You are on page 1of 12

Sadraj

Uvod ........................................................................................................................................... 2 1. 2. Pojam klase ......................................................................................................................... 4 Osnovna socioloka gledista o klasama .............................................................................. 6 2.1. 2.2. 3. Bioloko gledite o klasama..................................................................................... 6 Marksistika teorija o klasama ................................................................................. 6

Veberovo gledite o klasama .............................................................................................. 8

Zakljuak .................................................................................................................................. 11 Literatura .................................................................................................................................. 12

Maks Veber

Maks Veber (nem. Maximilian Carl Emil Weber; Erfurt, 21. april 1864 Minhen, 14. jun 1920) je bio nemaki pravnik, ekonomista, istoriar, sociolog i politiar, koji je znaajno uticao na socijalnu teoriju i istraivanja, a posebno na sociologiju kao zasebnu disciplinu. Njegova najvea dela se bave racionalizacijom i birokratizacijom u vreme ekspanzije kapitalizma i irenja modernosti. Veber je, zajedno sa svojim kolegom Georgom Zimelom, jedna od kljunih figura zaslunih za uspostavljanje metodolokog antipozitivizma, koji sociologiju posmatra kao neempiricistiko polje istraivanja u kojem drutveno delanje treba prouavati interpretativnim metodama zasnovanim na razumevanju znaenja i svrhe koju pojedinac pridaje svom delanju. Maksa Vebera obino navode, zajedno sa Emilom Dirkemom i Karlom Marksom, kao jednog od tri glavna utemeljivaa moderne drutvene nauke i opisuju ga kao najznaajnijeg klasinog mislioca u drutvenim naukama. Smatraju ga jo i utemeljivaem teorije birokratske organizacije, koja predstavlja preteu savremenih teorija drutvene organizacije.

Maximilian Carl Emil Weber

Uvod

Klase predstavljaju istorijsku kategoriju. Postoje brojni pokusaji da se razliitim faktorima objasni nastanak klasa i klasne nejednakosti meu ljudima. Mnogi teoretiari smatraju da je osnovni uslov nastanka klasa drutvena podela rada. Marks i Engels smatraju da je neposredni uzrok koji proizvodi i odrava klasu u drutvu razvoj proizvodnih snaga koji je doveo do suprotnosti izmeu novih proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa koji su do tada vladali. Ta suprotnost izmeu novih zahteva i starih naina ivota dovela je do raznih konflikata i socijalnih revolucija koje su uskladile drutveni ivot sa zahtevima proizvodnih snaga. Privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju i na njoj zasnovana mogunost da jedna klasa prisvaja rezultate rada druge klase dovela je do toga da je odreena klasa prinuena da prodaje svoju radnu snagu i da se izlaze eksploataciji s obzirom na to da je liena vlasnitva. Samim tim proizvodnja viska proizvoda omoguila je privatnim vlasnicima da iskoriavaju tui rad, kao i da prisvajaju te proizvedene vikove proizvoda. Na taj nain su nastale i prve podele ljudi na klase. Dakle, klase su nastale sa pojavom privatno-svojinskog naina proizvodnje i nestae u istorijskoj perspektivi socijalistickog drutvenog razvoja sa nestankom privatne svojine i drugih oblika monopolskog raspolaganja sredstvima za proizvodnju i vikom rada. Na osnovu shvatanja raznih teoretiara o nastanku klasa razvijene su brojne socioloke i nesocioloke teorije o drutvenim klasama, ija je sutina u osnovi idealistika. Ovaj rad prua uvid u veoma vaan problem u svim drutvima i drutvenim grupama, od njihovog samog nastanka, pa sve do dananjih dana, a to je drutvena i socijalna nejednakost (stratifikacija). U svim ljudskim drutvima postoji neka vrsta drutvene nejednakosti, a ona je naj oiglednija kada su u pitanju mo i ugled. Rad se bavi problemom drutvene stratifikacije, klasama i njenim odlikama onako kako ih je Maks Veber opisao.

1. Pojam klase

Klase, kao parcijalne ekonomsko-politike drutvene grupe predstavljaju drutvenu kategoriju koja dosta dugo zaokupljala panju raznih socijalnih mislilaca. Socioloka analiza klasa kao sloenog drutvenog fenomena obuhvata: pojmovno odreivanje klasa, sagledavanje osnovnih socijalnih cinilaca koji su uzrokovali nastanak klasa, istraivanje poloaja i uloge klasa u istoriji ljudskog drutva, posebno odreivanje obeleja i strukture klasa u savremenom drutvu, pregled razliitih shvatanja i teorija klasne i stratifikacione strukture drutva. Sociolokom analizom treba objasniti ne samo zakonitost struktuiranja i destruktuiranja osnovnih i sporednih klasa u globalnom drutvu vec i razliite vidove ispoljavanja klasne borbe, formiranja i manifestovanja klasne svesti u drutvu. Marks je dao dosta znaajan doprinos objasnjenju fenomena klase i formulisanju zakona klasne borbe. On je klasifikacijom oznacio grupe ljudi koje se usled razliitih ekonomskih uslova ivota, razlikuju po interesima, obrazovanju i tako dalje i da zbog tih razlika vode meusobnu klasnu borbu. Meutim on nije blie izlozio sistematsku teoriju klasa. On je dao svoje misljenje o fenomenu klasa u graanskom drutvu dok dalju eksplikaciju ovog fenomena nije dao. Kao najbolja i najpotpunija definicija klasa smatra se Lenjinova definicija koju je izlozio u svom delu Velika inicijativa : Klase se zovu velike grupe ljudi koje se razlikuju po svome mestu u istorijski odreenom sistemu drutvene proizvodnje, po svom odnosu prema sredstvima za proizvodnju (koji je veim delom utvren i formulisan zakonom), po svojoj ulozi u drutvenoj organizaciji rada i prema tome, po nainu dobijanja i veliini onog dela drutvenog bogatstva kojim raspolau. Klase su takve grupe ljudi kod kojih jedna moe da prisvaja rad druge zahvaljujui razlii njihovog mesta u odreenom sistemu drutvene privrede. 1 Iz ove definicije se vidi da su klase, po njemu, velike grupe ljudi koje se razlikuju po: mestu u istorijski odreenom nainu proizvodnje odnosu prema sredstvima za proizvodnju ulozi u organizaciji rada mestu u raspodeli rezultata rada

Lenjin V. I. , Izabrana dela, tom II knjiga druga, Kultura Beograd 1950. Str. 115.

Mesto u istorijski odreenom nainu proizvodnje znaci da svakoj odreenoj klasnoj drutveno-ekonomskoj formaciji odgovaraju njoj svojstvene klase. To mesto u istorijski odreenom nainu proizvodnje znaci i opti polozaj koji jedna klasa zauzima odnosno daje odgovor na pitanje da li je polozaj klase vladajuci ili podreeni i kakav je on uopste. Bitno obeleje klasa je i njihov odnos prema sredstvima za proizvodnju koji daje odgovor na pitanje da li je neka klasa vlasnik sredstava za proizvodnju ili nije. Ona klasa koja je vlasnik sredstava za proizvodnju ima mogunost da iskoristi tudju radnu snagu i prema tome da prisvoji tudji rad sto u sustini i cini. Klasa nevlasnika sredstava za proizvodnju je prinudjena da radi za klasu vlasnika sredstava za proizvodnju tj. za vladajucu klasu. Uloga u drutvenoj organizaciji rada proizilazi iz odnosa klasa prema sredstvima za proizvodnju. Naime jednoj klasi pripada organizovanje procesa proizvodnje, upravljanje i rukovodjenje proizvodnjom dok drugoj pripada izvrsenje naredjenja, tj. proizvodnja. Klasa koja je vlasnik sredstava za proizvodnju organizuje proces proizvodnje, a klasa nevlasnika sredstava za proizvodnju je izvrsilac. Ukoliko se izostavi samo jedan ili vie elemenata ove Lenjinove definicije pojam klase bice neodreen, a to posebno vazi ukoliko se pojam klasa svede na jedan od bitnih elemenata. ,,Vidovi deformacije Lenjinove definicije klasa nalaze se u: 1) teoriji distribucije koja kao osnovni kriterijum za klasne podele uzima visinu, ali i izvor dohotka i 2) organicistickoj teoriji koja osnove klasne podele nalazi u organizaciji rada2. Meutim, socioloki pojam drutvene klase, pored elemenata ove Lenjinove definicije podrazumeva i klasnu svest i klasnu borbu kao integralni deo definisanja pojma. U daljem toku rada fokusirau se na Veberovo gledite o klasama i staleima.

Stjepan Pulievi, Osnove sociologije, Informator, Zagreb 1986. Str. 78.

2. Osnovna socioloka gledista o klasama

,,O nastanku, razvitku i funkcijama u drutvu, u sociologiji postoji nekoliko gledista, a to su: 1) bioloko gledite o klasama 2) marksistika teorija o klasama 3) Veberovo gledite o klasama 4) funkcionalistika teorija klasa 5) savremeno gledite o drutvenoj strukturi3.

2.1.

Bioloko gledite o klasama

Biolosko gledite o klasama polazi od shvatanja drutvenih nejednakosti kao bioloki uslovljene nejednakosti ljudi i drutvenih grupa. Artur de Gobino je smatrao da postoje vie i nize rase i da su samo vie rase sposobne za progres. Smatrao je da je najsposobnjija bela rasa. Ludvig Gumplowicz pojam rasa upotrebljava kao sinonim za pleme, narod. On se bavi izucavnjem zakonitosti u kretanju grupa, a to kretanje se iskazuje u vidu sukoba. Iako su mnoga njegova shvatanja tacna nedostatak njegove teorije je taj sto zapostavlja vanost ekonomskih odnosa u drutvu, a preveliki znaaj pridaje poiltici. Rasisti istiu superiornost bele rase tj. oni smatraju da je bela rasa stvorila polovinu civilizacije a da su drugu polovinu civilizacije stvorile uta, crvena i smea rasa, a da crna rasa nije uopte uticala na stvaranje civilizacije. Iako su bioloka shvatanja drutvenih nejednakosti u velikoj meri potisnuta, praksa pokazuje da je rasno podvajanje ljudi jo uvek prisutno.

2.2.

Marksistika teorija o klasama

Marksisti polaze od stava da su sva civilizaciona drutva, osim prvobitne ljudske zajednice podeljena na dve osnovne klase koje imaju suprotstavljene ekonomske i politike interese. One neprestano vode prikrivenu ili otvorenu klasnu borbu. Klasna borba se oznacava kao glavni mehanizam drutvenih promena kojima se menja ekonomski, politiki i ideoloki
3

Ljubisa R. Mitrovic, Opsta sociologija, Institut za politike studije Beograd, Beograd 2003. Str. 96.

poredak drutva. Osnovni i opti uslov nastanka klasa je drutvena podela rada, kao i nain proizvodnje, odreeni stepen razvoja proizvodnih snaga i karakter proizvodnje. ,,Socioloki supstrat nastanka klasa vezan je za pojavu privatne svojine, a ona se mogla konstituisati tek na istorijski odreenom stupnju razvoja proizvodnih snaga drutva sa pojavom viska proizvoda4. Primarna osnova klasa su proizvodno-ekonomski odnosi, ali je ta cinjenica prikrivena u svim pretkapitalistickim drutvima. U kapitalizmu se razlikuju ekonomski interesi vlasnika kapitala i najamnih radnika. Marksisti smatraju da je radnicka klasa u stanju da utice na ukidanje eksploatacije na osnovu osvajanja ekonomske vlasti kao i svojim politikim oslobodjenjem. Marks je klasifikacijom oznaio grupe ljudi koji se usled razliitih ekonomskih uslova ivota razlikuju po interesima, obrazovanju i zbog tih razlika vode meusobnu klasnu borbu. U svakoj klasnoj drutveno-ekonomskoj formaciji, po Marksu, drutvene klase se mogu podeliti na osnovne i sporedne klase (meuklase ili sporedne klase). Osnovne klase proizilaze iz osnovnog proizvodnog odnosa. One su plodovi osnovnog ekonomskog odnosa iz koga proizilaze svi ostali proizvodni odnosi. Nosioci su osnovnih drutvenih aktivnosti, daju bitno obeleje odreenoh klasnoj drutveno-ekonomskoj formaciji, imaju istorijski znaaj Sporedne klase, kao i njihova aktivnost imaju sekundarni znaaj za drutveno kretanje. One se na razliite naine ukljuuju u klasnu borbu. Srednje klase su drutvene grupe cije je se zajednicko obeleje ogleda u dvovalentnosti odnosa prema sredstvima za proizvodnju, odnosa vlasnistva, ali i ucesca u proizvodnji sto im daje specificna ekonomska, socioloka, politika i ideoloka obeleja. Da bi se determinisao pojam srednje klase koriste se razni objektivni i subjektivni kriterijumi.

Milovan Mitrovic, Sreten Petrovic, Sociologija, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. Str.

45.

3. Veberovo gledite o klasama

Veber u sociologiju uvodi pojam drutvene slojevitosti koja je uslovljena materijalnim bogatstvom, drutvenim ugledom i drutvenom moi. Pod drutvenim odnosom Veber podrazumeva ponaanje veeg broja osoba koje je po svom smisaonom sadraju uzajamno podeeno i time orijentisano. Drutveni odnos sastoji se, dakle, potpuno i iskljuivo u izgledima da se drutveno dela na neki (smisaono) mogui nain, bez obzira na emu se zasnivaju ti izgledi5. Smatra da je drutvo sastavljeno od zbira svojih pojedinih funkcionalno povezanih pripadnika koji u njemu obavljaju odreene aktivnosti. Posebnu panju pridavao je nastanku kapitalizma i razvoju birokratije. Drutvenu slojevitost kapitalizma sainjavaju, prema Veberu, etiri drutvena sloja:

1) sopstveniki gornji sloj, 2) beli okovratnici(bez svojine) 3) sitna burzoazija 4) sloj manuelnih radnika Smatra da je veoma vana uloga birokratije kako u racionalnom tako i u tehnikom organizovanju drutvenog ivota. Veberovo shvatanje vertikalne drutvene stratifikacije bilo je iroko prihvaeno i proveravano u sociologiji, naroito amerikoj, najpre kroz konkretna istraivanja sledbenika ikake socioloke kole, a potom i u okviru funkcionalistike teorije. Teorije drutvene stratifikacije u sociologiji se uglavnom inspiriu shvatanjima Maksa Webera ija se stanovita razlikuju od Marksovog u nekoliko bitnih taaka: 1) Osporava se da u stvaranju klasa presudnu ulogu ima posedovanje ili neposedovanje sredstava za proizvodnju, ve se insistira i na drugim iniocima, kao to su znanje, vetina i umee snalaenja na tritu. 2) Dovodi se u pitanje i teza o polarizaciji klasa, a ukazuje se na razuenost i irenje inovnike srednje klase.

Maks Veber, Privreda i drutvo, 1976, Beograd, Prosveta, tom prvi, s. 18.

3) Odbacuje se miljenje o neizbenosti proleterske revolucije i istie se kako pojedinac ne samo to ne mora da prepozna zajednike interese, nego moe razliito da reaguje na istu objektivnu situaciju. 4) Ne prihvata se ni Marksistika postavka o tome da politika mo nuno proistie iz ekonomske moi, ve se dokazuje da klasa ini samo jednu moguu osnovu moi. Max Weber je ponudio mnogo sloenije kriterijume klasne pripadnosti. Weber klase definie kao grupu pojedinaca koji imaju slian poloaj u trinoj privredi i dobijaju sline ekonomske nagrade. Glavna klasna podela je izmeu onih koji poseduju proizvodne snage i onih koji ih ne poseduju. Po Weberu, klasna pripadnost zavisi od: moi, bogatstva i prestia. Neko moe biti bogat, ali zbog toga ne mora imati politiku mo ili drutveni presti, ili obrnuto. Lopov moe imati isti ekonomski status kao profesor, ali njegov presti nije isti. Pojam klase Weber je ograniio na grupu ljudi koji dele slinu koliinu bogatstva i slinu socijalnu sudbinu, dok je za grupu ljudi koja koja deli slian ivotni stil, bez obzira na klasnu pripadnost nazvao statusom grupe. Status je rangiranje grupe prema stepenu prestia odreane grupe. ,,Klasom treba nazivati svaku grupu ljudi koja se nalazi u istom klasnom poloaju6. Status, a ne klase, ine osnovu za formiranje drutvenih grupa iz zajednikih interesa i identiteta i jednaka klasna situacija ne pripada obavezno istoj statusnoj grupi. Statusna grupa se sastoji od pojedinaca koji imaju sline drutvene asti. Ni jedna teorija ne moe odrediti i protumaiti odnos klasa, grupa i stranaka jer je ono kompklesno i promenljivo. Maks Veber, svojom teorijom o trodimenzionalnom grupisanju ljudi i trodimenzionalnoj stratifikaciji drutva daje tri oblika grupisanja ljudi. Prvi oblik grupisanja ljudi i drutvene stratifikacije, po njemu, jesu klase. One nastaju iskljuivo u ekonomskoj sferi i u trino orijentisanim drutvima. Podela drutva na klase izrasta iz: razlika u svojini, razliitih mogunosti korienja trinih dobara i usluga i razliitih poloaja u trinoj razmeni. Pojedinci koji imaju slian trini poloaj u trima navedenim oblastima i, na osnovu toga, sline anse za sticanje poloaja u ivotu i postizanje unutranjeg zadovoljstva, nalaze se, smatra Veber, u istom klasnom poloaju, koji ih ini pripadnicima iste klase. Klasom treba nazvati svaku grupu ljudi koja se nalazi u istom klasnom poloaju.

Maks Veber, Privreda i drutvo, tom I, op. cit. , s. 241.

Drugi oblik grupisanja ljudi i raslojavanja drutva jesu statusne grupe, koje Veber naziva staleima. Osnov statusnog raslojavanja jeste ugled (presti), koji pojedinci ne uivaju u istom stepenu, usled ega je mogue razlikovati posebne drutvene grupe, koje su za Vebera stalei. Staleom treba nazvati mnotvo ljudi koji u jednoj organizovanoj grupi uspeno ostvaruju svoj zahtev za uvaavanjem: a) posebnog stalekog ugleda, a eventualno i b) posebnog stalekog monopola. Dakle, za razliku od klasa kod kojih je re o nejednakoj raspodeli bogatstva, kod statusnih grupa je re o nejednakoj raspodeli drutvene asti. Ocena ugleda, kao glavne osnove formiranja statusnih grupa, rezultat je, smatra Veber, drutvenog stava o tome koji se poloaji u drutvu mogu smatrati prestinim, a koji manje prestinim. Kljuni elementi statusnog poloaja koji su predmet drutvenog vrednovanja i na osnovu kojih se obezbeuje pripadnost odreenim staleima, odnosno statusnim grupama, prema Veberu, jesu: nain ivota; zanimanje; poreklo i obrazovanje steeno racionalnom obukom ili odgovarajuim oblicima ivota. Trei oblik grupisanja ljudi i drutvene stratifikacije jesu politike elite. NJih Veber naziva partijama i u njih ubraja politike stranke, raznovrsne interesne grupe, grupe za pritisak staleka udruenja i druge politike grupacije. Osnov nastajanja politikih elita, odnosno partija jeste sticanje politike drutvene moi, radi ostvarivanja drutveni ali i linih interesa pojedinaca. "Partijama treba nazvati udruenja, istie Veber, "zasnovana na (formalno) slobodnom pridobijanju; njihov cilj je da u okviru organizovane grupe svojim rukovodiocima obezbede mo, a time i svojim aktivnim uesnicima (idealne i materijalne) izglede da e postii neke objektivne ciljeve ili linu korist ili jedno i drugo. " ,,I pored toga to je bio temeljno logiki i metodoloki obrazovan, Veber nije umeo da jasno razgranii dve razliite ravni pojmovne obrade drutveno istorijskog materijala, tavie, dao je povoda da se njegovo shvatanje protumai u smislu teorije unilinearnog drutvenog razvitka7.

uri, Mihajlo, Sociologija Maxa Webera, Matica Hrvatska, Zagreb, 1964. Str. 133.

10

Zakljuak

Za pisanje ovog rada sa ovom tematikom opredelila sam se jer pojmovi klasa prate oveanstvo od nastanka pa do danas. Oni u svojoj univerzalnosti nemaju granice, sa njima se moemo sresti u svako vreme i na svakom mestu. Ljudi jednostavno nisu jednaki, drutveni egalitarizam u praksi ne postoji. Kao srpsko drutvo 21. veka moramo shvatiti da se tekovine relativnog blagostanja u razvijenim zemljama sveta upravo zasnivaju na nejednakosti. Dugo smo bili obmanjivani slikom socijalizma, drutva u kome je voa prvi meu jednakima, dok za to vreme ti isti korifeji svoju partijsku i dravnu vlast (koja je izjednaena) koriste za sopstveno bogaenje. I time, naravno, produbljuju klasne razlike u idealnom i beskonfliktnom drutvu. Podela drutva na klase prati svakog pojedinca tokom celog ivota. Iako su anse da se klasni poloaj promeni danas vee nego u istorijskim periodima koji su pratili sisteme kasta i stalea, ipak postoji znatna verovatnoa da se pojedinac, iji su roditelji dravni inovnici, i sam po zavretku kolovanja zaposli u dravnoj administraciji. To su neki prirodni zakoni koji se ponavljaju i predstavljaju zaostavtinu istorije. Jer, dete koje je od malena dolazei na posao svojih roditelja osealo lagodnost i udobnost rada u ustanovama, znae da prepozna rizik koji u sebi nosi privatni sektor. Ali, upravo je ovaj rizik i preduzetniki duh doveo do velike akumulacije bogatstva u rukama savremene aristokratije. Sa druge strane, i obrazovanje ini znaajan faktor u klasnom raslojavanju. Jer uenik koji potie iz radnike porodice nee imati istu ansu da upie fakultet u kategoriji samofinansirajuih studenata kao onaj koji je iz dobrostojee porodice. Sa druge strane, status lekara i advokata, koji je, kao i u Britaniji, kod nas veoma izraen, igra veliku ulogu u drutvenom ivotu tih ljudi. Jer, njih ostali ljudi vie ne posmatraju kao dobre ili loe ljude, sa manama i vrlinama, razliitom spremnou da pomognu drugima, ve kao one doktore, ili one advokate.

11

Literatura

1. Lenjin V. I. , Izabrana dela, tom II knjiga druga, Kultura Beograd 1950. 2. Ljubisa R. Mitrovic, Opsta sociologija, Institut za politike studije, Beograd 2003. 3. Milovan Mitrovic, Sreten Petrovic, Sociologija, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva. Beograd, 1999. 4. Stjepan Pulisevic, Osnove sociologije, Informator, Zagreb 1986.
5. Maks Veber, Privreda i drutvo, 1976, Beograd, Prosveta, tom prvi. 6. uri, Mihajlo, Sociologija Maxa Webera, Matica Hrvatska, Zagreb, 1964.

12