You are on page 1of 41

Univerzitet u Niu Ekonomski fakultet

Diplomski rad:

EKONOMSKI EFEKTI TURIZMA I ODRIVI RAZVOJ

Mentor: prof dr Vukain ui

Student: Andrija Krsti Br. indeksa: 38328

Ni, 2012.

Sadraj Uvod 1. Ekonomski efekti turizma


1.1 Cost-benefit analiza prirodnog i ekonomskog razvoja turizma__________________ 3 1.2 Karakteristike i kontekst turistikog razvoja________________________________ 5 1.3 Obrasci prirodnog razvoja turizma ______________________________________ 7 1.4 Kontrastne forme turistikog razvoja ____________________________________ 10 1.4.1 Turistike enklave ___________________________________________ 10 1.4.2 Odmaralita ________________________________________________ 11 1.4.3 Turistike zone _____________________________________________ 13 1.5 Turizam i ekonomski razvoj ___________________________________________ 13 1.6 Uticaj turizma na odnos trgovine i investicionu aktivnost ____________________ 15 1.7 Turizam i ekonomski rast _____________________________________________ 16 1.8 Turizam i zaposlenost ________________________________________________ 19 1.9 Turizam kao sredstvo obnove privrede ___________________________________ 21

2. Odrivi razvoj turizma


2.1. Turizam, odrivost i promene u okruenju _______________________________ 22 2.2 Koncept odrivog razvoja ____________________________________________ 23 2.3 Turizam i promene u okruenju _______________________________________ 26 2.4 Biodiverzitet ______________________________________________________ 28 2.5 Erozija i fizika oteenja ____________________________________________ 29 2.6 Zagaenje ________________________________________________________ 29 2.7 Resursna baza _____________________________________________________ 31 2.8 Vizuelne i strukturne promene ________________________________________ 31

3. Menadment turizma i ekolokih promena


3.1. Turistiki menadment _______________________________________________ 32 3.2 Koncept nivoa zasienosti _____________________________________________ 33 3.3 Granice prihvatljivih promena _________________________________________ 33 3.4 Procena uticaja na okruenje __________________________________________ 35 3.5 Konsultacije i participacija ____________________________________________ 36 3.6 Odrivost i alternativni turizam ________________________________________ 38

Zakljuak
2

Uvod
Turizam je kao svetska privredna delatnost, po svim bitnim pokazateljima, danas trea privredna grana (posle automobilske i naftne industrije). Moe se rei da turizam predstavlja vodeu svetsku industriju u kojoj je 2010. godine ostvaren prihod od meunarodnog turizma od oko 920 milijardi dolara i promet od oko 940 miliona dolazaka stranih turista. Osnovna karakteristika savremenog turizma je masovnost. Meutim, meunarodna turistika kretanja predstavljaju samo manji deo ukupnih turistikih kretanja u svetu. Ukupan obim turistikog prometa procenjuje se na preko 5 milijardi inostranih i domaih turista. Turizam je prema prihodima i prometu viestruko znaajna privredna delatnost. Danas prihodi od turizma dostiu oko 1,5% drutvenog proizvoda sveta, preko 8% vrednosti ukupnog svetskog izvoza i oko 35% svetske trgovine uslugama. Pri tome, treba imati u vidu da se kroz izvoz na osnovu turizma realizuju finalni proizvodi i usluge brojnih privrednih delatnosti i pozitivno utiu na platni bilans zemlje. Re je o nevidljivom izvozu sa visokim neto deviznim efektima. S obzirom da podstie na razvoj osnovnih delatnosti, turizam takoe doprinosi poveanju uposlenosti kapaciteta. U tom smislu posebno multiplikativne efekte ima potronja koja se iz drugih zemalja na osnovu turistikih dolazaka preliva u odreenu zemlju. Na ovaj nain se poveava broj radnika u brojnim delatnostima turistike ponude. Smatra se da je u turizmu zaposleno oko 225 miliona ljudi. Na taj nain, turizam je postao znaajan faktor transfera nacionalnog dohotka iz ekonomski razvijenih u ekonomski nerazvijene prostorne celine. Upravo zahvaljujui turizmu, ekonomski nerazvijena podruja sveta su dobila nove privredne aktivnosti (drave Pacifika, Kariba, Mediterana i sl.).

1. Ekonomski efekti turizma


1.1. Cost-benefit analiza prirodnog i ekonomskog razvoja turizma Pored mnogobrojnih uticaja koje turizam moe imati na zemlju domaina, procesi prirodnog i turistikog razvoja su verovatno najistaknutiji. Ovaj uticaj u najveoj meri moe biti vidljiv kod prirodnog razvoja turistike infrastrukture (smetaj, prodajni centri, zabavni centri, poboanje i unapreenje usluge kod domaih prevoznika itd.); kroz poveanje broja radnih mesta u turistikoj grani privrede posmatrane zemlje; i kroz ono to na prvi pogled nije toliko uoljivo, a to je niz razliitih pozitivnih uticaja po BDP, to jest, kroz kapacitet nacionalne i regionalne ekonomije da privuku strane investicije u zemlju. Konretno, u sluaju regiona u razvoju, stvaran kapacitet i sposobnost obezbeenja pozamane sume novanih sredstava na osnovu iskorienja prirodnih i svima dostupnih resursa je iz opravdanih razloga veoma bitna, s tim to u ovom sluaju nikako ne
3

moemo a da ne uzmemo u obzir negativne dimenzije koje se tiu stvaranja eventualne zavisnosti od stranog kapitala. Kada je u pitanju fiziki i ekonomski razvoj turizma odreene oblasti, moemo posmatrati kako benefite jednog takvog razvoja, tako i njegovu cenu kotanja. Za studenta turistike geografije, samo definisanje problema razvoja predstavlja sloen postupak. Do ovoga dolazi pre svega zbog razliite interpretacije samog termina koji se koristi kako za obeleavanje procesa promena, tako i stanja (ili ak trenutne faze) promena. Primera radi, Batlerov ciklini model definie vie uzastopnih faza razvoja ali ne iznosi detalje vezane za bilo koju od pomenutih faza. Dalje, ne samo da valja praviti razliku izmeu definicije razvoja kao stanja i definicije razvoja kao procesa, ve je i sama priroda procesa bila predmet razliitih interpretacija, ukljuujui izmeu ostalog i - shvatanje razvoja kao proces ekonomskog rasta koji se izraava poveanjem robnog autputa, bogaenjem i poveanjem stope zaposlenosti - razvoj kao proces socio-ekonomske transformacije gde ekonomski rast pokree procese dubljih promena koji dovode do segregacije na razvijena i manje razvijena mesta, kao i do stvaranja socioekonomskih grupa to rezultuje stvaranjem fundamentalnih promena u proizvodnim i potroakim ablonima - razvoj kao proces prostorne preraspodele radne snage i proizvodnih podruja. Na ovo moemo posmatrati kao na uoljivi proizvod socio-ekonomskih transformacija i predstavlja loginu posledicu turistikog razvoja regije, sa poveanjem sklonosti ka iskorienju resursa koji su do tog trenutka bili u manjoj ili vioj meri neiskorieni (Mabogunje, 1980). Kada je u pitanju geografija, studije razvoja pojedinih oblasti su tradicionalno teile istraivanju manje razvijenih oblasti i odnosom koji takve regije imaju sa razvijenim svetom (Potter, 1999; Hodder, 2000). Delimino, geografija uzima ista pitanja u obzir kada je u pitanju problem turizma, ali je bitno napomenuti da je turistiki razvoj podjednako bitan i znaajan u privredama onih zemalja za koje se ve moe rei da su dostigle zavidan nivo razvoja. Prema tome, valja uzeti u obzir da u se u ovom radu pozabaviti problemom razvoja turizma, kao posebne privredne grane, kako na primeru privreda slabije razvijenih zemalja, tako i na primeru privreda razvijenijih zemalja takoe. Rad e se fokusirati na dve razliite, ali meusobno povezane, teme: - na faktore koji oblikuju i reguliu prirodni razvoj turizma i kontrastnih prostornih formi koje nastaju kao nusprodukt turistikog razvoja i - na osnovne odnose turizma i ekonomskog razvoja Takoe, od velike je vanosti da ove probleme razmotrimo u irem kontekstu kako bi bili u stanju da prepoznamo razliite dimenzije turizma i nain na koji svaka od njih ponaosob utie na

naine i pravce turistikog razvoja, kao i na povezanost procesa razvoja sa problemom globalizacije i promene odnosa u takozvanom ''post-fordovskom'' ablonu proizvodnje i potronje. 1.2. Karakteristike i kontekst turistikog razvoja Postoje tri karakteristike turizma kao privredne grane koje se nameu kao kljune za razumevanje geografske povezanosti turizma i prirodnog i ekonomskog razvoja. Prva i, po mnogo emu, najbitnija, je ona koja karakterie sklonost odreenih regija ka proizvodnji i potronji. Za razliku od mnogih proizvodnih dobara koje se u najveem broju sluajeva nalaze svoj put do kupaca, u sluaju turistikih proizvoda, turista, tj. potroa, treba da doe do samog proizvoda (na ovaj nain turisti, odnosno potroai, postaju deo proizvodnog procesa, s obzirom na to da oni svojim prisustvom i aktivnostima nedvomisleno utiu na oblikovanje samog proizvoda kao i na nain na koji e ostali potroai doiveti proizvod.) ee, u sluaju turistikih regija koje imaju preteno sezonski karakter, naglaene su takozvane vremenske i prostorne dimenzije potroakih ema. Ovde vreme i prostor deluju kao limitirajui faktori i usled delovanja tih faktora dolazi do oblika turizma koji su Shaw i Williams definisali kao prostorno i vremenski neizmenljiv. Drugo, kada je u pitanju proizvodnja u turistikoj grani, radna snaga ima kljunu ulogu. Organizacija same firme je od krucijalnog znaaja za njenu kompetitivnost u bilo kojoj grani privrede, ali se to ponaroito namee kao tano kada je u pitanju turizam. Kao usluna grana sa nekoliko radnointenzivnih sektora (npr., hotelijerstvo i ketering), trokovi radne snage zauzimaju visok procenat u ukupnim trokovima. Ono to je manje uoljivo, ali nikako i manje bitno, je to da proces zapoljavanja i otputanja radne snage predstavlja osnovni mehanizam koga se preduzetnici pridravaju i kome pribegavaju kako bi izali na kraj sa polarizovanom potranjom sa kojom se suoavaju. To rezultuje visokim stepenom potrebe za sezonskom radnom snagom koja za sobom povlai veliki broj ljudi koji u posmatrane turistike centre i odmaralita dolaze iskljuivo radi posla. Tree, kao inae i u svim sektorima savremene globalne ekonomije, razvoj transnacionalnih i globalnih korporacija ima poveani uticaj na ekonomsku organizaciju jedne privredne grane kao to je turizam, tako da ona preteno ostaje podvojena, i uglavnom se sastoji od malih i srednjih preduzea. Turizam ne predstavlja neizdiferencirani proizvod, tako da veliki broj trinih nia, kao i povezanih uslunih grana, deluje na manja preduzea ohrabrujue i podsticajno. Na osnovu ovoga, moe se rei da razvoj turizma u velikoj meri zavisi od kapaciteta, povezanosti i mogunosti koordinisanja malih i srednjih preduzea i njihove sposobnosti obezbeenja dovoljne koliine proizvoda i usluge koja e zadovoljiti potrebe turista. Meutim, visok nivo konkurencije u ovakvom privrednom okruenju esto prouzrokuje visoku stopu bankrotstva manjih preduzea, to moe da dovede do lokalnih ekonomskih nestabilnosti. Preduzea koja se bave obezbeenjem turistikih dobara i usluga posluju u preteno kapitalistikom okviru u kome se turistika proizvodna dobra (to je ujedno jedna od karakteristika turizma koja u sve veoj meri poinje da se oslanja na robnu proizvodnju) proizvode i prodaju na
5

tritu na kome vlada otra konkurencija. Meutim, kako pojedinane firme u jednom takvom okviru nisu u dovoljnoj meri uticajne posmatrano na ire ekonomske okvire, postoji oigledna potreba za regulatornim okvirima (kao to su monetarni sistemi i zakonska kontrola radnih uslova) kako bi se obezbedila sveopta kontrola privrede. Ovo je osnovno naelo regulatorne teorije koja se oslanja na premisu da u kapitalistikim sistemima uvek postoji set principa koji oblikuju ovakav sistem, i koji se ogledaju u reimima akumulacije, sistematske organizacije proizvodnje, distribucije, socijalne razmene i potronje. U veem delu dvadesetog veka dominantni postulat akumulacije pod kojim se turizam razvijao kao privredna grana je Ford/Kejnzijanski model proizvodnje i potronje. Ovo je dovelo do situacije gde su potroai u velikoj meri bili okrenuti ka masovnoj potronji proizvoda koje su za njih birali proizvoai2. Meutim, u poslednjih dvadesetak godina, gorepomenuti model je polako poeo da gubi poziciju dominantnog proizvodno-potroakog reima, a njegovo mesto je polako poeo da preuzima fleksibilniji i dinaminiji post-fordovski model proizvodnje i potronje. Sa aspekta turizma posmatrano, novi model je podrazumevao mnogo veu diferencijaciju proizvoda i trinu segmentaciju; razvoj novih turistikih oblasti; kao i lagano udaljavanje od standardizovanih paketa proizvoda, odnosno uniformisanog oblika proizvodnje. Shaw i Williams, ipak, pozivaju na opreznost. Po njima, prelazak na post-fordovski model proizvodnje i potronje ne predstavlja linearni prelazak sa jednom potroakog reima na drugi, s obzirom na to da veina proizvodnih sistema u okviru kojih se turizam formira i dalje ukazuje na zavisnost od Fordovskog, kao i postfordovskog modela. U mnogo razliitih postavki, turizam se kotira kao izuzetno isplativ proizvod, bitna promena se ogleda u poveanom nivou fleksibilnosti koja oblikuje proizvodnju i koja se postavlja kao esencijalna za obezbeenje profitabilnosti na tritu gde ukusi i preferencije sada izgledaju mnogo fluidnije nego ranije. U samoj sri ove teorije se nalazi premisa po kojoj vlada same drave igra fundamentalnu ulogu u oblikovanju regulatornih okvira i naina na koji oni utiu na razvoj turizma. Efekti koji se na ovaj nain mogu postii su razliiti, a oni ukljuuju: - posredovanje u odnosima izmeu drave i globalne ekonomije - primena kontrolnih mera na kretanje kapitala i radne snage - konstituisanje zakonskih okvira koje reguliu proizvodnju - ustoliavanje politike regionalnog privrednog razvoja - upravljanje dravnom bezbednosti. Meutim, ubrzani proces integracije turizma u procese globalizacije kroz, na primer, poveanje broja turistikih preduzea koja se nalaze u vlasnitvu inostranih kompanija ili kroz internacionalizaciju kapitala, oslabljuje uticaj navedenih efekata. Do ovog dolazi uglavnom zbog toga to globalizacija dovodi u pitanje teritorijalnost posmatrane zemlje i zbog razvoja globalnih okvira razmene i kontrole i sa njima povezanih institucija (kao to je MMF ili Svetska banka), koje menjaju sam kontekst regulisanja. Kao posledicu ovoga, danas imamo primer nekoliko zemalja EU koje nisu u stanju da pojedinano i nezavisno reguliu razvoj svojih privreda. Konkretno,
6

ustoliavanje eura kao meunarodne valute, sazivanje Evropskog parlamenta, kao i poveanje centralizovanosti direktiva EU koje se tiu uobliavanja ekonomskih i regulatornih politika pojedinih zemalja lanica su dovele do smanjenja njihove individualnosti. S obzirom na to da sami zakonski okviri postaju sve prihvaeniji globalno posmatrano, stvarni razvoj turizma se sve vie fokusira na regionalni i lokalni nivo. Tako dolazi do stvaranja neega to su Milne i Ateljevi nazvali neksus, odnosno imaginarna taka preseka globalnog turistikog razvoja i lokalnih regija koje zapravo stvaraju sam turistiku proizvod. Ovaj odnos je u isto vreme kompleksan i zavisi od odreenih uslova pod kojima dolazi do samog razvoja turizma. Ovu emo kompleksnost ili makar njen mali deo, razumeti ukoliko se detaljnije pozabavimo ablonima fizikog razvoja. 1.3. Obrasci prirodnog razvoja turizma Diskusija o razvoju turizma je u geografskoj literaturi prisutna ve due vreme. Ona uglavnom otkriva da turistiki razvoj bilo koje lokacije zavisi od postojanja preduslova rasta i da prostorne forme razvoja kao i njene geografske karakteristike reflektuju uzajamno dejstvo nekoliko faktora koji mogu uticati na oblikovanje pravaca koji razvoj moe da poprimi. Osnovni preduslovi turistikog razvoja su: - prisustvo resursa i prirodnih atrakcija - koje podrazumevaju postojanje prirodnih klimatskih faktora, reljefa, pejza i prirodno stanite odreenih ivotinjskih vrsta; sociokulturolokog nasledstva posmatrane regije (tu se pre svega misli na lokacije od istorijskog znaaja, zatim na specijalitete lokalne kuhinje, nacionalnu umetnost itd.); kao i mesta za zabavu, zabavne parkove i odmaralita koje takoe mogu biti sastavni deo okruenja. - postojanje infrastrukture, pre svega u formi objekata koji se koriste za smetaj turista, transportnih sredstava i javnih dobara (saniteta, elektrine energije..); - izvori kapitalnih investicija, radne snage i odgovarajue marketinke institucije. Primarni faktori (ili grupa faktora) za koje se smatra da oblikuju prirodni razvoj turizma su prikazani na slici na kojoj je zapravo prikazan najkompleksniji splet meusobnih odnosa tih faktora. Pet osnovnih faktora su: - prirodna ogranienja - priroda turistikih resursa i atrakcija - stanje turistikog trita - usovi planiranja i investiranja - nivoi integracije, odnosno povezanosti

FAKTORI UTICAJA
7

REZULTATI RAZVOJA

Topografija Dostupnost podruja Pristupanost Stepen postojeeg razvoja

Prirodne prepreke

Prirodni/vetaki Jedinstveni/sveprisutni Razueni/teritorijalni Komercijalni/nekomercijalni

Priroda turistikih resursa i ENKLAVE atrakcija

Koncentrisan

ODMARALITA

Nivo politike kontrole Nivo planiranja Investicioni izvori Obrasci partnerskih odnosa

Investicion i i uslovi planiranja

Oblici razvoja

ZONE

Prostorno integrisanje ili segregiranje Strukturalno integrisanje ili segregiranje

Nivoi integracije
Razuen

REGIJE

Lokalni/meunarodni Elinti/masovni Kulturoloki slini ili raziliti

Priroda turistiko g trita

Slika 1: Faktori koji utiu na oblike turistikog razvoja

Ovde se istie da e ovi faktori, nezavisno od toga da li posmatramo njihovo pojedinano ili sinergijsko dejstvo na razvoj turizma, najverovatnije rezultovati jednom od etiri optih formi turistikog razvoja: enklavama, odmaralitima, zonama ili regijama. Sa prostornog aspekta posmatrano, navedene forme se vezuju za razliite nivoe koncetrisanosti ili razreenosti i mogu se takoe postaviti u jedan od nekoliko geografskih konteksta koji se ovde mogu diferencirati kao: urbani/ruralni, priobalni/unutranji, ravniarski/planinski. Apropo ranijih rasprava o konceptu razvoja, evidentno je da ovi faktori pokazuju da na razvoj moemo posmatrati i kao na fazu, ali i kao na proces. Tako, uticaj prirodnih ogranienja, resursi i turistike atrakcije, stanje turistikog trita definiu razvoj kao fazu; dok uticaj planiranja, investiranja i integracije prvenstveno bacaju fokus na razvoj kao na proces. Prirodna ogranienja e u najveem broju sluajeva imati direktan uticaj na turistiki razvoj regije. Topografija, primera radi, utie na mogunost izgradnje odreenih objekata na odreenim povrinama, na pristupnost posmatranoj regiji kao i na mogunost obezbeenja struje, vode i kanalizacije u odreenoj oblasti. Imajui sve ovo u vidu, u regije sa nezavidnom pozicijom moemo svrstati neravne priobalne regije (kao to je Amalfi u Italiji), planinske zone (alpski pojas u vajcarskoj), odnosno, sve one regije koje odudaraju od ravne, pristupane regije (kao to je to sluaj sa francuskom regijom Languedoc-Roussillon). Drugo, raspoloivost turistikih resursa i atrakcija e imati jak uticaj na razvojne eme turizma posmatrane regije i uticae, pre svega, na nivo disperzije ili koncentracije turistikih dobara. Konkretno, jedinstvene turistike atrakcije koje su karakteristine za odreene regije, bilo da su u pitanju prirodne ili ljudskom rukom stvorene, rezultuju turistikim razvojem posmatranog regiona, dok sveprisutna i prostorno ekstenzivna turistika dobra (kao to je obala pored mora ili okeana, ili ruralna sredina koja se prostire na velikoj teritoriji), moe da disperzira turistiki razvoj posmatranog regiona. Prema tome, ruralni turizam, gde razgledanje okoline igra bitnu ulogu, se esto karakterie kao difuzni obrazac razvoja koji se zasniva na postojanju velikog broja relativno malih turistikih centara u kojima se impuls turistikog razvoja postie uglavnom kroz postojee institucije seoskog turizma i hraniteljske domove. Tree, pretpostavlja se da na obrasce razvoja utie stanje razvoja trita turistikih dobara. Ovo varira u zavisnosti od toga da li se razvoj zasniva na domaoj ili meunarodnoj klijenteli, ali se znaajnija razlika primeuje kod podele na masovne ili takozvane 'alternativne' forme turizma, zbog kontrastnih koliina aktivnosti pomenutih sektora. Iako se, kroz istoriju, razvoj turizma deavao spontano i u vrlo maloj meri bio stavljen pod kontrolu drave, vrednost ove privredne grane je postavila potrebu da se savremena privreda u mnogo veoj meri regulie. Prema tome, lokalno planiranje i investiciona politika predstavljaju etvrti bitan faktor koji ima uticaja na faze razvoja i, kao to je to ve predstavljeno, tu posebnu
9

ulogu ima politiki stav prema turizmu i nivoi politike kontrole (raunajui obim do koga se efektivno prostorno planiranje sprovodi na pravi nain); obim do koga je investicija lokalna ili eksterna po region, i nivoe korporativnog interesa u turizmu i povezanih obrazaca vlasnitva. U jednoj globalizovanoj grani privrede kakva je turizam, obim inostranog kapitala i vlasnitva nad turistikim dobrima igra bitnu ulogu na rezultate samog razvoja turizma posmatrane privrede. Lokalne i regionalne zajednice koje imaju problema sa privlaenjem domaih investitora, esto pristaju na uslove razvoja nametnute od strane stranih investitora kako bi obezbedile dovoljnu koliinu investicionih sredstava. Planiranje i investiciona politika su veoma blisko povezane sa finalnim kljunim faktorom, odnosno nivoom i prirodom integracija. Studije na integracije u turizmu gledaju sa dva razliita stanovita. Po jednom, postavlja se pitanje obima do kojeg je razvoj turizma povezan sa nainom ivota u posmatranoj regiji, odnosno sa neturistikim formama razvoja, da li je turizam povezan sa drugim funkcijama i nainima korienja zemljita. Na neki drugi nain, integracija moe da se odnosi na to da li je ili ne razvoj integrisan u strukturalnom smislu. Strukturalno integrisani razvoj e povezati sve elemente - smetaj, transport, maloprodaju, centre zabave i javna dobra - u jednu sveobuhvatnu formu razvoja. Ovaj oblik razvoja oslikava ono na ta se u pojedinim sluajevima podrazumeva pod katalitikim ablonom razvoja, gde jedan mali broj vodeih projekata koji se najee finansiraju iz eksternih izvora stimuliu domae investitore da investiraju svoj kapital u turizam, kao privrednu granu koja se nalazi u ekspanziji. 1.4. Kontrastne forme turistikog razvoja Na primerima moemo pojasniti kako razliiti elementi mogu iznedriti razliite forme turistikog razvoja prouavanjem tri najea proizvoda istog: turistikih enklava, letovalita i zona. 1.4.1. Turistike enklave Enklave predstavljaju najkoncetrisaniji oblik turistikog razvoja i reflektuju jasan uticaj: - nedostataka koje su nametnute ogranienjima lokalne infrastrukture - investicionih ema u kojima imamo svega nekoliko inostranih preduzetnika koji stvaraju vrednost za turiste i gde je izvor investicija najee eksterne prirode - trita koja su fokusirana na poseban segment turista - obino elitne grupe i gde je turistika aktivnost koncentrisana na malom mestu, a to su najee ekskluzivna priobalna letovalita. Razvoj se enklava, u svojoj najprirodnijoj formi, bazira na njihovoj zatvorenosti i to ne samo u fizikom, ve i u socijalnom i ekonomskom smislu. U takvoj situaciji, njih karakterie nekoliko razliitih stvari:

10

- fizika podvojenost (i izolacija) od postojeih komuna i princip razvoja koji se ne zasniva samo na bogaenju na osnovu samog razvoja - minimiziranje ekonomskih i strukturalnih veza enklave sa ostalim stambenim regijama - stvaranje zavisnosti od inostranih turista to se ogleda u formiranju drugaije cenovne strukture posmatrane enklave, a to ide u prilog njenoj ekskluzivnosti - razliit stil ivota u enklavama u odnosu na okolinu. Razvoj enklava se u najveoj meri vezuje za fazu nezrelosti (odnosno poetnu fazu) razvoja turizma u posmatranoj zemlji, koja tek treba da evoluira. Tako je recimo Regency Brighton predstavljala enklavu koja se izdvajala kao drutveno ekskluzivno mesto s obzirom na to da je bilo dostupno samo odabranoj grupi turista, uzevi u obzir cenovnu barijeru. Tako se za enklave moe rei da na njih nailazimo najvie u privredama zemalja koje se nalaze u razvoju, iako to ne mora da bude uvek sluaj. Izuzeci koji potvruju pravila se odnose na delove Evrope (u Britaniji, Belgiji i Holandiji) sa visoko kvalitetnim zatvorenim vikend selima i odmaralitima smetenim u egzotinom okruenju koje same za sebe predstavljaju odreeni oblik enklava, a za koje bi se pre reklo da predstavljaju proizvod razvijenih privreda. Slino, neki od modernih zabavnih parkova, kao to je Alton Towers u Engleskoj, ili nekoliko parkova koje su vlasnitvo kompanije Disney Corp., su konstruisani po uzoru na turistike enklave. Privredama zemalja u razvoju, razvoj enklava donosi nekoliko razliitih prednosti. Pre svega, koncentrisanje investicionih sredstava u mali broj projekata predstavlja pragmatian odgovor na pitanje kako doi do proizvoda visokog kvaliteta koji e biti zanimljiv inostranim turistima. Dalje, injenica da se razvoj enklava u najveoj meri finansira iz eksternih izvora podrazumeva poveanje atraktivnosti same privredne grane za domae investitore, kao i otvaranje novih radnih mesta za lokalni ivalj i sam ekonomski razvoj regiona. Tree, i ono to je manje oigledno, je to da lokalne samouprave favorizuju ovaj vid turistikog razvoja, jer na taj nain donekle mogu staviti pod kontrolu i limitirati razne socijalne, politike i kulturne efekte koji proistiu iz stalnog kontakta domaeg stanovnitva sa stranim turistima. Naravno, ovaj vid turistikog razvoja ima i loe strane. Prva se odnosi na poveanje nivoa zavisnosti domae privrede od stranog kapitala i investitora; odliv novca iz zemlje, obzirom da se njegov vei deo sliva u depove stranih kapitalista; limitirani nivo zavisnosti od domae proizvodnje i, ponekad, periodinost potrebe za upoljavanjem domae radne snage. 1.4.2. Odmaralita Turistika odmaralita predstavljaju oblik turistikog razvoja na koji najee nailazimo i pojavljuju se u vie razliitih konteksta. Odmaralite kraj mora predstavlja najei oblik turistikog odmaralita, ali se ona mogu razviti i u unutranjosti, mimo priobalnog podruja (banje sa lekovitom vodom kakva je Harrogate u Engleskoj npr.), u planinskim predelima (La Grande
11

Plagne, Francuska) pa ak i u pustinjama (Palm Springs ili Las Vegas u Nevadi). Razvoj ovakvog vida turistikih odmaralita se u najveoj meri odvija pod uticajem kljunih resursa koji formiraju i diferenciraju bazu samog odmaralita. Ukoliko uemo u dublju analizu, moemo zapaziti da na razvoj samih odmaralita veliki uticaj imaju i pristupanost samog zemljita, nivoi planiranja i kontrole, izvori investicija i razliiti nivoi integracije. Prideaux (2001) je takoe naglasio potrebu razumevanja samog ciklusa razvoja turistikih destinacija kao posebnih ekonomskih entiteta koji se razvijaju pod uticajem ponude i potranje na tritu, kao i sa njima povezanih cena usluge na tritu. U njegovom modelu razvoja, turistiki centri se razvijaju sukcesivno, do ega dolazi usled poveanja tranje. Meutim, ovakav vid razvoja moe u bilo kom svom stadijumu pasti pod uticaj promene cena do kojih dolazi usled oscilacija ponude i tranje; razvojem konkurentnih turistikih destinacija; ili usled plansko/investicionih odluka. Uzevi u obzir sve gorenavedeno, neke destinacije dobiju epitet internacionalnih, dok mnoge ostanu poznate samo na lokalnom nivou. Kao oblik turistikog odmaralita koje danas najee sreemo, svoju studiju emo koncentrisati na analizu priobalnih turistikih destinacija. Kljune karakteristike ovakvih odredita se vezuju za blizinu mora ili okeana kao kljunog resursa njihovog razvoja, i inkrementalni rast ovakvih destinacija se u najveoj meri odvija usled spontane i neplanirane gradnje objekata, koje se uglavnom finansiraju iz lokalnih investicija. Generalno gledano, blizina mora se moe uzeti za glavnog krivca geografskog izgleda ovakvih odredita, s obzirom na to da se gradnja objekata koncentrie linearno du obale pored mora. Parcele koje se nalaze na veoj udaljenosti od mora, odnosno dublje u unutranjosti, imaju manju vrednost. Drugi gradijent predstavlja udaljenost lokacije od samog centra turistikog mesta. Hoteli i graevine gde su smeteni turisti, prodavnice i centri za zabavu se iz komercijalnih razloga ne grade na istim parcelama sa stambenim i ostalim objektima koji nemaju turistiki znaaj i svrhu kako bi se segregirale gradske zone koje prvenstveno slue za generisanje profita, iako u praksi esto moemo naii na izuzetke od ovog pravila. Ovakav vid segregacije moe dovesti do odvajanja gradskih zona na one koje su namenjene za rekreaciju koja e se u ovakvim mestima nalaziti u samom centru svih deavanja, za razliku od klasinih urbanih centara gde bi u centru oekivali mnotvo poslovnih objekata. Dalje, kod bitnijih turistikih letovalita, postoji tendencija segregiranja objekata velikih preduzea od manjih, dok e posebne potrebe odreenih sektora (npr., potreba za veim smetajnim kapacitetima) takoe imati uticaja na nain na koji e se objekti u posmatranom letovalitu pozicionirati. Kada govorimo o raznim hotelima i hostelima, ne moemo a da ne kaemo da bitnu ulogu igra i njihova blizina bitnijim putnim pravcima. Iz razliitih razloga, centri za smetaj poput vikend naselja i karavan kuica, koje zauzimaju veliku prostornu povrinu, su smetene najee malo dalje od centra samog letovalita, uzevi u obzir prostor koji zauzimaju, kao i cenu zemljita. Meutim, sa razvojem turizma, razvili su se razliiti vidovi turistikih odmaralita od onih tradicionalnih, pre svega zahvaljujui drugaijim uslovima razvoja.

12

Na osnovu svega navedenog, moemo nabrojati nekoliko bitnih karakteristika na koje moramo obratiti panju kada posmatramo razvoj nekog turistikog centra: - tendencija linearne gradnje turistikih objekata du obale mora ili okeana, u skladu sa poetnim fazama razvoja gradnje hotela na posmatranom podruju, - udaljavanje stambene etvrti od centra ka periferiji - hitnost izgradnje hotela i drugih objekata za smetaj u unutranjosti nakon to u priobalju ne bude bilo vie mesta, - separacija turistikih i rezidencijalnih centara jednom kada razvoj posmatranog mesta ue u kasniju fazu. Iako je sve gorenavedeno izvedeno na osnovu studije sluaja kojoj su bili podvrgnuti turistiki centri locirani u Maleziji, na Tajlandu i u Australiji, ovi rezultati i model razvoja se mogu primeniti i na ostale svetske turistike destinacije. 1.4.3. Turistike zone U kasnijim fazama turistikog razvoja, dolazi do formiranja takozvanih turistikih zona. One se obino formiraju oko vie manjih turistikih centara i enklava, povezujui ih na nain na koji izmeu posmatranih centara formira povrine koje takoe imaju turistiki znaaj, bilo da su u pitanju kompleksi vila, vikend naselja, tereni za golf ili neto drugo, zaokruujui na taj nain turistiku sliku posmatrane oblasti. U poreenju sa ranije pomenutim vidovima turistikog razvoja, fokus se u prostornom razvoju turizma baca na razuenost turistikih atrakcija pre nego na njihovu koncentraciju, iako i pored toga moemo esto naii na skup objekata od turistikog znaaja koncentrisanih na malom mestu, obino u blizini manjih turistikih centara. Konkretna forma koju ovakve zone mogu da imaju varira, u zavisnosti od topografskih faktora, pristupnosti, mogunosti za razvoj zemljita i planiranja i investicione politike. Premda, za lineani vid razvoja du pristupanih priobalnih zona se moe rei da predstavlja jedan od najtipinih obrazaca prostornog razvoja. U pojedinim sluajevima, topografija ohrabruje ovakav vid razvoja kreirajui uske priobalne predele koji su pogodni za razvoj, ali atraktivnost morskih obala takoe ohrabruje linearne vidove razvoja, bez obzira na fizika ogranienja i prepreke. Ovo ponaroito imajui u vidu i injenicu izgradnje priobalnih puteva koji povezuju vie veih elemenata zajedno. Do negativnih iskustava i primera moemo naii na primeru onih zona koje su izuzetno loe isplanirane. 1.5. Turizam i ekonomski razvoj Prirodni razvoj turizma je, naravno, povezan sa nizom drutvenih i uticaja okoline, ali je najizraenija ona veza sa ekonomskim faktorima. Turizam moe da:

13

- potpomogne ekonomski razvoj generisanjem profita iz transakcija sa inostranim privrednim subjektima - pozitivno utie na balansiranje primanja u zemlji - utie na otvaranje novih radnih mesta - utie na redistribuciju bogatstva iz bogatijih u slabije razvijene geografske predele - pospei i finansira infrastrukturna unapreenja - diverzifikuje ekonomiju i kreira nove vrste povezanosti ekonomskih faktora. Pored ovih pozitivnih, razvoj turizma ima i nekoliko negativnih strana. Pre svega: - turizam moe da povea zavisnost od inostranih investitora i kompanija - utie na poveanje nestabilnosti i ispoljavanje slabosti na tritu rada - preusmeri investicioni kapital iz drugih razvojnih grana Uticaj koji turizam moe imati na privredu zavisi od itavog niza faktora, pa prema tome trebamo biti izuzetno oprezni uzevi u obzir sve ekonomske efekte koje razvoj turizma kao grane privrede moe da izazove. Identini procesi razvoja mogu izazvati razliite rezultate u razliitim regijama. Takoe, istina je da je ekonomske efekte teko izolovati i izmeriti. Meutim, postoji nain na koji moemo anticipirati kako se ekonomski efekti mogu ispoljiti u okviru razliitih prostornih celina i to: - u zavisnosti od geografske skale razvoja posmatrane regije. Odnosno, u zavisnosti od toga da li se ona nalazi na nacionalnom, internacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou razvoja; - inicijalni stepen rashoda turista, koji e konkretno zavisiti od broja turista i njihovog trinog segmenta - na primer, efekti se razlikuju u sluaju low-cost ili luksuznih putovanja, kao i izmeu individualnih i grupnih poseta - veliina i zrelost ekonomije, koja e se izraziti kroz sposobnost ekonomije posmatrane zemlje da se osloni na interne proizvodne izvore za zadovoljenje potreba turista; - u zavisnosti od odliva kapitala iz privrede. Ovaj parametar moemo izraziti kao proporciju izgubljene dobiti na ime oslanjanja na proizvodnju iz uvoza ili na ime plaanja dividendi inostranim investitorima i vlasnicima. U globalu, to je ekonomija vea i razvijenija, manji e biti nivoi odliva kapitala i obrnuto. Kao dodatak svemu tome, ne moemo a da ne pomenemo nekoliko generalnih faktora koji utiu na nestabilnost i stepen uinka u turizmu. Mnoge turistike regije su sezonskog karaktera i, dok su neke regije razvile svoja letnja i zimska trita (Alpi u Evropi npr.), kod nekih od njih klimatske prepreke proizvode sezonski efekat koji ih spreava da rade punom parom tokom cele godine. Kao rezultat takvog karaktera posmatranih turistikih regija, nailazimo na nepredviene

14

fluktuacije u tranji do kojih dolazi usled odreenog broja potencijalno negativnih uticaja, kao na primer: - ekonomska recesija u okviru privreda zemalja u razvoju - promene cena turistikih proizvoda do kojih dolazi usled variranja vrednosti valuta na svetskom tritu kapitala ili ratova cena u okviru privrede posmatrane zemlje - promene u ceni prevoza, koje se pre svega odnose na promene u ceni nafte i sa tim povezane promene u cenama avio-transporta - kratkorona i srednjorona ekonomska i politika nestabilnost u posmatranim regijama - ratno stanje i drutveni nemiri - negativni uticaji koji proizilaze iz razliitih problema koji stvaraju negativnu sliku posmatrane destinacije, pre svega se tu misli na poveanje stope kriminaliteta, pojava raznih zaraznih bolesti i epidemija, ili ak jednostavan pad popularnosti odredita. Uzevi sve gorenavedeno u obzir, u sledeoj glavi emo napraviti osvrt na neke od primarnih naina na koji turizam moe da utie na ekonomski razvoj, pre svega posmatrajui uticaj koji ima na odnos trgovine i investicija, ekonomski rast, stopu zaposlenosti i obnovu privrede. 1.6. Uticaj turizma na odnos trgovine i investicionu aktivnost Ono na ta moramo da obratimo panju je sposobnost privrede posmatrane zemlje da privue inostrane turiste i na taj nain obezbedi priliv inostranog kapitala koji e se pozitivno odraziti na bilans privrede, izraen kao razlika vrednosti izvoza i trokova uvoza. Prema procenama WTO, ukupan prihod od stranih turista u 2010. godini iznosio je oko 940 milijardi dolara, to potvruje ogroman uticaj turizma na akumulaciju zemalja. Turizam predstavlja sektor koji odlikuje visok stepen takozvanih nevidljivih trinih elemenata, tj., trgovina neopipiljivim dobrima kakva su trina dobra. Ipak, moemo napraviti paralelu dobiti koje privreda posmatrane zemlje ostvaruje po osnovu deviznog priliva i priliva stranih turista i gubitka, odnosno odliva gotovine iz zemlje po osnovu boravka domaih rezidenata u okviru granica drugih zemalja. Bitno je napomenuti dve stvari. Prvo, valja uoiti da su pojedine zemlje izuzetno atraktivne turistike destinacije. Tu se pre svega misli na zemlje poput Nemake, Japana, Holandije i Ujedinjenog Kraljevstva. Kod njih je gorepomenuti odnos najee negativan, pogotovu u sluaju Nemake, Japana i UK. Drugo, u globalu je uoen trend kretanja materijalnih sredstava u odreenim pravcima i to iz pravca severnjakih industrijsko razvijenijih ekonomija ka alpskim predelima ili ekonomijama junoevropskih zemalja, za koje se smatra da su ruralnije i u manjoj meri prosperitetne. (Ovo dalje ilustruje dodatnu prednost prvopomenutih zemalja u odnosu na potonje koja se najee vezuje upravo za turistiki razvoj, a za koju se smatra da slui kao medijum za redistribuciju ekonomskog bogatstva od bogatijih ka siromanijim slojevima).
15

to se kategorije takozvanih nevidljivih dohodaka tie, one se najee akumuliraju kroz aktivnosti vlasnitva i kontrole nad turistikim kompanijama, aerokompanijama, transportera, meunarodnih lanaca hotela i, ono to je manje uoljivo, profit od osiguranja i bankarskih usluga koje su usmerene na meunarodni turizam. Otuda, kod zemalja kao to su Engleska ili Nemaka se to pozitivno odraava na preobraavanja spoljnotrgovinskog deficita u suficit, upravo zahvaljujui visokom stepenu aktivnosti na polju nevidljive ekonomije. Slino, diskusije o uticaju turizma na razvoj ekonomskog sektora privrede posmatrane zemlje esto ne uzima u obzir sekundarne efekte. Ovo se uglavnom odnosi na kompleksne obrasce redistribucije inicijalnih turistikih trokova do kojih dolazi, na primer, kroz kupovinu dobara i usluga koje slue za podmirenje potreba turista, ili kroz isplatu nadnica i plata zaposlenima u turistikom sektoru. U situacijama kada se dobra, usluge ili radna snaga ne pribavljaju iz nacionalne ekonomije, takve transakcije imaju svoj sopstveni uticaj na spoljnotrgovinski bilans. U vie razliitih konteksta, uticaj turizma na ekonomiju se takoe meri kroz sposobnost privlaenja lokalnih investicija za finansiranje kapitalnih projekata. Iako je u industriji i dalje veliki broj malih preduzea, trendovi ukazuju na vei stepen globalizacije, koji se ogledaju u postojanju institucija spremnih da investiraju u turistiki sektor. Te institucije su karakteristine ne samo po nainu na koji ire svoje horizontalne veze (spajanjem, preuzimanjem ili formiranjem alijansi sa drugim firmama iz istog sektora), ve pre svega po sposobnosti vertikalne integracije u kojoj recimo avio kompanija kupuje drumskog transportera ili ak preuzima vlasnitvo nad lancem hotela. (The Grand Metropolitan grupa, primera radi, ima udeo u vlasnitvu odreenih lanaca hotela, letovalita, putnikih agencija i restorana). Kod zemalja u razvoju, uloga stranih investicija u pospeivanju turistike industrije kroz, na primer, izgradnju hotela i odmaralita moe biti prvi korak ka uspostavljanju domae turistike scene. Bez stranih investicija, moe da se desi da se ne doe do start-up kapitala, ak iako strane firme mogu da dovedu do odliva kapitala iz dravne kase, oporezivanje turista i usluga koje im se pruaju mogu kreirati dodatnu novanu bazu koja e se iskoristiti za razvoj kljune infrastrukture (puteva, kanalizacije, struje...) oko koje se dalji razvoj turizma moe bazirati. Nasuprot ovim prednostima stoje rizici koji se vezuju za poveani nivo ekonomske zavisnosti od stranih kompanija i investitora. U idealnom sluaju, strani kapital i investicije slue kao katalizator rasta turizma u privredi posmatrane zemlje. Meutim, u veini zemalja u razvoju vlasnitvo inostranih kapitalista u domaem kapitalu itekako uzima maha, to se ogleda u poveanju odliva sredstava iz domae privrede i u minimiziranju ekonomske vrednosti. Problemi zavisnosi od inostranog kapitala su u globalu izraeniji u sluaju manjih ostrvskih zemalja i postoji veliki broj studija privreda manjih zemalja kao to su zemlje karipske i pacifike regije koji se bave ovim problemom. Na primer, u nekoliko manjih zemalja pacifike regije koje su popularna destinacija australijskim i novozelandskim turistima, domai kapitalisti imaju minimalno vlasnitvo nad objektima. Istraivanja su pokazala da se na Cook-ovim ostrvima svega 17% ukupne potronje sliva u depove domaih investitora, dok je situacija u Vanuatuu jo gora po domae kapitaliste: ak 90% profita od turizma se sliva u depove inostranih vlasnika kapitala.
16

Uzevi sve ovo u obzir, zakljuujemo da turizam nema znaajniji uticaj na poboljanje ekonomske situacije u pomenutim zemljama. 1.7. Turizam i ekonomski rast Ono to je povezano sa ulogom privlaenja domaih investitora u turistiku granu se odnosi i na ulogu ohrabrivanja domaih ekonomskih subjekata da sklapaju poslovne alijanse i na ulogu poveanja bruto domaeg proizvoda (BDP). Uloga koju turizam ima u poveanju BDP-a e se razlikovati u zavisnosti od stepena diverziteta i obima ekonomoskih veza unutar ekonomije posmatrane zemlje. Kod razvijenijih zemalja, turizam u manjoj meri moe da utie na BDP. Za razliku od njih, kod zemalja u razvoju kod kojih je nivo ekonomske diverzifikacije mali ili koje, najee zbog nezavidnog geografskog poloaja, imaju problema sa ukljuivanjem u svetske trgovinske tokove, uee turizma u BDP-u moe biti od veeg znaaja. Informacije koje dobijamo iz istraivanja Wall-a i Mathieson-a (2006) pokazuju da u visokorazvijenim privredama Kanade i SAD na primer, uee turizma u stvaranju BDP-a iznosi 2.4%, odnosno 2.2% respektivno, dok je kod manjih zemalja, kao to su Sejeli i Maldivi, taj procenat u 2004. godini bio 28.6% kada su u pitanju Sejelska ostrva, odnosno 41.8% kada su u pitanju Maldivi. Mehanizmi kojima turistiki razvoj moe da pospei integraciju preduzea i njihov razvoj mogu biti kompleksni. Za potrebe lakeg razumevanja moemo se pozvati na pojednostavljeniju varijantu Lundgrenove forme iz 1973., u kojoj su prikazane kljune faze u razvoju preduzetnike aktivnosti u turistikim granama privreda u razvoju, ali su ovde prikazane kako bi pokazale mogunosti evolucije novih obrazaca ekonomskih integracija. Model postavlja scenario privrede u razvoju koja se, u svojoj inicijalnoj fazi, oslanja na inostrani kapital za pokretanje zamajca privrednog razvoja. Nakon nekog vremena, dolazi do razvoja domaih turistikih preduzea koje su prostorno disperzirane i profit (ili oekivani profit) u turizmu dovodi do stvaranja novih domaih firmi koje polako poinju da zauzimaju domae trite. Na taj nain se stepen zavisnosti od inostranog kapitala umanjuje. Konano, u potonjim fazama razvoja, dolazi do formiranja domaeg trita koje u potpunosti podmiruje postojeu tranju i koja se u potpunosti oslanja na domau proizvodnju. Jedan od glavnih naina na koji razvoj turizma moe doprineti ekonomskom rastu, meusobnoj povezanosti domaih preduzea i akumulaciji profita je takozvani multiplikativni efekat. Archer je prvi sproveo ovu multipikativnu analizu turizma (1973., 1977., 1982.), meutim, ona je do dana dananjeg prerasla u nairoko prihvaen nain merenja uticaja turizma na ekonomski rast u nacionalnim, regionalnim, pa ak i lokalnim okvirima. Multiplikatori pokuavaju da izmere uticaj koliine novca potroene u turizmu na domau privredu, pratei nain na koji se ona reinvestira i krui u domaim okvirima. Pod turistikim trokom se najee podrazumeva novac potroen za kupovinu turistikih dobara ili usluga kao to su smetaj, hrana, lokalni prevoz i kupovina suvenira. Za uzvrat, preduzea koja pruaju ove usluge deo tako akumuliranog profita izdvajaju za isplatu nadnica zaposlenima ili za podmirenje
17

poreskih obaveza. Novac ovde nastavlja svoj put i kroz druge transakcije se udaljava od turistikog sektora. Na osnovu ovog ciklinog kretanja, razlikujemo tri razliita efekta: - direktni efekat, koji predstavlja inicijalnu injekciju dohotka za lokalnu ekonomiju, primera radi, kroz plaanje hotelskog rauna - indirektni efekat, koji je predstavljen kao kupovina dobara i sirovina za pripremanje proizvoda koji e se prodati turistima - primera radi, kupovina prehrambenih namirnica za potrebe hotela - indukovani efekat, koje predstavlja troak korisnika direktnih i indirektnih efekata za njihove sopstvene potrebe, na primer, kupovina radne uniforme za radnike hotela. Konvencijom, multiplikator je iskazan kao racio u kome se oekivano poveanje dobiti povezuje za jedinicu valute. Prema tome, vrednost multiplikatora od 1.35 bi znaila da se na svaki potroeni dolar generie dodatnih 0,35$ posredstvom indukovanih i indirektnih efekata. Meutim, skala uticaja multiplikatora varira u zavisnosti od nivoa razvoja same ekonomije, tipa turizma i obima do kojeg privreda moe iz domaih izvora da pokrije potrebe turizma i, prema tome, obim do kojeg se odliv kapitala moe minimizirati. Kod razvijenijih zemalja, vrednost ovog parametra je u najveem broju sluajeva velika - dok je situacija suprotna kod slabije razvijenih zemalja. U istraivanjima koja su Wall i Mathieson sproveli, utvrene su vrednosti multiplikatora od 1.92 i 1.73 respektivno za SAD i Englesku, dok je u sluajevima Fidija i Britanskih Devianskih Ostrva ta vrednost bila 0.72, odnosno 0.58. Iako postoje jasni naini na koje turistiki razvoj moe da inicira difuziju benefita na iri ekonomski okvir posmatrane regije, pretpostavljeni kapacitet turizma da generie regionalni razvoj, redistribucija bogatstva i benefiti lokalne ekonomije se takoe dovode u pitanje. Inflacija cene zemljita u regionu se stavlja na teret turizma, kao i cena radne snage i dobara na tritu, dok studije kao one sprovedene na primeru Engleske ili Malezije pokazuju da turistiki razvoj, umesto raspodele bogatstva na sve regije posmatrane privrede, u veini sluajeva preusmerava novane tokove na regije koje su ve u razvoju. Tradicionalni lokalni turistiki centri u Britaniji, kao to su Cornwall ili Devon, iz godine u godinu belee pad broja ljudi koji poseuju ove turistike destinacije, jer se stalni turisti u sve veoj meri odluuju da svoje odmore provedu u nekim drugim turistikim mestima. Idealno bi bilo kada bi se ovaj odliv turista nadoknadio prilivom novih, meutim, glavna turistika destinacija za strance koji dou u Englesku je ipak London i retko ko od njih se odlui da ode do Cornwalla. Tako se za dohodak posmatran na regionalnom nivou ne moe rei da dobici jedne regije nadoknauju gubitke druge regije. U prevedenom znaenju, za turizam se moe rei da on pre odrava, do da ispravlja regionalni disparitet. Slino tome, Opperman-ova istraivanja turizma u Maleziji su pokazala da i pored inicijative tamonjih vlasti kojom su eleli da decentralizuju turizam i izvre preraspodelu bogatstva, nisu uspeli u tome, jer je i nakon svih sprovedenih mera ak 67.5% meunarodnih posetilaca kao svoje odredite biralo neku od 3 najposeenijih regija te zemlje: Kuala Lumpur, Penang ili Pahang.
18

1.8. Turizam i zaposlenost Jedan od znaajnijih benefita koje privreda jedne zemlje moe imati od turizma se oslanja na injenicu da turizam kao grana privrede moe uticati na otvaranje velikog broja novih radnih mesta. U ekonomijama savremenijih zemalja, ija se privreda bazira na tranji, sektor kao to je turizam otvara radna mesta za ljude koji e biti zaposleni tokom cele godine (hotelsko osoblje primera radi), kao i sezonske vrste indirektnog zapoljavanja gde se pre svega misli na radna mesta u ugostiteljstvu i maloprodaji. tavie, mehanizam zatvaranja i otvaranja novih radnih mesta u turistikom sektoru predstavlja glavni mehanizam kojim privrednici izlaze na kraj sa sezonskim karakterom tranje za turistikim dobrima. Prema tome, ovaj mehanizam predstavlja centralnu komponentu interne regulacije industrije. Ovo ponajvie zbog toga to trokovi radne snage imaju veliki udeo u strukturi ukupnih trokova. U poreenju sa drugim privrednim granama, turizam odava visok stepen potrebe za radnom snagom, koji se zasniva pre svega na potrebi za radnom snagom u hotelijerstvu, raznim maloprodajama, ugostiteljstvu i javnom prevozu. Podaci ukazuju na injenicu da u Kanadi ima preko 540.000 zaposlenih, a da je ak 62% od te brojke zaposleno u gorenavedenim sektorima turizma. Mnogo manji broj ljudi je zaposlen u okviru turistikih agencija, u administraciji ili na poslovima vodia, ili na info pultovima. Naravno, okosnicu radne snage ine zaposleni na odreeno vreme koji su tu da potpomognu ljude koji su u turizmu zaposleni za stalno, kao i vrlo mali broj menadera i onih koji u turistikom sektoru imaju rukovodeu ulogu. Ovakvu postavku stope zaposlenosti u turizmu su konceptualizovali Shaw i Williams (2002), pozivajui se na ranije radove Atkinsona (1984). U ovakvoj postavci stvari, trite radne snage je okupljeno oko relativno malog jezgra kompetentnih i kolovanih menadera i radnika koji formiraju primarnu radnu snagu sposobnu za itav spektar radnih aktivnosti (tj., ovakva postavka je funkcionalno fleksibilna). Pored ovog jezgra su mnogo vee sekundarne i tercijarne grupe koje su u najveem broju sluajeva sastavljene od osoblja manjeg stepena kompetencije i radnih sposobnosti (funkcionalno nefleksibilne grupe), koje su verovatno zaposlene sezonski i to u onim turistikim granama koje su fleksibilne po pitanju broja i sastava. Fleksibilnost na sekundarnom tritu rada pojaava znaaj radne snage, zbog ega je migriranje radnog stanovnitva karakteristina geografska dimenzija u ekonomici turizma. Kako je turizam - kao i trita radne snage na koje se poziva - postao globalizovaniji po pitanju svog sastava i naina funkcionisanja, tako se i geografsko rastojanje od radnog mesta koju su radnici bili spremni da preu radi posla vremenom poveala.

19

Ove strukturalne karakteristike su bitne s obzirom na to da se potrebe trita za radnom snagom u turizmu mogu reiti izuzetno brzo, uz vrlo mali stepen treninga i, shodno tome, trite rada se vrlo brzo i lako moe adaptirati na promene potreba za radnom snagom. Posmatrano iz perspektive preduzetnika, to predstavlja znaajnu prednost, ali to to se mnoge grane turizma smatraju kao otvorene za nove radnike razliitih profila se moe uzeti kao olakavajua okolnost i za same radnike. Ovo pitanje je dugo bilo predmet rasprave mnogih pisaca. Kritike su uglavnom bile upuene na: - male nadnice; - uspostavljanje robovlasnikog sistema koji je zapoljavao nekompetentno osoblje - sezonski karakter posla - zavisnost i naklonjenost enama kada je u pitanju zapoljavanje. Sezonski karakter posla moemo definisati kao nusproizvod prirodnog ritma turistike aktivnosti dok su uestali sluajevi zatvaranja radnih mesta, kao to je i ranije bilo navedeno, primarni mehanizam kojim se u turizmu bori sa oscilacijama u tranji za turistikim proizvodima. Niske nadnice prouzrokuju dve razliite pojave. Prvo, s obzirom na to da radna snaga ima velikog udela u ukupnoj strukturi trokova, postoji pritisak na smanjivanje cena i turistikih dobara u skladu sa smanjenjem trokova u okviru perioda kada dolazi do otputanja radne snage. Drugo, visina plate i obuenost radnika za obavljanje odreenog posla su esto direktno povezani, tako da e neki osnovni i nezahtevni poslovi, kao to je spremanje i ienje hotelskih soba na primer, biti vrlo verovatno slabije plaeni. Dok ovakav opis posla u velikoj meri pojednostavljuje inae kompleksno trite turistikih dobara i zanemaruje postojanje velikoj broja radnika koji se ne uklapaju ni u jedan od pomenutih profila, velikom broju poslova u turizmu (ili svakom od njih) se ove karakteristike mogu pripisati. Istraivanja o zaposlenima u afrikom turizmu na primer, su pokazala da se lokalna radna snaga uglavnom zapoljava na poslovima koji ne zahtevaju veliki stepen odgovornosti, dok se na takvim pozicijama zapoljavaju inostrana lica. Ali, ovo se nikako ne moe pripisati bilo kakvom scenariju razvoja svetske privrede s obzirom na to da na iste rezultate nailazimo kada su u pitanju privrede nekih evropskih ili severnoamerikih zemalja. Meutim, i pored svih loih strana, niske nadnice, niska kvalifikovanost radnika u turizmu kao i veliki broj radnika koji nisu prijavljeni za stalno donose i neke benefite. Ovo pogotovo ukoliko razvoj stavimo u lokalni koncept i na njega posmatramo iz perspektive poslodavca. Tako su, na primer, istraivanja na primeru zaposlenih u turistikoj grani privrede na Havajima, a koje je sproveo Choy, pokazala izuzetno visok stepen zavisnosti od same grane turizma, s obzirom na to da je bilo gotovo nemogue locirati druge raspoloive poslove i radna mesta za lokalni ivalj. Moe se rei da su lokalci bili izuzetno zadovoljni svojim radnim mestima u turizmu. Na sline rezultate nailazimo i kod istraivanja sprovedenih od strane Plizama i njegovih uenika (1994), sprovedenih na primeru Floride i Fidija. Ljudima se u tim regijama kao alternativa turizmu postavlja rad u poljoprivredi, koji odlikuju jo menja nadnice. Takoe, Riley postavlja teoriju po
20

kojoj radnicima koji rade u velikim lancima hotela, kao i turistikim ustanovama koje su na dobrom glasu u svetu, injenica da rade u takvom okruenju nadoknauje injenicu da su slabo plaeni. Naravno, ne moe se za sve lokacije ili hotele rei da su atraktivni, ali, ako uzmemo u obzir visok nivo mobilnosti radne snage, bitno je imati u vidu iz kakve sredine potie radnik. Od toga e umnogome zavisiti i njegova percepcija ekskluzivnosti radnog mesta. U istom svetlu moemo posmatrati i problematiku oslanjanja na enski pol prilikom zapoljavanja u turizmu, kao i na problem privremenosti posla, iako moramo takoe imati u vidu da sve vei broj ljudi u svetu zapravo preferira privremene poslove. Uticaj polne strukture u turizmu je takoe esto predmet istraivanja, koja su potvrdila da enski pol preovladava kada su u pitanju radna mesta koje odlikuje nizak stepen kvalifikovanosti i koja su slabije plaena, ali je isto tako turizam stvorio nove anse za zaposlenje i kreirao nove nivoe zavisnosti od ene kada su u pitanju ove tradicionalne enske porodine uloge. Ovo se naroito da primetiti kod zemalja kao to su Grka i Kipar, pa i kod pojedinih karipskih zemalja. 1.9. Turizam kao sredstvo obnove privrede Konano, moramo napomenuti da pored brojnih makro efekata koje ima na lokalnu ekonomiju i potencijala koji ima da kreira znaajne prilike za razliite vrste poslova, turizam moe da odigra kljunu ulogu u procesima ekonomskog oporavka i stvaranja ekonomske potpore kroz procese diverzifikacije. Ovi efekti se mogu ve neko vreme primetiti u okviru ruralnih ekonomija. U Britaniji, u regijama kao to su Wales ili Devon i Cornwall, manje profitabilne planinske ekonomske zajednice, ili farme koje proizvode sir a u kojima je profit ogranien proizvodnim kvotama Evropske Unije, se u velikoj meri izdravaju generiui prihode na osnovu vikend izleta drugih turistikih aktivnosti; pecanja, jahanja konja, sportskog streljatva, izdavanja soba, kampovanja. U skorije vreme, meutim, prepoznajemo oblike diverzifikacije i regeneracije u novim formama urbanog turizma. Potreba za obnovom gradskih sredina je est sluaj sa mnogim gradovima u razvijenijim zemljama sveta koji su iskusili gubitke manufakturne proizvodnje i u globalu posmatrano procese deindustrijalizacije. Projekti obnove koji nalaze jaku potporu u turizmu donose itav niz opipljivih i neopipljivih benefita, ukljuujui: - kreiranje novih poslova - formiranje novih preduzea i poboljane investicione prilike - nove naine za promociju geografskog podruja - stvaranje novih ekonomskih zona unutar regija koje su predmet obnove - dodatu ekoloku vrednost Iako su eme obnove ponekad bile predmet kritika s obzirom na to da nisu uspele da obezbede adekvatan povraaj na uloene investicije ili nisu uspele u tome da prepoznaju potrebe lokalnog stanovnitva, popularnost obnove posmatrane regije turistikim razvojem iste ne jenjava.
21

Jedna od najinteresantnijih konsekvenci obnove koja se oslanja na turistiki razvoj je nain na koji su konstantna promocija turizma veih gradova (kroz konferencije i konvencije na primer), sport i turizam koji se oslanja na razne vrste manifestacija i razvoj novih atrakcija koje se oslanjaju na neobavezan oping ili industrijsko naslee, dozvolile mestima koje nemaju turistiku tradiciju da razviju nove industrije koje su revitalizovale lokalne ili regionalne ekonomije. Kapacitet turizma i obim do kog on moe da doprinese obnovi je po prvi put demonstriran na primeru amerike privrede na nekim primerima visoko profilne obnove Inner Harbour-a u Baltimoru, ali je od tada do dana dananjeg nairoko prihvaen u svim deindustrijalizovanim regijama sveta. U Velikoj Britaniji primera radi, turizam i poseta Manesteru (koji je kroz istoriju vie puta obnavljan) donosi u proseku 400 miliona funti godinje na ime priliva od skoro 3,2 miliona posetilaca.

2. Odrivi razvoj turizma


2.1. Turizam, odrivost i promene u okruenju Okruenje, bilo da je uglavnom prirodno ili uglavnom vetako, predstavlja jedan od osnovnih resursa i sutinski element turistikih proizvoda5. Kljuno je u odreivanju atraktivnosti veine destinacija i oblikovati 'pozadinu za vei deo turistikih aktivnosti. Od davnina, uivanje u okruenju bilo da se definie u fizikom ili socio-kulturolokom smislu imalo je velikog uticaja na oblikovanje uspeha turistike geografije i, kako se ukus javnosti za razliite oblike uivanja u okruenju razvijao s vremenom na primer, kroz gradnju odmaralita ili promenu preferencija prema panoramskom pogledu u devetnaestom veku, ili potrebu za povoljnom klimom ili privlanost istorijskog naslea u dvadesetom veku tako su se oblikovali novi prostorni obrasci interakcije izmeu ljudi i okruenja. Ipak, odnos izmeu turizma i okruenja nije samo sutinski, ve i vrlo kompleksan, iako je ta kompleksnost verovatno vremenom evoluirala kako su rasli nivoi aktivnosti i prostornih razmera turizma. Page and Dowling navode da je odnos izmeu turizma i okruenja od poetka okarakterisan kao koegzistencija. To govori da, iako turistike aktivnosti nisu obavezno u potpunosti kompatibilne sa okruenjem, ipak nemaju tetan uticaj i mogu ak i da donesu neke koristi. Do 1970-tih je masovna ekspanzija raznih oblika meunarodnog turizma poveala nivo svesti o ulozi turizma u ubrzanju promena u okruenju i velikoj mogunosti da se unite resursi od kojih on zavisi. Butler podsea na to da, kako turizam nije homogena aktivnost, razliite vrste posetilaca stvaraju kontrastnu tranju i razliito utiu na resurse i oblast. Dalje, kako su sama mesta koja turisti poseuju vrlo razliita prema tome koliki im je kapacitet posetilaca, karakter odnosa izmeu turizma i okruenja je retko konzistentan od jednog do drugog mesta5. To je dovelo do razvoja treeg oblika odnosa izmeu turizma i okruenja simbioze gde zajednika korist od turizma i okruenja nastaje zbog njihovog odnosa. U Engleskoj i Velsu, na primer, osobine nacionalnih parkova nastaju delimino zato to se ova vrlo kvalitetna prirodna okruenja posmatraju kao
22

potencijalno vredne oblasti za turizam i argument je prema tome jai za njihovu konzervaciju. Slino tome, nema sumnje da je uzrok ouvanja divljeg ivota u Istonoj Africi potpomognut sve veom popularnou safari vikenda u istoj oblasti i realizacije koristi koje turizam moe doneti lokalnim zajednicama. Iako se karakterizacija odnosa turizma i okruenja vri na osnovu koegzistencije, konflikt i simbioza su korisni kada se radi o nekim vanim razlikama, Dowling (1992) kae prilino precizno da je u stvarnosti mogue da se sva tri uslova odvijaju paralelno, ravnotea izmeu snage i efekata je veoma zavisna od toga kako se odnosi usmeravaju. Ovaj koncept je vaan za ceo pristup koji ima zadatak da razjasni odnos izmeu turizma i okruenja, ne u smislu jednostavnog dvofaktorskog uticaja koji moe biti ili pozitivan ili negativan, ili da li je pristup menadmenta odriv ili ne, ve kao odnos koji je beskonana varijabla i sutinski zavisi od lokalnih uslova pod kojima se odvija razvoj. Takoe je kljuno s obzirom na trenutni nivo interesovanja i brige da se rasprava o turizmu i promenama u okruenju utemelji na sveobuhvatnom konceptu odrivog razvoja. 2.2. Koncept odrivog razvoja Savremeni koncept odrivog razvoja vezuje se za izvetaj Brundtlandove komisije u kome je Svetska komisija za okruenje i razvoj ponudila sada poznatu definiciju odrivosti i sam koncept odrivog razvoja definisala kao razvoj koji zadovoljava sadanje potrebe bez kompromitovanja mogunosti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Prema Wallu i Mathiesonu, kljuni elementi Brundtland pristupa odrivom razvoju su da: odrava ekoloki integritet i raznovrsnost; zadovolji osnovne ljudske potrebe; uva otvorene opcije za budue generacije; smanji nepravdu; pojaa samoopredeljenje.

Principi odrivog razvoja takoe podravaju ljude koji su ukljueni u odluke koje utiu na kvalitet ivota i omoguavaju ouvanje kulture. To znai da e razvoj koji je stvarno odriv ispuniti osnovne kriterijume ekonomske odrivosti, osetljivosti prema okruenju i da e kao takav odrivi razvoj biti kulturno prihvatljiv. Iz odreene perspektive, koncept odrivog razvoja nudi neto vie od novih materija o nekim dobro primenjenim praksama, naroito kod nekih principa koji se usklauju i oblikuju oprezan menadment resursa koji se u praksi primenjuje na primeru poljoprivrede ve due vreme. Butler, na primer, kae da su kraljevske ume za lov u dvanaestom veku u Engleskoj s panjom tretirane na nain koji bi mi danas nazvali odriv, a dat je interesantan argument koji se javio s rastom odmaralita u primorskim oblastima kao centrima masovnog turizma posle 1850-tih, takoe predstavljen kao veoma odriv oblik razvoja koji nije mogao da apsorbuje trite koje se brzo irilo, ali su se te aktivnosti odrale decenijama do dananjeg dana.
23

Ipak, pristalice odrivog razvoja sigurno ukazuju na savremeni koncept koji predstavlja u mnogo veoj meri holistiki pogled na to kako treba organizovati razvoj (obuhvata integrisani trend, politiki, socijalni, kulturni, ekonomski i ekoloki kontekst) i informacije dolaze iz snane etike dimenzije i veeg naglaska na prihvatanje dugoronog pogleda na razvoj i njegov potencijalni uticaj. Koncept implicitno prepoznaje da postoje osnovne ljudske potrebe (hrana, odea, sklonite) koje proces razvoja mora da obuhvati i moraju se imati u vidu zajedno sa aspiracijama, (npr. veim ivotnim standardom, bezbednou i pristupom diskrecionim elementima kao to je turizam) za koje je poeljno da se poklapaju. Ali, kako postoje ogranienja u okruenju koja e na kraju regulisati nivo do koga razvoj moe stvarno da doe (i ako su principi odrivosti, izmeu ostalog, obuhvatanje pitanja jednakosti u pristupu resursima i koristima koje donose), onda postizanje odrivog razvoja zahteva ponovno izravnanje stavova i verovanja koja obeleavaju ovaj pristup kao fundamentalno drugaiji. Iako postoji logika u pristupu odrivom razvoju, koncept je ipak bio predmet nekih prilino znaajnih kritika. Isuvie jednostavna definicija odrivosti koju je dala Brundtland komisija izaziva mnogo kontroverzi i rasprava oko toga ko definie ta jeste a ta nije odrivo i ta bi odrivi razvoj trebalo da u praksi predstavlja. Dok je generalno prihvaeno da je ovaj termin postao kljuna stavka u reniku savremenog politikog govora, on se takoe, po nekim miljenjima, koristi na beznaajan i smirujui nain. Kod nekih kritiara je nedostatak konceptualne jasnoe podran dvosmislenou samog termina: koncept odrivosti implicira mirno stanje, dok razvoj implicira rast i promene. Wall and Mathieson navode da nestanak ovih tenzija moe da nastane samo stavljanjem naglaska na jednu ili drugu komponentu da bi se pojednostavio pristup, a moda je iz tog razloga koncept odrivosti i dobio niz interpretacija. One rangiraju od jednog ekstremnog pogleda nula-rast koji kae da su svi oblici rasta u sutini neodrivi i stoga bi trebalo da se zabrane, pa sve do jedne veoma drugaije perspektive koja staje u odbranu menadmenta resursa orijentisanog ka rastu koji se bazira na pretpostavljenim kapacitetima tehnologije u reavanju problema u okruenju i obezbeuje odrivu budunost. Takva fleksibilnost u tumaenjima s jedne strane na odreenom nivou ukazuje na slabosti, ali se s druge strane moe posmatrati i kao prednost, ukoliko omoguava da razliite perspektive koegzistiraju pod irokim kiobranom odrivosti. Nepreciznost se moe lako prevesti u fleksibilnost. Neki smatraju da ideja odrivog razvoja moe da se zasniva na onome to oni nazivaju adaptivna paradigma koja daje set metaprincipa u kojima mogu legitimno da koegzistiraju kontrastni pristupi odrivom razvoju. Iz prethodne diskusije se vidi da je vanost odrivog razvoja turizma oigledna, s obzirom na to da se nalazi u industriji sa visokim nivoom zavisnosti od okruenja kao osnovnog izvora atraktivnosti, ali i, kao to emo videti, od velike mogunosti stimulisanja znatnog nivoa promena u okruenju. Turizam stoga mora da bude odriv iako kao u konceptu odrivog razvoja postoje potekoe definisanja i veliki izazovi u pretvaranju teorije odrivog turizma u praksu. Prisutne su brojne nejasnoe kada je u pitanju problem odrivog razvoja. Prvo, Wall i Mathieson (2006) naglaavaju da, kako je odrivi razvoj holistiki koncept, svaki pristup koji se bavi jednim sektorom (kao to je odrivi turizam), predstavlja rizik da e odrivost jednog sistema
24

poveati trokove drugog. Hunter (1995) daje sline kritike mnogih ranijih inicijativa odrivog turizma koje ne uspevaju da smeste turistiki razvoj u iri koncept razvoja i promena u okruenju. Sharpley (2000) pri razvijanju svojih stavova kae da je teko implementirati holistike pristupe u sektore (kao to je turizam) koji se karakteristino fragmentiu i zato su zavisni od velikog broja malih, nezavisnih organizacija (a da ne pominjemo njihove klijente) gde se prihvataju odrivi principi i prakse na koordinisan nain. Moda se iz tog razloga mnogi projekti odrivog turizma implementiraju samo na lokalnom nivou, to Wheeller definie kao mikro reenja koja se bore za makro problem. Zaista, moda je mnogo nepovoljnija kritika nekih pristupa odrivog turizma da izgleda da implicitno odbijaju injenicu da masovni turizam moe biti odriv, ak do te mere da se oblici masovnog i odrivog turizma predstavljaju negde ne samo kao apsolutne suprotnosti, ve se i karakteriu - respektivno kao dobar i lo oblik turizma. Tree, moda i zbog ove vrste dihotomizovanog tiva o odrivom turizmu, koncept je postao vrlo zbunjuju sa nizom alternativnih oblika turizma i oznaka vezanih za njih. Kao to emo videti kasnije, niz alternativa od kojih se mnoge fokusiraju na uivanje u prirodi nastali su u toku poslednje dve decenije u kojima je pojam odrivog turizma postao veoma zbunjuju. Odgovoran turizam, zeleni turizam, ekoturizam, prirodni turizam, etiki turizam i naravno odrivi turizam su sinonimi za jednu istu stvar. Dok vei deo ovih oblika zaista prihvata atribute odrivog turizma, odrivost nije podreena alternativnim putovanjima, niti je to obavezna karakteristika u sve veem obimu istraivake literature o neodrivoj prirodi alternativnog turizma. Konano, moe se rei da je jedna od primarnih praktinih barijera razvoja odrivih oblika turizma obuhvaena prirodom same potronje turizma. Turizam turisti smatraju sredstvom za bekstvo iz svakodnevne rutine i obino kao hedonistiko iskustvo u kome se esto suspenduju norme ponaanja u korist prevelike potronje i trokova. U tom kontekstu, ekonominost i drutvena odgovornost koje su deo odrivosti su ovde na ispitu. Sve to je izazvalo da veliki broj kritiara, na primer McKercher, smatraju da postoji malo dokaza o naklonosti meu turistima ka prihvatanju stila odrivog turizma, iako je esto ohrabrivanje promene obrazaca ponaanja turista integrisani cilj politike odrivog razvoja. Ipak, iako su veoma prisutne sumnje o pravoj odrivosti u turizmu u akademskoj literaturi, koncept prilino ostaje na proelju trenutnog stava o temi turizma i promena u okruenju i iako postoje razliite perspektive, i dalje postoji konsenzus koji kae da odrivi pristup gde postoji rast uz ogranienja radi ouvanja resursa nudi najbolje planove za kontinuirani razvoj turizma. Odrivi turizam stoga mora da se razvija tako da: omoguava da se obnovljivi resursi ne troe po stopi veoj od prirodne stope obnavljanja; odrava bioloki diverzitet; prepoznaje i vrednuje estetski izgled okruenja; sledi etike principe koji potuju lokalnu kulturu, nain ivljenja i obiaje; obuhvata i konsultuje lokalno stanovnitvo u razvojnim procesima;
25

promovie jednakost u raspodeli ekonomskih trokova i koristi aktivnosti meu domainima i onima koji razvijaju turizam.

2.3. Turizam i promene u okruenju Izazov u turizmu koji je predstavljen odrivim razvojem postaje jasniji ako detaljnije prouimo kako se turizam odnosi prema promenama u okruenju. Ve je pomenuto da osnovne kompleksnosti odnosa turizam-okruenje ini raznolika priroda uticaja i nekonzistentnosti u prostoru i vremenu i njihovim uzrocima i posledicama. Takoe je vano rei da su efekti koje turizam ima na fiziko okruenje esto parcijalni, a jedna od praktinih potekoa u prouavanju tih uticaja je da se razlue uticaji turista od uticaja drugih agenasa promena koje se mogu odvijati u istom okruenju. Tako, na primer, zagaenje plaa i vode u priobalju su predstavljale ozbiljne probleme u okruenju du italijanske obale Jadrana u kasnim 1980-tim, a delimino se nastanak ovog problema pripisuje prisustvu turista, ali i posledicama oslobaanja znatne koliine gradskog, poljoprivrednog i industrijskog otpada u primarnim rekama koje se slivaju u more (Becheri 1991). Raznolikost uticaja turizma na okruenje i ozbiljnost problema se geografski razlikuju iz vie razloga. Prvo, moramo da uzmemo u obzir prirodu turizma i efekte vezane za njega. Studije uticaja esto prave pogrene pretpostavke da je turizam homogena aktivnost koja ima konzistentne efekte, ali postoji mnogo razliitih oblika turizma i vrsta turista. Masovni turisti koji troe milione na panskom Mediteranu verovatno stvaraju mnogo jai i potencijalno ozbiljniji uticaj od malih grupa istraivaa koji planinare u Nepalu, iako, paradoksalno, tamo gde su masovni oblici turizma dobro isplanirani i resursi su adekvatno upotrebljeni, posledice po okruenje u stvari mogu biti mnogo manje od onih koje stvara manji broj ljudi u poseti lokacijama koje su prilino nepripremljene za turiste. Na primer, smanjenje lokalnih zaliha drveta za ogrev i problem postavjanja oznaka su problemi mnogih turistikih ruta u zoni Himalaja u Nepalu (Hunter i Green, 1995). Drugo, vano je uzeti u obzir i vremensku dimenziju. U mnogim delovima sveta, turizam je sezonska aktivnost koja predstavlja pritisak na okruenje u jednom delu godine, ali omoguava obnavljanje u periodu nakon sezone. Tako, mogu postojati kratkoroni/privremeni uticaji na okruenje koji se mogu sluajno poklapati sa turistikom sezonom (zagaenje od saobraaja koje stvaraju posetioci), ili moe doi do ozbiljnijih dugoronih/trajnih efekata gde se prekorauju kapaciteti okruenja i dolazi do nepovratnih promena (npr. smanjenje biodiverziteta usled unitavanja vegetacije od strane turista). Tree, razliitost uticaja nastaje iz prirode destinacija. Neka okruenja (npr. urbana odmaralita) mogu da izdre vrlo visok nivo poseta, jer ih njihova vetaka infrastruktura ini otpornim ili zato to poseduju organizacionu strukturu (kao to je planirano usmeravanje) koja omoguava efektivnu pripremu za posetioce. Suprotno, druga mesta su nogo manja i moda imaju nesreu da se veliki deo turistikih aktivnosti izvodi na osetljivim mestima. Obale i planine supopularne turistike destinacije koje su esto ekoloki ranjive i ak i vetaki resursi mogu da
26

ispataju. Istorijska mesta, na primer, mogu biti pod ogromnim uticajem turistikog prisustva, a skorijih godina atrakcije poput Stonehge u Engleskoj, Parthenon u Grkoj i Tutankhamen grobnice u Egiptu su premet parcijalnog ili potpunog zatvaranja zbog negativnih uticaja na okruenje. Istraivanje uticaja turizma na okruenje je korisno za prihvatanje holistikog pristupa temi. Okruenje, bioo da se definie kao fiziko, ekonomsko ili socijalno, jeobino kompleksan sistem gde postoje meusobni odnosi pored inicijalnog uzroka. Uticaj esto ima kumulativnu dimenziju u kojoj se sekundarni procesi ojaavaju i razvijaju posledice promena, tako da tretiranje svakog problema pojedinano ne obuhvata verovatnou da kumulativan efekat moe biti vei od zbira pojedinanih. Kao ilustracija za to su efekti unitavanja vegetacije koji zajedno sa procesima promena u okruenju mogu u ekstremnim sluajevima da kulminiraju u kolapsu itavog lokalnog ekosistema. Druga prednost holistikog pristupa je da nas ohrabruje u napredovanju ka uravnoteenom pogledu na odnos turizma i okruenja. Izazov je fokusiranje na mnoge oigledne primere negativnog i tetnog uticaja koji turizam moe imati, ali, kako koncept simbioze odnosa kae, postoje i pozitivni efekti. Mogu se videti kao nega pozitivnih stavova ka zatiti okruenja/unapreenju, ili se mogu praktino odraziti u stvarnim investicijama u poboljanje okruenja kojim se obnavljaju lokaliteti za lokalno stanovnitvo i predstavljaju podrku turizmu. Trea prednost holistikog pristupa je da prepoznaje irinu (neki mogu rei i nepreciznost) termina okruenje i injenica da e verovatno biti prisutne razne vrste uticaja. Kao to je verovatno implicitno u prethodnoj diskusiji, termin moe obuhvatiti razne koncepte fizike ekosisteme; vetako okruenje; ili ekonomsku, socijalnu, kulturnu i politiku sredinu i turizam ima potencijal da utie na sve njih u razliitom obimu. Sada se razmatraju uticaji koje turizam moe imati na fiziko okruenje, ekosistem i vetako okruenje, zajedno sa nainima na koje se moe odrati simbiotski odnos izmeu turizma i okruenja kroz kontrolisani pristup. Klasifikacija naina na koje turizam promovie promene u fizikom okruenju je obuhvaena u nekoliko radova na tu temu (Mathieson and Wall, 1982; Hunter and Green, 1995; Wall and Mathieson, 2006) i ostaje karakterizacija promena kwao u sutini pozitivnih i negativnih. Moda je adekvatno da se podsetimo da raniji komentari o rizicima jednostavne kategorizacije i potrebe da se prepoznaju uticaji, esto nisu konzistentni po prirodi u svim kontekstima razvoja. Sledi opis pet grupa turistikih efekata. 2.4. Biodiverzitet Pod biodiverzitetom podrazumevamo vie efekata koji imaju irok uticaj na floru i faunu posmatrane oblasti. Potencijalne oblasti pozitivnog uticaja na okruenje na iju promenu turizam moe uticati se uglavnom odnose na naine na koje turizam stvara podstrek i finansijska sredstva za dalje ouvanje prirodnih oblasti i ivotinjskih i biljnih vrsta uz pomo obeleavanja zatienih oblasti i implementacijom novih programa mendamenta zemljita. Delokrug ekonomske podrke
27

turizma za ouvanje je ilustrovan u raznim oblastima, na primer, Australiji, Brazilu, Grkoj i Keniji. Ipak, ei su obrasci vezani za razne oblike tete po biodiverzitet. Procesi turistikog razvoja (izgradnja hotela i apartmana, novih puteva, novih atrakcija itd.) mogu da rezultuju u razliitim oteenjima prebivalita. U Alpima beleimo preteranu seu uma radi izgradnje skijakih terena i gubitak alpskih panjaka bogatih divljim cveem zbog novih hotela i planinarskih domova, koja je znaajno naruila ekoloku ravnoteu i u velikoj meri poveala rizik pojave klizita i lavina. Na lokalu, oigledniji su drugi uticaji. Unitenje vegetacije na popularnim lokacijama za posetioce krenjem puteva za motorna vozila je est problem. Tipino krenje izaziva nestanak osetljivijih vrsta i pojavu golog zemljita ili, tamo gde je mogua regeneracija vegetacije, rast otpornijih vrsta. Ukupan efekat takvih promena je smanjenje raznovrsnosti vrsta i nestanak retkih vrsta koje zauzvrat mogu uticati na lokalnu populaciju insekata, ptica koje se hrane insektima kao i manjih sisara kod kojih su populacija biljaka i insekata kljuni element lanca ishrane. Na neke krupnije vrste ivotinja turizam moe da utie na razne naine, ak i u zatienom okruenju. Reynolds and Braithwaite (2001) su se detaljnije pozabavili problemom kako turisti utiu na divlji ivot i kako to moe pokrenuti velike promene u ponaanju kod ivotinja i promeniti strukturu ivotinjske zajednice. Neki od ovih efekata se odnose na modifikovanje stanita kroz aktivnosti gradnje, redukcije raznovrsnosti biljaka ili zagaenja, ali moda je od veeg znaaja potencijal promene ponaanja i uvoenje novih nivoa rizika za ivotinjsku zajednicu. Modifikacije ponaanja koje su Reynolds i Braithwaite povezali sa veim nivoima turistikih aktivnosti su: -

poremeaj hrane i obrazaca prehranjivanja; promena obrazaca ishrane tamo gde turisti hrane ivotinje; javljanje migracija ivotinja; neobino ponaanje ivotinjskih vrsta; modifikovanje obrazaca aktivnosti, kao to je ea pojava nonih aktivnosti; A rizici obuhvataju:

smanjen nivo zdravlja i kondicije; manji nivo reprodukcije; vei nivo predatorstva, naroito kod mladih ivotinja gde roditelji esto imaju poremeaje zbog prisustva turista.

2.5. Erozija i fizika oteenja Uticaj turizma na raznovrsnost flore i faune je vezan za drugu oblast, eroziju i fizika oteenja, a to ilustruje kako problemi u okruenju mogu biti meusobno povezani. Do erozija obino dolazi usled peake aktivnosti posetilaca i, kako su putanje i prirodne lokacije
28

najverovatnija mesta deavanja takvih problema, ekstremna teina i brojnost posetilaca mogu dovesti do oteenja vetakih graevina. Parthenon u Atini je primer, on nije samo pod napadom zagaenja iz vazduha, ve ga erodiraju cipele milona posetilaca. Ipak, u takvim situacijama, turizam moe imati pozitivan uticaj, iako ta aktivnost moe biti glavni uzrok problema, jer prihodi od posetilaca mogu takoe biti osnovni izvor sredstava za programe restauracije prirodnog okruenja. ei problem je erozija zemljita, kod koje gaenje stvara seriju sekundarnih efekata koji mogu eventualno da izazovu dublje promene ekosistema, to dovodi do sutinskih promena. Neki od primera ovakvog oteenja su zaista zapanjujui. U severnom Velsu popularne turistike putanje do samita Snowdon su otkrile erodirano zemljite irine 9 metara, dok su lokalizovana erozija zemljita i gaenje spustili nivo nekih putanja skoro 2 metra za neto manji vremenski period od dvadeset godina. 2.6. Zagaenje Uticaji na okruenje koga su turisti verovatno najsvesniji su oni koji su vezani za zagaenje, naroito zagaenje vode. Sa toliko turistike aktivnosti koncentrisane oko vodenih resursa, zagaenje vode je veliki problem. Lo kvalitet vode moe umanjiti estetski izgled lokacije i biti izvor bolesti poput gastro-enteritisa, hepatitisa, dizenterije i tifusa. Vidljivo zagaenje vode (kanalizacija, organski i neorganski otpad, gorivo iz motornih amaca, itd.) e talasi rutinski naneti na plae i obale, ime dolazi do direktne kontaminacije, neprijatnog mirisa i vizuelno neprijatnih prizora. Zagaenje vode ima i direktnih efekata na biljnu i ivotinjsku zajednicu. Smanjenje nivoa kiseonika i vee naslage zagaene vode doprinose smanjenju raznovrsnosti biljnih i ivotinjskih vrsta, to rezultuje razvitkom jednih a postepenim gubitkom drugih biljnih vrsta. U nekim sluajevima, takve promene vremenom utiu i na turiste. U nekim delovima Mediterana, naroito u Jadranskom Moru, loe tretirana kanalizacija (filtriraju se poljoprivredna ubriva i ulivaju u more) je stvorila lokalnu eutrofikaciju vode (proces obogaivanja nutrijentima). To je direktno dovelo do formiranja neuglednih cvasti algi neprijatnog mirisa koje se gomilaju u priobalju u toku letnjih meseci koje umanjuju atraktivnost okruenja i smanjuju promet turista u datoj sredini. Zagaenje vode je naroito est sliaj u oblastima masovnog turizma gde je industrija dala tempo bri od onog koji lokalna infrastruktura moe da isprati (npr. obala panije na Mediteranu), ali ak i starim turistikim lokacijama, gde je lokalni tretman vode i usluge ienja prilagoen lokalnim potrebama, zagaenje vode je i dalje problem. Na primer, u 2004. je Agencija za evropsko okruenje prijavila da iako 96% plaa u Evropi zadovoljava osnovne kriterijume mandatornih standarda EU koje se tiu fekalne kontaminacije vode za kupanje, samo 87% ispunjavaju zahtevnije standarde. Postoji znaajno odstupanje standarda od zemlje do zemlje. Tako, na primer, i u Holandiji i u Grnoj je ispunjeno 100% mandatornih standarda za gradske plae, dok je Francuska dostigla tek 87%. U smislu standarda, performanse se mnogo razlikuju.
29

Grka je dobila 98%, a Velika Britanija samo 75%, dok Belgija ima samo 18% (EEA, 2006). Varijacija su vidljive i u okviru razliitih zemalja. U Velikoj Britaniji 2005. na primer, severozapadni region koji pokriva neke od najpopularnijih britanskih vikend plaa i odmaralita kao to su Blackpool i Southport ima samo jednu plau koja je dobila plavu zastavu za istou plae, u odnosu na 43 u Velsu i 30 u jugozapadnom regionu. Pored zagaenja vode, turizam je takoe vezan za zagaenje vazduha i, to je malo manje oigledno, zagaenje bukom. Zagaenje koje nastaje zbog buke je uglavnom vrlo lokalizovano, sa centrom u oblastima zabave u popularnim odmaralitima, aerodromima i putevima. Ipak, zavisnost turizma od putovanja znai da je hemijsko zagaenje atmosfere izduvnim gasovima automobila mnogo rairenije i, s obzirom na prirodnu atmosferu, verovatnije e se kretati van oblasti u kojoj se stvara. Azotni oksidi, olovo i hidrokarbonati u emisijama gasova prete ne samo ljudskom zdravlju, ve napadaju i lokalnu vegetaciju i smatra se da su krivi za eu pojavu kiselih kia u nekim oblastima. St. Gottard Pass, koji lei na jednoj od glavnih ruta izmeu vajcarske i Italije, je jedno mesto gde je atmosfersko zagaenje od turistikog saobraaja odgovorno za veliku tetu na vegetaciji, ukljuujui retke alpske biljke. Otprilike od sredine 1990-tih dolazi do pokretanja polemike na temu globalnog zagrevanja i doprinosa emisije gasova zelene bate u sutini ugljen-dioksida (CO2) koji izazivaju ovaj problem. Dok se gasovi zelene bate proizvode u mnogim procesima i aktivnostima, rastui nivo aerotransporta (gde turizam ima veliku ulogu) je identifikovan kao rastui i ozbiljan problem. Jedna skora studija o upotrebi energije vezana za aerotransport na Novi Zeland, na primer, navodi prognoze Meudravnog panela o klimatskim promenama u kojima se kae da e do 2050. godine isti biti uzronik oko 7% ukupne svetske emisije CO2 gasova. Ipak, kako letelice generalno vre emisiju zagaivaa u gornji sloj troposfere, one se due vreme zadravaju u atmosferi, stvarajui kumulativan efekat koji moe biti i do etiri puta vei od ekvivalentne emisije nago na nivou zemljita. Ipak, ovi uticaji nisu jednosmerni i postoji sve vie dokaza da globalno zagrevanje za koje je turizam delimino odgovoran, oteuje kapacitete nekih turistikih resursa. Na primer, vie temperature zimi smanjuju nivo snega u planinskim oblastima u Evropi i Severnoj Americi, a pojavljuju se problemi dugorone odrivosti nekih zimskih skijakih odmaralita. Slino, poviene letnje temperature u nekim oblastima poput Mediterana su povezane sa pojavom sua, toplotnih talasa i problem vezan za to umskih poara. 2.7. Resursna baza Jo jedan razlog za brigu je uticaj turizma na resursnu bazu. Dok turizam moe biti agens lokalnog poveanja zaliha osnovnih resursa ili promocije mera konzervacije resursa od kojih svi imaju koristi, naglasie negativne efekte vezane za osipanje ili diverziju kljunih resursa. Privlanost tople, suve klime za mnoge oblike turizma stvara odreenu tranju za lokalnim zalihama vode, koje se mogu smanjiti prevelikom potronjom turista ili se mogu preneti u bazene
30

ili golf terene da bi se podmirila tranja turista. U nekim delovima Mediterana, turistika potronja vode je do est puta vea od tranje domaeg stanovnitva. Turizam takoe moe biti odgovoran za osipanje lokalnih zaliha goriva ili materijala za gradnju i uklanjanje peska sa plaa da bi se napravio cement nije retka pojava. 2.8. Vizuelne i strukturne promene Ovo je jo jedan nain na koji turizam utie na okruenje i strukturne promene i verovatno je ovde najjasnija ravnotea izmeu negativnih i pozitivnih uticaja turizma. Fiziki razvoj turizma e neizbeno inicirati seriju promena u okruenju. Prirodno i vetako okruenje moe biti izloeno oblicima vizuelnog zagaenja usled pojave novih oblika arhitekture ili stilova gradnje. Zemljite se moe premestiti iz jednog sektora (npr. poljoprivrednog) da bi zadovoljilo tranju za hotelskom gradnjom, novim transportnim ustanovama, parkinzima ili drugim elementima infrastrukture. Vetako okruenje turizma e se takoe fiziki proiriti, bilo u obliku ekspanzije rasta postojeih urbanih odmaralita, novih atraktivnih centara ili drugih domova na selu. Ipak, u odnosu na potencijalno negativne promene, postoje oblasti na koje turizam ima pozitivan uticaj. Prvo, bolja infrastruktura zbog turista u obliku boljih komunikacija, javnih programa ili privatnih usluga, imae neke korisne efekte na lokalno stanovnitvo. Drugo, turizam moe stvoriti nove naine upotrebe prethodno neproduktivnih i marginalnih zemljita. Ruralno okruenje na zapadu Irske, na primer, delimino se odrava i regenerie razvojem ruralnog turizma u EU LEADER programu koji je uveden da pomogne pri smeni sve manje poljoprivredne ekonomije alternativnim oblicima razvoja. Skoro polovina finansiranih projekata u Irskoj je u prvoj fazi LEADER programa bilo vezano za ruralni turizam. Tree, turizam je u gradovima pomogao promociju strategija urbanih poboljanja sa ciljem smanjenja naputenih objekata. Primeri obuhvataju program nacionalnih i meunarodnih festivala bata u severnim gradovima Britanije tokom 1980-tih, koji su preuzeli naputena mesta i stvorili nove turistike atrakcije od neobraenog zemljita. U Britaniji, kontinentalnoj Evropi, SAD i Kanadi, regeneracija ponovnom upotrebom zaputenih oblasti podruje dokova i vodenih mea su povoljne mete je esta tema savremenog urbanog razvoja.

3. Menadment turizma i ekolokih promena


3.1. Turistiki menadment Postoji duga istorija menadmenta turista i repertoar tehnika menadmenta koji mogu da pomognu da se oblikuje odrivi turizam pomou regulativa za posetioce. Tu spadaju: formiranje prostornih zona; prostorno koncentrisanje ili disperzija turista; restriktivan ulaz ili cene.
31

Prostorne zone su strategije menadmenta zemljita koje se sprovode sa ciljem integrisanja turizma u okruenje pomou definisanja oblasti koje su razliito primerene ili imaju razliite kapacitete za turizam i zatim pokuavaju da ujednae pristup turista tim procenama kapaciteta. Tako zoniranje zemljita moe da se koristi za udaljavanje turista iz primarno konzervativnih oblasti; da se aktivnosti tetne za okruenje koncentriu na lokacijama koje su posebno pripremljene za takve dogaaje; ili da se posetioci usmere u ogranien broj lokacija gde se njihove potrebe mogu zadovoljiti i njihov uticaj ograniiti. Primer je politika zoniranja u Peak District nacionalnom parku u severnoj Engleskoj. Politika zoniranja se esto dopunjava strategijama za koncentrisanje turista u preferiranim mestima ili, tamo gde su mesta pod pritiskom, usmeravanje turista na alternativne destinacije. Pod upovima meda se smatraju planirane lokacije koje privlae turiste svojim izgledom i ekskluzivnim sadrajem (informacije, osveenje, parking, itd.) i koje zatim mogu efektivno da spree dalje prodiranje turista u osetljivije okruenje koje moda lei iza. (Komercijalne turistike atrakcije, informacije za turiste i centri za posetioce, parkovi i istorijske lokacije su sve primeri lokacija koje mogu da budu upovi meda u menadmentu turistikog okruenja.) Suprotno tome, tamo gde uslovi zahtevaju redistribuciju turistikih aktivnosti, ureaji poput planiranih scenskih vonji ili turistikih ruta mogu imati eljeni efekat odvlaenja ljudi od kritinih taaka u okruenju. Na nekim lokacijama, regulisanje uticaja turizma na okruenje se postie politikom cena i/ili izuzeem i kontrolom. Priroda i rang takve prakse se dosta razlikuju od mesta do mesta. U SAD, na primer, ulaz u noge nacionalne parkove se plaa, dok je u Velikoj Britaniji ulaz besplatan. Ipak, iako je pristup britanskim nacionalnim parkovima neogranien, politike izuzea i kontrole imaju uobiajeno mesto u lokalnom menadmentu nivoa ovih oblasti, jer raste pritisak turizma. U Dartmoor nacionalnom parku u jugozapadnoj Engleskoj, na primer, restrikcije se planiraju da bi se zatitio otvoren movarni teren, sa eksplicitnim pretpostavkama protiv razvoja koji bi pretio posebnim karakteristikama movare i gde je fiziko okruenje uglavnom ogranieno na postojea naselja (DNPA, 2002). Posetioci se usmeravaju (obrascima pristupa i planiranim izgraenim ustanovama) ka relativno malom broju mesta sa veim kapacitetom, dok je kretanje vozila predmet saobraajne politike koja ograniava i odvaja vozila na predodreenim rutama u zavisnosti od veliine i teine. 3.2. Koncept nivoa zasienosti Koncept nivoa zasienosti je dobro poznat pristup u razumevanju mogunosti turistikih mesta da podnesu upotrebu i u skladu su sa njihovom odrivou. Jednostavnije reeno, ovaj koncept nalae da sve to je u okruenju, bilo da je prirodno ili vetako, ima svoj kapacitet (ili nivo upotrebe) koji, kada se prekorai, prouzrokuje nastanak promena u okruenju i razliit nivo tete i/ili koji moe biti povezan sa smanjenim nivoom satisfakcije posetilaca. Nivo zasienosti se moe doarati na vie razliitih naina. Na primer:

32

kao fiziki nivo zasienosti koji se obino posmatra kao mera apsolutnog prostora, kao to je broj mesta na parkingu primera radi; - kao ekoloki kapacitet koji predstavlja nivo upotrebe koji okruenje moe da podnese pre (dugoronog) oteenja okruenja; - kao perceptualni (ili drutveni) kapacitet koji predstavlja nivo guve koji e turisti tolerisati pre no to se prebace na drugo mesto usled zasienja postojeeg. Iako je nivo zasienosti, posmatran sa strane, vrlo atraktivan koncept koji dobija na kredibilnosti kroz posmatranje koje intuitivno ima smisla, uz napomenu da pitanja kapaciteta koja mogu da se redukuju na jednostavne brojeve privlae sve vie kritika koje stavljaju pod lupu praktinu vrednost kao instrument za merenje uticaja. Na primer, primeeno je da je teko predvideti ekoloke kapacitete i esto se mogu proceniti tek nakon nastanka tete, dok su perceptivni kapaciteti kao personalizovane reakcije skloni variranju izmeu i kod samih pojedinaca ili turistikih grupa, u zavisnosti od okolnosti i motiva. Jasno je da je kapacitet svake lokacije drugaiji u zavisnosti od faktora, poput ponaanja turista i vrste upotrebe, uslova zemljita, sezonskih varijacija, kao i prisutne menadment prakse i ciljeva. To govori da svaka lokacija ima viestruke kapacitete ne samo u smislu fizikih, ekolokih ili socijalnih kapaciteta ve i u smislu varijacija u okviru samih ovih kategorija.
-

Jo vanije je da je ovaj koncept vrlo reduktivnog karaktera, s obzirom na to da usmerava kompleksna pitanja na potragu radi identifikovanja kritinih pragova upotrebe u smislu broja, i izostavlja kljune kvalitativne procene. Zaista, McCool and Lime (2001) smatraju da prisvajanjem tradicionalnog pristupa nivoa zasienosti teritorije prihvatamo krivicu toga da postavljamo pogreno pitanje. Tako, umesto da pitamo koliko ljudi u oblasti moe da opstane, trebalo bi da se bavimo socijalnim i biofizikim uslovima koji su eljeni ili adekvatni za destinaciju drugim reima, koliko velika promena je prihvatljiva s obzirom na ciljeve date oblasti?

3.3. Granice prihvatljivih promena Alternativni pristupi procene uticaja dobijaju na popularnosti, moda kao rezultat prepoznatih ogranienja koncepta nivoa kapaciteta. Prihvaena je tehnika ogranienja prihvatljivih promena (LAC) u SAD kao sredstvo reavanja konflikata u razvoju u uvanim oblastima. Centralne osobine metoda su: -

postavljanje seta kriterijuma oko predloga razvoja; reprezentacija svih zainteresovanih strana u okviru donoenja odluka; predlog eljenih uslova i nivoa promena nakon razvoja; postavka nadzora promena i implementacija strategija za dranje uticaja promena u zadovoljavajuim i dozvoljenim okvirima.

LAC pristup tako obuhvata nekoliko kljunih aspekata odrivih oblika turistikog razvoja. Promene su neizostavne posledice razvoja, ali primenom racionalnog planiranja, prepoznavanjem kvaliteta okruenja i konsultovanjem ire javnosti, mogu se realizovati odrivi oblici turizma. Ipak,
33

ovaj pristup ima i praktinih slabosti. Postoje tehnike potekoe u pristanku i proceni kvalitativnih aspekata turistiog razvoja i proces zavisi od postojanja strukturisanog sistema planiranja i dovoljne koliine resursa u ekspertizi i kapitala za operacionalizaciju nadzora. Tako se koncepti u kojima je LAC najkorisniji na primer u oblikovanju turistikog razvoja u zemljama Treeg sveta esto pokazuju kao najmanje pogodne za tehnike u praktinom smislu. Studija sluaja 1: Biofiziki uticaji kampovanja u Warren National Park u Zapadnoj Australiji Warren nacionalni park obuhvata teritoriju od nekih 3000 hektara i rasprostire se u jugozapadnom delu zapadne Australije. Kroz park prolazi deo reke Warren i u parku se nalazi jedan vei deo ume eukaliptusa zbog koje ovaj nacionalni park predstavlja destinacije vie od 120000 turista godinje koji tu dolaze bilo iz Australije, tako i iz ostatka sveta. Turisti u veoj meri uivaju u prirodnom okruenju nacionalnog parka. Kao este aktivnosti posetioca se izdvajaju etnja i piknikovanje, kao i kampovanje preko noi i to u jednom od tri zvanina ili devet nezvaninih kamp logora. U zvaninim logorima moemo naii na utabane staze koje vode do mesta za postavljanje atora za kampere, kao i neku osnovnu infrastrukturu kao to su klupe, stolovi i toaleti. Suprotno, do kamping mesta koja nisu kultivisana najee moemo doi iskljuivo dipovima i ostalim terencima koji su specijalizovani za krstarenje nepristupanim putevima, dok se atori postavljaju na deo zemlje na koji su prethodno kamperi ve postavljali svoje atore pa je zemljite na tom mestu proieno. Nema druge infrastrukture. Glavni cilj ove studije se odnosi na utvrivanje prirodu i obim biofizikih uticaja na okolinu koju prouzrokuje kamperska aktivnost, uzevi u obzir obe vrste kamp sredine. Takoe, od velikog je znaaja uporediti stanje u njima sa stanjem na netaknutom zemljitu koje nije bilo na meti kampera. Istraivanje je pokazalo da je prisustvo kampera u velikoj meri uticalo na promenu zemljita i ivotne sredine ak i na mestima koje nisu bile u velikoj meri poseivana. U naelu, dolo se do sledeih zakljuaka: - na podrujima je zabeleena vea gustina samog zemljita (do 304% tvre zemljite na mestima koja su predodreena za kampovanje) - kao rezultat poveane kompaktnosti zemljita, a i usled pojaanih padavina, na predelima gde su kamperi ee ostajali primeena je pojava jaruga i jama u toj meri da se na nekim mestima ak moe videti korenje drvea - zabeleen je znaajan gubitak vegetativnog pokrivaa - kao rezultat potrebe kampera za sakupljanjem drva za ogrev, belei se poveanje nivoa tete koja je naneena drveu

34

- logorita koja se nalaze pored Warren reke su prouzrokovala promenu rene flore, kao i spuanje nivoa reke i degradaciju samog renog korita. Iako se ovi rezultati odnose na specifinu lokaciju u Australiji, autori povlae paralele i sa rezultatima studija sprovedenih na lokacijama na podruju SAD i Kanade koje takoe ukazuju na iste ili sline probleme. 3.4. Procena uticaja na okruenje Isto ogranienje postoji i za procenu uticaja na okruenje (EIA). EIA je sve ire korien metod procene moguih posledica po okruenje za sve oblike razvoja i potencijalno je koristan instrument za prevoenje principa odrivosti u radnu praksu. EIA naroito utvruje okvire za informisanje procesa donoenja odluka koji okruuje razvoj, a sve vei broj industrija je rutinski potrebno (ili se savetuje) za EIA i davanje pisanih izjava o uticaju na okruenje (EIS). Postoje etiri osnovna principa kojima se veina EIA prilagoava. Metodologija EIA je raznovrsna i moe obuhvatiti korienje lista osnovnih faktora uticaja, kartografsku analizu prostornog uticaja i modele simulacije ili tehnike predvianja. Njihove prednosti se odnose na to da, kada su adekvatno integrisane u faze planiranja projekta, pomau u razvoju anticipiranjem efekata na okruenje, omoguavanjem efektivnijih usklaenja sa standardima vezanim za okruenje i smanjuju potrebu za naknadnom (i skupom) revizijom projekata. Ukupan cilj odrivog oblika razvoja je takoe mnogo dostiniji cilj kada se uticaj na okruenje proceni unapred. Ipak, EIA je privukla i kritike, koje obuhvataju tendencije: -

fokus na fizike i bioloke uticaje umesto na iri rang promena u okruenju; aplikacija na osnovu specifinosti projekata i/ili na lokalnom geografskom nivou, ime se previaju ire veze i efekti; zahtevanje razvijenih zakona i institucionalnih okvira za rad; traenje ranga naunih i drugih podataka kao sredstava procene moguih uticaja; bavljenje tehnokratskim reenjima za probleme u okruenju, od kojih se neki o odrivom razvoju smatraju neadekvatnim.

Kao i LAC, EIA ima praktina ogranienja koja e inhibirati svoju primenu u mnogim kontekstima turistikog razvoja, naroito tamo gde moe postojati najvea korist od tehnike. 3.5. Konsultovanje i participacija EIA kao profesionalni pristup je bila na meti kritika koji izuzima ili obeshrabruje lokalno stanovnitvo na naine koji su protivni nekim principima inkluzije koje odrivi razvoj treba da odrazi. Ashley (2000) smatra da je kljuan pristup menadmentu resursa baziran na zajednici ukoliko e se zadovoljiti potrebe konzervacije turistike industrije i lokalnog razvoja, dok Scheyvens (2002) smatra da je previe napora u implementiranju turizma osetljivog prema okruenju fokusirano na ouvanje resursa i da se nije uspelo u prihvatanju imperativa razvoja usled zanemarivanja ivotnih potreba lokalne zajednice. Takva realizacija se odraava u sve veem
35

broju projekata koji su stavili vei naglasak na menadment koji obuhvata konsultovanje i uestvovanje zajednice u razvijanju odrivih reenja problema turistikog razvoja. Skoro su usmereni napori u primenu principa zasnovanog na pristupu obuhvatanja zajednice u menadmentu turizma i konzervaciju KwaZulu-Natal u Junoj Africi, iako, kako ova studija sluaja pokazuje, uspeh ili neuspeh inicijativa vezanih za zajednicu veoma zavisi od lokalnih uslova. Naroito pokazuje kako su participalni pristupi zavisni od pretpostavke da lanovi zajednice imaju podeljene interese i aspiracije i gde, tamo gde je takva konvergencija odsutna (i gde je vea briga oblikovana oko siromatva, line bezbednosti i politike stabilnosti), odrivi razvoj kroz konsultovanje i participaciju moe imati nestabilan cilj. Studija sluaja 2: Problemi snabdevanja vodom i razvoj turizma na Majorci Majorka, koja se nalazi u Mediteranu i smatra se za glavno balearsko ostrvo u okviru panije, na najbolji nain oslikava dilemu sa kojom se susree veliki broj turistikih centara tople ili vrue klime. Sa jedne strane, upravo je klima jedna od najbitnijih aduta koje veliki broj turista privlae u ovakva mesta svake godine. U sluaju Majorke konkretno, turisti dolaze mahom iz Velike Britanije i Nemake. Sa druge strane, mala koliina padavina na godinjem nivou predstavlja ozbiljan problem obezbeenja dovoljne koliine vode koja e podmiriti domae i potrebe turista. Ovaj problem postaje utoliko vei ukoliko naglasimo da godinje Majorku poseti vie od 10 miliona turista, to pored 700000 stanovnika Majorke u znaajnoj meri poveava potrebe za vodenim resursima. Kako autori ove studije naglaavaju, Majorka moe da zahvali svojim prirodnim uslovima nedostatku vode. Geoloki posmatrano, na veini teritorije na Majorci se primeuje postojanje propustljivog krenjaka, tako da, ak i u sluajevima kada ima padavina na Majorci (a to je najvie tokom oktobra i decembra), vrlo mala koliina padavine se zapravo zadrava na povrini zemlje. Dalje, postoje velike prostorne razlike, sa umnogome veim nivoom padavina kada govorimo o ree naseljenim planinskim oblastima Serra de Tramuntana (koje dobijaju od 1000 do 1200 mm padavina godinje), dok gradske zone na junoj obali ostrva belee svega 350 mm padavina na godinjem nivou. Prostorni problemi snabdevanja vodom nastaju i usled sezonskog karaktera tranje za vodenim resursima, tokom meseca kada je turistika aktivnost najizraenija. To se deava tokom letnjih meseca, a to je upravo vremenski period kada je lokalnim farmerima takoe potrebna voda za potrebe navodnjavanja zemljita. Problem balansiranja ovih potreba se pogorava usled nedavnih trendova u razvoju turizma na Majorci, to rezultira poveanjem tranje za vodenim resursima. Generalno, u cilju privlaenja klijentele neto dubljeg depa, na Majorci je otvoreno pregrt golf terena i drugih centara za razonodu, kao i zelenih povrina na otvorenom i
36

bati. Potreba koju turisti imaju za voem i povrem se takoe poveala, to poveava pritisak na poljoprivredni sektor Majorke koji ve kuburi sa problemima navodnjavanja zemljita. Prema tome, menadment vodenim resursima se postavlja kao glavni problem kod obezbeenja odrivog razvoja ostrva. Prekomerna upotreba vode je, kako je procenjeno, glavni razlog zabeleenom padu nivoa vode u lokalnim cisternama od oko 120m u uporeenju sa nivoima vode u istim cisternama 1973. godine, to je dovelo do poveanja saliniteta vode kao i poveanja nivoa kontaminacije u priobalnim predelima. Strunjaci procenjuju da e do 2016. godine lokalne rezerve vode moi da podmire svega 87% lokalne tranje za istom. Shodno tome, regionalna vlada na Balearima je donela strategiju menadmenta vodenim resursima u cilju premoivanja prognoziranih deficita vode. Nekoliko kljunih akcija se ovde navodi. Pre svega: - uvoenje mera za efektivnije iskorienje postojeih izvora vode kroz ponovnu upotrebu iste za potrebe navodnjavanja; - popravka distribucionih sistema kako bi se izbegli gubici vode prouzrokovani curenjem ili isticanjem iz postojeih cisterni i rezervoara; - razvoj novih izvora vode, primera radi kroz sisteme dekontaminacije kontaminiranih podzemnih voda; - vetako poveanje nivoa vode u rezervoarima koji su korieni u veoj meri od drugih postojeih, povezivanjem i transferom vode iz rezervoara koje su u suficitu. Meutim, ak i pored ubeenosti lokalne vlade da e problemi vodosnabdevanja biti reeni, autori ove studije nisu u tolikoj meri sigurni u to, zauzimajui stanovite da tehniki pristup menadmentu vode u cilju obezbeenja odrivog razvoja Majorke ne predstavlja nita drugo do odlaganje neizbenog i da je realnost obezbeenje balansa izmeu postojeih prirodnih vodenih resursa i potreba turizma. 3.6. Odrivost i alternativni turizam Postoji moda prirodno iskuenje da se posmatraju masovni oblici turizma kao najmanje odrivi i kao stil turizma koji najverovatnije donosi velike promene u okruenju. Suprotno, alternativni oblici turizma (koji se esto karakteriu manjim obimom, ukljuenou lokalnog stanovnitva, preferiranjem udaljenijih oblasti i sklonou ka uivanju u prirodi, okruenju i kulturi u centru turistikog iskustva) izgledaju kao da su vie u skladu sa principima odrivosti. Dalje, oaravajui nazivi koji se esto daju alternativnim oblicima turizma zeleni turizam, mek turizam i odgovoran turizam doprinose popularnom verovanju da se odrivost moe izjednaiti samo sa alternativnim turizmom. Takav pogled se mora uzeti s odreenom rezervom, jer iako filozofija alternativnog turizma moe odraavati koncept odrivosti, iskustvo alternativnog
37

turizma sa sve veim brojem mesta govori da takvi oblici mogu biti potencijalni agensi promena, kao i da upravo ova odredita u najveoj meri utiu na promene u okolini. U stvari, alternativni turizam moe biti isto toliko problematian u smislu razvoja, kao i masovni oblici turizma. Rizik vezan za jednostavne jednaine alternativnog turizma sa odrivou se mogu ilustrovati detaljnijim pregledom onoga to se smatra najizraenijim takozvanim alternativnim ekoturizmom. Fennel je definisao ekoturizam kao turizam baziran na prirodnim resursima koji se primarno fokusira na uenje o prirodi i koji se etiki prilagoava tako da maloj meri utie na okruenje, nezagaujui i lokalno orijentisan. Ekoturizam tako tei da minimizuje uticaj na okolinu i lokalno stanovnitvo, povea svest i shvatanje o prirodnim oblastima i njihovim kulturnim sistemima i doprinese ouvanju i menadmentu tih oblasti i sistema. Prema Pageu i Dowlingu (2002), ekoturizam je postao jedan od najbre rastuih sektora industrije globalnog turizma gde WTO procenjuje da je oko 20% svetskog trita koncentrisano oko ekoturizma. Ova procena je prilino velikoduna, ali to je verovatno posledica injenice da postoje razliiti oblici ekoturizma koji odraavaju osnovne gorepomenute vrednosti. Na primer, Page i Dowling (2002) povlae vanu crtu izmeu tvrdih i mekih oblika ekoturizma:
-

tvrd ekoturizam naglaava intenzivan, personalniji i dui susret sa prirodom, koji se generalno odvija u neometenom okruenju gde lokalne zajednice karakterie malo ili nimalo osobina savremenog turizma. Uesnici su obino veoma posveeni ouvanju prirode i trae ono to bi Cohen (1979) kategorisao kao egzistencijalno iskustvo. mek ekoturizam se koncentrie na kratko izlaganje prirodi gde je iskustvo esto jedna komponenta u nizu turistikih aktivnosti i iskustava, gde u posetama posreduju voe puta i postoji vie graevina. Uesnici u mekom obliku ekoturizma su mnogo manje posveeni ouvanju okruenja.

Ova podela je korisna pri postavljanju kritikih gledita ekoturizma (i drugih alternativnih oblika) kao sutinski odrivog oblika turizma koji ima mali uticaj na okruenje. Koncept mekog ekoturizma oznaava stil putovanja koji su neki autori opisali kao masovni turizam u drugaijoj odei, dok se mnoge pretpostavke etike superiornosti ekoturizma esto stavljaju na pogreno mesto, a jasno se svrstavaju pod oznaku marketinga da bi predstavile tradicionalni turizam na nov nain. Butler je takoe razvio ubedljivu kritiku koja mnoge vrste alternativnog turizma kao to je ekoturizam jednostavno predstavlja pionirske faze novih praksi masovne rekreacije Butler to naziva tanak vrh klina. Na taj nain, alternativni turizam postaje mehanizam za konstruisanje nove geografije masovnih putovanja i uticaja vezanih za njih, sa fokusom na egzotinim i udaljenim mestima, koji je eksperimentalan i ima mali uticaj na osobine, razvija se u veem obimu i organizovanim oblicima poseta. Dalje, gde god se mali oblici ekoturizma razviju u vei poduhvat, postoji i vei rizik da ekonomske koristi od turizma mogu incijalno da nastanu lokalno, ali e se brzo izgubiti kada velike putnike kompanije preuzmu posao (Page i Dowling, 2002). ak i u specijalizovanijim oblastima tvrdog ekoturizma, teko je pobei od zakljuka da ekoturizam promovie promene i da mnoge od tih promena nisu neophodno korisne. Wall vidi
38

mnoge oblike ekoturizma kao podstrek za promene u oblastima koje su nekada retko poseivane i podstiu novu tranju zajednici domaina i njihovom okruenju. Slino, Butler smatra da je teko i za najnie osnovne oblike ekoturizma da izbegnu stvaranje uticaja i, dok neki autori kau da ekoturizam moe promovisati lokalni identitet turistikog mesta, ovi oblici ekoturizma koji obuhvataju vee uestvovanje u mestima koje poseuju znae da alternativni oblici turizma esto zalaze mnogo dublje u line ivote stanovnitva od udaljenijih oblika masovnog turizma, koji slino poveava kapacitete stvaranja uticaja u okruenju, ekonomskih, socijalnih i kulturnih uticaja. Na osnovu ovih kritikih stavova iznosima dva vana zakljuka. Prvo, iako alternativni oblici kao to je ekoturizam izgledaju kao prijateljski za okruenje i odrivost, stvarnost je drugaija. Drugo, alternativni turizam koji moda prihvata mnoge principe odrivosti sam po sebi ne daje model odrivog oblika masovnog turizma i nije zamena za masovni turizam. Nedostaju mu fiziki kapaciteti, logistika i organizacija da bi zadovoljili sve vei nivo tranje, nedostaje ekonomsko merilo koje je postalo toliko vano u mnogim nacionalnim, regionalnim i lokalnim ekonomijama i stil alternativnog turizma ne uspeva da pogodi ukuse i preferencije miliona putnika i turista irom sveta. Tako, dok postoje aspekti alternativnog turizma koji daju lekcije o tome kako postii odrive odnose izmeu turizma i okruenja, alternativni turizam nije prirodna (odriva) zamena za problematini masovni oblik putovanja. Reenja problema odrivosti se tako moraju oblikovati u okviru konteksta masovnog turizma, a to znai da ako se odri simbiotski odnos izmeu turizma i okruenja, briljiv menadment i planiranje turistikog razvoja bilo da je u pitanju onaj tip razvoja koji se poziva na principe odrivosti ili ne moraju biti centralna komponenta u buduem rastu turizma.

Zakljuak
Procesi prirodnog i ekonomskog razvoja predstavljaju najupeatljivije naine na koji turizam utie na odreenu geografsku celinu. U ovom radu sam pokuao da definiem kljune faktore koji oblikuju turistiki razvoj i pokazuju kako se mogu kombinovati kako bi proizveli prostorno kontrastne forme. tavie, ovakav vid razvoja ne samo da menja fiziko okruenje posmatranih destinacija, ve ima i niz ekonomskih dejstava. Oni e varirati od mesta do mesta, u zavisnosti od forme turistikog razvoja i same prirode nacionalne ili lokalne ekonomije, ali mogu da podrazumevaju itav niz uticaja koji se odnose na nacionalni i regionalni ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta. Naalost, nestabilnost ove grane privrede koja je ini ranjivom na itav niz eksternih uticaja (na primer, devizni kurs ili oscilacije u ceni nafte, politike krize, modne promene) ukazuju na to da ova grana privrede nikako ne moe da obezbedi zdravu podlogu za ekonomski razvoj. Za zemlje treeg sveta, turizam moe da povea nivo zavisnosti od inostranog
39

kapitala i u mnogo razliitih konteksta i sam kvalitet radnih mesta koji grana privrede kreira je na niskom nivou, ali je bitno imati u vidu da su pretpostavljene snage i slabosti ekonomskih efekata nastale usled turistike delatnosti u velikoj meri zavisne od uslova na domaem tritu i, ponaroito, ugla gledanja na iste. Mnogi oblici turizma su zavisni od okruenja po pitanju konteksta i fokusa na turistike aktivnosti, ali neke aktivnosti predstavljaju kapacitet za obezvreenje i nekada i unitenje prirodnih resursa na kojima se bazira turizam. Efekti na okruenje su prisutni kroz ekosistem, okruenje i vetako okruenje, iako se razlikuju odreeni uticaji odraavajui razlike u prirodi mesta koje turisti poseuju, nivou i intenzitetu razvoja i umeima i ekspertizi menadmenta resursa. Kako problemi u okruenju vezani za turizam postaju sve vaniji, vea panja je usmerena na naine obezbeenja odrivih obrazaca razvoja i alternativne oblike turizma koji daju manje tetne efekte na turistiko okruenje. Ipak, istinski odrivi turizam se esto pokazao kao eluzivan, a postoje evidentni rizici da e se alternativni turizam vremenom razviti u masovnije turistike oblike, uz sve pratee probleme koje takva praksa moe proizvesti.

Literatura

1. Gareth Shaw, Allan M. Williams: Tourism and Tourism Spaces, 2004. 2. Ioaniddes, Debbage: Distribution of Income From Tourism Sensitive Employment; 1997. 3. J. Ateljevi, S. Milne; Rural Tourism and Sustainable Business; 2002. 4. Paul Jenkins; The Conservative Rebel; 1982.
40

5. Geoffrey Wall, opportunities; 2006.

Alister

Mathieson;

Tourism:

change,

impacts

and

6. Jennifer L. Murphy; Major Companies of the Far East and Australasia; 1994. 7. Reynolds, Braithwaite; Ecotourism; 2001. 8. Roger Sidaway; Resolving Environmental Disputes: From Conflict to Consensus; 1995. 9. Stephen Page, Ross Kingston Dowling; Ecotourism; 2002. 10. http://wikipedia.com 11. http://globalgiving.co.uk 12. http://unitedprosperity.org

41