You are on page 1of 14

STATISTIKO ISTRAIVANJE POJAM I PREDMET STATISTIKE Naziv statistika potie od latinske rei Status, to znai stanje i italijanskog termina

Regione di stato, to znai drava, dravni interes. Uzmemo li bilo koji od ovih etimolokih izvora u nastanku rei statistika, vidimo da je drava kao celina bila podruje nastanka i formiranja statistike kao drutvene discipline, odnosno da je to bio jedan vid odreene prostorne definisanosti predmeta statistike. Predmet prouavanja statistike su varijabilni (promenljive) pojave koje se ispoljavaju u masi sluajeva i zovu se masovne pojave. Varijabilitet je univerzalana karakteristika prirodnih i drutvenih zbivanja. Svaka pojava nastaje pod uticajem nekih faktora, pa ponaanje pojave zavisi od prirode, broja i naina kombinovanja tih faktora. Poto su faktori koji deluju na pojavu varijabilni, to e i pojava pokazivati manje ili vie izraen varijabilitet. Elementarne pojave pokazuju najmanji varijabilitet individualnih sluajeva i rezultat su delovanja malog broja faktora. Odnos izmeu ovih pojava i faktora meusobno uslovljenih ponavljaju se na priblino isti nain u svim konkretnim sluajevima. Kod takvih pojava primenjuje se metod pojedinanog posmatranja, ispituje se jedan ili nekoliko sluajeva. Kod pojava koje ispoljavaju veu varijabilnost (drutveno-ekonomske pojave) tek posmatranjem veeg broja sluajeva dolazio se do odreenih zakonitosti u njihovom ponaanju. Zato statistika istaruje masovne pojave a to istraivanje ima kvantitativni karakter. Pod statistikom se danas podrazumeva, deskriptivna statistika, statistika analiza i statistika teorija. Deskriptivna statistika prikuplja, obrauje i povezuje podatke. Statistika analiza omoguuje pribavljanje numerikih informacija, njihovu kvalitativnu interpretaciju, donoenje zakljuaka i formiranje zakonitosti ponaanja posmatranih pojava. Statistika teorija iznalazi statistie metode, objanjava ih, dokazuje i usavrava.

STATISTIKE ZAKONITOSTI Masovno posmatranje ponaanja pojava uz odgovarajuu primenu statistike metodologije omoguava nam da uoimo opte karakteristike varijabilnih pojava i otkrijemo pravilnosti u tendencijama ovakvih pojava. Pravilnosti koje uovamo nazivaju se statistikim zakonitostima ili masovnim zakoitostima. Ona se ispoljavaju na velikom broju sluajeva jer te pravilnosti vae samo u masi. Ponaanje masovnih pojava u veem skupu pokazuje izvesnu pravilnost, a na malom broju sluajeva ta pravilnost se ne ne ispoljava. Statistika istrauje te pravilnosti i varijacije, i pritom polazi od velikog broja sluajeva koje posmatra, a rezultate grupie, opisuje, uporeuje i analizira. Statistika se bitno razlikuje od evidencije bilo u preduzeu ili privredi. Pojam statistike je znatno iri. Zadatak evidencije jeste da registruje i prati svaku pojedinu jedinicu i njena individualna svojstva. Evidencija ima za cilj da obuhvati sve pojedinane sluajeve da bi u svakom momentu mogla da prui odgovarajua obavetenja o pojedinanim individualnim sluajevima. Statistika ima za zadatak da uoi ono to je zajedniko, karakteristino za sve sluajeve posmatranja a pojedinana svojstva sluze statistici samo kao polazna osnova za dalji rad, prema tome statistiku interesuju karakteristike skupova. Statistika i evidencija stoje u tesnoj meusobnoj vezi. Evidencija predstavlja osnovni izvor statistikih podataka o velikom broju poslovnih dogaaja i ekonomskih pojava. Statistiko istraivanje se ne svodi na otkrivanje karakteristike skupa ve je zadatak statistike merenje i analiza odstupanja individualnih karakteristika elemenata skupa od utvrenih zajednikih karakteristika istarivanje njihovih varijabiliteta posmatranog skupa. Po njihovoj prirodi statistika je induktivni metod. Polazi od izvesnih hipoteza a zakljuke donosi na osnovu iskustava, dogaaja, injenica i statistikih eksperimenata. Dobijene rezultate podvrgava matematikoj obradi u cilju pribavljanja novih informacija. STATISTIKE OCENE Teorija verovatnoe omoguava statistici istraivanje karakteristike skupova na bazi objektivnih kvatitativnih ocena, koje se donose na osnovu posmatranja samo nekih odabranih sluajeva. Tako se obezbeuje nepristrasnost izbora sa jedne i reprezentativnost odabranih sluajeva sa druge strane. Posmatraju se i istrauju sluajevi na kojima se osobine posmatrane pojave ispoljavaju priblino isto kao i na celom skupu. Rezultati koji se dobijau posmatrnjem odabranih reprezentativnih sluajeva nazivaju se statistikim uzorcima. Oni omoguuju

objektivnu ocenu osnovnih karakteristika skupova, ocenu stepena njihovog varijabiliteta, kao i ocenu pouzdanosti zakljuaka do kojih dolazimo. Procesi koji nisu ni sasvim sluajni ni strogo determinisani nazivaju se stohastikim procesima. Ovi procesi ne odvijaju se po nekom odreenom nepromenljivom zakonu. Na njih u velikoj meri utiu brojni faktori i njihove raznovrsne kombinacije i ne deavaju se haotino. Primenom odgovarajuih kvantitativnih metoda mogu se, uz odreeni rizik, vriti izvesna predvianja njihove dinamike. Statistika teorija eksperimenata omoguuje izvoenje eksperimenata na jako varijabilnim pojavama u cilju otkrivanja statistikih zakonitosti. Statistiki eksperiment ne zahteva konstantnost ni jednog faktora, niti podudarnost uslova pri ponavljanju opita. Naprotiv, potrbno je da svi faktori to je mogue vie variraju. Analizom tog varijabiliteta statistika proverava hipoteze o uzronim vezama i zakonitostima i otkriva pravilnosti u ponaanju masovnih pojava. Statistiki eksperiment pokazuje srednji odgovor, srednju reakciju skupa na dati eksperimentalni postupak.

STATISTIKO SNIMANJE I PRIKAZIVANJE REZULTATA STATISTIKI SKUP Statistiki skup, osnovni skup ili populacija je skup svih elemenata na kojima se izvesna pojava statistiki posmatra. Statistiki skup treba da ima osobinu da je relativno homogen, diferenciran i celovit. Statistiki skup je relativno homogen kada su jedinice koje on obuhvata sline odnosno kad imaju bar jedno zajedniko svojstvo. Skup je homogeniji ukoliko imaju bar jedno zajedniko svojstvo. Skup je homogeniji ukoliko imaju vie zajednikih osobina. Na primer: nezaposleni na nekom podruju razlikuju se po mnogim osobinama ali imaju zajedniku osobinu da su nezaposleni. Statistiki skup je diferenciran kada su jedinice na kojima se vri posmatranje istovrsne ali ne i istovetne. Svrha statistikog posmatranja je ispitivanje diferenciranosti skupa u pogledu nekih osobina i njihovo kvantitativno odreivanje. Statistiki skup je celovit ako obuhvata sve individualne sluajeve posmatrane pojave u vremenu i prostoru. Da bi se statistiki skup mogao prouavati on se mora definisati prostorno, vremenski i pojmovno. Prostorno odrediti statistiki skup znai odrediti prostor teritoriju na koji se odnose ili kojem pripadaju statistike jedinice. Vremenski odrediti skup znai odrediti momenat ili razdoblje vremena u kojem e se obuhvatiti sve jedinice koje ulaze u statistiki skup. Kako e se vremenski odrediti skup zavisie od prirode pojave koju ispitujemo, od jedinice skupa i njihovih karakteristika. Sadrinsko sutinsko odreenje statistikog skupa iziskuje odreivanje osobine koje mora da ima svaka jedinica da bi bila ukljuena u skup. Pojedinani element ili jedinica na kome se vri statistiko posmatranje predstavlja statistiku jedinicu, a ona je osnovni nosilac karakteristika tog skupa. Osobine po kojima se statistike jedinice meusobno razlikuju ili ne, nazivaju se statistikim obelejima.Razliiti vidovi u kojima se obeleje moe javiti nazivaju se modalitetima tog obeleja. Sa aspekta obrade podataka obeleja mogu biti numerika i atibutivna. Numerika obeleja brojano izraavaju kvantitativne razlike jedinica posmatranja a do njih se dolazi merenjem ili prebrojavanjem (godine starosti, teina, visina...). Atributivna obeleja opisno izraavaju kvalitativne razlike jedinica posmatranja (pol, zanimaje..) i imaju odreene modalitete ( Pol ima dva

modaliteta: muko i ensko). Ovi modaliteti ne odraavaju intezitet obeleja ve samo njene razliite oblike pojavljivanja. Numerika obeleja mgu biti neprekidna ili kontinuirana i prekidna ili diskontinuirana. Neprekidna obeleja imaju ma koju vrednost unutar jednog intervala (visina, teina...). Do vrednosti ovih obeleja dolazi se merenjem. Prekidna obeleja najee uzimaju cele brojeve (broj dece, broj zaposlenih...) iz mogueg skupa vrednosti. Do ovih numerikih vrednosti dolazi se prebrojavanjem. METODI PRIKUPLJANJA PODATAKA Za svaku statistiku akciju potrebno je izabrati najefikasniji metod posmatranja (prikuplljanja podataka). Pojava koja se posmatra moe se obuhvatiti na svim jedinicama statistikog skupa to je potpuno posmatranje ili samo jednom njegovom delu delimino posmatranje. Postoje dva osnovna metoda potpunog statistikog posmatranja i to: statistiki popis i izvetajni metod. Statistiki popis obuhvata sve jedinice posmatranja jednog statistikog skupa u odreenom momentu (kritiki momenat). Tako se dobija potpun uvid u stanje i strukturu skupa po raznim obelejima. Ovakav oblik statistikog posmatranja je veoma skup, pa se organizuje u duim vremenskim intervalima (popis stanovnitva obavlja se svake pete ili desete godine, a kritini momenat je 31. mart). Izvetajni metod prati kontinuirano dogaaje iji je varijabilitet tokom vremena jae izraen. Sprovode ga lica ili institucije sistema radi svojih poslovnih potreba. Statistikim organima u odreenim vremenskim intervalima alju se redovno popunjeni statistiki upitnici. Statistikim izvetajem u sukcesivnim vremenskim momentima (stanje novca u blagajni u mesecu...) ili intervalima vremena (prirodno kretanje stanovnitva...) vri se posmatranje promena statistikog skupa. Kada je nemogue sprovesti potpuno posmatranje koristi se delimino posmatranje statistikog skupa. Ono se sprovodi na osnovu uzorka. Statistiki uzorak je reprezentativni deo osnovnog skupa na osnovu koga se donose zakljuci o karakteristikama osnovnog skupa. Uzorak e biti reprezentativan ako je dovoljno veliki i ako je po svojoj strukturi slian statistikom skupu. Kvalitet prikupljenih podataka zavisi od specifikacije istraivanja, instrumenata istarivanja, uslova istraivanja kao i od stava i ponaanja davalaca podataka.

Neminovni pratilac statistikih istaivanja su i greke koje mogu biti sluajne i sistematske. Sluajne greke nemaju poseban uticaj na kvalitet podataka, dok sistematske uvek utiu na podatke. SREIVANJE I OBRADA PODATAKA Prikupljeni podaci, jednim od metoda, predstavljaju sirov materijal koji treba srediti i obraditi. Individualne podatke treba pretvoriti u brojane informacije putem grupisanja jedinica po modalitetima posmatranih obeleja i njihovih zbrajanja u svakoj grupi. Sreivanje predstavlja tehniko metodoloki deo poslova u kome se, prema emi grupisanja i cilju istarivanja, prikupljeni statistiki materijal svrstava u serije i tabele koje predstavljaju statistiki nain istraivanja. Zato serije i tabele moraju da budu precizno i jasno sastavljene, kako bi ono to je u njima sadrano bilo dovoljno vidljivo i podesno za analizu. Prema mestu, sreivanje podataka moe biti cenralizovano kada se sav prikupljeni statistiki materijal alje u jedan centar gde se sreivanje obavlja jedinstveno i u celosti. Decentralozovano se sastoji u tome da se ovi poslovi vre na vie mesta, najee po regionalnim centrima. Meovito sreivanje sastoji se u tome da se do odreene faze poslovi obave u raznim regionalnim centrima a zatim se sve prikuplja u jedan centar da bi se zavrili svi ostali poslovi do konanog sreivanja. U tehnikom pogledu poslovi sreivanja mogu da budu izvedeni runo koji predstavlja primitivan nain sreivanja gde nema sredstava i opreme. To je spor nain i ne daje mogunosti za sloenije analize. Mainsko sreivanje predstavlja savremen i brz nain obavljanja poslova sreivanja. Takvim sreivanjem obezbeena je maksimalno mogua tanost i svedeno na minimum pravljenja greaka. Uvoenje savremenih raunara omoguilo je da se znaajno skrati vreme obrade statistikih podataka a time i istraivanje u celini. Tanost u radu i brzo dobijanje rezultata imaju za statistiku poseban znaaj.

STATISTIKE SERIJE Kao rezultat sreivanja statistikog materijala dobijamo statistike serije. Statistika serija predstavlja niz brojanih podataka o jednom ili vie obeleja neke pojave. Statistike serije su brojani pokazatelji kako kvantitativnih tako valitativnih varijacija obeleja kod masovnih pojava. Statisiku seriju ine dve kolone. U prvoj je dato obeleje po kojem je izvreno grupisanje ( atributivno ili numeriko obeleje, mesto ili vreme). Druga kolona pokazuje broj jedinica pojedinih grupa u seriji. Zavisno od broja obeleja postoje proste i sloene serije. Proste serije su one kod kojih se iskazuju podaci samo po jednom obeleju ili karakteristici posmatrane pojave. Sloene serije su one kod kojih se izraavaju podaci o vie obeleja posmatrane pojave. Prema vrsti obeleja kako su ureene i zavisno od toga ta pokazuju dele se na: - serije strukture - vremenske (hronoloke) serije - geografske serije Serije strukture pokazuju raspored statistikih jedinica prema modalitetima ili prema vrednostima obeleja. Sastoji se iz dva reda obavetenja. U jednom su modaliteti a u drugom broj jedinica, odnosno frekvencije koje pokazuju koliko se puta pojedini modaliteti javljaju unutar posmatranog statistikog skupa. Tip obeleja ini seriju strukture sa numerikim obelejem. Atributivna obeleja se iskazuju opisno i za njihovo grupisanje potrebno je imati jasnu emu klasifikacije. Serije strukture po numerikim obelejima nastaju grupisanjem jedinica po vrednostima numerikog obeleja. Vremenske (hronoloke) serije su nizovi statistikih podataka koje pokazuju varijacije posmatranih pojava tokom vremena. Prema prirodi podataka koje sadre, dele se na momentne i intervale. Momentne serije pokazuju nivo ili koliinu pojave u tano odreenim uzastopnim momentima vremena. Predstavljaju nizove razliitih stanja. Zbog toga njihove podatke nema smisla sabirati. Intervalne vremenske serije pokazuju stanje pojave u nizu uzastopnih vremenskih intervala. To su najee kalendarski vremenski intervali. Njihovi grupisani podaci mogu se sabirati. Statistiki podaci dobijeni na ovaj nain omoguavaju dinamiku analizu pojave. Geografske serije pokazuju prostorni (teritorijalni) raspored pojave.Dele se na serije koje pokazuju rasprostranjenost pojave na nacionalnoj teritoriji i na serije koje pokazuju rasprostranjenost pojave u veem broju zemalja,to znai mogu biti nacionalne i meunarodne.

Ako je numeriko obeleje prekidno vrednosti obeleja grupiu se po veliini od nie vrednosti ka vioj. Vrednosti neprekidnog obeleja grupiu se u intervale i tako se dobijau intervalne serije distribucije frekvencije. Broj intervala i irina intervala odreuju se Stuges-ovim pravilom pomou formule: K= 1+3,3logN i= Xmax-Xmin / K K- broj intervala N- broj statististikih jedinica i- irina (veliina) intervala Xmax - najvea vrednost obeleja Xmin - najmanja vrednost obeleja Pri formiranju grupnih intervala preporuljivo je poeti sa vrednou manjom od najmanje u seriji a zavriti sa veom od najvee vrednosti u seriji. Interval se sastoji iz donje granice i gornje granice intervala. Radi matematike obrade ovakvih serija interval se zamenjuje jednom brojkom koja predstavlja razrednu sredinu (sabere se donja i gornja granica intervala i podeli sa dva). Vana veliina je i relativna frekvencija koja se dobija kada se frkvencija vrednosti obeleja (i) stavi u odnos prema ukupnom broju jedinica tog skupa (i) i poto se izraava u procentima pomnoi se brojem 100. Pored pomenutih frekvencija upotrebljavaju se i kumulativne frekvencije. Kumuliranje je sabiranje - pridruivanje frekvencija. Tako se dobija rastua kumulativna frekvencija, pridruivanjem frekvencija prethodnih intervala redom do poslednjeg intervala. Obrnutim redom oduzimanjem frekvencija prethodnih intervala od zbirne frekvencije dobija se opadajua kumulativna frekvencija. PRIMER: Na jednom ispitu 40 studenata dobilo je sledei broj bodova: 30 13 21 9 19 17 15 23 20 23 24 19 11 15 22 16 17 29 18 19 23 21 19 24 18 17 25 18 26 27 13 26 11 30 20 16 10 23 20 19 a) Grupisati podatke u obliku intervalne numerike serije b) Izraunati rastuu i opadajuu kumulantu c) Izraunati relativnu frekvenciju u procentima i kumulativnu frekvenciju u procentima REENJE: a) Broj intervala: irina intervala K=1 + 3,3logN i= Xmax - Xmin/K N= 40 Xmax= 30

K=1+ 3,3log40 K=1+3,3log1,60205 K= 6,286 K 6

Xmin= 9 K= 6
i

30 9 3,5 6

i4

TABELA 1. Raspored studenata po broju bodova


grupni intervali(Xi) frekvencija() razredna sredina rastua kumulanta Opadajua kumulanta relativna frekvencija% kumulativna frekvencija%

9 - 12 13 - 16 17 - 20 21 - 24 25 - 28 29 - 32 /

4 6 14 9 4 3 i=40

10,5 14,5 18,5 22,5 26,5 30,5 /

4 10 24 33 37 40 /

40 36 30 16 7 3 /

10 15 35 22,5 10 7,5 100

10 25 60 82,5 92,5 100 /

9 12 13 16 10,5 ; 14,5 itd. 2 2 b)rastua kumulanta: 4; 4+6; 10+14; 24+9 itd. frekvencij a c)relativna frekvencija u procentima = 100 n 4 Za prvi interval 100 =10% 40 6 Za drugi interval 100 15% 40 kumulativn frekvencij a a Kumulativna frekvencija u % = 100 n 4 Za prvi interval: 100 10% 40 10 Za drugi interval: 100 25% 40

Razredna sredina:

STATISTIKE TABELE Statistike tabele omoguavaju pregledno i racionalno prikazivanje statistikih podataka dobijenih posmatranjem ili eksperimentom. Tabeliranje predstavlja jednu od etapa istraivanja ime zapoinje analiza podataka i rezultata.U tehnikom

smislu statistika tabela predstavlja sistem izukrtenih horizontalnih i vertikalnih linja. Tako se dobijaju redovi izmeu horizontalnih i kolone izmeu vertikalnih linija. Statistika tabela ima jo i sledee elemente: zaglavlje koje u opisnom obliku (tekstom) objanjava brojeve (podatke) koji se unose; pretkolonu koja tekstom opisuje brojeve (podatke) koji se unose u redove; zbirni red sadri zbirove svake pojedine kolone a zbirna kolona sadi pojedinane zbirove svakog reda iz tabele. Svaka tabela ima tekstualni i numeriki deo.
Investicije u proizvodnim delatnostima u 2000. godini u Srbiji u milionima Tehnika namena Domaa oprema Uvozna oprema Ukupno 6759 7630 14389 Maine i ureaji Transportna 3210 1420 4630 sredstva 3120 830 3950 Ostala oprema Izvod: SB- 926 , str. 24.

Statistika tabela mora da bude razumljiva, pregledna i jedinstvena. Modaliteti obeleja ne smeju se skraivati ni u predkoloni ni u zaglavlju a jedinstvenost tabele se obezbeuje u ustaljenim oznakama. Preglednost se obezbeuje tako to se izbegavaju obilne tabele. Statistike tabele, zavisno od broja obeleja dele se na: proste tabele; sloene tabele; kombinovane tabele. Proste statistike tabele prikazuju jednu statistiku seriju ( seriju strukture, vremensku ili geografsku seriju). Sloene statistike tabele sadre vie prostih tabela. Podaci su razvrstani prema istom obeleju po odreenim kriterijumima. Imaju vie redova i kolona koje su u sadrinskoj vezi. Kombinovane statistike tabele daju prikaz statistikih podataka sreenih prema dva ili vie obeleja. Oba obeleja u kombinovanoj tabeli mogu da budu numerika, oba atributivna, jedno moe da bude atributivno a drugo numeriko. Razlikuju se od ostalih po svojoj formi, Zbog zbirnog reda i zbirne kolone.
Stanovnitvo Srbije staro 10 godina i vie godina po pismenosti i polu po poisu 1991 godine.

Pismenost Pismeni Nepismeni Ukupno Izvor SGS- 2000, str 91. Muki 4,6 0,5 5,1

Pol enski 3,9 0,7 4,6

Ukupno 8,5 1,2 9,7

Zavisno od namene tabele se dele na obradne i publikacione.

Obradne tabele slue za obradu statistikih podataka. Slue kao statistika obradna dokumentacija. Slue za kontrolu podataka i izvor su detaljnih informacija. Publikacione tabele slue za izuavanje pojava i za njihovu analizu.Namenjene su irokom krugu korisnika. ARITMETIKA SREDINA ( X ) Aritmetika sredina se najee javlja u primeni. Neophodan uslovza pravilnu primenu aritmetike sredine jeste da podaci u seriji pokazuju dovoljan stepen homogenosti a kriterijum za odreivanje ta homogenosti zavisi od prirode i vrste pojave koja je prikazana u seriji kao i da znamo sutinu i smisao rezultata kojeg elimo da dobijemo. Aritmetika sredina ima dva osnovna naina izraunavanja. Prvi nain odnosi se na izraunavanje iz prostih serija, tj. iz onih serija u kojima se svaki podatak javlja samo po jedanput. Drugi nain izraunava aritmetike sredine primenjuje se kod sreenih serija (serije distribucije frekvencija), tj. kod onih serija u kojima se pojedini podaci( modaliteti) javljaju u nejednakim frekvencijama, i tu se uzima i obzir veliina frekvencije svakog modaliteta. Svaki modalitet se ponderie, vaga, svojom frekvencijom pa se ova aritmetika sredina naziva ponderisana(vagana) aritmetika sredina. PROSTA ARITMETIKA SREDINA Prosta aritmetika sredina ( X ) dobija dobija se kada se saberu sve vrednosti lanova jedne serije pa taj zbir podeli brojem lanova e serije. Ako imamo neku seriju ije su vrednosti lanova te serije oznaeni sa: x1, x2 , x3, x4, ........... xi prosta aritmetika sredina ( X )bie jednaka:
X =

x1 x2 x3 x 4 ...... xi ili n

x
X =
i 1

Izraena je u istim mernim jedinicama kao i podaci iji je prezent. PRIMER: U toku jedne nedelje dnevni ulozi na tednju (u hiljadama) u jednoj banci bili su:

Dani Ponedeljak Utorak Sreda etvrtak Petak Subota

Ulozi u hiljadama 15 10 14 11 18 9

X1 X2 X3 X4 X5 X6

Koliki je bio proseni ulog u toj nedelji?


X=

x1 x 2 x3 x 4 x5 x6 6
15 10 14 11 18 9 77 6 6

X=

X = 12,83

Prosean ulog u posmatranoj nedelji bio je 12,83 (hiljada) PONDERISANA ARITMETIKA SREDINA Aritmetika sredina grupisanih podataka dobija se tako to se vrednosti obeleja prvo pomnoe odgovarajuom frekvencijom (x1f1, x2f2, x3f3,...xifi) zatim se dobijeni proizvodi saberu i podele zbirom frkvencija (f1,f2,f3,...fi). Mnoenjem pojedinane vrednosti obeleja sa odgovarajuom frekvencijom zove se ponderisanje vrednosti. Ponder je znaaj ili vanost to znai vea frekvencija, vei znaaj jai uticaj na aritmetiku sredinu. Vanost se ne menja ako se ponderi proporcionalno poveavaju ili menjaju. Algebarski uzraz za aritmetiku sredinu glasi:
X=

x1 f 1 x 2 f 2 x3 f 3 ...... xi f i f1 f 2 f 3 ...... f i

ili

x
X=
i 1 n i 1

fi
i

Aritmetika sredina je osetljiva na ekstremne vrednosti a veoma je upotrebljiva ako se pojava ponaa linearno.

Najvanije osobine aritmetike sredine su: 1. Zbir odstupanja pojedinanih obeleja od aritmetike sredine jednak je nuli.(od svake individualne vrednosti obeleja oduzima se vrednost aritmetike sredine). Za negrupisane podatke: ( xi- X )=0 Za grupisane podatke: fi( xi- X )=0 2. Aritmetika sredina se uvek nalazi izmeu najmanje i najvee vrednosti obeleja. Xmin < X < Xmax 3. Ako su vrednosti obeleja meusobno jednake, onda je aritmetika sredina jednaka tim vrednostima: X1=X2=X3=........=Xn
X =X1=X2=...........Xn

4. Zbir kvadrata odstupanja podataka od aritmetike sredine jeste linijski. (xi- X )2=min PRIMER: U januarskom ispitnom roku 55 studenata dobilo je sledee ocene: iz statistike:
Ocene Broj studenata 5 14 6 18 7 7 8 5 9 8 10 3

Izraunati prosenu ocenu iz statistike: Radna tabela ocene (xi) 5 6 7 8 9 10 (x1) (x2) (x3) (x4) (x5) (x6)

broj studenata (fi) 14 18 7 5 8 3 fi=55

(f1) (f2) (f3) (f4) (f5) (f6)

grupni proizvod (fixi) 70 (x1f1) 108 (x2f2) 49 (x3f3) 40 (x4f4) 72 (x5f5) 30 (x6f6) fixi=2536

x
X=
i 1 6 i 1

fi
i

369 55

X =6,71

Prosena ocena iz statistike u januarskom ispitnom roku bila je 6,71. HARMONIJSKA SREDINA (H) Harmonijska sredina upotrebljava se u onim sluajevima kada numerika vrednost obeleja i obim pojave stoje u obrnutoj srazmeri i kada su vrednosti obeleja za koje treba izraunati sredinu izraene u vidu recipronih odnosa. Taj odnos reciprociteta sastoji se u tome to se vrednost tih obeleja smanjuje kada se pojava poveava i obrnuto,vrednost njihova se poveava kada pojava opada. Harmonijska sredina je reciprona aritmetika sredina recipronih vrednosti podataka. PROSTA HARMONIJSKA SREDINA Ako su nam date vrednosti obeleja x1, x2, x3, ......xi a broj elemenata oznaimo sa n, onda e prosta harmonijska sredina biti. H=
n 1 1 1 1 .... x1 x 2 x3 xi

ili H=
n

x
i 1

1
i