LIKVIDNOST FARMACEUTSKOG TRITA

Finansijski tokovi na farmaceutskom tritu

Farmaceutsko trite predstavlja jedno od najprofitabilnijih trita i jedno od trita koje se na najbolji mogui nain prilagodilo globalnoj ekonomskoj krizi, sa prosenim godinjim rastom od oko 4-7% u prethodne tri godine. Ipak, farmaceutska industrija stoji pred izazovom strukturalnih promena koje proistiu iz smanjene kupovne moi stanovnitva i razvoja novih pristupa leenju. Kao rezultat toga, farmaceutska industrija se suoava sa problemom nelikvidnosti i potrebom strategijskog zaokreta u pravcu pribliavanja potrebama generikog trita, to u krajnjoj instanci oslikava promene u celokupnom zdravstvenom sistemu. I DEO
Pie: Igor Lazarevi, founding partner Aventin Partners; e-mail: igor.lazarevic@aventinpartners.com
FARMACEUTSKO TRITE predstavlja jedno od najprofitabilnijih trita i jedno od trita koje se na najbolji mogui nain prilagodilo globalnoj ekonomskoj krizi, sa prosenim godinjim rastom od oko 4-7% u prethodne tri godine. Ipak, farmaceutska industrija stoji pred izazovom strukturalnih promena koje proistiu iz smanjene kupovne moi stanovnitva i razvoja novih pristupa leenju. Kao rezultat toga, farmaceutska industrija se suo-

ava sa problemom nelikvidnosti i potrebom strategijskog zaokreta u pravcu pribliavanja potrebama generikog trita, to u krajnjoj instanci oslikava promene u celokupnom zdravstvenom sistemu.

ZDRAVSTVENI SISTEM SRBIJE

Zdravstveni sistem Srbije predstavlja sistem koji je ureen kao kombinacija osnovnih modela zdravstvene zatite, a koji je primarno definisan prema naelima Bizmarkovog i Beveridovog modela. U tabeli 1 mogu se videti karakteristike osnovnih modela zdravstvene zatite, kao i karakteristike zdravstvenog sistema u Srbiji.

Tabela 1: modeli zdravstvenog osiguranja i sistem zdravstvenog osiguranja u Srbiji

PARAMETAR Finansiranje BIZMARKOV MODEL BEVERIOV MODEL Centralni dravni Doprinosi poslodavaca budet i osiguranika Sistem samoupravljanja Drava i njeni organi Drava i njeni organi Meovito (privatno i dravno) Celokupno stanovnitvo Apsolutna Drava i njeni organi Anglosaks. i skandin. zemlje SEMAKOV MODEL TRINI MODEL SRBIJA

Centralni Privatno dravni budet finansiranje Drava i njeni organi Drava i njeni organi Dravno Celokupno stanovnitvo Apsolutna Drava i njeni organi Socijalistike zemlje

Upravljanje

Odluivanje o pravima Nosioci javnog i obavezama osiguranja Doktori i zdravstvene Preteno privatno ustanove Celokupno Obuhvat stanovnitvo Solidarnost Planiranje Zemlje koje primenjuju Apsolutna Drava i njeni organi Zemlje zapadne Evrope

Doprinosi za zdravstveno osiguranje Ostali prihodi i transferi Mogunost privatnog finansiranja Republiki fond za zdravstveno osiguranje Privatne (RFZO) organizacije Privatni zdravstveni fondovi Sistem slobodnog Ministarstvo zdravlja (MZ), uz konsultovanje trita strune javnosti Dravni sistem zdravstvenih ustanova Privatno Privatna zdravstvena praksa Dobrovoljno Ne postoji Privatne organizacije SAD Svi graani Republike Srbije Apsolutna Republiki fond za zdravstveno osiguranje (RFZO)

46 | BB-Informator | 205

LIKVIDNOST FARMACEUTSKOG TRITA

Ilustracija 1: struktura finansijskih tokova u zdravstvenom sistemu Srbije

1.277,1 miliona EUR (69,7%) 2012 1.317,3 miliona EUR (69,5%) 2011 529,2 miliona EUR (28,9%) 2012 548,6 miliona EUR (29,0%) 2011 25,5 miliona EUR (1,4%) 2012 28,6 miliona EUR (1,5%) - 2011

Socijalni doprinosi

Transferi izmeu budetskih korisnika

Ostali prihodi

RFZO
Budet u 2012: 1.831,9 miliona EUR Budet u 2011: 1.894,5 miliona EUR

1.788,4 miliona EUR (97,6%) 2012 1.854,7 miliona EUR (97,9%) - 2011

Socijalno osiguranje i socijalna zatita

Ostali rashodi

43,5 miliona EUR (2,4%) 2012 39,8 miliona EUR (2,1%) - 2011

407,7 miliona EUR (22,3%) 2012 420,9 miliona EUR (22,2%) - 2011

Primarna zdravstvena zatita

Sekundarna i tercijarna zdr. zatita

919,6 miliona EUR (50,2%) 2012 954,2 miliona EUR (50,4%) - 2011

217,6 miliona EUR (11,9%) 2012 230,5 miliona EUR (12,2%) - 2011

Lekovi na recept (sistem nadoknade)

33-34% (2012) 37-38% (2011)

Ostali rashodi za socijalno osiguranje

243,5 miliona EUR (13,3%) 2012 249,0 miliona EUR (13,1%) - 2011

NAPOMENE :

Farmaceutsko trite
Veliina u 2012: 630-650 miliona EUR Veliina u 2011: 600-620 miliona EUR
15% (2012) 14% (2011)

1) Korieni su zvanini podaci RFZO (budet) i NBS (devizni kurs) 2) Veliina farmaceutskog trita je procenjena na osnovu neto cena (Net Prices), dobijenih umanjenjem bruto cena (Gross Prices) za 15-25%. Izvor: promet i potronja lekova ALIMS. 3) Prilagoeno na osnovu analize poslovnog konsultanta, Dana Popovia

(neto cene Net Prices)

51-52% (2012) 48-49% (2011)

OTC preparati
90-100 miliona EUR (2012) 80-90 miliona EUR (2011)

Lekovi na recept (slobodna prodaja)

90-100 miliona EUR (2012) 80-90 miliona EUR (2011)

Na ilustraciji 1 se mogu videti osnovni finansijski tokovi u sistemu zdravstva Srbije. Pre svega, moe se videti da je finansiranje sistema obavezne zdravstvene zatite dominantno bazirano na socijalnim doprinosima (oko 70%) i transferima izmeu budetskih korisnika (oko 29%), to u osnovi predstavlja finansiranje po Bizmarkovom modelu. Takoe, Zakon o zdravstvenom osiguranju je predvideo i mogunost dopunskog zdravstvenog osiguranja, preko privatnih zdravstvenih fondova. U pogledu ulaganja u zdravstvenu zatitu, a imajui u vidu ekonomsku situaciju u zemlji, moe se rei da Srbija izdvaja iznad minimalnog iznosa, ali ne i dovoljno sredstava za finansiranje zdravstvene zatite. Ukupni trokovi zdravstvene zatite (Health Care Expenditures) u Srbiji su planirani na nivou od 1,83 milijardi evra za 2012. godinu, to predstavlja 5,7% oekivanog drutve-

nog bruto proizvoda (GDP). Od toga, oko 22% se odnosi na finansiranje primarne zdravstvene zatite, oko 50% se odnosi na finansiranje sekundarne i tercijarne zdravstvene zatite, oko 12% se odnosi na finansiranje potronje lekova (Reimbursement Drugs), oko 13% se odnosi na ostale rashode za socijalno osiguranje i oko 3% se odnosi na sve ostale rashode. Ovaj procenat koji drava izdvaja za finansiranje zdravstva (oko 6% GDP-a) i finansiranje lekova preko pozitivnih lista (oko 12% od ukupnih trokova zdravstvene zatite, tj. oko 0,7% GDP-a) je ve nekoliko godina stabilan i ne pokazuje tendenciju rasta, ali ni pada. Poreenja radi, razvijene zemlje koje primenjuju kombinovane modele izdvajaju izmeu 8% i 12% GDP-a za finansiranje zdravstva, dok zemlje koje primenjuju trini model izdvajaju i manje od 5% GDP-a.

205 | BB-Informator | 47

LIKVIDNOST FARMACEUTSKOG TRITA

FARMACEUTSKO TRITE SRBIJE

Farmaceutsko trite Srbije predstavlja jedno od najveih trita zapadnog Balkana i jedno od znaajnijih trita jugoistone Evrope. Sa procenjenom veliinom od oko 630-650 miliona evra u 2012. godini i prosenom godinjom stopom rasta od 4-7%, farmaceutsko trite Srbije predstavlja 30-35% ukupne veliine farmaceutskog trita zapadnog Balkana i 6-7% ukupne veliine farmaceutskog trita jugoistone Evrope.

vori da se uee lekova sa nadoknadom u ukupnoj veliini trita smanjuju. Farmaceutsko trite Srbije je kompleksno trite na kojem znaajnu ulogu imaju veleprodaja i distribucija lekova. Prema zvaninim statistikim podacima, u veleprodaji i u maloprodaji lekova se napravi skoro isti promet kao u prvoj prodaji lekova, koju generiu domai proizvoai i uvoznici.

Ilustracija 2: struktura finansijskih tokova na farmaceutskom tritu Srbije

20-30%

Izvoz

Domai proizvoai
15-20%

Uvoznici

NAPOMENE:
35-55%
Glavni tokovi Sporedni tokovi Uea u prometu su procenjena i menjaju se na godinjem nivou 15-20%

Veledrogerije
15-20%

80-85%

Male veledrogerije (preprodaja)

60-70%

Apoteke

Bolnice

80-85%

Sivo trite i paralelni uvoz

10-25%

PACIJENTI

* Prilagoeno na osnovu analize Dana Popovia, poslovnog konsultanta

Farmaceutsko trite Srbije je generiko trite koje vei deo potronje lekova namiruje iz domae proizvodnje. Uee generikih lekova u ukupnoj potronji lekova je preko 55-60%. Najvei deo potreba za lekovima se obezbeuje iz domae proizvodnje (55-60%), dok uvozni lekovi ine 40-55% trita. Od ukupne koliine lekova, oko 85% se kupuje na recept (Prescription Drugs), dok se oko 15% lekova moe kupiti bez recepta na OTC tritu (Over-the-Counter Drugs). Od toga, oko 220-230 miliona evra drava odvaja za finansiranje lekova na pozitivnim listama, to predstavlja oko 33-38% ukupne veliine farmaceutskog trita. Moe se primetiti da je rast izdataka drave za finansiranje lekova na pozitivnim listama nii od rasta farmaceutskog trita, to go-

Na ilustraciji 2 moe se videti ema finansijskih tokova na farmaceutskom tritu Srbije. Iz priloenog se moe primetiti da veleprodajna/distributivna mrea igraju najznaajniju ulogu u povezivanju domaih proizvoaa sa maloprodajom i pacijentima. Oko 15-20% prometa lekova u veleprodajnoj mrei predstavlja trite preprodaje lekova. Ovo trite funkcionie i od proizvoaa/uvoznika prema veledrogerijama i od veledrogerija prema apotekama/bolnicama. Upravo ovo trite preprodaje lekova ini veleprodajnu mreu u farmaceutskoj industriji predimenzioniranom. Takoe, preprodajna mrea uslonjava finansijske tokove, imajui u vidu da se na veleprodajnom tritu pojavljuje vie od jedne veledrogerije u lancu snabdevanja.

48 | BB-Informator | 205

MP mara 12%

VP mara 6%

Male veledrogerije (preprodaja)

10-15%

35-55%

10-15%

LIKVIDNOST FARMACEUTSKOG TRITA

Tabela 2: matrica finansijskih tokova na farmaceutskom tritu Srbije

KUPAC PRODAVAC % Domai proizvoai Uvoznici Sivo trite Veledrogerije Apoteke i bolnice Ukupno 25% 0% 0% 5% 0% Izvoz Iznos 98 0 0 30 0 128 Veledrogerije % 64% 89% 20% 19% 0% Iznos 250 231 9 115 0 604 Apot. i bolnice % 10% 10% 70% 75% 10% Iznos 39 26 30 453 61 609 % 0% 0% 10% 0% 85% Pacijenti Iznos 0 0 4 0 518 522 Sivo trite % 1% 1% 0% 1% 5% Iznos 4 3 0 6 30 43 % 100% 100% 100% 100% 100% Ukupno Iznos 390 260 43 604 609 1.906

u milionima EUR, izvori:NBS, APR, RZS, kompanijski izvetaji NAPOMENE: 1) Svi % variraju u intervalu +-5%. Npr. izvoz domaih proizvoaa nije tano 98 miliona EUR, nego je izmeu 20-30%, tj. 78-117 miliona EUR 2) Analizom nije obuhvaeno trite preprodaje, to bi uvealo promet u veledrogerijama i apotekama. 3) Svi podaci su prikazani u neto cenama (Net Prices), koje su za 20-30% nie od bruto cena (Gross Prices), koje su prikazane u statistikama. 4) Svi podaci su ilustrativni i raeni su na bazi procene

Ukoliko bi se ilustracija 1 prikazala numeriki, finansijski tokovi na farmaceutskom tritu Srbije bi se mogli predstaviti u vidu matrice finansijskih tokova, koja je prikazana u sledeoj tabeli. Primera radi, procena je da domai proizvoai oko 20-30% svoje proizvodnje (78-117 miliona EUR) plasiraju u izvoz, oko 60-70% proizvodnje (234-273 miliona EUR) prodaju veledrogerijama, oko 10-15% proizvodnje (39-58 miliona EUR) prodaju direktno bolnicama i odreenim apotekama, i oko 1% (3,9 miliona EUR) zavri na sivom tritu kroz razne kanale koji nisu pod kontrolom. Takoe, u veledrogerije ulaze lekovi vrednosti oko 234-273 miliona EUR od domaih proizvoaa, oko 221-247 miliona EUR od uvoznika, oko 8-10 miliona EUR sa sivog trita (procena) i oko 100150 miliona EUR iz drugih veledrogerija (trite preprodaje). Naravno, re je o ematskom prikazu koji je baziran na procenama, a tani podaci nisu javno dostupni.

PROBLEMI NELIKVIDNOSTI NA FARMACEUTSKOM TRITU

Likvidnost farmaceutskog trita, kao i svakog drugog trita, pre svega zavisi od opte ekonomske situacije u zemlji. Bolja ekonomska situacija omoguava pacijentima da plaaju vie cene lekova, zaposlenima i poslodavcima da na vreme uplauju vie doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje u RFZO, a kompanijama da redovno izmiruju svoje obaveze. Obzirom da ekonomska kriza traje od 2009. godine, moglo se oekivati da e i farmaceutsko trite biti suoeno sa problemom nelikvidnosti. Nelikvidnost farmaceutskog trita dodatno se produbljuje zbog injenice da se RFZO, kao najvei kupac na tritu, suoava sa smanjenjem prihoda od obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i zbog injenice da predimenzioniranost veleprodajnog trita u uslovima oteane naplate gura celokupno farmaceutsko trite u novu konsolidaciju. Nelikvidnost farmaceutskog trita je

Na osnovu iznesenih podataka o finansijskim tokovima u sistemu zdravstva i na farmaceutskom tritu, mogu se izvui sledei zakljuci: Preko sistema nadoknade za lekove, drava igra znaajnu ulogu u finansiranju potronje lekova na tritu. Udeo prometa lekova na pozitivnim listama po pravilu nije ispod 33% ukupnog farmaceutskog trita. Vei deo trita predstavljaju generiki preparati proizvedeni u Srbiji, to oslikava kvalitet i strukturu sistema nadoknada za lekove. Farmaceutsko trite je sloeno, sa velikim brojem proizvoaa i uvoznika, veleprodavaca i distributera, maloprodaja i bolnica, kao i sa konstantnim uticajem sivog trita i paralelnog uvoza.

Postoji predimenzioniranost veleprodajnog trita, to uslonjava duniko-poverilake odnose i lanac snabdevanja, a utie i na rast maloprodajne cene lekova koju plaaju pacijenti. Trine transakcije su najmanje tri puta vee od veliine farmaceutskog trite, to znaajno utie na njegovu likvidnost. Svi segmenti farmaceutskog trita su komercijalno i finansijski povezani tako da nelikvidnost jedne od znaajnijih kompanija na odreenom segmentu trita (npr. nelikvidnost najveih veledrogerija) direktno utie na nelikvidnost celog segmenta (proizvodnja, uvoz, veleprodaja, maloprodaja), to dalje utie na nelikvidnost celog farmaceutskog trita.

50 | BB-Informator | 205

INFORMACIONI SISTEM ZA APOTEKE

 Galenska proizvodnja  Magistralna prodaja  Rad sa receptima  Analiza dobiti/zarade  Ekasnost prodaje  Prodaja sa popustom

 Grake analize prodaje  Nivelacije  Pregled prometa po proizvoaima  Svi potrebni izvetaji: trgovaka
knjiga, kartica artikla, kalkulacije, zapisnici ...

OBEZBEDITE LEGALAN SOFTWARE ZA MALOPRODAJU

Palmira Toljatija 5/I, 11070 Novi Beograd; Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559, 2676-664; www.bbsoft.rs; e-mail: office@bbsoft.rs

LIKVIDNOST FARMACEUTSKOG TRITA

Ilustracija 3: poslovni pokazatelji u farmaceutskoj industriji (zbirno)

mil. EUR

1.800 1.500

1.652

2009. godina
1.657

2010. godina
1.229 1.226 1.130

2011. godina

1.200 900 600 300 0 -300 Imovina -600 Kapital

589 487 285

808 567 482 357 217181 136 22 -172 -233 558588 510

NAPOMENE: 1) Podaci se odnose na analizu 18 najveih kompanija na farmaceutskom tritu, osim maloprodajnih lanaca, koji nisu obuhvaeni analizom 2) Uveanjem za oko 15-20% mogu se dobiti aproksimativni podaci za celokupno farmaceutsko trite, po segmenima

171 85 -14

Prihodi

Dobitak / gubitak

Dugoroni krediti

Potra. od kupaca

Obav. prema Neto obrtna dobavlj. sred.

postala hronini problem koji je doveo do otvaranja steajnog postupka i blokade iro-rauna najveih veledrogerija na tritu. Prema procenama, ukupna kumulativna dugovanja prema dobavljaima na tritu su premaila iznos od 550 miliona evra (bez dugovanja RFZO-a), dok su ukupna kumulativna potraivanja od kupaca premaila iznos od 400 miliona evra. Rokovi plaanja obaveza znaajno su prevazili rokove naplate potraivanja, to je dalje produbilo problem nelikvidnosti na tritu. Rok u kojem su veledrogerije vrile naplatu potraivanja od zdravstvenih ustanova tokom 2011. godne iznosio je 150 dana, dok je taj rok u 2012. godini preao iznos od 200 dana. RFZO je u 2012. godinu uao sa dugom prema dobavljaima za lekove na recept u ukupnom iznosu od preko 160 miliona evra, na ta se nadovezuju i obaveze zdravstvenih ustanova za lekove i medicinski materijal u izno-

su od oko 100 miliona evra. Kako bi pokuala da rei problem nagomilanih dugova RFZO i zdravstvenih ustanova, Vlada Republike Srbije je 29. marta 2012. godine usvojila Program mera za izmirenje dugova RFZO. Prema tom programu, RFZO-u e biti omogueno da svoje dugove izmire u naredne tri godine, tj. u narednih 12 kvartalnih rata, uz prethodni otpis duga od 40%. Proizvoai lekova i predstavnici veledrogerija nisu prihvatili ovaj zakljuak Vlade i zahtevaju da se taj dokument hitno povue. O tome koji su to osnovni problemi sa likvidnou u farmaceutskoj industriji, kakvo je stanje na tritu u pogledu finansijskih i poslovnih pokazatelja, kao i o predloenim reenjima za reavanje problema nelikvidnosti, bie vie rei u nastavku teksta, koji e izai u sledeem broju asopisa Informator.

Ilustracija 4: obaveze prema dobavljaima i izdaci za lekove RFZO

250,0

232,1

232,0

222,8

224,6

217,6

200,0

172,5
150,0

162,5

169,0

mil. EUR

125,1
100,0

62,3
50,0

0,0 2008. godina 2009. godina 2010. godina 2011. godina 2012. godina

Obaveze prema dobavljaima

Prava iz socijalnog osiguranja - lekovi izdati na recept

52 | BB-Informator | 205