БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Seminarski rad

NA TEMU : STEČAJ PRIVREDNOG DRUŠTVA

Profesor :

Student :

Beograd 2012.

................................................................................................................. ORGANI STEČAJNOG POSTUPKA............................................ ZAKON O STEČAJNOM POSTUPKU.............................................................. 13 LITERATURA............................................... POJAM STEČAJNI POSTUPAK............................Sadržaj UVOD........................ 10 ZAKLJUČAK............................................................................................................................................................. 3 4 3 6 6 7 KRIVIČNA ODGOVORNOST U TOKU STEČAJNOG POSTUPKA................. STEČAJNA MASA I RASPOREĐIVANJE POVERILACA......... FAZE STEČAJNOG POSTUPKA........................................................... 14 2 ...............

koja nemogu da izmire sva dugovanja i potraživanja u datom vremenskom periodu.načelo jednakosti koje podrazumjeva da su svi poverioci jednaki prilikom namirenja iz stečajne mase . stečaj se sprovodi poštovanjem određenih načela od kojih su najvažnija: .vrši je stečajni upravnik na javnoj prodaji.načelo atrakcije koje se odnosi na nadležnost suda koji ovim principom se proglašava nadležnim u pojedinim slučajevima kada obično nema nadležnost a slučaj je usko u vezi sa stečajem za kog je sud nadležan. U teoriji i praksi. Pored namirenja poverilaca stečajem se onemogućava dalje loše poslovanje privrednog subjekta. odnosno stečajni postupak je jedan od vidova prestanka rada preduzeća. . kooperantima.UVOD Stečaj je zakonom utvrđen postupak koji se provodi nad imovinom dužnika radi namirenja poverilaca. radnicima zaposlenim u tom poslovnom subjektu. Stečajem se postiže kako ravnomerno namirenje poverilaca tako i zaštita dužnika od poverilaca koji na svaki način žele da se namire iz dužnikove imovine. .načelo univerzalnosti . državi.načelo unovčenja imovine . U zakonu o stečajnom postupku stoji da se Stečajni postupak sprovodi radi grupnog namirenja poverilaca stečajnog dužnika.načelo ograničenja podrazumeva ograničenje dužnikovih aktivnosti u pogledu raspolaganja imovinom. POJAM STEČAJNI POSTUPAK Stečaj. možemo reći da je stečaj. . Takođe. unovčenje njegove imovine i podele prikupljenih sredstava poveriocima. odnosno. Iz gore navedenog možemo zaključiti da stečajni postupak predstavlja zakonsku meru koja se sprovodi prema onim poslovnim subjektima koji nisu u mogućnosti da ispunjavaju svoje obaveze prema dobavljačima.u stečajnu masu ulazi sva imovina dužnika. odnosno stečajni postupak niz mera i aktivnosti kojim se nastoji izmiriti sva 3 .

5. nad dužnikom pojedincem ili javnim preduzećem.Stečajno veće Stečajno veće čine trojica sudija od kojih je jedan predsednik veća a stečajni sudija ne može da bude član veća. a naročito radi održavanja njegovog poslovanja. Postupak stečaja se može pokrenuti nad svim privrednopravnim subjektima sa pravnim subjektivitetom.dugovanja i potraživanja na štetu preduzeća. ponovnog uspostavljanja pozitivnog poslovanja tog poslovnog subjekta. Organi stečajnog postupka 1. Nadležan sud za stečaj je sud koji je stvarno nadležan u mestu gde subjekt ima sedište. a ne može se pokrenuti nad društveno političkom organizacijom ili fondom finansiranim iz budžeta. tj. U zakonu o stečajnom postupku takođe stoji i sledeće: U toku stečajnog postupka može se sprovesti i reorganizacija stečajnog dužnika po odredbama ovog zakona radi uređivanja pravnog položaja stečajnog dužnika i njegovog odnosa prema povjeriocima. Insolventnost nastaje onda kada subjekt nije u stanju da izvršava svoje prispele obaveze u kontinuitetu od 60 dana. 4 . 4. Stečajno veće Stečajni sudija Stečajni upravnik Skupština poverilaca Odbor poverilaca 1. Postupak se pokreće pismenim zahtevom stečajnog dužnika ili bilo kojeg povjerioca koji ima pravni interes. Razlozi za pokretanje stečajnog postupka su insolventnost ili očekivana insolventnost. 3. 2. Iz ovoga možemo zaključiti da ako se u toku stečajnog postupka pojavi mogućnost uspostavljanja rada preduzeća. Očekivana insolventnost je procena da subjekt neće biti u mogućnosti da izvršava svoje obaveze u narednom periodu i u tom slučaju pravo na zahtev za poktetanje stečaja ima samo dužnik. Jedna od najčešćih opcija je prodaja imovine preduzeća da bi se namirila sva dugovanja prema potražiocima u određenom vremenskom roku. stečajni organi urade sve što je moguće da se uspostavi ponovni rad tog subjekta u normalnim uslovima.

Na prvoj sednici se bira predsednik. Skupština. 3. Skupština poverilaca Skupštinu poverilaca čine svi poverioci bez obzira na visini potraživanja. Pored poverilaca u odboru mogu biti i stručna lica. 5. lica koja duguju poveriocima ili su članovi društva pod stečajem ili njegovi zastupnici. srodnici stečajnog sudije. Pravo glasa imaju svi poverioci koji su na vreme prijavili svoja potraživanja i oni kojima ista nisu osporene od privremenog stečajnog upravnika. Skupština donosi odluke većinom glasova. Stečajni upravnik Stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka. 4. On preduzima zakonom predviđene aktivnosti i nadzire rad stečajnog upravnika. upravljanje. među kojima su: stupanje u posed imovine stečajnog dužnika. može izabrati novog stečajnog upravnika i time zameniti privremenog upravnika i sudija mora imenovati lice kojeg je skupština izabrala. vođenje poslovnih knjiga. Među najvažnijim obavezama stečajnog upravnika je osiguranje imovine stečajnog dužnika kod odgovarajuće osiguravajuće kuće. predstavnici zaposlenih i razlučni povjerioci. popis poverilaca.2. 5 . unovčavanje imovine dužnika. izuzeće pokretnih stvari i dokumentacije dužnika i njihovo čuvanje. zaposlenici kod stečajnog dužnika. Stečajni sudija Stečajem rukovodi stečajni sudija kao sudija pojedinac. Odbor poverilaca Odbor poverilaca se bira iz kruga poverilaca i bira ga skupština. Stečajni sudija i upravnik mogu prisustvovati sednicama odbora ali bez prava glasa. Mnogobrojna su prava stečajnog upravnika. Zadaci odbora su: vršenje kontrole rada nad stečajnim upravnikom. Skupštinom rukovodi stečajni sudija. U odboru moraju biti zastupljeni sve strukture poverilaca i to kako poverioci sa velikim tražbinama tako i poverioci sa malim tražbinama. Odbor je sastavljen od neparnog broja članova kojih ne sme biti više od 7. Prvu skupštinu saziva stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka. Odluke se donose većinom glasova. Lica koja ne mogu obavljati ovu funkciju su lica koja se moraju izuzeti po zakonu. Poverioci nižih isplatnih redova nemaju pravo glasa. poverioci. po otvaranju stečaja. s tim da ta većina mora sadržavati glasove poverilaca čija ukupna potraživanja prelaze 50% ukupnih potraživanja. Stečajni upravnik je fizičko lice koje je položilo stručni ispit i ima određeno iskustvo.

godini. a koji se isključivo ili pretežno finansiraju iz republičkog budžeta odnosno budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Naplata potraživanja se vrši po sledećem redosedu: prvi isplatni red čine troškovi stečajnog postupka . Prema zakonu o stečajnom postupku stečajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji. obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju. Ovaj organ nije obavezan. socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Faze stečajnog postupka 6 . jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Stečajni postupak.traženje izvještaja o radu od istog. fondovima ili organizacijama penzijskog.osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih koji su svrstani u drugi isplatni red i četvrti isplatni red čine potraživanja ostalih poverilaca Zakon o stečajnom postupku Zakon o stečaju je donela skupština Replike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2009. Stečajna masa služi za podmirenje poverioca. Narodnoj banci Srbije. u smislu ovog zakona. pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija.11 decembra 2009. davanje saglasnosti za važnije pravne radnje istom. jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Stečajni poverioci su rangirani u isplatne redove u zavisnosti od njihovih potraživanja.godine. invalidskog.drugi isplatni red čine neisplaćene zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iynosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka.teći isplatni red su potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja stečajnog postupka. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca. Ovim zakonom uređuju se uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečajnog postupka. prava i tražbine dužnika. Stečajna masa i raspoređivanje poverilaca Stečajnu masu čine imovina i to i pokretna i nepokretna dužnikova stečena prie ili za vreme stečaja. na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika.

Obavezan je također platiti dospele i nesporne obaveze zaposlenima. proceniti da li se poslovanje dužnika može nastaviti. mora izmiriti dugovanja koje je napravio ili on sam ili dužnik uz njegovu saglasnost i nije obavezan platiti fiskalne doprinose državi nastale u toku prethodnog postupka. Izlučni i razlučni poverioci se ne mogu namiriti u ovom delu postupka. Ako ga imenuje stečajni sudija. Prethodni postupak Priedlog za pokretanje stečajnog postupka stečajnom sudu mogu podnieti: poverioci i oni su tada u obavezi da predujme troškove istog u roku od 15 dana. On može doeti sledeće mere: odrediti zabranu raspolaganja pojedinačnim imovinskim vrednostima. usloviti raspolaganje imovinom saglasnošću stečajnog suda. dužnik koga stečajni sudija moze osloboditi plaćanja predujma ako dokaze da nije u mogućnosti snositi troškove predhodnog postupka. 6. 2. Prethodni postupak Otvaranje stečajnog postupka Prijavljivanje i ispitivanje tražbina Unovčavanje imovine Namirenje poverioca deobom stečajne mase Zaključivanje stečajnog postupka Reorganizacija stečajnog dužnika 1.1. 7. Otvaranje stečajnog postupka 7 . privremeno obustaviti sva ili samo neka prinudna izvršenja nad imovinom dužnika. mora ispitati da li će imovina dužnika pokriti troškove postupka i da li postoje razlozi za otvaranje stečajnog postupka i o tome mora izvestiti sudiju u roku od 30 dana. odrediti privremenu zabranu primanja pošte. 3. Na osnovu primljenog predloga stečajni sudija bez odlaganja utvrđuje: da li postoji jedan od razloga za stečaj (insolventnost ili nastupajuća insolventnost) i da li je priedlog pravno osnovan i podnesen od ovlašćenog lica. 4. zadaci privremenog upravnika su: osigurati imovinu dužnika kod osiguravajućeg društva. 2. 5. odrediti privremenog stečajnog upravnika.

prezime i adresa stečajnog upravnika kao i dan. ime. Zatim se pozivaju poverioci da preduzmu sledeće radnje: da prijave sva svoja potraživanja.Stečajni sudija zakazuje ročiste radi utvrđivanja postojanja uslova za otvaranje druge faze tj. za otvaranje stečajnog postupka.U prijavi se mora naznačiti:    firma poverioca i sedište. Sva potraživanja se unose u tabelu i objavljuju se u prostorijama suda u roku od 30 dana od otvaranja stečaja a minimalno 8 dana od održavanja rasprave o ispitivanju tražbina. privremeni upravnik i veštak (ako je potreban). Odluku o otvaranju postupka sudija donosi u roku od tri dana od odrzavanja ročista. To moraju uraditi u roku od 30 dana od dostavljanja rešenja o otvaranju postupka ili od objavljivanja istog. sudija imenuje stečajnog upravnika. a original se dostavlja predlagaču. sudija može otvoriti postupak ako poverilac predujmi iznos dovoljan za postupak. Ako udovolji zahtevu predlagača. Ispitivanje tražbina vrši stečajni sudija na posebnom ročištu koje se održava 30 dana po otvaranju stečajnog postupka. Na ročištu se upravnik mora izjasniti o svim potraživanjima da li ih priznaje u celosti ili delimično ili ih odbacuje. 3. U rešenju se obavezno navodi firma i sedište poslovnog subjekta. dužniku i nadležnom tužilaštvu a kopija poveriocima. da predlože način obezbjeđenja svojih potraživanja ili da kažu koja i na koji način su potraživanja već obezbeđena. Izuzetno. pravni osnov i iznos potraživanja i broj žiro racuna. mesec. sudija može i bez ispitivanja osnova za pokretanje postupka otvoriti postupak u dva slučaja: ako je prijedlog podneo likvidacioni upravnik ili poverilac koji ima izvršno rešenje o naplati potraživanja koje nije mogao ostvariti u roku od 60 dana. Nesporna potraživanja se unose u tabelu i objavljuju se i to ima dejstvo pravosnažne presude sa mogucnošću prinudnog 8 . Mogu se održavati i posebna ročišta za poverioce koji nisu na vreme prijavili svoja potraživanja u narednih 15 dana pod uslovom da oni poloze predujam za troškove takvih ročišta. godina i sat otvaranja stečajnog postupka i rešenje se javno objavljuje na oglasnoj ploči suda i u službenom glasniku. dužnik. Te prigovore mogu davati i ostali poverioci u pogledu tražbina drugih poverilaca ali to ne utiče na odluku sudije da ih prizna. Na ročiste se pozivaju predlagač. Ako imovina dužnika ne može pokriti troškove postupka. PRIJAVLJIVANJE I ISPITIVANJE TRAŽBINA Svi poverioci prijavljuju svoja potraživanja sudu pismeno.

Na ovom ročištu upravnik podnosi i završni račun. Stečajni upravnik sačinjava deobeni popis koji se daje na uvid učesnicima na koji oni mogu stavljati prigovore. Sve parnice se po načelu atrakcije raspravljaju pred sudom bez obzira na nadležnost. Nakon toga upravnik vrši deobu isplata po iznosima i isplatnim redovima. glasniku i naređuje: brisanja subjekta iz registra ili. Nezadovoljni se upućuju na parnicu. uzimanje zajma kojim bi znatno opteretio subjekta i upuštanje u spor visoke vrednosti. NAMIRENJE POVERILACA DEOBOM STEČAJNE MASE Namirenje počinje tek po održavanju ročišta za ispitivanje potraživanja. 6. Na tom ročištu se predlog deobe može menjati i dopunjavati. Upravnik mora tražiti odobrenje odbora poverilaca za sledeće radnje: raspolaganje subjektom ili nekim njegovim organizacijskim delom. Ako upravnik bez saglasnosti odbora ipak uradi neku od navedenih radnje i to će proizvesti pravno dejstvo a upravnik će snositi rizik namirenja štete. Ako nema predloga za izmene sudija daje saglasnost na predlog glavne deobe. 4. 5. ZAKLJUČIVANJE STEČAJNOG POSTUPKA Nakon svega sudija donosi rešenje o zaključivanju postupka. Na osnovu tog izveštaja skupština odlučuje o nastavku rada subjekta i o načinu unovčavanja imovine. Objavljuje ga u sl. UNOVČAVANJE IMOVINE Na ispitnom ročištu upravnik mora podneti izveštaj o tome da li postoji mogućnost da subjekt nastavi sa radom ili postoji mogućnost za eventualnu reorganizaciju stečajnog dužnika. Pre glavne deobe stečajne mase održava se ročište za glavnu deobu na koje dolaze upravnik i poverioci. 9 . u slučaju obustavljanja postupka brisanje oznake "u stečaju".izvršenja. Nakon toga stečajni upravnik bez odlaganja unovčava imovinu na način da nekretnine unovčava javnom prodajom ili nagodbom a pokretne licitacijom ili neposrednom pogodbom.

Reorganizacija je moguća od otvaranja stečajnog postupka pa sve do završetka ročišta za glavnu deobu stečajne mase. prikrije. besplatno ustupi ili uništi. a poslije otvaranja to mogu uraditi stečajni upravnik i stečajni dužnik. 2) zaključi fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojeća potraživanja. U slučaju da se pokaže da je došlo do nepoštovanja zakonskih odredbi o stečajnom postupku od strane ovih lica. vec subjekat nastavlja sa poslovanjem. Posle prihvatanja plana od strane stečajnih poverilaca i stečajnog dužnika o njemu se izjašnjava stečajni sud pa ga ili prihvata ili odbacuje. O njemu se glasa odvojeno po grupama sa pravom glasa. U krivičnom zakonu Republike Srbije vezano za stečajni postupak stoji sledeće: Zloupotreba lažnog stečaja (1) Ko u nameri da izbegne plaćanje svojih obaveza. REORGANIZACIJA STEČAJNOG DUŽNIKA Reorganizacija stečajnog dužnika u stvari znači nastavak poslovanja subjekta kom je pretio stečaj i isključuje unovčavanje i deobu imovine. kako od strane stečajnog dužnika tako i od strane organa stečajnog postupka.7. uništi. Plan za reorganizaciju sastoji se iz dva dela: pripremne osnove i osnove za sprovođenje plana. ili ovo stanje sačinjavanjem lažnih isprava ili na drugi način prikaže 10 . preinači ili tako vodi poslovne knjige. Pre otvaranja stečaja plan za reorganizaciju može podneti dužnik zajedno sa predlogom za otvaranje stečajnog postupka. isprave ili spise koje je po zakonu ili drugom propisu obavezno voditi da se iz njih ne može utvrditi stvarno imovno stanje. protiv istih će se postupati po krivičnom zakonu Republike Srbije. prividnim ili stvarnim umanjenjem svoje imovine prouzrokuje stečaj na taj način što: 1) celu ili deo imovine prividno ili ispod tržišne vriednosti proda. KRIVIČNA ODGOVORNOST U TOKU STEČAJNOG POSTUPKA Prilikom otvaranja stečajnog postupka i samim tokom stečajnog postupka može doći do određenih nepravilnosti. 3) prikrije. I stečajni dužnik I organi stečajnog postupka su obavezani da deluju i rade u skladu sa zakonom.

ovog člana nastupile teške posledice za poverioca. (2) Ako su usled dela iz stava 1. Prouzrokovanje stečaja nesavesnim poslovanjem (1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugoj organizaciji koja vrši privrednu delatnost koje znajući za nesposobnost plaćanja organizacije. ovog člana. članu upravnog odbora ili stečajnom upravniku da ili obeća imovinsku korist radi izvršenja dela iz stava 2. kazniće se zatvorom do tri godina novčanom kaznom. lakomislenim zaključivanjem ili obnavljanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaćanje ili propuštanjem blagovremenog ostvarivanja potraživanja. prouzrokuje stečaj. kazniće se novčanom kaznom i zatvorom do jedne godine. ovog člana kazniće se ko poveriocu. učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. kazniće se novčanom kaznom i zatvorom do tri godine. 11 . Zloupotreba u stečajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja (1) Ko u stečajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja prijavi lažno potraživanje ili potraživanje u lažnom isplatnom redu da bi time ostvario pravo koje mu ne pripada. (3) Kaznom iz stava 1. kazniće se zatvorom od jedne do pet godina. ili da se na drugi način ošteti barem jedan poverilac u stečajnom postupku ili postupku prinudnog poravnanja. neracionalnim trošenjem sredstava ili njihovim otuđenjem ubescenje. (2) Poverilac. (2) Ako je delo iz stava 1 ovog člana učinjeno iz nehata. učinilac ce se kazniti zatvorom od jede do pet godina. član poverilačkog odbora ili stečajni upravnik koji za sebe ili drugoga primi imovinsku korist ili obećanje imovinske koristi da se donese ili da se ne donese određena odluka. prekomernim zaduživanjem. preuzimanjem nesrazmernih obaveza.takvim da se na osnovu njega može otvoriti stečaj.

kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine. prizna neistinito potraživanje. ovog člana nastupila znatna šteta ili ako je radi toga prema oštećenom pokrenut postupak prinudnog poravnanja ili stečaj. 1. i 2. sastavi lažan ugovor ili nekom drugom prevarnom radnjom ošteti najmanje jednog od svojih poverilaca. 12 . isplatom duga ili na drugi način stavi kojeg poverioca u povoljniji položaj i time znatno ošteti najmanje jednog od svojih poverilaca. ovog člana kazniće se ko znajući da je postao nesposoban za plaćanje. učinilac ce se kazniti zatvorom od jedne do pet godina. a u nameri da izigra poverioce. (3) Ako je usled dela iz st.Oštećenje ili povlašćivanje poverilaca (1) Ko znajući da je postao nesposoban za plaćanje. (2) Kaznom iz stava 1.

koja imaju potraživanja na štetu određenog poslovnog subjekta. Stečajni postupak je veoma bitan prilikom nemogućnosti određenog poslovnog subjekta da ispuni svoje obaveze prema potražiocima u određenom vremenskom roku. Sama složenost ovakvog procesa nam jasno pokazuje obimnost i težinu sprovođenja stečajnog postupka ali nam jasno pokazuje i njegovu značajnost u funkcionisanju jedne pravne države. Ovim postupkom se izbegava anarhija koja bi nastala u slučaju nesprovođenja istog. prava i obaveze stečajnog upravnika. u nekim slučajevima i sama država. Kao što se vidi iz ovog seminarskog rada. Na taj način ni jedan potražioc sredstava neće biti oštećen. 13 . ukoliko taj poslovni subjekat nije u mogućnosti da ispunjava sve svoje obaveze prema njima u zakonski predviđenom vremenskom roku. možemo zaključiti da je stečajni postupak neophodan u funkcionisanju privrede jedne zemlje da bi se zaštitila sva pravna i fizička lica. koja su prava i obaveze stečajnog dužnika. koja lica određuju organe stečajnog postupka. to jest deoba imovine stečajnog dužnika. na koji način se zaključuje stečajni postupak. dejstva zaključenja stečajnog postupka i krivična odgovornost lica koja učestvuju u stečajnom postupku. U tom slučaju. stečajni postupak je jasno definisan zakonom. raspodelom sredstava i slično. kako se vrši raspodela.ZAKLJUČAK Iz navedenih podataka možemo zaključiti da je stečaj. koji su organi stečajnog postupka. Čitav ovaj niz mera i postupaka su bitni da bi se pravilno izvršio stečajni postupak. kako se vrši namirivanje poverilaca. zatim na koji način se pokreće stečajni postupak. odnosno nastoje se ispuniti sva potraživanja od tog poslovnog subjekta prodajom njegove imovine. koja su prava i odgovornosti tih organa. od razloga za njegovo pokretanje. odnosno stečajni postupak višeslojno postavljen i složen proces.

BPŠ.2010. J. 2) Ratković Abramović M.LITERATURA 1) Rodić.: Poslovne finansije. Beograd . Beograd. 2011.BPŠ. 3) Krivični zakon Republike Srbije 4) Zakon o stečajnom postupku 14 . Filipović M.: Korporativne finansije.