SADRAJ

UVOD..............................................................................................................................................................3 OBLIGACIONI UGOVOR............................................................................................................................4 Ponuda...................................................................................................................................................4 Pojam............................................................................................................................................4 Uslovi...........................................................................................................................................4 Dejstvo.........................................................................................................................................5 Vremenska vezanost ponudioca za uinjenu ponudu..................................................................6 Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti.........................................................................................6 Opozivanje I povlaenje ponude.................................................................................................6 Prihvatanje (prihvat) ponude (akcept)...................................................................................................7 Pojam............................................................................................................................................7 Uslovi...........................................................................................................................................7 Trenutak I mesto zakjuenja ugovora...................................................................................................8 Trenutak zakljuenja ugovora .....................................................................................................8 Mesto zakljuenja ugovora..........................................................................................................9 Predmet ugovora....................................................................................................................................9 Pojam............................................................................................................................................9 Uslovi koje mora da ispunjava predmet......................................................................................9 Osnov (causa) ugovora........................................................................................................................10 Pojam..........................................................................................................................................10 Razlika izmeu osnova I motiva................................................................................................11 Znaaj osnova I motiva..............................................................................................................11 Forma ugovora.....................................................................................................................................12 Pojam forme...............................................................................................................................12 Svrha forme................................................................................................................................12 Vrste formi.................................................................................................................................13 Izmene, dopune I raskid formalnih ugovora.............................................................................13 Sankcije nedostatka potrebne forme..........................................................................................14 Pretpostavka potpunosti isprave................................................................................................14 Konvalidacija ugovora kome nedostaje forma..........................................................................14 KAPARA I ODUSTANICA..........................................................................................................................15 Kapara..................................................................................................................................................15 Pojam, uloga, nastanak I visina.................................................................................................15 Dejstvo.......................................................................................................................................16 Odustanica...........................................................................................................................................16 Pojam I uloga.............................................................................................................................16 Dejstvo.......................................................................................................................................16 Kapara kao odustanica...............................................................................................................17 ZAKLJUAK...............................................................................................................................................17

UVOD

OBLIGACIONI UGOVOR

Ponuda
Pojam Ponuda je jednostrana izajva volje jednog lica kojom predlae drugom licu da zakljue ugovor odreene sadrine.U zakonu se ponuda definie kao predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor (l. 32 stav 1. ZOO). Uslovi Svaka izjava koja je usmerena na zakljuenje ugovora, ne predstavlja ponudu u pravnom smislu, jer takva ponuda pretpostavlja ispunjenje sledeih uslova: 1.Ponuda mora da potie od lica koje eli da zakljui ugovor u svoje ime. To znai da ponuda potie od budueg , odnosno eventualnog ugovornika, koji se naziva ponudilac. Trea lica mogu istupati samo kao zakonski ili ugovorni zastupnici ponudioca. 2.Ponudatreba da je upuena licu sa kojim se eli zakljuiti ugovor. Lice kojem je upuena ponuda je budui , odnosno eventualni saugovara ponudioca I naziva se ponueni.To je , po pravilu odreeno lice, posebno u sluaju kad se ugovor zakljuuje s obzirom na lina svostva ponuenog (intuitu personae). Ipak, ne postoje pravne smetnje da se ponuda uputi i neodreenom broju lica (tzv. opta ponuda), ali se i u tom sluaju ugovor moe zakljuitisamo sa odreenim licem. U tom smislu se propisuje da predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenju namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drugaije ne proizilazi iz okolnosti sluaja ili obiaja(l. 33. ZOO). Poseban sluaj opte ponude predstavlja izlaganje robe sa oznaenjem cene (l. 34. ZOO). 3.Ponuda mora da sadri bitne elemente ugovora (essentialia negotii). To su, pre svega, oni elementi koji su, po prirodi stvari, nuni za odreenu vrstu ugovora, tako da ugovor ne moe ni da nestane dok se o njima ne postigne saglasnost (npr.ponuda za zakljuenje ugovora o prodaji mora, kao minimum, da sadri oznake stvari koja se prodaje i cenu po kojoj se ona prodaje). Ponuda ne mora da sadri prirodne elemente (naturalia negotii), kao to su vreme, mesto I rok izvrenja ugovora, ni sluajne ili eventualne elemente (accidentalia negotii), kao to su ugovorna kazna I odustanica. Ali, ako eli da prirodni elementi koji su odreeni dispozitivnim zakonskim odredbama imaju drugaiji izgled, ponudilac I njih moe oznaiti u ponudi.U tom sluaju oni postaju subjektivno bitni,

tako da je za nastanak ugovora neophodno da se I o njima postigne saglasnost volja ponudioca I ponuenog. 4.Ponuda mora da sadri jasnoi ozbiljno izraenu nameru ponudioca da eli da zakljui ugovor prema predloenim uslovima (animus contrahendi). Jasno ne znai I izriito, jer se ponuda moe uiniti I posredno (preutno). Postojanje jasne I ozbiljne namere za zakljuenje ufovora neophodno je da bi se ponuda razlikovala od poziva na pregovore ili na stavljanje ponude.Nema takve namere ako je u ponudi stavljena neka rezerva ili ograda, kao to je kluazula bez obaveze, ponuda neobavezna, pod povoljnim uslovima I sl. Ponuda sa ogradom nije ponuda u pravnom smislu, ve poziv za pregovore ili poziv da se ponuda uputi. Ne opstoji namera za zakljuenje ugovora pa ni ponuda u pravnom smislu u sluaju poziva da se ponuda uputi (invitatio offerendi). U tom smislu se propisuje da slanje kataloga, cenovnika, tarifa I drugih obavetenja, kao I oglasi uinjeni putem tampe, radija, televizije ili na bilo koji drugi nain, ne predtavlja ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima (l. 35. st. 1. ZOO). Poaljilac poziva na ponuda ne eli da se njime obavee, tako da on nema status ponudioca, niti odgovara kao ponudilac.Meutim, on je, ipak, duan da prihvati ponudu koja je uinjena pod objavljenim uslovima1, odnosno da odbije ponudu na koju ne pristaje2, jer nepristajanje na zakljuenje ugovora, bez opravdanog razloga, predstavlja ponaanje koje je venire contra factum proprium3. Zbog toga je poaljilac poziva odgovoran za tetu koju pretrpiponudilac, ako bez osnovanog razloga ne prihvati njegovu ponudu (l. 35. st. 2. ZOO). 5.Ponuda treba da je izjavljena u formi koja je propisana za zakljuenje ugovora ije se zakljuenje predlae. Ponuda se naelno, moe izjaviti na bilo koji nain kojim se volja uopte moe izjaviti. Ali, ako se ponuda odnosi na ugovor za ije zakljuenje zakon zahteva posebnu formu, ona obavezuje ponudioca samo ako je uinjena u toj istoj formi (l. 38. ZOO). Ipak, u sluaju ponude koja je u potpunosti realizovana, primenjuje se pravilo o konvalidaciji putem izbrenja (l. 73. ZOO).4

Dejstvo Osnovno dejstvo ponude ogleda se u tome to ona, im je ponueni blagovremeno prihvati, dovodi do nastanka ugovora.Meutim, postavlja se pitanje da li ponuda sama za sebe, tj. I pre nego to je prihvaena, stvara neko pravno dejstvo, odnosno da li obavezuje ponudioca.Po jednom shvatanju, ponuda nema nikakvo obligaciono-pravno dejstvo za ponudioca (npr. U engleskom pravu), dok po drugom shvatanju, koje je prihvaeno u veini evropskih zakonodavstava, ponuda obavezuje ponudioca.Drugo shvatanje prihvata I nae pravo prema kojem je ponudilac, pod odreenim uslovima I za odreeno vreme, vezan svojom ponudom (l. 36. st. 1. ZOO), to znai da je on duan da ostane pri ponudi (da je odri), tj. da zakljui ugovor u njenim okvirima.5 Meutim, ponudilac tu svoju obavezu moe iskljuiti, a to idkljuenje moe proizilaziti I iz okolnosti posla (l. 36. st. 1. ZOO), u kom sluaju se vie ne radi o ponudi, ve o pozivu adresatu da on uini ponudu.
1 2 3 4 5 Slobodan Perovi nav. delo, str. 270. Jakov Radii, nav. delo, str. 90. Isto. Slobodan Perovi, nav. delo, str.271. Jakov Radii, nav. delo, str. 95. podvlai da to zahteva naelo obaveznosti izjavljene volje (verba ligant homines)

Vremenska vezanost ponudioca za uinjenu ponudu Ponudilac ne moe biti neogranieno vezan svojom ponudom, jer bi ponueni to mogao zloupotrebiti.Zato njegova ibaveza da odri ponudu ima samo privremeni karakter.Pitanje je samo dokle je ponudilac duan da eka na odgovor ponuenog, odnosno dokle je ponuda otvorena za prihvatnje. Rok trajanja ponude, tj. rok u kome ponueni ima pravo da razmisli I odgovori na ponudu (tzv. dliberacioni rok) moe biti odreen u samoj ponudi.U tom sluaju ponuda obavezuje ponudioca do isteka tog roka (l. 37. st. 1-3. ZOO). Ako u ponudi nije odreen rok za njeno prihvatnaje. Pravi se razlika izmeu ponude uinjene prisustvom I one koja je uinjena odsutnom licu. 1.Ponuda uinjena prisutnom licu. Ako se uini prisutnom licu, ponuda obavezuje ponudioca samo za kratko vreme, tako da ponueni treba da je prihvati odmah, jer je pravilo da se takva ponuda smatra odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizilazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje (l. 40. st. 1. ZOO). Ponuda uinjena telefonom, teleprinterom ili neposredno radio vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu (l. 40. st. 2. ZOO), to znai da se prisutnim smatraju I ona lica koja se nalaze u nepoarednoj vezi, tako da ponueni saznaje za ponudu neposredno od ponudioca I u mogunosti je da se o njoj direktno ponudiocu odmah izjasni. 2.Ponuda uinjena odsutnom licu. Ponuda koja je uinjena pisanom, telegramom ili preko glasonoe smatra se ponudom uinjenom odsutnom licu. Takva ponuda obavezuje ponudioca za jedan razuman rok. To je ono vreme koje je redovno neophodno da ponuda stigne ponuenom, da je ovcaj razmotri, o njoj odlui I da odgovori o prihvatanju stigne ponudiocu (l. 37. st. 4. ZOO). Taj rok nije precizno odreen, ve je razliit zavisno od okolnosti svakog pojedinog sluaja. Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti. Dejstvo ponude se ne gasi ako ponudilac ili ponueni pre isteka roka za prihvatanje ponude umre ili postane poslovno nesposoban, ukoliko ne proizilazi to drugo iz namere strana, obiaja ili prirode posla (l. 44. ZOO). Opozivanje I povlaenje ponude. U teoriji I u zakonodavstvu obino se ne pravi razlika izmeu opozivanja I povlaenja ponude, jer se u oba sluaja ponuda gasi. Meutim, smatra se da opozivnaje, kojim se okonava pravno dejstvo ponude koje je ve nastupilo, ne treba poistoveivati sa povlaenjem, kojim se spreava da pravno dejstvo ponude nastupi.6 Povlaenje ponude mogue je samo pre nego to je nastupilo njenodejstvo, tj. pre nego to je ponueni saznao za ponudu, to znai da je rok za povalaenje ponude kratak. U tom smislu se propisuje da se ponudamoe samo pod uslovom da ponueni primi izjavu o pivlaenju pre prijema ponude ili istovremeno sa njom (l. 36. st. 2. ZOO). Ukoliko je nastupilo dejstvo ponude, ona se moe jedino opozvati, s tim to u naem pravu ponudilac nije
6 Jakov Radii, nav. delo, str. 97.

ovlaen da opozove ponudu, osim u sluaju promenjenih okolnosti.7

Prihvatanje (prihvat) ponude (akcept)

Pojam Prihvatanje ponude predstavlja jednostrnu izjavu volje ponuenog upuenu ponudiocu kojom on izraava pristanak na uinjenu ponudu.Prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje, to zani da se njenim prihvatom ponuda pretvara u ugovor, odnosno da ugovor nije nita drugo do prihvaena ponuda.

Uslovi Da bi izjava volje ponuenog predstavljala prihvatanje (prihvat) ponude, odnosno da bi moga da dovede do nastanka ugovora, ona terba da ispunjava sledee uslove : 1.Prihvat ponude mora da potie od ponuenog. Ponudu moe da prihvati samo ponueni, s tim to ona moe biti prihvaena I od strane njegovog zakonskog ili ugovornog zastupnika. 2.Prihvat ponude mora da bude nedvosmislen. Prihvat ponude je nedvosmislen ako se na osnovu njega moe pouzdano zakljuiti da ponueni pristaje na zakljuenje ugovora.Takav zakljuak se ne bi mogao izvesti iz izvesnih neodreenih izjava, kao to su, na primer Kasnije u razmotriti Va predlog ili Va predlog mi se dopada. Nedvosmislena izjava o prihvatanju moe se uiniti ne samo reima, ve I konkludentnim radnjama.U tom smislu posebno se predvia da je ponuda prihvaena I kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao I kaduini drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse, utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju (l.39. st. 2.). Nasuprot tome, utanje ponuenog je znak nesaglaavanja sa ponudom (Qui tacet,non videtur), tako da ono ne znai prihvatanje ponude (l. 42. st. 1. ZOO).8 Nema dejstva ni odredba da e se utanje ponuenog ili neko drugo njegovo proputanje (npr. Ako ne odbije ponudu u odreenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrari u odreenom roku, I sl.) smatrati kao prihvatanje ponude (l. 42. st.2. ZOO). Meutim, pravilo po kome utanje ponuenog ne zani prihvatanje ponude nije bez izuzetaka.Ponuda se moe prihvatiti I utanjem ako su se ponudilac I ponueni tako unapred dogovorili.Zatim u sluaju kad ponueni stoji ustalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio (l. 42. st3.
7 Jakov Radoi, nav. delo, str. 98. 8 utanje postoji kad ponudilac pismom predloi ponuenom da zakljue odreeni ugovor, a ovaj na to pismo ne odgovori, niti preduzme bilo kakav akt na osnovu kojeg bi se moglo zakljuiti da je ponuda prihvaena, ili kad jedno lice pismom obavesti drugog, koji nije advokat, da ga odreuje za svog zastupnika u obavljanju pravnog posla, a ovaj uti I nita ne preduzima to bi dalo osnova zakljuku da se prihvatio zastupanja.

ZOO).Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova, kaoi lice u iju poslovnu delatnost spada vrenje takvih naloga, duno je da izvri dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo (l. 42. st. 4. ZOO).9Ako ne eli da se njegovo utanje shvati kao pristanak, ponueni bi morao da se ogradi, tj. da obavesti ponudioca da ne prihvata ponudu.Inae, u sluaju kad utanje ponuenog ima znaaj prihvata ponude, ugovor se smatra zakljuenim u trenutku kad ponuda, odnosno nalog stigne ponuenom (l. 42. st.5. ZOO). 3.Prihvat ponude mora po sadrini u popunosti da odgovara ponusi I da bude bezuslovan. To znai da ponueni mora da prihvati ponudu u celodti, tj. onakvu kakva je, bez izmena, uslova ili rezervi.Ukoliko ponueni izjavi da prihvata ponudu I istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio I da je sa svoje strane uinio ponudu svome ranijem ponudiocu (tzv. Kontra ponuda) (l. 41. ZOO). 4.Prihvat ponude mora ponudiocu da stigne blagovremeno. Prihvat ponude smatra se blagovremenim ako ponudiocu stigne u roku u kojem je ponudilac vezan svojom ponudom.Zadocneli prihvat ponude nema dejstvo I ne dovodi do zakljuenja ugovora, ali se smatra kao nova ponuda koju ini ponudiocu (l. 43. st. 1. ZOO). Ako uredno poslata izjava o prihvatanju stigne ponudiocu sa zadocnjenjem, ugovor se smtara zakljuenim ukoliko je ponudilac znao ili mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno (l. 43. st. 2. ZOO).Ali, ugovor u takovom sluaju nije sklopljen akoponudilac odmah, a najkasnije idueg radnog dana po prijemu izjave, ili I pre njenog prijema a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuenog da se zbog zakanjenja ne smatra vezan svojom ponudom (l.43. st. 3. ZOO). 5.Prihvat ponude treba da bude uinjen u onoj istoj formi koja se zakonom zahteva za ugovor ije se zakljuenje predlae (l. 38. st. 2. ZOO).

Trenutak I mesto zakjuenja ugovora

Trenutak zakljuenja ugovora Kad se ugovor zakljuuje izmeu prisutnih lica, pitanje trenutka zakljuenja ugovora se I ne postavlja, jerje oigledno da je ugovor zakljuen u trenutku kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihavti ponudu.Meutim, pitanje je sloenije kad se ugovor zakljuuje izmeu odsutnih lica, jer se u tom sluaju posle prijema ponude mogu razlikovati nekoliko trenutaka koji se nameu kao trenuci u kojima je ugovor zakljuen. Odreivnaje trenutka u kojem je ugovor zakljuen nema samo teorijski znaaj, ve za sobom pvlai I itav niz praktinih posledica.Taj momenat vano je utvrditi zbog toga to: od tog trenutka ugovor poinje da proizvodi dejstvo; prema njemu se ceni sposobnost ugovaranja; odnjega poinju izvesni rokovi (rokovi zastarelosti, rokovi za izvrenje obaveze); prema njemu se odreuje zakon koji e se na ugovor primeniti; taj momenat je od vanosti I za podizanje paulijanske tube, kao I tube za ponitaj ugovora zbog prekomernog oteenja. U naem pravu je, u vezi sa vremenom zakljuenja ugovora usvojena teorija prijema, to nedvosmisleno
9 Zakonom o obligacionim odnosima predviaju se I drugi sluajevi u kojima se utanjem izraava odreena volja (v. l. 596;l. 750;l. 901. st3).

proizilazi iz odredbe kojom se predvia da je ugovor zakljuen onog asa kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvati ponudu (l.31. st. 1. ZOO).

Mesto zakljuenja ugovora Kao mesto zakljuenja ugovora uzimase mesto u kome je ponudilac iamo svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kada je uinio ponudu )l. 31.st. 2. ZOO).

Predmet ugovora
Pojam U Optem imovinskom zakoniku za Crnu Goru za predmet ugovora se uopteno kae da je to #ono o emu je ugovor, ali u pravnoj teoriji ne postoji saglasnost oko toga ta je predmet ugovora.Jedni smatraju da ugovor nema svoj predmet, ve da predmet ima samo obligacija koja iz njega nastaje, dok drugi misle da su predmet ugovora obaveze koje iz njega nastaju.Ipak, s obzirom na injenicu da ugovor raa obligaciju, iju sardinu ine prava I obaveze, a predmet dugovana inidba (prestacija), zakljuuje se da ono to ini neposredni predmet ugovorne obligacije (obaveze), jeste u isto vreme, I posredni predmet ugovora.10To znai da inidba (prestacija) koju jedna ugovorna strana duguje drugoj, a koja se moe sastojati u nekom davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju, predstavlja neposredni predmet obaveze, ali I posredni predmet samog ugovora koji je tu obavezu stvorio.Do predmeta ugovora dolazi se, inae, kroz odgovor na pitanje na ta je obavezan dunik poveriocu (quod debetur), koji pokazuje da istovetan predmet-inidbu (prestaciju)-imaju I ugovor I obaveza koju je on stvorio.11 Na osnovanost zakljuka da ugovor nema svoj zaseban predmet ukazuje I odredba u kojoj se, kod dreivanja predmeta obaveze, navodi da se ugovorna obaveza #moe sastojati u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju (l. 46. st. 1. ZOO).

Uslovi koje mora da ispunjava predmet Da bi ugovor nastao I proizvodio pravno dejstvo, predmet ugovora mora da ispunjava odreeneuslove (zahteve, osobine).Predmet ugovora mora da je : 1.mogu, 2. doputen I 3. odreen ili odrediv. 1.Predmet koji je mogu Poto se predmet koji nije mogu ne moe ispuniti, jasno je da ugovor ima smisao samo ako je njegov predmet mogu, tj. samo ako se ugovorena inidba moe ispuniti.U suprotnom, ugovor ne moe nastati (Impossibilium nulla obligatio est), jer bi bio besmislen I bespredmetan.12
10 Slobodan Perovi, nav. delo, str. 331; Jakov Radoi, nav. delo, str. 80. 11 Za stvar se ne moe rei da je predmet ugovora, kako se to, zbog skraenog naina izraavanja, esto istie, jer je ona predmet inidbe.Dunik ne duguje stvar, ve neku inidbu povodom odreene stvari, kao to je to predaja, opravka ili njeno uvanje. 12 Jakov Radoi, nav. delo, str. 82.

Razliite vrste mogunosti, razliito utiu na sudbinu ugovora, s tim to se, u vezi sa nastankom ugovora, misli samo na tzv. Poetnu (prvobitnu) nemogunost, tj. onu koja postoji ve u trenutku zakljuenja ugovora, jer samo ona moe nastanak ugovora dovesti u pitanje. Nemogunost moe biti objektivna, koja postoji kad se radi o inidbi koju nije u stanju da izvri niko, I subjektivna, koja postoji kad se radi o inidbi koju nije u stanju da izvri dunik,ali je moe izvriti neko drugo lice.Ona moe biti I fizika (faktika), kad izvrenje inidbe ne doputaju prirodni zakoni, I pravna, kad je izvrenje inidbe pravno neizvodljivo. Ako je u trenutku zakljuenja ugovora predmet obaveze jedne strane objektivno I trajno nemogu, ugovor je nitav (l. 47. ZOO), nezavisno od toga da li je neki od ugovornika skrivio nemogunost I da li je za nju znao.Eventualna obaveza naknade tete postoji samo u sluaju kad je dunik obeao inidbu za koju je znao ili mogao znati da je nemogua. Nasuprot tome, subjekltivna nemogunost predmeta obaveze ne ini ugovor nitavim.On ostaje na snazi, ali strana koja je preuzela obavezu koju ne moe da izvri postaje dunik naknade tete. 2.Predmet koji je doputen Poto je najvei broj ugovornih inidbi dozvoljen, lake je odrediti pojam nedoputenog, nego doputenog predmeta.S obzirom na to, uopteno se propisuje da je predmet obaveze nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku I dobrim obiajima (l. 49. ZOO). Pri tome, ugovor sa nedoputenim predmetom je, po pravilu, nitav (l. 49. ZOO). 3. Predmet koji je odreen ili bar odrediv Predmet koji je odreen ako se tano zna ta dunik duguje poveriocu, a odrediv je u sluaju kad ugovor sadri podatke pomou kojih se on moe odrediti, ili kad ugovornici ostave treem licu da ga odredi (l.50. st. 1. ZOO). Ako je predemet obaveze neodreen ili neodrediv, ugovor je nitsv (l. 47. ZOO), a isti je sluaj I sa ugovorom kod kojeg trer lice nee ili ne moe da odredi predmet ugovora (l. 50. st.2. ZOO). Iako predmet ugovora, po pravilu, odreuju ugovornici sporazumno, postavlja se pitanje da li se oni mogu dogovoriti da predmet odredi samo jedan od njih.Takvu mogunost, za razliku os nekih drugih prava, nae pravo ne doputa, jer propisuje da se odredba ugovora kojom se odreivanje cene stavlja na volju jednom ugovorniku smatra nepostojeom (l. 466.. ZOO).

Osnov (causa) ugovora

Pojam Pod osnovom ugovora (osnovom obavezivanja) podrazumeva se onaj neposredan, tipian, pravni cilj, koji ugovornik eli postii preuzimanjem obaveze prema drugoj strani.Latinski izraz za osnov ugovora je causa, koji se kod nas prevodi kao razlog ili uzrok neega. Inae, osnov nema u svima pravima znaaj opteg uslova koji je potreban za nastanak ugovora.13
13 U francuskom I italijanskom pravu osnov je opti uslov neophodan za nastanak punovanog ugovora, koji se razlikuje od predmeta.Nasuprot tome, nemako I vajcarsko praco ne poznaje pojmove osnova I predmeta ugovora, ve koriste pojamsadrina ugovora.

Razlog zbog kojeg se jedan ugovornik obavezuje zavisi od vrste ugovora.Kod nekih ugovora (npr. Kod ugovora o prodaji) on to ini zato to eli da se I druga strana obavee na neto prema njemu (causa credendi, causa acquirendi), kod drugih (npr. Kod ugovora o zajmu) zato to mu je druga strana neto dala pa se obavezuje da drugoj strani uini neto besplatno (causa donandi). Osnov ugovora prua, dakle, pravno objanjenje zakljuenja ugovora, odnosno obuhvata razloge kojim su ugovornici bili podstaknuti na njegovo zakljuenje (npr. Kod ugovora o prodaji prodavac eli da stekne odreenu sumu novca, a kupac pravo svojine na odreenu stvar). Pri tome, kod ugovora o prodaji I svih ostalih dvostranih ugovora obaveza jedne strane ini osnov obaveze druge, s tim to se nijedna strana ne obavezuje samo zato to eli da privoli svog saugovornika da se I on obavee prema njoj, ve I zato to oekuje da ovaj ispuni svoju obavezu.Zato je obavezajedne strane bez osnova ne samo kad naspram nje ne stoji obaveza druge, nego I kad izostane njeno ispunjenje. Razlika izmeu osnova I motiva Od osnova ugovora razlikuju se motivi, koji su, takoe, ciljevi kojima ugovornici tee, ali nisu ciljevi prvog, ve drugog reda14, tj. udaljenije ponude I oekivanja koja navode na zakljuenje ugovora. Motivi su, najee, skrivene pobude, I nalaze se zato izvan sadrine ugovora, dok je osnov u samom ugovoru, u njegovoj sadrini.Osnov je bitan uslov postojanja ugovora, a motiv to nije. Kod jedne iste vrste ugovora osnov je uvek isti (npr. Osnov obaveze svakog kupca je obaveza prodavca da mu prenese pravo svojine na prodatu stvar). On je objektivno svojstvo ugovora koje je poznato svakoj ugovornoj strani.15Nasuprot tome, motivi su skriveni, subjektivni ciljevi kojima ugovornici streme.Oni mogu biti potpuno razliiti kod pojedinih ugovora iste vrste (npr. Kupac se odluuje da kupi jednu stvar zato to eli da je koristi, da je pokloni ili da je preda drugome).

Znaaj osnova I motiva Osnov je bitan uslov koji je potreban nesamo za nastavak, ve I za opstanak ugovora, jer se izriito predvia da svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov (l. 51. st. 1. ZOO), odnosno da je ugovor nitav, ako osnov ne postoji li je nedoputen (l. 52. ZOO). Ugovor kome osnov je prazno obeanje16, koje ne obavezuje (npr. Ako neko potpie priznanicu da je primio odreeni novani iznos na ime zajme I da e ga vratiti u odreeno roku, a taj novani iznos uopte nije primio). Nitav je I ugovor iji je osnov nedoputen, tj. protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima (l. 51. st. 2. ZOO), kao to je to sluaj sa ugovorom o poklonu kojim se poklonoprimac eli privoleti na zasnivanje vanbrane zajednice. Pored osnova koji je doputen (iusti causa), ugovor mora imati I osnov koji je institut, jer ugovor ostaje bez osnova kako u sluaju kad su ugovornici u zabludi o osnovu, kao to je to sluaj kod nesporazuma (npr.jedan poalje stvar drugome imajui u vidu njenu prodaju, a drugi misli da mu je stavr poslata na poklon), tako I u sluaju kad svesno ugovore prividan osnov, kao to je to sluaj kod fiktivan ili simulovanog ugovora. S druge strane, motiv, kao skrivena I isto lina pobuda, ostaje izvan ugovora I, po pravilu, ne utie na
14 Jakov Radii, nav. delo, str.86. 15 Isto. 16 Jakov Radii, nav. delo, str. 86.

punovanost ugovora ni kad je nedozvoljen (l. 53. st. 1.ZOO)Meutim, ,ogue je da I motiv (pobuda), ako je nezakonit ili nemoralan, dospe u sam ugovor I postane njegovva drina kao I osnov, s tim to je takva mogunost znatno manja kod teretnih, nego kod dobroinih ugovora.U tom smislu, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui teretan ugovor I ako je to drugi ugovara zano ili morao znati, ugovor r biti bez dejstva (l. 53. st. 2. ZOO). Nasuprot tome, nedoputena pobuda ini ugovor bez naknade bez dejstva I kad drugi ugovara nije znao da je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovaraa (l. 53. st. 3. ZOO).

Forma ugovora
Pojam forme Pod formom ugovora podrazumeva se nain izraavanja njrgove sadrine kroz unapred predviene spoljne (vidljive) oblike preko kojih treba da se manifestuje volja.17 Ona je tesno povezana sa sadrinom ugovora, jer ini oblik njenog izraavanja.Poto svaki ugovor ima svoju sadrinu, mora imati I formu kao nain njenog izraavanja, to upuuje na zakljuak da su svi ugovori formalni. Meutim, takav zakljuak nije taan, jer je podela ugovora na formalne I neformalne izvrena prema tome da li se jedan ugovor moe zakljuiti na bilo koji nain, tj. u bilo kojoj formi, ili se moe zakljuiti samo u odreenoj formi. Ugovor koji se moe zakljuiti u bilo kojoj formi je neformalan, dok je ugovor koji se mora zakljuiti samo u tano odreenoj formi formalan. U dananjem oravu ugovori su , po pravilu, neformalni,18 to se u naem pravu izraava odredbom u kojoj stoji da zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno (l. 61. st. 1. ZOO).

Svrha forme Iako je u savremenom pravu usvojen princip neformalnosti, I danas se za mnoge ugovore zahteva odreena, pismena forma,19 s tim to je njena svrha drugaija. Forma danas nema karakter simbolike, nego celishodnosti, koji se ispoljava kroz njenu zatitnu I dokaznu funkciju. Zatitna funkcija odnosi se, pre svega, na ugovorne strane (forma ugovor ini jasnijim I preciznijim, pomae da se razgranie faza pregovora od faze zakljuenja ugovora, onemoguava prenagljeno zakljuenje ugovora), ali I na javne interese (forma titi sigurnost pravnog prometa, njome se postie izvesna kontrola I evidencija prometa odreenih dobara). Dokazna funkcija pgleda se u tome to forma prua pouzdan dokaz, kako o postijanju samog ugovora,
17 Slobodan Perovi, nav. delo, str. 339. 18 U nerazvijenim pravima vaio je princip formalizma, jer je za zakljuenje ugovora zahtevana naroita forma.Ona nije bila samo izraavanje volje, ve je imala I konstitutivno dejstvo (forma dat esse rei).Sporazum koji nije bio zakljuen u traenoj formi, nije proizvodio pravno dejstvo (ex nudo pacto actio nascitur).Tek krajem 16. I poetkom 17. veka priznat je princip konsensualizma, prema kojem ugovor nastaje prostom saglasnou volja, to znai da sporazum sam po sebi stvara obavezu (solus consensus obligat).Od tog vremena vai shvatanje da su ugovori neformalni. 19 Pismena forma je, u naem pravu, neophodna za sve ugovore o prometu nepokretnosti, kao I za ugovor o graenju, o jemstvu, o licenci, o osiguranju, doivotnom izdraavanju I dr.

tako I njegove sadrine.

Vrste formi Postoje razliite vrste formi, koje se mogu podeliti prema: 1. nainu njihovog ispoljavanja, 2. prema njihovom dejstvu I 3. prema nainu nastanka forme. 1.Prema nainu ispoljavanja, forma moe biti :pismena, forma javneisprave (sveana) forma I realna. Pismena forma sastoji se iz pismene redakcije ugovora na odreenoj ispravi koja je napisana rukom, pisaom mainom ili drugim sredstvom I koja je svojeruno potpisana od ugovornih strana koje se obavezuju.20Elementi pismene forme su tekst izjave I potpisi, s tim to tekst izjave ne mora biti sadran u jednoj jedinstvenoj ispravi (unitas scripturae) (l. 72. st. 4. ZOO) a ugovor je zakljuen kad ispravu potpiu sva lica koja se njome obavezuju (l. 72. st. 2. ZOO). Formu javne isprave, pored pismene redakcije, karakterie I intervencija odreenog organa javne vlasti.Kod nekih ugovora zahteva se aktivna uloga suda ili drugog organa javne vlasti (npr. Kod ugovora o doivotnom izdraavanju), dok je kod drugih uloga organa javne vlasti pasivna, jer on smao overava (potvruje) da su stranke izjavile da je tonjihov akt (npr. Kod ugovora o prodaji nepokretnosti). Realna forma ogleda se u predaji stvari, koja ima konstitutivno dejstvo, jer je neophodan uslov za nastanak realnih ugovora (zajam, ostava, zaloga I posluga).Po ugledu na savremene zakonike, ZOO naputa kategoriju realnih ugovora, ali kod kapare, ipak, propisuje, da se ugovor smatra zakljuenim kad je kapara data (l. 79. st.1. ), to kapari daje karakter realnog ugovora. 2.Prema pravnom dejstvu, forma moe biti: bitna (forma ad solemnitatem) I dokazna (forma ad probationem). Bitna forma je ona forma koja predstavlja bitan (konstitutivan) sastojak ugovora, tako da ugovor ne moe nastati dok se ta forma ne ispuni. Dokazna forma je ona forma koja je predviena kao jedino sredstvo dokaza ugovora.Ugovor koji nije zakljuen u predvienoj dokaznoj formi punovano nastaje, ali se u sluaju spora ne moe dokazivati drugim sredstvima osim upotrebom predviene forme.U naem pravu ne predvia se ni jedan sluaj dokazne forme, dok se u drugim pravima ona javlja u sluajevima kad predmet nekih ugovora prelazi odreenu vrednost. 3.Prema nainu nastanka, forma moe biti: zakonska I ugovorena. Zakonska forma je ona forma koja je predviena zakonom.Ona moe biti pismena, sveana ili realna, a po svom dejstvu bitna ili dokazna. Ugovorena forma je ona forma koju strane ugovornice svojom voljom predvide za zakljuenje nekog ugovora.

Izmene, dopune I raskid formalnih ugovora Ako se zakljuenje nekog ugovora zahteva odreena forma, onada je, po pravilu, ta ista forma neophodna I za sve izmene ili dopune ugovora (l. 67. st. 2. ZOO). Takav ugovor se, meutim moe raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreeni sluaj zakonom predvieno to drugo, il iako cilj
20 Slobodan Perovi, nav. delo, str. 342.

zbog koga je propisana forma za zakljuenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi (l. 68. ZOO). Ugovor za ije zakljuenje je ugovorena posebana forma moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen I neformalnim sporazumom (l. 69. st. 2. ZOO).

Sankcije nedostatka potrebne forme Sankcija nedostatka potrebne forme u zavisnosti je od toga da li se radi o formi koja je predviena zakonom ili o formi koju su strane ugovornice svojom voljom predviale za zakjuenje nekog ugovora. Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena forma ne proizilazi to drugo (l. 70. st. 1. ZOO), to znai da vai pretpostavka da, u sluaju sumnje, propisana forma ima karakter bitne forme. Ugovor koji nije zakljuen u ugovornoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su ugovorne strane punovanost ugovora uslovile posebnom formom (l. 70. st. 2. ZOO).

Pretpostavka potpunosti isprave

U sluaju kad je ugovor zakljuen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, pretpostavlja se da je ispravom u potpunosti obuhvaeno sve ono o emu su se ugovornici saglasili. Takav zakljuak nedvosmisleno proizilazi iz zakonske odredbe kojom se propisuje da, u tom sluaju, vai samo ono to je u toj formi izraeno (l. 71. st. 1. ZOO). Od pravila da je ispravom potpuno obuhvaena volja ugovornika odstupa se, pod odreenim uslovima, kako u sluaju istovremenih usmenih pogodbi o sporednim elementima ugovora o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno, tako I u sluajevima istovremenih usmenih pogodbi kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili obe strane.21 S obzirom na to, pismenom formom moraju biti obuhvaeni svi bitni elementi ugovora, jer usmene pogodbe o bitnim elementima, koje nisu obuhvaene pismenom formom, ni ukom sluaju ne proizvode pravno dejstvo.

Konvalidacija ugovora kome nedostaje forma Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi je nitaj, tako da ne moe biti osnaen ni protekom vremena22,ni u sluaju kad se u potpunosti izvri. Meutim, u naem pravu se predvia izuzetak od tog pravila, jer se ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma smatra punovanim iako nije zakljuen u toj formi, ako su strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju,
21 Odredbama iz stava 2. I 3. l. 71. ZOO predvia se da e biti punovane kako istovremene usmene pogodbe o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana, tako I istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili obe strane ako je posebna forma propisana samo u iteresu ugovornih strana. 22 l. 1006. Opteg imovinskog zakonika za Crnu Goru propisuje: to se grbo rodi, vrijeme ne ispravi;- to je s poetka nezakonito, to vremenom samim zakonito ne postaje.

osim iz cilja zbog kojeg je forma propisana oigledno ne proizilazi to drugo (l. 73.). U naoj sudskoj praksi bilo je sporno da li se odredba o konvalidaciji ugovora obostranim ispunjenjem moe primeniti I na ugovore o prometu nepokretnosti. Takvu mogunost Vrhovni sud Srbije je odbio, ali je to stanovite kasnije izmenjeno, najpre, zakljukom koji je usvojen na savetovanju Graanskih I graansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, Vrhovnog vojnog suda I vrhovnih sudova republika I pokrajina, koje je odrano 14. I 15. 09. 1983. u Beogradu,23a kasnije I zakljukom s Savetovanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika I Vrhovnog privrednog suda, koje je odrano 24, 25. I 26. 09. 1996. godine u Subotici.24

KAPARA I ODUSTANICA

Kapara
Pojam, uloga, nastanak I visina Kapara je odreen iznos novca ili odeena koliina drugih zamenljivih stavri koju jedna ugovorna strana daje drugoj kao znak da je ugovor zakljuen, kao osiguranje njegovog ispunjenja I kao akontaciju isplate duga koji duguje na osnovu ugovora. Kapara spada u stvrana (realna) sredstva obezbeenja izvrenja veza. Sporazum o kapari zakljuenje se ili u vidu klauzule u glavnom ugovoru ili u obliku zasebnog ugovora. To je uvek realan ugovor, jer je za njegov nastanak potrebna predaja stvari.Kapara je I sporedan ugovor, jer deli pravnu sudbinu glavnog ugovora. Ako glavni ugovor uopte nije zakljuen ili je glavni ugovor nitav, ni ugovor o kapari ne moe nastati, niti proizvoditi pravno dejstvo.25
23 Odredba lana 73. ZOO o konvalidaciji ugovora kojem nedostaje forma primenjuje se I na ugovor o prometu nepokretnosti za koji je forma propisana republikim odnosno pokrajinskim zakonima ukoliko tim zakonima primena navedenog propisa nije iskljuena.Ovi ugovori ako su izvreni u celini ili u pretenom delu smatrae se punovanim bez obzira to je forma propisna radi zatite drutvenih interesa pod uslovom da drutveni interesi nisu narueni 24 Pismena forma ugovora o prometu nepokretnosti je uslov njihove punovanosti, pa ne postoji mogunost konvalidacije neformalnih- usmenih u celini ili preteno izvrenih ugovora o prometu nepokretnosti.Kad je ugovor o prometu nepokretnosti koji nije zakljuen u propisanoj formi ili celini ili u pretenom delu ispunjen, sud nee uvaiti zahtev za restituciju, ako to zahteva ugovorna strana koja je onemoguila zakljuenje ugovora u propisanoj formi, ili ako bi resstitucija bila suprotna naelima savesnosti I dobrih obiaja. 25 U sporovima koji se javljaju povodom kapare koja je data radi obezbeenja izvrenja obaveza iz ugovora o prodaji nepokretnosti koji nije bio zakljuen, ili nije bio zakljuen u propisanoj formi, naa sudska praksa redovno stoji na stanovitu da kapara u navedenim sluajevima ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.

Visinu kapare ugovorne strane odreuje sporazumno, stim to sud moe, na zahtev zainteresovane strane, da smanji preterano visoku kaparu (l. 80. st. 4. ZOO).

Dejstvo Dejsto kapare zavisi od toga da li su obaveze koje su njome obezbeene ispunjene, odnosno da li je za neispunjenje obaveze iz glavnog ugovora samo jedna strana. 1.Kad su obaveze ispunjene Kapara se, u sluaju kad su obaveze uz glavnog ugovora ispunjene, uraunava u ispunjenje obaveze, ako je takvo uraunavanje po prirodi stvari mogue, a ako to nije mogue ona se mora vratiti davaocu (l. 79. st. 2. ZOO). Ona se vraa I u sluaju sporazumnog ugovora, kao I u sluaju kad ugovor nije ispunjen usled krivice obeju strana ili usled nemogunosti ispunjenja za koju nije odgovorna ni jedna strana. 2.Kad je za neispunjenje obaveze odgovorna jedna strana Kapara stupa u dejstvo kao sredstvo obezbeenja tek ako je za neispunjenje obaveze iz glavnog ugovora odgovorna samo jedna strana. Ako je za neispunjenje obaveze odgovorna strana koja je dala kaparu, strana koja je primila kaparu moe, po svom izboru, traiti izvrenje ugovora, ako je to jo mogue, ili naknadu tete, a kaparu uraunati u naknadu ili vratiti, ili odustati od ugovora uz zadravanje kapare (l. 80. st. 1. ZOO). S druge strane, ako je za neizvrenje obaveze odgovorna strana koja je primila kaparu, njen davalac moe, po svom izboru, traiti izvenje ugovora, ako je to jo mogue, ili naknadu tete I vraanje kapare, ili odustati od ugovora I traiti vraanje udvojene kapare (l. 80. st. 2. ZOO). Strana koja trai ispunjenje ugovora ima, u svakom sluaju, pravo I na naknadu tete koju trpi zbog zadocnjenja (l. 80. st. 3. ZOO) U sluaju kad dunik delimino ispuni obavezu, poverilac ne moe zadrati kaparu, nego moe traiti ispunjenje ostatka obaveze I naknadu tete zbog zadocnjenja, ili traiti naknadu tete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba sluaja kapara uraunava u naknadu. Meutim, ako poverilac raskine ugovor I vrati ono to je primio kao delimino ispunjenje, on moe birati izmeu ostalij zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvren krivicom druge (l. 81. st. 1. I 2. ZOO).

Odustanica
Pojam I uloga Odustanica je suma novca ili neka druga stvar koju jedna ugovorna strana obeava da e dati drugoj ukoliko se odlui da odustane od ugovora.Pravo na odustanak od ugovora moe se ugovoriti I u korist oba ugovornika. Odustanica je jedno od linih (personalnih) sredstava obezbeenja izvrenja obaveza.

Dejstvo

Strana u iju korist je ugovorena odustanica ima pravo da bira izmeu dve mogunosti: da ostane pri ugovoru I da sviju obavezu ispuni, ili da odustane od ugovora uz plaanje odustanice. Ako se odlui za odustanak od ugovora duna je da istovremeno sa izjavom o odustajanju plati I odustanicu (l.82. st. 3. ZOO). Pravo na odustanak od ugovora uz plaanje odustanice ogranieno je na rok koji ugovornici odrede.Ako oni to nisu uinili, ovlaena strana moe odustati od ugovora sve dok ne protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze (l. 82. st. 4. ZOO), s tim to to pravo I kad ona pone da ispunjava svoje obaveze iz ugovora ili primi ispunjenje od druge strane (l. 82. st.5. ZOO). Ne postoji obaveza na plaanje odustanice ako je obaveza postala nemogua zbog okolnosti za koju dunik ne odgovara, kao I u sluaju kad on odustane od ugovora zbog docnje druge strane.

Kapara kao odustanica Ako je kapara ugovorena I kao odustanica, tj. ako je uz kaparu I pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra I kao odustanica, tako da svaka strana moe da odustane od ugovora (l. 83. st. 1. ZOO). Pri tome, ako od ugovora odustane stranakoja je dala kaparu, ona je gubi, a ako od ugovora odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno plaa (l. 83. st. 2. ZOO).

ZAKLJUAK