Distinkcije u filozofiji

Parovi pojmova: a priori – a posteriori nužno – kontingentno analitičko – sintetičko Pitanje matematičkih istina (Kant) potrebno je razlučivati sve ove pojmove. U filozofiji nijedan termin nema fiksirane, doslovne termine. A priori – ono što dolazi pre. A posteriori – ono što dolazi posle. Kontingentno – nešto što nije uslovljeno nečim, neka mogućnost. Analitičko – raščlanjivanje (analiza). Sintetičko – spajati, sjedinjavati (sinteza). Anselm Kenteberijski je napravio distinkciju. Okrugao kvadrat. Mi moramo razumeti i reči, ali i pojmove koje te reči označavaju. Plavi broj. Uz šta stoje ovi pojmovi, na šta se odnose? Analitički sud – nužna istina. A priorne istine. Ovi pojmovi se odnose na istinitost iskaza, oni su kvalifikacioni, dodatno određuju prirodu određene istinitosti. Kazuju kako je neka istina saznata, koji je opseg istinitosti, tkđ. oni ukazuju na temelju čega je neki iskaz istinit. Kako mi saznajemo istinitost iskaza? Prvi par pojmova . Koliki je opseg važenja istinitosti? Drugi par pojmova. Na temelju čega, činjenice ili značenja.. 1. Zemlja je okrugla. 2. Ako je zemlja okrugla, onda je Zemlja okrugla. Za prvi iskaz nam je potrebno odgovarajuće iskustvo, dok za drugi iskaz ne (s je s) . Druga rečenica je tačna pre bilo kog iskustva; Istinitost prve saznajemo a posteriori, dok je druga rečenica a priori (istinita je i nezavisna od iskustva, nijedno iskustvo koje bismo stekli ne bi je moglo pobiti). Mogu da saznam a priori neku a posteriornu istinu. Zvuči čudno. Mogu da saznam a posteriori neku a priornu istinu. Ne radi se o nekoj očiglednoj protivurečnosti, ali moramo biti pažljivi. Matematičke istine su a priori, nezavisne od iskustva. Znanje je opravdano verovanje. Platon, Theetet A posteriorne istine su one istine u čijem se opravdanju nalaze činjenice, nešto što je stvar iskustva. Fizika, hemija.. A posteriorne istine su i saznatljive i saznate pomoću iskustva. Prvi par se razlikuje po tome što su to dva različita i isključujuća pitanja o tome kako je saznatljiva istina o kojoj govorimo. Epistemologija, da li postoji neko saznanje? Empirista bi odgovorio da svo znanje potiče iz iskustva. Sposobnost intuicije, neposredni uvid u nešto. 1. Danas je lep dan. 2. Trougao ima tri ugla. 1. Neće uvek biti istinita, njena isinitost je podležna promeni. Slučajem je istinita. Istinitost je kontingentna. 2. Istinita rečenica; ali ona nikada ne može biti lažna, jer je ona nužno istinita. Frege bi čak govorio o večnim istinama. Ima smisla reći: danas je lep dan, ali on je mogao i da to ne bude, dok to isto nema

smisla reći za trougao. Nužne i moguće istine. Neki iskaz je nužan akko nije moguće da on bude lažan. Neki iskaz je nužno lažan akko nije moguće da bude istinit. Ovo su dva načina istinitosti, tj. modaliteti. Da li je istinit nužno ili slučajno, uvek ili ponekada? Ova distinkcija je modalna. Misaoni eksperiment: Ako zamislimo da se ceo univerzum sastoji od samo jednog trenutka (nužno; isključene su sve druge mogućnosti). Sada je 14:49 – kontingentno. Preciziranje i određenje pojmova zavisi od toga šta sve imamo u univerzumu. Koje sve mogućnosti postoje u univerzumu? Modalna logika – uvodi se univerzum mogućih svetova. W=( w1, w2, w3, ... , wm) – skup svih mogućih svetova. Lajbnic, neki iskaz je nužno istinit ako je istinit u svim mogućim svetovima (to je najopštije), a kada je kontingentno istinit, istinit je u bar jednom svetu. Dostižljivost između svetova. Nužno je ako je nešto istinito u svim dostižljivim svetovima. Postoje različiti modalni sistemi i različiti kriterijumi. Saul Kripke (1940) zaslužan za modalne svetove. 1. Bećar je neoženjen muškarac. 2. Danas je pravi Miholjski dan. 1. Bećar je mlad, bezbrižan čovek koga ne obavezuje ni porodica, ni društvo. Istinita. 2. Nije nam bilo dovoljno da razumemo značenje svih termina da bismo znali da li je iskaz istinit ili lažan. Quine: bećar, njegov primer. (1908-2000). Pr. Brut je ubio Cezara. Istinita je, ali stvar je jezičke konvencije da li ubiti znači isto što i usmrtiti čoveka. Postoje činjeničke i jezičke komponente. Analitički sud je onaj koji je istinit na osnovu značenja svojih termina. Sintetički, potrebno je još nešto da bismo saznali istinitost. Analitički – činjeničke komponente = 0. Ne treba nam činjenica da bismo utvrdili istinitost. Sintetički – činjenička komponenta ≠ 0. Quine je čuven po tome što je napao staru distinkciju. Kant. Analitički sud onaj kod koga je p sadržan u pojmu s. Tela su protežna. S je P. Kada analiziramo S u njemu je sadržan neki predikat P. Ako se analizira pojam tela u njemu pronalazimo protežnost. Sintetički ≠ analitički. Pojam P nije sadržan u pojmu S. Pojam P proširuje pojam S. Quine to kritikuje, pojam sadržanog je nejasan. Logika, dolazi do drastične promene unutar nje. Tradicionalna je zamenjena fregeovskom. Gottlob Frege (1848-1925). Stari oblik suda je S je P. Po analogiji sa gramatičkom formom suda. Frege – osnovni oblik ima mnoge mane. Novi oblik suda – analogija sa matematičkom funkcijom. Osnovna jedinica značenja je iskaz, uvode se veznici. Svi ljudi su smrtni. Svi, da li je to S ili P? Svi ljudi nisu smrtni. Negacija bi trebalo da izgleda ovako: Neki ljudi su smrtni. Frege najzaslužniji za razvoj nove logike. Nisu sve istine matematike sintetički apriori. Iskazi aritmetike su a priorni.Kant. 5+7=12. Nije analitički sud. Osnovna forma suda je S jeP. Frege ne koristi Kantovu def. analitičkog suda. On mora da da novo određenje. Analitički iskaz je onaj koji je logička istina ili se može svesti na logičku istinu. Kant, analitički sud se ne može negirati bez protivurečnosti. Kantovo shvatanje nije odbačeno, već ga više ne koristimo, zbog nove logike.

*Analitički sud je istanca zakona identiteta. * Pozivanje na istinu logike. * Analitički iskazi su istiniti na osnovu konvencije. Distinkcija analitičko-sintetičko je pretrpela čuvenu Qajnovu kritiku (dve dogme empirizma). On krizikuje Fregea. Bećar nije oženjen čovek – to je analitička istina. A=A. Ovaj korak prelaska na logičku formu kritikuje Quine. Analitički iskaz je određen preko sinonimnosti. Da li je pojam sinonimnosti jasniji od pojma analitičnosti? Težište kritike. Quine- vi ste otvorili rečnik, ali u njemu nema određenja sinonimnosti, već samo parova sinonima. (leksičar je samo dao svoje rezultate opservacije).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful