You are on page 1of 13

Drzavni Univerzitet u Novom Pazaru Odsek : Hemija

Seminarski rad iz Sociologije: Mito i korupcija

Student: Aida Rasljanin 16-008/10 21.11.2011. Novi Pazar

Profesor: Emir Corovic

Uvod:

Prema izvetaju Evropske komisije korupcija je i dalje iroko rasprostranjena i predstavlja ozbiljan problem. Uprkos vedoj svesti javnosti i novousvojenim zakonskim propisima, glavni problemi ostaju. To podrazumeva nedostatak nezavisnih i efikasnih nadzornih tela u kljunim oblastima, kao to su finansiranje politikih partija, sukob interesa, javne nabavke i privatizacija. Korupcija je tredi najznaajniji problem posle nezaposlenosti i siromatva. Korupciju kao problem znatno ede pominju osobe sa viim obrazovanjem. Povoljnija drutvena pozicija ove kategorije graana rezutira razvijenijom drutvenom svedu, dok su manje privilegovani graani usmereni na ispunjavanje osnovnih potreba. Korupcija se opaa kao prisutna u svim sferama ivota. Vedina graana veruje da korupcija utie i na njihov lini ivot (82%). Lino su korupcijom najvie pogoeni graani sa niim prihodima. Po miljenju ispitanika, korupcija je jo prisutnija u politikom ivotu (91%) i poslovnom okruenju (88%). Graani uoavaju prisustvo razliitih oblika korupcije. Finansiranje stranakih izbora, ili oekivanje povladenog tretmana se smatraju vrlo prisutnim, kao i davanje poklona i novca tj. mita uiteljima i medicinskom osoblju, zatim u preusmeravanju dravnih fondova na sopstvenu izbornu jedinicu, u sukobu interesa, koridenju javne pozicije radi pomodi prijateljima, roacima ili u sakupljanju poklona i novca. Deljenje mita tokom izborne kampanje se u najmanjoj meri opaa kao primer korupcije.

STAVOVI PREMA KORUPCIJI:


Iako graani smatraju korupciju uobiajenom praksom (87%) i ak je oekuju u odreenom stepenu, (60%), oni je ne prihvataju (65%). Ovo uvreeno i iroko rasprostranjeno verovanje potvruje i generalizovano uverenje da zvanine institucije nisu sposobne ili nemaju volju da se bore protiv korupcije (bilo da su to politiari-81%, sudstvo-79%, ili Vlada 72%). Takoe, ljudi veruju da elita (77%) i velike kompanije (75%) nemaju interes da se bore protiv korupcije jer imaju koristi od nje. Policija se takoe smatra previe korumpiranom ak i da bi se bavila istragom korupcije. Ipak, 62% smatra da bi korupcijom mogle da se bave policijske jedinice specijalizovane za ovu oblast. Prisutna je i sumnja da de novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije biti primenjivan i miljenja po ovom pitanju su podeljena. Ipak, graani dele uverenje da bi stroije kaznene mere bile efikasne . Sa druge strane, uloga graana u korupciji je zanemarena. Percepcija line odgovornosti u korupciji je podeljena - 60% ispitanika veruje da davanje mita pomae da se prevaziu nepravedni propisi. Dalje, 57% smatra da je davanje mita jedini nain da se savlada obimna birokratija. Takoe je upadljivo da 43% ljudi ne pripisuje odgovornost osobama koje daju mito, ved osobama koje ga prime. Ipak, suprotno miljenje ima 57% ispitanika, dok 59% uvia znaaj line odgovornosti u borbi protiv korupcije. U celini posmatrano, graani veruju da je njihova odgovornost manje vana od odgovornosti na viim i institucionalnim nivoima. Ukoliko se uoava neka promena, ona je po pravilu negativna da je nivo korupcije porastao, a vie graana veruje da de i dalje rasti. Jedini pozitivan podatak je da vie graana veruje da de se korupcija smanjiti u narednih 12 meseci (18%), nego to veruje da je ona smanjena u proteklih 12 meseci.

Koji sektori su najvie zahvadeni korupcijom?


Rezultati jo jednom pokazuju da ljudi smatraju da je korupcija iroko rasprostranjena pojava. Zdravstveni centar (78%) i politike partije (76%) opaaju se kao najkorumpiranije, na tredem mestu je carina, dok su na etvrtom sudije. Najmanje korumpiranim se smatraju vojska (23%) i verska tela (25%).

U kojoj meri smatrate da su navedene institucije korumpirane?


1. Zdravstvo 2. Politike partije 3. Carina 4. Sudije 5. Advokati/ Pravnici 6. Tuioci 7. Policija 8. Parlament / zakonodavstvo 9. Vlada 10. Obrazovanje 11. Grad/administracija 12. Primena programa meunarodne pomodi i donacije 13. Poreska uprava 14. Mediji 15. Poslovni/privatni sektor 16. Predsednik 17. Banke, finansijski sektor 18. NVO 19. Optinska uprava izdavanje izvoda i dozvola 20. Katastar 21. Komunalne slube (za telefon, struju, vodu) 22. Verska tela 23. Vojska

SKOROVI (Znaajno + Veoma)


78% 76% 72% 70% 66% 65% 65% 62% 61% 56% 55% 51% 51% 48% 44% 43% 39% 39% 37% 35% 33% 25% 23%

U celini, nie obrazovani i oni sa najniim primanjima su skloniji da generalizuju stav o prisustvu korupcije na skoro sve sektore. Ovo moe biti prenoenje njihovog opteg nezadovoljstva situacijom u zemlji i njihovim poloajem u drutvu. Ipak, podatke o linom iskustvu sa davanjem mita bi trebalo posmatrati sa rezervom, imajudi u vidu mogude davanje drutveno poeljnih odgovora, kao i linu interpretaciju i shvatanje pojma mito. Neki ispitanici su spontano navodili da je u srpskom mentalitetu i tradiciji davanje poklona osobama od kojih dobijamo neku uslugu. Ovi ljudi obino nisu prijavljivali pladanje mita, ved su spominjali davanje poklona. Stoga je verovatno dobijena uestalost korupcije u domadinstvu umanjena. Meu onima koji su dali mito, polovina ga je dala doktorima, zatim policiji (23%) i zaposlenima u dravnoj administraciji (12%).

Postupanje sa korupcijom:
Generalno, ljudi bi retko prijavili mito u situacijama kada im se zatrai. Vedina ne bi platila (37%), dok bi tredina pokuala da izbegne pladanje. Gotovo etvrtina bi pristala da plati mito (24%). Ovo ukazuje na nisko poverenje graana u institucije koje bi trebalo da ih zatite u situacijama kada im se trai mito. Ovaj podatak podrava i injenica da 9% odgovora odraava potpunu pasivnost; graane koji ne bi uradili nita, ved bi samo ekali da se situacija promeni. Proaktivni odgovori su retki - 16% ispitanika tvrdi da bi prijavilo traenje mita organima za sprovoenje zakona, 14% bi prijavilo upravi, a 8% novinarima

Najvedi broj graana veruje da Vlada i policija treba da predvode borbu protiv korupcije. Ove institucije se oigledno opaaju kao jedine koje imaju snagu da se bore protiv tako ozbiljnog i rasprostranjenog problema. Meutim, to je istovremeno i paradoksalno shvatanje, jer se ove institucije smatraju korumpiranim. Iako su svi faktori koji ometaju borbu protiv korupcije veoma ozbiljni i pokazuju da je korupcija duboko ukorenjena u sistem, jedan faktor je naroito indikativan. Tredi faktor po uestalosti navoenja je tvrdnja da je koridenje linih veza uobiajena praksa reavanja problema (37%). Ovo ukazuje na to da graani esto mogu prihvatati taj obrazac ponaanja kao uobiajenu praksu, ne znajudi ta on zapravo znai. Oni ne smatraju da je to ozbiljna stvar jer je iroko rasprostranjena na svim nivoima drutvenog sistema. Ovaj podatak je u skladu sa podatkom dobijenim na prethodnom pitanju, gde je 87% ispitanika reklo da je korupcija uobiajena.

Prevencija korupcije:
Ali podaci pokazuju da graani (83%) takoe vrsto veruju u efekat podizanja svesti javnosti o ovom problemu, kao i u rad NVO u borbi protiv korupcije. Graani su motivisani da uestvuju u borbi protiv korupcije, ali im treba pokreta, odnosno institucionalna akcija. Oni se ne osedaju dovoljno modnim da se samostalno suprotstave tako ozbiljnom problemu, ali bi bili otvoreni za aktivnosti usmerene na borbu protiv korupcije koje bi organizovale NVO. Povedanje plata zaposlenih u javnom sektoru smatra se najmanje popularnom merom protiv korupcije. .

Informisanje o korupciji:
Ljudi se najede informiu o korupciji preko medija (63%). Ovo se moe iskoristiti u daljim naporima na suzbijanju korupcije, tako to bi se objavljivale pozitivne i uspene prie. Pozitivna lina iskustva mogla bi se iriti neposredno meu graanima to bi povedalo svest o vanosti linog angaovanja u borbi protiv korupcije.

Na koji nacin dobijate informacije o mitu i korupciji?

Iz medija Cujem Od prijatelja Iz licnog iskustva

Istraivanje ispituje stavove i percepciju korupcije u Srbiji, u cilju merenja uestalosti i iskustava sa korupcijom na nivou domadinstva. Polazna taka za istraivanje i kreiranje upitnika bio je barometar korupcije Transparency International, kao i istraivanja javnog mnjenja sprovedena u drugim zemljama. Podaci u istraivanju javnog mnjenja o korupciji dobijeni su na sluajnom uzorku ispitanika od 18 ili vie godina (1016 ispitanika). Primenjeno je nacionalno reprezentativno vieetapno sluajno uzorkovanje, u oblastima severne, june, istone i zapadne Srbije. Svi podaci su prikupljeni intervjuima licem u lice. Potrebno je preduzeti mere jaanja svesti graana o njihovoj linoj ulozi u borbi protiv korupcije. Najvanija aktivnost u ovoj oblasti jeste podizanje nivoa svesti graana o samoj korupciji, kao i o linoj odgovornosti. Graani treba da budu informisani i edukovani o tome ta je korupcija i ta da rade u sluaju da se nau u situaciji korupcije. Medijske, naroito TV kampanje bile bi veoma znaajne i korisne u edukaciji graana.

Uopsteno o korupciji:
Kada je re o korupciji, verovatno ne postoji drutvena pojava koja u vedoj meri, na vie mesta i u vie sluajeva od nje ugroava ljudska prava. Istraivanja uzroka i mehanizama krenja ljudskih prava, od velikog broja umirudih od gladi ili zaraznih bolesti u Africi, do uskradivanja adekvatnog obrazovanja u lokalnoj osnovnoj koli, esto de nas odvesti do korumpiranih politiara, dravnih slubenika, lekara, profesora, nastavnika... Bez obzira na stereotipe, korupcija i njome izazvana ili motivisana krenja ljudskih prava nisu svojstvena profesijama, ved iskljuivo pojedincima ili organizovanim kriminalnim grupama. Uprkos izraenoj koincidenciji korupcije i krenja ljudskih prava, nikako ne smemo ova dva pojma da poistovetimo ili da kaemo da meu njima zakonito postoji veza. Recimo, Singapur vai za primer kako drava moe da svede korupciju na minimalnu meru, gotovo da je iskoreni. Sa druge strane, ova drava svakako nije najbolji primer potovanja ljudskih prava i da bi unapredila njihovo potovanje i zatitu, morade da uloi podjednako velike napore kakve je uloila i u borbu protiv korupcije. Postoje i obrnuti primeri drava u kojima je korupcija izraeniji i prisutniji problem od krenja ljudskih prava. Premda, treba priznati da ne postoji visokokorumpirana drava u kojoj je stanje ljudskih prava zadovoljavajude.

Borba protiv korupcije je od kljune vanosti u borbi za ljudska prava. Korupcija je uvek podmazivala tokove eksploatacije i nepravde, koje su karakteristika sveta u kome ivimo. Od nasilnog etnikog idenja pa do institucionalizovanog rasizma, politiki akteri zloupotrebljavaju mod koja im je poverena da bi je usmerili u korist manjine, a po visoku cenu za vedinu. Predugo su antikorupcijski pokreti i pokreti za ljudska prava radili paralelno umesto da se zajedniki upuste u kotac sa ovim problemima. U ovom prvom i inovativnom izvetaju o ljudskim pravima i korupciji, Meunarodni savet za politiku ljudskih prava (ICHRP) postavio je vanu pojmovnu osnovu za usklaivanje rada oba pokreta. U preporukama ovog izvetaja naglaava se potreba za obradanjem panje na destruktivnu vezu izmeu korupcije i ljudskih prava i iznalaenjem naina za ublaavanje njenih negativnih efekata, koji mogu biti neposredni, posredni i zaobilazni. Kao to je primedeno u izvetaju ICHRP-a, oni koji su najranjiviji i marginalizovani ene, deca i manjinske grupe jesu ti koji najede snose najtee posledice korupcije. U svom ophoenju sa policijom, sudijama, bolnicama, kolama i drugim osnovnim javnim slubama, siromani graani najede trpe vede povrede svojih prava od bogatih graana i gube vedi deo svojih sredstava nego bogati. Procenjuje se da se u Meksiku oko 25 odsto prihoda siromanih domadinstava potroi na sitnu korupciju. Oni sa najmanje uticaja gotovo da nemaju pribeita od podmidivanja. U Bangladeu, istraivanja pokazuju da gotovo jedna tredina devojaka koje

pokuavaju da se prijave za dravnu stipendiju za izuzetno siromane uenike moraju da plate mito, dok polovina mora da izvri uplatu pre nego to podigne dodeljenu stipendiju. Na Madagaskaru, etvrtina domadinstava je primorana da plati trokove upisa u kolu, iako je osnovno obrazovanje besplatno.Ova svakodnevna stvarnost predstavlja direktno krenje konvencija o ljudskim pravima potkopavajudi osnovne principe, kao to je nediskriminacija, koje sadri Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (UDHR) i koji su proireni Meunarodnim sporazumom o graanskim i politikim pravima (ICCPR), kao i potonjim meunarodnim zakonima. Konvencije o ljudskim pravima postavile su zakonske obaveze vlasti, ukljuujudi, izmeu ostalog, i obavezu da osigura jednakost svih ljudi koji ive u zemlji, pravedan pravni sistem, kao i pristup dobrima i javnim slubama. Sposobnost vlasti da potuje, titi i ispunjava ova prava socijalna, kulturna, politika, ekonomska i graanska bide odreena u krajnjem ishodu nivoom i sistemskom prirodom korupcije u toj dravi. Sposobnost civilnog drutva da se istovremeno uhvati u kotac sa problemima vezanim za ljudska prava i korupciju u krajnjem ishodu bide odreena time koliko vlasti potuju, tite i ispunjavaju svoje obaveze da stvore okruenje za tako neto. Ako nema uslova za bezbednu razmenu miljenja, ugroeni su rad i ivot aktivista koji se bore protiv korupcije i za ljudska prava. Od Burundija do ri Lanke, kao posledica rada aktivista na otkrivanju korupcije nasilno su udutkivani najznaajniji glasovi.

Zakljucak:
Prema podacima iz istraivanja, graani Srbije smatraju korupciju tredim najvanijim problemom u drutvu, nakon nezaposlenosti i siromatva. Iako ljudi smatraju da je korupcija u najvedoj meri prisutna u politici, tek mali broj graana navodi (17%) da korupcija nema uticaja na njih lino. Takoe, 41% graana smatra da je nivo korupcije porastao u poslednjih godinu dana, a samo 18% oekuje da taj nivo bude smanjen u narednih godinu dana. Korupcija se smatra uobiajenom praksom u Srbiji, u svim sferama ivota. Svi navedeni podaci govore da korupcija u Srbiji ima veoma duboke korene, da problem vremenom postaje sve izraeniji i da je u to skorije vreme potrebno preduzeti jake mere u borbi protiv ovog problema. Graani oekuju da Vlada preuzme kljunu ulogu u borbi protiv korupcije. Prva i najznaajnija mera trebalo bi da bude efektivna primena novog Zakona o Agenciji za borbuprotiv korupcije. Ovo je kljuna stvar i osnova suzbijanja korupcije. Bez primene zakona, sve druge mere bile bi nedovoljne i neefikasne i ne bi rezultirale znaajnom promenom na nivou sistema. Prema miljenju graana, stroga kontrola institucija i stroge kaznene mere bi mogle doprineti smanjenju korupcije. Ali, ono to je jo vanije jeste da treba da postoji jaka politika volja i visok stepen saradnje u aktivnostima usmerenim na borbu protiv korupcije. Osnivanje specijalizoavnih jedinica za borbu protiv korupcije u okviru policije, ili osnivanje nezavisnog tela koje bi bilo nadleno za ovo pitanje, bio bi veoma dobar potez po miljenju graana. Veoma je vano za sve institucije koje se bave borbom protiv korupcije, a naroito za Vladu, da povrati poverenje graana u institucije. Nedostatak poverenja u institucije ima za posledicu pasivnost graana u situacijama traenje mita.

Sadrzaj:
Uvod2 Stavovi prema korupciji.3 Koji sektori su najvise zahvaceni korupcijom.4 Postupanje sa korupcijom..5 Prevencija korupcije6 Informisanje o korupciji..7-8 Uopsteno o korupciji9-10-11 Zakljucak.12