.3 9.6 % na suvu materiju Tabela 5. Tabela 5.1 1.6 Vlažna 25 25 15 24.1 1. % Svarljivi sirovi proteini nXP. sa takođe visokim sadržajem proteina nerazgradljivih u buragu (Rumen Undegradable Protein ili skraćeno UDP). značajno smanjuje opasnost od acidoze.2 40 264 18 Maksimalno do 20% 30% 91 . Zbog toga se koristi u ishrani visokoproduktivnih mlečnih krava gde supstituiše druga proteinska hraniva.03). Kategorisan je kao “Distillers Dried Grains with Solubles” u nemačkoj pozitivnoj listi (Code 5.8. ( NEL). ProtiGrain® je vrlo pogodan za ishranu goveda iz više razloga. Primer obroka za mlečne krave sa kukuruznom džibrom ili džibrom sirka (24) Kukuruzna džibra Sastojak Alfalfa silaža Kukuruzna silaža Suva džibra kukuruza Vlažna džibra kukuruza Suva džibra sirka Vlažna džibra sirka Kukuruzno zrno Sojina sačma (46. MJ Metabolička energija (goveda).1 1. Nutritivne vrednosti pšenične džibre u ishrani preživara i udeo u dnevnom obroku (4) Nutritivne vrednosti za preživare (po kg suve materije) Neto energija laktacije.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini peleta. MJ Proteini nerazgradljivi u buragu (UDP 5*). ukupan obrok se lakše usvaja i resorbuje. Zahvaljujući malom sadržaju šećera i skroba. g Ruminal N-balans. To je visokoenergetsko hranivo.3 9.5% proteina) Mineralno-vitaminski dodatak Suva 25 25 15 24.05.3 9.7.1 1. g Udeo u dnevnom obroku Životinja Mlečne krave Tovna junad 7.6 Džibra sirka Suva 25 25 15 24.

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 5.3 23. Primer obroka mlečnih krava koji sadrži ProtiGrain® (650 kg telesne mase. 92 . I kod ovih životinja udeo suve džibre u obroku ne bi trebalo da pređe 20%. postoje podaci o ishrani tovnih svinja sa 20% suve džibre u obroku.8 0.0 1.2 0.5 31 8.0 1.0 1.5 2.0 28 11.0 0. 3.9 30 Španska organizacija koja se bavi ishranom domaćih životinja FEDNA (Spanish Federation for Animal Nutrition). Suvu džibru ne treba davati suprasnim krmačama. 4% masti.2 7.3 21.8 DŽIBRA U ISHRANI ŽIVINE I SVINJA Udeo suve džibre u ishrani monogastrita (svinja i živine) je obično limitiran na 5 – 10%.0 35 3.0 2.10.0 0.0 30 9. Međutim.3 6.2 40 3. Primer obroka mlečnih krava koji sadrži Proti Grain (4). mada je češće mnogo manji.2 1.9 3.2 19. Maksimalan udeo suve džibre iz različitih sirovina u ishrani preživara (18) Poreklo suve džibre Džibra iz kukuruza Džibra iz pšenice Džibra iz ječma Mlečne krave 12 12 10 Tovna junad 15 15 13 Ovce 5 5 5 5. Sličan je slučaj i sa ishranom živine.2 7. svinjama se maksimalno može davati do 4 litra dnevno (2).0 1. Što se tiče sveže džibre. pod uslovom da se sadržaj lizina zadrži na optimalnoj vrednosti. Suva džibra je ovde korišćena kao zamena za sojinu sačmu. pri čemu je uočeno samo neznatno smanjenje brzine rasta (3 – 4%) i efikasnosti iskorišćenja hrane (12).0 0. preporučuje nešto niži udeo suve džibre u obroku životinja koji je prikazan u tabeli 5.9.6% proteina u obroku) Hranivo ProtiGrain® Kukurazna silaža Silaža trave Sojina sačma Repičina sačma Pšenica Kukuruz Protektirane masti Minerali Unos -kg suve materije MJ NEL / kg TM Dovoljno za proizvodnju …kg mleka U kg vlažne materije po kravi dnevno 3.3 0.5 2. Taj udeo bi trebalo da iznosi od 5 do 15% (18) Tabela 5.10.

35 Tabela 6.77 1. Na tržištu SAD cena suve džibre sa visokim sadržajem masti od 12. vrednost sporednih proizvoda iznosi 51% od vrednosti primarnog proizvoda. Prema preporukama proizvođača pšenične džibre ProtiGrain® u ishrani svinja i živine se preporučuju količine prikazane u tabeli 6.1 1.11. od one hranjene sojinom sačmom. Eksperiment je pokazao da je suva džibra inferiornija u odnosu na sojinu sačmu. (18) U eksperimentu Cromwell-a (5). Nešto podataka se može naći o suvoj džibri iz kukuruza i šećerne repe.11 0.12. pri čemu su proteini poticali iz suve džibre ili sojine sačme. (4). % Po kg SM 12.9 TEHNOEKONOMSKA ANALIZA PRIMENE SUVE DŽIBRE Tehnoekonomska istraživanja korišćenja suve džibre kao stočne hrane su malobrojna.2% (suvo mlevenje). ako se melje suvim postupkom (3). je prikazan udeo pšenične džibre ProtiGrain® u ishrani različitih domaćih životinja. % Treonin.11. Na cenu sporednih proizvoda podjednako utiču cena kukuruza. cena osnovnog proizvoda se može smanjiti za 5. U tabeli 6. Zbog toga 93 . ako se kukuruz melje vlažnim postupkom.1% (vlažno mlevenje). Udeo pšenične džibre ProtiGrain® u ishrani različitih domaćih životinja (4) Životinja Krmače. suprasne Krmače u laktaciji Tovne svinje Kokoške nosilje Udeo.9% masti i 28% proteina. Na tržišnu cenu suve džibre utiče sadržaj masti i proteina u njoj.6% i visokom sadržajem proteina od 33% je za 5 – 20$ veća od cene suve džibre sa 10. udeo suve džibre u ishrani živine bi trebalo da bude mnogo manji. Ako se cena sporednih produkata poveća za 10%. odnosno 3. Živina hranjena suvom džibrom je imala sporiji prirast (434 g/d) i trošila je više hrane po jednici prirasta (1.64 puta). odnosno 32%.12. Udeo suve džibre je iznosio 20%. % Triptofan. Tabela 6.48 0. 4% suve džibre iz pšenice i 3% suve džibre iz ječma. uz ogradu da se podaci moraju uzeti kao orijentacioni. Korišćenje pšenične džibre ProtiGrain® u ishrani svinja i živine (4) Nutritivna vrednost ProtiGrain® u ishrani svinja Metabolička energija. % 10 4 10 – 15 15 5. Prema ovim podacima.% Lizin.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Prema preporukama FEDNA (Spanish Federation for Animal Nutrition) i istraživanjima urađenim na Univerzitetu u Madridu. MJ Cistin + Metionin. kao i troškovi proizvodnje. živina je hranjena obrocima u kojima je sadržaj proteina bio limitiran na 19%. Oni preporučuju 5% suve džibre iz kukuruza.

564 m3. estre.10 KORIŠĆENJE UGLJENDIOKSIDA NASTALOG U PROCESU FERMENTACIJE Tokom fermentacije.6%.06 0. nastaje i ugljendioksid.02 – 0.04 0. U hermetički zatvorenim fermentorima dobija se ugljendioksid čistoće 99.05 0. Sadržaj primesa u ugljendioksidu tokom fermentacije različitih sirovina Prerada Primese vol. Kod kontinualnog procesa fermentacije ugljendioksid se ne meša sa vazduhom i može se u potpunosti iskoristiti.50%.00 – 99. to jest 48.6°C.20% na težinu skroba. Kritična temperatura za transformaciju ugljendioksida u čvrsto stanje je –56. estri (0.30% na težinu disaharida i 54.8% težinskih na CO2). % 0.0 0. Za sušenje ugljendioksida primenjuje se vodeni rastvor sumporne kiseline. primese u ugljendioksidu ne prelaze 0. etanol. adsorpcija sa silikagelom.13. U savremenim tehnologijama obrade ugljendioksida 94 . organske kiseline. kalcijumhlorid.5 – 1.04 0. Sastav ugljendioksida zavisi od temperature fermentacije i od sadržaja ugljenih hidrata u podlozi koja fermentira. Pri temperaturi 12 – 15°C potrebno je obezbediti natpritisak od 60 – 65 bar da bi se ugljendioksid preveo u tečno stanje sa gustinom 0. Tabela 5. silikagelu i zeolitu tipa NaA.01 zrna mg/l 5 <1 0. Na osnovu navedenog može se zaključiti da se posle veoma jednostavnog čišćenja može dobiti skoro hemijski čist ugljendioksid.13. može zapaziti.5 Kako se iz podataka navedenih u tabeli 5. Uklanjanje organskih primesa iz ugljendioksida izvodi se absorpcionim. vodenu paru.85% na težinu monosaharida. Kao primese u ugljendioksidu mogu biti: etanol (0. Pri diskontinualnom postupku fermentacije za vreme punjenja fermentora ugljendioksid se meša sa vazduhom i zbog toga se može iskoristiti samo 70% od ukupne količine nastale tokom fermentacije.5% na težinu etanola.3 0. pored etanola.4 – 0. Pre biohemijskoj jednačini fermentacije CO2 iznosi 95. 51.02 – 0.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini je utvrđivanje uticaja pojedinih standardizacija od velikog značaja.4% na CO2). Pri temperaturi od 30°C i pri atmosferskom pritisku 1 kg CO2 ima zapreminu 0.03 – 0. % Etanol Aldehidi Organske kiseline Složeni estri 0. adsorpcionim i kombinovano adsorpcionim – absorpcionim metodima.09% na CO2) i tragovi aldehida). Najveća količina vlage može se ukloniti zeolitom NaA.08 – 0. Po efikasnosti prečišćavanja ugljendioksida od primesa može se predložiti sledeće: aktivni ugalj > silikagel > voda > rastvor kalijum permanganata > rastvor kalijumbihromata > sintetički zeolit NaA.5 vol. Ugljendioksid sadrži vazduh.0°C. U ugljendioksidu koji se sakuplja tokom fermentacije mogu se naći primese navedene u tabeli 5. kiseline (0.02 melase mg/l 10 1 0. Kritična temperatura za komprimovanje CO2 je 1. a vodena para i navedene primese mogu izazvati koroziju ovih uređaja.13.5 0. aldehide.5 – 1 <0. Pri povišenom sadržaju vazduha narušava se rad postrojenja za obradu ugljendioksida.95 (pri 0°C). Primese se mogu ukloniti adsorpcijom na aktivnom ugljum. procesnih parametara na kvalitet i njegova 5.

penušavih vina. a nakon toga potpuno sušenje u adsorberima sa zeolitom. Poslednjih godina primena ugljendioksida se značajno proširila u obradi metala rezanjem. Prečišćen.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini primenjuje se dvostepeni postupak prečišćavanja ugljendioksida. osušen i komprimovani ugljendioksid se koristi u prehrambenoj industriji u procesima gaziranja: bezalkoholnih napitaka. zatim sledi adsorpciono čišćenje i sušenje u adsorberima sa silikagelom. U prvom stadijumu on se podvrgava čisćenju adsorpcijom sa aktivnim ugljem. šampanjca i mineralnih voda. u zavarivanju i livenju. 95 .

No 12. 2000. 12. Dairy Sci. 13. Tehnološko-metalurški fakultet. Composition of corn and distillers dried grains with solubles from dry grind ethannol processing. Pedersen. Brouk. Tumbleson. M. 11. T. E. and nutritional characteristics of distillers dried grains with solubles for chicks and pigs. R. K. Nutrient Requirements of Swine (9 th. Proc. Stahly. Glavardanov R. MNC. H. J. 88(11): 4000 – 4006.php 5. Boersma.hr/org/hranidba/Krmiva.com/coproducts/ 96 . L. 84(4): 853 – 860. Kalscheur. Lactational Response of Cows Fed Condensed Corn Distillers Solubles.. 89(8): 3133 – 3142. L. 62 nd Minnesota Nutrition Conference and Minnesota Corn Growers Association Technical Symposium. 2003.. April 1. J. of Minn. 94. Anderson.. Stein. DC. Ham G. L. Physical. 15. 2006. 41.. Ed) National Academy Press. Sci. Rausch. A. Beograd. J. 3246 – 3257. The Energy Content of Wet Corn Distillers Grains for Lactating Dairy Cows. 2004. Dairy Sci. Stock. www. 1993. and D. http://www. and M. Amino acid and energy digestibility in ten samples of distillers dried grain with solubles fed to growing pigs. G.. Issue 3.. L. 6. 293 – 298. Belyea. St. G.. Journal of Animal Science. J. Cromwell. Larson. R. 2004. NRC. H. 10. Herkelman and T. J. K.str 29 – 38. 77. chemical. 64. Klopfenstein. K. Sci. R.com/english/sitemap. November 1. D. Mikulec Ž. P. 9. Anim. Shurson. Anim. Da Cruz C. Shain and R. 70 (Suppl. 17.. Serv. Bioresource Technology.vef. 2001. Growth performance of nursery pigs fed diets containing increasing levels of corn distiller's dried grains with solubles originating from a modern Midwestern ethanol plant. 1986. C. Huffman. and D. Gibson. 2005. NRC-42 Committee of Swine Nutrition. Evaluation of Dried and Wet Distillers Grains Included at Two Concentrations in the Diets of Lactating Dairy Cows. June 1. L. J. 2004. Distillers Feed Researcs Conf. Schingoethe.1988. A. http://www. Sci. M. 2006. Alkohol za gorivo – Pogled u Budućnost.. 82(1): 122 – 128. 1994. J. Ext. MN.1). Washington.. M.. M. Mikrobna biomasa. Schingoethe. S. Popov S. F. August 1. 2. Anim. Dairy Sci. Birkelo C. R. Schingoethe. D.. 8. L. and A. Brouk. Vrnjačka Banja. Peto savetovanje industrije alkoholnih i bezalkoholnih pića i sirćeta. J. 16. H. 70.Voluminozna krmiva. Šiler-Marinković S... C. Distillers dried grains with solubles for growing – finishing swine. Journal of Animal Science. Wet corn distillers byproducts compared with dried corn distillers grains with solubles as a source of protein and energy for ruminants. P.pdf 3.. J. G. J.. Stahly. 2002. T.abengoabioenergy. M.. Whitney M. J. 4.Paul. 679 – 686. Hippen. 7. D. Cromwell. Univ. 87(6): 1815 – 1819. G.cropenergies. S. International resource costs of biodiesel and bioethanol. 2005. E. 18. J. Vol 71.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini LITERATURA: 1. . 1992. Vol 72. Gaćeša S. Variability among sources and laboratories in chemical analysis of corn and soybean meal. H. Pejin D. 14.

1984. 2002. Bean.W.. doi:10. Vrnjačka Banja. Monceaux. Milton. R.. Utilization of distillers grains from the fermentation of sorghum or corn in diets for finishing beef and lactating dairy cattle. Biohemijski i ekonomski parametri korišćenja sporednih proizvoda industrije slada i piva u ishrani domaćih životinja... Novel food and non-food uses for sorghum and millets. Tehnološko metalurški falultet. Kim J. Schoberb.. doktorska disertacija. Klopfenstein.jcs. No 4.1016/j. Scott R. Grant.: Proizvodnja etanola iz kukuruza uz vraćanje bistre džibre u proces ukomljavanja. Vol. J. VI Savetovanje industrije alkoholnih i bezalkoholnih pića i sirćeta. Cleaner Prod.2006.. 1997. Fanning. Taylor J.. 24. T. Fane A..06. 21. Šiler S. 97 .. 2002. N. Babić B. 20. P.Beograd. Zbornik radova. 80:1105–1111. S... J. C. Lee Ch. Madson.. Tilman J. str.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 19.009. R. J. Kim B.. 22. pp 263 – 267. 5. C. D. Pejin D. Sci. Fuel Ethanol production. Al-Suwaiegh. Jee H.: Development of clean technology in alcohol fermentation industry. GS) 23. (ovde nešto nije u redu sa inicijalima. Anim. Kim S.A. 2003.197 – 204. Pejin D.. Grujić O. K. and T. Koh J. 2006. Journal of Cereal Science. J.

fosfora. maksimalno Kiselost % masenih.1. 6. Propisani osnovni parametri kvaliteta bioetanola namenjenog za gorivo u zemljama: SAD. hlorida i sredstava za denaturisanje.96* 4. Sadržaj vode % vol. maksimalno *Nakon denaturacije SAD 92.07 30ppm 6–8 0.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 6. sumpora.(3). minimalno % vol. maksimalno Sadržaj sumpora ppm.2 0. ISO/TC 28 N 2279 iz 2005.5 – 9* 50 0. aldehida.5 0. maksimalno Sadržaj fosfora mg/l.002 1 0. u Švedskoj od 1985.. Švedskoj. Španiji i Italiji upotrebljava se za proizvodnju ETBE. min.1g/100 l 40 0. Propisani parametri kvaliteta etanola u pojedinim zemalja u svetu (3) Parametar Sadržaj etanola % vol.1* 0.05% mas 0.1 30ppm 0.76 40* 0.8 0. metanola. Tabela 6.. kiselost i pH. minimalno Sadržaj metanola % vol.5 Brazil 99.1 KARAKTERISTIKE BIOETANOLA KAO GORIVA KARAKTERISTIKE ČISTOG ETANOLA U svetu se kao dodatak gorivu koristi visokoprečišćeni – denaturisani apsolutni etanol.4 Indija 99. godine da može da doda u benzin 6% apsolutnog etanola.4 0. Sva količina apsolutnog etanola proizvedena u Fransuskoj. a do 2015.1 30ppm 2 vol l%. godine propisuje i metode kojima se navedeni parametri kvaliteta određuju.5 Australija 99.03 0..4 2. maksimalno Neisparljivi ostatak mg/100ml.1* 0.0025 50 Švedska 99. Brazilu i Australiji su sumirani u tabeli 6. U ovim standardima limitiran su sadržaji: vode. bakra.6 0. U Brazilu se etanol za gorivo upotrebljava od 1930. Poljskoj.5* 1* 1. bistrina.0 - 0. maksimalno pH Sadržaj viših alkohola (kao amilalkohol) mg/l.25 1.3 5 3.2 – 0. Poljskoj. maksimalno Sadržaj neorganskih hlorida maseni ppm maksimalno Sadržaj bakra mg/kg. Zahteva se određena gustina.5 – 9* 30 0. viših alkohola. Indiji.007* 6.007 6. maksimalno Sadržaj sredstva za denaturisanje % vol. u SAD od 1992.3 Poljska 99. Evropska Unija je u programu proizvodnje etanola za gorivo postavila cilj da proizvode toliko etanola do 2010.1. godine (3).0 1 0. Navedene zemlje uglavnom imaju standarde za kvalitet etanola namenjenog za dodatak benzinu ili dizelu. max - Po zakonu 98 . a u Poljskoj od 1992. godine do 7%.5 1-1.

Standard definiše kvalitet samo za sirovi i rafinisani etanol.020 – etilalkohol (etanol). godine. Ovim standardom se utvrđuju svojstva kvaliteta za etilalkohol (etanol).2.G3. Ovaj standard propisuje kvalitet za etanol apsolutni (organsko jedinjenje bez vode) i . Za primenu etanola u medicini i farmaciji postoje kriterijumi kvaliteta definisani u Jugoslovenskoj farmakopeji iz 2000. određen gasnom hromatografijom). Iz navedenih podataka može se zaključiti da je kontrola etanola veoma važna i složena. (4).G3.SCS E. Budući da se u našoj zemlji za sada ne koristi etanol za gorivo. pri čemu je najmanji sadržaj etanola 96%v/v. U devetu kategoriju svrstan je bezvodni etanol. instalisane opreme za pojedine sirovine. tako i odgovarajuća motorska ispitivanja. moguća je primena samo rafinisanog etanola. zahteva veoma specijalizovan stručni kadar i opremu. a da će to verovatno u bližoj budućnosti početi.005% v/v. godine. Sadržaj vode u bioetanolu prema evropskim preporukama je ograničen na 3000 ppm.M3. U prve tri kategorije svrstan je neprečišćen i slabo prećišćen etanol (međuproizvod za dalju preradu) i može se primenjivati za proizvodnju žestokih alkoholnih pića ili kao konzervans u prehrambenoj industriji. a 2005. ovaj kvalitet etanola doživeo je najveću ekspanziju tokom proteklih decenija. visoke cene za farmaceutske i kozmetičke namene kao i za proizvodnju žestokih alkoholnih pića gde su tragovi arome nepoželjni. Kvalitet motornih benzina u našoj zemlji definisan je standardom SCS EN 228:2004. Ovaj standard definiše maksimalno dozvoljeni sadržaj kiseonika (% m/m) u 99 . Osnovna namena ovog kvaliteta je dodatak gorivima ili proizvodnja ETBE (etil-tercijalnog butiletra) kao zamena za tetraetilolovo u gorivima ili kao sirovina u petrohemijskoj industriji. Apsolutni etanol prema SCS H. fermentisan SVOJSTVA KVALITETA. U kategorije pet do osam spada veoma prečišćeni etanol. Ove kategorije su kod nas stvrstane u sirovi etanol i zahtevi za njegova svojstva definisani su u tabeli 1 Pravilnika broj 07-3405/l iz 1985. i preciznom definisanju parametara kvaliteta etanola za ove namene i usaglašavanju sa evropskim standardima Generalno.101 je idealan za korišćenje u mešavini sa motornim benzinom. kvalitet etanola u našoj zemlji definisan je sledećim standardima: . uskoro će biti neophodno uložiti intenzivan rad na formulisanju Pravilnika za etanol za gorivo. Količine etanola koje će se proizvesti zavise od raspoloživih sirovina. Po obimu proizvodnje.020. ali je suviše skup za korišćenje. zbog sadržaja drugih komponenata u etanolu. Primena rafinisanog etanola u mešavini sa motornim benzinom zahteva ispitivanja kako fizičko-hemijskih karakteristika mešavina. acetaldehida+acetala (maksimum 10 ppm v/v). Zahtevani kvalitet bioetanola prikazan je u tabeli 6. U navedenoj dokumentaciji limitiran je sadržaj metanola (manje od 0.M3. Koristi se u medicinske svrhe i kao rastvarač za esencije i boje. Deseta kategorija predstavlja veoma prečišćen bezvodni etanol. kadra i na kraju od količina etanola koje treba proizvesti za određene namene. benzena (maksimum 2 ppmv/v) itd.SCS H.101 – čiste hemikalije ETANOL apsolutni. posebno sa početkom integracije naše zemlje u EU. U međunarodnom prometu etanol je prema kvalitetu razvrstan u 10 kategorija. U četvrtu kategoriju ubraja se rektifikovan – rafinisani etanol i njegova svojstva definisana su u Tabeli 2 navedenog Pravilnika. godine iznela podatke o vrstama i količinama sredstava koja se koriste kao sredstva za denaturaciju etanola namenjenog za gorivo. i to za: sirovi etilalkohol. izdata je Evropska farmakopeja.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Evropska Unija je 1993. Od kvaliteta definisanih prema standardu SCS E. fermentisani i rafinisani etilalkohol.

0.079 max.007 max. uz primedbu da „mogu biti neophodna sredstva za stabilizaciju“. a maksimalno dozvoljeni sadržaj etanola je 5% v/v. Pojava raslojavanja može se javiti u rezervoarima proizvođača. Na osnovu izloženog. percentila srednje dnevne temperature označava prag ispod kojeg se sa verovatnoćom od 10% mogu 100 . 0. 0.6 max. Vrednost 10. 99. distributera i korisnika.40 max. 0. Tabela.7% m/m.02 max. Zahtevani kvalitet bioetanola (4) Redni Karakteristika broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Čistoća Sadržaj vode Sadržaj jona hlora Sadržaj kiselina (kao sirćetna kiselina) Sadržaj karbonila (kao aldehid kiselina) Sadržaj metanola Sadržaj bakra Suvi ostatak Sadržaj viših alkohola Jedinica mere % v/v % m/m % v/v g/kg g/l % m/m g/l % v/v g/100 ml mg/kg mg/l g/l % v/v Količina min. Stabilnost mešavina mora da bude zadovoljena za temperature koje se mogu javiti u zimskim uslovima i koje se mogu definisati na osnovu klimatskih uslova na području naše zemlje.32 max.16 max. 2 Tehnička ograničenja u primeni etanola u mešavini sa motornim benzinom su: • raslojavanje i • povećanje napona para.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini motornom benzinu.2.1 max. da u svim uslovima mešavina bude homogena.2 max. do 2000. 0. 0. kao posledica prisustva oksigenata iznosi najviše 2. tj. Stepen raslojavanja zavisi od količine vode u mešavini. 0. godine. što je u skladu sa sadržajem oksigenata u motornim benzinima prema Direktivi 85/536/EEC. Ovoj pojavi posebno doprinose prisustvo vode u etanolu i snižene temperature okoline. količine aromata u gorivu i od temperature okoline. 0. U standardu SCS EN 228:2004 definisani su klimatski uslovi i to navođenjem prosečne vrednosti 10. Temperatura raslojavanja se definiše kao najviša temperatura pri hlađenju mešavine etanola i motornog benzina i etilalkohola na kojoj dolazi do izdvajanja dve faze. Za mešavine etanola i motornih benzina sa aspekta primene je izuzetno važno. može se zaključiti da mešavine motornog benzina i etanola u potpunosti moraju zadovoljiti zahteve standarda SCS EN 228. 0. 0. Za određivanje temperature raslojavanja mešavina etanola i motornog benzina koristi se standard za određivanje temperature zamućenja SCS ISO 3015:1997. da se spreči izdvajanja dve faze – gornje (motorni benzin) i donje (etanol).6. Dozvoljeni sadržaj kiseonika (% m/m) u motornom benzinu.040 max.2 max. percentila srednjih dnevnih temperatura vazduha na području SR Jugoslavije u periodu od 1971. odnosno maksimalno dozvoljeni sadržaj pojedinih oksigenata.032 max. 0.

godine navedenim u standardu SCS EN 228. a sa verovatnoćom od 90% više vrednosti srednje dnevne temperature. Prema vrednostima 10. tako da se javlja problem zadovoljenja ovog zahteva standarda EN 228:2004. što znači da mešavine motornog benzina i etanola moraju biti stabilne u navedenom opsegu temperatura. emisiju VOC i emisiju NMVOC variranjem sadržaja aromata. savremena istraživanja usmerena su na određivanje mogućnosti primene mešavina sa 10% v/v etanola. iz bioetanola i izobutilena se dobija ETBE.0 kPa najviše 80.3±1.0 kPa – u letnjem periodu: najmanje 45.7% m/m) maksimalno dozvoljeni sadržaj etanola (5% v/v) maksimalno dozvoljeni sadržaj ETBE (15% v/v) maksimalno dozvoljena vrednost za napon para (u zavisnosti od klimatskog područja). februara i za nadmorsku visinu > 800 m iznose 9. maksimalno dozvoljeni sadržaj kiseonika (2. 101 . određeno je 10 klasa isparljivosti. Navedene temperature mogu se koristiti za ocenu ponašanja mešavina bezolovnog motornog benzina sa etilalkoholom i dodatom vodom. U rafinerijama. percentila srednjih dnevnih temperatura vazduha na području SR Jugoslavije u periodu od 1971.4°C.0 kPa najviše 60. 6). sumpora i kiseonika. E100 (procenat isparenog do 100 °C). Ova istraživanja obuhvataju određivanje sledećih karakteristika: napon para. Svaka zemlja mora u nacionalnom prilogu evropskog standarda da odredi koju od 10 klasa isparljivosti će primenjivati u toku svih perioda u godini u određenim regionima u zemlji.75% u saobraćaju 2010. Da bi se zadovoljili zahtevi tople i hladne vozivosti vozila u okviru evropskih sezonskih i geografskih uslova. olefina. E150 (procenat isparenog do 150 °C). motorni benzini moraju da zadovolje sledeće zahteve za napon para: – u zimskom periodu: najmanje 50. 3. 2. Ovaj problem je naročito izražen u letnjem periodu kada je granica niža. 4. do 2000. za razliku od bioetanola koji može da se doda najviše 5% v/v. jer se procenjuje da sa sadašnjim sadržajem etanola u motornim benzinima (5% v/v) neće biti moguće ispuniti zahtev o zastupljenosti biogoriva od 5. može se zaključiti da su u zimskom periodu najniže temperature u periodu od 1. postoje četiri ograničenja u primeni etanola kao dodatka gorivu i to: 1. godine (5. S obzirom na zahtevani kvalitet motornih benzina (Fuel Quality Directive 98/70). Još jedna prednost je mogućnost dodavanja ETBE u količini od 15% v/v. prema EN 228:2004. decembra do 28. Pored navedenih ograničenja u primeni mešavina motornog benzina i etanola.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini javiti niže vrednosti srednje dnevne temperature. Rešavanje prethodno navedenih problema postiže se primenom ETBE. Mešavine etanola sa motornim benzinom imaju viši napon para.0 kPa. Shodno standardu SCS EN 228.

etanol namenjen za gorivo je potrebno da bude sa visokim sadržajem etanola. U ovakvim – Bio-ETBE. ali da je neophodno izvršiti ispitivanja kako fizičko-hemijskih karakteristika. Ovim ispitivanjima se proučavaju i dve mogućnosti za mešanje motornih benzina sa etanolom i to: 1. dok fosilno gorivo teži 720 – 780 kg/1000 l. Naime. Inače. U Brazilu je uvedeno korišćenje E22G goriva još sredinom sedamdestetih godina dvadesetog veka. primena mešavina motornog benzina i etanola u letnjem periodu u skladu sa Fuel Quality Directive. etanol koji bi se koristio u mešavini sa motornim benzinom morao bi da ispuni zahtev za maksimalno dozvoljeni sadržaj vode od 3000 ppm. Na osnovu izloženog i iskustava koja postoje u našoj zemlji. Ovde spada smeša motornog benzina i bioetanola u udelu od 5 do 22% i takvo gorivo se označava sa E5-E22G. tako i odgovarajuća ispitivanja na motoru i tople i hladne karakteristike vozivosti. Sve ove smeše se mogu koristiti u konvencionalnim motorima bez modifikacija i generalno se može vršiti njihovo snabdevanje korišćenjem postojećih infrastruktura. i označava kao E10D i E15D. nezavisno od klimatskih uslova i 2. vrše se i ispitivanja karakteristika tople i hladne vozivosti vozila. Pored toga. a u zimskom periodu sa povećanim sadržajem etanola u mešavini uz neophodno zadovoljenje propisa o maksimalnom naponu para. sam bioetanol je nešto teži od fosilnog goriva i teži oko 790 kg/1000 l. – Smeše sa visokim udelom bioetanola u motornom gorivu. Shodno iskustvima i standardima koji važe u EU. bioetanol sa prosečnim oktanskim brojem od oko 110 predstavlja odličan. ksilen i toluen) pri čemu su se etri pokazali prilično toksičnim po okolinu. Korišćenje bioetanola i bio-ETBE ima određenih prednosti kada se poredi sa konvencionalnim fosilnim gorivima. 6.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Dodatno. Pored toga. Ovo gorivo se može koristiti u smešama od 10 – 15% u konvencionalnim motorima bez modifikacije. U tu svrhu su dodavani alkoholi i etri (benzen. moguće je mešati 10 do 15% bioetanola (uz dodatak specijalnih aditiva) u dizel gorivo i takvo dizel gorivo se naziva "Oksi-dizel". prema važećem standardu za kvalitet motornog benzina SCS EN 228:2004).2 SMEŠA ETANOLA I GORIVA Bioetanol se može koristiti kao supstituent motornom benzinu ili se može konvertovati do ETBE (etil-tercijarni butil etar) i kao takav dodavati benzinu ili pak dizel gorivu u koncentraciji do 15%. Bioetanol se može mešati u različitim proporcijama sa motornim gorivom ili dizelom. Za razliku od njih. netoksičan dodatak kojim se može povećati oktanski broj fosilnih goriva. što je detaljno prikazano u Studiji o alternativnim gorivima za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem u 21 veku (8). što ne 102 . može se zaključiti da je moguća primena mešavina motornog benzina sa etanolom (max. sadržaj 5% v/v. tj. Najpoznatije smeše su sledeće (1): – Smeše sa niskim udelom bioetanola u fosilnom gorivu. dok se u SAD koristi bioetanol uglavnom kao smeša goriva sa 10% etanola koja se naziva "Gasohol". primena mešavina tokom svih 12 meseci. smešama sadržaj bioetanola se može kretati do 85% (E85G) što podrazumeva modifikacije motora. prečišćen i denaturisan. rafinerije su nakon izbacivanja olova iz fosilnih goriva počele da dodaju oksigenatne aditive sa ciljem da se poveća oktanski broj goriva.

Prilikom korišćenja čistog bioetanola kao goriva može doći do rastvaranja pojedinih metala iz metalnih legura od kojih je izgrađen motor (napr. cinka. Što se tiče samog rada motora.2 MJ/litri. Drugim rečima. što može izazvati probleme prilikom paljenja i startovanja motora u hladnijim klimatskim predelima i povećati nastajanje acetaldehida. mora se napomenuti da bioetanol ima i određene slabije karakteristike od fosilnog goriva. Smeše bioetanola i fosilnog goriva sa niskim udelom bioetanola (napr. Međutim. a ne bi bila potrebna modifikacija konvencionalnih motora. svi postojeći konvencionalni motori na fosilna goriva se ne mogu koristiti za vožnju na čist bioetanol bez prethodnih značajnih modifikacija mašine motora. pumpe i cevovode namenjene tečnom fosilnom gorivu koje je u trenutnoj upotrebi. Iako se smatra da trenutno postojeći motori mogu nesmetano da koriste smeše bioetanola sa fosilnim gorivom sa udelom bioetanola do 22%. Nasuprot tome. važna je činjenica da bioetanol ima niži sadržaj energije od mnogih fosilnih tečnih goriva. E15D) ovaj efekat je višestruko smanjen. Zbog toga. olova. bioetanol ima niži cetanski broj. Osim toga. Tako. Time bi se favorizovale pozitivne strane bioetanola kao goriva i pozitivni efekti na životnu sredinu. Pored povećanja oktanskog broja.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini sprečava dobijanje homogenih smeša. Osim toga. kada se bioetanol koristi u relativno malim koncentracijama u smeši sa fosilnim gorivom (tj. i bio/ETBE koji se u nižim koncentracijama (do 15%) može koristi kao oksigenator i za povećanje oktanskog broja i koji je zamena za toksičan MTBE. bioetanol smanjuje ekonomičnost korišćenja snage goriva za oko 33%. opšte je prihvaćeno da smeša motornog goriva sa do oko 22% bioetanola ne zahteva nikakve modifikacije konvencionalnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem (2). Pored bioetanola. S druge strane. Zbog ovoga je opšte prihvaćeno da je veća tržišna upotreba čistog bioetanola prilično skupa. Što se tiče korišćenja i distribucije bioetanola kao goriva važno je napomenuti da je transport bioetanola ili smeša sa fosilnim gorivom kroz postojeće transportne sisteme. bolje podmazivanje i dr. mogu delimično kompenzovati uticaj manjeg sadržaja energije po jedinici zapremine.2 MJ/litri. većina proizvođača automobila preporučuje korišćenje smeša sa do 10% etanola. 2%) takođe poboljšavaju podmazivanje motora. 103 .7 litara za zamenu 1 litra dizela. a ne čist bioetanol. E5G. potrebno je oko 1. tako da bi njegova upotreba zahtevala određenu modifikaciju postojećih pumpi za gorivo. a benzina 31. i uopšteno zbog njegove visoke sposobnosti da rastvara određene primese. otežano zbog osobine bioetanola da apsorbuje vodu. bioetanol može apsorbovati i male količine vode prisutne u rezervoaru za gorivo. odnosno 41% u poređenju sa benzinom ili dizelom. aluminijuma ili drugih mekših metala). Energetski sadržaj bioetanola iznosi 21. ova dva oksigenatna aditiva poboljšavaju i termičku efikasnost paljenja motora i smanjuju zagađenost izduvnih gasova ostvarujući bolje sagorevanje u motoru. Pre svega. U takvim slučajevima pozitivni efekti dodatka bioetanola kao što su efikasnije sagorevanje. to zahteva je izgradnju opreme za namešavanje na samim pumpama kao i obezbeđivanje određenog skladišnog prostora za bioetanol. Naime.47 litara čistog bioetanola za zamenu 1 litra motornog benzina i oko 1. pa je neophodno da se oni zamene. E10G) ili sa dizelom (E10D. u praksi međutm. Zbog svega navedenog smatra se da će u budućnosti preovladavati smeše bioetanola sa fosilnim motornim gorivom. bioetanol ima oko 67% energije koju sadrži fosilni motorni benzin i oko 58% energije dizel goriva. a takođe i do nagrizanja gumenih delova koji dolaze u dodir sa bioetanolom. niži napon pare i višu latentnu toplotu isparavanja.

2002. veku. 2006. 3. 7. Decembar 2000. European Bioethanol Fuel Association.DOC 5. ***: European Commission Assessment of the Impact of Ethanol Blended Petrol on total NMVOC Emissions from Road Transport in EU: Review of Fuel Input Parameters. DG JRC Institute for Environment and Sustainability. Enguidonas M. 104 . 2004. Hart Downstream Energy Services.europa.cfm?vFile=120050300EN. Techno-economic analysis of Bio-alcohol production in the EU: a short summary for decision-makers. EU Comission JRC. 17 – 52 4. International Fuel Quality Center. Beograd. http://ec. Vierhout R. ***: Alternativna goriva za pogon motora SUS u 21.Licht’s World Ethanol 2005..O. 6.: Challenges for the EU Bio-Ethanol Fuel Industry.. Tehnička studija tehnologije goriva: Program Automobilskog goriva. Report to the European Commission. Department of the Environmental Heritage. 2.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini LITERATURA 1. F. CONCAWE. Brussels. 2005. Studija 290029. Setting a Quality Standard for Fuel Ethanol. 8. ***: Gasoline Volatility and Ethanol Effects on Hot and Cold Weather Driveability of Modern European Vehicles. Kavalov B. Soria A. 3/04. 2006. (DEH Ethanol Standard 18) 2004. Jensen P. Amsterdam..eu/enterprise/tris/pisa/cfcontent. Report No. EU Final Report.

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini

7.

PREGLED POSTOJEĆIH KAPACITETA I MOGUĆNOSTI ZA PROIZVODNJU BIOETANOLA U AP VOJVODINI
POSTOJEĆI KAPACITETI

7.1

Prva postrojenja za proizvodnju etanola u našoj zemlji su napravljena u Vojvodini još u vreme Austro-Ugarske vladavine. Prva postrojenja, tzv. ″pecare″, su koristile kukuruz, pšenicu i nekada krompir kao sirovine. Ona su u početku bila malog kapaciteta, obično do 1500 hl°/dan (hl° je ekvivalentno 1 litru apsolutnog, bezvodnog etanola). Ove male poljoprivredne destilerije su bile od značaja jer su, pored etanola, obezbeđivale kvalitetnu džibru koja se koristila kao stočna hrana. U to vreme je postojeća zakonska regulativa nalagala da kapaciteti ″pecara″ treba da odgovaraju potrebama stočarstva (1). Ova regulativa je kasnije prihvaćena kao važeća u Kraljevini Srbiji. Značajniji razvoj proizvodnje etanola kod nas nastao je tek nakon 1960. godine, kada je počela izgradnja većih industrijskih kapaciteta sa savremenom opremom i tehnologijom. U Jugoslaviji je 1996. godine postojalo 11 postrojenja čiji je zbirni tehnički kapacitet bio nešto preko 150 miliona hl°, što je odgovaralo godišnjem kapacitetu od oko 40 miliona hl° pri 260 dana rada, odnosno oko 48 miliona hl° pri radu od 320 dana godišnje (2). U Vojvodini se danas proizvodnja etanola odvija u 6 industrijskih pogona koji su prikazani u tabeli 6.1. U tabeli su prikazana postojeća industrijska postrojenja za proizvodnju etanola, njihovi kapaciteti kao i sirovine koje koriste za proizvodnju. Kao što se iz tabele može videti, ukupan kapacitet je nešto smanjen u odnosu na podatke iz 1996. godine i danas iznosi oko 21 miliona hl° pri 260 dana rada, odnosno oko 26 miliona hl° pri radu od 320 dana godišnje. Najveći pogoni su u Crvenki i Kovinu i predstavljaju oko 90% proizvodnog kapaciteta Vojvodine. Iz tabele 7.1. se može videti da fabrike najvećih kapaciteta raspolažu opremom samo za preradu melase (šećerna sirovina) u etanol tako da se u njima ne mogu prerađivati žitarice, bez prethodne pripreme na primer u nekoj od fabrika skroba koje raspolažu odgovarajućom opremom, znanjem i iskustvom u ovim procesima. Manji pogoni (Crvenka – stari pogon, Lukas, Srbobran i Kadakas) raspolažu opremom, iskustvom i znanjem da mogu prerađivati i žitarice i melasu kao sirovinu (3). Navedeni pogoni obavljaju proizvodnju etanola sa maksimalnim sadržajem etanola od 96% vol. koji je namenjen uglavnom za alkoholna pića, a manje za medicinske ili farmaceutske svrhe. Nijedan od navedenih industrijskih pogona ne raspolaže opremom za obezvodnjavanje odnosno dehidrataciju etanola.

105

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini

Tabela 7.1. Instalisani kapaciteti za proizvodnju etanola u Vojvodini (103 hl°) Postrojenje Crvenka – novi pogon Crvenka stari pogon Kadakas – Crvenka Kovin Lukas – Bajmok Srbobran UKUPNO Sirovina Melasa Melasa +žitarice Žitarice+melasa Melasa Žitarice+melasa Žitarice+melasa Dnevni kapacitet 30 15 2 30 1,2 4 82,2 Godišnji kapacitet (broj radnih dana) 260 320 7800 9600 3900 4800 560 640 7800 9600 312 384 1040 1280 21412 26304

7.2

ISKORIŠĆENOST POSTOJEĆIH KAPACITETA

Proizvodnja etanola u Srbiji odnosno u Vojvodini je danas (prema podacima iz 2005 g.) niža nego 1991. godine. Ovo se može videti iz tabele 7.2. u kojoj su dati podaci o proizvodnji etanola u periodu od 1985 – 2005. Radi boljeg sagledavanja trendova, podaci o proizvodnji etanola od 1985 godine do 2005 su prikazani na slici 7.1. Tabela 7.2. Proizvodnja etanola u toku poslednjih 20 godina,103 hl° (4) Godina 1985 1991 1993 1994 1995 1996 Proizvodnja 25.120 40.128 37.628 25.329 23.750 14.374 Godina 1997 1998 1999 2000 2004 2005 Proizvodnja 12755 13667 14541 19903 27190 28278

Kao što se vidi sa slike 7.1, proizvodnja etanola u Srbiji je počela značajno da ili opada ili stagnira u periodu od 1991. godine do 2000. godine, kada počinje nakon dužeg perioda krize da se oporavlja i blago da raste. U 2005. godini je ostvareno povećanje od blizu 4% u odnosu na prethodnu godinu. I pored toga, ostvarena proizvodnja etanola u Srbiji u 2005. godini nije podmirila domaće potrebe već je zabeležen i uvoz etanola (6). Ako se uporedi ostvarena proizvodnja u 2005. godine od 28 miliona hl° (tabela 7.2) sa maksimalnim postojećim kapacitetima od oko 40 miliona hl°, može se konstatovati da kapaciteti ne rade na maksimalnom nivou koji se može ostvariti pri radu od 320 dana godišnje, već na nivou od oko 70% od maksimalnog deklarisanog kapaciteta. Ukoliko se kao baza za proračun uzme kapacitet pri radu od 260 dana godišnje, u 2005. godini je ostvarena iskorišćenost kapaciteta od 86%. Nepotpuna iskorišćenost u odnosu na maksimalni kapacitet je posledica relativne dotrajalosti većine postojećih pogona i potrebe njihovog inoviranja i remonta. 106

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Razlozi za relativno loše stanje u industrijskom sektoru proizvodnje etanola u prethodnom periodu su mnogobrojni, počevši od ukupnog stanja privrede, negativnih zbivanja na planu sveukupne proizvodnje, neadekvatnih zakonskih propisa, tranzicionih kretanja, svrstavanja etanola pod zakonsku regulativu propisanu za vino i etanolna pića, što je praktično sužavalo mogućnost njegovog korišćenja za druge svrhe za koje se on u svetu koristi (hemijska industrija, gorivo). Baras i saradnici su 2002. godine izvršili analizu potreba za etanolom u Srbiji (6) pri čemu su došli do podatka da je Srbiji potrebno oko 67 miliona hl° (~52.000 tona apsolutnog alkohola) za industrijske i farmaceutske svrhe i za proizvodnju pića (bez uzimanja u obzir potreba korišćenja bioetanola za gorivo). Procenjena količina, dakle, značajno prevazilazi postojeće kapacitete. U prilog verodostojnosti ove procene je i podatak o konstantnom uvozu etanola.
Proizvodnja etanola u Srbiji od 1985-2005 (103 hl)
45000 40000 35000 30000 25000 20000 15000 10000 5000 0 1985 1991 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2004 2005

Slika 7.1. Godišnja proizvodnja etanola u našoj zemlji u periodu od 1985-2005 (Statistički godišnjaci)

7.3

PROCENA POTREBA ZA PROIZVODNJOM BIOETANOLA

Kao baza za ovu kalkulaciju uzeti su podaci o potrošnji i projektovanim potrebama za motornim benzinom u Srbiji za period od 2005 – 2010. godine (7). Na osnovu ovih podataka izračunate su minimalne količine bioetanola potrebne za supstituciju motornog benzina koje su propisane Evropskom direktivom o biogorivima 2003/30/EC, a rezultati su prikazani u tabeli 7.3. Iz tabele 7.3. se može videti da je, pod pretpostavkom da je Srbija poštovala Evropsku direktivu o biogorivima 2003/30/EC i da je uvela minimalnu supstituciju od 2% motornog benzina etanolom već u 2005 godini, bilo bi potrebno da je proizvela 21.900 t etanola za gorivo. Tako bi ukupne potrebe Srbije za etanolom u toj godini za gorivo (A) i za potrebe industrije i alkoholna pića (B) iznosile 73.900 tona što je 3,3 puta više od aktuelne proizvedene količine u toj godini koja je iznosila 22.000 tona, a 2,3 puta više od maksimalnog postojećeg kapaciteta pri radu od 320 dana. U 2010. g. će se potrebe za etanolom u Srbiji još značajnije povećati jer se procenjuje da je samo za minimalnu 107

ali je jasno da će one i dalje imati rastući trend. Tabela 7. jednostavnih pogona za proizvodnju sirovog etanola (65 – 70% vol).000ª 73. 108 .Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini propisanu supstituciju motornog benzina etanolom od 5.75% 78 200 52.200 tona etanola. koji bi. Koncept izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju bioetanola može biti dvojak. godini (tona*) Ukupna instalisan kapacitet u Srbiji 320 dana rada – tabela 8. ukupne potrebe za etanolom iznosile minimalno 130. Budući da ne postoji podatak o predviđenoj potrošnji motornog benzina u Srbiji u 2020. (tona*) 1. može se pristupiti planiranju izgrađe nekoliko pogona vrlo velikog kapaciteta. naravno. g.1.000 130.200 - *1 tona ~ 1265 hl°.000 5.000 2020 Predviđa se i do 20% > 272. kapaciteta definisanog mogućnostima potrošnje džibre i snabdevanjem energijom iz lokalnih izvora. izračunato je 20% od predviđene potrošnje u 2010 g. Dalja predviđanja potreba za etanolom u 2020.200 tona što je blizu šest puta više od trenutne proizvodnje. Naime.000 2% 21.000 2010 1. Ovako proizveden etanol bi se dalje prerađivao u većim pogonima za rektifikaciju i obezvodnjavanje u okvirima naftne industrije (8).900 52.75% potrebno proizvesti 78. ª Podatak je neprecizan.095.000 tona). ili pak više od četiri puta više od maksimalnog postojećeg kapaciteta u Srbiji pri radu od 320 dana.3.000 32. uključivali i proizvodnju i valorizaciju stočne hrane (na bazi džibre) i ugljendioksida. jer nemamo preciznije procene o potrošnji motornog benzina. Potrebe za etanolom u Srbiji (tona apsolutnog alkohola) 2005 Motorni benzin % supstitucije po EU direktivi o biogorivima 2003/30/EC A) Potrebna količina etanola za gorivo (tona*) B) Procena potreba etanola u Srbiji za potrebe industrije i za alkoholan pića (tona*)(6) A+B Ukupna proizvodnja etanola u 2005. Iz svega ovoga je jasno da su Srbiji neophodni novi kapaciteti za proizvodnju etanola.360.900 22. ili se alternativno može pristupiti izgradnje mreže malih. godini su neprecizna. U tom slučaju bi čak i pri nepromenjenim potrebama za etanolom za industrijske i farmaceutske svrhe i za alkoholna pića u odnosu na postojeće (52.

000 t.184 205. tj. godina država izvezla. godinu. Pri tome je predpostavljeno da se za ovu svrhu koriste samo viškovi (Tabela 7.3 i ona je iznosila 22. % 12. • Proizvodnju bioetanola iz viškova osnovnih sirovina i • Proizvodnja bioetanola sa neobrađenih površina u Vojvodini. godine (9).215.107. t 141680 805848 182179 61503 Višak. proizvodnji i prinosu za osnovne sirovine za dobijanje bioetanola za 2005. Tabela 7.ha 35.071 109 . ha 279. odnosno umanjenu za uvezenu količinu (ako je postojao). U tabeli 7.155 638.117 2. kukuruza i šećerne repe u APV u 2005 godini Sirovina Pšenica Kukuruz Šećerna repa Površina za žetvu. godini data je u Tabeli 7. t 0 162 53971a 40b Višak.12% 77.5 Procena raspoloživih količina i potrebnih žetvenih površina osnovnih sirovina za proizvodnju bioetanola na osnovu podataka za 2005.49 Pri proceni potencijala za proizvodnju bioetanola u AP Vojvodini uzećemo obzir: • Postojeću proizvodnju bioetanola.275 4.966.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 7.6 48.97 6.719 122.168 47. Tabela 7. t 141680 806010 236150a 61543b Uvezeno.4 dati podaci o žetvenim površinama.4 Kretanje žetvenih površina.316 Prinos. ostvarene proizvodnje i prosečnih prinosa pšenice.79% 19. godinu ( 9. ona količina koju je 2005. t 1. t/ha 3. Proizvodnja bioetanola u 2005.893 61.4 PROCENA MOGUĆNOSTI ZA PROIZVODNJOM BIOETANOLA U AP VOJVODINI Procena mogućnosti proizvodnje bioetanola u AP Vojvodini rađena je na bazi podataka iz 2005.13% Višak. kukuruza i šećerne repe data je u Tabeli 7.10) Sirovina Pšenica Kukuruz Šećerna repa Ukupno a rafinisani šećer b melasa Izvezeno. Moguća proizvodnja bioetanola iz osnovnih sirovina: pšenice.175 Proizvodnja.5).6.

t/ha 3. t 141680 805848 182179 61503 Proizvedeno bioetanola. Tabela 7.847 1.000/50.131 89.068.000 t (Tabela 7.65 hl Raspoloživo sirovina. bioetanol bi teorijski mogao da supstituiše oko 24. hl 495. hl 278. t 39.083.800 1.133.3) dobija se 337.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 7.820.454 Na kraju.42 3.133. sve je zasejano sirkom odnosno površine su podjednako zasejane sa obe kulture.000 100.).585 t koja se može koristiti kao gorivo.125 222.670.880 2.775 84.000 1.585 110 .847 Proizvedeno bietanola.739 1733 278. Tabela 7. ha 100.7 Procena proizvodnje bioetanola iskorišćavanjem neobrađenih površina Sirovina Tritikale Sirak Tritikale/sirak Površina za žetvu. Sirovina Pšenica Kukuruz Šećerna repa Ukupno 1 tona ~ 12.131 Procenjuje se da AP Vojvodini ima oko 100.198.6 Procena proizvodnje bioetanola iz viška osnovnih sirovina na bazi podataka iz 2005.670.9 vidi se da u ukupnoj projektovanoj potrebi za motornim gorivom. Bioetanol.179 21.750 1.000 360.7 date procene proizvodnje bioetanola za tri slučaja: sve je zasejano tritikalijom. tritikale ili sirak.324 94.454 389. Bioetanol.834 3. godine Izvor dobijanja bioetanola Postojeća proizvodnja Proizvodnja iz viška osnovnih sirovina Proizvodnja iz sirovina sa neobrađenih površina Ukupna proizvodnja Bioetanol. t hl t 342. t 22.8%. Ove površine mogu se iskoristi zasejavanjem kultura kao što su npr.534 14. Iz Tabele 7. u Tabeli 7.000 Prinos.965 3.000 ha neobrađenih površina (Podatak iz 2005.585 89.000 278.8 dat procena ukupne mogućnosti proizvodnje bioetanola.775 5. Podaci za prinos uzeti iz izvora (11).8 Procena potencijala APV za proizvodnju bioetanola na bazi podataka iz 2005.468 182. Ako se od ove vrednost oduzme procenjena količina potrebna za industriju i za alkoholnih pića od 52. U Tabeli 7.6 Proizvodnja.456 Bioetanol.000 50.

2008.58 24. 1270.34 1222. korišćen je izvor (12) 111 .34 2009. 1144.00 23.75% 1281.00 Godina 2007.8% 1022.9 Projekcija potrošnje fosilnog motornog benzina u Srbiji do 2010 u 000 t 2005.20 2010 1360.00 78.00 50.00 2006.80 4% 1219.00 36.20 5.22 pri projekciji potrošnje motornog benzina za period od 2008-2010. 1095.* 1183.66 3% 1185.66 2% 1159.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 7.80 Pokazatelj Ukupna potrošnja benzina Udeo bioetanola predviđen Uredbom Udeo fosilnog benzina Maksimalan udeo bioetanola Udeo fosilnog benzina * 337.

. Gaćeša S. Ethanol is a strategic raw material. i.. Glavardanov R. Baras J. Republika Srbija.gov.. Chem. Poljoprivredni fakultet. 176. 3. Pejin D. TMF Beograd..yu). Glavardanov R.gov. i Furman T...yu/) Republički zavod za statistiku (http://webrzs. Pejin D. 8. Gaćeša S. CD edicija. Monografija. Popov S. 176.psp. Peto savetovanje industrije alkoholnih i bezalkoholnih pića i sirćeta... Pejin D.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini LITERATURA 1. Novi Sad. Očekivane perspektive uvođenja biodizela. Pejin D.statserb.Ind. 10. Beograd. str 29 – 38..: Očekivane perspektive uvođenja biodizela. Vrnjačka Banja. Izdavač: Poslovna zajednica – Vrenje. 2000. 9.yu/) Poljoprivreda 2006. Vrnjačka Banja..statserb. Lj.sr. Bioetanol kao gorivo – Stanje i perspektive. 2007. Ercegović T..gov. Alkohol za gorivo – Pogled u budućnost. novembar 2006. 56 (2002) 89 – 105. Hemija i Hemijska Industrija u Srbiji – Istorijska građa.. 12. Novi Sad.. Seminar "Zakonska regulativa u industriji pića".Republički zavod za statistiku. 2005.sr. 112 . (urednici). Gaćeša S. Kontrola kvaliteta pića u spoljnotrgovinskom prometu. Popov S. Peto savetovanje industrije alkoholnih i bezalkoholnih pića i sirćeta. u Biodizel alternativno i ekološko tečno gorivo. 2000. 2. Poljoprivredni fakultet. Lazić M. 11.. Ocić O. SHD. vodoprivredu i šumarstvo (http://www. Alkohol za gorivo – Pogled u budućnost. Baras J. studija Urednici Krajinović M.. Poljoprivredni fakultet.. 7. str. Novi Sad. Beograd (1977) 707. Tara. 6.. 5. Furman T. industrije i energetike (dostupno na adresi: www. 4.. u Biodizel alternativno i ekološko tečno gorivo. Mojović..sr..vojvodina. TF Novi Sad. Bilten 473.. Poljoprivredni fakultet. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Odeljenje statistike. str. 2005. studija Urednici: Krajinović M.str 29 – 38. Republički zavod za statistiku Srbije. TF Leskovac. Beograd 2007 Ocić O.

4 Tehno-ekonomska analiza proizvodnje bioetanola daje informacije o tome kako se ekonomski parametri (ulaganja.6 2. njegova cena često može prevazići cenu konkurenata na tržištu. U tom smislu. inflaciju). energenti.5 7.2 1.1 EKONOMSKI FAKTORI PROIZVODNJE BIOETANOLA EKONOMSKA ISPLATIVOST BIOETANOLA Bioetanol za gorivo se pojavljuje na tržištu kao proizvod za tri namene: kao dodatak benzinu. na bazi bioetanola se može proizvoditi bio-ETBE (etiltercijerni butiletar) koji predstavlja daleko povoljniji dodatak motornom gorivu nego što je MTBE. Pored toga. Tabela 8. Troškovi proizvodnje etanola najviše zavise od troškova sirovine. zato što je biorazgradljiv i netoksičan. itd. mogućnosti efektivnog pokretanja procesa proizvodnje. Raspodela troškova proizvodnje alkohola (1) Sirovine Enzimi i kvasac Hemikalije Infrastruktura Toplota energija Eletkrična energija Voda Radna snaga Popravke i održavanje Transport Režijski troškovi uključujući inflaciju (6. dodatni godišnji troškovi (za porez. i u novije vreme. procesnih i kapitalnih troškova uključujući i cenu radne snage (tabela 8. Iako bioetanol ima dobre karakteristike u pogledu povećanja oktanskog broja.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 8.9 3.1. lokacija postrojenja.). 8. toluenu i metiltercijernom butiletru (MTBE). Jedan od osnovnih razloga za to je veliki udeo troškova sirovine za proizvodnju bioetanola u ukupnim proizvodnim troškovima.3 9. Značajan uticaj na cenu bioetanola ima i cena sporednih proizvoda koja može dostići i više od 30% vrednosti primarnog proizvoda.3 4. za obogaćivanje goriva kiseonikom radi smanjenja emisije ugljenmonoksida u atmosferu.0 1. ljudski resursi. osiguranja.3 4. on sa cenom na tržištu konkuriše benzinu. količina i vrsta utrošenih energenata u samom proizvodnom postupku.) koriste u cilju 113 .1. za povećanje oktanskog broja. na ukupnu cenu bioetanola utiču i mnogi drugi faktori kao što su godišnji kapacitet proizvodnje.3 2. smanjene emisije ugljenmonoksida (bolje od fosilnog goriva ili drugih aditiva fosilnim gorivima). Pored toga.5%) poreze i osiguranja 63.

ukupna efikasnost procesa se može pratiti poređenjem numeričkih vrednosti sledećih ekonomskih indikatora (2): • Indeksa profita (IP). koja predstavlja vrednost smanjene stope na kojoj ulaganja nemaju dobit. koji poredi kapitalne troškove fabrike sa nepovratnim troškovima procesa.2. Opseg vrednosti eksergijsko – ekonomskog faktora. Što je veća vrednost IRR. ali i o koristima za celokupno društvo od proizvodnje konkretnog proizvoda. se kreće u granicama od nule do jedan.ekonomskog faktora (f). Z f = (4) Z + cf ⋅ I gde c f i I predstavljaju cenu sirovine u jedinicama eksergije (€/J) i gubitak eksergije (J). cenu goriva u jedinicama eksergije (€/J). respektivno. Troškovi se izražavaju u jedinicama eksergije. • • ∑ t j =1 B j predstavljaju brzinu normalizovanih kapitalnih troškova (€/s). to su ulaganja konkurentnija. tj. Interne stopa povraćaja (IRR – internal revenue rate). BF . f. Jedan od metoda tehno-ekonomske analize koju predlažu Tonon i saradnici (2006) je metod neto vrednosti proizvoda (NPW – neto present worth). koji predstavljaju efikasnost korišćenja ekonomskih resursa za dobijanje proizvoda. 114 . kojim se direktno meri isplativost ulaganja utvrđivanjem profita fabrike ili proizvodnog pogona. cF .Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini ostvarivanja dobiti. može se konstantovati da su u konkretnom slučaju one niske. n NPW ∑ j =1 DCF j = IP = 1 + (1) Inv Inv gde DCF i Inv predstavljaju sniženi protok novca (€) i kapitalna ulaganja (€). Troškova proizvoda (c). profita. IRR = i : ( NPW = 0) (2) gde i predstavlja sniženu cenu. respektivno. Prema ovom metodu. • Eksergijsko . respektivno. Z + cF ⋅ BF c= (3) t ∑ j =1 B j gde Z . Indeks profita se utvrdjuje na osnovu neto vrednosti proizvoda (NPW) i početnih ulaganja u definisanom vremenskom periodu proizvodnog procesa.2. što ukazuje na činjenicu da razmatrani proces konverzije kukuruza do bioetanola treba poboljšati ili usavršavanjem tehnološkog postupka ili smanjenjem troškova energenata. dat je primer korićenja navedenih ekonomskih parametara u tehnoekonomskoj analizi procesa proizvodnje etanola iz skrobnih sirovina (kukuruz). U tabeli 8. eksergiju goriva (J) i ulaznu eksergiju. Na osnovu analize parametara iz tabele 8.

Lignin predstavlja obnovljivo čvrsto gorivo koje je pogodno za korišćenje za zagrevanje domaćinstava ili delova naselja. i smatra seda će biti najkonkurentnije sirovine u budućnosti. skroba ili drugih prehrambenih proizvoda). u Francuskoj je osnovna sirovina za proizvodnju bioetanola šećerna repa. je prikazan prinos bioetanola i bioETBE na određenim poljoprivrednim sirovinama i sadržaj sporednih proizvoda (%) koji se može dobiti na navedenim sirovinama.2 KONKURENTNOST BIOETANOLA Prednost bioetanola kao goriva je to što se za njegovu proizvodnju mogu koristiti različite poljoprivredne sirovine.06 x 10-9 0.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 8. odnosno poljoprivredne proizvodnje. Procesi proizvodnje bioetanola. Prilikom korišćenja lignoceluloznih sirovina dobija se lignin kao sporedni proizvod.5 osim za hidroelektrane. trava. Ekonomski indikatori tehno-ekonomske analize proizvodnje etanola iz kukuruza (2) Indikator IRR IP c f 1 2 Referentne vrednosti 0. Takođe. na procenu ekonomičnosti proizvodnje bioetanola u znatnoj meri utiče i pretpostavljeni (odnosno ostvaren) prinos sirovine tokom gajenja. Lignocelulozne sirovine (kao što su slama. U tabeli 8.najbolja vrednost je 0. Generalno one se mogu klasifikovati u 3 grupe: šećerne. Najgore vrednosti su 0 i 1 (izuzev hidroelektrane 8. Smatra se da su u EU najznačajnije sirovine koje se mogu koristiti za proizvodnju bioetanola žitarice i šećerna repa.zavisi od godine proizvodnje i cene energenata u državi 4 . pa s tim u vezi i proizvodni troškovi na različitim sirovinama su slični u fazama fermentacije i destilacije. skrobne i ligno-celulozne sirovine.43 x 10 €/J – električna energija3 -9 3.61 5. a mogu se zanačajnije razlikovati u fazi pripreme sirovine.11 1. Tako na primer. Cena šećernih ili skrobnih sirovina koje se koriste za proizvodnju etanola mogu varirati na tržištu u zavisnosti od njihove potražnje za drugih primena (kao napr.3. Na cenu sirovina takođe može uticati mogućnost valorizacije sporednih proizvoda. Pored već naglašene cene sirovine.06 1 12 -8 1.01 x 10 €/J – fosilno gorivo 4 -5 Biomasa (kukuruz) 0. Najznačajniji sporedni proizvod je suva džibra koja se može koristiti kao visoko-proteinska stočna hrana. na cenu može uticati i politika države.prosečna vrednost na finansijskom tržištu .zavisi od godine proizvodnje i cene energenata u državi 5 . za koje iznosi 1. 115 .bez ostvarene ekonomske dobiti 3 . za proizvodnju šećera.2. drveni opiljci) su raspoložive u velikim količinama i u EU i u svetu uopšteno.45 . Faze fermentacije i destilacije koje predstavljaju energetski najzahtevnije faze mogu biti gotovo identične za različite sirovine.

g.4. šećerne repe i slame) su prikazane u tabeli 8. g.3. Postoji veliki broj lignoceluloznih sirovina koje se mogu koristiti za proizvodnju bioetnola. Shodno takvom učešću sirovine u proizvodnim troškovima. Ukoliko se usvoji da je prinos bioetanola koji se ostvaruje po toni žitarica (i kukuruza) 360 l (tabela 8. U tabeli su prikazani i troškovi proizvodnje bioetanola u €/1000 l bioetanola (3). odnosno institucionalnih taksi (4). Zbog toga se može očekivati da proizvođači bioetanola dobiju šećernu repu i po 200 €/1000 l bioetanola. Kao što je rečeno. U tom kontekstu je Francusko ministarstvo poljoprivrede (AGRICE) zaključilo da se zasejavanjem specijalnih vrsta šećerne repe u Francuskoj može smanjiti cena sirovine na 0. a u tabeli 8. Prema procenama Irskog istraživačkog centra za poljoprivredne useve procenjena cena slame iznosi 240 €/1000 l bioetanola (6). pa tako cena može pasti na 220 €/1000 l bioetanola.4 €/t (3). što pri usvojenom prinosu etanola od 100 l po toni šećerne repe (tabela 8.3. Tako postoji mogućnost da proizvođači etanola dobiju ovu sirovinu po nižim i neregulisanim cenama. 116 . Prinos bioetanola i bio ETBE na različitim poljoprivrednim sirovinama i udeo sporednih proizvoda (3) Poljoprivredna sirovina Šećerna repa Pšenica Krompir Ječam Slama Trava Drveni opiljci Ugljeni hidrati Sastojak Saharoza Skrob Skrob Skrob Celuloza Celuloza Celuloza Sadržaj (%) 16.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tabela 8. što je blizu ceni šećerne repe na svetskom tržištu.3).2 €/1000 l bioetanola. kretala na nivou od oko 120 €/t. mogućnost korišćenja jeftinijih sirovina će usloviti dalje opadanje cene bioetanola i učiniti ga konkurentnim fosilnom gorivu. pri čemu bi ostatak do pune otkupne cene po hektaru bio nadomešten iz novca od smanjenja državnih. Direktorat za poljoprivredu Evropske unije preporučuje zemljama članicama subvencioniranje cena žitarica namenjenih proizvodnji bioetanola. a predviđa se da će i u bližoj budućnosti oscilovati oko navedene vrednosti (4). Ovaj cilj se može postići povećanjem produktivnosti gajenja pojedinih useva (različitim agrotehničkim merama) ili korišćenjem izuzetno jeftinih poljoprivrednih sirovina (kao što su lignocelulozne sirovine). Iz tabele se vidi da proizvodni troškovi iznose 60% od cene poljoprivredne sirovine za žitarice i 50% od cene poljoprivredne sirovine za šećernu repu. do 2002. U EU se cena šećerne repe procenjuje na 32.3). travi i drvenim opiljcima. daje krajnju cenu od 324. Cene analiziranih sirovina (pšenice. može se izračunati da je cena žitarica za proizvodnju bioetanola oko 343 €/1000 l bioetanola. Značajna činjenica u ovom slučaju je to što cena šećerne repe za proizvodnju bioetanola u EU može slobodno da se ugovara između farmera i proizvođača (nije uslovljena državnom regulativom kao u slučaju žitarica).153 €/l u toku sledećih 10 godina (5). su prikazani prinosi bioetanola na slami.5 60 14 48 37 45 48 Prinos bioetanola (litara/tona) 100 360 91 298 183 38 237 Prinos bioETBE (litara/tona) 227 794 205 676 415 87 538 Sporedni proizvodi Sastojak Pulpa Suva džibra Pulpa Suva džibra Lignin Proteini trave Sadržaj (%) 7 40 7 34 10 29 - Cena žitarica u EU se od 1999. može se konstatovati da eventualno smanjenje proizvodnih troškova značajno zavisi od cene sirovine. koje mogu biti čak niže od cena po kojima je institucionalno ugovorena cena repe za proizvodnju šećera.

1. Detaljna analiza kretanja cena bioetanola je prikazana na slici 8. Ovaj opseg u ceni etanola rezultira da se vrednost IRR-a kreće u granicama od 11% do 23%.50 po galonu (slika 8. Slika 8.20/gal (1 gal = 3. kretala u granicama $1.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Cena bioetanola se u periodu 1998.20/gal zadnjih godina. Opseg prodajne cene etanola (8) Slika 8. 117 .2.2. možemo konstatovati da država treba da odobri smanjenje poreza i taksi na bioetanol da bi se podstakla njegova proizvodnja i tako postigla cena koja bi bila konkurentna na tržištu. godine (9).76 lit).1. sa kritičnim padom u proizvodnji u 2005. fabričko postrojenje za proizvodnju etanola je atraktivna investicija sve dok je cena etanola konstantno preko $1. Detaljna analiza cene etanola (MARR – minimalna atraktivna stopa povraćaja) (8) Kao što se vidi na slici 8. – 2000 g. god.05 – $1. respektivno. Međutim. Zato. sa slike 1 vidimo da je cena etanola ispod $1. Ovakav trend se može predvideti do 2007.).2.

Zbog toga se podaci objavljeni u različitim ekonomskim analizama značajno razlikuju.4. Kao što se može videti iz podataka u tabeli 8.12 €/l bioetanola (7). Troškovi proizvodnje bioetanola (€/1000 l bioetanola) (3) Cena sirovine Pšenica Šećerna repa Slama 343 visoka 220 niska 324 visoka 200 niska 240 Proizvodni troškovi 284 218 355 Cena sporednih proizvoda 145 3 38 Ukupni proizvodni troškovi 482 visoki 359 niski 539 visoki 415 niski 557 Budući da ne postoji industrijsko postrojenje većih razmera za proizvodnju bioetanola na slami.4. godine biti smanjena do 0. U tabeli 8. proizvodni troškovi za slamu kao sirovinu su bazirani na parametrima iz pilot postrojenja. Tabela 8. dobijeni su kao zbir cene sirovine i proizvodnih troškova koji je umanjeni za cenu sporednih proizvoda. kao i troškova za energiju i rad. Iz tabele se vidi da sporedni proizvodi mogu učestvovati u ukupnim proizvodnim troškovima sa oko 25% (u slučaju žitarica). 118 .Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Troškovi proizvodnje bioetanola zavise od projektovanog proizvodnog postupka i njegove veličine. proizvodni troškovi za slamu su procenjeni relativno visoko zbog posebnog tretmana i opreme potrebne da bi se dobili fermentabilni šećeri na ovoj sirovini.4..4. udeo sirovine u ukupnim proizvodnim troškovima iznosi 50 – 70%. Takođe. prikazani su troškovi proizvodnje bioetanola na pšenici. Ukupni proizvodni troškovi prikazani u tabeli 8. šećernoj repi i slami procenjeni na osnovu tehnoekonomske analize INRA (3). Procenjuje se da će na lignoceluloznim sirovinama proizvodnja bioetanola do 2015.

J. 6. 3. 4. Statistical and economic information 2002. 5. 2000. Košarić N.. J. Ierland. Beaulieu N. Weinheim. Soria A. "U.. Wieczorek A.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini LITERATURA 1. Espiritu I. 2006. Kavalov B. Senate Agrees to Extend Tax Exemption for Ethanol. University of North Dakota The Oil and Gas Journal. Rehm. European Comission. Techno-economic analysis of Bio-alcohol priduction in the EU: a short summary for decision-makers. economic and environmental parameters. Sourie et al." October 6. p. and Reed. Teagasc. An integrated assessment of energy conversion processes by means of thermodynamic. 119 . Energy 31 (1).. 7. H.. Ethanol Fermentation. 8. EU Comission JRC (2002). Adamson B. p. P.. Department of Energy (USA). Outlook for Biomass Ethanol Production and Demand. 2003. 1997.. G. Enguidonas M.. Jensen P. Economical analysis of the production of bioethanol on sugar beet in France. 2.) Ethanol production from potato waste.E.. 362 – 385.. 149 – 163. Prenosil J.... 9. Cosentino G. v 95. In Biotechnology Vol 3. 2002. Magee R. Tonon S.. Crops Research Centre... (1999. Zarr S.. DG Agriculture. Agriculture in European Union. (editors) Verlag Chemie.1983.. AGRICE. et al.S.

Drugi bitan faktor je svakako sirovinska osnova. Pokrajinski komitet za energetiku i mineralne sirovine Izvršnog veća AP Vojvodine. korišćenjem melase. u automobilskoj industriji do 2020. kao i za izvoz. AP Vojvodina kao sirovinskopoljoprivredni region će imati prednost u onosu na druge region koji to nisu. koja će svakako rasti u skladu sa navedenim opredelenjima. U AP Vojvodini proizvodnja bioetanola odvijala se uz industriju šećera. jer uslovi se nisu bili stekli da eksperimenti zažive u praksi. godine učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj potrošnji država članica Evropske unije dostigne 12%. Istim stavom Svetski kongres je ukazao da je to realno i moguće jedino ako se ispune dva preduslova: • • Da dražava stane iza programa obnovljivih izvora energije – u ovom konkretnom slučaju bioetanola i Da sredina prihvati obnovljive izvore energije – odnosno bioetnol kao energent Evropska unija se opredelila sa snažno podstakne razvoj obnovljivih izvora energije iz energetsko – ekoloških razloga. uredbe ili bilo kog drugog pravnog akta. Zaključak Evropske unije odnosi se i na buduće članice. Današnje stanje proizvodnje bioetanola ograničeno je na proizvodnju za neenergetske potrebe u domaćoj potrošnji. odnosno propisa. Perspektive njegove proizvodnje i korišćenja u AP Vojvodini su značajne i velike. Pravni okvir proizvodnje i primene bioetanola regulisan je samo načelno u Srbiji i to Zakonom o energetici. Obavezala je članice Evropske unije da do 2020.000 tona u Zrenjaninu. Perspektive proizvodnje bioetanola u AP Vojvodini sa aspekta plasmana u energetske svrhe veće su od procentualnog udela obaveznog primesavanja u benzine propisane kriterijumima Evropske unije na potrošnju u našoj zemlji. podsticao je i materijalno pomagao uvođenje novih energetskih kultura i izgradnju prerađivačkih kapaciteta za proizvonju bioetanola kao energenta. ulganjem inostranog kapitala. Poznato nam je da postoji 120 . godine. osamdesetih godina prošlog veka. PRAVNI OKVIR PROIZVODNJE I PRIMENE BIOETANOLA Bioetanol kao energent nalazi se u grupi obnovljivih izvora energije koji se prema zaključcima Svetskog kongresa energetičara smatraju energentima XXI veka. Na to najboljeukazuje primer izražene pa otkazane namere proizvodnje bioetanola kapaciteta 680. Razlozi se nalaze u povećanoj potrošnji i potražnji. Sve se završilo na pokušajima. pa prema tome i na našu zemlju kao budućeg člana Evropske unije. ili u dislociranim kapacitetima ze neenergetske potrebe i iz drugih sirovina. koji bi podsticajno delovao na proizvodnju bioetanola u našoj zemlji. već sada. ukoliko se izađe u susret prethodno navedenim međunarodno priznatim kriterijumima. na energetskom tržištu. Načelno se daje podrška korišćenju obnovljivih izvora energije bez i jedne konkretne mere.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 9. Vršeni su i određeni eksperimenti na njegovoj primeni u automobilskoj industriji.

njegovom procentualnom učešću i ceni. 10. uz poštovanje ekonomskih kriterijuma povezanih sa poreskom politikom. Sva ova pitanja treba da budu normtivno regulisana. bez obzira da li se radi o državnom ili privatnom sektoru distribucije. Potrebno je koristiti iskustva zemalja koje su razradile poresku politiku i učinile rentabilnim proizvonju bioetanola za primesavanje u benzine. Normativna regulativa trebala bi da ima u vidu povećanu obaveznost distributera benzina u većim gradskim sredinama gde su i veća ekološka opterećenja izduvnim gasovima. vrste tehnologije. energetske efikasnosti i uslova zaštite životne sredine. Poreskom politikom potrebno je stimulisati i ovu oblast. državna 121 . lokalnu samoupravu. pa i bioetanola. Tada će biti manje važno da li je državni ili privatni kapital u pitanju odnosno njihov udeo u projktu ako je u pitanju zajednički investicioni zahvat. izrađenih projekata. Zbog svoje količine. Kod gradnje investicionih objekata u oblasti obnovljivih izvora energije. kako se ne bi dogodila bilo kakva sumnja u kvalitet novog tržišnog proizvoda namenjenog probirljivoj i na kvalitet osetljivoj automobilskoj industriji. ekološkog energenta. studija o proizvodnji i korišćenju bioetanola u AP Vojvodini. zbog gustine saobraćaja. odnosno politikom gradnje investicionih objekata treba obuhvatiti i proizvodnju opreme. Mere i aktivnosti su pre svega u njihovoj garanciji za duži vremenski period. kako bi stimulisala investitore za izgradnju kapaciteta za bioetanol. uticajem države i poreskom politikom. što je praksa potvrdila i sa energetskog i sa ekološkog aspekta. inostrana ulaganja. Lokalna samouprava svojom opredelenošću i merama iz voje nadležnosti značajno mogu doprineti uspešnosti funkcionisanja kapaiteta za proizvodnju bioetanola na području gde se namerava njegova izgradnja. bankarske kredite. postoji čitav niz propisa koji moraju biti zadovoljeni. U realizaciji projekta bioetanola. tako da idu u susret pozitivnom opredeljenju u investicionoj politici. Veoma značajno pitanje je odabira sirovinske baze. rezervnih delova i repromaterijala. jer i jedan i drugi utiču na zaštitu životne sredine kroz plasman svojih proizovda. pa čak i predugovora o izvozu. Poreska politika i normativna regulativa trebalo bi da obuhvate i sporedne proizvode dobijene procesom proizvodnje bioetanola. korišćenje sporednih proizvoda. Isto je tako važno normativno regulisati kvalitet i količinu primesanog bioetanola. Od izuzetnog je značaja da država obaveže distributera benzina na obaveznost primesivanja bioetanola. pre svega. koja je deo normativne regulative na lokalnom niovu. Neophodno je na osnovu Zakona o energetici konkretizovati sve podsticajne mere i aktivnosti ne samo za proizvodnju nego i za korišćenje bioetanola kao dodatka benzinu. Poreska politika treba da bude strogo i precizno definisana i dugoročna za određene količine ovog. ULOGA DRŽAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U REALIZACIJI PROJEKTA BIOETANOL Uloga države u realizaciji programa proizvodnje bioetanola za energetske potrebe je presudna i nezamenljiva.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini više izraženih namera. namene i kvaliteta značajno mogu uticati kako na cenu bioetanola tako i na diverzifikaciju delatnosti zasnovanom na sporednim proizvodima tehnološkog procesa proizvodnje bioetanola. da bi se odobrila gradnja određenog kapaciteta.

nužan preduslov je kompletno iskorišćavanje sporednih proizvoda. fermentaciji i posebno destilaciji i dehidrataciji etanola. jedan je izgradnja postrojenja većih kapaciteta. Pored toga. iako postoje nagoveštaji izgradnje postrojenja za te svrhe. u Vojvodini se kao sirovine za proizvodnju bioetanola za gorivo sagledavaju prvenstveno šećerne (šećerna repa) i skrobne sirovine (kukuruz. 11. tritikale). Ovoj količini bioetanola je potrebno dodati potrebe za bioetanolom u farmaceutskoj i hemijskoj industriji i za proizvodnjiu alkoholnih pića. Zato je neophodno da nadležni organi AP Vojvodine što pre treba da donesu odgovarajuće programe i planove koji bi definisali i regulisali proizvodnju bioetanola za gorivo u Vojvodini.000 tona. a zatim i pšenice) koji bi se mogli iskoristiti za proizvodnju bioetanola za gorivo. bioetanol koji bi se koristio u mešavini sa motornim benzinom morao bi da ispuni zahtev za maksimalno dozvoljeni sadržaj vode od 3000 ppm. verovatno bi regulatorne. viškovi pšenice. neophodno je usaglašavanje postojećih pravilnika za bioetanol sa evropskim standardima. Pored toga. Analizom postojećih kapaciteta i opreme za proizvodnju bioetanola u Vojvodini može se zaključiti da postojeća oprema i kapaciteti ne mogu zadovoljiti potrebe za proizvodnjom bioetanola za gorivo. U tom smislu može se razmotriti više koncepata. Ovako 122 . Da bi se ostvarila ekonomična proizvodnja bioetanola iz ratarskih kultura. procenjuje se da u Vojvodini postoji oko 100. Međutim. bioetanol namenjen za gorivo je potrebno da bude sa visokim sadržajem etanola. Uzimajući u obzir našu poljoprivrednu proizvodnju. viškovi krompira ili otpadni krompir). i pored toga kapaciteti bi bili nedovoljni za podmirenje potreba za dodatak motornom gorivu. „satelitskih pogona“. pa je potrebna izgradnja novih kapaciteta. sa osnovnom njenom primenom za stočnu hranu. ili izgradnje tzv. Procenjuje se da se u poljoprivrednoj proizvodnji već duži niz godina u Vojvodini ostvaruju godišnji viškovi žitarica u iznosu oko milion tona (najviše kukuruza. U tom smislu favorizuju se savremeni postupci koji su daleko efikasniji i energetski povoljniji u fazama pripreme supstrata. ZAKLJUČCI I PREDLOZI U Vojvodini se još uvek ne proizvodi bioetanol kao gorivo. Budući da se nalazimo u Evropi i opredeljeni smo za ulazak u EU. Rekonstrukcijom i osavremenjivanjem određenih pogona naročito u domenu pripreme sirovina i u domenu dehidratacije bioetanola. U vezi sa definisanjem kvaliteta bioetanola koji bi se u Vojvodini koristio kao gorivo. Na ekonomičnost postupka utiče i primenjena tehnologija procesa. Jerusalemska artičoka). u prvom redu džibre. Shodno iskustvima i standardima koji važe u EU. kao i vrsta i razvoj i adaptiranost mikroorganizma na procesne uslove.75% u 2010-toj godini u Vojvodini će iznositi oko 80. oni bi se mogli osposobiti za proizvodnju dela bioetanola za gorivo.000 hektara neobrađenog zemljišta koje bi se moglo zasejati kulturama za proizvdonju bioetanola (sirak. Potrebe za bioetanolom kao dodatkom za gorivo u količini od 5. prečišćen i denaturisan. Jerusalimska artičoka – topinambur. u kojima bi se na mini farmama proizvodio sirovi etanol. a zatim i namenski proizvedene sirovine uzgojene na neobrađenom zemljištu (hibridni sirak. kao i podsticajne mere trebalo da budu slične već postojećim u EU na tom planu.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini podsticajna sredstva razvoju novih tehnologija koje bitno utiču na zaštitu životne sredine itd. uz dobijanje i potrošnju džibre (u tovilištima). kao i uz potrpšnju poljoprivrednih otpadaka kao energetskog goriva.

11. Kukuruz. savremeno opremljeno destilaciono-rektifikaciono postrojenje. uz prisustvo grla različitog uzrasta.2. već bi se morala obezbediti staja sa npr. 75 l Enzimi Thermamyl. Osnovni materijalni bilans ovakve proizvodnje etanola je prikazan na slici 11. jedino rešenje sagledava se u principu izgradnje tzv. Ovako dobijeni sirovi bioetanol bi se transportovao na rafinaciju u centralno.1 PROIZVODNJA BIOETANOLA NA MALIM FARMAMA Proizvodnja bioetanola na malim farmama se može uspešno koristiti kod prerade oko 30 kg kukuruza na dan. 10 ml SAN Super. 10 hl° Voda za hlađenje Energija Džibra..2. Ako bi se kao jedno od strateških opredelenja za preradu skrobnih sirovina prihvatila koncepcija osnovne proizvodnje na mini farmama.) (2). savremeno opremljeno destilacionorektifikaciono postrojenje (slika 11.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini dobijeni sirovi bioetanol bi se transportovao na rafinaciju u centralno. koji bi prerađivao oko 300 kg kukuruza na dan uz dobijanje oko 1000 litara džibre. „satelitskih pogona“. u kojima bi se na mini farmama proizvodio sirovi etanol.3. kao i uz potrpšnju poljoprivrednih otpadaka kao energetskog goriva. za primer definisan na slici 12.2. preko cele godine. Šema materijalnog bilansa proizvodnje bioetanola na malim farmama U slučaju izgradnje većeg broja ovakvih postrojenja. 15 ml Kiselina Voda za hlađenje Energija Pekarski kvasac. 125 l (80 l) Destilacija Slika 11. 50 kg Usitnjavanje Ukomljavanje Ošećerenje Hlađenje komine Topla voda Zasejavanje Fermentacija CO2 Topla voda Sirovi etanol. U slučaju nešto većeg kapaciteta. uz dobijanje sirovog etanola u tzv. kazanu za pečenje rakije i korišćenje lignoceluloznog otpada poljoprivrede kao izvora energije. 30 junadi u tovu. 28 kg Voda. 123 . minimalan broj grla koja bi stalno morala biti u staji bi bio oko 3-4 grla goveda ili 20-30 svinja. uz dobijanje i potrošnju džibre (u tovilištima). potrošnja džibre u mokrom tovu se javlja kao imperativ. U tom slučaju.

Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini T T P E P T P E RAFINACIJA REKTIFIKACIJA P E T E T P E P T E P T E Slika 11.) i neizbežno rešenje je da se oni anaerobnim biotehnološkom obradom prevedu u stabilizovani stajnjak (biođubrivo) i biogas (energent). posebno tovilišta za svinje. ocenjuje se da je.2. gornja granica kapaciteta ovakvih postrojenja kod prerade 10-15 tona kukuruza na dan. i 11. Osnovni materijalni bilans ovakve proizvodnje je dat na slici 11.4. jasno je da pogon za proizvodnju bioetanola na većim farmama predstavlja ozbiljan investicioni zahvat. Međutim.). povoljnije rešenje. Dobijenim biogasom bi se mogao pokriti deo energetskih potreba i fabrike etanola i same farme.4. T – tovilište.2 PROIZVODNJA BIOETANOLA NA VEĆIM FARMAMA Ako se džibra koristi kao stočna hrana u mokrom tovu. jer bi se rešilo kako pitanje otpadnih voda fabrike etanola. tako i otpadnih voda i neprijatnih mirisa stočarske proizvodnje. Značajan efekat ovakvog pristupa je ekološke prirode. Bez ulaska u dublju analizu. jer se na primitivan način mogu iskoristiti kao stajsko đubrivo. U ovom slučaju. U slučaju rada na mini farmama (slika 11. Ideja šema proizvodnje bioetanola na malim farmama u Vojvodini sa rektifikacijom u zajedničkom centralnom postrojenju (E – proizvodnja sirovog etanola. 124 .3. u tovilištu za potrošnju džibre bi moralo biti stado od 1000-1300 tovnih goveda ili 1300-1700 krava muzara ili 5000-25000 ovaca i/ili svinja (2). uz dobijanje 3000-3500 hl° etanola na dan. već bi se moralo ići na energetski ekstenzivna rešenja sa početka prošlog veka. a za veći kapacitet (slika 11. P – poljoprivredna proizodnja) 11. dobijeni ekskrementi ne bi trebalo da predstavljaju problem.3. kod koga osnovni nedostatak sagledavamo u činjenici da se zbog relativno malog kapaciteta ne bi mogla koristiti savremena saznanja u domenu destilacije i rektifikacije. zbog ograničenja postavljenih veličinom stočarske farme.

60 % vlage direktni tov stoke Tovilište. 2 t Slika 11. energija sušenje tropa SUVI TROP. 1-5 m3/h sirovi etanol. 4 bioreaktora po 60 m3 prevrela komina. Blok šema tehnološkog procesa prerade 10 t/dan kukuruza Ako se sagleda i činjenica da se prilikom izgradnje ovakvih pogona relativno velikih kapaciteta. prilikom spleta povoljnih okolnosti. energija elektr. 30 m3 para termostab. i prednost se daje ili gorenavednom sistemu malih pogona sa centralnom rafinacijom. 2-4 % sm. energija voda za hlađenje para elektr. amilaza glukoamilaza voda za hlađenje para elektr. energija voda za hlađenje usitnjavanje. rektifikaciona kolona sa kotlom. pa i veoma velikih (industrijskih) pogona za preradu skrobnih sirovina u etanol (2).Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini kukuruz. 3000 hl° tehnički etanol. mora posedovati ili izgraditi farma za potrošnju džibre u mokrom tovu. 7-10 % SM elektr. 16 m3 DŽIBRA. 60°C rafinada. 10 t elektr. 3 t/h ukomljavanje. ošećerenje komine. 30-40 m3 izdvajanje čvrste faze VLAŽNI TROP. energija prijem skladištenje elektr. 3600 hl° rektifikacija komine. hlađenje komine. 60°C topla voda. 60°C priprema kvasca fermentacija. Stoga se ovakvo rešenje predlaže samo u iznimnim slučajevima. vrednost neophodne investicije se višestruko povećava. 10 l destilacija komine. komovnjak 18 m3 topla voda.5-3 t topla voda. 500 hl° patočno ulje. energija izbistrna džibra. 50 m3. ili izgradnji velikih. 125 .4. 2. 40-50 m 3 otpadna voda CO2. destilaciona kolona. i mora rešiti problem ekskremenata. 500 goveda+1000 svinja stajnjak anaerobni bioreaktor BIOGAS Stabilizovani prevreli stajnjak elektr. energija topla voda/povratna džibra.

5.5 l Amiloglukozidaza.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 11. 320 m3 Etanol II klase 900 l.1 t ukomljavanje i hidroliza suva stočna hrana. kao i zaštita okoline. 15 MW Alfa-amilaza. Nedostatak ovog rešenja je neracionalno korišćenje sirovina i gubici koji zbog toga nastaju. a ne nadoknađuju se proizvodnjom biogasa i biološkog đubriva. Anamet postupkom) što je korisno sa aspekta zaštite okoline ali ne i sa aspekta racionalnog korišćenja džibre kao krmiva.5.3 PROIZVODNJA BIOETANOLA U INDUSTRIJSKIM POSTROJENJIMA Konvencionalni tehnološki model za proizvodnju etanola iz žitarica prikazan je na slici 11. 14. kukuruz. je korišćenje energije nastalog biogasa iz anaerobne obrade.000 hl°/dan 126 . U ovom postupku problem džibre i otpadnih voda se rešava primenom anaerobno/aerobnog postupka obrade (npr. 2% SM. 20 t anaerobna i aerobna obrada destilacija rektifikacija Procesna voda. 12 m3 prečišćena otpadna voda.5 vol% Patočna ulja. 90-95 vol% Etanol I klase 30. Proizvodnja po ovom modelu može se izvoditi primenom visoketemperature i pritiska u pripremi žitarica ili primenom „hladnog postupka“.000 l. 96. 180 m3 mulj. Pozitivna strana ovog rešenja. 351 m3 Rashladna voda. u odnosu na klasične kod kojih je džibra izbacivana u okolinu bez prethodnog tretmana. zatim proizvodnja biološkog đubriva (biološki mulj koji nastaje u anaerobnoj obradi). 2500 m3 fermentacija kvasac rekuperacija CO2. 12.5 t bojler Energija. 81. 93 l Hemikalije metan. Šema konvencionalnog tehnološkog modela proizvodnje etanola iz žitarica sa materijalnim bilansom za kapacitet 30. 120 kg Slika 11. što je svakako racionalnije.

3 t/d 45% fruktoze fermentacija destilacija sušenje etanol I klase 599.9 t/d 50% ulja gluten 20.2 t SM/d gluten 19. Šema postrojenja za kompleksnu preradu kukuruza u etanol i nusproizvode sa materijalnim bilansom za kapacitet 30 m3 etanola/dan 127 .9 8.2 vol% etanol II klase 124 hl/d 95 vol% krmivo 92.6 t SM/d skrobno mleko „B“ 78 t SM/d kukuruzna suspenzija.8hl/d 96. To je omogućeno.1 0. 51.1.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Tehnološki model kompleksne prerade žitarica u etanol i prateće proizvode (slika 11. ali ujedno i najracionalnije rešenje za proizvodnju etanola iz žitarica koje uključuje sva savremena naučna saznanja u prozvodnji.1 t SM/d skrobno mleko „A“ 144. Pregled potrošnje energije u konvencionalnom i savremenom postupku proizvodnje etanola iz žitarica Faze proizvodnje Priprema sirovina Ošećerenje Fermentacija Destilacija do apsolutnog etanola Uparavanje i sušenje džibre MJ/l Konvencionalni Savremeni postupak postupak 0.8 t SM/d močenje mlevenje klica 26.6) bez ikakve sumnje je najsloženiji. pored potpunog korišćenja sirovina. a cenu etanola čini konkurentnom ceni benzina kao goriva i nafte kao hemijske sirovine (2).1.9 5.8 10.7 t/d 65% proteina visoko fruktozni sirup 208.7 t/d 15% proteina patočna ulja 400 l/d Slika 11.3 t SM/d mekinje 48. Tabela 11. 408 t/d mokro mlevenje 340 t SM/d 400 t/l kukuruzni lom.1 kukuruz.7 0.06 10.1 8.0 0. što se vidi iz podataka u tabeli 11.06 0. 24 t/d 8 t/l 23.6. i značajnim energetskim uštedama.6 t SM/d sušenje sušenje enzimska konverzija ošećerenje uparavanje klica 27.

7 (2). svaki kapaciteta 500. Međutim. Izdvojeni čvrsti (neošećereni) deo zrna se spaja sa džibrom i uparavanjem i sušenjem prevodi u stočnu hranu. bez obzira na to. 128 . Opisani tehnološki model kompleksne prerade žitarica je najperspektivniji i da će se na njemu bazirati budući razvoj u ovoj proizvodnji. Ošećerena masa se separiše od čvrstog ostatka i odvodi na fermentaciju. Uprošćena šema ovog modela je prikazana na slici 11.7. Najnovija investiciona ulaganja u svetu to potvrđuju. izdrobljeni kukuruzni lom i mekinje podvrgavaju se ošećerenju. prvo se od kukuruza mokrim mlevenjem odvoji klica i gluten koji su veoma vredni i traženi na tržištu. pa je i proizvodnja u velikoj ekspanziji. skrobare.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Kako se sa šeme može videti. U ovoj proizvodnji nema otpadnih tokova koji bi nastali nepotpunim korišćenjem sirovina pa je ukupno iskorišćenje dostiglo vrednost od 99%. Samo firma Vogelbusch iz Beča izgradila je u SAD nekoliko pogona za kompleksnu preradu kukuruza u etanol. u skrobari se proizvodi dekstrozni hidrolizat skroba sa što većom DE vrednošću (iznad 80). ili novo izgrađeni pogoni. Uprošćena šema tehnološkog modela razdvojene prerade žitarica i proizvodnje etanola iz dekstroznih hidrolizata skroba Na slici 11. KUKURUZ PRERADA skrob VFS gluten klica krmivo sirup DE > 80 hidrol CSL fermentacija destilacija etanol Slika 11.000 hl°/dan. je proizvoljno dat stepen prerade žitarica u pogonu tzv. Skrobno mleko nastalo mlevenjem (sitnija zrna) prerađuje se u visoko fruktozni sirup čija je potražnja na svetskom tržištu kao zaslađivača veoma velika. Skrobno mleko sa krupnijim česticama. a zatim na destilaciju i rektifikaciju. Takav je slučaj i sa Vojvodinom. Tehnološki model razdvojene prerade žita i proizvodnje etanola iz dekstroznih hidrolizata skroba je interesantan za zemlje koje imaju pogone za proizvodnju etanola iz melase i pogone za preradu žitarica u skrob i dekstrozne hidrolizate skroba. hidrol i voda od močenja kukuruza (CSL) koji se pomešani u dogovorenom odnosu isporučuju u pogon za proizvodnju etanola. Za proizvodnju etanola se mogu koristiti postojeći kapaciteti za proizvodnju etanola iz melase.7.

jedne od najperspektivnijih industrijskih grana u Vojvodini.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Ovakvim modelom prerade žitarica i proizvodnje etanola. 129 . antibiotici. kao i namenskom proizvodnjom dekstroznog hidrolizata skroba visoke DE vrednosti (iznad 80) može osloboditi značajna količina melase za proizvodnju malotonažnih. fine hemikalije. kao i u slučaju kompleksnih pogona. Time se daje snažan podsticaj za razvoj biotehnologije. visokovrednih biotehnoloških proizvoda kao što su organske kiseline. Velika korist ovakvog modela prerade žitarica je i u tome što se korišćenjem hidrola i CSL koji su musproizvodi iz prerade žitarica. vitamini. iako ne u meri kako je to kod kompleksnih pogona kod kojih je moguće zatvoriti sve energetske i materijalne tokove. postiže se visoka racionalnost proizvodnje. itd.

Because of that. Taking into account our agricultural production. it is necessary to adjust the existing rules with corresponding European standards. modern processes that are much more efficient and energetically favorable in the phases of substrate pretreatment. bioethanol that is to be applied admixtured with motor gasoline. To this quantity of bioethanol ought to be added the needs of bioethanol in pharmaceutical and chemical industries. primarily of spent grains and slopes. Demands for bioethanol as an addition into motor fuel. in Vojvodina as raw materials for bioethanol as fuel can primarily be foreseen sugar. triticale). potato surpluses or waste potato). amounting to 5. it is probably that regulative. bioethanol intended for fuel has to have high ethanol content and must be refined and denaturated. it is necessary that competent organs of the AP of Vojvodina as soon as possible bring corresponding programs and plans that should define and regulate production of bioethanol as fuel in Vojvodina. In that respect.000 hectares of no cultivated soils which offer possibilities for planting of cultures intended for bioethanol production (sorghum. With reconstruction and modernization of the existing plants. In order to realize an economical production of bioethanol from husbandry cultures. it is estimated that in Vojvodina exist some 100. Besides of that. it is possibly to conclude that the existing equipment and capacities can not satisfy needs for bioethanol production for fuel. followed by specifically intended raw materials planted on the nonused soils (hybrid sorghum. Jerusalem artichoke). as well as microbial species and their adaptation on the process conditions. especially in domains of raw materials processing and bioethanol 130 . wheat) that could be used for production of bioethanol as fuel. as well as for the manufacture of strong liquors. Having in mind that we are situated in Europe. distillation and dehydratation stages of ethanol production. In pursuance with experiences and norms that are in charge in the EU. agricultural production of Vojvodina already in the prolonged series of years realizes yearly surplus of cereals amounting about 1 million of tons (mainly corn. as well as stimulative measures ought to be similar to the already existing ones in EU in that region.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 12. Jerusalem artichoke – topinambour. According to the estimations.(sugar beet) and starch-containing raw materials (corn. an unavoidable prerequisite is the complete utilization of al by-products. wheat surpluses. fermentation and especially.75% in the year 2010 in Vojvodina will be about 80. and after it. On the process economy significant effect has also the applied process technology. Analyzing the existing capacities and equipment for production of bioethanol in Vojvodina. Besides of that. has to fulfill the requirement that its maximal allowable water content is 3000 ppm. Connected with the defining of bioethanol that is to be used in Vojvodina as fuel. with their basic application as feed. CONCLUSIONS AND PROPOSALS In Vojvodina is bioethanol for fuel purposes still not produced. although there exist indications of preparation for construction of plants for such purposes.000 tons. and that we are oriented onto entrance in the EU.

In the case of something larger capacity. the capacities would be insufficient for fulfilling of needs of ethanol as a supplement into motor fuels. for fattening of 30 young bulls all around the year. 28 kg Water. 12.1. for production of crude ethanol on small farms. 11. 10 hl° Fig. or of spent grains in so –called wet feeding of livestock appears as an imperative.1. Basic material balance of such a production of ethanol shows Fig. Inuoculation Fermentation Cooling water Energy CO2 Distillation Warm water Stillage. Nevertheless. several concepts could be discussed. If as one of strategic decisions for processing of starchy raw materials their processing on small farms is to be adopted. minimal count of animals that should be permanently feeded in the stockyard amounts to 3 – 4 cattle animals.1 BIOETHANOL PRODUCTION ON SMALL FARMS Production of bioethanol on small farms can be successfully applied for processing of only 30 kgs of corn per day. at processing of about 300 kgs of corn per day and production of about 1000 liters of stillage per day. consumption of slopes. The so obtained crude bioethanol is supposed to be transferred on raffination into central. Corn. it is already necessary to have crib for example. or construction of so-called „satellite” plants). Schematic presentation of material balance of bioethanol production on small farms 131 . with the obtaining and consumption of spent grains (for livestock feeding). so that there exist the need for construction of new capacities. with obtaining of crude ethanol in the so-called „brandy ladle“ and use of lygnocellulosic agricultural wastes as an energy source. 10 ml SAN Super. 11. one of them is the construction of larger plants. or about 20 – 30 pigs.1. for example defined in Fig. contemporary equipped distillation-rectification installation. 75 l Enzymes: Termamyl. 15 ml Acid Cooling water Energy Crushing Mashing Saccharification Mash cooling Warm water Bakers 50 g yeast. Pursuant to that. 11.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini dehydratation. using at the same time agricultural wastes as supplies of energy for these plants. they could be reconditioned for production of a part of bioethanol for fuel. In such a case. with animals of different ages. 125 l (80 l) Crude ethanol.

modern equipped distillation-rectification unit (Fig.3) unavoidable solution. with obtaining and consumption of stillage for animal feeding.2). Basic material balance of such production is outlined in Fug. is their conversion by the anaerobic biotechnological conversion into the stabilized manure (bio-fertilizer) and biogas (energent). it is estimated that. So obtained biogas could be applied for supplementing of energetic needs of ethanol factory. because they could. 11. 11. and consumption of agricultural wastes as energetic fuels. should not create any problems. more convenient solution. P – agricultural production) 12. T – animal feeding. In such a case. the only possible solution is seen in the principle of construction of the so-called „satellite plants“. In the case of working at small farms (Figs 11. be used as manure. because it solves questions of waste water streams of the ethanol factory.2). for animal feeding necessary is to have herd with 1300 – 1700 of milking cows or 5000 – 25000 heads of sheep and/or pigs. because of restrictions established by the magnitude of animal farm.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini In a case of construction of a larger number of such plants. which will on small farm produce crude ethanol. 11.4. Conceptional scheme of bioethanol production on small farms in Vojvodina. using primitive process. 12. as well as question of 132 . the obtained excrements supposingly. and production of 3000 – 3500 hl° of ethanol per day. the upper limit of capacity of such enterprises that process is at some 10 – 15 tons of corn per day. In spite of that. T T P E P T P E RAFINATION RECTIFICATION P E T E T P E P T E P T E Fig. So obtained crude bioethanol would be transported on rafination to central.2. with rectification in common central processing unit (E – production of crude ethanol. Considerable effect of such an approach is oh ecological nature. as well as of the farm itself.2 PRODUCTIUON OF BIOETHANOL ON LARGER FARMS If stillage is to be used as feed in wet feeding.1 and 11. and for larger enterprises (Fig.

because of relatively small capacity. especially in the case of feeding of pigs. 500 hl° fusel oils. 60°C wort distillation. amylase glucoamylase cooling water steam electr. 4 bioreactors à 60 m3 Fermented wort. energija receiving storage electr. 16 m3 warm water. ethanol. 3000 hl° tech. 11. for which the principal disadvantage lies in the fact that. 30-40 m3 solid phase separation WET SPENT GRAINS. 2-4 % sm. 60°C rafinade. mash cooling. it is obvious to possess or to construct farm for stillage consumption by 133 . energy cooling water steam electr. 10 l STILLAGE. corn. energy Cleared stillage. energy Spent grains Dry spent grains. 500 cattle+1000 pigs manure anaerobic bioreaktor BIOGAS Stabilised feremented manure electr.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini waste waters and unpleasant smells of animal production. 3 t/h mashing. so that energetically extensive solutions. mash tun 18 m3 warm water. energy warm water/recycled stillage. 40-50 m 3 waste water CO2. 50 m3. stemming from the beginning of the last century. it is clear that construction of plant for bioethanol production on larger farms represents serious investitional action. Block scheme of technological process of processing of 10 tons of corn per day Taking in account facts that at construction of such enterprises with relatively large capacities. 2. mash saccharification. 60 % direct animal feeding feeding plant. 10 t elektr. energy cooling water crushing. rectif. 7-10 % electr. 2 t Fig.3. 15 m3/h crude ethanol. distillation still. still with boiler. 30 m3 steam thermostab. 60°C yeasts fermentation. it is almost impossible to apply contemporary knowledges in domains of distillation and rectification. Without performing broader analyze. energy electr. 3600 hl° rectification of crude alcohol. have to be applied.5-3 t warm water.

Because of that. 11. 81. 93 l chemicals methane. which are not compensated with the production of biogas and of biological fertilizer.000 l. 320 m3 Ethanol II grade 900 l.3 PRODUCTION OF BIOETHANOL IN INDUSTRIAL PLANTS Conventional technological model for production of ethanol from cereals is outlined in Fig. and even of huge (industrial) plants for processing of starchy raw materials into ethanol. 180 m3 sludge. and preference is given to the abovementioned system of small plants with central rafination. in comparation with the classical one.5 vol% Fusel oils. is utilization of energy of the produced biogas from anaerobic treatment. corn. 2500 m3 fermentation yeasts recuperation of CO2.5 t boiler energy5 MW alpha-amilase. In this process. where stillage was discarded without any treatment into environment. 2% SM.1 t Mashing and hydrolysis dry animal feed. which is. undoubtedly.000 hl°/day 134 . production is accomplished by application of high temperatures and pressures for pretreatment of cereals.4. when favorable conditions it permit. According to this model. the value of the necessary investments significantly increase. such a solution is recommended only for exceptional circumstances. 14. 12 m3 cleaned waste water. more rational. 12. 351 m3 cooling water. Positive aspect of this solution. followed by production of biological fertilizer (biological sludge that is obtained during anaerobic treatment). and environment protection. 12. 20 t anaerobic and aerobic treatment distillation rectification process water. and that problems of excrements must be solved.5 l amyloglukocidase.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini the wet feeding process. or by application of the „cold process“. Scheme of the conventional technological model of ethanol production from cereals with its material balance for a capacity of 30. problem of stillage and of waste water is solved by application of anaerobic/aerobic process of treatment (such as the „Anamet“ process). 90-95 vol% Ethanol I grade 30. what is useful from environment protection point of view. 11. 96. but not at the same time from the point of view of rational application of stillage as animal feed. or to construction of large.4. 120 kg Fig. Disadvantage of this solution is irrational utilization of raw materials and losses created because of that.

2 vol% ethanol II grade 124 hl/d 95 vol% fusel oils 400 l/d feed 92.3 t/d 45% of fructose fermentation distillation drying ethanol I grade 599.8hl/d 96.7 t/d 65% proteina high-fructose syrup 208. 11.7 0.1 t SM/d Starch milk „A“ 144.9 8. Overview of energy consumption in conventional and in contemporary processes of ethanol production from cereal raw materials Production phase Pretreatment of raw materials Saccharification Fermentation Distillation to the absolute ethanol Evaporation and drying of stillage MJ/l Conventional Modern process process 0. It is enabled. doubtless.000 hl°/day 135 . besides to complete utilization of raw materials. 408 t/d wet milling 340 t DM/d 400 t/l Broken corn. is the most complex. 51.6 t SM/d drying drying enzyme conversion saccharification evaporation germs 27.1.6 t SM/d Starch milk „B“ 78 t SM/d corn suspension.5.8 10.7 t/d 15% of proteins Fig.0 0. and at the same time.2 t SM/d gluten 19.06 0. 11. Scheme of complex technological process of ethanol production from corn with its material balance for a capacity of 30.9 5.1 8. and ethanol prices makes competitive with prices of gasoline fuels and of oil as chemical raw material. the most rational solution for ethanol production from cereals. Table 11.8 t DM/d steeping milling germs 26.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini Technological model of the complex processing of cereals into ethanol and concomitant products (Fig.1 corn.1. as it incorporates all modern scientific knowledges in the production.3 t SM/d brans 48.9 t/d 50% ulja gluten 20. 24 t/d 8 t/l 23. with significant energetic savings.5).06 10.1 0. what demonstrate data shown in Table 11.

broken corn and bran are sent to saccharification. CORN PROCESSING starch HFS gluten germ feed syrup DE > 80 hydrol CSL fermentation distillation ethanol Fig.The separated (nonsaccharified) part of kernel is blended with stillage and through evaporation and drying processes converted into animal feed. 11. with the obtaining of products that are very valuable and which have high demands on the world market. transferred into ethanol producing plant. each of which with the capacity of 500. starch factory produces dextrose containing hydrolysate of starch having higher DE values (more than 80). The newest investments in the world confirm this. 11. Starch milk containing larger particles. mixed in the established ratios.6. In this production waster streams are absent. which are. so that the total utilization of raw materials reaches values of 99 %. Such situation is in Vojvodina. Just described technological model of complex processing of cereals is the most perspective one and it should serve as a basis for future development of this production. hydrol and corn steep liquor (CSL). corn is firstly degerminated and deglutenated.000 hl° per day. in every case. Simplified scheme of this model is outlined in Fig. 136 . 11. Saccharified mass is separated from solid residues and transported to fermentation.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini As it follows from this scheme. so that its production has trend of high expansion. Only Vogelbusch Company from Wien constructed in the USA several plants for complex processing of corn into ethanol.6.6 is arbitrary given degree of processing of cereals in the so-called starch producing factory. Simplified scheme of technological model of the separate processing of cereals and production of ethanol from dextrose starch hydrolysates On Fig. Technological model of separate grain processing ad ethanol production from dextrose hydrolysates of starch is interesting for countries possessing plants for ethanol production from molasses and plants for cereals processing into starch and dextrose hydrolysates of starch. and after that to distillation and rectiffication. Starch milk that is obtained by milling (smaller grains) is processed into high fructose syrup which is very demandable as sweetener on the world market. However.

considerable quantities of molasses can be freed for production of small-scale valuable products. antibiotics. high rationality of production is achieved. which enable creation of completely closed material and energy streams.Mogućnosti razvoja proizvodnje i primene bioetanola u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini For ethanol production can be applied already existing plants for ethanol production from molasses. Great benefit of such one model of cereals processing is based on the fact that by application of hydrol and of CSL which are by-products from processing of cereals. fine chemicals etc. Using such model of cereals processing and ethanol production. or newly constructed plants. vitamins. which is considered to be one of the most prospective industrial branches in Vojvodina. as well as with specified production of starchy dextrose hydrolysates with high DE values (above 80). as in the case of complex plants. That strongly contributes to development of biotechnology. 137 . such as organic acids. although not so high as in complex plants.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful