4bee9e524e66e-devizno tržište

UVODNA RAZMATRANJA

Prilikom odabira teme za završni rad opredelile smo se da predmet našeg istraživanja bude devizno tržište. Razlog za ovakvo opredeljenje je naše interesovanje za način funkcionisanja deviznog tržišta Srbije, s obzirom na veliku nestabilnost dinara prema evru. Zanima nas kako Narodna banka Srbije deluje na devizni kurs, odnosno kojim intstrumentima, i kako koristi devizne rezerve u cilju jačanja domaće valute – dinara. Seminarski rad podelile smo u četiri tačke. U prvoj smo ukazale na najvažnije karakteristike deviznog tržišta, pri čemu smo nešto više rekle o pojmu deviznog tržišta, o funkcijama, učesnicima i instrumentma. Primarna funkcija deviznog tržišta jeste utvrđivanje odnosa vrednosti nacionalne valute jedne zemlje prema valutama drugih zemalja. U drugoj tački smo detaljnije obradile devizni kurs kao cenu po kojoj se vrši razmena valuta i način na koji se on formira. Ukazale smo na karakteristike direktnog i indirektnog notiranja deviznog kursa, promene deviznog kursa u režimu fiksnog i fluktuirajućeg deviznog kursa, kao i na faktore koji utiču na devizni kurs. Takođe smo navele i najznačajnije uloge deviznog kursa, a jedna od njih je upoređivanje cena međunarodnih i domaćih proizvoda i usluga. U narednoj tački smo pisale o intervencijama na deviznom tržištu od strane centralne banke i poslovnih banaka. Prikazale smo postupak odvijanja međubankarskog sastanka, kao mesta na kome se vrši kupovina i prodaja deviza. Istakle smo da je učešće centralne banke u intervencijama malo, ali je njen uticaj velik. U poslednjoj tački smo pisale o deviznim derivatima, pri čemu smo obradile forvarde, fjučerse, svopove i opcije. Na osnovu podataka koje smo prikazale može se zaključiti da se konkretno u slučaju naše zemlje ne realizuje svop i terminska trgovina na međubankarskom deviznom tržištu.

1

1. KARAKTERISTIKE DEVIZNOG TRŽIŠTA
Pod deviznim tržištem podrazumeva se ogranizovan sistem kupovine i prodaje deviza, efektivnog stranog novca koji se obavlja na teritoriji jedne zemlje, a na način kako je to utvrđeno pozitivnim propisima. Kupovinu i prodaju deviza na deviznom tržištu vrše ovlašćene banke za devizno poslovanje kao i domaća i strana lica. Banke koje su ovlašćene za poslovanje sa inostranstvom vrše kupovinu i prodaju deviza između sebe kao i na međubankarskom sastanku. Za domaća i strana lica je karakteristično da kupuju i prodaju devize ili kod ovlašćenih banaka za poslovanje sa inostranstvom ili kod ovlašćenih menjačnica. Banke koje su ovlašćene za poslove sa inostranstvom obavljaju:1 • Poslove platnog prometa sa inostranstvom, • Kreditne poslove sa inostranstvom, • Devizno-valutne poslove sa inostranstvom, • Menjačke poslove u matičnoj zemlji. Za ove banke je karakteristično da sve devizne poslove obavljaju u svoje ime i za svoj račun i u svoje ime, a za tuđi račun. Centralna banka na deviznom tržištu kupovinom i prodajom deviza formira stalne devizne reserve, vrši otplatu deviznog duga, i vodi računa o održavanju stalne devizne likvidnosti dotične zemlje. Primarna funkcija deviznog tržišta jeste utvrđivanje odnosa vrednosti jedne nacionalne valute prema valutama drugih zemalja. Ovu funkciju tržište vrši formiranjem deviznog kursa. Kroz devizni kurs domaće cene se efektivno prevode u strane cene i obrnuto. Promene u deviznom kursu imaju značajne konsekvence za privredu. Stoga promene kursa imaju direktan uticaj na odluke proizvođača, potrošača i investitora u izboru između domaće i strane robe i usluga, kao i investiranje u zemlji i inostranstvu. Koncentracijom ponude i tražnje za devizama na deviznom tržištu se otklanja skup i nepogodan proces traženja odgovarajućeg instrumenta plaćanja po valutnoj strukturi, obimu i dospeću. Devizno tržište na taj način smanjuje transakcione troškove učesnika. Devizno tržište obezbeđuje informativnu funkciju, publikovanjem kurseva, što omogućava ekonomskim subjektima da pravovremeno i tačno utvrde uticaj svojih deviznih obaveza i potraživanja na bilans poslovanja. Devizno tržište je mehanizam za transfer rizika ekonomskih subjekata koji posluju sa inostranstvom. Ova funkcija je posebno razvijena u savremenim uslovima kolebanja vrednosti nacionalnih valuta. Država koristi mehanizam deviznog tržišta za ostvarenje određenih ciljeva u monetarnoj oblasti, a posebno i u drugim oblastima vođenja ekonomske politike. Učesnici na deviznom tržištu mogu se posmatrati iz ugla institucionalne tj. personalne i funkcionalne osnove. U institucionalne učesnike se ubrajaju komercijalne banke, brokeri, Centralna banka i nebankarske finansijske institucije.
1

Vunjak dr Nenad, Kovačević dr Ljubomir, Finansijska tržišta i berze, Proleter a.d. Bečej, Milen a.d. Subotica, Unireks a.d. Podgorica, Subotica, 2003.god., str. 95

2

Komercijalne banke mobilišu ponudu i tražnju za devizama u zemlji, obezbeđujući na svojim računima kod inostranih banaka inostranu valutu kojom se može plaćati po instrukcijama korisnika. Banka sa međunarodnom reputacijom u svakom trenutku može komunicirati sa drugim bankama posredstvom specijalizovane mreže Rojtera, saopštavajući ponudu i tražnju za devizama, kamatne stope… ona može u realnom vremenu da prenese naloge za transfer sa računa u inostranstvo posredstvom SWIFT mreže, koja integriše banke u skoro svim zemljama sveta. Brokeri su učesnici na tržištu deviza koji utiču na uravnoteženje ponude i tražnje aktivnošću u međubankarskoj trgovini ili berzi. Pored funkcije trgovine, brokeri danas prate i analiziraju tržište i pružaju savetodavne usluge. Centralna banka interveniše sa namerom da stabilizuje kurs. Ona može intervenisati u formi kupovine ili prodaje deviza ili indirektnim uticajem na ponudu i tražnju deviza preko tržišta novca. Obim intervencija Centralnih banaka na deviznom tržištu po pravilu nije velik, ali je snaga i uticaj informacije koju ta intervencija nosi značajnija i veća od samog obima intervencije. Razlog ovome je što intervencijama na deviznom tržištu Centralne banke šalju signal učesnicima o monetarnoj politici koju sprovode i efektima iste na devizni kurs. Nebankarske finansijske institucije – osiguravajuća društva, penzioni fondovi – su takođe značajni učesnici na deviznom tržištu. U potrazi za sigurnim i konstantnim prinosima nebankarske finansijske institucije prenose svoje fondove sa jednih na druga finansijska tržišta i na taj način postaju značajni učesnici. Sa funkcionalne osnove učesnici se mogu podeliti u tri kategorije:2 • Ne-špekulanti (hedžeri) su oni učesnici na deviznom tržištu koji žele da se zaštite od rizika promene deviznog tržišta, • Špekulanti su oni učesnici na deviznom tržištu koji kupuju (prodaju) valute za koje očekuju da će im se vrednost u budućnosti promeniti tako da će ponovnom prodajom (kupovinom) ostvariti profit, • Monetarne vlasti u većini slučajeva predstavlja Centralna banka koja ima mogućnost intervenisanja na deviznim tržištima, ali i mogućnost uvođenja raznih oblika devizne kontrole. U daljem izlaganju prikazaćemo tabelu koja prikazuje primenu deviznog tržišta:

2

Miljković dr Dejan, Međunarodne finansije, Ekonomski fakulet u Beogradu, Beograd, 2008.god., str. 14

3

Tabela 1. Institucionalno korišćenje deviznog tržišta Finansijska institucija Komercijalne banke Primena deviznog tržišta Služe kao finansijski posrednici na deviznom tržištu kupujući ili prodajući valutu; Špekulišu sa kretanjem deviznog kursa, zauzimaju dugu poziciju za neke valute, a kraću valutu za neke druge valute Koriste devizno tržište za zamenu valute kada restruktuiraju svoj portfolio Neke brokerske kuće investicione banke se bave transakcijama hartija od vrednosti za svoje poverioce ili za svoj lični račun Koriste devizno tržište kada menjaju valutu za svoje internacionalne poslove; Koriste derivate strane valute da osiguraju svoje ulaganje Iziskuju zamenu za inostranu valutu kada investiraju u hartije od vrednosti za svoja portfolija akcija ili obveznica

Internacionalni zajednički fondovi Brokerske kuće i investicione banke Osiguravajuće kompanije

Penzioni fondovi

Izvor: Jednak dr Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2005.god., str. 532 Instrumenti deviznog tržišta su platni instrumenti koji sadrže potraživanje izraženo u stranoj valuti. Pored stranih novčanih jedinica koje danas imaju neznatno učešće u ukupnoj deviznoj trgovini, međunarodni platni instrumenti su transferi, menice, čekovi, specijalna prava vučenja i dr. Devizno tržište je tržište bankarskih depozita koji se prenose s jednih na druge vlasnike transferima: pismom, teleksom ili elektronskim putem. Nalozima za transfer sredstva se prenose sa računa na račun, a da valuta nikada ne napušta zemlju porekla – sa jednog na drugog korisnika prenosi se samo vlasništvo nad njom. Međunarodna plaćanja retko beleže pojavu operativnih rizika, odnosno rizika zloupotrebe od strane zaposlenih u bankama. Menice i čekovi su platni instrumenti kojima se takođe inicira transfer sredstava sa računa. Danas je njihov značaj manji u poređenju sa transferima, ali ne i zanemariv. Menice igraju posebnu ulogu ako je reč o bankarskim akceptima, a čekovi kada je reč o deviznim transakcijama pojedinaca. Pored institucionalizovanih deviznih tržišta prisutna su i neinstitucionalna devizna tržišta koja se nazivaju “crnim tržištima” ili “crnim berzama deviza”. Na ovim deviznim tržištima obavlja se neposredna kupovina i prodaja deviza (na ulici, u trgovinskim centrima, radnjama i sl.). Po rokovima izvršenja transakcija, na deviznom tržištu postoje dva osnovna oblika trgovine – tekuće (promptne) i terminske.
4

Tekuća (promptna) trgovina označava kupoprodaju deviza utvrđenom na dan kupoprodaje, a sa izvršenjem transakcije najkasnije u roku od dva dana, putem transfera s jednog računa na drugi. Terminska trgovina je kupoprodaja deviza po utvrđenom kursu na dan zaključivanja transakcija, a sa isporukom na određeni dan u budućnosti.

2. DEVIZNI KURS I DEVIZNO TRŽIŠTE
Devizni kurs predstavlja cenu po kojoj se vrši razmena jedne valute za neku drugu valutu. Javno prikazivanje deviznog kursa naziva notacijom, koja može biti direktna i indirektna. Ako devizni kurs posmatramo kao cenu jedinice strane valute iskazanu u jedinicama domaće valute, onda je reč o direktnom notiranju ili evropskoj konvenciji. 1 evro = 99 dinara direktno notiranje Ako devizni kurs posmatramo kao cenu domaće valute izražene u jedinicama strane valute onda je reč o indirektnom notiranju ili britanskoj konvenciji. 1 dinar = 0.010101 evra indirektno notiranje Rast deviznog kursa na osnovu direktnog notiranja podrazumeva da je na tržištu došlo do jačanja vrednosti strane valute jer je nakon promene deviznog kursa potrebno izdvojiti više jedinica domaće valute za jednu jedinicu strane valute. Smanjenjem deviznog kursa pri direktnom notiranju podrazumeva smanjenje vrednosti strane valute. Rast deviznog kursa na osnovu indirektnog notiranja podrazumeva jačanje vrednosti domaće valute i smanjenje vrednosti strane valute. Smanjenje deviznog kursa na osnovu indirektnog notiranja podrazumeva smanjenje vrednosti domaće valute i povećanje vrednosti strane valute. Jačanje vrednosti određene valute u zavisnosti od režima deviznog kursa nazivamo apresijacija (režim fluktuirajućeg deviznog kursa) ili revalvacija (režim fiksnog deviznog kursa). Obrnuto, smanjenje vrednosti određene valute nazivamo depresijacija (režim fluktuirajućeg deviznog kursa) ili devalvacija (režim fiksnog deviznog kursa). Jedna od osnovnih uloga deviznog kursa odnosi se na preračunavanje vrednosti ekonomskih transakcija između subjekata različitih zemalja koje su iskazane u nacionalnim valutama. Sledeća značajna uloga deviznog kursa odnosi se na upoređivanje cena međunarodnih dobara, kao i cena proizvoda i usluga namenjenih za domaće tržište i spoljno trgovinsku razmenu. Sa makroaspekta devizni kurs omogućava primenu domaćih i eksternih kriterijuma u alokaciji oskudnih ekonomskih resursa što predstavlja jedan od preduslova racionalne međunarodne podele rada. Sa mikroaspekta, devizni kurs kroz ulogu preračunavanja i upoređivanja omogućava niz korisnih informacija u fazi investicionog odlučivanja, i to ne samo sa stanovišta ulaznih inputa, već i sa stanovišta finalnog proizvoda koji treba da donese određeni profit. Još jedna od bitnih uloga deviznog kursa jeste uloga nominalnog sidra u procesima makroekonomske stabilizacije. Odnos ponude i tražnje za devizama formira devizni kurs. Ponuda i tražnja za devizama i formiranje kursa mogu se grafički predstaviti: Grafikon 1. Ponuda i tražnja valuta i ravnotežni kurs
5

evro/din.

S

D 0 Količina din.

Ako funkcioniše slobodno devizno tržište, rezultat međusobnog odnosa ponude i tražnje je ravnotežni devizni kurs, koji izražava vrednost inostrane valute u domaćoj valuti. Ravnotežni kurs formiran na deviznom tržištu naziva se nominalni kurs. Nominalni kurs je oficijelni, odnosno primenjuje se na sve transakcije sa inostranstvom. Međutim, država može odrediti kurs i nezavisno od tržišnih kretanja i u tom slučaju je oficijelni kurs je administrativni kurs. Ako je zvanični kurs niži od ravnotežnog, odnos ponude i tražnje za devizama najčešće dovodi do formiranja premije na oficijelni kurs koji uravnotežava ponudu i tražnju na višem nivou, stvarajući tzv. crni kurs. Nominalni kurs može biti na režimu fiksnog, fluktuirajućeg ili vezanog kursa, zavisno od politike kursa koju sprovodi država. Fiksni devizni kurs izražava odnos dveju nacionalnih valuta koji odgovara njihovom zlatnom paritetu, ili je međunarodnim aranžmanima utvrđena obaveza države da brani takav kurs. Fluktuirajući kurs izražava odnos ponude i tražnje za devizama nezavisno od zlatnog pariteta ili međuvalutarnih odnosa. Ukoliko država u režimu fluktuirajućeg kursa utiče na odnose ponude i tražnje za devizama radi formiranja kursa koji odgovara interesima ekonomske politike koju vodi, reč je o korigovanom plivajućem kursu. Ako se varijacije kursa domaće valute drže u fiksiranim razmerama u odnosu na vrednost druge valute ili tzv. “korpe” valute, reč je o vezanom kursu. Realni efektivni kurs je nominalni efektivni kurs korigovan relativnim odnosima cena na veliko u respektivnim zemljama. Nominalni devizni kurs ne mora biti i realni kurs. Realni kurs izražava odnos vrednosti domaće valute prema stranoj, koji zadovoljava uslov dugoročne ekonomske ravnoteže između dve nacionalne privrede. U narednom izlaganju na grafikonima 2. i 3. Prikazaćemo kretanje kursa dinara u periodu od 2006-2010. god.

Grafikon 2.
6

Izvor: www.nbs.rs 27.04.2010.god. Grafikon 3.

Izvor: www.nbs.rs 27.04.2010.god. Iz priloženog se vidi da u periodu 2006.god. pa do kraja prvog kvartala 2008.god. kretanje dinara je pozitivno bez bitnijih oscilacija da bi 31.marta 2008.god. dinar depresirao prema evru i kurs iznosio 94.7778 din./evro. U prvom tromesečju 2010.god. dinar takođe slabi i u odnosu na evro i u odnosu na dolar, pa kurs 31.marta 2010.god. iznosi 99.7604 din./evro. Realni efektivni kurs dinara u posmatranom periodu je depresirao za 3.7%. Poseban značaj u određivanju deviznog kursa imaju sledeći faktori:3
3

Jednak dr Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2005.god., str. 539

7

• •

• •

Odnosi ponude i tražnje, Diferencijalne stope i inflacija, Diferencijalne kamatne stope, Ostali faktori.

Kada je reč o prvom faktoru, više o njemu je bilo rečeno kada smo objašnjavali formiranje deviznog kursa pod uticajem odnosa ponude i tražnje. Diferencijalna stopa inflacije – različite stope inflacije odražavaju paritet kupovne moći, odnosno pokazuju da će zemlja sa relativno visokom očekivanom stopom inflacije imati za posldicu depresijaciju valute u odnosu na zemlju sa relativno nižom stopom inflacije, čija valuta jača, dobija višu vrednost. Teorija o odnosu inflacije i deviznog kursa pokazuje da se, u proseku, devizni kurs menja u onom procentu u kome su različite stope inflacije između dveju zemalja ili grupacija zemalja koje se posmatraju. Diferencijalne kamatne stope – paritet kamatne stope pokazuje da će zemlje sa relativno visokom nominalnom kamatnom stopom imati depresijaciju valute nasuprot zemlji sa relativno niskom kamatnom stopom, čija bi valuta trebalo da apresira, odnosno da poraste, ukoliko su drugi faktori ostali nepromenjeni. Ostali faktori koji utiču na devizni kurs u dugom roku su:4 • Politički rizik je rizik koji se povezuje sa mogućnošću da nacionalna valuta može da konfiskuje novčana sredstva koja su u posedu stranaca. Zemlja sa relativno nižim političkim rizikom će imati relativno jaču valutu. • Ekonomski rizik je rizik koji se vezuje sa mogućnošću sporog ili negativnog ekonomskog rasta kao i varijabilnosti u ekonomskom rastu. Zemlja koja ima relativno višu stopu ekonomskog rasta, imaće jaču valutu. • Opšti nivo cena – u dugom roku, porast opšteg nivoa zemlje uzrokuje depresijaciju valute. • Trgovinske barijere – povećanje trgovinskih barijera uzrokuje apresijaciju domaće valute u dugom roku. • Preferencije domaće robe u odnosu na stranu – porast tražnje za domaćim izvozom učiniće da domaća valuta apresira u dugom roku, i obrnuto – porast tražnje za uvozom učiniće da domaća valuta depresira. • Produktivnost – u dugom roku, ako zemlja postaje produktivnija od druge zemlje, njena valuta apresira. Da bi smo shvatili kako dugi rok utiče kao faktor na devizni kurs, treba da zaključimo sledeće: ako se povećava tražnja za domaćom robom u odnosu na stranu, domaća valuta će apresirati, a ako se smanjuje relativna tražnja za domaćom robom u odnosu na stranu robu, domaća valuta će depresirati.

3. INTERVENCIJE NA DEVIZNOM TRŽIŠTU
4

Jednak dr Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2005.god., str. 543

8

Poseban deo deviznog tržišta predstavlja Međubankarski sastanak. Međubankarski sastanak posluje u okviru udruženja banaka sa sedištem u Beogradu. S obzirom da nema svojstvo pravnog lica, upisuje se u registarski list Udruženja banaka. Međubankarski sastanak treba da ima sekretara i poslovni savet koji rukovode i obavljaju administrativno stručne poslove za Međubankarski sastanak. Na Međubankarskom sastanku se vrši kupovina i prodaja deviza, s jedne strane između ovlašćenih banaka, a sa druge strane između ovlašćenih banaka i Centralne banke. Zadatak Centralne banke je da u dogovoru sa ovlašćenim bankama utvrdi listu deviza koje predstavljaju predmet kupovine i prodaje na deviznom tržištu. Za kupovinu i prodaju deviza na Međubankarskom sastanku karakteristično je da se vrši u lotovima (okruglim iznosima). Poslovni savet Međubankarskog sastanka je zadužen da utvrdi visinu lotova za pojedine vrste deviza. Svaka ovlašćena banka ima svog ovlašćenog predstavnika na Međubankarskom sastanku koji se naziva disponent. Međubankarski sastanak ima javni karakter i održava se najmanje dva puta nedeljno i to u dane i vreme koje odredi nadležni organ Međubankarskog sastanka. Karakteristike Međubankarskog sastanka su da se devize mogu kupovati i prodavati promptno ili na termin. Praktični primeri funkcionisanja Međubankarskog sastanka ukazuju da Centralna banka ne vrši intervenciju za celu listu deviza, već za određeni broj deviza, a najčešće za dolar i evro. Kupovinom deviza CB eliminiše višak ponude deviznih sredstava, dok prodajom deviza podmiruje tražnju za deviznim sredstvima. Na ovaj način CB izravnava odnos između ponude i tražnje deviznih sredstava. Predstavnik CB ima obavezu da pri dolasku na Međubankarski sastanak podnese sledeća dokumenta:5 • Lista intervencionih kurseva deviza (kupovni donji i prodajni gornji kurs), za koje će CB vršiti intervenciju, • Lista orijentacionih kurseva deviza za koje CB neće vršiti intervenciju na Međubankarskom sastanku. CB je dužna tom prilikom odrediti orijentacioni raspon kurseva od – do. Predstavnik CB navedena dokumenta predaje stručnoj službi Međubankarskog sastanka. Ukoliko CB prodaje i kupuje devize na Međubankarskom sastanku, tada ona kupuje devize po donjem intervencionom kursu i prodaje devize po gornjem intervencionom kursu. Princip rada sastanka jeste, da se prvo obavlja kupovina i prodaja deviza između ovlašćenih banaka za koje CB ne interveniše, a tek potom se obavlja kupovina i prodaja deviza tamo gde CB interveniše. Po završetku rada Međubankarskog sastanka utvrđuju se srednji kursevi za sve vrste deviza koje su predmet trgovine, odnosno prodaje. Srednja vrednost kursa se utvrđuje na osnovu ponderisane vrednosti zaključenih poslova kupovine i prodaje dotične vrste deviza.

Međutim, za devize koje nisu predmet kupovine i prodaje, zbog intervencije CB određuje se srednji kurs na Međubankarskom sastanku, na osnovu aritmetičke sredine između
5

Vunjak dr Nenad, Kovačević dr Ljubomir, Finansijska tržišta i berze, Proleter a.d. Bečej, Milen a.d. Subotica, Unireks a.d. Podgorica, Subotica, 2003.god., str. 98

9

gornjeg i donjeg intervencionog kursa sa liste deviza, za koje je CB intervenisala toga dana. Nakon što je utvrđen srednji kurs određenih deviza, moguće je utvrditi njihove kupovne i prodajne kurseve, tako što se vrši dodavanje i oduzimanje mreže od utvrđenog srednjeg kursa. Saglasno Pravilniku o radu deviznog tržišta, kursevi (gornji, srednji I donji) obavezno se izračunavaju sa četiri decimalna mesta. Kupovni i prodajni kurs primenjuje se od 14h onoga dana kada je održan Međubankarski sastanak dok se srednji kurs dotične devize primenjuje od narednog dana. Nakon zaključivanja posla o kupovini i prodaji deviza na Međubankarskom sastanku vrši se prenos deviza sa računa prodavca na račun kupca. Ove transakcije se obavljaju odmah po zaključenju posla ili najkasnije za dva dana od zaključenja posla. Šema 1. Kupovina i prodaja deviza na međubankarskom sastanku MEĐUBANKARSKI SASTANAK
Centralna banka Poslovni savet Stručna služba

4

Visina lota za devize

2 3

Poslovna banka „A“

Disponent centralne banke

Poslovna banke „B“

1 7
Deponent banke „A“

8 5 6

1 9

10

Deponent banke „B“

Izvor: Vunjak dr Nenad, Kovačević dr Ljubomir, Finansijska tržišta I berze, “Proleter” a.d. Bečej, “Milen” a.d. Subotica,” Unireks” a.d. Podgorica, Subotica, 2003.god., str. 99. Legenda:6 1. Centralna banka sa poslovnim bankama utvrđuje listu deviza koje su predmet kupovine i prodaje. 2. Disponent centralne banke predaje listu intervencionih kurseva stručnoj službi. 3. Disponent centralne banke predaje listu orijentacionih kurseva stručnoj službi. 4. Poslovni savet određuje visinu lota za pojedine devize. 5. Banka “A” prodaje devize od banke “B”. 6. Banka “B” prenosi novčana sredstva na račun banke “A”. 7. Disponent centralne banke kupuje devize od banke “A” i prenosi novčana sredstva na račun banke “A”.
6

Vunjak dr Nenad, Kovačević dr Ljubomir, Finansijska tržišta i berze, „Proleter“ a.d. Bečej, „Milen“ a.d. Subotica, „Unireks“ Podgorica, Subotica 2003.god., str. 99.

10

8. Disponent banke “A” prenosi devize na račun centralne banke. 9. Disponent centralne banke prodaje devize banci “B” i prenosi iste na njen račun. 10. Disponent banke “B” prenosi novčana sredstva na račun centralne banke. Centralna banka može da interveniše na deviznom tržištu u obliku direktne intervencije, indirektne intervencije i kontrole deviznog kursa. Direktna intervencija se dešava kada centralna banka određene zemlje proda svoje devizne reserve za neku drugu valutu. Intervencija centralne banke ne mora uvek biti uspešna. Ona može da bude pod uticajem nekih tržišnih sila, tako da i ne mora uvek da uspe u kontrolisanju apresijacije i depresijacije deviznog kursa. Intervencija centralne banke može znatno da utiče na strano devizno tržište, i to na dva načina: prvo, može da uspori promene vraćanja deviznog kursa na određeni nivo i da mu uspori plan kretanja; drugo, može da dovede do toga da komercijalne banke i druge korporacije ponovo utvrde svoje strategije za razmenu na stranim tržištima, ukoliko veruju da će centralne banke da nastave sa intervencijama. Banka može da utiče na vrednost novca indirektno tako što će da utiče na faktore koji određuju njegovu vrednost. Neke vlade pokušavaju da koriste kontrolu deviznog kursa da bi imale indirektnu intervenciju i na taj način održale devizni kurs svoje valute na određenom nivou. Kada postoji nekoliko pritisaka, oni dopuštaju da se devizni kurs slobodno formira, i to samo privremeno, dok ne dostigne tržišno određeni nivo. Potom se utvrđuju nove granice nivoa u kome devizni kurs može da se kreće.

4. DEVIZNI DERIVATI
Devizni derivati mogu da se koriste za špekulisanje na kretanje budućeg deviznog kursa, ili da bi se osigurali očekivani odlivi ili prilivi gotovine u određenoj stranoj valuti. Neki institucionalni investitori koriste devizne derivate kako bi se osigurali od izloženosti riziku deviznog kursa. Najpopularniji devizni derivati su: terminski ugovori, ugovori terminske isporuke valuta ili fjučersi, valutni svopovi i ugovori o opcijama valute. Forvard ugovori (terminski) su ugovori za koje su zadužene komercijalne banke koje odobravaju kupovinu ili prodaju određene količine neke strane valute, po određenom deviznom kursu koji je tačno definisan datumom u budućnosti. Ovo tržište unapred, ili forvard tržište, olakšava trgovinu ovim ugovorima. Forvard tržište nije određeno kupoprodajno mesto, već predstavlja telekomunikacionu mrežu putem koje velike komercijalne banke povezuju učesnike koji žele da kupe valutu unapred, sa drugim učesnicima, koji takođe žele da prodaju valutu unapred. Mnoge komercijalne banke koje omogućavaju deviznu rezervu na bazi spot deviznog kursa, takođe obezbeđuju transakcije unapred za jake svetske valute koje se često kupuju i prodaju, stvarajući tako uslove korporacijama da ugovore cenu za stranu valutu. Ove kupovine unapred mogu da osiguraju korporacije od rizika, u smislu da će vrednost valute da poraste ili opadne tokom vremena. Velike banke koje se bave forvard ugovorima, unapred kupuju od nekih firmi forvarde i prodaju ih unapred nekim drugim firmama na određeni način. Njihov profit se dobija iz razlike između ponuđene cene po kojoj kupuju valutu unapred i neznatno više tražene cene po kojoj prodaju tu valutu unapred. Ako se ta kupovina forvard ugovora u specifično

11

vreme ne izjednači sa prodajnim ugovorom do određenog datuma, banka može da bude izložena riziku deviznog kursa. Forvard stopa valute će ponekad da prevaziđe spot stopu, pa će doći do definisanja određene premije. Ako forvard devizni kurs podrazumeva veću vrednost valute koju kupujemo od njene tekuće vrednosti, onda se valuta koju kupujemo prodaje po forvard premiji. To znači da valuta koju kupujemo skuplja u budućem periodu tj. ima veću cenu po forvard deviznom kursu od spot deviznog kursa. Obrnuto, forvard diskont podrazumeva da valuta koju kupujemo po forvard deviznom kursu ima manju vrednost nego po spot deviznom kursu. Veća ili manja vrednost valute po forvard u odnosu na spot devizni kurs meri se u apsolutnom ili proporcionalnom iznosu kao razlika između forvard i spot deviznog kursa. Određivanje forvard diskonta ili premije u proporcionalnom iznosu, omogućava nam, da forvard premiju ili diskont posmatramo u procentima. Alternative za forvard ugovore valute su fjučers ugovori koji su standardizovani ugovori. Oni utvrđuju količinu određene valute koja se može razmeniti tačno određenog datuma, po tačno određenom deviznom kursu. Firma može da kupi ugovore po terminskoj isporuci valute kako bi osigurala plativost u stranoj valuti tako što će da zaključi cenu po kojoj se može kupiti određena valuta u određenom vremenu u budućnosti. Kako bi osigurali uplate koje su naznačene u stranoj valuti, firma može da proda fjučerse, odnosno da zaključi cenu po kojoj se može prodati ta valuta. Fjučers ugovori se razlikuju od forvard ugovora zato što su standardizovani, a forvard ugovori mogu biti utvrđeni za bilo koju količinu ili rok dospeća koji firma želi. Forvard ugovori imaju ovu fleksibilnost zato što se ugovaraju zajedno sa komercijalnim bankama pre nego što se obavljaju na polju razmene. Valutni svop je ugovor koji obezbeđuje da se jedna valuta može periodično menjati za drugu, po tačno utvrđenom deviznom kursu. Ona predstavlja seriju terminskih ugovora. Komercijalne banke obezbeđuju lakšu razmenu valutnih svopova zato što služe kao posrednik koji povezuje strane koje imaju različite potrebe. Alternativno tome, komercijalne banke mogu da uzmu i suprotnu poziciju, ukoliko to želi neka od strana. U takvim uslovima banke izlažu sebe riziku deviznog kursa sve dok se pozicija koju su pretpostavile ne izjednači sa postojećim izlaganju riziku. Valutni svop služi za osiguranje od deviznog rizika posebno kada učesnici u transakciji mobilišu kapital u domicilnoj valuti radi investiranja u inostranstvu. Umesto da konvertuje prikupljena sredstva u inostranu valutu, on je razmenjuje sa drugim učesnikom koji je rezident zemlje u kojoj se investira, a koji istovremeno želi da uloži sredstva u zemlju prvog učesnika. U toku svop ugovora, oba učesnika plaćaju kamatu I glavnicu u valuti koju su dobili zamenom. Na ovaj način oba učesnika raspolažu valutama koje su želeli i koriste svoje privilegovane položaje u zemlji čiji su rezidenti, obezbeđujući pri tome najniže transakcione troškove. Primarna prednost opcija u odnosu na forvard ugovore i ugovore o fjučersima je u tome što obezbeđuje pravo i nameće obavezu za kupovinu ili prodaju određene valute po tačno određenoj ceni u okviru određenog perioda. Minimalni elementi koje opcioni ugovor treba da sadrži su: da li se radi o pravu kupovine ili prodaje imaoca opcije, količina i vrsta sadržanog sredstva, cena isporuke, datum
12

dospeća, način izvršenja u smislu da li se moraju predate sadržana sredstva ili se može izvšiti isplata u gotovini, opciona premija. Postoje dve vrste opcija kupovna i prodajna. Kupovna opcija (call) daje pravo da se kupi određena valuta po utvrđenoj ceni u okviru definisanog perioda. Ova vrsta opcije može da se koristi kako bi se osigurala buduća plaćanja koja su naznačena u stranoj valuti. Ukoliko trenutni tekući kurs ostane ispod izvršne cene opcije, opcija se neće izvršiti zato što firma može na deviznom tržištu da kupi valutu po nižoj ceni. Premija može da se plati za opciju, bez obzira na to da li je iskorišćena ili ne. Drugim rečima, korisnik je dužan da plati premiju koja predstvlja cenu rizika neizvršenja opcija. Prodajna opcija (put) omogućava pravo da se proda određena valuta po tačno utvrđenoj ceni, tj. ceni izvršenja u okviru definisanog perioda. Ukoliko tekući kurs ostane iznad izvršne cene opcije, opcija neće biti realizovana zato što firma može da proda stranu valutu po mnogo višoj ceni na tekućem deviznom tržištu. i obrnuto, ukoliko tekući kurs ostane ispod izvršne cene opcije, onda će firma izvršiti put opciju. Kada firma odlučuje da li da koristi terminske ugovore, ili fjučerse, ona bi trebalo da uzme u obzir sledeće karakteristike svakog ugovora: prvo, ukoliko firma želi prilagođeno smanjivanje rizika koje ne može biti obezbeđeno postojećim ugovorima o fjučersima, onda bi možda mogla da se opredeli za terminske ugovore; drugo, forvard i fjučers ugovori donose iste rezultate. Ugovor o kupovnoj opciji zahteva premiju unapred, ali je pametnije izabrati kada je firma manje sigurna u buduće kretanje valute. Kupovna opcija može da osigura firmu od mogućeg rasta vrednosti valute, ali takođe dozvoljava firmi da ignoriše ugovore o opciji i da, ukoliko vrednost valute opadne koristi spot tržište. Prodajna opcija može da bude preferirana u odnosu na fjučers i forvard ugovore za osiguranje uplata kada su kretanja buduće valute veoma nesigurne. Neke opcije su struktuirane tako da imaju uslovnu premiju, što znači da je premija uslovljena stvarnim kretanjima u vrednostima valute tokom perioda koji su poznati. Uslovna opcija valute pogodna je za mnoge firme koje imaju potrebu da u bliskoj budućnosti kupe stranu valutu. Tržišta forvarda, fjučersa i opcija mogu biti korišćena za špekulacije, kao što se koriste i za zaštitu od rizika. Špekulanti koji očekuju da će američki dolar da dobije na vrednosti mogu da razmatraju neku od sledećih strategija: mogu da kupe američki dolar unapred, tj. po terminskom kursu, a kada ga prime, mogu da ga prodaju na tekućem deviznom tržištu, mogu da kupe ugovore o terminskoj isporuci američkih dolara, a i kada prime američke dolare, mogu da ih prodaju na deviznom tržištu, i mogu da kupe kupovnu opciju američkih dolara, u nekoj tački vremena pre roka dospeća, a kada stvarni devizni kurs premaši izvršnu cenu opcije, oni će realizovati kupovnu opciju i prodati američke dolare koje su primili na tekućem deviznom tržištu. I obrnuto, ukoliko špekulant očekuje da će američki dolar izgubiti na vrednosti, može da razmatra neku od sledećih strategija: mogu po terminskom kursu da prodaju američke dolare, a da ih kupe na tekućem deviznom tržištu prenego što ispune terminsku obavezu, mogu da prodaju ugovore o terminskoj isporuci američkih dolara, a da kupe američke dolare po tekućem deviznom kursu malo pre nego što ispune obavezu fjučersa. I mogu da

13

kupe prodajnu opciju za američke dolare i u nekom trenutku pre roka dospeća, kada je stvarni devizni kurs niži od izvršne cene opcije.

Табела 2. Обим укупне међубанкарске трговине на девизном тржишту
За месец: Април, 2010. ОБИМ ТРГОВИНЕ ДАТУМ ИЗВРШЕЊА КРАЋИ ОД СПОТ ВАЛУТЕ USD EUR USD 21,604,610 3,397,483 4,588,303 43,409,115 3,929,738 5,276,456 18,238,119 3,232,921 4,325,001 28,405,684 5,600,000 7,468,161 21,887,427 3,700,000 4,938,017 11,211,040 2,000,000 2,734,400 25,797,966 5,539,024 7,523,098 27,989,735 1,140,290 1,557,636 35,603,013 1,700,000 2,318,970 21,590,855 3,310,717 4,485,363 78,219,994 4,500,000 6,058,347 64,338,083 3,203,326 4,315,843 18,832,656 3,294,787 4,417,980 120,746,947 7,800,000 10,447,323 43,366,950 9,352,005 12,382,996 42,084,482 7,569,758 10,123,031 56,935,448 12,049,466 16,123,392 46,300,479 8,227,612 10,863,744

ОБИМ ТРГОВИНЕ УКУПНО ДАТУМ 01.04.2010. 06.04.2010. 07.04.2010. 08.04.2010. 09.04.2010. 12.04.2010. 13.04.2010. 14.04.2010. 15.04.2010. 16.04.2010. 19.04.2010. 20.04.2010. 21.04.2010. 22.04.2010. 23.04.2010. 26.04.2010. 27.04.2010. 28.04.2010. EUR 15.997.483 32.329.738 13.632.921 21.300.000 16.400.000 8.200.000 18.994.244 20.490.290 26.100.000 15.936.551 58.100.000 47.753.326 14.044.787 90.150.000 32.752.005 31.469.758 42.549.466 35.065.479

ОБИМ ОБИМ ОБИМ ТРГОВИНЕ ТРГОВИНЕ ТРГОВИНЕ СПОТ - ТЕРМИН - СВОП EUR 12,600,000 28,400,000 10,400,000 15,700,000 12,700,000 6,200,000 13,455,220 19,350,000 24,400,000 12,625,834 53,600,000 44,550,000 10,750,000 82,350,000 23,400,000 23,900,000 30,500,000 26,837,867 USD EUR USD EUR USD 17,016,307 0 0 0 0 38,132,659 0 0 0 0 13,913,118 0 0 0 0 20,937,523 0 0 0 0 16,949,410 0 0 0 0 8,476,640 0 0 0 0 18,274,868 0 0 0 0 26,432,099 0 0 0 0 33,284,043 0 0 0 0 17,105,492 0 0 0 0 72,161,647 0 0 0 0 60,022,240 0 0 0 0 14,414,676 0 0 0 0 110,299,624 0 0 0 0 30,983,954 0 0 0 0 31,961,451 0 0 0 0 40,812,056 0 0 0 0 35,436,735 0 0 0 0

Izvor: www.nbs.rs. 03.05.2010.god. U tabeli 2. je prikazan obim ukupne međubankarske trgovine na deviznom tržištu za mesec april 2010.god. u eurima i dolarima. Takođe je prikazan obim trgovine sa datumom izvršenja kraćim od spot valute, obim spot trgovine, obim terminske trgovine, kao i obim svop trgovine. Obim međubankarse trgovine na deviznom tržištu na dan 28.04.2010.god. iznosio je 35.065.479 evra, odnosno 46.300.473 dolara. Od toga: • Obim trgovine sa datumom izvršenja kraćim od spot valute iznosio je 8.227.612 evra, odnosno 10.863.744 dolara. • Obim spot trgovine iznosio je 26.837.867 evra, odnosno 35.436.735 dolara. • Obim terminske trgovine iznosio je 0 evra, odnosno 0 dolara. • Obim svop trgovine iznosio je 0 evra, odnosno 0 dolara.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
14

Na osnovu svega iznetog, može se zaključiti da je devizno tržište od izuzetnog značaja, jer ne samo da povezuje nacionalna finansijska tržišta, nego i izražava njihovu međusobnu uslovljenost. Smatramo da je globalizacija veoma značajan faktor zahvaljujući kome je danas, po obimu transakcija devizno tržište najrazvijeniji segment finansijskog tržišta. Isto tako, zapaža se i integracija deviznog i drugih segmenata finansijskog tržišta. Razlog ovome je primena novih tehnologija i komunikacija. Osnovna svrha deviznog tržišta je omogućavanje i olakšavanje međunarodne trgovine i međunarodnog kretanja kapitala. U odsustvu jedinstvenog svetskog sredstva plaćanja, devizno tržište je bitno važan instrument međunarodnog poslovanja za pretvaranje jednih valuta u druge i za likvidiranje međunarodnih plaćanja. Promene deviznog kursa znatno utiču na kretanja u privredi. Njegovom promenom menjaju se cene, a time i profitabilnost različitih grana privrede i troškovi roba i usluga za potrošače. Stoga, promene kursa direktno utiču na odluke o proizvodnji, potrošnji, raspodeli, razmeni i investicionim ulaganjima. Na ovaj način devizni kurs opredeljuje izbor potrošača između domaće i strane robe i usluga, kao i mogućnost investiranja u zemlji i inostranstvu sa stanovišta prinosa i rizika. U pogledu intervencija na deviznom tržištu, najznačajniji učesnik je centralna banka. Centralna banka kupovinom i prodajom deviza formira stalne devizne rezerve, vrši otplatu deviznog duga, vodi računa o održavanju stalne devizne likvidnosti dotične zemlje. Devizno tržište Srbije je dosta nestabilno i odlikuje se veoma čestim intervencijama Narodne banke Srbije. Zbog prekomerne dnevne oscilacije dinara prema evru NBS prodaje milione evra kako bi ublažila negativne oscilacije dinara. Negativne posledice čestih intervencija NBS ogledaju se u smanjenju deviznih rezervi usled veće tražnje za evrom od ponude.

LITERATURA:
15

(1) Jednak dr Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2005. godina (2) Kovač dr Oskar, Međunarodne finansije, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2003. godina (3) Miljković dr Dejan, Međunarodne finansije, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2008. godina (4) Vasiljević dr Branko, Osnovi finansijskog tržišta, Zavet, Beograd, 2009. godina (5) Vunjak dr Nenad, Kovačević dr Ljubomir, Finansijsko tržište, berze i brokeri, „Proleter“ a.d. Bečej, „Milen“ a.d. Subotica, „Unireks“ a.d. Podgorica, Subotica, 2003. godina (6) www.nbs.rs

16

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful