МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

ТЕМА:
ФИНАНСИЈСКА АНАЛИЗА ПОСЛОВАЊА
СЗГТР КАИРОС - ЗАЈЕЧАР

САДРЖАЈ

....................................................................... 10 2 .................4 Правила финансирања у функцији финансијске анализе.................................................3 Материјалне претпоставке финансијске анализе.......2 1............................................1 Увод................................................................................ .........................................................0 Увод у финансијску анализу...3 1........................... 8 1............................ ........... 6 1.................. 4 1.........................................................................................1 Методе финансијске анализе...........................Садржај.........................2 Формалне претоставке финансијске анализе..........................

Финансијска анализа ма и најмањег предузећа захтева велику стрпљивост.Увод Као што основна функција менаџмента јесте предвиђање. тако су темељи сваког предузећа положени у финансијским токовима истог. квантификовати и оценити. суздржаност и знање – јер доношење исхитрених закључака приликом анализе не само да одузима вредност мишљењу стручњака. 3 . и као таква може бити од велике важности за менаџера који треба да донесе одлуку. Свака одлука менаџмента има свој одраз на финансијске токове и њена исправност се може. У овом раду покушавамо да на практичном примеру фирме СЗГТР КАИРОС из Зајечара пронађемо пропусте у пословању који би могли да се искористе као тачка преокрета и постану окоснице нове стратегије пословања. већ и онемогућава менаџмент да сагледавањем анализе пронађе одговарајућа решења. Финансијска анализа пословања омогућава увид у све сфере и све нивое. као таква.

Финансијска анализа је веома детаљно испитивање финансијског и економског стања и резултата пословања неког предузећа. односно са којим обезбедењем враћања кредита. Она је корисна разним учесницима у бизнису. 4 . * каква је његова ликвидност и солвентност. јер им помаже да разумеју положај предузећа и донесу одговарајуце одлуке. прикупљања. изводима из пословних књига и слично. измеду осталих. биланса успеха. Финансијска анализа треба да пружи одговоре. обраде и обрачуна сложених показатеља финансијског пословања – односно на финансијској анализи пословања.0 Увод у финансијску анализу Модерно финансијско управљање односно финансијски менаџмент компанија базира се на информацијама и резултатима систематског праћења. закључним листовима. имовинског и финансијског положаја предузећа. * који је стваран а који оптималан обим залиха и обртних средстава. * где се предузеће налази у погледу успешности пословања.долазе до закључка да ли предузеће има добру преспективу и да ли је финансијски и топ менаџмент успешан. * како менаџмет финансира инвестиције. и на следећа питања: * која је структура имовине предузећа и његових извора финансирања. извештаја о променама на капиталу. извештаја о новцаним токовима. * каква је задуженост и финансијска стабилност. * банке – да ли да одобре кредит предузећу и под којим условима. На основу финанисијске анализе сагледава се реална и објективна финансијска ситуација предузећа. или су ризична па је потребно тражити чврста обезбедења потраживања. * власници .1. * којим и коликим пословним и финансијским ризицима је изложено. напоменама. Наводимо типичне кориснике финансијске анализе и врсту одлука које на основу ње доносе: * менаџмент – на основу анализа доноси свакодневне одлуке о корективним мерама у водењу финансија предузећа. * да ли предузеће остварује довољан износ профита. * повериоци . Обавља се на основу финансијских извештаја тог субјекта: биланса стања.да ли ће њихова потраживања бити наплаћена у року доспећа. Финансијска анализа предузећа обухвата анализу приносног.

Показатељи задужености 6. који се могу групусати у неколико основних група: 1.* где је преломна тачка рентабилитета * да ли власници примају довољан износ средстава по основу власништва и слично. Показатељи финансијске структуре 2. мр Маја Андријашевић. и резултира одговарајуцим финансијским показатељима. Показатељи структуре прихода и расхода 8. представља основу управљања финансијама предузећа. Преломна тачка рентабилитета 11.1 Методе финансијске анализе Број метода и техника финансијске анализе је прилично велики. 1 5 . Перовић. Левериџ 12. тако да примењна техника у датој организацији првенствено зависи од процене менаџмента предузећа колико је она корисна и сагласна њиховим потребама и захтевима1. др Слађана Ј. Индикатори рентабилности 10. Прогнозирања банкротства. Ову функцију обавља финансијски менаџмент предузећа односно компаније. Финансијска анализа се може реализовати применом различитих метода. 1. Нето обртни капитал (НОК-а) 5. Индикатори финансијске стабилности и сигурности 4. Анализа пословања. Финансијка политика. упоређивање. као саставни део укупне пословне политике предузећа. август 2008. Индикатори економичности пословања 9. Индикатори активности 7. као један од основних елемената управљања финансијама предузећа. Индикатори ликвидности 3. У пракси се најчешће примњеују следеће методе: • • • • расчлањивање. Финансијска анализа показује ефикасност и делотворност финансијске политике. Резултати финансијске анализе значајни су за формирање адекватне финансијске политике. Информације добијене финансијском анализом представљају полазну основу за предузимање мера и акција усмерених на поправљање бонитета и трендова у пословању и развоју предузећа. стандардизација и елиминација. Ниш.

Метод елиминације представља поступак којим се до закључка о одређеној појави долази искључивањем утицаја других појава. У зависности од става и преференција аналитичара. постављене планске величине. за избор инструмената анализе не постји јединствени критеријум који би подједанко био сврсисходан у сваком предузећу. Полазећи од теорије пословне упоредивости. односно долази до сазнања оњеговим карактеристикама и структури. предмета ( када се упоређују два предмета или појаве ) у истом предузећу и истом временском периоду и места ( када се анализира исти временски период за два ли више истородних предузећа ).Метод расчлањивања подразумева парцијално испитивање појединачних сегмената анализе као сложене појаве. Унапређује се. У сваком случају. јер полази од претпоставке да је предмет анализе сложен и да је потребно расчланити га до елемената који су недељиви. или два или више предмета у једном одређеном тренутку или месту. сложеност организационе структуре и делатност којом се бави. на пример. старост. Тако се. без обзира на његову величину. како би се утврдио квалитетативни састав аналитичке материје. за извођење оцене о стању успешности пословања једног привредног субјекта. коју је поставио Еуген Смалебах. по простору ( када се расчлањивање врши на бази места насталих појава ) и по времену ( када се за критеријум расчлањивања узима ременски тренутак настајања ). На тај начин се продире у суштину предмета. за одређени временски период може оценити утицај промена обима производње на промене укупног прихода ако се елиминише утицај промена цена производа. један предмет или појава у два временска периода или два места. најзаступљенији је став да се упоређивање може вршити са спекта времена ( када се врши упоређивање стања и резултата једног предузећа у два различита временска периода. односно тренутка ). грански стандарди или резултати најбољих предузећа у истој грани делатности. односно унапред дефинисаних стандарда. дакле. за стадарде се најчешће усвајају већ успостављена општа правила пословања резултати анализе претходних временских периода. 6 . нарочито када се уѕме у обзир да се расчлањивање може вршити из различитих перспектива – по предмету ( када се сложени предмет рас расчлањује на мање сложене елементе ). Метод стандардизације се примењује у циљу утврђивања одређених еталона. Метод упоређивања подразумева компарацију резултата добијених анализом са резултатима ранијих планских периода или са резултатима пословања других приврених субјеката из исте гране делатности.

2 Формалне претоставке финансијске анализе Формалне претпоставке финансијске анализе се тичу изгледа билансних агрегата. а на основу којих се оцењују ликвидност. у процесу припреме биланса за анализу. када је финансијска анализа у питању. солвентност. и по месту. треба рећи да се у пракси најчешће среће комбинација метода расчлањивања и упоређивања. рентабилност. којом се сагледавају промене финансијске ситуације привредног субјекта упоређивањем два или више сукцесивних биланса. економичност и сл. обиму и карактеристикама одступања изабраних величина у два временска периода. и по предмету. приликом избора технике. 7 . Метода пословно аналитичких показатеља подразумева израчунавање одређених аналитичких показатеља пословне активности. чији су најзаступљенији облици: - метода метода метода метода сукцесивних биланса пресецања биланса одступања пословно-аналитичких показатеља. Због тога се у пракси најчешће користи више моетода комплементарно. јер увек постоји одређени број фактора који није обухваћен одређеном техником. Метода сукцесивних биланса је компаративна временска метода. који се ослањају на стандардизоване односе појединих величина. најчешће руководи генералним правилом да корист од добијених информација мора бити већа од трошкова њиховог добијања. Метода пресецања биланса подразумева поделу биланса стања по хоризонтали на подбилансе са основним групама активе и пасиве. а подразумевају адекватно груписање билансних позиција у хомогене целине и успостављање сврсисходног редоследа тако формираних група.Ни један од начина анализе и ниј едан од показатеља није сам по себи савршен. као би се оценили постигнути међурезултати. 1. односно биланса супеха на подбилансе са основним групама прихода и расхода. Ипак. како би се праћењем кретања одређених величина током времена уочили узроци насталих промена. Метода одступања подразумева упоређење и по времену. а менаџмент предузећа се. како би се уочиле разлике у квантитету. како би се оценила постигнута финансијска равнотежа. односно билансних позиција.

Анализа пословања. као основне финансијске извештаје на којима се темељи финансијска анализа. У том смислу. Групињање позиција и њихово директно сучељавање у билансној шеми олакшава испитивање и оцену како краткорочне. који је у дугом временском периоду био приамран и у коме су кредитори најбпре видели инструмент за обрачун капацитета покрића дугова. дакле у одређеном временском тренутку. уз поштовање приница растуће ликвидности за активу и растуће доспелости за пасиву. позиција капитал је сажета на сопствени капитал и резерве. Припрема биланса успеха за анализу Биланс успеха има много краћу историју од биланса стања јер се јавља тек половином 19. Перовић. врше се одређена преуређења: - билансна шема се презентује у облику конта. позиције активе се класификују по принципу опадајуће ликвидности. Припрема биланса стања за анализу Биланс стања је најстарији финансијски извештај. и приказ је стања средстава извора и стање средстава на дан билансирања. односно краткорочина потраживања. а позиције пасиве по принципу опадајуће доспелости. века. мр Маја Андријашевић. елемнти биланса стања су актива ( имовина предузећа која представља ресурсе пок конторлом предузећа) и пасива ( извори средстава који могу бити обавезе и капитал ).Ово се пре свега односи на биланс стања и биланс успеха. Ниш. позиција неуплаћени уписани капитал се сврстава у дугорочна. У циљу припреме биланса стања за аналзу. врши се разграничење позиција пораживања. Елементи биланса су приказани у форми листе. Биланс стања је статички извештај. пласмана. август 2008. 2 8 . Касније је менаџмент предузећа користио биланс стања за стицање увида у стање реалних и монетарних токова2 па је постао неизоставан извештај за утврђивање имовинске ситуације и финансијског положаја предузећа. оговине. тако и дугорочне финансијске равнотеже. др Слађана Ј. века. при чему је позиција АВР укључена у текућа потраживања. краткорочне обавезе су разграничене на обавезе из пословања и обавезе из финансирања и издвојене из дугорочних обавеза ванпословна актива и пасива нису приказане. у односу на биланс стања који датира још из 15.

. приходе и расходе из финансирања. У зависности од прихваћеног критеријума разврставања прихода и расхода. односно утрошка имовине или настанка обавеза. и за разлику од биланса стања представља динамичан извештај. Предност ове методе је што пружа директан увид у основне природне врсте прихода и расхода. и њихово додатно расчлањивање по основним функционалним подручјима. који имају за резултат повећање вредности капитала ) и расходи ( који представљају смањење економске користи у току рачуноводственог периода путем одлива. Биланс успеха омогућава да се сагледавањем прошлих перформанси доносе одлуке.по методи варијабилних трошкова.по методи укупних трошкова. односно побољшања квалитета имовине или смањења обавеза.Биланс успеха проистекао је из потребе да се обрачунава периодичан резултат. али се не може добити директно из евиденције финансијског рачуноводства. Обликовање биланса успеха по методи трошкова продатих учинака подразумева поред расчлањивања укупних прихода и расхода на пословне. остале и приходе из ванредних активности. Елементи биланса успеха су: - - приходи ( који представљају повећање економске користи у року рачуноводственог периода у облику стицања. најчешће пословној години. и да се предвиде будуће финансијске перформансе предузећа. односно изврши анализа процеса стварања богатства од стране преузећа. који имају за резултат смањење вредности капитала ). остале и варедне. који сумира резултате пословних активности у одређеном временском периоду. финансијске. Предност ове методе је у јасном изражавању структуре трошкова по функцијама и њиховом степенастом покрићу приходима. а не пржа ни информативну основу за конструисање графикона рентабилитета. Обликовање по методи укупних трошкова подразумева поделу прихода и расхода по врсти активности на приходе и расходе из пословања. Биланс успеха обликован по методи варијабилних трошкова се базира на концепту маргиналног резултата који представља разлику 9 . Погодан је за конструисање графикона рентабилитета. биланс може бити обликован: .по методи трошкова продатих учинака и . а недостаци се огледају у чињеници да овако обликован биланс не пружа податке за анализу трошкова о функционалним подручијима.

У фокусу је контрибуционе анализе. ажурности и економичности ). елминисање негативних утицаја инфлације консолидовање биланса слошеног интереса. Законска регулатива се превасходно односи на два закона који се непосредно тичу проблематике рачуноводства. у циљу обезбеђења реалних и поштених билансних података. периодизације резултета. 10 . јасности. подразумева поштовање законске. објективности и конзистентности ) и ограничавајући принципи ( принцип материјалности и принцип опрезности ). принципи вредновања ( принцип узрочности. хронолошког реда. Стандарди представљају договорена правила дата у писаном облику и обухватају националне рачуноводствене стандарде и међународне рачуноводствене стандарде. Подразумевају: - употребљивост билансних података. односно на обезбеђивање реалних и поштених билансних података. континуитета ).између планираних и остварених приода и планираних и оставарених варијабилних трошкова производње и продаје. 1. Употребљивост билансних података. Овај концепт је подесан за планирање. Под појмом професионална рачуноводствена регулатива у првом реду се подразумевају рачуноводствени стандарди и начела. принципи уредног билансирања ( принцип рачуноводствене јединице. Поред законске и професионалне. а то су Закон о рачуноводству и ревизији и Закон о привредним друштвима. материјалне исправности. историјског трошка. као претпотавка финансијске анализе. реализације. од рачуновође у предузећу се захтева поштовање и интерне рачуноводствене регулативе самог предузећа . могућности провере.3 Материјалне претпоставке финансијске анализе Материјалне претпоставке финансијске анализе се односе на материјалну садржину биланса. коју сачињавају интерни правилници и акти рачуноводствене политике у предузећу којом се регулипу она питања за која је законодавац оставио слободу избора између више решења. професионалне и интерне рачуноводствене регулативе. Важне смернице представљају принципи који су усмерени на формалне и материјалне исправности рачуноводствених извештаја: принципи уредног књиговодства ( принцип потпуности. утврђивање и контролу рентабилности појединачног производа. новчаног мерила.

Појединачне позиције ових биланса се најпре сабирају.4 Правила финансирања у функцији финансијске анализе Правила финансирања представљају одређене норме. Из истог разлога потребно је минимизирати негативне утицаје инфлације. правила се деле на: 11 . интерна учешћа у капиталу и интерни међурезултати настали на основу трансакција између чланица групе. Из збирног биланса успеха узимају се само приходи и расходи коју су везани за екстерну реализацију групе као целине. Основу за израду консолидованог биланса чине појединачни биланси предузећа која чине групу. фомалне претпоставке финансијске анализе се односе на изглед билансних образаца и подразумевају груписање билансних позиција у билансу стања на мањи број хомогених група које омогућавају утврђивање постојања финансијске равнотеже. Дакле.У инфлаторним привредама извештавање о резултатима пословања и финансијском стању у домаћој валути је без неке веће користи. која се по карактеристикама пословања и међусобним везама могу сматрати економском целином. Под сложеним интересом се одразмева група правно самосталних предузећа. чак и у оквиру истог обрачунског периода. јер новац губи куповну вредност на поређење износа из пословних промена и других догађаја који су настали у различито време. Уобичајено. Материјалне претпоставке су у функцији обезбеђења реалних и поштених билансних података. У савременом рачуноводству постоје два концепта антиинфлаторног рачуноводства: концепт рачуноводства опште куповне моћи и концепт рачуноводства текуће вредности. односно стандарде за однос појединих билансних позиција или група које се и данас користе од стране аналитичара као помоћно средство у аналзи финансијске ситуације предузећа. да би се добили збирни биланси – збирни биланс стања и збирни биланс успеха. и наводи на погрешне закључке. интерна потраживања и обавезе. Трећа материјална претпоставка финансијске анализе се односи на консолидацију биланса сложених интереса. Затим се из збирног биланса искључују интерни имовински односи између предузећа чаница групе. 1. повезаних економским интересом или уговором.

Хоризонтална правила финансирања су: 12 . То практично значи да овај однос зависи првенствено од делатности предузећа. Код правила за однос сопственог према туђем капиталу постоје два приступа. Генерално. Хоризонтална правила финансирања имају за циљ стандардизацију односа измеђупојединих делова имовине и капитала и као таква тангирају и активу и пасиву биланса стања.први инсистира на фиксирању односа између два аспекта власништва на 2:1 у корист сопственог капитала. Вертикална правила су: - правило за однос сопственог и туђег капитала. И један и други приступ имају за циљ поштовање принципа заштите повериоца и заштиту предузећа од презадужености. Вертикална правила имају за циљ да нормирају структуру капитала и као таква дотичу се само пасиве биланса стања. јер код капитално интензивних предузећа у структури имовине углавном преовлађује стална имовина. већ захтева да он буде усклађен са глобаном структуром имовине. заштиту ликвидности треба тражити у бољем усклађивању новчаних токова. а не високо учешће сопственог капитала. Такође. па она морају обезбедити веће учешће дугорочног капитала у структури извора финансирања.- вертикална правила финансирања ( у функцији су сигурности ) хоризонтална правила финансирања ( у функцији су ликвидности ). Правило за однос резерви и номиналног капитала има за циљ обезбеђење сигурности власника и захтева однос резерви према номиналном капиталу 1:1. но ваља узети у обзир делатост и зарађивачку способност предузећа. облик капитала и сложеност предузећа. Међутим. може се прихватити став да је предузеће безбедније уколико су му резерве веће. које умањује његову рентабилност јер не користи позитивно дејство левериџа. правило за однос резерви и номиналног капитала и правило за однос краткорочног и дугорочног капитала. Код радно интенивних ситуација је обрнута. док други поставља доњу границу на 1:1. Правило за однос кракторочног и дугорочног капитала не прописује тачно фиксиран однос ове две врсте капитала. приликом употребе овог правила треба имати у виду да је у савременим условима пословања примарни критеријум сигурности рентабилност.

а остатак обртне имовине из краткорочног капитала. Банкарско правило финансирања се сматра златним каноном банкарских и кредитних институција и формулисано је још у 19. Правило финансирања 2:1 ( current ratio ) односи се на ликвидност другог степена и захтева да однос обртне имовине и краткорочних обавеза буде 2:1. Правило финансирања 1:1 ( acid test ) је развијено од стране америчке банкарске праксе и односи се на ликвидност првог степена. Ово правило захтева да однос ликвидне имовине и краткорочних обавеза буде 1:1 у функцији успостављања краткорочне финансијске равнотеже. Билансна правила финансирања или златна билансна правила обухватају два правила: - - билансно правило у ужем смислу – које захтева да стална имовина буде у целости финансирана из дугорочног. веку. мора одговарати кредиту који банка ужива и то не само по износу.- банкарско правило финансирања билансна правила финансирања ( у ширем и ужем смислу ) правила ликвидности ( 2:1 и 1:1 ). него и по квалитету кредита. билансно правило у ширем смислу захтева да поред имобилизација и део обртне имовине који је трајно везан у предузећу треба да буде финансиран из дугорочног капитала.“ Ово правило усмерено је на очување ликвидности банке а примењно на друга привредна друштва захтева паралелизам између временске имобилизације појединих делова имовине и рокова доспећа капитала из кога су финансирани. а да при том не дође у опасност у погледу испуњења својих обавеза. Банкарско правило финансирања гласи: „Кредит који може нека банка дати. 13 . а краткорочна из краткорочног капитала.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful