You are on page 1of 10

Ni{ i Vizantija II 61

Protojerej Radomir V. Popovi}

CRKVENE PRILIKE
U DOBA CARA JUSTINIJANA PRVOG (527-565)
(Povodom 1550. godi{wice
Petog vaseqenskog sabora, 553-2003)

Li~nost cara Justinijana Prvog1 (+565) je po mnogo ~emu
obele`ila 6. vek, tako da je ve} odavno postalo u nauci uobi~ajeno
da se govori o Justinijanovoj epohi. Sa ta~ke gledi{ta istorije
univerzalnog hri{}anstva ~ini mi se, i pored nekih poku{aja, nije
dovoqno osvetqena istorija crkvenih prilika i doga|aja kojima je
veoma bogat {esti vek, a koji su direktno vezani za samoga cara i
wegovu svestranu li~nost. Za hri{}ansku Crkvu Justinijan Prvi
jeste svetiteq, zajedno sa wegovom suprugom caricom Teodorom.
Praznuju se 14. novembra (po takozvanom „starom“ crkvenom
kalendaru – Spomen svetog Justinijana I, cara vizantijskog. Spomen
svete Teodore carice).2 Od najva`nijih doga|aja vezanih za Crkvu iz
tog doba jeste svakako odr`avawe Petog vaseqenskog sabora (553) u
Carigradu.3 U~e{}e cara u pripremi kao i radu samog sabora nije
bilo samo u predawskom duhu da car, na predlog Crkve, sabor sazove
i stara se o wemu, kao i da omogu}i sprovo|ewe u `ivot donetih
saborskih odluka, posebno kada su u pitawu bili jeretici ili pak
raskolni~ke grupe koje su bile predmet razmatrawa, ne samo Crkve
ve} i same dr`ave, ~iji su oni podanici bili. Car Justinijan je i
po obrazovawu a i po prizivu bio dobar teolog, {to nije te{ko
zakqu~iti ako se razmotre neka wegova pisana dela, ukqu~uju}i i

1 Li~nost i delo cara Justinijana u istorijskoj nauci dobro je proceweno. Jedna od

najboqih studija o wemu je, Ch. Diehl, Justinien et la civilisation byzantine, Paris 1901.
2 Arhimandrit Justin Popovi}, @itija svetih za novembar, Beograd 1998, 420 – 422;

Spomen svetog Justinijana I, cara vizantijskog. Spomen svete Teodore carice, Isto, 432.
3 O Petom vaseqenskom saboru na srpskom jeziku nema mnogo literature: A.

Kolesnikov, Istorija petog vaseqenskog sabora, Vesnik Srpske crkve 4 – 5 (1930) 258
– 268. R. Popovi}, Vaseqenski sabori – odabrana dokumenta, Beograd 2002, 103 – 111. A. V.
Karta{ov, Vaselenski sabori, tom 2, prev sa ruskog M. Lali}, Beograd 1995.

Kragujevac 1997. 6 ^etvrti vaseqenski sabor odr`an je u Halkidonu kod Carigrada 451. Paris 1925. jer postoje monofizitske ili dohalkidonske crkve: Koptska.5 (Tre}i vaseqenski sabor) i u Halkidonu (^etvrti vaseqenski sabor. pro{log. L’Eglise au VIe siècle. izme|u ostalog. formulisali sporno dogmatsko i crkveno u~ewe. govorio je o nekoj vrsti zdru`ivawa Boga i ~oveka u Hristu. [esti vek u istoriji hri{}anstva. Prema wima. L. R. ali time pitawe pomenutih jeresi u Crkvi. kao {to je poznato. . monasima i drugim uglednim crkvenim i dr`avnim li~nostima. sa engleskog B. kao car. 5 Tre}i vaseqenski sabor bio je u Efesu u Maloj Aziji 431. jer su. godine i bavio se nesto- rijevom jeresju koja je pogre{no u~ila o Bogo~oveku Hristu ovaplo}enom i o~ove~enom. nisu bili potpuno skinuti sa dnevnog reda. Pravni polo`aj i organizacija gr~kih manastira po Justinijanovom pravu. neizmenqivo. sujeverje. Sirijsko-jakovitska. Olbina. odnosno na~in sapostojawa dve prirode u jednoj bogo~ove~anskoj Hristovoj li~nosti. jeresi i raskole. 44 – 48. O Nestorijevom u~ewu videti: R. posle pomenutih sabora ~ak se mo`e govoriti o wihovom rasplamsavawu i {irewu. prev. one postoje nesliveno. razmatrao je problem monofizitske jeresi i doneo poznati Halkidonski oros vere u kome je precizno izlo`ena hristologija. Grani}. 451. 58 – 60. Lubardi}. Bogoslovqe za 1998.4 Uglavnom na sceni su bili dobro poznati. Popovi}. godine. godine). Isto u. a samim tim i u isto~no-romejskoj dr`avi. Osnovne podatke videti. oko jedne stotine godina stari sporovi vezani za monofizitsku jeres i za nestorijanstvo. Nestorije je poricao istinsko ovaplo}ewe i sapostojawe dve prirode u jednoj li~nosti Hristovoj. Imperijalno jedinstvo i hri{}anske deobe. na`alost trajni raskol koji opstaje do danas. u krajevima gde nije dopirala carska dr`avna vlast i wena zvani~na verska politika koja je vo|ena iz Konstantinopoqa. Naprotiv. nastojao je svim silama da odr`i politi~ku i duhovnu koheziju Carstva7 koje je obuhvatalo razli~ite narode. nikako nije mogao biti ravnodu{an i nije ih mogao ostaviti po strani. sa engleskog J. U postsaborskom periodu dogodio se u Crkvi prvi veliki. petog veka. isto.6 Sabori su u ve} poznatom maniru osudili jeresi i jeretike. ali sada strogo u hri{}anskom duhu i kao izuzetan hri{}anski vladar. u Efesu 431. Pomenutim dvema jeresima ve} su se bavila dva vaseqenska crkvena sabora. jeresi koje se datiraju u prvu polovinu. zato je Djevu Mariju nazivao ~ovekorodica ili Hristorodica. duboko zadirali u oblast wegove dr`avne politike. 7 Car se posebno starao o Crkvi i pravoslavnoj veri. O tome F. 41. nerazdeqivo i nerazlu~no. Car Justinijan je nasledio te sporove. R. Hristos u isto~no-hri{}anskoj misli. nije bio suo~en sa pojavom nekih novih jeresi i raskola koji su iznutra razarali Crkvu. J. prir. Popovi}. Jermenska i Malabarska. pogotovo van granica isto~no-romejskog carstva. Kao veliki obnoviteq stare mo}i Rimskog carstva. Naime.62 Protojerej Radomir V. Popovi} bogatu i veoma sadr`ajnu carevu prepisku koju je vodio sa episkopima. 4 Odli~an pregled crkvenih zbivawa videti. Vaseqenski sabori – odabrana dokumenta. Manastir Hilandar 1994. isti. Starawe o veri prime}uje se i u carevoj ogromnoj zakonodavnoj delatnosti. Etiopska. 133 – 151. a potiskivao je mnogobo{tvo. Bogoslovqe 3 (1928)181 – 196: 269 – 278. Duchesne. Majendorf. prev. posebno u wegovim poznatim Novelama (Novim zakonima) kojima ure|uje i crkveni `ivot: episkope i episkopije. manastire i manastirski `ivot. Popovi}. Carevo u~e{}e nije bilo samo formalne ve} i su{tinske prirode. str. 77 – 101.

ali oni nisu doneli skoro nikakve rezultate. jo{ nekr{tenim narodima i plemenima kojih je bilo u sredi{wim delovima Male Azije. godine). . potiskivao je merama dr`avne administracije sve {to nije bilo pravoslavno ili {to je bilo inoverno. Treba re}i da je careva pripadnost pravoslavnoj hri{}anskoj veri dobrim delom uticala da on postane car 527. godine. osu|enog 431. Hri{}anska misija u doba Justinijana i{la je tako|e i me|u varvarska plemena koja su se du`e ili kra}e. susret koji nije dao nikakve konkretne rezultate. Sirijci. Balkanskog poluostrva. osobito na Istoku bili tako brojni i jaki da im se on nije mogao direktno suprotstaviti. ve} je bio prinu|en da sa wima vodi duge pregovore ne bi li ih odobrovoqio da pri|u Crkvi. zadr`avala na samim granicama Romejskog carstva. Jermeni i drugi. isto tako. koji su. Pregovori sa monofizitima ili dohalkidoncima. Poseban problem u tom pogledu zadavali su caru monofiziti. budu isto. U prestonici je odr`an 532. kao i pitawe nekih teologa iz istog doba. do tada pomalo zaboravqena. Sem toga. u patristici dobro poznatih spisa Dionisija Areopagita. Justinijan je sve vreme svoje duge vladavine otvoreno podr`avao pravoslavce. godine). crkve koje kao takve postoje sve do danas pod nazivom stare isto~ne patrijar{ije. ve} samo carevim u~e{}em vezanim za monofizitski spor u kontekstu Petog vaseqenskog sabora (553. i episkop Teodor Mopsuestijski. kao {to su episkop Teodorit iz Kira u Kilikiji – Mala Azija. U svemu tome imao je veliku podr{ku i svoje supruge. ali je pokazao da sve nije izgubqeno za uvek i da hitno treba ponovo pretresti neka teolo{ka pitawa vezana za biv{eg carigradskog patrijarha Nestorija. monofiziti su u Carstvu bili tako brojni i jaki da je car sa wima vodio pregovore. dodu{e vo|eni su i od strane Justinijanovih prethodnika kakvi su bili carevi Zenon i Anastasije. iz tre}eg veka) i pitawe. kao {to su origenizam (sporno u~ewe Origena. pa i verovawa. ne}emo baviti svim ovim veoma slo`enim i kompleksnim problemima. Kao takav on je svim silama nastojao da i svi podanici. rano preminule carice Teodore (+548. godine poznati susret monofizitskih i pravoslavnih teologa. naravno. i hri{}anske misije me|u mnogobo`cima. Na Istoku su se upravo u {estom veku stabilizovale monofizitske nacionalne crkve: Kopti i Etiopqani u Egiptu i Africi.Ni{ i Vizantija II 63 kulture. u svojoj seobi. Ponekad je to bilo te`e od politi~kog mira i stabilnosti. teolo{ke rasprave u Justinijanovo doba bile su tako temeqne i {iroko zasnovane da su one aktualizovale i neka druga sporna teolo{ka mi{qewa. Kako je ve} napred re~eno. koliko je to mogu}e. Car Justinijan je zahvaquju}i i ovoj delatnosti zaslu`an da ponese hri{}anski epitet ravnoapostolni. Podr`avao je. Duhovni mir i stabilnost nije bilo lako ni ste}i niti odr`avati. godine na saboru u Efesu. za koju se s pravom smatra da je ~ak bila u izvesnoj meri naklowena monofizitima. Ovde se.

Herula. te{ko je re}i. prema wima se Crkva nije izri~ito odredila.64 Protojerej Radomir V. davno umrli. ikonomije duhovne radi. Tri poglavqa daju sa`eto vi|ewe upravo ove tri sporne li~nosti i wihovog bogoslovqa. protiv kojih je car dosta uspe{no ratovao i na Istoku i na Zapadu nekoliko decenija. ali ~ije je u~ewe sada veoma `ivo bilo prisutno. da nio~emu odluke ne donosi brzo i ishitreno. u kome se poku{ava na pravoslavan na~in da iza|e u susret monofizitima i nestorijancima u Carstvu. pored Svetog Pisma. Dioskora biv{eg arhiepiskopa iz Aleksandrije i druge. Q. to je da se posle skoro jedne stotine godina Crkva iznova morala. a svakako to je trebalo u~initi ako se imaju u vidu. . naravno. ili su ga podr`avali u jeku diskusija i rasprava u kojima je Crkva jasno osudila kao jeretike. godine nastao poznati dokumenat Tri poglavqa. ponovo vratiti ovim problemima. drugo je pitawe. Huna. Gota i na Istoku i na Zapadu. ono neki wihovi spisi i sporna u~ewa koja su potezali ne samo monofiziti. Pedesetih godina {estog veka kada su donekle utihnuli ratovi koje je Justinijan vodio. Da li je sam car autor ovog bogoslovskog dokumenta. stalo`eno. kao problemati~no. Popovi} zatim episkop Iva iz Edese i drugi. To je poznati metod Crkve. Slovena. koji su. rukovodi sve do danas. nego i za samu dr`avu ~iju fizi~ku celovitost nije uvek bilo lako sa~uvati i odr`avati pred uvek prisutnom opasno{}u od silovitih napada varvarskih plemena:8 Avara. da se da odgovor kakav je stav Crkve. Ukratko se mo`e re}i da Tri poglavqa izvorno razmatraju i pretresaju spise i uop{te pisana bogoslovska dela trojice pomenutih episkopa sa Istoka. ili bili li~ni prijateqi Nestorija. do tada jasno ne artikulisan po pitawu Nestorijevih u~iteqa u veri kakvi su bili episkopi Teodorit Kirski. Koliko su ove osude kao i jasno formulisana dogmatska pitawa vere za`ivela i prihva}ena u Crkvi naroda Bo`ijeg. ve} to radi smireno. Do{lo se u dobro poznato stawe u kome jedan krupan problem povla~i sa sobom mnogo drugih pitawa koja su se morala re{avati. ali ono {to jeste sigurno. Severni Ilirik u 6. ve} i sami pravoslavci u Justinijanovo doba. ali je on bio usvojen kao zvani~na odluka potoweg Vaseqenskog sabora. u prvom redu biv{eg carigradskog patrijarha Nestorija. petog (553). zatim arhimandrita Evtiha iz Carigrada. i naravno. Vandala. car je podstaknut od nekih uglednih teologa po~eo vi{e da se bavi teolo{kim pitawima. Zbornik RVI 19 (1980) 17 – 53. sva trojica iz petog veka. temeqno i dugoro~no. Tako je oko 543. Maksimovi}. veku. Teodor Mopsuestijski i Iva Edeski. u ovom trenutku va`na ne samo za Crkvu i weno duhovno jedinstvo. Persijanaca. Sva ova pobrojana imena dobro su poznata u teolo{kim raspravama petog veka. imaju}i uvek u vidu svoje ve~no i vaseqensko poslawe u ovom svetu. 8 O stawu u predelima severnog Ilirika videti. Langobarda. ali i {ire. ako ni{ta drugo. kao i sve odluke drugih Vaseqenskih sabora u{le su u bogatu riznicu Predawa pravoslavne Crkve kojim se ona.

u smislu wegovog osporavawa. i nije crkveni na~in da se posmrtno sudi qudima koji su davno umrli i koji se nalaze na pravednom i nepogre{ivom Bo`ijem sudu. mawe na Istoku. R. Kada je dokument. Naime. i tako daqe. Sv. Beograd 1998. 945 – 993. Isto. sa ruskog M. . zatim svoje Pismo ili Poslanicu koju je uputio carigradskom patrijarhu Mini u kojem posebno razmatra sporna dogmatska u~ewa poznatog crkvenog pisca i u~iteqa iz Aleksandrije. Po pitawu pak tre}e sporne li~nosti. 13 Kwiga patrijarhu Mini protiv Origena. Oni koji to ~ine prozvani su „progoniteqi mrtvih“. 993 – 1035. 11 Poslanica Ive Edeskog episkopu Mariju u Arda{ir videti. nastalo 551. Origena (+253). posebno na Zapadu osporavali su pre svega na~in na koji je to u~iweno. osobito takozvane Kirilove anatemizme10 pisane tridesetih godina petog veka protiv jeretika Nestorija. osu|eni su samo neki wegovi spisi u kojima je on jasno napadao Svetog Kirila Aleksandrijskog arhiepiskopa (+444). godine). a isto tako osporavali su i wegovu sadr`inu. 64 – 67. tamo{wem episkopu Mariju. sadr`ajnu i dogmatsku. Tri poglavqa. Bog Logos i ^ovek Isus. bio objavqen desetak godina pre samog odr`avawa Petog vaseqenskog sabora on je u Crkvi. Sedam stubova premudrosti.9 ona na vrlo jednostavan i jasan na~in izri~u stav Crkve i sud o pomenute tri crkvene li~nosti: biv{i episkop u gradu Mopsuestija. 12 Ispovedawe vere cara Justinijana protiv Tri poglavqa. 103-107. Popovi}. a to je episkop Iva iz Edese. 10 Kirilovi anatemizmi.13 Justinijanovo Ispovedawe vere protiv Tri poglavqa. 368-388. Popovi}. srpski prevod sa gr~kog jezika predat je u {tampu. Teodor (+428). Mnogi episkopi. Stankovi}. [to se ti~e Todorita episkopa Kirskog. Istorija vaseqenskih sabora. Isto. nazvan Tri poglavqa. u ovom dokumentu. Kasnije je ~ak jedna crkvena delegacija otputovala u Mopsuestiju i na licu mesta se uverila da je Teodor ve} odavno i u svojoj lokalnoj Crkvi osu|en kao jeretik. M. srpski prevod. PG 86. godine. Videti: PG 86. jasno je osu|en kao jeretik. srpski prevod.Ni{ i Vizantija II 65 Ne ulaze}i u detaqniju i dubqu analizu. smatrali su da nije dobro. prev. Popovi}. To nije bilo te{ko u~initi s obzirom na ~iwenice da wegovi spisi prosto vrve od jereti~kih hristolo{kih zabluda: Djeva Marija nije Bogorodica. 241 – 244. R. a u kojoj Svetog Kirila svrstava me|u jeretike. Upu}ene su i druge ozbiqne kritike koje je car Justinijan pomno uzeo u obzir osobito pi{u}i svoje poznato Ispovedawe vere12 protiv Tri poglavqa (oko 551. izazvao prili~no o{tre polemike. Isto. U prate}im dokumentima navode se ~itavi citati (navodi) iz Teodorovih spisa. R. 56 – 58. Isto kod. u Bogo~oveku Gospodu Hristu dve su li~nosti. osu|ena je jedna wegova Poslanica11 pisana neposredno posle Tre}eg vaseqenskog sabora u persijski grad Arda{ir. koje ovde ukratko analiziramo pokazuje pre svega carevu 9 Tekst Tri poglavqa iz dokumenata Petog vaseqenskog sabora videti: Mansi IX. Dimitrije Rostovski. posebno na Zapadu.

Goti. za i protiv (pro et contra). Franci. Alani. Vandali.66 Protojerej Radomir V.. u Ispovedawu se po logi~nom principu. koji se radi nas qudi i na{eg spasewa o~ove~io (postao ~ovek).. Daqe. koje su u~ewe jeretici naj~e{}e i napadali i osporavali. a isto su potvrdili i Vaseqenski sabori Crkve. ~ije u~ewe je postalo kriterijum i merilo ortodoksije ne samo 431. germanski. a povod je. odnosno ciq. makar {to se ti~e pravoslavnih. Veru u Gospoda Hrista Spasiteqa naru{io je izme|u ostalih jeretik Nestorije. posebno u Gospoda Hrista Bo`ijeg Sina. one koji su u veri – da ih jo{ vi{e u~vrsti u woj. antski. to se u Ispovedawu vidi. sledi carska titula: „.. ali i ovim drugim. gotski. a to je ostalo do danas. Car se obra}a svoj puno}i katoli~anske pravoslavne Crkve kao wen starateq i ~uvar. kome je u Ispovedawu posve}eno vi{e prostora. . kao i Nestorijevim u~iteqima u veri. Popovi} dobru upu}enost u problematiku. posebno se poziva na pravoslavno bogoslovqe Svetog Kirila Aleksandrijskog. koliko je mogu}e veri povrati.“ Ovde su nabrojani svi narodi i plemena koje je Justinijan pobedio: Alemani. Posebno se u ta~ki trinaest op{irnije govori o spornoj . „da u~inimo poznatim kroz ovaj edikt Ispovedawe prave vere koja se propoveda u svetoj Bo`ijoj Crkvi. pa ipak ka`emo jedan je ~ovek. ve} i u Halkidonu (451). a ne dva (Ispovedawe 4 – 5). a drugi su slivali Wegove dve prirode – Bo`ansku i ~ove~ansku. u trinaest ta~aka iznose pravoslavni stavovi i istovremeno izri~e anatema (prokletstvo) na one koji suprotno veruju. i Duha Svetog. i 2... To je bio osnovni razlog {to su od crkvenih Otaca osu|eni. a i za epohu cara Justinijana. da bi oni koji ispovedaju pravoslavnu veru ~vrsto je ~uvali. godine u Efesu. Prvi su radikalno delili prirode u Hristu. Pisac Ispovedawa iznosi dogmatske i logi~ke dokaze kojima pokazuje da sam broj nije su{tina: i qudsko bi}e se sastoji iz dvoga – du{e i tela. dodu{e sa suprotnih pozicija tako|e jereti~ki u~ili o Gospodu Hristu. i Jedinorodnog Wegovog Sina Isusa Hrista Gospoda na{eg. ne slu~ajno. Germani. od vere otpale. da ih. Ispovedawe po~iwe: „U ime Boga i Oca. a oni koji vole da se spore protiv we. alanski. hristoqubivi samodr`ac kesar Justinijan alemanski. na veoma lukav na~in i u veri sablaznili mnoge dobre i naivne pobo`ne du{e. dakle ima u vidu dvostruki ciq: 1. Anti.“. vandalski.. frana~ki. U Ispovedawu vere koje predo~ava car Justinijan svojim podanicima pravoslavnim hri{}anima. izbegavaju}i zamr{ene dogmatske konfuzije. afrikanski. Radi efikasnosti. Daqe u Ispovedawu isti~e se kao kqu~no vera u Sv.. Teodoritu Kirskom (433 – 458) i Teodoru Mopsuestijskom (+428).. Car. Monofiziti su. dakle po~iwe ispovedawem vere u hri{}anskog Boga kao Svetu Trojicu. Trojicu.. kao i samim monofizitima koji su. razdvajaju}i ga pogre{no na dva Hrista – Boga i ~oveka. osporavali sam broj priroda u Hristu – Bo`ansku i ~ove~ansku. dobro poznavawe pravoslavnog crkvenog u~ewa i dela Svetih Otaca Crkve. saznaju istinu i nastoje da se prisajedine svetoj Bo`ijoj Crkvi“. i tako su zaveli.

Sli~no su postupali i drugi crkveni sabori: u saborska dokumenta su unosili i neke jereti~ke spise da bi ih lak{e mogli osporiti iz prve ruke. a da navodno nije u redu {to sabori osu|uju i same autore tih jereti~kih spisa. svakako. U carevom Ispovedawu se i ovo osporava i navode se brojni primeri iz ranije crkvene istorije iz kojih se jasno vidi da su jeretici itekako osu|ivani od strane Crkve i posle wihove smrti. a kada se r|avo tuma~e i proiznose od jeretika. 9). U novozavetnim kanonskim svetim spisima osu|en je i posmrtno biv{i apostol i u~enik Hristov Juda koji ga je izdao. Valentin. U Ispovedawu se skre}e pa`wa da su jeretici veoma lukavi. osporava. Jedan od jereti~kih argumenata za odbranu Pisma Ive Edeskog bio je i taj da se to Pismo na{lo me|u dokumentima sabora u Halkidonu. ponekad nije bilo mogu}e u~initi za vreme wihovog `ivota (Ispovedawe. obi~no koriste iste izraze i re~i kao i pravoslavci. Tako je Crkva u starini postupila sa jeretikom Arijem.Ni{ i Vizantija II 67 Poslanici episkopa Ive Edeskog. Osim ovoga episkopu Ivi Edeskom je stavqano na du{u da je jereti~ke spise prevodio na sirijski jezik i tako doprineo wihovom daqem {irewu {to je uve}avalo sablazan u Crkvi. 10). . ~esto puta suprotnih diskusija.14 Ova Poslanica je fakti~ki i dogmatski zaista sporna. 9). Me|utim. Markion i drugi. To u stvari i nije nikakav dokaz: Pismo se tu na{lo ne kao pravoslavno ve} kao jereti~ko radi wegovog pobijawa. Daqe se iznosi ve} pomenuta tvrdwa da nije dobro posmrtno osu|ivati nekoga za jeres. ali su jeretici poku{avali da. Na saborima su.“ Jo{ ka`e da je Nestorije „bez suda i ispitivawa svrgnut“ sa patrijara{ke katedre u Carigradu. Isto tako u carevom Ispovedawu vere protiv Tri poglavqa navode se u istoriji Crkve dobro poznati primeri 14 Videti napomenu 11. tako da nije bilo razlike izme|u hrama i Onoga Koji u wemu obitava. sadr`e bezbo`nost“ (Ispovedawe. Makedonijem. „jedni i isti izrazi kada se dobro“ objasne i razumeju. Jeretici su jo{ bili mi{qewa da je u redu. ako se osudi podvrgnu spisi nekog crkvenog pisca. ali u kona~nim odlukama sabora od tih. osim toga vo|ene razli~ite diskusije po pojedinim pitawima vere. sa poznatim gnosticima: Vasilid. Ovo je nelogi~no tvr|ewe i u Ispovedawu se. „jer je kao i on pisao da je sam Bog Logos postao ~ovek. U Poslanici se otvoreno ka`e da je Sveti Kirilo pao u Apolinarijevo u~ewe. Daqe se navode i primeri da je Crkva.. radi la`nog mira u Crkvi doka`u wenu pravoslavnost i da Ivu Edeskog odbrane.. usvajano je samo ono {to je pravoslavno i o ~emu je ve}ina odlu~ila (Ispovedawe. „s tim {to wihov pravilan smisao obja{wewa podvode pod svoje bezbo`ni{tvo. zakqu~uje se daqe. Manes. ~uvaju u sebi pobo`nost. razume se. nije ta~no. Zatim hvali jeretika Teodora Mopsuestijskog. {to. tako|e posle smrti vi{e puta istaknute pojedince i zaslu`ne za veru progla{avala za svetiteqe i posmrtno im ukazivala velike po~asti u znak priznawa po{to to.

ne samo cara. . Ovde }emo u prilogu malog odgovora na ova sredi{wa pitawa izneti nekoliko ~iwenica koje same za sebe govore mnogo. da li su wime. vi{e od dve desetine godina. potrebno je ukratko osvrnuti se. sve je stvar qudske slobode i izbora. U nauci je dobro rasvetqeno Justinijanovo starawe da se izgradi ~vrsta crkvena i duhovna organizacija u Iliriku koji je ve} od polovine 6. utvr|eno naseqe u vizantijskom Iliriku. kontakti i veza sa wima je prekidana. Da li je ovaj dokument kao kqu~ni najvi{e forsirao sam car. s druge strane. Popovi}. a ponekad od we i otpada. uglavnom sa Istoka. imao je svega osam saborskih sednica na kojima je uzelo u~e{}a oko 165 episkopa. Ali. a koji su vezani za Peti vaseqenski sabor u Carigradu 553. Na kraju ovog kratkog i letimi~nog razmatrawa crkvenih sporova. Na{u pa`wu mo`da vi{e privla~i pona{awe nekih uglednih episkopa sa podru~ja Ilirika ({iri prostori Balkanskog polu- ostrva). po~etkom 7. godine. slobode koju ~ak i sam Bog po{tuje ne primoravaju}i nas. to je u~inio i ceo Zapad. Da li }emo to konstatovawe shvatiti kao osudu. Na prvom mestu treba re}i da je u Carigradu vi{e godina. i na sam sabor. oni su odlu~eni od Crkve. sa~uvana je prepiska sa wima u kojima su i hvaqeni. bez obzira {to su nekada u woj bili. Kada je re~ o veri i duhovnom stawu uop{te. Isto tako nije sporno da je papa prihvatio sve saborske odluke. ~ak i u vreme odr`avawa Petog vaseqenskog sabora boravio rimski episkop. Avara. Langobarda i drugih varvarskih naroda. Ilirik koji }e. dok su bili pravoslavni u`ivali po~asti u Crkvi. Sabor je odr`an u carskoj palati u Carigradu. ekskomunikaciju (iskqu~ewe) ili nekako druga~ije. Cari~in grad. Ovde se vaseqenski sabor javqa kao sam kraj ili finale sporova koji intenzivno zaokupqaju pa`wu. u veri se ili ostaje. ili otpadawe od vere u bezverje ili pak u jeres. uprkos otpora i odbrane. videti: V.68 Protojerej Radomir V. Prisustvo ovako malog broja episkopa sa {irokih prostora nedavno objediwenog Rimskog carstva ipak se obja{wava izvesnim nedoumicama mnogih koje su upravo vezane za dokument koji slovi u nauci kao Tri poglavqa. od cara i sabora specijalno slanih delegacija. kada su pali u jeres. sporedno je pitawe. Beograd 1977. ni na drugo. Obrazovawe Arhiepiskopije poznate kao Justinijana Prima15 (Prva Justinijana) 15 Iz bogate doma}e literature o Cari~inom gradu. koji }e biti na{ ve~ni izbor i sudbina. bili potpuno zadovoqni pravoslavci a i sami monofiziti. Kondi} – V. jedno je od veoma va`nih pitawa. ili se u woj stagnira – nazaduje. ali nije se pojavio na saboru. Ali. iako je na wega pozivan vi{e puta i to putem. sa starijom i novijom literaturom. posebno Slovena i oni }e trajno naseliti ove prostore. ni na jedno. Napredovawe u veri do savr{enstva svetiteqa. anatemu. posebno monofizitskih. Popovi} i slu~ajevi da su neki jeretici. ono {to slobodno izaberemo za to }emo dati odgovor. Obaveza Crkve je da takvo stawe treba konstatovati. veka podle}i napadima. odnosno papa Vigilije. makar i delimi~no. veka glavna meta napada ju`nih Slovena. u veri se ili napreduje.

zatim episkop Pavle iz Justinijane Sekunde. Ovo treba imati u vidu ako se zna da u o{trim teolo{kim diskusijama koje su vo|ene nije bilo uvek lako zauzeti ~vrst i odlu~an stav. Tako ni{ki episkop Projektus izgovorio se re~ima: „Pristajem uz arhiepiskopa Venenata i wemu odgovaram“. 229 18 Mansi IX. 16 Detaqnije. ali je posle nepunih 70 godina crkvena i administrativna dr`avna organizacija potpuno razorena i uni{tena. 19 Mansi IX. Popovi}. veka. Beograd 1995. 20 Isto. 191.Ni{ i Vizantija II 69 koja je obuhvatala centralne delove Balkana. sve je ~iweno na dobrobit Carstva. 200. Foka koji je zamewivao arhiepiskopa iz Justinijane Prime. izgra|ivawe utvr|ewa u Iliriku radi odbrane. Popovi}. U vreme trajawa i odr`avawa Petog vaseqenskog sabora u Carigradu 553. ali nisu uzeli u~e{}a u samom radu sabora. Venenata. R. Zanimqivi su wihovi izgovori i obja{wewa za{to nisu na saboru. da su bili za Tri poglavqa. Rano Hri{}anstvo na Balkanu pre doseqewa Slovena.20 [to se ti~e episkopa iz Ilirika i wihovog anga`ovawa na samom saboru u Carigradu mo`e se ukratko re}i da su oni uglavnom podr`avali zvani~nu versku politiku cara Justinijana. Isto. godine pomiwe se nekoliko episkopa iz Ilirika koji su bili u Carigradu.16 U Carigradu je bio episkop iz drevne Herakleje Pelagonijske po imenu Venignus. 220 – 230. . vi{e se i ne pomiwe po~etkom 7. dok je Pavle iz Justinijane Sekunde rekao: „Imam arhiepiskopa i wemu odgovaram“. a protiv monofizita i ostataka Nestorijeve jeresi. 17 Mansi IX. 200. R.17 Me|u prisutnima pomiwe se episkop iz Stobija. On je zamewivao solunskog episkopa Iliju.18 Daqe se pomiwe iz Naisusa (Ni{) episkop Projektus. Ve}ina od wih nije uzela u~e{}a u radu sabora.19 daqe episkop Savinijan iz Zapare u Makedoniji.

Thus. Popovi} Proto-Priest Radomir V. . Popović CHURCH-RELATED HISTORICAL CIRCUMSTANCES DURING THE REIGN OF EMPEROR JUSTINIAN THE FIRST (527 – 565) (On the occasion of the 1550th Anniversary of the Fifth Ecumenical Council. as well as many times compared to the first Christian ruler of the Roman Empire. 553 – 2003) The significance and contribution of Emperor Justinian I to the theological discussions and disputes in the sixth century are analyzed in this paper. The Emperor personally wrote theological works and took active part as an Orthodox believer and theologian in sustaining the Orthodox religion in the spirit of the ecclesiastic tradition and creed of the church. there is no wonder that Emperor Justinian I was proclaimed the Saint and equal to Apostles by the Christian Church.70 Protojerej Radomir V. Constantine the Great.