ISTORIJA COKOLADE

Istorija čokolade je duga i opširna, poput svih velikih priča koje su stvorile svet k akav danas poznajemo. Postoje arheološki dokazi da je pre 2600 godina u Olmeci kuv ana čokoladna smesa, što čokoladu uvrštava meñu najstarije napitke poznate čoveku. Mnogi dokazi govore da su pre 14 veokova Maje i Inke pili piće zvano Xocoatl, prav ljeno od zrna kakaoa. Maje su čak i obožavale Ek Chuah-a, boga kakao napitka, tj. čoko lade. Kakao je oduvek bio izuzetno cenjen i predstavljao je pravu dragocenost. Za Maje su mahune kakaoa simbolizovale život i plodnost. Koristile su se u obredni m ritualima, uključujući i venčanja, i smatrale se hranom bogova. Susedi Maja iz centr alnog Meksika, Asteci, verovali su da se konsumiranjem plodova drveta kakaoa stiču mudrost i moć, da su ti plodovi ne samo izuzetno hranljivi već i da daju jačinu i izd ržljivost, a deluju i kao afrodizijak. Njihov vladar Montezuma svakog dana je pio tečnu čokoladu kako bi povećao svoj libido. Kasnije, u astečkoj kulturi, u magičnom kakaovom piću smelo je da uživa samo sveštenstvo i plemstvo. Po tadašnjem verovanju čokoladni napitak je ulivao mudrost i moć, pa je red ovno bio korišćen i u religijskim ritualima. Ratnici su pre bitke takoñe pili Xocoatl, jer su verovali će im dati božansku snagu i izdržljivost, što je razumljivo zbog velike koncentracije teobromina u jakim kakao napitcima. Asteci su ovaj čokoladni napita k pili topao i bez trunke zaslañivača, ali su dodavali začine poput vanile i čilija, a p onekad i veoma cenjeni kukuruz. Običan narod u doba Asteka je kakao zrna koristio kao najvredniji novac. Vekovima kasnije, od božanskog ratničkog pića Evropljani će napraviti slatkiš, koji će prome niti tekovine moderne civilizacije. Sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristofer Kolumbo je na španski dvor doneo i s eme kakaoa, koje tada nije pobudilo nikakvo zanimanje. Tek će španski konkvistador H ernan Kortez na svojim osvajačkim pohodima u Južnoj Americi probati Xocolatl, koji m u je ponudio astečki vladar Montezuma u ogromnim zlatnim peharima. Odmah zatim, na išavši na plantaže kakaoa, španski konkvistadori su uočili praktičnu stranu uzgoja ove biljk e – proizvodnju novca. Oduševljen idejom da novac raste na drvetu, Kortez je u ime Španije zasadio prvu kak ao plantažu i vratio se u Španiju na dvor kralja Karlosa V, donevši čokoladni napitak i opremu za njegovo pripremanje. Španski vojnici su prvi u Evropi počeli da pripremaju čokoladu, dodavali su joj šećer i ci met, ali su je i dalje pripremali kao piće. Iako dobro čuvana, tajna ovog napitka nije mogla dugo da ostane skrivena. Magija čok oladnog napitka se brzo proširila „starim kontinentom“, obuzimajući prvo vlastelu i plem iće. Najelitnija gospoda na dvorovima nosila je čokoladu u srebrnim i zlatnim džepnim kutijama. 1657. godine u Engleskoj je otvorena prva od niza „kuća čokolade“ u kojoj se točio sve pop ularniji napitak, a poznato je da je kroz istoriju čokolada posmatrana i kao afrod izijak, i da ju je koristio i legendarni Kazanova. Čokolada kakvu danas poznajemo je nastala zahvaljujući Holanñaninu Konradu J. van Hout enu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaoa, iz kojih je nastao kakao prah. Englez Džozef Fraj je 1847. otkrio kako da takav ka kao prah pomeša sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem. Tako je nastala prva gotova čo koladna poslastica, koja je stekla veliku popularnost širom sveta. Švajcarac Daniel Peter je eksperimentisao s mlekom kao sastojkom u čokoladi i 1875. godine napravio prvu mlečnu čokoladu. Kao vrhunski majstori u pravljenju čokolade, Švajcarci su usavršili njenu proizvodnju i 1879. godine Rudolf Lindt („Lindt“ je jedna od najpoznatijih fa brika čokolade) je napravio čokoladu koja se topila u ustima, "chocolat fondant", u kojoj danas svi rado uživamo. Svoju reputaciju afrodizijaka čokolada je najpre dobila na francuskom dvoru. Posta la je inspiracija umetnika širom sveta. Čak je i najveći ljubavnik svih vremena, Kazan ova, imao naviku da pre odlaska u svoje ljubavne pohode najpre uživa u ovom očaravaj ućem napitku. Zaljubljeni i čokolada Veruje se da su tokom 17. veka ljubavnici prvi put počeli da iskazuju svoju ljubav

prema voljenoj osobi sitnim znacima pažnje, meñu kojima se svakako našla i čokolada. A godine 1868. zvanično se pojavila i prva kutija čokoladne bombonijere. Čokolada - zdrava poslastica Za razliku od mlečne ili bele čokolade, crna čokolada u sebi sadrži flavonoide nalik oni ma koji se mogu naći u čajevima, crnom vinu, voću i povrću. Brojna istraživanja su pokazal a da manje količine crne čokolade mogu poboljšati rad krvnih sudova i regulisati nivo šeće ra u krvi, kao i osetljivost na insulin, zahvaljujući čemu dolazi do smanjenja rizik a od pojave dijabetesa Ч ла а В , л б л а а , л а ла а Ч ла а ( а а а).

л , б л ла ла а ( а ала а а л ла а а а а [ а ] 1 а ла 2 б а 3 Н а 3.1 100 а а ла а 4 В ла 5 Ч ла а а 6 Ч а ла 7 В 8 а 9 10 а Ч Ч [ ] а а а а а л а ла б а .

а а а „czoko-latl“ - „ а а - 100 а а

ла

“) а

ла а 2.100-2.500 kJ (500-600

а а ла а а а , ла 18. , 1525. а 1606. А 1657. Л 1660. Ма а А 1692. Л XIV 1750. ла а 1765. 1778. А 1815. Х ла 1830. Ш а а 1831. л 1875. Ш а а а [ ] а Ма Д б а а а а

, Да б а ла

ла , а л а а а а а а а а, , ал а а , а а а а а ла . а, а а а, а Ф л а а а . ла Ш а а , а а ал А Д а а а, Д а ала „ а а“, ла а а аб а „Ва Х “, ла а а а а аб а „ а б “ ла а л ( а Н л а) л

а л а а IV, а , л л ла ла а .

А

, а а а а а а а

л а ла .[2] а а а а а б

ала

а Л а XVI а а а а а а ла ла .

. а

ла . ла .

а

ла ла а а а л Theobroma cacao ( а а а а а ,

аб а : б

а а а б

а а а а а) а а б а л а а

а а а

. а, а а б .

л

л а

а а а а а а а а л а а а

а а ла а а а б ла а

О а Ц а ла [ ]Н Ц а ла а а [ ]100 ла б ла а

54%, ал а а ла а а а. а а а л л а , а а б а , а а б . а , л

ла а а, л а бл . а л а

а а

, л ( а ), ал ал ал , б ,

, а а а л б б

ла а 10g 27g а 54g ал 400 а 300 mg 250 mg ал 100 mg а 12 mg 3 mg б 500 mg [ ]В ла Ч ла а а а л а ла а ла а Ц а ла а а а а а Мл а ла а а а а Б ла ла а а а а л [ ]Ч ла а а Ч ла а а л б а Ф л ла л а а а а а б а л а а а а а а Ч ла а а ал а, а Ч ла а ала: а, а [ ]Ч а ла ла л ла

а а ( а, ал а

а л а л а. 50% а а л а). О ал а а л а , ал а а а б , а а а а . а а а 60% а а а б

а а. л . Ма а ла , а а а а а а ла а, а а а а а, а а а а, а ал а.

ал

а,

 

Ч

ла а

а а

ла а, а

, а

а

10-15 C

ла

а а 60-7 ал а , а