"Proces" u Kafki i Kafka u "Procesu

"

Zacu se zvono, potom kucanje na vrata, skripa kvake i od jednom se pojavi nepoznati covek u crnom odelu. "Ko ste vi?" upita covek u postelji, zbunjen, tek sto se probudio. Ocekivao je dorucak. "Vi ste zvonili?" upita covek u crnom odelu. Jos vise je zbunjen, pa ko bi drugi zvonio i sta se to njega uopste tice, ali ipak odgovara potvrdno. Prozborili su jos koju rec i onda je ustao iz kreveta i krenuo ka vratima, da vidi sta se desava u susednoj prostoriji, gde je njegov dorucak i zasto nema sluzavke, zasto je njegova svakodnevna rutina, mala tradicija, poremecena, ko se usudjuje da uradi tako nesto! "Zar ne biste radije ostali ovde?" upita covek u crnom odelu, "Ja niti zelim da ostanem ovde niti zelim da mi se vi obracate dokle god mi se ne predstavite!" odgovori covek u nocnoj kosulji. "Bilo je u najboljoj nameri.". Pritiska kvaku, opet skripi i kroci u susednu sobu, a tamo jos jedan nepoznat covek,a sluzavke nigde sa njegovim doruckom. Tamo ga ceka vest koju nije mogao ni da sanja, recenica koja ga je jos vise zbunila, "...vi ste uhapseni." Franc Kafka je bio najstarije i jedino prezivelo musko dete u porodici. Otac je drzao red i disciplinu, sto je kod Kafke stvorilo nesigurnost i vecito preispitivanje ispravnosti svega sto ucini ili stvori. Zbog te nesigurnosti kafka je polako postajao jedna dvolicna osoba. Jedno "ja" je bilo ono koje je zivelo u realnom svetu, razgovaralo sa stvarnim ljudim, bilo veoma socijalno i komunikativno, a drugo "ja" je zivelo u Kafkinim izmisljenim svetovima, njegovim knjizevnim delima, dobro prikrivenim metaforama u kojima je predstavljalo nekog junaka misterioznog i neobicnog. Tako je i u Procesu to bio tridesetogodisnji bankar, Jozef K., cija misterija pocinje vec od njegovog nepotpunog imena. Svet u kojem zivi gospidn K. se moze podeliti u slojeve po kojima ga mozemo shvatiti. U prvom povrsinskom sloju tu je prikaz drustva i drzave tog vremena, nepravde, tj neke cudne pravde i pravosudja. Potom kada zakopamo malo dublje srecemo neke Grcke mitove, skrivene poruke, metaforicki prikaz nekih likova koje je donelo ono njegovo prvo, realno "ja". A u najdubljem pogledu na taj svet, devetom krugu pakla Kafkinog sveta, najskrivenijem i najmaglovitijem, naziremo njegov zivot, njegovu skrivenu patnju, strah od oca i neprekidno izbegavanje sukoba. Jozef K. upada u proces na pocetku romana. Njemu je saopsteno da je uhapsen i na tom saopstenju bi se sve zavrsilo da se nije umesala njegova radoznalost i zelja za utvrdjivanjem pravde. Kako se tok radnje u romanu odmice, tako on sve dublje i dublje zalazi u lavirint tog nepoznatog procesa koji se vodi protiv njega. On kao da ga sam vodi protive sebe. Na kraju zavrsava osudjen na smrt zbog sebe samog, zbog neodlucnosti i ravnodusnosti prema svemu. On je sve vreme sam sebi polako zatezao omcu oko vrata. I sada dok razmisljam o tome kako treba da zavrsim ovaj tok misli prosut na papir, zapala mi je za oko fotografija Kafke. Na izgled sasvim prosecna osoba, prosecnog izgleda, covek iz mase, jedan od. A opet je bio jedinstven, drugaciji, i sve to zbog malih cudnih delova celija zvanih DNK i zbog torture koja je obrazovala njegovu psihu, koja je naterala mozdane celije da se spoje bas tako da njegova ruka ureze bas te recenice u jedan od hiljade papira koje je ispisivao. Bas isti taj mozak ga je terao da ispravlja nesto do savrsenstva, da guzva, cepa, unistava reci koje je stvorio. To me je nateralo da postavim jedno pitanje. Da li se medju nama nalazi jedan mladi Kafka ili Po ili Andric ili bilo ko drugi o kome ce jednoga dana neki srednjoskolac pisati sastav i pokusati da shvati sta je hteo da kaze nekom od svojih brojnih recenica...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful