Grejem Fuler

Kako nauciti strani

jezik

Beograd, 2000.

Naslov originala
Graham Fuller

How To Learn a Foreign Language
Copyright © J 987 Graham Fulle/' Published by Storm King Press.

Autorska prava za Jugoslaviju Branislav Maricle Izdavac FINESA, Rada Koncara la, Beograd teL/fax 011/437-127; 0111428-246 www.finesa.edu.yu Za izdavaca Branislav Maricic Urednik Caslav Mancic Prevodilac Mr Jasmina Krpo-Cetkovic Priredivac Caslav Mancic Recenzent Prof. dr Zivojin Stanojcic Lektor Nevena Mancie Korektor Zlata Zlatanovic Priprema za stampu Studio SKRIPTA Slampa Dijamantprint, Beograd tirai: 500 ISBN 86-82683-09-1

Rec

0

knjizi

Knjiga Grejema Fulera Kako nauciti strani jezik vrlo je dragocen teorijsko-didakticki prirucnik za svakoga ko, u svorne odraslom dobu, pocinje da uci bilo koji strani jezik. (. ..) Metodoloska postavka ove knjige pokazuje izvanredno visoku kOI11petenciju aurora koji druge poducava i stranim jezicima, i nacinu savladavanja mat7rije tih jezika. A ta kornpetencija dokazuje se u svim pogJavljima Fulerove knjige, od Uvoda kroz svih cetrnaest poglavlja sve do Zakljucka. U pragmaticnim savetima Fulerova visoka psiholosko-pedagosko-didakticka i lingvisticka kompetencija rezultira jasnim definicijama problema sa kojima se suocava licnost koja uci strani jezik i isto tako jasnim uputstvima koja ce toj licnosti pornoci da problem savlada. T to - na svakom od jezickih nivoa: na fonetskofonoloskcrn (pog/avlja III i IV), na morfoloskorn (poglavlje Xl), na semanticko-sintaksickorn (poglavlja Vi X), na nivou tvorbe (gradenja) reci (poglavlje Vll), na nivou leksike (poglavl]e VJIJ). U celini posmatrana, ova knjiga, kao i u svakom detalju, donosi jasne definicije problema i koncizne i jasne savete uceniku stranog jezika. Ti saveti zasnovani su na solidnim teorijskim postavkama j na odlicnom Fulerovom ose6anju stranih jezika, kao god i njegovog maternjeg jezika. Poredeci originalnu verziju knjige na engleskom jeziku s njenim prevodom, i s prezentacijom teksta (ukljucujuci i vrlo dobra prirnerenu dornacu terminologiju) koju je dao priredivac, nalazim da su i prevod i prezentacija odlicno i znalacki uradeni. Knjiga ce biti od izuzetne koristi zainteresovanom citaocu.

Dr Zi voj in Stanoj fie, redovni profesor uni verziteta

Predgovor jugoslovenskom

izdanju

Ova knjiga napisana je jednostavnirn i popularnim stilom, bez mnogo naucne terrninologije i namenjena je pre svega citaocima koji nemaju iskustva U ucenju jezika, iIi je njihovo iskustvo negativno. Polazeci od pretpostavke da citalac u vecoj meri ne poznaje nauku 0 jeziku, autor nije ulazio u kornplikovane aspekte proucavanja jezika, vee je svoju paznju usrncrio pre svcga ka opstim principima ucenja stranih jezika, uobicajenim problemima koji nastaju u tom procesu i konkretnim tehnikama za n] ihovo resavanje. Kako je u prvom redu namenjena citaocima sa engleskog govornog podrucja, 11 svorn originalnom izdanju ova knjiga sadrzi veliki broj primera karakteristicnih i ilustrativnih u ok virima engleskogjezi ka, koji su U OVOI11 izdanju morali biti prilagodeni potrebarna ovdasnjeg citaoca, au nekim slucajevima i zamenjeni odgovarajucim primerima u skladu sa prirodom naseg jczika, Gde god jc to bilo svrsishodno i moguce primeri su sacuvani U 5V0111 originalnom obliku. OSI111 toga, ovo izdanje je dopunjeno velikim brojem nap omena kojirn se tekst dodatno objasnjava iii osvetljava sa stanovista srpskoga jezika. Priredivac

p

Posvecujern ovu knjigu svojoj porodici kojo ie so mnom prozivelo znatan deo godina provedenih u inostranstvu: Pru, Samanti, Melisi i Luku

..

Uvad

Da pocnemo
Ova knjigajc narnenjena onima koji nikada do sada nisu ucili strani jezik, ali i onima koji su vee imali jedno bolno iskustvo sa stranim jezicima i koji nameravaju ubuduce da ih uce na bolji nacin. Zdeo bih da yam prenesem sve sto sam naucio tokom mnogobrojnih godina ucenja razlicitih jezika. Ovi saveti necc vas sami po sebi nauciti nekomjeziku - ali ce yam zato pruziti pomoc pri ucenju. Takode zelim da vas naucim nesto i 0 samim stranim jezicirna - kako jezici funkcionisu i kako da pristupite tom sasvim specijalnom izazovu za ucenje. Kao sto cete videti, ucenje stranog jezika - bilo kog stranog jczika - bice razlicito od svih drugih nacina ucenja koje ste ikada isprobali, Tokom prethodnih godina morae sam da ucim veliki broj jezika. Srecom, jezike sam uvek voleo. A s obzirom da sam ziveo Ll mnogo razlicitih zemalja, izvestan broj jezika morae sam da naucim same da bih mogao korektno cia obavlj am svoj posao. Izrnedu zahteva posla i moje radoznalosti prema jezicima - a dobar dec znanja 0 jezicima stekao sam i tokom skolovanja - naucio sam ih, u razlicitom obimu, vise od tuceta, ukljucujuci i latinski, grcki, ruski, kineski, arapski, persijski, turski i brojne evropske jezi ke. Drugim recima, prosao sam kroz sve to nebrojeno puta. Moj cilj je cia vama taj proces ucinim sto laksim, kakav god da bi vas licni jezicki cilj II ucenju jezika mogao biti. Ukoliko zaista volite zadatak uciniti laksirn. strane jezike, to je divno. To ce same vas

Ali ova knjiga nije samo za ljude koji vole jezike. Ona je namenjena anima koji treba da nauce neki jezik iz ()vog iii onog razloga. Maida tete uspeti i da uzivate u pro cesu, iako je vas cilj obicno praktican. A to sto je vas cilj praktican ne znaci ida neophodni trud koji treba de:
9

Da pocnemo

Uvod

ulozite da biste ga postigli ne moze biti zanimljiv. zabavan.

Maze biti cak i

Glavni razlog zasto sam napisao ovu knjigu je to sto pam tim mnogo nepotre bne patnj e koju sam iskusio kada sam prvi put prolazi 0 kroz ovaj proces, uceci francuski u srednjoj skoli. Imao sam simpaticnog nastavnika koji je voleo francuski - cak je znao i kako da ga predaj e. Ali bilo je tu na stotine drugih stvari 0 tome kako razumeti proces ucenja jezika 0 kojima rni ni on niti iko drugi nije nista rekao. Kao rezultat toga, morao sam da ucim na tezi nacin, raspetljavajuci svoje nedoumice stalnim isprobavanjem i kroz sopstvene greske. Zato bih zeleo da postedim vas ovakve vrste neefikasnog, kontraproduktivnog rada. Ali hajde dajednu stvar iznesemo na cistinu. Ucenje hila kog jezika zahteva puno teskog rada. Istina je da su neki jezici laksi za ucenje od drugih. Ali svaki stranijezik ce zahtevati citav spektar razlicitih vestina o kojima nikada ranije niste ni razrnisljali. Ova knjiga ce vam opisati kako da pristupite ucenju stranog jezika, a prikazace vam i neophodne vestine II glavnim crtama. Pot om ce yam pokazati i kako da ih upotrebite. Ukoliko budete imali srece, ispostavice se da stejednaod osoba koja ima "kliker" za jezike. Cesto se moze cuti da se kaze kako stari dobri »taj-i-taj« ima dara za ucenje jezika, Ili pak daje necij i rodak otisao u Meksiko i tamo za par meseei "pokupio" spanski. U stvari, niko nikad nij e bio u rnogucnosti da obj asni sta je to sto 1.1 stvari .i ednu osobu cini boJjom 1I ucenjujezika cd druge. Da lije to pamet? Apsolutno ne, Znam dosta ljudi kojima ucenje jezika ide odlicno, a koji ne znaju ni toliko da treba da se sklone kada pada kisa. Takode znam i mnogo vrlo pametnih ljudi - izvrsnih u svim vrstarna intelektualnih poslova- koji nikada nisu .; bili posebno dobri u stranim jezicima ma koliko da su se trudili. Neki Ijudi tvrde da to moze irnati veze sa srnislom za logiku. Drugi opet tvrde da cere biti bolji u ucenju jezika ukoliko ste muzikalni. Medutim, niko nije uspeo ubedljivo da dokaze da bi ovo mogli biti kljucni faktori, Ali ukoliko se ispostavi da nemate "kliker" za jezike - nemojte brinuti zbog toga. I nernojte se obeshrabriti, Kao sro cete videti, ucenje stranogjezikaje kao ibilo sta drugo na svetu. Ukoliko ste zainteresovani da ostvarite svoj ci Ij, i ukoliko tome posvetite dovoljnu kolicinu energije - uspecete, Ali sta bi jos moglo da vam pomogne?

]0

Uvod

Da pocnemo

• Radoznalost maida maze da uhije macku, ali ce vatna svakako pri ucenju jezika biti ad koristi. Postoji rnnogo fascinantnih cinjenica o stran im j ezicima, ad ljudi koj ih ih govore do kultura u koj ima five. Sprem ite se da naucite neke zaista zanimJj ive stvari. Dozi vite kompletno iskustvo i postavljajte pitanja 0 kulturi koju proucavate i 0 odlikama ljudi. Mozda cete ionako pozeleti da naucite nesto
vise
0

nekom narodu. Jezik predstavlja

jedan od kljuceva

za to.

• Sposobnost da imitirate, podraiavate i glumite bice vant od koristi pri ucenju jezika. Ne treba da budete stidljivi kada isprobavate
govor na nekom novorn jcziku. Svi naprave poncku glupu gresku pri govoru. To je sasvim uobicajeno. Sarno se nasmejte i nastavite svoju pricu dalje.

• lznad svega, osecanje entuzijazma je ono SIO ce vam stalno pomagati. Dok budete 6t31i sledece stranice i poglavlja, imajte na
da ulazite u sasvim novu vrstu avanture ucenja koja verovatno ne nalikuje nicemu sto ste ikada ranije ucili. Uzivajte 11 tome. I trudite se da se usput malo i zabavite. Biccte prijatno iznenadeni koliko cc vam to olaksati posao.
lllllU

II

I

Kako koristiti ovu knjigu
Verovatno je da cete imati vrlo dobrog nastavnika j ezika. Verovatno ce taj nastavnik pokazati veliku umesnost dok vas bude poducavao francuskom, spanskorn, hebrejskom, bugarskom, burmanskom, ili bilo korn drugom jeziku koji budete utili. Ova knjiga je osmisljena da utaba put vasern nastavniku - a, naravno, ivama. Na sledecim stranicama naucicete sta su to stranij ezici, kako funkcionisu, zasto su razliciti od vaseg matemjeg jezika i na koji nacin. A pre svega, naucicete kako da razmisljate 0 stranom jeziku, kako da se pripremite za ono sto sledi i kako da tome pristupite, koristeci tehnike koje su meni tokom proteklih godina bile najkorisnije. lmajte na umu da ova knjiga nije osmisljena da bi vas naucila spanskorn, ruskom,japanskorn ili bilo korn drugorn konkretnom jeziku. To ostavljam strucnjacima cije cete casove pohadati, Oni znaju to sto fade iuradice to dobra. Ova knjiga ce vas pripremiti za izuzetno iskustvo ucenja stranog jezika, tako da necete biti mnogo iznenadeni samim casovima i moci cete da krenete znajuci sta vas ocekuje i kako da ucite.

koristili ovu knjigu, prvo je procitajte u celini od pocetka do kraja. Ne hvatajte beleske i nemojte se truditi da bilo sta zapamtite. Vas cilj je sarno da dobijete osecaj 0 tome kako je to uciti neki strani jezik - koje sposobnosti treba ukljuciti i koje tehnike najbolje funkcionisu. Kada zavrsite citanje, bicete spremni da pocnete sa ucenjern bilo kogjezika koji budete pozeleli. Zapamtite - ova knjigaje prirucnik. Zato je drzite pri ruci i vracajte joj se cesto kada budete poceli da ucite odabranijezik. Koristiteje kao dodatak onome sto budete ucili na casu, kao i da biste se podsetili najboljih tehnika za veibanje specificnih jezickih vestina - izgovora, 12

Da biste efikasno

L

Kako koristiti ovu knjigll

konverzacije, gramatike. pamcenja reci i talco dalje - kojima ce vas instruktor poducavati na casu. Citajuci ovu knjigu sada i vracajucijoj se kasnije, bice vam lakse da zapocncte, potom i da napredujete. Zamislite daje ovo knjiga 0 tome kako ici na safari. Posle svega, ja vas ipak necu povesti na taj safari - vas pravi vedic ceka na vas U ucionici. Ali ja vam mogu reci kako je to ici na safari i kako da se priprernite za njega na najbolji moguci nacin. A sada cete se upustiti u jedno izvanredno iskustvo - safari po umu i kulturi nekog novog naroda - na nacin na koji to nikada do sada niste radili. Bon voyage! Gute raise! Illuaciunueoeo fiyfilu! [Ji 111 ping an}! [Rihla sa 'ida]! YO!W11lZ actk olsun I Drugim recima - Srecan vutn put!

13

II

Zasto je potrebno znati strani jezik?
Ukoliko rnozete da citate ovu knjigu u originalu, vi ste vee srecna osoba. Zasto? Zato sto ste u mogucnosti da govorite i citate engle ski jezik koji poznaje i govori vise ljudi sirom sveta nego bilo koji drugi jezik. To znaci da vi vee zhog same cinjenice da ste odrasli u zemlji u kojoj se govori engleski pripadate ogromnoj grupi ljudi koja moze uzajamno da komunicira. Vi ste vee tecno nautili ono za sta milioni i milioni drugih ljudi na svetu treba da potrose stotine, pa mozda i hiljade casova ucenja, Medutim, aka ste cdrasli, na primer, u Finskoj ili Mongoliji, iii na Fidziju, vi govorite jezik koji relativno malo Ijudi na svetu poznaje iii uti. U tom slucaju apsolutno morate da naucite neki strani jezik - verovatno engleski - ukoliko mislite da putujete iii radite bilo sta van svoje sopstvene zemlje. U stvari, ukoliko vee govorite engleski, mozda ne treba uopste ni da ucite neb drugi jezik da biste dobra funkcionisali u ovom svetu. Medutim, ako tako posmatramo stvari, onda postoji i vise dobrih razloga zasto vam nije potrebno nista vise od srednjoskolskog obrazovanja da biste u tom istom svetu napredovali.

Sustinski, mi i ne idemo na fakultet zato sto je to ad esencijalnog

..

znacaja za zivot. Mi studiramo zato sto ucenje ima izuzetnu vrednost, kao vezbanje mozga i prosirivanje saznanja 0 novim stvarima na svetu . Ovo moze zvucati neodredeno - a mozda to i jeste - ali nije uvek moguce staviti jasnu dolarsku oznaku na sve sto radimo, A za one medu varna koji zele konkretne razloge za prolazenjc kroz naper ucenja stranog jezika, evo nekih: • Stranijezik predstavlja svedocanstvo bas kao i diploma hemijskog fakulteta - to je vrednost u vasoj biografiji, • Poznavanje jos nekog jezika omogucava vam da radite u mnogo vecem svetu od sveta definisanog vasim maternjim jezikom.

14

L

II

Zaito je potrebno znati strani jezik?

• Ljudi sa kojima kontaktirate u inostranstvu bice irnpresionirani vasorn ozbiljnom namerom da razumete njihovu zemlju i da se pozabavite nj ima. • Stranijezik spoljasnjem otvara vrata stranoj kulturi. Otvorice i vase 06 prema svetu.

• Kada budete ucili strani jezik, sopstvenom jeziku.

naucicete

i mnogo

vise

0

svom

• Sve vreme ce yam biti veoma zabavno.

Zaista hoce!

Mi u Americi zivimo u ogrornnoj zemlji - u stvari kontinentu - i delimo zajednicki jezik i zajednicku kulturu. Ali mi takcde moramo da funkcionisemo i u svetu gde mnogo Ijudi radi stvari na sasvim razlicit nacin. Bilo da nam se svidaju iii ne nacini na koje oni to rade, ipak moramo da zivimo u istom svetu i da saradujemo. To su, na primer, kljucna pitanja i u medunarodnoj politici: shvatiti sta ce Ijudi u drugim zemljama najverovatnije uraditi, zasto, i kako da se 11anajbolji nacin odnosimo prerna njima. Kakve sve avo veze ima sa j ezicima? Ukoliko budete dobro naucili neki strani jezik, imaccte i mnogo bolji pristup loj zemlji. Moci tete da citate njihove novine i casopise, gledate njihove televizijske programe, razgovarate sa raznim ljudirna i zaista ih razumete iz prve ruke. All sto je najvaznije, i ako nikada ne budete uspeli da naucite strani jezik stvamo dobro,jas uvek cere moci da naucite zapanjujucu kolicinu stvari samo radeci na tome tokom nekog vremenskog perioda. Ucenje jezika je kao ulazenje u neciji mozak. Pocinjete da ucite nesto vise 0 tome kako drugi razmisljaju i kako se izrazavaju, Japanci su dali zanimljive komentare 0 strancima koji uce njihov jezik. Oni su prepuni komplimenata za stranca koji je naucio nesto japanskog i pokusava daga isproba. Ali Japanci kazu da se cesto osecaju nervozno u onim manj e uobicajenim situacij ama pri susretu sa strancem koj i tecno govori j apanski - kao maternj ijezik. Zasto? Kazu da osecaju da je stranac naucio suvise 0 njima, da je pronikao suvise duboko u njihovu kulturu i zivot. To je invazija na njihovu privatnost. Biti u mogucnosti da razumemo nekoga ko govori svoj maternji jezik otkriva nam "draz" te osobe. Da Ii ste ikada gledali kornicara ili glumca koji koristi regionalni naglasak da bi docarao neki Iik? Kao sto su brdanin, kauboj, crni muzicar iii mozda ribar. Slusajuci akcenat, reci

15

Zasto je potrebno znati strani jezik?

II

i izraze koje koristi, osecate simpatije prema tom liku. Smejemo se ili .uzivamo u njegovom izvodenjujer osecamo da razumemo lik iii karakter dok ga slusarno kako govori svojim "maternjim jezikom". Ukoliko ste u mogucnosti da naucite nesto 0 tome kako stranac izrazava svoje misli, bicete mnogo blizi razumevanju te kulture nego sto ste to ikada ranije hili. To je skoro kao da ste naucili "tajni kod" za drugu kulturu. Nakon svega, neciji matemji jezikje jedna od najintimnijih i najdrazih stvari za tu osobu. Ne zoverno ga slucajno .miatcrnjim jezikom". Uzgred receno, maternji jezik poseduje ternelje koje je tesko uzdrmati. Na primer, bez obzira kako tecno nauci li neki drugi jezik, do kraja zivota uglavnom cemo nastaviti da koristimo maternji jezik kada brojimo i radimo matematicke proracune u svojoj glavi. Tokom Drugog svetskog rata snage antinacistickog otpora u Evropi verovale su da neprijatelj salje spijune koji su obavestavali 0 aktivnostima otpora; pojavljivali su se pojedinci koji su tvrdili da su Norvezani iii Holandani, a koji su zapravo bili dobro obuceni Nemci. Pravi testje bio da im se dd da rese matematicki problem sa slozenim razlomcima - naglas. Ukoliko osoba nije govorila svoj im maternj im j ezikorn, obicno bi imala velikih problema sa resavanjem zadataka naglas na jeziku koj i nije maternj i. Ovakva vrsta matematickih gresaka cesto bi nekoga staj ala glave. Uceci stranijezik, na putu ste da udete u um tog Francuza, tog Rusa iii tog Kineza. Pocecete sa njirn da ucestvujete u nacinu na koji "odeva" svoje sopstvene misli i izraze -u lingvisticku odecu sasvim razlicitu od vase. 1znenada cete shvatiti da i vi imate svojc sopstvene cudne nacine govora ili izrazavanja. Naucicete da nema normalnog iii pravog nacina da se nesto kaze, i da nas nacin nije nista prirodniji od bilo kog drugog. Ova ideja deluje kao tesko pri.hvatljiva. U SAD su svi okruzeni americkim engleskim, tako. da je nekim ljudima tesko da prihvate da Englezi mogu govoriti na svoj nacin. Mark Tvenje jednom rekao daje siguran da hi EngJez, kada biste gaiznenada prodrmali iz sna, probudivsi se zaboravio - i poceo da prica kao obican Am.erikanac. Znati ponesto 0 stranim jezicima moze takode predstavljati vazno iskustvo kada se spremate za svoj prvi put u inostranstvo, hila da planirate sarno putovanje, ili pak preseljenje. Ukoliko ste se vee i sami

<I

16

II

Zasto je potrebno znati strani jezik?

malo borili sa stranim jezikorn, bicete mnogo osetljiviji na probleme koje imaju stranci kada vam se obracaju na vasem jeziku. Stavise, mnogi stranci ce yam biti zahvalni za svaki napor koji nacinite da biste naucili njihov jezik. Oni znaju daje to tezak poduhvat sa vase strane i zato se smatraju pocastvovanim. Cak i ako od nekog jezika naucite tek toliko za osnovno sporazumevanje, bice to dobro ulozeno vreme. Za poslovnog coveka to moze biti od posebnog znacaj a, jer ukazuje na ozbiljan poslovni interes i dugotrajniji pristup u poredenju sa nekim ko j e samo u prolazu. Cak i mali potezi mogu biti nagradeni. Secam se kada je mojoj supruzi prisao decak, cistac cipela u IstanbuJu, prvog dana nakon naseg preseljenja II Tursku, Tada je moja supruga znala toliko turskog da je mogla da kaze: "Ne hvala, nije mi potrebno". Decak je bio toliko zapanjen sto stranac ume da odgovori na njegovom sopstvenom jeziku da se prirnakao i poljubio joj ruku. Tokorn sledecih godina njena sposobnost da provede citav dan govoreci turski doneJa joj je toplu i redOVI111 dobrodosl icu medu trgovcima istanbulskog bazara. Ucenje jezika ce yam takode pomoci da naucite ponesto 0 svom sopstvenorn jeziku, sto ranij e niste znal i, j ednostavno zato jer pocinj ete da pravite poredenja izmedu svog i stranog jezika. Mislirn da sam ja naucio mnogo vise 0 engleskoj gramatici uceci strane jezike nego na casovima engleskog tokom mnogih godina provedenih U skoli. Nisam uvidao svrhu da naucim sta znaci "pravi objekat" iii "predloska kenstrukcija", sve dok nisam morae da naucirn kako to da izrazirn na stranom jeziku, I tek tada sam stvamo poceo da razumem sta je to znacilo u engleskom. Poslednji dobar razlog zasto treba uciti strani jezik je to sto ceo proces moze biti zabavan. Ne kazem da tu nece biti i teskog rada, cak dosta dirincenja. Ali cete se zato dosta i smejati. Neste zabave ce doci od smejanja samome sebi. Pokusaj da uvijete svoja usta oko nekog stranog zvuka iIi fraze moze biti srnesan, premda i ponizavajuci. Moracete da se pomirite sa gubitkom jednog dela svoga samopostovanja i svoje brige 0 ponosu ukoliko stvarno zelite da napredujete. Na neki nacin cete napredovati, ada niste svesni toga. Pocecete da ucite kako da razmisljate na potpuno novi nacin - ida ucite da postoji mnogo razlicitih nacina za razmisljanje na ovom svetu, koji su drugaciji od "naseg nacina",

17

Zasto je potrebno znati strani jezik?

/I

Dodali ste jednu novu dimenziju svom zivotu. Pocinjete da bivate svesni druge kulture, koja zauzvrat obogacuje vas sopstveni zivot. Sve vise i vise se interesuj ete za tu zemlju inj ene stanovnike, hranu, muziku, romane i kratke price. Uvidate da put do tamo dobija sasvim novo znacenje, Svaki delic tarnosnjeg zivota postaje vam zanimljiv-ne sarno spomenici i muzeji. Kao ono prvo putovanje u Pariz nakon sto ste poceli da ucite francuski: • Vozac taksija vas vozi u grad i iznosi yarn svoj pogled na zivot, iznenada otkrivajuci svoju bogatu licnost koja odslikava specificne, jezgrovite poglede na zivot u Francuskoj; 0 tome yam udzbenici nista nece reb. • Ulicna prodavacica sladoleda yam daje kornet sa francuskom vanilom, usput ispravljajuci vasu francusku gramatiku, kako to samo jedan Parizanin ume, • Iznenada zaticete sebe kako citate politicki slogan naskraban na nekom zidu. Stavise, otkrivate daje to vrlo uzbudljivo; osecate da ste izvrsili proboj u jednu novu kulturu - pa makar i samo malo. Posle izvesnog vremenajezik koji ucite i sam ce postati nova licnost. Povezivacete ga sa citavim nizorn iskustava koje ste imali. Sam zvuk jezika ce vam pred oci izneti seriju secanja i osecanja, "Upecali" ste se najezik, i onje vee postao novi deo vas. Ukratko, otkrili ste jedan novi svet.

18

III Naucite svoja usta novim trikovima
da znate kako da govorite? Svakako da znate, ali sarno na ogranicen nacin, Vi znate jedan od nacina kako da govorite, ali postoj i j os tuee razlicitih naci na kako da stvarate zvuke 0 kojima niste ni sanj ali. Setite se kako ste kao dete cesto imitirali zvuke kamiona, aviona, mitraljeza, konja iii zivotinja iz lokalnog zoo-vrta? Ti zvuci nisu bili iz vaseg jezika i vasa usta su morala da fade na dosta cudan nacin, E pa vasa usta ce morati da rade cudne stvari i sada ukoliko zelite da proizvedete autentican strani zvuk. da ostavite na stranu svoj normalni osecaj rezervisanosti ida, kao dete, pocnete da proizvodite sve moguce vrste cudnih zvukova. Vas nastavnik ce pokusati da vas uvezba tako sto cete ponavljati jednostavne slogove iznova i iznova: da-da, til-til, oef-oef, rrrr-rrrr - sve dok ne uspete. Mozda cete morati da pocnete tako sto cete stati ispred ogledaJa, posmatrajuci svoja usta dok se borite da proizvedete neki novi zvuk. Moracete da naucite kako da imitirate kako da koristite svoja usta, grIo, citav svoj govomi mehanizam, na novi nacin. Moracete Mislite

i samosvesti,

Uzimamo zdravo za gotovo to sto znamo svoj sopstveni alfabet ito kako se koje slovo izgovara. Ali nacin na koji mi izgovaramo slovaje nas nacin izgovora. Postoje i mnogi drugi nacini, i vi cete morati da naucite onaj koji odgovarajeziku koji ucite, Znate kako to ponekad zvuci kada stranac govori vasirn jezikorn. Cak i kada se razume sta govori, to rnoze zvucati malo cudno. To je zato sto on koristi vase reci, ali proizvodi svaki zvuk na nacin kako je to naucio da radi u svom sopstvenom jeziku, U stvari, postoj i mnogo naizgled slicne zvuke: razlicitih nacina kako mozerno izgovarati

19

Naucite svoja usta novim trikovima

III

• Uzmite glas [t], l na primer. Kada kazete rec "top", namestitejezik na tacno odredeno mesto na nepcu iznad usta. Pokusajte! Ali glas [t] rnozete reci ina malo drugaciji nacin sarno ako pornerite jezik malo napred ili nazad u ustima, Svakako, zvuci smesno i strano, jer to nije vas uobicajeni izgovor, Ali sa jezikorn pomerenim napred izgovarate glas [t] vise na nacin kako biste to uradili ako biste govorili spanski ili francuski, odnosno neki od africkih jezika. Sa jezikorn zabacenirn nazad imitirate zvuk koji se koristi u mnogim jezicima Indije. • Sada pokusajte sa glasom [8] kao u reci "sok". Ukoliko zaoblite usne dok izgovarate ovu ret, zvucacete kao Rus. Zasto? Zato sto je to nacin na koji Rusi izgovaraju glas [5]. Ukoliko pokusate da se nasmesite dok izgovarate ovu rec, izgovarate [s] vise kao Kinezi iIi Japanci, • A glas [r] predstavlja jos veci problem. Cak i u Engleskoj rade cudne stvari sa ovim glasorn. Kada [r] dolazi na kraju reci, kao u reci "far", vecina Engleza ce jednostavno reci [fa]. A ukoliko pak dode na pocetak reci, vecina Skotlandana ce ga zakotrljati. Francuzi izgovaraju ovaj zvuk poput grgljanja u grill, tako da ce rec .Pariz" zvucati nesto kao [paghi]. Slicno je i sa Nemcima. Medutim, u dobrom kineskom [r] se izgovara skoro isto kao i u arnerickorn izgovoru. Upravo ste saznali da su glasovi u stranim jezicirna koji izgledaju slicni onima u vasem jeziku - zapravo retko isti. Oni su nesto drugaciji, u zavisnosti od jezika. Morate nauciti tacan nacin kako sc neki glas izgovara u vasem nOV0111 jeziku ukoliko zelite da zvucite autenticno,

Uzgred receno, upravo ste naucili kako da imitirate strani naglasak 11 svom jeziku. Glumci veibaju nacin kojim hi Rus iii Kinez iii Indus izgovorili razlicite zvuke svojihjezika i odatle polaze. A takode slusaju mnogo i irnitiraju. Tako, kada pocnete da ucite svoj strani jezik, zapamtite da cete morati da naucite da budete nesto kao glumac, Da biste zaista nautili da izgovarate neki jezik dobra, moracete malo da afektirate da biste se navikli da koristite svoja usta na potpuno nov nacin, To
U ovoj knjizi primeri su "obeleZelli" prema sledecirn konvencijama: u navodnicima se daju primeri reci, sintagmi iii recenica; prevodi primera navode se u obicnim zagradama; u srednjirn zagradama - [ J - zapisan je priblizni izgovor glasa iii reci: u prelomljenim zagradarna - < > - data je graficka realizacija slova, tzv. grafema ..

20

III

Naucite svoja usta novim trikovima

moze biti zabavno. Samo se prepustite i zamisljajte da glumite egzoticnog stranca u nekom filmu; bicete na dobrom putu da uspete. Mozda cete hiti malo zhunjeni u pocetku. Eto vas, osecate se kao dete, ucite da govorite iz pocetka, heskrajno ponavljate neki zvuk sve dok ucitelj ne kaze da je dovoljno dobar. Ali ako ste u ucionici, vi ste medu prijateljima. Mozete se i vi takode smejati njima kada dodu na red. Kada prevazidete inicijalni sok citavog iskustva, verovatno je da cete poceti da uzivate u procesu. U svakom slucaju, neki jezici ce uvek za vas biti laksi za ucenje izgovora od drugih. Zapamtite da postoje jezici koji su llama po prirodi mnogo laksi iii mnogo tezi za izgovor od svih ostalih. To sve zavisi od jezika sa kojim ste vi rodeni i koliko su zvuci tog jezika bliski zvucima novog jezika koji ucite, • Za one kojima je engleski maternji jezik, span ski i italijanski su relativno laki za izgovor jer nemaju mnogo zvukova koji se ostro razlikuju odengleskog. A cak i veci deo tib zvukova izgovara se samo malo drugacije nego u engleskom. Francuski je verovatno mnogo tezi. Francuski jezik dosta sitnicari u ocekivanju na koji nacin reci moraju biti izgovorene i verovatno je potrebno vise napora da bi se postigao ubedljiv francuski akcenat nego sto je to slucaj sa spanskirn. (Francuzi takode teze cepidlacenju vise od mnogih drugih naroda kada je u pitanju tolerancija u dopustanju strancima da "iskasape" nj ihov j ezik.) • Zatim, tu su ijezici sa zvucima koj i se retko 1110gU naci u bilo k0111 drugom jeziku - kao arapski. Arapski jezik ima mnogo dubokih grlenih zvukova - ne bih nikako mogao da ih opisem na papiru za koje je potrebno mnogo truda da bi se pravilno izgovarali. • Dalje, africki jezici iz hoisanske porod ice, koji se govorc u juznoj Africi, imaju cudna "coktanja" jezikom koja zvuce vise kao da kuckate po parcetu drveta nego kao ljudski glas . • A kineski, vijetnamski itajlandskiimaju tonove, ili muzikalne tonske naglaske, koji omogucavaju da se jedna rec razlikuje ad druge.?
2 Srpski, odnosno srpskohrvaiski, takode pripada jezicima koj i tonskim nijansiranjern u izgovoru (promenom akcenta) mogu menjati znacenje (isto napisane) reci. Primeri: luk (povrce) - luk (oruz]e); pas (zivotinja) - pas (pojas); grad (padavina) - grad (naselje); mlada (pridev) - rnlada (nevesta) ... Medu indoevropskim jezicirna takvi su jos svedski i norveski.

21

Naucite svoja usta novim trikovima

lfI

Dakle, budite spremni za nove zvuke. Prihvatite ih kao izazove. Ne -zaboravite da afektirate ipreterujete. To je kljuc za uspeh u izgovoru. Nemojte se uzdriavati i raditi minima/no svojim ustima - potrudite se i dajte maksimum. Tako ce yam biti zabavnije - i moze doprineti sarno tome da ostvarite sto autenticniji akcenat. Osim toga - kao druga karakteristika stranog izgovora - nije u pitanju sarno to kako cete svaki pojedinacni glas iii svaku rec izgovoriti, vee i nacin kako je sve to spojeno - to jest intonacija, "pesrna" jezika. Mark Tven - koji je imao reputaciju poznatog psovaca - jednom prilikom istresaoje bujicu psovki pred svojom zenorn kada se posekao brijuci se. S obzirom da je isuvise trpela, njegova zena je, da bi mu ocitala lekciju, odlucila da mirno ponovi svaku pojedinacnu psovku koju je on izustio. Nirnalo zbunjen ovorn recitacijom, Tven se okrenuo i rekao svojoj zeni: .Llhvatila si ispravno feci, draga moja, ali nisi uhvatila melodiju", "Melodija" je takode znacajna i na duze staze ukoJiko zaista zelite da razvij ete ubedlji v akcenat. Intonacij a jezika razl ikuj e se u velikoj meri. Jedan od znakova po kome mozete prepoznati razl icite jezike jeste upravo njegova specificna melodija. • Kada Amerikanci postavljaju pitanja, intonacija recen ice obicno se podiie na kraju: "Are you going] )I]?" ("Idete li?"). Ali Englez ce obicno spustiti glas na poslednjoj reci kada postavlja isto pitanje. Upravo je intonacija deo onoga sto Amerikanac imitira kada pokusava da podrazava Engleza. Ruski, japanski, hindi, kao i svaki drugi jezik, imaju svoje posebne intonativne obrasce. Ukoliko yam avo zvuci tesko iii zbunjujuce, ne brinite se mnogo. Mozete nauciti da govorite i razumete jezik iako niste savladali ovakve " finese. Ukoliko ih previse ignorisete - to jest, insistirate na koriscenju svog zvucnog obrasca umesto obrasca novog jezika koji ucite - jednostavno ce vas smatrati osobom koja ima vrlo upadljiv strani naglasak. Ukoliko se, medutim, ni malo ne budete trudili da naucite nesto od toga, otezavacete stvar strancima koj i se bore da razumeju svoj jezik kroz vas karakteristicni naglasak. Da Ii ste ikada culi stranca koji govori vasirn j ezikom sa tako j akim akcentom da kazemo da biste ga "mogli seci nozem"? Hi jos gore, da Ii ste ikada culi stranca koji govori nesto za sta ste mislili daje strani jezik, da bi se nekoliko trenutaka kasnije ispostavilo da sve vreme govori 22

If!

Naucite svoja usta novim trikovima

vasirn maternjim? To je zbog toga sto se nije nimalo trudio da nauci poseban izgovor karakteristicnih zvukova, ili intonativne obrasce vaseg jezika - iako su njegove reci bile korektne. Tako biste i vi mogli zvucati strancu ukoliko se nimalo ne budete potrudili da se prilagodite zahtevima njegovogjezika. Ponekad kada se borite da se izrazite na stranom jeziku, mozete videti kako se Ijudi naprezu da razumeju sta to govorite. Obratite paznju na to. To je znak da je potrebno vise da se potrudite oko svog izgovora. Zapamtite, kada se nalazite u inostranstvu ivan utabanih staza, ljudi koje srecete nece imati mnogo iskustva u razumevanju stranog akcenta. A sto je manje obrazovana neka osoba, to je manje verovatno daje imala prilike da se susretne sa strancima koji govore njen jezik; zato ce i tolerancija za razumevanje stranih akcenata biti nita. Sarno ce vas nastavnik jezika biti ta napacena, ali dovoljno iskusna osoba koja bi mogla da razume skoro sve sto kazete - bez obzira kako to "iskasapite". A sada cu da yam ukazern najednu stvar kojoj cu se stalno vracati U ovoj knjizi. Ukoliko nemate dovoljno srece da vee zivite u nekoj stranoj zemlji, iIi da imate tutora koji ce vam biti dostupan mnogo sati svakoga dana, onda ce yam trebati magnetofon ili kasetofon. Zasto? Zato stonema zamene zaslusanjejezika; slusanje, slusanje ... i dalje slusanje, ZVllCI vam rnoraju postati sasvim poznati, toliko da ih mozete cuti u svojoj glavi, cak i u snu. Dakle, kada god mozete, slusajte snimke lekcija koje ucite. Vasa skola iii institut za strane jezike bi trebalo da ih imaju, iii da mogu da ih nabave. Ukoliko to nije slucaj, potrudite se da pitate svog instruktora iii neku osobu kojoj je to maternji jezik da yam pomogne da ih snimite. Trake zaista znacajno pomazu. Kada ucite jezike, vreme je VlLI: prijatelj. Onaj vid zvukova zbog kojih cevam u pocetku biti neprijatno ili ce vas biti sramota, tokom vremena postepeno ce yam postajati bliski. Malo pomalo pocecete da zvucite autenticnije, Ali morate nastaviti da radite na tome. Ukoliko imate kasetofon,jedna korisna stvar koju mozete da uradite je da slusate sami sebe na traci, narocito ako imate priliku da se uporedite sa nekim kome je to maternji jezik. Ponekad to maze biti obeshrabrujuce jer izgleda da, rna koliko se vi trudili.jos uvek imate taj "svoj" izgovor. Ne brinite za to, samo nastavite da se trudite i dalje. Vas akcenat ce se vremenom popraviti.
23

Naucite svoja usta novim trikovima

!II

Verovatno nikada necete moci da prodete kao da yam je maternji jezik francuski, hindi ili japanski. Ali poenta nije u tome. Vi sarno zelite da vas ljudi rnogu razumeti. A oni ce vas razumeti ukoliko se neprekidno budete trudili da zamenite zvuke svogajezika zvucima njihovog jezika,
REZIME

nacin proizvodenja zvukova. Neka slova iii glasovi za koje mislite da su yam poznati izgovaraju se nesto drugacije - iii sasvim drugacije - nego u vasern jeziku. 2. Neki zvuci u stranirn jezicima bice sasvirn novi za vas. Slusajte
1. Svaki jezik ima svoj

vrlo pazlj ivo nacin na koji vas nastavnik Potom imitirajte, i imitirajte, i imitirajte.

izgovara te zvuke.

3. Preterujte kada izgovarate zvukove, S igurno cere pre biti bl iii tacnorn izgovoru nego kada ne preterujete. Ne brinite se ako vas bude sramota. Svima je tako u pocetku. Sto vise afektirate, to bolje.
4.

Nabavite kasetofon i vezbajte uz njega sve vreme.

5. Ozbiljno mislim. Nabavite kasetofon - i koristite ga cesto!

24

IV Plivanje u alfabetskoj supi iii - ne verujte poznatim slovima
U prethodnom poglavlju govorili smo 0 tome kako da koristite svoja usta na razlicite nacine. Citava prica je bila 0 zvucima jezika. U ovom poglavlju cemo govoriti 0 novim pogledima na alfabet, U skolama na engleskom govornom podrucju ocenjuje se spelovanje.l Svaki bivsi dak sigurno se sec a pokusaja da nauci spelovanje hiljada engleskih reci? Cak i nakon napustanja skole, mnogi imaju problema sa prisecanjern kako se pojedine reci pisu. U stvari, engleski je jedan grozan jezik za ucenje spelovanja. Zasto? Zato sto j e 05nOV110 spelovanje engleskih reci uspostavljeno pre vise stotina godina i sto se od onda vrlo malo promenilo." Prisiljeni smo da i danas piserno reci na nacin na koji su izgovarane nekoliko vekova ranije. - Zbog toga pisemo "enough" kada u stvari izgovaramo [inaf], iii pisemo "women" kada kazemo [vimin]. Zato piserno "nation" kada u stvari kazerno [nejsn], Zato moramo da idemo okolo i stavljamo sva ona "necujna e". Cuveni britanski pisae pozorisnih kornada Dzordz Bernard So je jednom rekao da sasvim logicno mozemo napisati rec "fish" [tIS] kao -cghotc-. Kako? las kao «gh» u "enough", Iii kao <0> II "women", i lsi kao «ti» u "nation".

3

Tennin

4
5

cirri "imenom": <a> = [ej]; <b> = [bi]; <c> = [si] ... Dok se, 11a drugoj strani, izgovor dosta promenio. Kosirn crtama se oZllacavajujoneme, jezicke jedinice sa semantickodiferencijalnom funkcijom, koje, iako bez samostalnog zuacenja, svojirn prisustvorn iii odsustvom uticu na znaccnje jezickih jedinica viseg reda. Auditivno se real izuju kao glasovi, a vizuelno kao slova. U ovom slucaju zapravo imarno tri foneme: If/; Ii!; lsI - kroz koje se real izuje rec "fis" ("riba").

kojim se general no oznacava ispravno pisanje reci, ali se pod njime ponekad podrazurneva interpretacija pejedinacnih slova u zapisu odgovaraju-

25

Plivanje

11

alfabetskoj supi iii - ne verujte poznatim slovima

IV

lake je ovaj poslednji primer pomalo smesan, on istice jednu vaznu 'Cinjenicu: nema niceg posebno .Jogicnog" u spelovanju engleskog jezika. Naravno, mozda vi pocinjete da ucite neki od jezika koj i koriste sasvim razlicit alfabet, kao sto su hebrejski, grcki, arapski, hindi i1i korejski, S jedne strane to moze biti cak i Iakse, jer onda ne morate da ucite nove nacine izgovora poznatih slova. Nikada se ne pouzdajte u to da poznata slova zvuce onako kao sto biste vi pretpostavili da treba da

zvuce,
Desetine stranih jezika koriste isti alfabet kao i mi - all to cine na potpuno razlicite nacine. Zato je vas prvi zadatak da zaboravite kako zvuci vas alfabet i da pocnete da ucite kako ga stranci koriste da bi predstavili zvuke svog jezika. • U nemackom i poljskom, slovo «w» se uvek izgovara kao [v]. A u nernackom se slovo «v» uvek izgovara kao [f]. • U latino-americkorn spanskom, udvojeno slovo <I> se izgovara kao [j]. A <j> se izgovara kao [h]. • U francuskom slovo <11> je nemo . • U engleskom je za pisanje glasa [5] potrebno upotrebiti dva slova - <s> i -ch» - da bismo interpretirali jedan zvuk. U poljskom se isti zvuk pise kao -csz», U madarskorn [5] se pise same jednim slovom - <s>. U indonezanskom taj zvuk se pise kao «sj». Turci ga pisu tako sto Sll izmislili svoje sopstveno slovo <s> sa kukicom ispod - <~>. Cesi ga pisu tako sto na <s> stavljaju kvacicu odozgo - <S>.6 A u portugalskom slovo -oo- se izgovara kao [s]. Ukratko, kako cete pisati glas [s] predstavlj a potpuno arbitrarnu stvar. Zbunjujuce? Da, rnoze biti. Ali zaparntite da vi treba da naucite sarno j edan novi set pravila u za vas novorn jeziku - a sanse su vel ike da ce se u tom vasem novom jeziku reci izgovarati u jednorn mnogo logicnijem ikonzistentnij em fonetickom sistemu nego sto j e engleski. Upitajte bilo kog stranca koji je ucio engleski, i feci ce yam da englesko spelovanje smatra skoro najtezim, najnekonzistentnijirn, najnelogicnijim sistemom spelovanja na citavom svetu. Ukoliko se spremate da ucite spanski vesti su veoma dobre, Spanski jezik koristi jedan od najpraviJnijih i najjednostavnijih sistema pra6 Ova] znak je upravo iz ceskog alfabeta usao u srpskohrvatsku abecedu,

26

IV

Plivanje u alfabetskoj supi iii - ne verujte poznatim slovima

vopisa. Isto tako i turski. Nemacki je takode pravopisje nesto tezi, ali jos uvekjednostavniji

dosta logican. Francuski od engleskog.

I ne zaboravite sta smo u prethodnom poglavlju naucili 0 zvucirna slova. I [t] se moze izgovarati priblizno kao i u vasem jeziku, ali ipak moze malo drugacije zvucati, Koriscenje "vaseg" [t] bice sasvim razumljivo, ali to je jedna od onih stvari zbog koje ce yam reci da imate "stranski" akcenat. I jedan finalni savet: kada ucite neku novu rec, radite to polako. Pokusajte da je izgovarate za sebe polako, glas po glas, dok ne postignete pravilan izgovor, Mnogi od nas imaju tendenciju da same prelete pogledom preko neke reci i da potom "izvale" najpriblizniju stvar koja im padne na um. Na primer, ukoliko vidimo rec kao "patsa" na nekom stranom jeziku, mozcmo pomisliti da smo je prepoznali i izgovoriti je kao [pasta]. Ali to nije bila "pasta". Bila je to "p-a-t-s-a" - sto je nesto sasvim razlicito, Budite pazljivi, radite polako i ne dopustite da vas oci prevare. Izgovorite one 5tOjeste napisano, a ne ono 5tO vi mislite da je napisano. REZIME

1. Nerna niceg prirodnog
maternjeg 2. 3. 4. Razliciti zvukova jezika.

II

nacinu na koji izgovarate

reci svog

strani jezici koriste standardne aLfabete za pisanje koji uopste ne zvuce isto kao u vasern jeziku. slova na razlicit nacin
>

Budite spremni da izgovarate poznata ponekad na vrlo razlicit nacin,

Ne upadajte u zamku nagadanja 0 tome kako izgovara. Savladavajte je polako, glas po glas.

se neka

ree

27

v
Drugim recima, ucite da mislite
sasvim iz pocetka
Govorili smo 0 tome kako da koristite usta na novi nacin. Takode smo nagovestili ito kako cete se verovatno susresti sa poznatim slovima alfabeta koja se koriste na sasvim drugaciji nacin. A sada cemo govoriti o tome kako da razmistjate na novi nacin. Ovaj proces ce veoma nalikovati ponovnom vracanju u detinjstvo; ucicete kako da povezete zvukove sa predmetima, kao sto ste to cinili kada stc bili sasvim mali. Kada ste bili dete, niste odmah znali staje to drvo. Neko je to morao da yam kaze, Verovatno su vas roditelji poveli napolje, uperili prst ka drvetu i rekli: "Drvo!". Sumnjam, cak, da ste odmah naucili ovu ree, Roditelji su verovatno morali da je ponavljaju vise puta u raznim prilikama pre nego sto ste tu rec konacno usvojili. Morali ste da naucite da povezete zvuk reci "drvo" sa velikom zelenom lisnatom stvari koju ste videli ispred sebe. To je upravo ana sto morate da naucite ponovo, Samo ovoga puta, posto ste sada odrasli, moci cete reci da dokucite mnogo brze. Znacete zasto neko pokazuje na drvo, iii na sliku drveta, i izgovara stranu rec. Ali ipak cete morati da naucite tu novu rec. Mazda cete morati i da je ucite vise puta pre nego sto je na kraju zaista naucite . Ovde se krije jedan znacajan princip, Svako na svetu zna sta predstavJja ta velika zelena lisnata stvar. Svi smo je videli stotinama i hiljadama puta. U Americije ime za tu stvar "tree" [tri]. Ali u Nemackoj njeno irne je "Baum". U arapskim zernljarna zove se [sadzra], A u Kini [su], Ove razlicite reci nisu same po sebi "drvece". One su samo neki od stotina razlicitih zvukova koriscenih u svetu da bi se predstavila ta velika zelena lisnata stvar. Da biste naucili strani jezik, morate se otarasiti ideje a prevodenju reci. Prevodenje oduzima previse vremena i mentalne energije. Nikada 28

..

v

Drugim recima, itCite da misli!e sasvim ;Z pocetka

necete nauciti da stvarno govorite i razumete sve prevodili.

stranijezik

ukoliko

budete

Umesto toga, naucite da asocirate nevi zvuk direktno sa sJikom koju irnate u glavi. Kada cujemo zvuk [tri] na engleskom, odmah je asociramo sa velikom zelenom lisnatom stvari. Tako, kada cujemo zvuk [baum] iii [sadzra] ili [su], ne zelimo da pomislimo, "Hm, [baum] znaci drvo, sto znaci ona velika zelena lisnata stvar", Raditi ovako znaci prevoditi, Zelimo da naucirno da kada cujemo zvuke [baumJ ili [sajra] iii [su] odmah pomislimo, "Hm, taj zvuk znaci ona velika zelena lisnata stvar .",

Marak nauciti da uspostavite nove obrasce razmisljanja povezujuci iznova i iznova seriju zvukova sa mentalnim slikama iii idejama iii radnjama ~ bas kao slo to cini Francuz, Nigerijac iIi Korejac kada cuje
zvuk na svorn jeziku koji predstavlja nekog vremena one sto je izgledalo realnost i sl ika u vasern umu. odredeni predmet ili radnju. Posle kao besmislen zvuk postaje nova

Nemojte ni pornisliti da ce izazov novog razmisljanja biti ogranicen samo na oblast novih reci; ici ce mnogo dalje od toga. Ucicete nove puteve kroz sume urna. Moci cete vrlo dobro da kazete na bile kOHl drugom jeziku sve sto zelite da kazete na maternjem. Samo ce nacin izraiavanja biti razlicit ~ u zavisnosti od jezika. Hajde da upotrebirno drugu analogiju: kucu mozete sagraditi koristeci materijale vrlo razlicitih velicina i oblika. Vas jezik koristi jednu vrstu blokova za izgradnju, dok ce drugi jezici koristiti blokove razlicitog oblika za koje ce u pocetku biti potrebno malo kreativnosti da bi se sastavili. Tamo gde vi koristite dva bloka, ani ce upotrebiti tri manjaiii mozda jedan veci, Evo jednog primera

recenice na engleskom:

We have to buy a few hooks before going home. (Treba da kupimo nekoliko knjiga pre nego sto podemo kuci.)
Pri prevodenju na skoro sve druge jezi ke vi ne mozete uzi mati svaku englesku ree i zamenjivati je recju drugog jezika. Umesto toga prenosicete grupe reel ili ideja iz jednog jezika u drugi. Na koji ce nacin koji jezik grupisati ideje zavisi od samog jezika.

Na francuskorn iii spanskorn, na primer, za izrazavanje konstrukcije "we have to buy" dovolj no je upotrebiti tri reci.jer se izraz.Jiave to" maze
29

Drugim recima, iuiite da misfile sasvim iz pocetka

v

iskazati jednom recju, Zasto? Zato sto je "have to" ("treba da") drugi 'oblik kako da na engleskom kazete "must" ("morati"). Prema tome, ne smemo da prevodimo obe reci "have" i "to" vee ideju 0 obavezi, sto se u velikom broju jezika izrazavajednom recju - poput engleske reci "must". Na turskom, medutim, govornik je u mogucnosti da sklopi sve ove cetiri reci 11 jednu, sto je posebnost turske gramatike. Prema tome, U turskom jeziku morate biti obazrivi pri pakovanju svih ovih pojedinacnih reci u jedan obli k (0 gramatici cemo govoriti vise u narednirn poglavljima). Da nastavimo sa nasim primerom: • "Afew" ("nekoliko")je engleski idiomatski izraz koji se u vecini jezika izrazava jednom recju. Zato morate naci odgovarajuci prevod za konstrukciju "u few". • "Before going home" ("pre nego sto podemo kuci") zahteva malo razmisljanja, U mnogim jezicima, kao sto Sll francuski i ruski, . "before going" zahteva tri ili cak cetiri reci, zbog njihove gramatike. Au mnogirn jezicima "home" se ne moze prevesti jednom recju, U ovoj recenici rec "h()me" ("kuca") u stvari znaci ,,(to) home" ("ka kuci") j mnogi drugi jezici ce zahtevati upotrebu dve reci, Zapamtite, mi ne prevodimo reci vee predstave, ideje. odnosno

To moze zvucati konfuzno u ovom trenutku. Nakon svega, kako ja mogu znati na koji nacin taj drugi jezik izrazava ideje? Pa, necete ni znati sve dok ne pocnete da ucite odredeni jezik. Svaki jezik ima svoj dugopostovani narocit nacin izrazavanja koji se nezavisno razradivao tokom stotina godina, ili cak duze. Kurs jezika ce vas dovesti u stanje ~ pripravnosti za ovakve posebne odlike. ledina stvar koju ja ovde mogu uciniti za vas je da vas dovedem u stanje pripravnosti za samu prirodu izazova. Svaka recenica iz ove knjige bice transformisana na razlicite nacine pri prevodenju na drugijezik. Pocnite da razmisljate o fenomenu skupova predstava ili ideja koji ce biti konvertovani u novi jezik, a ne 0 pojedinacnim recima.

30

v

Drugim recima, lic'ile da mislite sasvim iz pocetka

Neste od ovoga rnoze zvucati kao filozofija iii kao nacin da se kate jednostavna stvar. Ali u stvarnosti nije vi pokusavate da uradite jeste da razmisljateltu: stranom prevodite. Ukoliko ne naucite da razmisljate na stranom vatno ga nikad necete dobro nauciti.

komplikovani tako. Ono sto jeziku. Ne da jeziku, vero-

Nauciti cia razmisljate na stranom jeziku uopste nije tesko. Ucite da razmisljate na nekom jeziku jednostavno koristeci taj jezik iznova i iznova, postavljajuci jednostavna pitanja i cdgovarajuci na njih cak i na najjednostavnijem mogucem nivou sve dok ne pocnete da se osecate sasvim prijatno tokom citavog procesa. Tada dodajte nekoliko novih reci i nekoliko novih situacija, ivezbajte cia ih koristite zajedno sa svim recima koje ste naucili u prethodnim lekcijama. Tako cete malo pomalo izgradivati vestinu. Ne zelirn da yam sugerisern cia nikada ne treba da prevodite. Bice mnogo prilika kacla ce vas nastavnik na casu prozvati cia prevedete recenicu koju ste euli ili procital i. Svrha ovogaje cia se uverite cia zaista razumete sta recenica znaci ida vamje gramatika jasna. Ponekad kada se budete susreli sa zaista komplikovanom recenicom, mozda cete hteti da je prevedete sarno radi vezbe. Ali na kraju cete zeleti da se vratitc natrag i da se uverite da mozete da razumete sta ona znaci i kada ste je
S(71110

culi.

Kada se budete zaista upoznali sa nekim jezikom, sve ovo cete mnogo bolje razumeti. Neko ce reci nesto zaista brzo, a vi cete iznenada shvatiti da ste sve razumelil To je veliki trenutak. Zaista zadovoljavajuci, Verovatno necete biti u stanju da ponovite sve reci, pa cak ni da objasnite kako to da stc sve razumeli. Ali to je znak da je jezik poceo da yam se urezuje u mozak, Pocinjete da razumevate bez prevodenja. U stvari, ozbiljno profesionalno prevodenjeje sasvim razlicita umetnost od govorenja iii razumevanja nekog jezika. Neki ljudi odlicno govore, ali imaju problema cia dobro prevode za nekog drugog, Ne brinite 0 ovome. Vi pokusavate da naucite jezik, a ne da postanete prevodilac - bar ne U ovoj fazi.

7

Ovde se pre svega misli na sposobnost da covek do neke mere usvoj i koncepciju stranog jezika ida ga, po potrebi, koristi u razmisljanju urnesto maternjeg, odnosno da svoje misaone tokove na neki nacin "priprem i" za verbal izaciju uz pomoc datog jezika. Veornaje tcsko, po nekirna cak i ncmoguce, u potpunosti ovladati tom sposobnoscu

31

Drugim recima, iu:ile da mislite sasvim iz pocetka

v

REZIME

I. Nikada necete stvarno nauciti da govorite strani jezik, niti da ga razumete, ukoliko ne pocnete da razmisljate na tom jeziku. A zaista mozete poceti da razmisljate na tom jeziku prakticno vee od prvog dana. 2, Uciti razmisljati na novom jeziku znaci uciti povezivati u prvi mah besmislene zvuke sa idejama iIi slikama onog sto oni znace, Vezbacete sve dok taj novi zvuk ne dobije znacenje za vas. 3. Izbegavajte prevodenje, to jest, mentalno prenosenje u maternji jezik svega sto procitate ili cujete. Vas cilj je da razumete bez prevodenj a.

32

VI

Naucite da uocite srodnike, iIi j ezicke porodice
Prva stvar koju cete verovatno cuti kada sa ponosom budete objavili svojim prijateljima i porodici da ste odlucili da ucitc spanski, ceski, persijski, korejski iii bilo koji drugi jezikje da je jezik koji ste odabrali .Jak" iii "tezak". U stvarnosti, ni jedan komentar 0 tome koji je jezik lak iii tezak nije sasvim tacan. Najvazniji faktor koj i odreduje da li ce neki jezik bib lak iii tezak za vas nije tolikosam jezik koliko podatak 0 tome "odakle krecete". Arapski nije mnogo tezak ukoliko slucajno govorite hebrejski, Islandski je vrlo jednostavan ukoliko govorite danski. Ruski je nista ukoliko ste Bugarin . .Tezici koji su bliski nasem sops/venom laksi su jer imaju poznatiju gramatiku i recnik. Ali sta to znaci "blizak"? Ono 0 cemu u stvari ovde govorimo tice sejezickih porodica - znacajne stvari II procesu razumevanja jezika. Pa, hajde da provedemo malo vremena istrazujuci neke od glavnih jezickih porodica sveta - i kakvo one znacenje imaju za vas, u smislu ucenja reci i gramatike. Na kraju cete svakako zavrsiti uceci mnoge reci kojeg god novogjezika da se latite. Malo razurnevanjajezickih porodica i asocijacija reci znatno ce yam olaksati ovaj proces. To ce yam cak pomoci ida saznate nesto vise 0 svom sopstvenom jeziku. Svi jezici na svetu su u srodstvu sa nekim jezicima.f I svi se mogu podeliti u velike grupe evropskihjezika ima zajednicko poreklo - od vrlo iii porodice poznate kao indoevropska porodica. 8 iii iii. porodice. Vecina velike jezicke grupe Mozda ste culi i za

drugirn jezikorn

jezicima. Ovakvi jezici nazivaju se izolatima, a najpoznatiji prirneri su korejski i japanski, koji se samo uslovno mogu svrstati u altajsku jezicku porodicu.

Kod nekih jezika ne mogu se sa sigurnoscu ustanoviti jasne veze sa drugim

33

Naucite da uocite srodnike, iIi jezicke porodice

VI

najstarijeg poznatog jos uvek postojeceg pisanog clana te jezicke poro'dice - sanskrit? - koji je kodifikovan pre vise hiljada godina u Indiji. Zasto bi ovo bilo od znacaja za vas? Vrlo je verovatno da cete uciti neki od jezika iz indoevropske jezicke porodice. A kao i sve porodice, i ovaje podeljena u nekoliko razlicitih grana - kao Smitovi i Dzonsoni koji mogu pratiti svoje porodicno stable unazad do zajednickog prarodaka. Indoevropskoj jezickoj porodici pripadaju sledece glavne grane: romanska, germanska, sIovenska, indijska, iranska, keltska, kao i nekoliko posebnih kao sto su grcka i albanska.' 0 Pogledajmo malo blize neke od ovih grana, gde cete verovatno naci neke od jezika koje budete utili. Romanski Ovaj naziv nema nikakve veze sa romansama ili romantikom. Ime potice ad reci Roman (Rimljanin), jer su se svi ovi jezici razvili iz Jatinskog, jezika antickog Rimskog carstva. Glavni moderni jezici iz ove grupe su:
• francuski • spanski • italijanski

• portugalski • n.. ununski Ovi jezici su se razvili kada su stanovnici Rimskog carstva koji su govorili latinski, ostali izolovani u pojedinim delovima posle raspada carstva. Nj ihov latinski je vremenom evoluirao - moze se reci i iskvario - U ove razlicite moderne obI ike latinskog. Drugim rccima, Ijudi koji Sll nekad govorili zajednicki jezik postepeno Sil se razdvajali tokom stotina godina sve dok njihovi jezici nisu postali prilicno razliciti jedan od drugoga. Iznosim yam citavu ovu istoriju zato sto zelim da vam razjasnim zasto postoje bliski odnosi izrnedu ovih jezika. Ukoliko vee znate neki od ovih romanskih jezika, bice yam relativno lako da naucite jos neki jezik iz te grupe. Gramatike nisu mnogo razlicite i veliki procenat reci bice prepoznatljiv ljudima koji govore neki od ovih jezika, To znaci da
9 Drugi, u nekoj meri korektniji, naziv ovog jezika blo bi - sanskrt. J 0 Grcki i albanski jezik su jcdini predstavnici svojih grana.

..

34

VI

Naucite da uocite srodnike, ilijezicke porodice

ce, uz minimalni rad, osoba koja govori jedan vrlo brzo i lako nauciti da cita drugi jezik iz iste grupe - a uz malo truda, i da ga govori. Slovenski Najstarija poznata pisana forma ove porodice jezika jeste staroslovenski, mrtav!' jezik koji se, II raznim novijim redakcijama'? danas koristi na sluzbama nekih pravoslavnih crkava. Glavni moderni jezici u ovoj grupi danas su: • ruski

• ukrajinski
• ceski • slovacki • poljski • srpskohrvatski
13

• bugarski Od ovih slovenskih jezika najverovatnije cete utili ruski. Zapitacete se kako ovo rnoze pomoci jednom Amerikancu? Engleski nije ni romanski, ni slovenski jezik, Ne, nije. On je II sledecoj grani koji cemo razmotriti: germanskijezici. A kasnije cu vam reci kako govornici engleskog ipak mogu imati neke veze sa romans kim j ezicima.

Germanski
Ovi jezici su izvedeni od zajednickog germanskog pretka, koj i se razgranavao od ranog indoevropskog prototipa. Danas su glavni jezici U ovoj grupi sledeci: • nernacki • engleski
• holandski

• afrikans (varijetet holandskog)
11 Mrtvim jeziclma nazivaju se jezici koji se, kao govorni jezici, ni u jednoj sredini ne koriste za svakodnevnu kornunikaciju, i kao takvi nisu podlozni stalnim promenama koj ima su izlozeni iivi jezici. 12 Prilagodenl oblici staroslovenskog jezika, cije karakteristike su se priblizavale osobinarna narodnoga govornog jezika, Najpoznatije su srpskoslovenska i ruskoslovenska (crkvenoslovenska). 13 Ova knjiga napisana je U vreme opste usvojenosti termina srpskohrvatskijezik.

35

Naucite da uocite srodnike, iii jezicke porodice

VI

• svedski • norveski • dan ski • islandski Kao i u slucaju romanskihjezika, ukoliko znatejedan od germanskih jezika, bite yam mnogo lakse da naucite ostale, jer postoje velike slicnosti u gramatici i recniku, ledni ce biti blizi od drugih. lezici iz iste porodice, geografski locirani jedan pored drugog, generalno ce biti slicniji nego jezici koji su geografski udaljeniji. Norveski i svedski su, na primer, mnogo slicniji nego nernacki i engleski. Necu zalaziti u detalje 0 tri preostale velike indoevropske grane jer nije mnogo verovatno da cete uciti neki od njih - bar ne kao svoj prvi strani jezik. Indijski jezici su velika grupa jezika na teritoriji Indije i Pakistana. Iranski jezici uglavnom pokrivaju Iran i Avganistan. Medu keltskim jezicima najpoznatij i su irski, skotski i velski.

Obecao sam da cu vam reci kako se engleski uklapa u sve ovo. Pa, engleski je u stvari jedan neobican jezik. Kao sto smo upravo videli, on pripada gerrnanskoj jezickoj porodici. Prerna tome, engleskagrarnalika je ocigledno germanska po karakteru. Ali recnik engleskogjezika sadrzi i mnogo romanskih reci, Kada su Norrnani upali iz Francuske i okupirali Englesku 1066. godine, nametnuli su hiljade francuskih reci tom tada vrIo germanskom engleskom jeziku. Stavise, nametnuli su U osnovi francuski sistem stvaranja novih reci - intelektualnih, filozofskih, kulturoloskih, naucnih i apstraktnih reci - iz latinskih i grckih korena.
Kao rezutat toga, negde od XIV veka engleski jezik pocinje da odrazava ne samo stari germanski recnik vee i teske nove clemente francuskog - koj i je, kao sto smo videl i, izveden iz latinskog. U osnovi germanska gramatika engleskog jezika takode je postal a znatno uproscenijom, Tako sada engleski jezik ima ogroman recnik - verovatno veci od drugih jezika - sa recima koje su poreklom i iz romanskih i iz germanskih izvora. Oni kojima je maternji treba da budu srecni sto ne moraju da ga uce] ledna od prednosti engleskog jezika kao maternjeg je to sto daje dobar start za ucenje bilo germanskih, bilo romanskih jezika. Lako je prepoznati dobar dec osnovnog germanskog recnika, dok gramatika

36

V/

Naucite da uocite srodnike, iii jezicke porodice

.ovih jezika nije posebno teska, A lako se prepoznaju i koreni hiljada reci u rornanskim jezicima. Dosta smo pricali 0 teoriji. Hajde sada dapogledamo i neke konkretne primere - i sta ove slicnosti znace u praksi. Kada pocnete da ucite reci iz neke od ove dye jezicke porod ice, pokusacete da pronadete nacine koji ce yam olaksati da zapamtite nove reci. Taka cete se naci u potrazi za recima koje imaju nekakvu slicnost sa recima koje su yam vee poznate iz vaseg romansko-germanskog leksickog materijala. Ne mozete nikako ocekivati da prepoznate svaku rec, ali bi trebalo da ste u stanju - uz nesto razmisljanja i prakse - da prepoznate mnoge. To olevestina koju bi trebalo da razvijate.

Pocnimo sa francuskim jezikorn. Vee znate - bilo da ste toga svesni ili ne - stotine francuskih reci koje su identicne, iIi bar prividno
identicne, ocigledno "con fort" [trubadur], recima vaseg jezika, Necu ih navesti mnogo jer su toliko jste, iako SlI njihov izgovor ili pisanje mozda drugaciji: [konfor], "rouge" [ruz], ,Journal" [zurnal], "troubadour" "tricot" [triko], "coupon" [kupon] itd.

Postoji jos mnogo francuskih reci koje cete brzo prepoznati - bar kada vam neko ukaze na njihovo znacenje: "tabouret" [taburet], "chevalier" [sevalie], "tragedie" [tragedi], "chiffI'e" [si fr], "champagne" [sampanj], "tantieme" [tantijem], "mansarde" [mansar], "coupe" [kupe], "volant" [volan], barrage [baraz] ... Tuje jos vise francuskih reci za koje ce vam biti potrebno malo vise maste da biste ih povezali iIi pogodili njihovo znacenje. Mnoge od tih reel ce vas podsetiti na reci iz vaseg jezika - cesto na kitnjaste reci iatinskog korena - ali ce im znacenje biti nesto drugacije, To je sasvim u redu. Vi ste sarno 11 potrazi za bilo cim sto hi vam na neki nacin pomoglo da zapamtite ove reci. Isprobajte ih. Ukoliko ne mozete da pogodite znacenje izprva, nema potrebe da brinete. Ono sto bih zeleo da primetite je kako vam srodne reci mogu pomoci da u svojoj glavi poveiete francusku rec sa njenim stvarnim znacenjem na vasem jeziku. Cak i ako nemate nameru da ucite francuski trebalo bi da pogledate navedene primere kako biste dobili neku ideju 0 samom procesu trazenja srodnih reci - reci koje ce vam koristiti kao memorijski stimulus u bilo kom jeziku.

37

NauCite da uocite srodnike, ilijezicke

porodice

VI srodna rei:

francuska

,.ec

znacenje

barriere femme guerre matinee mort moulinet

prepreka zena rat jutro smrt

mur
pont rouge souvenir

vodenicica zid
most crven pamtiti

barijera feminizam gerila matine rnoratorijum mlin mural ponton

ruza
suvernr

Naveo sam yam prilican broj primerajer ovo predstavlja jednu od najvaznijih tacaka u ucenju novog recnika. Morate da razmisljate 0 tome kako da poveiete reci koje utile sa recima koje vee znate, cak i aka nisu potpuno iste. Ono za cirne tragatejesu kuke= memorijske veze koje ce olaksati vas memorijski zadatak, Reci visokog stila najcesce dolaze iz nesrodnih jezika (u engleski uglavnom iz francuskog iii latinskog). Upravo je suprotno sa srodnim jezicirna. Najosnovnije svakodnevne reci - srce jezika - dolaze iz zajednickih korena. Osmotrite slicnost izmedu ovih svakodnevnih nemackih i engleskih reci:
nemacka rec engleska ree znacenie

Mann Wasser

Licht
hundert Haus Apfel Strasse Blut Iernen vergessen

man water light hundred house apple street blood learn forget

covek voda svetlo stoti na

kuca
jabuka ulica krv uciti zaboraviti

38

VI

IValiCile da uocite srodnike,

ili jezicke porodice

Neke od reci sa ovog nemackog spiska manje su slicne engleskim recima od drugih, ali verujem da ste u svakom pojedinacnom slucaju bili zapanjeni njihovorn medusobnom povezanoscu, U okviru drugih grana indoevropskih slicnosti,
srpski ruski

jezika

takode postoje takve
staroslovenski

mlr dmg rob zivot starac devojka covek daleko boleti neko

MHp

MHp"b AP"'1T"b fH\G"b mW:1Uh CT"pb~h Aia:Hl~" 4r\OCt.K"b AAM4E GMtTH Ut.K"bTO

npyr
pab ){013Hb

craprix
neBYIIIKa

lIerrOBeK narreK6 OOJleTb HeRTO

Uzgred receno, da li ste zapazili neke pravilnosti U ovim primerima? U mnogim nemackirn recima <ss> se pojavljuje kao <t> u engleskom, kao na primer u parovima: "Wasser" - "water", "Strasse" - "street", "vergessen" - "forget". Ovo je jedan od lingvistickih "zakona" ili odnosa izrnedu nemackih i engJeskih reci, Takode, u gornj im primerima rnoze se videti kako se glas ,jat" <t> iz izvornih staroslovenskih reci danas u srpskim recima izgovara kao [e], a u ruskim kao Lie]. Ovaj "zakon" vazi u velikom broju slucajeva. Postoji mnogo ovakvih lingvistickih zakona 0 tome kako izgJedaju predvidljive promene pri razvojujezika. Nije neophodno da naucite sve te zakone, ali cete mnoge i sami pretpostaviti, kao sto je to mazda bio slucaj sa gornj im primeri rna, Mnogi od ovih li ngvistickih zakona veoma su slozeni, narocito kada budete stigli do jezika koji pripadaju porod icama koje nisutako bliske savasimjezikom. Kljucna tackaje, medutim, u tome da vase oci treba uvek da budu otvorene u potrazi za ovakvim vezama. Veze ce vrlo verovatno biti tu, One ce vas zadatak uciniti mnogo laksim. Kada ne mozete da pronadete ociglednu - iIi cak i ne bas sasvim ociglednu - vezu, potrazite bilo kakvu vezu. Moiete je cak i izmisliti.

39

Naucite da uocite srodnike, ilijezicke porodice

VI

Do sada smo govorili 0 stvarnim lingvistickim vezama. Ali zapamtite, 'vi niste primarno zainteresovani za lingvisticke zakone. Vi samo trazite nacine kako da zapamtite reci, Ukoliko mozete da smislite neku ludu asocijaciju u svom mozgu - to je sasvim u redu. • Pogledajmo spansku rec "boleta" ("karta"). Mozda necete rnoci da nadete nijednu rec u svomjeziku koja bi bila srodna ovoj feci, Ali mozda vas ova rec blago podseca na rec "balet". (ana u stvarnosti nemanikakve veze sa recju balet.)!" Ali ukoliko mozete da uspostavite vezu .Jcarta-balet", verovatno je da cete moci da zapamtite da rec "boleta" znaci "karta". Posta budete koristili tu rec neko vreme, mozda yam ovo memorij sko sredstvo nece vise ni biti potrebno. • Italijansku rec "sete" ("zed") mozete asocirati sa recju "pseto" (sa kojom, naravno, u stvarnosti nerna nikakve veze), imajuci u vidu sliku psa isplazencg jezika= kao da je zedan. Moram da budem iskren sa vama. Bicete u mogucnosti da lako pravite veze izmedu srodnih jezika, Kada pogledamo reci iz udaljenih jezika, proces stvaranja veza postaje mnogo tezi. Potrebno je mnogo vise znanja 0 lingvistickirn pravilima da bi se uocila bilo kakva veza ukoliko ucite norveski, neki drugi skandinavski jezik ili neki od indijskih jezika, Prema tome, sto je jezik koji ucite udaljeniji od vaseg maternjeg, to ce yam vise maste biti potrebno da bi.ste stvarali veze. U drugom slucaju bice vrlo tesko zapamtiti i koristiti hiljade reci za koje ne mozete da pronadete "memorijske kuke", Citava svrha im.aginacije je u tome da vi morale da stvarate veze u svojoj sopstvenoj glavi ukoliko zelite da vasi memorijski trikovi prorade. Ovo vazi cak i ukoliko su veze potpuno izmisljene iIi cak besmis., lene. Dacu vam jos nekoliko primera kakoje moguce olaksati pamcenje reci iz "udaljenog" jezika, kao sto je sanskrit koje nemaju nikakve veze sa svojim ekvivalentima - pravljenjem "Iaznih veza". • imenica [rekha] ("linija") lici na rec "reka" koja se na geografskim kartama predstavlja plavim linijama; • imenica [putra] ("sin"") podseca na "puter" koj i nije tesko povezati sa detetom;
14 Ovakvi parovi reci koje
Sf!

zapravo imaju razlicito poreklo, nazivaju sefaux amis (laini prijatelji).

u dva jezika pisu iii izgovaraju slicno iii identic no, a

40

Vf

Nauciie do uocite srodnike, iii jezicke porodice

• imenica [koka] ("vuk") zadovoljstvom pojesti;

ista je kao ime ptice na rec ,jahta"

koju

ce vuk sa

• pridev [vjakta] ("lep") pcdseca luksuzan i lep brod;

kojom se oznacava

• [Devanagari] je ime sanskritskog alfabeta; ova rec moze se preraditi u sintagmu "kamila 11aplanini", odnosno - "deva na gori". Ja sam svestan da ovde stvarno razvlacirn poentu. Neke od ovih asocijacija reci koje sam izmislio skora da su apsurdne. Ali one mogu posluziti u pronalazenju nacina, rna kako cudnog, da se zapamti rec pri prvom kontaktu sa njom. Ret kojaje besmislena i. zvuci kao brbljanje iznenada dobija licnost i karakter. To je cela poenta oko parncenja reci.

Moiete odbaciti pomagalo asociranja reci tim vam rec postane stvarna i pocne da se urezuje u vase pamcenje. Dakle, krenite napred i izmastajte sopstvene veze koje ce vam pornoci da pamtite. Sve sto funkcionisejeste
prava stvar za vas~ Naravno, sto vise jezika budete ucili, to ce proces postajati jednostavniji. Pre svega, dan za danom postajete sve iskusniji II izrnisljanju sopstvenih memorijskih pomagala. Drugo, sto vise j ezika znate, to znate i vise reci koje vas mogu podsetiti na nesto drugo. Postajete mnogo brzi u "uoCavanju" memorijskih kuka.

Ne-in doe vropski jezici
Mnogi od vas ce uciti jezike koj i. nisu dec indoevropske porodice. Ovi jezici ce predstavljati jos vecu teskocu jer nema nikakvog razloga za postojanje veza izmedu reci na tim jezicima i vasih reci, Ipak, i ovde cete naci mnogo reci koje su u skorije vreme pozajmljene iz indoevropskih jezika. Medutim, nije sve beznadezno, pogotovu aka cete uciti vise od jednogjezika sa nekog podrucja, Na Bliskom istoku, na primer, takode postoji veci braj jezickih porodica. Ukol iko ikada budete imali ozbiljne namere da ucite vise ad jednog jezika sa ovog podrucja, vas zadatak ce postati mnogo laksi uko liko vas drugi j ezik pripada istoj porodi ci kao iprvi. • Na primer, hebrejski i arapski su vrlo srodni jezici. Ukoliko poznajete jedan od ova dva jezika, bice yam relativno lako da uocite povezanost sa recima u onom drugom jeziku, a i gramatika je vrlo slicna.

41

Naucite da uocite srodnike, ill jezicke porodice

VI

• Stavise, arapska/islarnska kutura se u srednjem veku prosirila preko Bliskog istoka, severne A trike i veceg dela juzne i jugoistocne Azije, Zbog toga su regionalni jezici sa ovih podrucja, iako ne pripadaju istoj porodici kao i arapski jezik, apsorbovali veliki broj arapskih reCi.IS Mnoge od ovih pozaj mlj enih arapskih reci usvoj ene su da bi izrazile nove islamske termine koji se odnose na kulturne, knjizevne, naucne iIi filozofske koncepte u oblastima istorije, prava, literature, religije i ekonomije. Ti arapski termini uglavnom su identicni u jezicirna koji nisu srodni arapskom - jezicima kao sto su turski, persijski, urdu.I? hindi, malezijski, indonezanski i svahili (u vecem delu Afrike) - gde god se sirio islam. Taka ovde imamo jos jedan slucaj da, bas kao sto latinski predstavlja osnovu mnogih ucenih koncepata zapadnih jezika, arapski igra istu ulogu u muslimanskom svetu. Turski je povezan sa vrIo velikom porodicorn turkijskihjezika koji se govore sirom ogromnog geografskog pojasa koji se proteze od Turske na istok, preko severnog lrana, bivse sovjetske centralne Azije i zapadne Kine. To rnogu biti egzoticni jezici koje verovatno necete uciti uzbecki, kazaski, turkmenski, azerbejdzanski, ujgurski itd., ali kada jednom naucite turski jezik, napravili ste veliki korak napred ka tome da naucite lingua franca,17zajednicki jezik podrucja koje obuhvata nekoliko hiljada kilometara, od granica Grcke do granica MongoJij e. Dalekoistocni jezici Azije jos su neuhvatljiviji za .zapadnjake". Cini se kao dajapanskim i kineskirn recirna nedostaju odvojeni i jasni zvuci engleskog ili drugih zapadnih jezika. Iz nekog ugla posmatranja oni se rnogu srnatrati tezim za ucenje. Kineski, taj 18 i vijetnamski koriste razlicite tonove da bi napravilirazliku medu recima, Tako, na mandarin.. skorn kineskom, rec izgovorena kao [jan] moze znaciti duvan, boju, oko ili probu (iii imati jos vise znacenja) u zavisnosti od tonskih karakteristika (visok, rastuci, opadajuci, nizak), koju odredena rec pri izgovoru
15 Slicno kao sto su balkanski jezici prihvatil i veliki broj turskih reci. 16 Jezik koji se govori u Pakistanu i severnoj lndiji, srodan hindiju, ali sa velikim brojern persijskih i arapskih reci, U pisanju koristi arapsko pismo. 17 Jezik koriscen u mnogim rnediteranskim lukama, sacinjen od elemenata turskog, italijanskog, spanskog, francuskog, grckog i arapskog jezika. U sirem znacenju: svaki jezik koji nastaje mesanjern dva iii vise razlicitih jezika, i koji sluzi prakticnoj komunikaciji; sllcno izrazirna pidzin iii bes-dc-mer. 18 Jezik ta] govori se u jugoistocnoj Aziji, uglavnom na Tajlandu.

42

.1

VI

Naucite da uocite srodnike, ilijezicke

porodice

ima, To komplikuje ucenje recnika ukoliko nemate "dobro uvo" i dobro "muzicko pamcenje" za tonove. Jedina uteha je to sto je kineska gramatika vrlo jednostavna. Sada imate izvestan osecaj 0 tome sta rnisle strucnjaci kada kazu da su neki jezici srodni. Kada je jezik koji ucite srodan nekom koji vee znate, vas zadatak ce biti laksi. Takode, pocecete da shvatate zasto je vecini ljudi koji su vee naucili izvestan broj jezika jednostavno da nastave i da nauce jos nekoliko. To uvek ukljucuje j rad. Ali postaje lakse kada imate iskustvo i "prijatelje" u okviru nekoliko razlicitih jezickih "poradica".
REZlME

1. Svi jezici pripadaju jezickirn porodicama. Ukoliko jezik koji ucite potice iz bliske porodice kao sto su romanska iii gerrnanska jezicka grana, potrazite slicnosti. One su tu. 2. Cak i ukoliko ne mozete uvek da uocite slicnosti (nisu bas LIvek tu), koristite mastu da biste u svojoj sopstvenoj gJavi pokusali da napravite veze koje ce yam pornoci da zapamtite rec. Kasnij e mozete odbaciti ovo memorijsko pomagalo. 3. U jezicima koji su udaljeni od vaseg maternjegjezika iii su mu sasvim nesrodni, rnoraccte jos vise da se oslonite na svoju mastu i memorijske trikove da biste zapamtili vise biljada reci koje nemaju veze sa recima vaseg jezika. 4.

Sto vise jezika budete nautili, bolje ce yam ICI uocavanjc stvarnih, iii izmisljanje vestackih veza u vasoj glavi koje ce yam p0l1106i da se setite.

5. Sve sto yam pomaze da zapamtite neku rec predstavlja korektno srcdstvo.

43

VII

Iscupajte reci iz njihovih korena
Proveli smo dobar deo vremena u prethodnom poglavlju pricajuci o jezickirn porodicama i slicnostima koje treba potraziti medu njima. Takode smo pricali i a upotrebi imaginacij e koja yam olaksava stvaranj e veza izmedu reci maternjeg jezika i odgovarajucih stranih reci. U ovom poglavlju zelim da yam ukazern najosjednu fundamentalnu cinjenicu 0 jezicima koja ce veoma pojednostaviti vas memorijski zadatak. Svaki jezik gradi svoje slozene reci od jednostavnih osnovnih korena reci tog jezika. To znaci da ce se teskoce ucenja cudnih i nesrodnih reci javljati uglavnom na pocetku, kada yam je sve jos uvek novo. Ali kako budete ovladavali stotinama, pa cak i hiljadama reci, pocecete da primecujete daje rastuci procenat sledecih novih reci koje budete ucili zasnovan na korenima osnovnih reci koje ste vee nautili. Kada razmislite 0 ovome, vidite da to ima smisla. Nasi preci su marljivo i postepeno stvarali nove zvuke, nove reci, kako je potreba za tim rasla. Za svaki novi predmet bile su im potrebne reci koje su se mogJe jasno razhkovati - osnovne stvari kao "vatra, voda, dIVO,hrana", i tako daJje. Ali posto su ljudi imali potrebu da prosiruju svoj jezik i stvaraju kompleksnije predstave, uzeli su mnoge vee postojece korene iz jezika kao osnovu za stvaranje novih reci. Svaki jezik to cini, Kako su nastajale ove nove reci, tako je svaki jezik razvio izvesne grube " obrasce za stvaranje novog recnika, Drugim recirna, svaki jezik ima svoje posebne mehanizme za generisanje novih reci, Vas posao je da otkrijete kako jezik koji ucite zaista funkcionise, i kako generise nove reci. Nema potrebe da taj obrazac analizirate sami - vas nastavnik i vas! udzbenici vam mogu pomoci u tome. Treba samo da budete svesni da sistern i obrazac koje vas jezik koristi da bi "izmisljao" nove reci - postoje. To je nepravilan ine sasvim predvidljiv obrazac, ali je ipak obrazac,

44

1

VII

lscupajte reci iz njihovih korena

Da biste dobili predstavu 0 ovome, hajde da pogledamo kako se to radi u engleskorn jeziku. U engleskom ponekad izmisljamo nove reci iz osnovnih germanskih korena uglavnom tako sto im dodajerno jednostavne nastavke. • Od prideva "dark" (taman) izvodimo glagol "darken" (potamneti) . • Od prideva "quick" (brz) izvodimo glagol "quicken" (ubrzati). • Od prideva "bright" (svetao) izvodimo glagol "brighten" (osvetliti). • Odimenice "strength" (snaga) izvodimo glagol "strengthen" (osnaziti). Da Ii ste shvatili obrazac? Vidite da engleski ima sistem - kome nas nikad nisu ucili u skoli - koji yam dozvoljava da stvarate reci iz nekih reci dodavanjem nastavka ,,-en". Tako, ako ste Indonezanin koji uci engleski, mozda ste morali da se pornucite da biste naucili rec "bright" kada ste je prvi put videli. Ali cete sigurno veorua brzo nauciti glagol "brighten" posto ste naucili "bright". S druge strane, ovaj obrazac ne funkcionise uvek. Ne mozemo izvesti glagol ,,*smallen"19 od prideva "small" ("mali") ili ,,*greenen" od "green" ("zelen"), uprkos tome sto mozemo da kazemo "redden" od "red" ("crven"). Jezik se razvija iz ljudske socijalne upotrebe, a ne iz kompjutera ili od strane matematicara iii profesora.
Takode, imamo hiljade reci koje prestavljaju kombinaciju dva korena:

• book-bag (torba za knjige) • doorknob (kvaka) • icebreaker (ledolomac) • fishburger (hamburger od ribe ) • windbreaker (vetrovka) • eyewash (tecnost za oci) • dogfood (hrana za pse) • candlestick (svecnjak),

IIi reci koje se izvode iz jednostavnijih ("zivot"):
• lively (zivahno) • 1iving (zivotni)

korena kao sto je "life"

19 Zvezdicom ispred reci ili recenice oznacava se da dati oblik nije gramatican, odnosno da ne postoji u realnomjeziku.

45

lscupajte reci iz njihovlh korena

VII

• liven (oziveti) • live (ziv, ziveti) • lifeless (bezivotan). Ovo su jednostavni primeri gradenja reci koje je engleski zadrzao iz starog gennanskog sistema. Ali veci dec gradenja reci potice od koriscenja francuskcg, odnosno latinskog sistema. Na primer, u svakodnevnom engleskom se koristi stara anglo-saksonska rec "write" u vezi sa pisanjem: write (pisati), writer (pisac), re-write (prepisati), writings (knjizevno delo) itd. Ali kada zelirno da stvorimo kompleksnije i apstraktnije reci u vezi sa idejom 0 pisanju, vracamo se latinskom korenu "scribe" - sto je samo svakodnevni latinski izraz za pisanje. I dodajemo latinske prefikse. Tako na kraju imamo citavu seriju razlicitih reci za kompleksnije izraze potekle od jednostavne ideje 0 pisanju:

• inscribe sto doslovno

znaci "u-pisati";

• describe sto doslovno znaci "o-pisati"; • subscribe sto doslovno znaci "pod-pisati" iIi "pristati na nesto" kao u recenici: ,,1 subscribe to that idea" ("Slazem se sa tom
idejom");

• prescribe sto doslovno
(npr. lek pacijentu) pisanja,odredivanja; objaviti, normirati

znaci "pred-pisati", odnosno "pre-pisati" ili "pisati unapred" u smislu autoritativnog iii "raspisati", odnosno

• proscribe sto doslovno

znaci "propisati" iii zabraniti; stenografske

• transcribe sto doslovno • conscribe sto doslovno
imenima me).

znaci "preko-pisati",

na drugi (npr. transkribovati

sa jednog sistema beleske u obicni tekst);

znaci "sa-pisati na spisku za regrutovanje); znaci "pri-pisati"

" (npr. do dati irne drugim (npr, karakteristike

• ascribe sto doslovno

neko-

U nemackorn ili ruskom, iii u vecini drugih jezika, ovaj proces je manje mistifikovan, jer je samostalniji. Oni koriste svoje sopstvene svakodnevne reci za rec "pisati" i dodaju svoje sopstvene prefikse da bi napravili skoro iste apstraktne reci kao sto su "subscribe, transcribe, prescribe" itd., za razliku od stranih korena i stranih prefiksa koji se koriste u engleskom.

46

VII

Iscupaj!« reel iz njihovih korena

Tako u nemackom, koristeci zuschreiben einschreiben vorschreiben ausschreiben aufschreiben umschreiben beschreiben
- pripisati,

n!c

"schreiben" (pisati), dobijamo:

dopisati;

- upisati; - propisati; - ispisati, raspisati; - zapisati, napisati; - opisno recl; - opisati;

.

..

zu = kod, prema, pri ein = unutra vor = pre, ispred aus = lZ auf= na20 urn = oko, U2l be = 0.22

Uzgred receno, da li ste primetili slicnost izmedu latinskog "scribe" i nernackog "schreiben"? To nije slucajno, Obajezika pripadaju indoevropskim jezicima i dele zajednicki koren za OVll rec.
• U ruskom, koristeci obicnu rusku rec oiiucaiii« - opisati;
"llHcaTb"

(pisati), dobijamo:

liepeiiucafilb - prepisati (nepe = pre);

uoacucam« iipm7ucaillb
6blllucaiul> -

potpisati;

- pripisati;

naouucaiu« - natpisati; ispisati
(Bbi =

iz);

sauucatu« - zapisati. Sada ste videli kako se izgraduju reci. Kada j ednom naucite osnovnu rec, zapazicete kako su iz nje izvedene slozenije reci, Naravno.jos uvek treba da proucavate samu rec da biste je nautili. Ni jedan sistem nije potpuno predvidljiv i svaki ima svoje nepravilnosti. Ali proces ucenja postaje mnogo laksi kada imate na sta da oslonite svoje parncenje, A vecina indoevropskihjezika primenjuje sistem kombinovanja osnovnih korena i prefiksa za stvaranje kornpleksnijih znacenja. Zapamtite da je engle ski jezik fiv jezikP Znacenja velikog broja reci su evoluirala tokom vremena. Zbog toga nemaju sve isto doslovno znacenje sa kojim su zapocele. Engleska rec "manufacture" ("proizvocinja") doslovno znaci "rukom pravlj eno" (manus = ruka ifacio = praviti),
20 Ovaj predlog koristi se same
U

odnosu na horizontalne povrsine,

21 Ovaj predlog irna znacenje "oko(lo)" u prostornom, a "u" Ll vremenskorn smislu. 22 Ovaj prefiks nerna sarnosralno znacen]e, ali cini glagol prelaznirn. 23 V. napomenu br. II na str. 35.

47

lscupajte reci iz njihovih korena

Vff

to je zato sto smo, proizvodeci u stara vremena nesto, radili to rukom. Ali vidite da je osnovno znacenje konstrukcije jos uvek prisutno. A znanje tome kako da rastavite te reci pornoci ce vam i da ih zapamtite - posebno ako pocinjete da ucite engle ski kao strani jezik.

°

Poenta je u tome da reci nisu sarno komplikovani skupovi besmislenih slogova uz koje je prikaceno neko arbitrarno znacenje. Jezik raste, organski, kao drvo. Zato je prirodno da reci budu medusobno povezane ida se medusobno izgraduju. Mi ne izmisljamo neke besmislene nove zvukove i onda im dajemo znacenje, Mi skoro uvek radimo sa vee postojecim recima da bismo stvorili nove. Ako americki iIi hritanski naucnik izmisli neki novi tip masine, mozete se kladiti da nece odluciti da j e nazove gropsmaflupyim. Zasto? Zato sto to nije engleski, niti cak liCi na engleski. Sarno zato sto je izmislio tu masinu nije dobio i pravo da j oj ime stvori niotkud. Zasto ne? On krsi pravilo po kome se nove reci izmisljaju od vee postojecih korena u jeziku, Dalje, niko nikad ne hi zapamtio ime. Teske da bi se ta masina nasla na putu komercijalnog uspeha. Ali ukoliko hi je nazvao transtactomorpholator, mogli biste to prihvatiti kao englesku rec, iako sam ja upravo izrnislio tu rec od latinskih i grckih korena koriscenih u engleskom j eziku, Svaki jezik ima neku vrstu sistema gradenja. Potraiite gal Na kraju, kad ne bi postojao neki tip sistema, deca ne hi bila u stanju da nauce ni svoj maternj i jezik. REZIME
1. Svaki jezik izgraduje slozene reci iz jednostavnih

osnovnih

korena reci tog jezika. 2. Nakon sto naucite nekoliko stotina iIi vise reci pocecete da prirnecujete poznate korene kako se uvlace natrag u vase spiskove reci u novim oblicima. 3. Konacno, veliki procenat novih reci u vasem novomjeziku baziran na korenima koje vee poznajete. bice

48

L

VIII
v. v. v." " R eel, reCI, reCI.....

(Sekspir, Hamlet)
U stvarnosti postoj e same dye stvari koj e je zaista neophodno nauciti kada ucite neki strani jezik: reci, i kako ih sastaviti. (U redu, dakle sve sto yam je potrebno da sagradite Ajfelov toranj jeste izvesna kolicina srafova i nosaca i dosta prostora! Nista visel) Jednostavno ne mozete nauciti jezik bez ucenja reci - mnogo reci. Parncenje spiskova reci - i grarnatickih pravila, koja determinisu kako tete koristiti te reci - moze biti zaistanaporan posao pri ucenjujezika. Zelim da yam pokazern kako da ucenje reci ucinite sto je moguce vise laksim i bezbolnijim. Koliko reci treba da naucite kada ucite neki jezik? Pa, to zavisi od toga sta zelite da kazete - i razumete. Da biste obilazili zemlju i zadovoljavali svoje osnovne potrebe, par stotina reci ce mozda biti dovoljno. Da biste vodili jednostavnu konverzaciju 0 opstim temama, bice yam potrebno oko dye hiljade reci. Da biste vodili prilicno ozbiljan razgovor sa nekim ida biste citali novine, trebace vam minimum od pet hiljada reci. Nemojte sada brinuti 0 brojevima, U svakoj fazi najvaznija stvar je da koristite sve reci koje znate. Tradicionalni nacin ucenja reci je koriscenje spiskova reci, sa stranim recima ispisanim na jednoj strani i odgovarajucim prevodom na drugoj strani. Pokrivate jednu polovinu strane i idete duz spiska reci vezbajuci i testirajuci se sve dok ne budete pomislili da ih dovoljno dobra znate. Glavni problem sa spiskovimaje to sto mozete pomalo ida varate. Ponekad zapamtite sta rec sa spiska znaci, ne zato sto ste je stvarno zapamtili, vee zato sto ste zapamtili koj a rec dolazi posle koj e na spisku. IIi zapamtite koja rec se nalazi na vrhu strane. Stavite rec na drugo mesto u spisku i iznenada ne mozete vise da se setite sta ona znaci.

49

..Reci, rea. reci.._"

VIII

Umesto toga, preporucujern varn da za ucenje koristite leksicke kartice da biste ih naucili, Leksicke kartice su varijacija spiskova reci, ali nernaju njihove nedostatke. U stvari, one imaju rnnogo drugih prednosti. Prvo da yam opisem leksicke kartice. To su male karte - debljine vizitkarte - pribliznih dimenzija 3x8 em sa stranom recju napisanom najednoj strani iprevodom nadrugoj. Nemojte dakupujete gotove karte sa vee odstampanim recima ~ skupe su i vrlo cesto nemaju reci koje su varna potrebne. Kupite prazne karte i ispisiteih sami. Kada budete pravili svoje karte, napisite rec uzduz na drugoj strani, tako da treba sarno malo da okrenete kartu da biste videli znacenje, Ukoliko ne mozete da nadete kutije sa praznim Ieksickim kartieama u prodaji, napravite ih sami od tanjeg kartona. Prednosti leksickih kartica kao tehnike za skupljanje i vezbanje recnika ima vise: • Mozete pomesati redosled karata, sto znaci da necete zapamtiti znacenje karte sarno zato sto ste zapamtili njeno mesto. • Dok budete pregledali leksicke kartice za novu lekciju, neke reci cete nauciti vrlo brzo. Ove reci mozete eliminisati, ostavljajuci samo reci koj ima niste ovladali. To yam dozvoljava da svoje snage usrnerite ka manjem broju tezih reci. • Mozete drzati zajedno sve reci iz svih lekcija koje vam predstavljaju problem - reci koje izgleda nikako ne mozete da zapamtite. (To ce biti gomila koje cete se cesto masati.) • Uvek mozete uzeti manju gomilu kartica (povezanih gumicom) i poneti je sa soborn ukoliko mislite da cete irnati slobodnog vremena, na primer u autobusu, iIi pak u cckaonici kod zubara, ili u nekoj drugoj situaciji. Postoje tri koraka koja su potrebna za pamcenje reci: 1. Nab rnemorijske kuke. 2. Izgovorati reci naglas. 3. Ubrzavati. Naci memorijske kuke Kao i kod mnogih drugih stvari, postoje tehnike za parncenje reel koje mogu olaksati proces. Potrosili smo dosta vremena u prethodnim po-

50

L

V/ll

"ReCi, reci, reci.: "

gJavJjima pricajuci 0 tome kako da pravimo asocijacije na pojedine reci, Mazda cete uociti slicnost sa recju svog jezika - kao sto smo govorili u poglavlju 0 jezickirn porodicama. Mozda cete uociti slicnost sa nekom recju koju ste vee nautili na novom jeziku - kao sto smo govorili u poglavlju 0 korenima reci, I1i vas mozda rec rnoze podsetiti na nesto najverovatnije nepovezano - sto vam moze pornoci da urezete ree u svoje pamcenje. Kako god to budete radili, nadite kuku za svoju rec. Izgovarati reci nag/as , Dok budete pregledali svoje leksicke kartice, uvek izgovorite svaku rec naglas, ili je bar prosapucite za sebe. Zapamtite, vi istovremeno uvezbavate: svoj mozak (razmisljanjem 0 citavorn procesu), svoje oci (gledanjem i prepoznavanjem reci), svoja usta (izgovaranjern reci dok ih ucite) i svoje usi (slusanjem !ita pricate sami sebi). Reci rec i cuti je ima ish znacaj kao i videti rec. I koristite svoj najbolji afektirani strani izgovor. Mozda cete se u pocetku osetiti zbunjenim jer pricate sami sa sobom, ali tete to uskoro prevazici. Ucenje jezika moze vrlo brzo otkloniti vasu stidljivost. Ubrzavati
I

,
I

Prelazite po spisku reci ili gomili leksickih kartica sve dok ne budete mogli da ih predete velikom brzinom. Nije bas dobro ukoliko morate da se zamislite iznad svake reci pre nego sto zapamtite njeno znacenje. Upamtite da vi pokusavate da dostignete fazu kada necete morati da razmisljate - zclite da stignete do tacke kada mozete skoro automatski prelaziti sa strane reci na svoju. Ovo nije intelektualna vezba, Vi ucite da gradite automatske jezicke rejlekse uz pomoc ponavJj anj a. Uvek zapocnite tako sto cete prvo pogledati stranu karte na kojoj je napisana strana rec. Ovo je u stvari laksi dec procesa ucenja. Sve sto treba da uradite je da zapamtite sta ta strana rec znaci. Evo gde ce vasi memorijski trikovi biti od najvece vaznosti, ani vam pornazu da prepoznate stranu rec ida naucite njeno znacenje. Memorijski trikvam vise nece biti potreban kada budete poceli da prepoznajete rec. Zelite da stignete do faze kada vise uopste ne morate ni da mislite 0 tome. Posto ste presli sve strane reci, okrenite karte i zapocnite iz pocetka sa pregledom prevoda. Ovo je obicno teze. Sada treba precizno da se setite koja je odgovarajuca strana rec. Ali ste bar imali priliku da rec

51

.Reci. reel, reci.: "

VIII

vee vidite i izgovorite nekoliko puta dok sie prethodni put pregledali karte i pokusavali da zapamtite prevod. Uvek prodite kroz kartice U oba smera, prvo sa stranog jezika na maternj i, a potorn obratno. Pregledati ih samo sa jedne strane nije dovoljno dobra. lz nekog razloga urn ovo posmatra kao dva odvojena procesa. Uraditi sarno jednu stranu yam ne pruza garanciju da cete uspeti i sa drugom stranom. lei od stranog jezika ka rnatemjem je pasivno - zelite same da vidite koliko se brzo znacenje maze urezati u vas um. lei od maternjegjezika ka stranom je aktivni proces, pri kome vezbate svoj mozak da misli na stranorn jeziku, Ne koristite karte iskjucivo za pojedinacne reci, Takode treba da napravite i karte sa frazama iii izrazima koje posebno zelite da naucite, I svakako na karti navedite i dodatne informaeije 0 recima koje treba da zapamtite, kao sto Stl posebni ohliei ili nepravilnosti iii pak nesto drugo. Dok budete ucili reci, od velike koristi yam moze biti ako pokusate da pravite recenice od novih reci. To ce uciniti da nove reci izgledaju realnije. A istovremeno cete biti u mogucnosti da koristite i ostale reci koje ste vee naucili. Na taj nacin cete uvezbavati i recenicnu strukturu. Cesto se vracajte kartieama i pregledajte reel koje ste vee ranije naucili, Mozda cete otkriti da ste zaboravili neke od reci koje niste tako cesto koristili. Takode cete mozda uociti da sad a mnogo brze nego ikacla prelazite stare karte. To je siguran znak da napredujete - cak i kada mislite da to nij tacno.

e

Zapamtite, pravljenje ovakvih leksickih kartica i ucenje iz njih predstavljaju dec procesa ponavljanja - sustinskog dela ucenja jezika. Vi nastojite da usadite citav jedan novi jezik u svoj urn, Rim nije .. izgraden zajedan dan. A nisu ni Pariz, ni Madrid, ni Tokio, ni Moskva.
REZIME

1. Svojerucno uradene leksicke kartice predstavljaju izvrsnu tehniku za pamcenje reci, 2. Koristite memorijske kuke da biste utvrdiliznacenje u svojoj glavi. novih reci

52

VIII

.. Reci, reci, reel .....

3. Reci prvo ucite sa stranogjezika 11amaternji, a potom obratno. Nauciti ih sarno ujednom pravcu ne pruza varn garanciju da cete uspeti i u drugorn. 4. Uvek recite stranu rec naglas kada je vidite - nernojte je sarno procitati u sebi. Nastojte da u ucenje ukljucite i govor i sluh, kao sto ukljucujete i svoj vid. 5. Ne budite pasivni. Pravite male recenice za sebe koristeci nove reci. Maksimalno ih koristite, a ne minimalno!

)

53

IX

Nizanje reci
Tokom prvih nekoliko lekcija vas tekst nece mnogo zadirati u gramatiku. U danasnje vreme dijalozi predstavljaju popularan nacin da se otpocne sa ucenjem jezika. Naucite jednostavni dijalog - koji obicno predstavlja vas kako, tek sto ste doputovaliu njegovu zemlju, pricate sa pravim zivim strancem, Ali dok pamtite ovakve dijaloge, vi vee ucite gramatiku, a da toga niste ni svesni. Obrasci strane gramatike se na taj nacin nesvesno utiskuju u vas mozak. lednom kada ste zapamtili neke od ovih "instant konzerviranih recenica" toliko da ih mozete izgovoriti i u snu, vrlo lako cete moci da zamenite neke reci novima da biste napravili nove recenice. "Ode je aerodrorn (autobuska stanica, hotel, taksi stanica .. .)? Dij a10z1U ovoj ranoj fazi treba da budu kori sni i j ednostavni - tipski razgovor koji cete cesto biti u prilici da vcdite. Ne budite razocarani stvarima 0 kojima cete razgovarati u ovoj fazi vasih lekcija, Oni ce biti ograniceni uglavnom na razgovor 0 vasem imenu, 0 tome kako ste, odakle ste i kako da stignete do aerodroma. Moracete malo da sacekate da biste stupili u razgovor 0 filozofskim tcmama, 0 tome da li vladajuca koalicija pocinje da pada, ili 0 tome kako ce trgovinski disbalans verovatno uticati na nacionalnu inflaciju. Pocnite sa osnovnim temama. U ovoj ranoj fazi ucenja jezika treba takode da budete spremni da naucite dosta Ijubaznih fraza. U mnogirn zemljama vole ljubazne fraze, Uglavnorn ih koriste vise nego sto se to cini u engleskom jeziku. Jos bolje, ovakva vrsta ljubaznih fraza predstavlja odlican "fit" kojimozete da ubacite kad god ne mozete da smislite sta biste mogli da kazete, Takode ih mozete ubaeiti u konverzaciju tako da ce to zvucati kao da znate vise nego sto u stvari znate. Zapamtite, na pocetku verovatno necete moci da sastavljate mnogo sopstvenih recenica. Ovo je faza malih razgovora: - Dobro dosli.

54

IX

Nizanje reci

- Kako ste? +Ja sam dobro. - Kako je vasa porodica? - Kako Yam se svida Japan? - Da li ste vi Amerikanac? - Koliko dugo ste vee u Parizu? - Da Ii ste isH da vidite borbu sa bikovima? - Koliko kostaju kitle? .. Ovaj materijal ce biti od vel ikog znacaj a za vas. Toj e prva faza vaseg pretvaranja u glumca 0 cemu sam yarn vee pricao. Treba da se Iatite ponavljanja ovih dijaloga kao da cete za to dobiti "oskara". U stvari, glumiti stranca na nacin 0 kome sam ranije govorio rnoze biti jako zabavno. Treba da pokusate da prenaglasite sve nove zvuke i da prihvatite svoj novi Iik stranca. Medutim, prava poenta ovog veibanja je da se ti dijalozi 1Ilis'I1U u vasu memoriju, toliko da postanu va.~a druga priroda. Treba da budete sposobni da ponavljate ovakve obrasce konverzacije bez ikakvog razmisljanjo. N akon sto ste ponovili ove recenicne obrasce mnogo puta - najbolje sa drugom osobom - pocecete vee da razmisljate na tom jeziku. OK, vase misJi nece biti bas duboke. Ne zurite do predsednicke palate iii univerziteta da isprobate svoje nove sposobnosti. To ce doci kasnije. Ali vi postavljate pitanja i dajete odgovarajuce odgovore na stranom jeziku. Vi vee po cinjete da razmisljate na tom jeziku. Koliko dobro treba da poznajete nekijezik da biste mogli da pocnete da sanjate na njemu? Jednu godinu, dye godine, skoro citav zivot? Pogresno, U stvarnosti, vi mozete poceti da sanjate na stranom jeziku vee za nekoliko nedelja. Da Ii cete, ili necete, delimicno zavisi i od vas i vaseg kasetofona, kao i od kolicine casova koje svaki dan provedete Ll ucenju jezika. Ukoliko ga zaista slusate mnogo, i neprestano ponavljate recenice, uskoro cete ih nab kako plivaju okolo po vasoj glavi. Kada uvece podete na spavanje, zateci cete sebe kako ih ponavljateiznova - cak i u snu. To je dobar znak, To je znak dajezik dopire do vas i uJazi u glavu. Ne morate znati mnogo od nekog jezika da biste poceli da ga koristite. U izvesnoj meri to ce zavisiti od udzbenika koji koristite i pedagoskog metoda vaseg nastavnika. Glavna stvar je da bi za sve 55

Nizanje reci

IX

recenice koje nadete u prvih nekoliko lekcija vase knjige VI I vas nastavnik trebalo da osmislite konverzacijska pitanja. Ukoliko u vasoj knjizi postoji dijalog 0 tome gde je aerodrom, rnozete poceti da pitate - i odgovarate - gde se aerodrom nalazi. Nikada ne razmisljajte 0 ovome kao 0 "instant dijalogu" iz knjige. Poentaje u tome da cujete pitanje na odredenom jeziku, razumete ga i odgovorite na njega. U tome je cela stvar oko razmisljanja na stranom jeziku. Treba da "uvezbavate" materijal sto cesce. To znaci da treba da vezbate nove reci koristeci ih u sablonskim recenicama koje vee znate. Evo nekih primera koji govore 0 tome sta podrazumevamo pod "vdbanjem" (odgovarajte celim recenicama, a ne sarno sa da iii ne): - Ode je olovka? - Da li je olovka na stolu? - Sta je na stolu? - Gde je knjiga? - Da 1i je olovka na knjizi? - Moje ime je Dzon. - Da li ste vi Dzon? - Da li je on Dzon? - Gde je Dzon? - Da lije Dzon Amerikanac? - Kako se on zove? - Da Ii je njegovo ime Dzon? - Da Ii sam ja Dzon? - Da lije on Amerikanac? - Da li je knjiga americka? - Gde je Dzon? - Da lije Dzon na stolu? avo moze zvucati glupo. Ali nije. Vi vee govorite strani jezik. Sa svakim poglavljem naucicete nove reci koje mozcte uvezbavati i mesati u starim recenicama. Citav proces slusanja, razumevanja, a sada i stvaranja sopstvenih recenica yam postaje mnogo prijatniji.

56

IX

Nizanje reci

Koriscenje kasetofona
A sada ell jos jednom da se vratim staroj prici 0 kasetofonu. Nabavite kasetofon i kasete. Treba da slusate i slusate i slusate materijal. Evo kako da koristite svoje trake. Prvo, slusajte puta sve dok ne budete mislili da otprilike razumete lekciju
0

nekoliko cemu se radio

Dalje, slusajte svaku pojedinacnu recenicu, zatim zaustavite kasetofon i naglas ponovite recenicu koju ste upravo culi (neke trake vee imaju snimljene pauze koje yam daju dovoljno vremena da ponovite recenicu), Ukoliko imate teskoca da izgovorite celu recenicu, poslusajte j e ponovo i zatim pokusaj te j os j ednom da j e ponovite. Predite eelu traku nekoliko puta naglas ponavljajuci sve dok yam to ne postane prilicno lako. Znam da cete se rnozda osecati zbunjeno ili gledati na to kao na nesto vise prilagodeno nekom desetogodisnjaku. Ali verujte rni, to deluje. Razlog zasto to deluje je taj sto kada slusate traku vi vezbate svoje USt. Vas mozak pocinje da razumeva strane reci bez trosenja vremena na njihovo prevodenje.

Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je vaino da slusate i ponavljate uz kasetofon. Nijedna druga tehnika vam nece omoguciti da razumete i govorite jezik tako brzo kao ova.
Ukoliko ne mozetc da nabavite nikakve kasete, onda pokusajte da nadete nekoga ko moze da snirni vase lekcije iii dijaloge za vas na praznoj traei. U najgorem slucaju, mozete i sami da snimite materijal. To nece mnogo doprineti vasem akeentu -jer ce vas akcenat na pocetku biti prilicno "stranski" - ali je i to bolje nego nista. Barem cete slusati, razumeti j ponavljati (odnosno govoriti) - sto predstavlja najvazniju vezbu od svih.

REZIME
1. 2. Mozete odmah poceti da koristite dijaloge iz vase knjige. strani jezik uceci i koristeci

Koristite kasetofon da biste slusali dijaloge ili recenice i ponavljajte ih, sve dok yam to ne postane lako. Ovaj proces predstavlja jednu od najvaznijih stvari koje mozete da ucinite da biste naucili strani jezik,

57

Nizanje reci

IX

3. Parncenje citavih recenica vam maze pomoci da naucite obrasce jezika i da ih usadite u svoju gJavu.

58

x
Gramatika
Da li gramatika maze biti zabavna? Pa, skoro ... Bar interesantna! Svi se secamo sedenja na dosadnim casovima gramatike u skoli. Bilo je skoro nernoguce zamisliti da to moze biti zanimljivo, zar ne? Ali ucenje gramatike nekog stranog jezika je sasvim drugaCij e. Gramatika u stvari jeste skelet jezika. J ezik se, inace, U osnovi sastoj i od dye stvari. .. Jedno su reci - meso i odeca jezika . .. Drugo je gramatika - kosti jezika, koje drze sve na okupu. Da biste naucili kako da govorite maternjim jezikom, niste nikada ni morali da proucavate gramatiku. Vi ste je vee znali kada ste poceli da govorite. Ali kako ste nautili gramatiku? Ne iz knjiga, to je sigurno. A vasi roditelji vas, takode, verovatno nikada nisu stvarno ucili gramatiei. Ucili ste gramatiku slusajuci kako se ona koristi svuda oko vas po ceo dan. Hajde da malo porazgovaramo 0 tome kako deca uce svoj sopstveni jezik. To je vazno jer nam govori nesto 0 tome kako je svako od nas naucio svoj maternjijezik. Tako cete dobiti nekoliko ideja 0 tome kako da se snalazite kada ucite strani jezik, Postoje velike rasprave rnedu lingvistiekim strucnjacima oko toga kako deea uce jezik. Dugo je vecina strucnjaka smatrala da deca govore sarno ponavljajuci odredene stvari koje su cula, Ova teorij a sugerise da, II stvari, deca uce da govore kao mali magnetofoni. Teorijski, dete bi culo frazu i potorn, u nekom kasnijern vremenu, ponovilo tu istu recenicu pod nekim drugim okolnostima. Ali, ako 0 tome razmislite jedan minut - ili pak ako ste provodili dosta vremena ako sopstvenog deteta ili mladeg brata ili sestre uvidecete da ova teorija nije sasvim ispravna. Cak i dete od dye godine zna neka gramaticka pravila - nesvesno. Da li ste ikada culi neko dete

59

Cramulika

x

da kaze nesto kao: "Ne «moiem dajedem"? Da lije ono ikada culo da je neko izustio ovakvu frazu? Verovatno nikada; jednostavno zato sto odrasli uglavnom ne govore tako. Pa zasto onda dete to kaze. Zato sto je vee culo dovoljno recenica u svom tek zapocetorn zivotu da bi moglo i sarno da shvati neko1iko gramatickih pravila. Dete intuitivno oseca da, ako koristi glagol u sadasnjern vremenu, na kraju reci treba da izgovori nastavak ,,-m". Ono za sta se dete nije dovoljno dugo motalo okolo je saznanje da su neki glagoli izuzeci, to jest da se ne podreduju sasvim pravilima, Dete j e culo recenice kao "Idem da spavam", iii "Treba da secem tortu" iIi "Neeu da rezem dasku", pa je pretpostavilo da isto treba da uradi i sa "Ne »moiem dajedem". Slicno tome, dete bi moglo reci: "Najvise su mi se svideli ekonjovi', Dete nije nikada nikoga culo da kaze ,,*konjovl'. Ali je usvojilo gramaticko pravilo da u nekim slucajevima.?" kada imate vise odjednog komada neeega, treba da izgovorite nastavak ,,-ovi" 11anjenorn kraju - poput reci: "slo11ovi","tragovi", "rogovi" ... Tako je one primenilo pravilo 0 kome mu niko nikada nije nista rekao.I> U stvari, nacin na koji dete uci svoj prvi jezik je vrIo dobar metod. Stavise, ukoliko ste dete, verovatno nema boljeg nacina od ovog da naucite jezik. A on je prakticno bezbolan. Ali, avaj, za nas nije bas prakticno da ucimo jezik na taj nacin, Zasto ne? Pre svega, potrebno je oko cetiri do pet godina neprekidnog ucenja da bi dete progovorilo na gramaticki ispravan nacin. Vi nemate vremena za ovakvu vrstu totalnog posvecivanja. Svi mi imamo mncgo bolje nacine da iskoristimo svoje vreme. Orugo, za oclraslog coveka, prilicno je rnucno cia uci neki jezik slusajuci hiljade j hiljade • recenica i da potom pokusava da otkrije gramatieka pravila na primerima. Mora da postoje laksi nacini. Postoje. Kao odrasli, mozerno iskoristiti prednosti svoga mozga i snagu svoje logike, Gramatiku mozemo nauciti na mnogo organizovaniji nacin u poredenju sa decom. Na primer, nakon sto smo culi jeclan
24 Obicno kod jednosloznih imenica muskeg roda, 25 Neki autori ovakvo "ispravljanje"jezickih nelogicnosti nazivaju ntotivisanim greskama, nekom vrstom ocekivanih oblika koji se, zbog odstupanja od jezickih pravila, razlikuju od oblika koje koriste odrasli, Nastaju zbog toga sto dete prvo prihvata pravila, pa tek onda uci izuzetke. 60
Ii

I

I'·

x

Gramatika

ili dva primera recenica na stranom jeziku, neko nam rnoze reci, "OK, kada imate ovakvu recenicu u prezentu, a zelite da napravite proslo vreme, sve sto treba da uraditeje da "(u zavisnosti od jezika). Vratirno se opet starom kasetofonu. Rekao sam yam vee da se ne odvaj ate od nj ega. Trebalo bi da provodite dosta vremena slusajuci trake i pamteci recenice i fraze. Sada cete videti zasto su kasetofoni toliko vazni, Govor sa trake predstavlja za odraslu osobu - manje nasumicni - ekvivalent brbljanju odraslih koje dete po ceo dan slusa. To utiskuje obrasce jezika u vasu glavu na organizovani nacin tako da yam oni postaju sasvim prirodni. Kada yam se ovi obrasci urdu u um, mozcte nauciti kako da se igrate njima ida pravite varijacije. Ako ste ikada ranije morali da ucite strani jezik "na starornodni nacin", mozda se secate da ste morali da ucite duge spiskove glagolskih nastavaka - kao cista pravila, bez ikakve vezbe konverzacije, (Uzasavajuce dosadno i ne bas sasvim korisno.) Savremeni kurs jezika ce vae pustiti da naucite prilicnu kolicinu sablonskih recenica - onako "na suvo". Potom mozete nauciti nesto 0 gramatickim pravilima. Ova pravila ce Yam omoguciti da "manipulisete" gramatikom (izraz koji lingvisti vole da upotrebljavaju - sto samo znaci igrati se gramatikom da biste promenili znacenje reci koje ste nautili). Ucenje gramatike pomalo nalikuje ucenju voznje automobila iii ucenju kako koristiti bilo koju drugu slozenu masinu, Mozda ce yam biti lako da upravljate kolima po ulici u trecoj brzini ukoliko yam neko pokaze kako. Ali niko ne moze da kaze da zaista zna da vozi kola dok nije naucio da "manipulise" svim aspektima voznje automobila. Zelecete da naucite i kako se upotrebljavaju kocnice i druge brzine, kao i mnoge druge vazne stvari, pre nego sto yam zaista bude prijatno u kolima, lsto je i sa jezikom. Mozete nauciti mnogo reci i recenica, ali dok ne budete naucili kako da koristite te reci na mnogo razlicitih nacina i da ih neprestano menjate, ne rnozete smatrati da ste bas dobro naucili neki jezik. los uvek ne znate kako da stvarno .vozite" taj jezik, Svi naginjemo tome da gramatiku smatramo sredstvom za "pravilan" govor. Ali gramaticka pravila nisu u osnovi osmisljena da bi ljudima omogucavala da govore pravilno. Ona su osmisljena da bi 61

Gramatika

x

pomogla ljudima da precizno i jasno budu shvaceni. Smisljena su da budu precice ili operativna pravila koj ace yam pomoci da spajate reci. Postedece vas neprilike kada sa mukom treba sami da odlucite kako da od neke reci napravite muozinu ili kako da kazete da stc nesto vee "uradili", umesto da upravo "radite" nesto. Kod ucenja engleskog jezika, na primer, potrebno je nauciti koriscenje razlicitih oblika glagola, vezbajuci njihovu primenu u recenicama poput:
o o o

He goes to London. I went to London, Did you go to London?

• He would have gone to London. • Were they going to London?
o o

When will she go to London? You have gone to London.

Verujte mi, kada budete zavrsili sa ovim tipom vezbanja sigurno je da ste dobili rnorsku bolest. Ali i naucili ste mnogo 0 glagolu "to go" i kako da ga upotrebljavate. Cinjcnicaje da ogroman spisak reci nije od velikc koristi ukoliko ne znate kako te reci idu jedna uz drugu. Mozda cete umeti da kazete dovoJjno reci na neki sirov nacin koj i ce yam ornoguciti da zadovolj ite neke svoje osnovne potrebe. Ali vas cilj ovde nije da zvucite kao pecinski covek: ,,*Ja hteti ici London", ,,*Dati hranu zaja", Vi se nadate da cete u stvari moci da govorite kao jedna dovoljno obrazovana osoba. To znaci da cete morati da znate kako reci idu jedna uz drugu - ili ono 8tO nazivamo gramatikom. Kada ucite gramatiku, vi "ulazi.te" u jezik. Pocinjete da shvatate kako Ijudi iz te zemlje stvarno koriste svoje mentalne procese da bi se izrazavali. Grarnatika zaista predstavJja kljuc za taj novi svet u koji ulazite. Ona opisuje sklop blokova za izgradnju koji je jedinstven za svaki jezik. Ona je "tajni kod" - koncepcija razrnisljanja Francuza, Rusa, Arapa, Burmanaca ... Posvetite znacajnu paznju ovom delu procesa. Bicete iznenadeni mozda i fascinirani - distinkcijama oko cijeg se pravilnog koriscenja veoma brinu drugi jezici, a 0 kojima se u vasem jeziku ne brine bas 62

.t..

I

x

Gratnatika

mnogo. IIi distinkcijama u vasem jeziku oko cijeg se izrazavanja vi brinete, a drugi jezici ne. Dacu vam nekoliko primera: Osobe koje govore ruski, francuski, turski i mnoge druge jezike menjaju nastavke glagola da bi pokazale da Ii sam to ,Ja" koji govorim o sebi (takozvano "prvo lice"), ili se obracarn tebi ("drugo lice"), ili govorim 0 nekom tree em lieu - "njemu" iii "njoj", dok se u engleskom uglavnom tome ne vodi racuna, Tako ce, za razliku od Engleza, Rus ili Turcin, svaki na svoj nacin, koristiti nastavke glagola u sadasnjem vremenu:

°

°

lice, broj

engleski

ruski
513HaIO

turski

Ijed. IIjed. III jed. Imn. II mn. III mn.

1 know026 You know0 He knows \Ve know0 You knO\v0 They know0

biliyorum bilzyorsun TbI snaeru On 3HUCT biliyor0 Mu aaaess biliyoruz BhI3HacTe bilzyorsunuz OHH 3HaIOT biliyorlar

Ali ako vee koristite rec .ja", "ti" iii "on", zasto vam treba jos jedan poseban "nastavak" na kraju glagola? Dobra pitanje! U eng1eskom jeziku to se vise ne radi na taj nacin, CU starom engleskom se radilo.) Ali u ruskom ili turskom vi morate to da uradite tako jer je to nacin na koji taj jezik funkcionise. Nastavak na kraju glagola treba da pokaie ko je taj ko govori. Ukoliko budete stavili pogresan nastavak na glagol, potpuno cete zbuniti svog sagovornika, jer pogresan nastavak moze znaciti "ja povracam" umesto "ti povracas" - distinkcija za koju biste mozda mogli biti zainteresovani. (A glagoli i u velikom broju drugih jezika koje cete verovatno uciti funkcionisu na ish nacin.) Ali cekajte, Cak i u engleskorn pravimo jednu promenu. Iznenada se pojavljuje jedno ,,-s" na kraju oblika za trece lice jednine. Mozerno reci ,,1 know, you know", ali moramo reci "he knows". Zasto? Zato jer tako funkcionise engleski. Oblik za trece lice jednine uvek mora imati nastavak ,,-s" na kraju. Stavise, nije pravilno bez njega. Svakako, vi biste to mogli razumeti i bez tog ,,-s" na kraju - ,,*he go".27 Ali to nije nacin na koji funkcionise jezik. r zvuci kao Tarzan.
26 Nulri nastavak, odnosno odsustvo nastavka pri prorncni oblika reci, na osnovu
koga sc dati oblik razlikuje od drugih oblika. Obelezava se znakom - 0.

27 Vidi napornenu br. 19 na strani

45,

63

Gramatika

x

U stvarnosti postoji razlog zasto mnogi jeziei - pa cak i stari engleski - stavljaju nastavak na glagol da bi oznacili "lice". Poentaje u tome da se glagol- bez zamenice .ja", "ti" ili "on" iii bilo koje druge - moze koristiti sam po sebi. U ruskom danas mozete koristiti samo jednu rec ,,3HaeTe" ijasno je da mislite "vi znate", a da uopste ne morate koristiti drugu rec "BbI" ("vi"). Pre nego sto nastavke glagola proglasimo "neengleskim" i gotovo nernogucim za usvajanje, bacimo pogled na Sekspira, pa cak i na Bibliju. Nab cemo mnogo fraza kao sto su: "thou knowest" ("ti znas") iii "whither goeth John" ("kuda ide Dzon"), Posto nastavci glagola ne predstavljaju problem U danasnjern koriscenju arhaicnog engleskog, tako ne bi trebalo da nas uznemiravaju ni u drugim jezicima. Engleski jezik je uproscen pre vise stotina godina pa vise ne pravi te distinkcije, osim kod oblika "on/ona/ono" gde zadrzava stari nastavak ,,-s". Ali sa gledista nekih drugihjezika, engleski dosta cepidlaci u nekim stvarima. Na kineskom se kaze "jedan cvet; dva cvet; mnogo cvet", dok na engleskom stavljamo nastavak ,,-s" na kraj svake reci da bismo oznacili njenu mnozinu: "one flower", ali "two flowers, many flowers".28 Kinez bi se zapitao, "Zasto morate da sta vljate to ' -s' na kraj reci kada reci 'dva' iii 'mnogo' vee jasno pokazuju da tu svakako ima vise odjednog cveta?", Kinezje u pravu - sa svoje tacke gledista. Ali treba da zapamtite da jezici nikada nisu sustinski logicni. A svako misli da j e, U odnos u na nj egov matem j i j ezik, naci n na koj idrugi govore nelogican, komplikovan iIi nepotreban. Arapski i hebrejski imaju razlicite reci za zamenicu "ti" kada se obracaju rnuskarcu i kada se obracaju zeni, pored razlike u nastavku glago!a. Osoba kojoj je engleski maternjijezik bi rekla: "To je potpuno nepotrebno . Jedna rec 'ti' radi svoj posao perfektno U oba slucaja", Ko je u pravu? Turci pak imaj u samo jednu rec za zamenice "on", "ona" i "ono". Oni gledaju engleski i kazu: "Zasto vi imate tri razlicite reci za ove stvari kada jedna rec radi svoj posao perfektno za sve njih?". Japanski i

28

U srpskorn jeziku pravi se distinkcija cak i u okvirima mnozine, te ce se za "l1lalu" mnozinu (najvise cetiri elementa) upotrebiti jedan, a za "veliku" drugi nastavak: dva cveta; mnogo cvetova. Prvi oblik u savrernenoj gramatici srpskog jezika naziva se paukal (lat. paucus = malobrojan), a police od nekadasnie slovenske dvojine.

64

x
javanski (govori se u jednom delu Indonezije) redovno izrnedu nivoa Ijubaznosti pomocu glagola koji koriste.

Gramatika

prave razliku

Cinjenica je da ne mozete traciti vreme prepiruci se oko ovakvih stvari. To je tako kako jeste. Ali je zanimljivo videti kako se procesi razmisljanja razlikuju od jezika do jezika - i od zemlje do zemlje. To je u stvari i glavna stvar sajezicima, i zbog toga prilikom ucenja jezika saznajemo tako mnogo 0 kulturi stranih zernalja, a i 0 sopstvenom jeziku. Uvidarno da pojave koje prihvatamo kao prirodne zapravo uopste nisu prirodne, vee su jednostavno rczultat nacina na koji mi razmisljamo. REZIME 1. 2. Gramatika predstavlja skeletnu daje im puno znacenje, strukturu koja povezuje reci i

Pravilna gramatika nije bas osmisljena da stvori elegantan govor, vee da ucini jasnim odnose izmedu reci, Zbog toga je moramo nauciti. Svaki jezik ima svoje ostre distinkcije. Morate biti spremni da: a) naucite nove distinkcije kojih nema u vasem maternjem jeziku; b) ignorisete distinkcije koje pravite u maternjern jeziku, a kojih nema u stranom.

3.

65

XI

Nema zavrsetka zavrsecima
U prethodnom poglavlju srnopricali 0 tome sta je gramatika i kako smo je - jos kao deca - mogli znati i bez ucenja, Videli smo da svaka osoba oseca da svojim sopstvenim jezikom izgovara stvari na "prirodan" nacin. Takode smo malo popricali 0 nastavcima reci - posebno glagola. U ovom poglavlju cemo nastaviti sa nastavcima; usredsredicemo se posebno na to kako nekijezici stavljaju nastavke na imenice. Jedna od kljucnih razlika izmedu engleskog i mnogih drugih jezika je u tome sto se u njima dosta cepidlaci sa nastavcima imenica, Na drugoj strani u engleskorn, bilo da ste to vee uvideli ili ne,poredak reci je mnogo bitnije sredstvo za prenosenje znacenja. "The dog bites the cat" ("Pas ujeda macku") i "The cat bites the dog" ("Macka ujeda psa") imaju vrlo razlicita znacenja, Pa sta? Svako zna da cete ako promenite red reci promeniti i znacenje, Ali za mnoge druge jezike to jednostavno nije taka. Oni uglavnom koriste nastavke reci da bi znacenje ucinili jasnijim. U ruskom, na primer, sasvim je moguce obrnuti redosled "dog bites cat" u "cat bites dog", a da to i dalje oznacava upravo istu stvar: macka je bila ujedena. Zasto? Zato sto u ruskom red reci uopste nije toliko znacajan. U ruskorn morate dodati nastavak irnenicama da biste oznacili sta je subjekat, a sta je objekat, drugim recima, ko ujeda, a ko biva ujeden. Kako? U ruskomjeziku veliki broj imenica zavrsava se na ,,-a" kada rec predstavlja subj ekat u recenici (il i "ujedaca,,). Ta ista imenica menj a svoj nastavak u ,,-u" kada postaje objekat u recenici (ili "ujedeni,,). Tako rec "KoIlIKa" (rnacka) postaje "KOUJKY"ada se promeni od "uj edaca" k u "uj edenog". Na isti nacin "co6aKa" (pas) postaje "co6aKY" kada postane "ujedeni". Prema tome, u ruskom jeziku zaista nij e mnogo bitno koji je tacan red reci u recenici, znacenje je opet isto. Na ruskom, i "C06m<a xycaer KOIlIKY" "KOlllKYxycaer cofiatca" znaci isto - "Pas i

66

XI

Nf!IIW

zavrsetka zavrsecima 0

ujeda macku", U engleskom jeziku red reb stvara presudnu razliku tome ko ce biti ujeden.

Naravno, nece svako od vas uciti jezike kod kojih je red reci tako nevazan kao u ruskom. Ali mnogi jezici sveta ponasaju se na slican nacin, radije koristeci signale ili kodove, iii nastavke - ili ih nazovite kako god hocete - na kraju reci da bi vas obavestili 0 tome ko sta kome radio Medujezike koji to rade, u manjoj iIi vecoj meri, mogu seukljucuti nernacki, latinski, grcki, skoro svi slovenski jezici (poljski, ceski, srpski itd.), kao i turski, persijski i jos stotine drugih manje poznatih jezika. Engleski, francuski ispanski skoro su potpuno odbacili ave nastavke kod imenica, ali se jos uvek oslanjaju na njih kada koriste zamenicete male reci koje .zamenjuju" imenice. U egleskom pravimo distinkciju izmedu subjekta i objekta kod vecine zamenica: Zamenice subjekti: Zamenice objekti: •I • you • he/she/it • \ve • they •me • you • him/her/it • us • them

Boy chases girl (Decak juri devojcicu). He chases her (On juri nju). Ne kazemo ,,*He chases she".29 Upravo smo razmatrali jednu vrstu nastavaka, to jest nastavke koji se koriste da bi oznacili subjekat u recenici nasuprot pravom objektu. Ali mnogi jezici irnaju vise od tog jednog tipa nastavaka, ili padeza, Jedan drugi padez koj ij e cesto u upotrebi naziva se genitivom, ili kako je uobicajenije u engleskoj gramatici,prisvojnim padezom. Kao sto ste mogli da pogodite, to je padez koji oznacava posedovanje. U engleskom jeziku postoji nastavak koji oznacava posedovanje, bas kao i u vecini germanskih, slovenskihjezika i mnogih drugihjezika iz indoevropske porod ice (osim jezika romanske grane). U engleskom jeziku taj nastavak je ,,-s", i od os nove se, u pisanju, obavezno odvaja
29 V. napomenu br. 19 na strani 45.

67

Nema zavrsetka zavrsecima

XI

apostrofom. Konstrukcija "the dog's house" ("pseca kuca") moze se . zameniti konstrukcijom "the house of the dog" ("kuca od psa"). U stvari, "ku6a od psa" je jedini nacin na koji ovo mozete reci u romanskim jezicima, kao sto su francuski iii spanski, Medutim, mnogi jezici koji koriste prisvojni padez to radije kazu obrnutim redom: .Jcuca pseca", nastavci dodati imenicima zamenjuju odvojene engleske predloge, kao 5to su "to", ,,from" ili "at" ("ka", "iz" ili "u"). Turske imenice pruzaju dobar primer. Svaka imenica u turskom rnoze imati sledece nastavke. ev030 = kuca evin eve
= =

U nekirn drugim jezicima,

od knee (znacenje pripadanja)

(ka) kuci

evi = kucu evde evden
=

u kuci
od kuce (kretanja kretanja)

=

Iz ovoga mozete videti sta rec "gramatika" zaista znaci. U ovim primerima to nema nikakve veze sa "pravilnim" govorom. Ima veze sa dobijanjem pravog znacenja, Ukoliko upotrebite gramaticki pogresan nastavak, vi necete biti neelegantni, bicete presto nerazumlj ivi. Gramaticka pravila su osmisljena da hi odnose medu recima ucinila jasnim. Zbog toga moramo da posvetimo punu paznju grarnatickim pravilima stranog jezika koji ucimo. Mozda jezik koji ucite nema padezne nastavke za imenice (francuski, spanski, italijanski, kineski, na primer, nemaju), ali vecina jezika • koristi bar neke od njih. Budite spremni za njib i pokusajte da cenite razlog zbog koga j e tako vazno da ih pravilno shvatimo. Sve ovo rnoze izgledati interesantno, kazete, ali takode zahteva mnogo vise rada pri ucenju tih jezika. U pravu ste. Ali setimo se jos jednom kako razliciti ljudi gledaju na sve ove promene. Mi smatramo da nas nernacka iii ruska grarnatika teraju da ulazemo dodatni napor da bismo pokazali odnose medu recirna koji se u engleskom jeziku, na primer, izrazavaju mnogo jednostavnije.
30 Vidi napomenu 26. na strani 63.

68

XI

Nema zavrsetka zavrsecima

Ali Kinez smatra da su engleska pravila strasno dosadna.: On vidi kako je potrebno dodati nastavak ,,-s" da bi se napravila mnozina reci, ili kako postoje razlicite reci za zamenice "on" "ona" i "ono'<, dok se "on" menja u "njega" ("he" --t "him"), a "ana" u "nju" ("she" --t "her"). Zalj se da stalno menjamo sve nase glagole ("go" --t "went"; "gone"; "goes"; "goi ng") i tako dalje. Kineskij ezik skoro uopste nema nastavke. On sarno dodaje nove reci da bi promenio znacenje; mozda je to najradikalniji mehanizam za pojednostavljenje jezika, Razni ljudi razne cudi! Vezba, ponavljanje recenica, koriscenje materijala - sve ce to znacajno olaksati ucenje, Nije dovoljno samo nauciti neki od spiskova kakav sam naveo na turskom jeziku. Morate cuti te nastavke, vezbati .. daih sami upotrebljavate u mnogim razlicitim recenicama i kontekstima. Morate poceti da ih osecate kao nesto sasvim prirodno - skoro kao svoju drugu prirodu, Nista ne rnoze zameniti kasetofon ili vezbanje u ucionici i konverzaciju u savladavanju ovih nastavaka. Ukoliko ih zaista ne razumete i nije yam prijatno da ih koristite, najbolje je da ne idete dalje dok do toga ne dodete, To je kao da niste dobro svarili obrok. Sarno cete pogorsati "varenje" ako nastavite da .jedete" preko nesvarenog komada gramatike.
REZIME 1.

Gramatika ima sustinski znacajjer kakvi su odnosi medu recima.

nam na precizan nacin govori

2. Mnogi jezici, za razliku od engleskog, izrazavaju gramaticke odnose medu recima uz pomoc nastavaka. Na primer, kraj reci se promeni da bisrno znali da Ii je data ret'; subjekat ili objekat radnje. 3. Dodatni nastavci za imenice mogu se koristiti da bi oznacili posedovanje, iii lokaciju, odnosno kretanje ka iii od objekta oznacenog tom imenicom. 4. Neki jeziei koriste nastavke za imeniee mnogo vise od drugih. Rusi ih vole, Nemei nesto manje, a Englezi, Franeuzi i Kinezi skoro nikako. 5. Koriscenje pogresnog nastavka kao vid nepravilno primenjene gramatike, jednostavno je zbunjujuce jer cini odnose medu

69

Netna zavrsetka zavriecimo

Xl

recima nejasnim ili im daje znacenje koje nismo nameravali da im damo.

70

XII Jaz medu polovima
Obecavam varn da ce ovo biti posJednje poglavlje
0

gramatici.

Problem je u lome sto vi ne mozete stvarno govoriti 0 ucenju jezika bez dodira sa problemima gramatike. A veoma je vazno da steknemo zaista jasnu predstavu 0 lome sa cim cemo se susresti pre nego sto se otisnemo na plovidbu u nepoznate vode stranogjezika bez mape i bar nekih objasnjenja o svim skrivenim opasnostima. Ovoga puta govoricerno 0 jazu medu polovima - jedinom jazu koji verovatno nikada necemo moci da premostimo.
Iz nekog razloga, u skoro svim evropskim jezicima, ukljucujuci

francuski, nemacki, spanski, italijanski, ruski, pa cak i u arapskom i hebrejskom, postoji neobicna pojava koju je sa stanovista engleskog jezika tesko objasniti. (Vee sam pokusavao da objasnirn neke neobicne pojave u drugim jezicima koje imaju bar neko prakticno objasnjenje i upotrebu, Ali U OV0111 slucaju nemam nikakvo objasnjenje. Takavje zivot..') Ljudi kojima su ti jeziei maternji - pocevsi jos od rane istorije nekako su dosli do toga da naprave kategorizaciju svake pojedinacne imenice u jeziku u rodove koji mogu biti muski, ienski, a ponekad i srednji." OK, sta j e neobicno 0 tome? Cak i u engJeskom postoj i nesto od toga. Reci "covek", "bik", "deeak", "petao", "muz", "otae" itd. su reci
31 U srpskorn jcziku situacija je jos komplikovanija S obzirom da se kod imenica kojima se oznacavaju osobe i druga ziva bica, rnozc govoriti 0 kategorijama prirodnog i gramatickog roda, u zavisnosti od njihovog znacenja, odnosno formalnih karakteristika. Osim toga ove kategorije kod isle irnenice mogu se razlikovati. Na primer, imenice kao "sluga", "delija", "vojvoda" iii "sudija" najcesce oznacavaju osobc muskeg pola, ali po tipu prornene odgovaraju irnenicama prirodnog zenskog roda,

71

Jaz medu polovima

XII

muskog roda u engleskom jeziku i "umesto" njih se koristi zamenica . "on". S licno tome, reci kao "devoj ka", "kcerka", "krava''", "majka", "veStica", itd., smatraju se recima zenskog roda i "umesto" njih se koristi zamenica "ona". A reci kao "kuca", "kola", "ugalj", "nebo" i tako dalje, smatraju se neutralnim ili recirna srednjeg roda, i za njih se upotrebljava zamenica "ono". i reci kao sto su .Jcuca", "kola", .mebo", "camac", .voda" itd. u muski i1i zenski rod. U francuskom iii spanskom, na primer, svakapojedinacna imenica ujeziku spada u jednu od ovih kategorija. U francuskom su reci kao "ku6a", "kutija", "snaga", "stolica", "demonstracija", "sJava", "ulica" i tako dalje - zenskcg roda. Kao odredeni clan31 uz ove reci stoji clan .Ja". Ali su druge reci, kao .zamak", "pas", "kolae", "poruka", "vlada'" "papir" i tako dalje muskeg roda. Odredeni clan uz eve reci uvekje .Je".
Ah, ali ovi jezici kategoriziraju

To nije sve. Kada koristite pridev uz ove reci, kao "beli papir" iii "velika ulica" iii "te§ka stolica", morate da stavite i nastavak za muski iii ienski rod prideva da bi se "slozio" sa imenicorn. Dosadno? Svakako da jeste, sa stanovista engleskog jezika. Za Francuza, naravno, to ide prirodno kao kuvanje u vinu.

J os gore, neki j ezici, nernacki i ruski na primer, kori ste sve tri kategorije - muski, zenski i srednji rod. Tako, uz svaku rec morate da zapamtite i njen gramaticki rod. (Ova je jedna od dodatnih informacija koje mozete zapisati na leksickoj kartici kada treba da zapamtite neku rec.) Bas kao sto francuski ima dve razlicite reci za odredeni clan u zavisnosti od toga da Iije rec muskeg iii zenskog roda, nernacki ima tri razlicita clana: "der"; "die" i .xlas" - za rnuski, zenski i srednji rod. U ruskom jeziku ne postoji kategorija clana, ali jos uvek je potrebno da budete sigurni da ste stavili odgovarajuci nastavak za muski, zenski ili srednji rod na svaki pridev koji ide uz imenicu.
Stavise, nema nikakve logike u tome koja ce ree pripasti kojoj kategoriji ili gramatickom rodu. Ne mozete pogoditi iz znacenja reci da Ii je ona muskeg ili zenskog roda - osim ako to nisu reci kao otac ili majka, iii pak decak il i devoj cica - pa cak i tu nerna garancij e. Nemojte kriviti mene. Nisam ja izmislio pravila. Ja sarno pokusavam da vas pripremim za ono sto ce doci kadajednom krenete.Inace,
32 Vrsta upucivacke reci koja irnenici daje kalegoriju odredenosti. 72

XII

Jaz meal! polovima

Kinezi misle daje eitava ta stvar aka polova smesna i svakako nepotrebna. Vee smo ranije spornenuli da Kinezi (kao i Turci, Persijanci, Japanci ...) smatraju daje dovoljno koristiti same jednu rec za zamenice "on", "ona" i "ono". Ovo su jezici bez j aza medu polovima. Ne dozvolite da vas sve avo obeshrabri. Maze yam izgledati cudno, ili dosadno oa pccetku, ali na to cete se vrlo hrzo navici, Dobre vesti su da u vecini ovih jezika postoje pravila koja yam mogu porno6i da u velikorn procentu slucajeva pogodite kojem rodu rec pripada - u zavisnosti od slova kojima se rec zavrsava. Sve u svemu, ova je jedan jaz medu polovirna koji se ne maze prevazici putem zakona. Jedini nacin da taj jaz prevazidete j e pamcenje, No, kako Francuzi kazu: Vil'e fa difference! - Zivela razlikal (Uzgred, na francuskom difference je zenskog roda.)
REZIME 1. Kod vecine evropskih jezika postoji kategorizacija

svake pojedinacne imenice u jeziku u jedan od dva (muski ili zenski) iii u jedan od tri (muski, zenski i srednji) roda - bez obzira na znacenje reci.

2. Rod rcci cesto utice na grarnaticke nastavke drugih povezanih reci. 3. Uvek naucite i rod svake reci dok je ucite; na primer, belezeci je na leksickoj kartici zajedno sa imenicom.

73

XIII

Pomeranje sa "mrtve tacke"
Na pocetku kursa jezika izgledace yam kao da vcoma brzo napredujete. Konacno, kada znate pet reci i potom naucite jos pet - udvostrucili ste svoj recnik. Ali avaj, ovaj utisak brzog progresa ne traj e dugo. Bice tu dosta stagnacija - zatisja koje nazivamo platoima. Prvi plato nailazi kada ste prosli kroz uvodnu fazu i kada pocetni polet novog ucenja pocinje da nestaje. Ovo se desava u fazi kada ste u mogucnosti da vodite realne, ali jednostavne razgovore. Ipak, tuje jos mnogo stvari koje biste zeleli da kazete, ali ne mozete, Nemojte se obeshrabriti. Niko ne moze stalno i konzistentno da napreduje. Svi mi s vremena na vreme stizemo do platoa dok ucirno nove jezike - ili, bolje receno, kada ucimo bilo sta. Stavise, vreme provedeno na platou j e u stvari vreme kada vas mozak nesvesno ucvrscuje ono sto je vee naucio, (Ne bi trebalo da vam ovo kazem, ali ponekad cak i kada neko krace vreme niste nista ucili, vas novi jezik nastavlja da se urezuje u mozak, Taka, u stvari, vi napredujete cak i kada toga niste svesni.) Ipak, zelite da se pornerite sa tog platoa sto brze mozete. saveta koj i vam mogu pornoci da opet krenete napred: Evo nekih

• Kada ne znate rec za neki pojam, nadite nacin do se snadete i bez nje. Ukoliko ne mozete da kazete "on voli muziku", onda kazite "njemu se mnogo svida muzika". Ukoliko ne rnozete da kazete
"pokusala je da izbegne sudar", recite "nije htela da njena kola udare druga kola". Ukoliko ste se zaista zaglavili pri pokusaju da iskazete nesto, budite mastoviti. Mojoj kcerki se desilo da joj, dok je bila u Francuskoj, pukne guma na kolima. Objasnjavajuci mehanicaru preko telefona, nije znala koju rec da upotrebi da bi rekla da j e guma pukla pa j e rekla da je guma mrtva. U redu, to nije bas sasvim elegantno receno, ali mehanicar je shvatio. Uspela je da komunicira!

74

XllI

Pomeranje sa .unrtve tacke ..

• Naucite ustaljene fraze i izraze. Ovo je jednostavan nacin da . prosirite svoj repertoar ida postignete da vasa konverzacija zvuci mnogo tecnije: - Zapravo, hteo bill kaiem da ... - Pa, kao sto moida znate . - Hteo bih da vas podsetim - Znate, zanimljivo je da ... - Pa, ja zaista ne znam, ali ... - Zanimljivoje da ste to pi/ali. - Znate, vee sam
0

.

tome razmisljao.

Naravno, ne zelite da preterate u ovim frazama, ali one ce vam dati neku ideju 0 tome kako mozete malo zastati dok razmisljate. A prikrivaju i neprijatne pauze. • Vratite !_,:e nazad ponovo i videcete sebi nece mrdnuti koliko ste daleko do nekih prethodnih lekcija i traka. Slusajte ih kako ih je sada lako ponoviti. Ovo vas same po dalje sa platoa. Ali, dace yam neki csecaj a tome dospeli. Bicete prijatno iznenadeni.

• Pogledajte neki drug; prirucnik istogjezika. Bice yam drago kada budete vide1i da poznajete vee dosta materije. Takode cete otkriti nesto drugaciji materijal za pocetnike kakav nije postojao u vasirn pocetnim lekcijama. Mozete taj dodatni materijal sada vrlo lako nauciti, A verovatno ce yam izgledati i zabavno jer ste galako naucili, a niko vas nije na to naterao. • Kupite neke decje knjige, ili cak istripove na tom jeziku. Sigurno necete sve razumeti, ali to 1I ovom trenutku nije ni vazno. (Stripovi, uzgred receno, nisu obavezno jednostavni. Cesto sadrze dosta zargonskih ili idiomatskih izraza, Ali mozete nauciti neke od njih i poceti da ih koristite - to cesto stvara osecaj zadovoljstva.) • Idite u knjiiaru i kupite recnik i knjigu fraza za turiste na tom jeziku. Samo posedovanje novog recnika moze yam pornoci da se osecate blizi tom jeziku. Potrazite neke od reci koje ste nasli u stripu. Ne morate ih sve sada nauciti - alijos jednorn - pomoci ce da vam j ezik izgJeda realnijim. Takode, prijatan je osecaj kada ste naucili neke reci i izraze unapred, van ucionice i sasvim sami, Kada budete stigli do njih u svom udzbeniku, bicete u prednosti. 75

Pomeranje sa " mrtve locke"

XIll

Na pocetku sam rekao da ucenje stranog jezika moze biti veoma zabavno. Verovatno se pitate kada pocinje zabava. Odgovor je: Upravo sada! Evo jos nekih stvari koje yam mogu pornoci da krenete napred, a koje mogu biti zanimljive i same po sebi. • Podesite skalu radija na kratke talase (S1t). Pogledajte da li rnozete da nadete neki program na tom jeziku, los jednorn, ne ocekujte previse i ne budite razocarani ukoliko shvatite da razumete sarno mali deo onoga 8tO cujete. Razurnevanje se ionako vrlo cesto ubrzano javlja nesto kasnije, kada ce iznenada mnoge stvari doci na svoje mesto. Ako nista drugo, slusanje radija i hvatanje bar nekih reci yam moze pomoci U tome da varn taj jezik izgleda mnogo "realniji" i neposredniji. • Ukoliko se u nekom bioskopu daje film na jeziku koji ucite, obavezno ga pogledajte! Uverite se prvo da je film U originalnoj verziji, to jest danije sinhronizovan. Ukoliko je titlovan - to nece smetati. Jos jednom, pripremite se za cinjenicu da u ovoj fazi necete razumeti bas mnogo. U stvari, vrlo je tesko razumeti strani film, cesto samo zato sto snimak zvuka nije jasan. Dalje, filmovi sadrze i dosta zargonskih elemenata. (Da li ste nekada gleda1i domaci film za koji ste morali da se napregnete da biste razumeli sta je receno? Zbog toga su filmovi na stranom jeziku cesto vrlo teski za razurnevanje.) Ali to ne znaci da necete izvuci dovoljno iz ulozenog truda. Ukoliko budete citali titlove i pokusali da uhvatite isto na snimku zvuka, rnoci tete da naucite dosta. Samo zaparntite, u titlovirna nije prevedeno sve sto je receno na ekranu; oni daju same srz dijaloga. Pa cak i samo posmatranje akcije i gestova, kao i slusanje zvukova mogu yam pruziti osecaj kulture jezika koji ucite, Televizijski programi - ukoliko mozete da ih nadete - cesto su bolji od filmova. Ljudi obicno govore direktno u teJevizijsku kameru za razliku ad filmova. A i materijal je mnogo iskreniji. • ldite u strani restoran. Rucajte iii vecerajte u nekim od restorana koji sluze hranu iz zemlje ciji jezik ucite. Ovo ce vam samo po sebi pomoci da se osetite blizim tom jeziku i njegovoj kulturi. U svakom slucaju, treba da znate ponesto i 0 nazivimajela. Ukoliko su vas konobar iii konobarica iz te zemlje, pokusajte da jelo narucite na njihovom jeziku. Recite bar "zdravo" i "hvala". Ne
I'

76

I

I

1

l

XIll

Pomeranje sa "mrlve tacke"

brinite 0 greskama; oni ce yam verovatno pomoci i bice ocarani vasirn naporima. Cesto sam dobijao specijalnu uslugu i paznju uz ovakve sasvim male napore. (A vi zauzvrat mozete uvek ostaviti velikodusnu napojnicu.) • Kupite strane novine. Pogledajte naslove i proverite da li mozete da razumete sta reci znace. Okrenite dec u novinama koji vas najvise zanima - sport, moda, biznis ili nesto drugo. Procitajte onoliko koliko mozete, i vidite da li bar rnozete da uhvatite sri teksta. Upotrebite i recnik ako zelite. Nove reci koje budete naucili pokazace se korisnim pre ili kasnije. • Ugrabite svaku pril iku da koristite jezik 1I razgovoru sa strancima. Upotreba vaseg kineskog sa Korejcern yam naravno nece doneti mnogo poena, ali ce pravi jezik sa pravirn osobama kojimaje to maternjijezik biti od velike pomoci. Oni ce to zaista veoma ceniti, Cak i ako uspete da im kazete samo nekoliko veomajednostavnih stvari, trud j e ono sto j e vazno. Za mesec dana cete verovatno moci da im kazete mnogo vise 0 sebi, a jos vise nakon sest meseci. Iznad svega, kada ste na platou, iskoristite svaku priliku koju mozete da biste vezbali. Kada osobe kojima je to maternji jezik nisu u blizini, pokusajte da pricate sami sa sobom na svom novom jeziku kad god za to imate priliku. Pricajte sebi price iii ponavljajte dijaloge ili sami izmisljajte konverzaciju sa sobom. Sve je to deo vezbe da se sto vise sati provede u funkcionisanju na tom jeziku, dok yam se on ne ureze u glavu i ne postane deo vase prirode. Zapamtite jos jednorn da je vrente vas prijatelj. Ukoliko nastavite da "delj ete" i dalj e, svakako cete napredovati cak ikada yam to tako ne bude izgledalo.
REZIME

l . Pre iii kasnije stici cete do platoa. Nemojte se obeshrabriti. Vreme ce vam pornoci. 2. Mozete pornoci sebi da se pomerite dalje od platoa radeci na ucvrscivanju onaga sto ste do sada naucili i zavirivanjem 11 kulturoloske aspekte jezika. 3. Vezbajte, vezbajte, vezbajte.

77

XIV

Koliko daleko zaista mozete stici?
J ezikje kao okean: izgJeda da se pruza u beskraj. Ito je tacno. Koliko cete daleko vi stici, zavisi od vasih sopstvenih ciljeva. Da budem iskren sa varna, potrebne su godine ucenja da biste postali verzirani i sasvim tecno govorili neki strani jezik. Dobre vesti su da ne morate tecno govoriti da bi vas razumeli kada govorite na stranom jeziku. Cak i ako narneravate da zavrsite same jedan kurs, ili da potrosite dye nedelje na citanje jezickog prirucnika pre letovanja iii poslovnog putovanja, bicete iznenadeni koliko daleko zaista mozete stici. Postoje neke prakticne realnosti prilikom ucenja stranogjezikakojih treba da budete svesni. Neki tipovi situacija u vezi sajezikom mnogo su tezi od drugih, sto cere otkriti vee iz prve ruke. Na primer, razgovor udvoje na stranom jeziku uvek je mnogo laksi nego ucestvovanje u grupnoj konverzaciji. Zasto? Zato sto imate mnogo bolju kontrolu nad situacijom kada ste prisutni sarno vi i jos jedna osoba. Otkricete da rete se vrlo lako upoznati sa nekim oblicima konverzacije, sa izvesnim temama koje teze da se ponavJjaju iz prilike u priliku. Razgovori 0 tome odakle ste, koliko dugo ucite mongo/ski, kako vam se svida Patagonija i tako dalje. Cak i kada niste sasvim sigurni cia Ii ste razumeli pitanje iii ne, obicno mozete pogoditi kako je pitanje gJasilo i dati odgovor koji se po vas em misljenju ocekuje. Budite spremni na closta pogadanja kada razgovarate sa strancima. Posle izvesnog vremena pogadanje ce vam prilicno ici ad ruke. Ponekad necete uspeti da uhvatite vise ad jedne ili clve reci iz pitanja - jer je izgovoreno prebrzo ili ima previse reci koje jos uvek ne znate. U takvim slucajevima mozete da birate da Ii cete priznati da niste razumeli i zamoliti da ponove pitanje - iii se pretvarati i pogadati na sta je osoba ciljala. Obicno je najboJje da priznate da niste razumeli, ali se ponekad desava da to kazete previse puta tako da pocnete da se osecate neJa-

78

XlV

Koliko daleka zaista moiete stici?

godno. Medutirn, jos neprijatnije moze biti ako pogresite pri pogadanju znacenja: "Koliko dugo ste hili u Dzakarti, gospodine S111il?" ..Da, jesam. "

.Da li ielite da posetitefabriku "Ne hvala, vee sam rucao. "

elektronike pre vecere?"

Obicno ce ljudi govoriti sporije ijasnije ukoliko znaju da ste stranac u njihovoj zemlji. Tojeod velike pornoci i omogucava varn dasejasnije ukljucite ida pazljivije slusate. Ukoliko razgovarate sarno sa jed nom osobom, mozete probati da upravljate konverzacijom. U stvari, treba da se trudite da odrzavate izvesnu kontrolu nad konverzacijom, inace ce ona poprimiti neocekivane tokove koji mogu biti prilicno zbunjujuci. Iskreno, uvek cete u izvesnoj meri pogadati tokom ove prelazne faze u ucenju jezika, Neccte znati dovoljno reci da biste sve uhvatili i rnoracete da se oslonite na svoju snalazljivost da biste ucestvovali u konverzacij i. Bice yam nesto prijatnije ako poznajete temu 0 kojoj se diskutuje. Ali kada govornik iznenada promeni temu, moracete ponovo veoma pazljivo da slusate da biste bili sigurni da ste uhvatili prelazak na novu temu. eim budete shvatili 0 cemu se radi, moci cete da predvidite dosta od onoga sto se moze pojaviti. Postavite sebi realne ciljeve. Ne ocekujte da cete moci da se izrazavate kao osoba kojoj je taj jezik maternji. Osoba kojoj je taj jezik maternji odrasla je govoreci taj jezik. Ona ce znati skoro sve aspekte jezika - zargon, tepanje, viceve, igre reci, stihove, formalni jezik, reklamne slogane, poznate knjizevne citate - sve. Sarno kada ste u nekoj zemlji ziveli godinama i godinama, rnoci cete da pretpostavite sta moze da radi osoba kojoj je to maternjijezik. Dobra vestje da ne morate da budete osoba kojoj je tomaternjijezik. Vi ne pokusavate da zvucite kao da ste odrasli iziveli u toj zemlji citavog svog zivota. Zanimaju vas prakticne rnogucnosti za komunikaciju na tom jeziku 0 svakodnevnim stvarima i 0 onim posebnim temama koje su u vezi sa vasim licnim ili profesionalnim interesima.

79

Koliko daleko zaista moiete stici?

XIV

Ono sto morate odluciti je koliko verzirani zelite da budete i koliko vremena mozete posvetiti tim nastojanjima. Mozda cete otkriti, kada budete llsli u jezik, da uzivate u tom iskustvu tal iko da ste spremni da mu posvetite jos vise vremena. To je odlicno. A ukoliko i zivite u inostranstvu, imacete jos vise sanse da slusate i vezbate taj jezik. Na kraju, vezbanje je jedino najvaznije pravilo za napredovanje. Setite se starog vica: =Izvinite, kako magll da stignem do Karnegi Hola? - Veibom, covece, santo veibom! Evo nekoliko reci opreza pre nego sto se otisnete u svoju jezicku avanturu. Necete biti u mogucnosti da delate izvan ucionice isto tako dobra kao i u njoj. Evo nekoliko stvari na koje treba da obratite paznju: • Pazite na lokalne akcente. U Arnerici, na primer, postoji citav niz akcenata: iz Bruklina, Bostona, Nju Dzersija, Virdzinije, Tenesija, Teksasa, Ajove i tako dalje, Pa, taka je ill drugim zemljama. Cak i male zemlje mogu imati zbunjujucu rnesavinu regionalnih akcenata. Engleska ima mnogo vise razlika po kvadratnom kilometru od SAD. Budite spremni za cinjenicu da nece svi govoriti kao vas ucitelj jezika, kao vasa traka iii kao spiker na radiju. Nailazicete na ljude sa sela, autenticne rnuljavce, mnnljavce, one koji otezu i one sa ustima iz kojih suklja mitraljeska paljba, kao i sve ostale. Vecina jezika ce imati jake regionalne dijalekte. To je tesko II pocetku, Ali vremenom ce biti sve bolje kada vase usi nauce da se pazljivije ukljucuju i kada postanu naviknute na raznolikost regionalnih akcenata. Na primer, bicete u stanju da kazete da Ii je vas sagovornik iz juzne Francuske iii severne Italije. • Budite oprezni sa telefonom. Pre iii kasnije cete i u stranoj zemlji morati da podignete slusalicu iii. da pozovete nekoga. Budite spremni na najgore, Sta ima toliko lose u tome? Glavni problem je sto ne vidite usta osobe sa kojom razgovarate. Mozda to niste do sada uvideli, ali mi dosta zavisimo i od svojih ociju kada slusarno ljude dok pricaju. Mi u stvari u izvesnoj meri citamo sa usana - narocito kada se naprezerno da pratimo nekoga ko prica na stranom jeziku. Pri telefonskom razgovoru smo hendikepirani jer ne mozemo da vidimo usta osobe koja prica, Povrh

80

XIV

Koliko daleko zaista moiete stici?

toga, zvuk preko telefona nikad nije toliko jasan kao kada razgovarate licem u lice. I izgleda da svi govore jako brzo. • Cuvajte se vice va. Svako ko je ikada imao dovoljno iskustva sa ucenjemjezika reci ce yam davicevi predstavljaju smrt za ucenika na srednjem nivou. Problem je u tome sto vicevi, po definiciji, zavise od igre reci iii iznenadnih neobicnih preokreta II prici, J, po definiciji, to je podrucje za koje ste vi namanje pripremljeni. Nikada nisam uspeo da pronadem zadovoljavajuci izlaz iz ovog skripca. Obicno zavrsim tako sto otpratim veci deo price sve dok ne stignu do poente - i ondaje promasirn. Mozete probati da se smejete vicu i onaka. Ali cesto mi se desava da pocnem da se smejem pre nego sto se dode do poente. Hi pak cekam predugo i ne smejem se kada je vic zavrsen. Verujte mi na rec da su vicevi obicno losa vest. Ali dok budete napredovali u jeziku, vicevi yam mogu pruziti jedinstvenu vrstu uvida 1I zivot zemlje ciji jezik ucite. • Ne psujte. Svaki jezik ima svoje psovke. A svako dete koje raste vrlo brzo nauci da nisu reci same po sebi one sto je znacajno, vee drustvo u kome ih koristite. Kada ste izasli sa prijatelj ima ili bliskim kolegama vasih godina, verovatno cete upotrebiti neke reci koje biste izbegavali da koristite pred roditelj im a ili sopstvenom decom. Istoje i sa stranimjezikorn, samo jos j gore. Vas nastavnik ili strani prijatelj mogu vas nauciti nekim psovkama po izboru, ali ako ih budete koristili, to ce biti na sopstveni rizik. Mozda ste culi strance kako psuju na vasem jeziku iako gajos ne znaju dovoljno dobro. To obicno zvuci uzasno. ern ste te reci hiljadu puta, ali ih oni iii koriste u pogresnoj situaciji ili ne razumeju u potpunosti ekspresivnu nijansu reci. Zaparntite da izmedu psovki postoji tanka linija. Koja rec je gora od druge je nesto sto moze odrediti samo osoba koja poznaje jezik veoma dobro. Trebacevam dosta vremen a da biste znali koju rec rnozete da koristite, kada i sa kim. Sve dok to zaista ne budete znali, bolje je da se suzdrzavate od nj ihove upotrebe. Ukoliko imate dovoljno dobro iskustvo sa ucenjem svog prvog stranogjezika, mozda cete biti u iskusenju da probate ijos neki. Ukoliko bude taka, uvidecete da j e svaki sledeci j ezik sve laksi za ucenje. N acin 81

Koliko daleko zaista moiete stici?

XIV

na koji jezici funkcionisu vee yam je poznat. Uocavate slicnosti medu recima stoce vam pornoci daih bolje zapamtite. Znate vise i 0 "trikovima" ucenja jezika. Eto, 0 tome se radilo u ovoj knjizi, Pokazao sam vam sta sam ja naucio dok sam studirao jedan jezik za drugim, Ukoliko sam uspeo u tome, do sada bi vee trebalo da znate dovoljno 0 tome sta da ocekujete kada pocnete da ucite strani jezik, i 0 tome kako da pristupite zadatku. Na kraju, nadam se da sam yam preneo i neki vid svog sopstvenog entuzijazma za dobrobit koju ce vam doneti ucenje novog jezika. Jedna stara kineska poslovica kate: "Jedanjezik,jedan covek; dvajezika, dva coveka", U stvarnosti, kada ucite novi jezik, vi postajete nova osoba, sa novom kulturom, pa cak i sa novim nacinorn gledanja na stvari. Menja se vas citav pogled na spoljasnji svet. Pa, puna srece. I ne zaboravite da se usput malo i zabavite.

82

j

========

Zakljucak

========

Llsamljenicki put
Da li mozete potpuno sami nauciti neki jezik? Da, svakakol To nij e jednostavno, ali se definitivno moze uraditi. Ija sam na taj nacin naucio nekoliko. Ukoliko ste ozbiljno zainteresovani da sami naucite nekijezik, onda ce yam ova knjiga biti od posebnog znacaja. Ona sadrzi takve smernice koje yam inace sarno nastavnik moze dati. Hajde da pogledamo specijalne vidove problema na koje cete morati da obratite paznju i da porazgovaramo o tome kako ih mozete resiti. Problem motivacije Ocigledno, vi sigurno vee imate dovoljno podstreka za ucenje ukoJiko zelite dalje da napredujete sami. Vi jasno znate sta zelite: ili planirate da idete na put, iii da zivite u stranoj zemlji ili yam taj jezik mnogo znaci, Ili mozda sarno imate puno intelektualne znatizelje. Poglavlje 0 tome sta da radite kada osetite da ste se zaglavili na platou bice yam od posebne vaznosti. Trebace yam dodatna pornoc da biste odrzali motivaciju, pa ce yam zato strani filmovi, strana luana, strani prijatelji, muzika, knjige, stripovi, radio emisije ili sta vee drugo biti od posebne koristi.

Dobar materijal za ucenje jezika
Dobar materijal uvek pornaze, ali ukoliko nemate nastavnika - predstavJja imperativ. Pokusajte da nadete nekoga ko yam moze preporuciti dobar udzbenik, posebno ukoliko ranije niste imali mnogo iskustva u ucenju jezika, Vecina poznatih instituta za ucenje stranih jezika imaju udzbenike koji su u kornercijalnoj prodaji, a cesto su praceni i audiotrakama.

83

Usamljenicki put

Zak/jllcak

Razliciti udibenlci Kupovina vise razlicitih udzbenika yam moze pornoci na vise nacina. Imacete raznovrstan materijal koji ce yam potpunije objasniti razlicite stvari, Svaki udzbenik jezika ima svoje dobre i lose strane tako da ce yam, ukoliko ih imate vise, koristiti od razlicita objasnjenja i gledista 0 istim stvarima. Osim toga, prelazak na drugi udzbenik vee kao promena rutine predstavlja osvezavajucu pauzu. Kada se zaglavite II jednom, predite na drugi. Potreba za trakama Najvecu potrebu za trakama irnacete ukoliko radite sami. Mozete ih nabaviti na trzistu iii pak mozete negde nab nekoga kome je to maternji jezik i koj i vam moze pornoci da ih snimite. Ne mozete raditi bez traka ukoliko sami ucite. Zaista ne mozete. Kontakti sa osobama 6ji maternjl jezlk ucite Moracete da imate neki kontakt sa osobama kojimaje to maternjijezik ukoliko nemate formalnog nastavnika. Ukoliko zivire blizu nekog univerziteta, idite i raspitajte se na filoloskorn fakultetu. Oni yam verovatno mogu reci da li u blizini ima stranih studenata koj i bi hteli da vam pomognu - ili besplatno, iii za rnalu nadoknadu iii za uzvratnu pomoc u ucenju vaseg jezika. Ukoliko rnozete da dogovorite tako, poslednja mogucnost je svakako najbolja jer cete imati mnogo vise prilika da saznate nesto vise 0 jeziku i kulturi koji vas zanimaju. Ukoliko ne zivite blizu nekog univerziteta, pokusajte u crkvama iii verskim grupama iz zemlje koja vas zanima. Iii u prodavnicama (ako ih ima) ciji su vlasnici poreklom iz te zcmlje, u kojima se mozete povezati sa osobama kojima je to maternjijezik iii gde rnozete ostaviti oglas u kome trazite P0l110C od osobe kojoj je to maternji jezik, Zapamtite, neko kome je to maternji jezik yam nece samo pomoci da uvidite daje taj jezik ziv i zabavan, vee yam moze pornoci i u resavanju bilo kojeg problema sa kojim se mozete susresti - i postati vas istinski

prijatelj .
Mozda zelite samo da naucite kako da cuate literaturu na nekom stranorn jeziku, bez upustanja u ucenje govora iii razumevanje govornog jezika. Ovo je cesto slucaj kod osoba koje su zainteresovane da koriste jezik kao sredstvo za neko istrazivanje,
84

Zakljucak

Usamljenicki put

Ja licno mislim da cete propustiti dosta zabave i retkog iskustva kakvo je ucenje jezika ukoliko se ogranicite same na citanje. Ali cak i ucenje citanja ima svoje izazove - a jos uvek mozete nauciti dovoljno o kulturi i mentalnim procesima togjezika. Pa ipak, i ako vas iskljucivo zanima da naucite da citate, jos uvek je vazno da naucite kako da razmisljate na tom jeziku. Setite se da ne treba da prevodite dok citate. Prevodenje oduzima vreme i nije efikasno, Moracete da naucite da citate bas kao sto bi citala i neka osoba kojoj je to maternj i jezik - pravo iz jezika do predstave u svojoj glavi - bez prelaznog procesa, Zato ce biti od sustinskog znacaja da provedete nesto vremena uz trake da biste dali zamaha svom procesu razmisljanja na nO\lOI11 jeziku, Postarajte se da dosta citate naglas i da razumete to sto citate bez prevodenja. Nikada necete postati verziran citalac ukoliko morate da prevodite. Uko1iko ucite samo da citate, postarajte se da osim redovnih udzbenika obezbedite i odgovarajucu zbirku tekstova - knjigu sa odlomcima iz literature poredanim po tezini i sa recuikom, koja je osmisljena upravo da yam omoguci vezbanje citanja, Ne postoji zamena za ovakvu knjigu. Glavna prednost ovakvih dobrih zbirki tekstova je u tome sto yam omogucavaju da procitate velike kolicine .Jcontrotisanog'' materijala, napisanog sarno uz pomoc feci koje u odredenoj fazi znate. Na taj nacin vam nece biti tesko da citate mnogo - a tako cete sebi omoguciti da detaljno ponavljate materijal koji proucavate. Cuvajte se knjiga koje yam ne pruzaju mnogo mogucnosti da vefbate i utvrdujete ono sto ste naucili, Ja kupujem sve zbirke tekstova koje mi dodu do ruke samo da bih bio siguran da sam iskoristio sve prilike da vezbam U okviru razlicitog konteksta. Ne postoje razlozi zbog kojih ne biste mogli da naucite jezik sami. To jeste tezak poduhvat, ali je pun izazova i uzbudlj LV. Moracete samo da posvetite dodatnu paznju odrzavanju motivacije i nabavci dobrog lingvistickog materijala. Takode treba da uspostavite neki kontakt sa osobama kojimaje to maternji jezik. Ali ako ucite sami, onda verovatno znate zasto to radite. Mozete sebe naterati da radite mnogo vise. Bicete svoj najostriji kriticar - a to moze dobrobit ucenja uciniti jos vecom.

85

o autoru
Priznati strucnjak za jezike Grejem E. Fuler proucavao j e sesnaest jezika, ukljucujuci francuski, nernacki, persijski, japanski, turski, kineski, arapski, grcki, ruski, pa cak i esperanto. Istovremeno je i ucenik i ucitelj jezika; izuzetno SLJ mu poznati problerni sa kojima se suocavaju pocetnici, Tokom svoje karijere II Sluzbi inostranih poslova, Grejem injegova porodica proveli su vise od sedamnaest godina u Evropi, na Bliskom i na DaLekom istoku. Zbog toga je izuzetno verziran u resavanju prakticnih problema 1I koriscenju stranih jezika u svakodnevnom zivotu. Grejem Fuler danas radi kao visi analiticar II jednom ad vodecih istrazivackih centara u svojoj zemlji, deleci svoje vreme izmedu Kalifomije iVasingtona, U svom slobodnom vremenu voli da kuva, da pravi narnestaj i- da uti strane jezike.

87

Sadrzaj
Rec
0

knjizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. jugoslovenskom Da pocnerno Kako koristiti ovu knj igu znati strani jezik? .. , izdanju , , , ,, ,. , , , , .. , . . ..

5 7

Predgovor Uvod:

9:
12

I

n
In IV V
VI VII

Za.sto je potrebno Naucite

14
19 25 28

svoja usta no vim trikovima

, . . . . . . . . . . . ..

Plivanje u alfabetskoj supi iii - ne verujte poznatim slovima . , . .. Drugim recirna, ucite da mislite sasvim iz pocetka ... , . . . . ..

Naucite da uocite srodnike, iii jezicke porodice
IScupajte

, , . . . . . . . . .. , . . ..

33
44

reci iz njihovih korena "
,

,,

VIII
IX

"Reei, reci, reci
Nizanje Gramatika N ema zavrsetka

,
, , . . . ..

49
54 59 66 71 74 78 83 87

reci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

X
XI

zavrsecima
, tacke"

.,

, . . . . . . . . . . . . . ..
, , , . . . . . ..

XII XIIl
XIV

Jaz medu polovima Pomeranje Koliko sa "mrtve

daleko zaista mozete

st161?

, ,

, ..

Zakljucak: Usamljenicki put.

o autoru

,

,

,

,....

CIP - KaTaJlOD1:mQHja y ny6JJ~IKaLl,HjH Haponua 6H6J1HOTeKa Cpfinje 37.042-053.8(035) CDYJ1 EP, Fpejen Kako nauciti strani jezik I Grejem Fuler ; (prevodilac Jasmina Krpo-Cetkovic), - Beograd: Finesa, 2000 (Beograd: Dijarnantprinr), - 90 str, ; 24 em. - (Biblioteka "Urn" ; 6) Prevod dela: How To Learn s Foreign Language / Graham Fuller, - Tiraz 500. - SIr. 5: Ret 0 knjizi I Zivojin Stanojcic, Beleske uz tekst. - 0 autoru: str. 87_ ISBN 86-82683-09-1
J 59.953-053.8 a) Crpaa» je3HI..(H Onpacnn -11cnxon

- YLlel-be - npHpY4HI1J~I'1 0 LUJ01

b) Y4el-be-

acrtexr

ID=86557452

o biblioteci
IP "Finesa" pokrenula je biblioteku »UM« sa namerom da nasoj citalackoj publici prezentira eksk:luzivna svetska izdanja iz oblasti razvoja mentalnih sposobnosti. U njenim okvirima naci ce se dela svetskih autoriteta koji pisu 0 razvoju ucenja, parncenja, kreativnosti ...
Prvo kolo:
1. Toni Buzan - BRZO CJTANJE 2. Toni i Bari Buzan - MAPE UMA 3. Toni Buzan - SAVRSENO PAMCENJE 4. Lana Izrael, Toni Buzan - MOC DECJEG UMA 5. Majkl Gelb, Toni Buzan - POUKA IZ UMETNOSTl 2:0 6. Grejem Fuler - KAKO NAUCITJ STRANI JEZIK 7. Dejvid Ejkres - KAKO POLOZ!T1 [SPIT 8. Toni Buzan - KORISTITE OBE HEMISFERE MOZGA

GLlRA

JA

Biblioteka »UM«
Izdavac: IP »Fmesa« Rada Koncara la, 11000 Beograd )' tel. 0111437-127 (9-16 h); 011/428-536 mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 (8-22 h)

Tony Buzan:

Brzo citanje
U ovoj knjizi iznet je revolucionarno nov metod uz pomoc koga mozete drasticno povecati svoju brzinu citanja (preko 200 stranica na sat), a da pri tome postignete bolje razurnevanje i parncenje nego pri klasicnorn citanju. Knjiga sadrzi testove i prakticne primere koji ornogucuju citaocu uvid u napredak tokom savladivanja tehnika brzog citanja.

Biblioteka »UM« Izdavac: IP »Finesa«
Rada Konara I a, 11000 Beograd teL. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 www.finesa.edu.yu

Toni i Bari Buzan:

Mapeuma
Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam pornaze da bolje iskoristimo neogranicenu moe mozga. Koristeci slova, brojeve, boje, linije, crteze - sa lakccom i uzivanjern - postizemo izuzetne rezultate u pos1u, kreativnom razmisljanju, pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju belezaka, donosenju odluka, resavanju problema, i narocito - u pamcenju i ucenju,

Tony Buzan:

Savrseno pamcenje
Potencijal ljudske memorije je prakt e110 neograni en! Medutim, da li znate kako da taj potencijal iskoristite na najbolji nacin? Ova izvanredna knjiga yam pruza mogucnost da naucite memorijske tehnike koje mozete da upotrebite u svim oblastima mentalnog funkcionisanja (konceruracija, ucenje, ispiti, prezentacije, strani jezici, kreativno razmisljanje...].

Biblioteka »UM« Izdavac: IP »Finesa«
Rada Konara 1 11000 Beograd a, tel. 011/437-127 (9-16 h); 0111428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 www.finesa.edu.yu

Lana Izrael, Tony Buzan:

Moe decjeg uma
- pos tan ite genije na brzaka
Revolucionarni metod mapiranja uma za deeu i odrasle! Ova knjiga vas na lak, zabavan ijednostavan nacin uvodi u svet izvanrednog pamcenja i kreativnog razmisljanja,

Manje ucenja, a bolje ocene!
Previse dobro da bi bilo istinito? Ne, previse dobro i istinito!

Michael Gelb, Tony Buzan:

Pouka iz umetnosti iongliranja
Knjiga 0 ucenjul Autori, koristeci metaforu zongliranja, prezentiraju jasan i pragmatican metod, primenljiv u bilo kojoj oblasti ucenja. Savladujuci umetnost relaksirane koncentracije citalac otkriva novi pristup sarnorazvoju, u kojem, razbijajuci mentalne barijere, svoje neuspehe pretvara u uspeh.

Biblioteka

)}UM«

Izdavac: IP »Finesa« Rada Konara 1a, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 www.finesa.edu.yu

Grejem Fuler:

Kako nauciti strani jezik (bilo koji)
Izuzetna knjiga zarnisljena kao pomocna literatura u ucenju bilo kog jezika, bez obzira da lije u pitanju konvencionalni kurs ili samostalno ucenje lIZ prirucnik. Autor nudi niz prakticnih saveta i konkretnih tehnika za resavanje problema u ucenju svakog jezika, kako 11a polju leksike i gramatike, tako i na polju izgovora.

Dejvid Ejkres:

Kako poloiiti ispit
Knjiga koja ce varn pomoci da svoju energiju i vreme iskoristite na najbolji nacin, i da svaki ispit polozite sa lakocorn i zadovoljstvom. Na osnovu autorovih saveta i tehnika mozete uvecati svoje samopouzdanje i motivaciju za ucenje, efikasnije organizovati vreme, kao i razviti svoju sposobnost parncenja.

Biblioteka »UM« Izdavac: IP »Finesa«
Rada Konara la, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 0111428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70 www.finesa.edu.yu

Tony Buzan:

Koristite obe hemisfere
mozga
Najpopularnija j najtiraznija knjiga Tonija Buzana! Prodata u milionima primeraka sirom sveta. U ovoj knjizi najsveobuhvatnije je prikazan Buzanov program intelektualnog razvoja. Primena mapa uma, memorijskih tehnika, tehnika efikasnog citanja i ucenja, i pristup planiranju vremena opisani su na izuzetno j asan i pristupacan nacin,

MLM - VODIC ZA SARADNIKE
Radisa Dobrodolac Najkompletnija knjiga 0 MULTI-LEVEL (Network) MARKETINGU, odnosno mreznom sistemu plasmana rob a i usluga. Ovde mozete naci precizne infonnacije 0 osnovama i metodologiji rada u MLM-u, i nauciti sve FINESE ovog posla. Prakticni, upotrebljivi saveti. Ako sledite ~UGO IIMENIENO IZDANJE postupak i preporuke, vas Radis" DobrGdolac uspeh ne moze izostati! Prva knjiga a MLM-u objavljena kod nas. Obavezna literatura u svim Network (MLM) kompanijama.

Izdavac: IP »Finesa« Rada Koncara la, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-536 mob. 064/113 00 88; 063170 92 70 (8-22 h)

IP "Fines a" pokrenula je biblioteku »MISAO« kako bi nasoj citalackoj publici priblizila najvaznija svetska dostignuca u istrazivanju fenomena razmisljanja i njihovoj primeni u svim oblastima ljudske egzistencije - pre svega u domenu posla i ucenja, U prvom kolu biblioteke naci ce se mahom dela jednog od najvecih svetskih autoriteta za razmisljanje Edvarda de Bona.
Prvo kolo: l . Edvard 2. Edvard 3. Edvard 4. Edvard de de de de Bono Bono Bono Bono SEST SESTRA ZA RAZMlSLJANJE PETODNEVNl KURS RAZMlSL.JANJA LATERALNO RAZMfSLJANJE
LOGlKA VODE

Biblioteko »MISAO«
Izdavac: IP »Finesa« Rada Koncara la, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063170 92 70

www.finesa.edu.yu

Edvard de Bono

Sest sesira

v

razmisljanje

za

Stavite cmi sesir za kriticko stanoviste, ili zuti za suncani optimizam! Zeleni sesir pruza obilje kreativnih idejal Pod belim sagledajte cinjenice, a pod crvenim izrazite osecanja! A onda osmislite citav dijapazon mcgucih resenja, razvrstajte ih - nebesko-plavi sesir ce yam omoguciti nepristrasan pogled na stvari. Rezultati ce biti iznenadujuce efikasni!

Biblioteka »MISAO«

Edvard de Bono

Petodnevni kurs

razmisljanja

Edvard de Bono je pionir medunarodno poznatog sistema lateralnog razmisljanja, U ovoj knjizi nudi nam seriju jednostavnih, ali podsticajnih problema za razmisljanje koji ne iziskuju nikakvo specijalno znanje niti poznavanje matematike. Problemi su smisljeni tako da citaocu omogucavaju da pronade sopstveni stil razmisljanja i otkrije njegove vrline i mane, kao i potencijalne metode koje nikada ne koristi. Nije uvek vazno bib u pravu - i greska moze da bude putokaz do pravog resenja.

Edvard de Bono

Lateralno

razmisljanje

Edvard de Bono ne tvrdi da je izumeo ovaj mentalni proces, ali ga je svakako prvi opisao. U SV01l1 originalnom prikazu tog procesa, on namemo koristi lateralni pristup (s podsticajnim vizuelnim primerima u jednom poglavlju) da bi objasnio prirodu lateralnog razmisljanja, · Ovo je pionirska i sugestivna knjiga, delo naucnika i istrazivaca koji izuzetno - i veoma jasno - misli svojom glavom.

Biblioteko »MISAO«
Izdavac: IP »Finesa« Rada Koncara La, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 011/428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063170 92 70 www.finesa.edu.yu

ROBERT KIOSAKI lc'Oll 'L lch:h>'

Ro bert Kiosaki i Seron L. Lehter

Bogati otae siromasni otac
NE RADITE ZA NOVAe, NEKA NOVAe RADI ZA VAS!

Da biste, u finansijskom pogledu, izasli iz rovova ipresli u napad, morate da procitate Bogati alae, siromasni otac. Knjiga obiluje zdravim razumom i trgovackom razboritoscu, neophodnim za vasu finansijsku buducnost,
Bogati otac, siromasni alae nije jedna od onih uobicajenih knjiga
0

noveu ... Lako se cita, a njene glavne poruke - kao 5tO je ona da morate biti usredsredeni i imati petlju da biste se obogatili - veoma su jednostavne.

Biblioteko

»USPEH«

Izdavac: IP »Finesa« Rada Koncara La, 11000 Beograd tel. 011/437-127 (9-16 h); 0111428-246 (8-22 h) mob. 064/113 00 88; 063/70 92 70

www.finesa.edu.yu

w

w
:~

m

@
'.{I~

~

q

% @w
w

@

w

""

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful