Ž.Papić i L. Sklevicky (ur.

), Antropologija žene, II izdanje, XX vek, Beograd, 2003, 380-435

POGOVOR Zorica Ivanović ANTROPOLOGIJA ŽENE I PITANJE RODNIH ODNOSA U IZMENJENOM DISKURSU ANTROPOLOGIJE

U sećanje na Žaranu Papić (1949-2002) i Lydiu Sklevicky (1952-1990)

Zbornik Antropologija žene prvi put je objavljen pre dvadeset godina. Njegovo pojavljivanje ne samo da je čitaocima na srpsko-hrvatskom govornom području, sada već bivše Jugoslavije, omogućilo uvid u feminističku kritiku klasičnih antropoloških teorija i praksi, već je označilo pojavu novih perspektiva istraživanja, kako u okviru etnologije/antropologije, tako i ostalih društvenih nauka na ovim prostorima. Ovakvu orijentaciju dugujemo Žarani Papić i Lydiji Sklevicky koje su zbornik priredile, verujući da antropologija koja napušta androcentričnu poziciju i uzima u obzir rod i rodne odnose nije, kako kaže Lila Abu-Lughod, samo dobra antropologija, već bolja antropologija1. Izborom i predstavljanjem ključnih tekstova koji su označili susret antropologije i feminističke teorije Žarana Papić i Lydija Sklevicky su otvorile prostor za formiranje jednog novog polja istraživanja i doprinele da na sistematičniji način započne proces dekonstrukcije dominantnog modela znanja koji je počivao na još uvek teorijski neproblematizovanom shvatanju objektivizma kao (rodno) neutralnog stanovišta i naučnog ideala. Tako već u predgovoru ovom izboru tekstova ukazuju da "višestrukost poimanja zbilje nameće potrebu da se pojam jedino važećeg, objektivnog znanja zameni fleksibilnijim pojmom znanja stečenog na temelju određene perspektive gledanja"2.

1 Labu-Lughod, Can There Be A Feminist Ethnography, Woman & Performance. A Journal of Feminist Theory, Vol. 5, Nº 1, 1990, 17. 2 Žarana Papić i Lydia Sklevicky, Antropologija žene – novi horizonti analize polnosti u društvu, predgovor u ovom zborniku. Videti takođe: L. Sklevicky, Nužnost "ženske perspektive" u etnologiji, Etnološka tribina 4-5, Zagreb, 1983, 121-126; Ž. Papić, Seksizam kao instrument u analizi ideologije polnih uloga, Kultura, br. 80/81, Beograd, 1988, 40-58.

1

Ovakva orijentacija, koja odbacuje retoriku objektivnosti i samim tim relativizuje poziciju analitičara kao "nepristrasnog posmatrača" istovremeno je značila prihvatanje pluralističkog koncepta kulture koji antropologiji "pruža mogućnost da potpunije i verodostojnije razume i protumači svu različitost kulture i društva koje proučava"3. Na taj način , to danas možda jasnije vidimo, Žarana Žapić i Lydija Sklevicky su anticipirale mnoga naučna interesovanja društvenih nauka u Srbiji i Hrvatskoj. Jer Lydija Sklevicky je živela u Zagrebu, a Žarana Papić u Beograda, što ovu knjigu, iz današnje perspektive kada su "iščezle mnoge realnosti, koje su (im) pripadale, a mnoge su nasilno uništene"4, čini posebno dragocenom, gotovo istorijskim svedočanstvom o jednom prijateljstvu i saradnji. Stoga se treba podsetiti ko su bile, šta su radile i koji su ih teorijski problemi zaokupljali.
Lydia Sklevicki (1952-1990) je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirala sociologiju i etnologiju. Radila je u Institutu za historiju radničkog pokreta Hrvatske (danas Institut za suvremenu povijest), a potom u Zavodu za istraživanje folklora (danas Institut za etnologiju i folkloristiku). Orijentacija ka uspostavljanju istorijske antropologije žena i roda, kao i političke antropologije u nekadašnjoj Jugoslaviji, uočljiva je od početka njenog stručnog obrazovanja i naučnog rada. U svom magistarskom radu "Žene i moć – povijesna geneza jednog interesa", nastojala je da kroz istraživanje arhivske građe objasni delovanje žena u Jugoslaviji pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata5. I u svojoj, na žalost, nedovršenoj doktorskoj disertaciji koja je objavljena posthumno zahvaljujući brizi njene mentorke, Dunje Rihtman-Auguštin, nastavila je da "osluškuje glasova žena iz prošlosti"6. Razmatrajući upotrebu tradicijskih vrednosti roda i rodnih odnosa u procesu postrevolucionarne tranzicije hrvatskog društva (1945-1953) Lydia Sklevicky je konstruisanje sadašnjosti posmatrala kroz prizmu instrumentalizacije prošlosti. Suprotstavljala se pozitivističkoj paradigmi znanja koja "smatra da je znanje moguće pronaći/istražiti u obliku neposredno dostupnih činjenica/datosti (data)"7. Nasuprot tome, ukazivala je da je socijalne i istorijske procese moguće istraživati i razumeti samo ako se razume složen odnos između simbola, značenja i akcije. U ovom, kao i u drugim radovima, Lydija Sklevicki je pokazala da se rodni odnosi pojavljuju kao jedan od suštinskih elementa u procesu reprodukcije i/ili transformacije društvenih odnosa, a time i legitimizacije odnosa moći8.
Ž. Papić i L. Sklevicky, Antropologija Žene – novi horizonti analize polnosti u društvu, 11. Ž. Papić, Lydia Sklevicky ili mape alternativnih strategija, Ženske studije. Časopis za feminističku teoriju, Centar za ženske studije, br. 8/9, Beograd, 1997, 229. 5 Biografiju i bibliografiju radova Lydije Sklevicky videti u: AnaMarija Starčević-Štambuk, Lydia Sklevicky, Kruh i ruže, Časopis Ženskog informacijsko-dokumentacijskog centra, br. 3, Zagreb, zima-proljeće, 1995, 13-19 i Anamarija Starčević-Štambuk, Bibliografija radova Lydije Sklevicky, u: Lydia Sklevicky, Konji, žene, ratovi, Odabrala i priredila Dunja Rihtman-Auguštin, Ženska infoteka, Zagreb, 1996, 303-311. 6 L. Sklevicky, Konji, žene, ratovi, 69. Osim doktorske teze pod naslovom "Emancipacija i organizacija. Uloga antifašističke fronte žena u postrevolucionarnim menama društva (NR Hrvatska 1945-1953)", ova knjiga sadrži izbor tekstova koji pružaju uvid u naučna interesovanja i aktivnosti L. Sklevicky. 7 L. Sklevicky, Organizacija i emancipacija, Kruh i ruže, Časopis Ženskog informacijsko-dokumentacijskog centra, br. 3, Zagreb, zima-proljeće, 1995, 9; Konji, žene, ratovi… 70. 8 Žarana Papić upotrebu rodnih konstrukcija i rodnih odnosa kao jednog od značajnih i "delotvornih instrumenata u globalnom restruktuiranju moći" analizira u jednom drugom istorijskom kontekstu, u periodu postkomunističke tranzicije. Videti: Ž. Papić, Women in Serbia: Post-communism, war and nationalist mutations, u: S. P. Ramet (ed.), Gender Politics in the Western Balkans, The Pennsylvania State University
4 3

2

Centar za ženske studije. možda se najbolje može opisati kroz pozivanje na Deridinu misao. 8/9. Vol. 1997. kao i na tematsko proširenje. Žarana Papić je preispitivala uticaj savremenog feminističkog pokreta i njegove misli na "institucionalno ustrojstvo društvenih nauka. Novi istorijski i socijalni uslovi koji su doveli do istovremene globalizacije i lokalizacije sveta podstakli su dekonstruktivističke/posmodernističke rasprave u okviru same discipline. 1995. zalagala se za zasnivanje "antropologije (epistemološke) prošlosti" kao važnog dela savremena antropološke strategije u prevazilaženju sopstevenih ograničenja iz prošlosti13. Časopis za feminističku teoriju. biti u stanju da počne da otkriva "vlastitu patrijarhalnu paradigmu". sadašnji kontekst je drugačiji. 13 Ž. Beograd. br. zima-proleće. Obe su verovale da feministička teorija i rodno senzibilizovana etnologija/antropologija pružaju široke mogućnosti za dekonstrukciju ustaljenih modela znanja i razvijanje novih instrumenata analize i interpretacije društva i kulture. Ukratko. Sklevicky videti u: Ž. Biblioteka XX vek. Sociologija i feminizam. 21 (20-23). 51-156. kao i delatnost Lydije Sklevicky. Ukazujući na nužnost dekonstrukcije metafizičkih epistemoloških temelja antropologije. ono predstavlja vraćanje na početak susreta antropologije i feminističke teorije. Takođe je bila jedna od suosnivačica Centra za ženske studije u Beogradu (1992) gde je predavala Antropologiju roda. Ženske studije. tako i van antropologije. Istovremeno. a posebno u sociologiji". Beograd. gde je i radila kao docent na predmetu Socio-kulturna antropologija i bila jedna od predavačica na izbornom predmetu Polnost i društvo na Odeljenju za sociologiju. nameće se pitanje kako je Antropologiju žene moguće čitati u promenjenom diskursu antropologije Press. Lydia: Potraga za spoznajama koje će uznemiriti naše znanje. Časopis ženskog informacijsko-dokumentacijskog centra. Kako unutar. 1. Kroz uvid u razvoj drugih sociologija. Sociologija. detaljniju analizu rada L. Papić. Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije. Papić. 9 D. zatvaranje kruga životnih i naučnih aktivnosti njenih priređivačica. br. Beograd. refleksivnost 14. kao stalna potraga za spoznajama koje "uznemiruju naše znanje". Rihtman-Auguštin. 278-300. Centar za ženske studije. da se sa njom suoči i iz nje izađe i da problemu položaja žena i odnosa polova posveti novu i drugačiju pažnju10. redefiniciju pojedinih pojmova. 3. Lydia Sklevicky ili mape alternativnih strategija. smatrala je. 1995. već suštinsku povezanost ovih modela znanja zasnovanih na opoziciji priroda/kultura. socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju. 37. 12 Ž. br. 155. Doktorsku disertaciju "Dijalektika pola i roda – savremena tumačenja odnosa priroda/kultura u socijalnoj antropologiji"11 posvetila je analizi antropološkog modela mišljenja o odnosu prirode i kulture. Časopis za feminističku teoriju. Ponovno objavljivanje Antropologije žene predstavlja simbolično. Telo i znanje u socijalnoj antropologiji.Žarana Papić (1949-2002) je diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Njena naučna i intelektualna delatnost. 1997. i tužno. Imajući ovo na umu. U svom magistarskom radu koji je odbranila na Interdisciplinarnom postiplomskim studijama na Filozofskom fakultetu u Beogradu. 7. jugoslovenska sociologija će. Opozicija priroda/kultura kao "prirodna" definicija i interpretacija polne razlike – Levi-Strosova projekcija iskona kulture kao društvenog ugovora između muškaraca. Onako kako je to učinila Dunja Rihtman-Auguštin pišući o svojoj studentkinji9. 11 Skraćena i prilagođena verzija doktorske disertacije objavljena je pod naslovom Polnost I kultura.Savremeni pokret i misao o oslobođenju žena i njegov uticaj na sociologiju.153-169. teorijsku inovaciju i stvaranje nove kritičke svesti o problemu odnosa polova u društvenim naukama. 228-238. pozicija i interesa. Kruh i ruže. 1995. Međutim. pokazujući istovremeno ne samo "značaj koji polnost i polna razlika imaju za utemeljenje i legitimaciju pojmovnosti zapadne metafizike"12. Pennsylvania. Beograd. 1999. Ženske studije. Beograd. Časopis za sociologiju. 3 . Problem odnosa priroda/kultura i mogućnost zasnivanja antropologije (epistemološke) prošlosti. 10 Ž. Papić. Zagreb. 3. Polnost i kultura. 1989. Antropološka teorija je transformisana u skup različitih strategija koje uključuju i podrazumevaju kritiku sopstvenih određenja. Takođe. br. Papić.

Cambridge."nemih grupa" kako ih označava Edvin Ardener.i rodnih odnosa. talas zanimanja za žene i rodne odnose jednostavno nastavlja ono što je davno pre toga započeto unutar discipline. 17 Anette B. Anthropological Theory at the Turn of the Century. a tako i pojam o mnoštvu interpretacija i istina. Do početka sedamdesetih godina je već bilo široko prihvaćeno shvatanje da je muška perspektiva bila dominantna kako u izučavanim društvima i kulturama u kojima su se muškarci. kako ovakvo stanovište ilustruje Anet Vajner17. Man. Međutim. s druge strane. kako naglašava Merilin Stratern. Feminism and Anthropology. njegovim dominantnim institucijama. tako i u klasičnim antropološkim teorijama. njihovo pozicioniranje sa stanovišta savremene istorije teorijskih tokova u okviru discipline. antikolonijalna i feministička kritika je pokrenula pitanje statusa "činjenica" na kojima su opisi i predstave (reprezentacije) različitih društava zasnovane. L. Moor (ed. što omogućava da se utvrdi njihov teorijski doprinos i heuristički značaj. smrt. ukazujući istovremeno da je znanje uvek delimično i konstruisano iz određene perspektive. Međutim. 16 Henrietta L. detinjstvo. u: H. Polity Press. Polity Pess. Iako je u antropologiji postojala duga tradicija kulturnog relativizma. 8. uostalom. predstavljaju klasične "domene" antropološkog istraživanja. Isticano je da ako formulacije o prirodi društva. L. pogrešno bi bilo pretpostaviti da novi. 1. 1988. Stoga je. Moor. i. University of California Press. i koji su počivali na izjednačavanju feminizma kao teorije i žena kao subjekta njenog istraživanja: mita da je feminizam "izumeo" antropološki interes za žene i rodne odnose. s. potrebno odbaciti dva mita koji su se u istoriji antropoloških teorija paralelno razvijali i prožimali. Weiner. Antropologija žene i pitanje objektivnosti Srodstvo. 15 Marilyn Strathern. žene su dugo vremena prikazivane kao pripadnice marginalnih. feminističkom teorijom inspirisan. u vremenu u kome su nastali. iako se može reći da je nedovoljna briga za žene kao poseban subjekt antropoloških istraživanja mogla biti podsticaj za razvoj feminističke kritike unutar antropologije. 37. Kako u etnografskim opisima. ali ne i kao subjekti društvenog života i aktivne učesnice u reprodukciji i/ili transformaciji društvenih odnosa. To istovremeno znači da pokušaj određivanja mesta i značaja teorijskih radova prve generacije antropologa koji su nastojali da ženu i "ženski pogled na svet" uključe u opštu teoriju društva zahteva dvostruku perspektivu. u istorijskom kontekstu. žene. I kako su je. The Gender of the Gift. 14. Anthropological Theory Today. mit. tako da se može reći da interes za žene i muško-ženske odnose u antropologiji ima dugu tradiciju. kroz svoje kasnije radove iščitavale same priređivačice Zbornika. Moor. promovišu specifične interese. pitanje od suštinskog značaja koje je antropologija žene pokrenula odnosilo se pre svega na politiku reprezentacije16. 330. Prvo. odnosima moći ili pretpostavkama o "ljudskoj prirodi". mita da interes feministički orijentisane antropologije za ove probleme predstavlja samo nastavak stare antropološke tradicije15. da uvek predstavlja pogled odnekud. Drugo.) vol. Los Angeles. Berkely. itd. 1999. 14 4 . onda objašnjenje mora precizirati čiji se pogled opisuje i ko govori i zastupa interese drugih. Trobriand kinship from another view: The reproductive power of women and men. Problems with Women and Problems with Society in Melanesia. iako samo H. Cambridge. London. "Žena je bila jedva nešto više od sex simbola – znaka za svog brata i ostale (muškarce)" koji je razmenjuje u bračnim savezima. 1979. (n.). kao objekti bračnih razmena.

Časopis za sociologiju. Optužbe koje su ukazivale da etnografski opisi i antropološke teorije ne daju potpunu. da je ženama istraživačima lakše da objektivnije izučavaju žene i ženske aktivnosti i tako dođu do objašnjenja koje je bliže realnosti. kao i shvatanje da će ova "iskrivljenja istine" biti ispravljenja. Takođe. tako i u antropologiji i zapadnoj kulturi uopšte18. 1981. odnosno da postoji univerzalni ženski identitet.) vol. L. 20 M . Iako se. nije još uvek na značajniji način dovela u pitanje sam status i vrednost koncepta objektivnosti. 22 M. Beograd. kritika dominantnih teorija i modela znanja ovog prvog talasa feminističke misli u antropologiji. Novija feministička kritika patrijarhata: relativizacija univerzalizma. 669-670. Kritika viricentrizma ili androcentrizma i interes za zanemarenu "žensku perspektivu" je polje unutar koga se razvijala feministička rasprava tog vremena. Ova logika je pretpostavljala da "neki subjekti imaju bliži odnos sa istinom nego drugi" i da se do istine može doći samo na osnovu činjenice da smo "ne-muškarci"23. ova vrsta izjednačavanja koje se vrši na osnovu pripadnosti istom rodu stvarala je homologiju koja je. u velikoj meri. L. (n. različiti teoretičari ističu da se ova orijentacija u mnogome razvijala kao poddisciplina u okviru antropologije i koja je. Sociologija. Videti takođe: Polnost i kultura. a teorije biti potpunije. 12. već samo mušku sliku društva i sveta.jedan njegov deo. br. Strathern. pre svega. 19 18 5 . Zalaganje da se žene antropolozi orijentišu na izučavanje aktivnosti žena značilo je podelu samog predmeta istraživanja koji je često bio definisan kao ženska subkultura22. 118. na idejno jedinstvo muške i ženske perspektive.s. Papić. 669. Jedno od osnovnih pitanja studija koje su tokom sedamdesetih godina gotovo uniformno označavane kao antropologija žene odnosilo se. ili nisu u dovoljnoj meri objektivni. Androcentrizam i etnografska i teorijska nepotpunost shvatani su kao njegova suprotnost19. vol. zasnivala i završavala na shvatanju da ponuđene teorije i znanje nisu zaista objektivni. tako da se antropologija žeH. kome pripadaju i autorke čiji su tekstovi predstavljeni u ovom zborniku. 21 Ž. pojavljivali kao predstavnici čitavog društva. Abu-Lughod. socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju. Istu vrstu kritike upućuje i Žarana Papić kada se pita nisu li feminističke teoretičarke ovog perioda "zapravo interiorizovale i ponovile isti taj asimetrični dualizam polova koji su tako zdušno kritikovale"21. naravno. Strathern. 16. bila zainteresovana za "žensku sliku sveta" i žensku sferu aktivnosti i istovremeno nastojala da objasni neravnopravan položaj žena u društvu. 1993. op. objektivnije i univerzalnije ako se u obzir uzme i žensko viđenje i iskustvo. cit. samo predstavljala obrnutu sliku od one (androcentrične) koju je kritikovala: žena antropolog: ostatak njene kulture/discipline: žene u izučavanoj kulturi: ostatak te kulture20. kao ni dihotomiju između objektivnog i subjektivnog kroz koju je ovaj pojam dobijao svoje značenje. ovaj predlog da antropolozi treba da deluju ili kao muškarci ili kao žene značio je i podelu unutar same antropologije kao nauke. to je značilo pretpostavku da između analitičarke i subjekta istraživanja postoji "prirodno" zasnovana veza na osnovu same činjenice da su žene. 1. XXXV. Međutim. Međutim. dakle.. Moor. Jednu od metodoloških pretpostavki predstavljalo je gotovo opšte verovanje. Feminism and Anthropology. Man. Kritika se. U metodološkom smislu. manje ili više eksplicitno izraženo. pokazuju da je objektivizam kao naučno stanovište i ideal još uvek nije bio radikalno problematizovan. u suštini. Culture in a netbag: the manufacture of a subdiscipline in anthropology. 1. ne može govoriti o jednoj i jedinstvenoj "antropologiji žene" u tom smislu da je postojala potpuna saglasnost u pogledu korpusa znanja ili analitičkih pristupa. Culture in a netbag: the manufacture of a subdiscipline in anthropology. 14.

130. Na taj način. Međutim. 109-117.cit. Iako se rasprava o subjektivnosti i objektivnosti (sa)znanja u antropologiji može pratiti još od šezdesetih godina dvadesetog veka kada je dihotomija emsko/etsko25 upotrebljavana kao oznaka različitih metodoloških stanovišta u izučavanju kulture i društva.. kako smatraju neki teoretičari. Kirby. Gerc. 1526. Culture in a netbag: the manufacture of a subdiscipline in anthropology. 26 O odnosu postmodernizma i feminizma videti na primer: V. 1993. prema: Vicki Kirby. 11. D. Tumačenje kultura 1. Polnost i kultura. July. Abu-Lughod. Zastupnici i jednog i drugog pristupa traže istinu ili realnost. i čak suprotstavljena dela. epistemološko pitanje o procesu (sa)znanja prebrzo je zanemareno i izostavljeno da bi bilo zamenjeno pitanjem o tome kako konstruišemo predstave onih koje izučavamo. July. sa pojavom drugog talasa feminističke kritke u antropologiji i razvojem refleksivne i tekstualne antropologije i postmodernizma26. The Unhappy relationship of Feminism and Postmodernism in Anthropology. društvo. Ž. Iako uvek heterogena i unutar sebe protivurečna celina. 9-15 (11). XX vek. međutim. međutim. 669 i d. Beograd. 25 Termini emski i etski predstavljaju oznake dve metodološke pozicije u istraživanja kulture koje odlikuje različito poimanje objektivnosti i realnosti. 1998. jedan od osnovnih problema ovog pristupa odnosi se na konceptualizaciju samog pojma društva koje je shvatano kao celina sastavljena od dva različita. 66. Ovakva orijentacija je. antropologija žene je dovela u pitanje implicitni holizam antropoloških analiza i imala značajno mesto u kasnijem razvoju pluralističkog koncepta društva i kulture. koja vrši dekolonizaciju na nivou teksta. uprkos uočenim ograničenjima ponuđenih interpretacija na koje su već ukazivali različiti teoretičari. Vol. Anthropological Quarterly. Issue 3. 127-134. Ovu vrstu kritike tekstualizma. Na taj način je omogućila da se čuje i glas subjekata. 1993. A. Tekstualna antropologija. Razlika između njih počiva u neusaglašenosti stava gde realnost treba tražiti i kako do nje doći. Anthropological Quarterly. "kada su interesovanja za socijalnu/kulturnu konstrukciju naučnog znanja dobila veći prostor i u društvenim naukama i u humanističkim disciplinama. Anthropological Quarterly. op. naglašava da je glas naratora/antropologa samo jedan među mnogim. 27 K. 66. ne predstavlja jednostavno skup njegovih različitih delova. kao drugačiji način interpretacije podataka koji postoji paralelno sa mnogim drugim24. 66. Feminist encounters: Locating the politics of experience. The Gender of the Gift. Unutar same antropologije. Zastupnici etskog/ "spoljašnjeg" pristupa veruju da se objektivne. a ne celokupnim socijalnim odnosima. dakle. I posebno sa krizom etnografskog realizma/reprezentacije sredinom osamdesetih i devedesetih. iz muškog i ženskog sveta. Issue 3. Gordon.ne gotovo čitavu deceniju pojavljivala kao ‘poddisciplina’ koja se bavila pre svega ženskim iskustvom i pogledom na svet. ali i mita o objektivnosti i hijerarhizovanom dualizmu daje i L. 23 6 . Vol. July. Papić. kritika samih filozofskih osnova doktrine objektivnosti uočljivija je tek od osamdesetih godina. 24 M. T. sistematičnije preispitivanje mogućnosti objektivizma dovodi se u vezu sa interpretativnim pristupom Kliforda Gerca koji antropologiju shvata ne kao "eksperimentalnu nauku u potrazi za zakonom. (i kada je) ono što je izgledalo kao prirodna i potenci- C. University of California Press. 38 (35-40). Oni koji su se zalagali za emsku/"unutrašnju" perspektivu su smatrali da je društvene procese i kulturne fenomene moguće objašnjavati jedino u kategorijama i pomoću termina koje koriste sami akteri/pripadnici izučavanog društva i kulture. naučne etnografske činjenice dobijaju iz izjava posmatrača (istraživača) koje mogu da budu proverene ispravnom primenom naučnog postupka. pretpostavljala da se društvo može opisivati samo iz muške ili samo iz ženske perspektive. Strathern. kao što ni rodne razlike nisu jedina linija socijalne diferencijacije. Issue 3. objektivne etnografske činjenice. već kao interpretativnu nauku u potrazi za značenjem"27. Berkeley. To je bio jedan od razloga zbog kojih je feministički orijentisana antropologija sedamdesetih godina bila marginalizovana i "tolerisana kao drugačiji pristup". Vol. Mohanty. Problems with Women and Problems with Society in Melanesia.

Međutim. Ovakva orijentacija se ogledala i u kritičkim promišljanjima sistema pola/roda kao jednom od. 33 H. University of California Press. bez obzira u kojoj formi je dat. one nam ništa ne govore o njihovom društvenom značaju33. u drugom talasu feministički orijentisane antropologije uočava se pomak sa rasprava o "prinudama objektivizma". Savremene društvene nauke. najpoznatijih heurističkih instrumenata koje je antropologija žene. Polazeći od Bahtinovih postavki da sam jezik funkcioniše kao ideološki sistem. 34. 1986. ukazujući da izvori i činjenice na osnovu kojih gradimo teorije i interpretacije nikada "nisu neposredni odraz/opis stvarnosti" već pre prikazi posredovanih stvarnosti koje su izložene delovanju moći 29 . Clifford and G. Polnost i kultura. same priređivačice Zbornika su razmatrale probleme u vezi sa konstrukcijom naučnog (sa)znanja i dekonstrukcijom odnosa između znanja i moći/diskursa. Indiana University Press. Milenković. Introduction: Partial Truths. U susretu sa ovim promenama koje su se odigravale paralelno unutar same antropologije i u okviru feminističke teorije. Lydija Sklevicky je svaki iskaz . Etnološka biblioteka. u: J. naturalizam razlike i nejednakosti koje su u društvenom životu uspostavljene između žena i muškaraca tumači kao posledicu bioloških razlika između njih. kao prvi talas feminističke kritike u antropologiji. Marcus (eds. Berkeley and Los Angeles. 2003. kao i kome govori. L. Žarana Papić je. L. 71. Papić. Abu-Lughod. koje su pretpostavljale konvencionalne naučne pretpostavke o objektivnosti kao idealu. tradicijske i narativne osobine proizvodnje nauke"28. žene. cit. Sistem pola/roda kao analitička kategorija Istrajnost naturalističkog pristupa u objašnjenju socijalnih fenomena osobito je uočljiva u tumačenjima prirode odnosa između muškaraca i žena. Kao što je napred ukazano. Clifford. ratovi… 63-73 (72). 29 28 7 . Organizacija i emancipacija. ukazujući na pozicioni i diskurzivni karakter znanja. U svojim analizama istorijskih izvora i etnografske građe uvek je prvo postavljala pitanje o tome ko. 9-10. ka radikalnijem preispitivanju vrednosti i statusa samog koncepta objektivnosti32. kritiku objektivizma i konceptualnog dualizma razvijala. Konji. Beograd. sa druge strane. Bloomington and Indianapolis. već u predgovoru ovom izboru tekstova prve faze feministički orijentisane antropologije. međutim. 1994.). tretirala kao "imanentnu društvenu činjenicu". pristup delimične interpretacije30. 12. Moor. Premda sva ljudska društva uočavaju i priznaju biološke razlike. Najkraće. E. kao i u svojim kasnijim radovima. pri- bližila se onoj vrsti kritike objektivizma koju daje Džejms Kliford kada tvrdi da je jedini mogući pristup. gotovo aksiomatski prihvataju da su rodni odnosi kulturne konstrukcije i da je kategorije muškosti i ženskosti nemoguće posmatrati kao prirodne datosti. op. 32 L. razvila. Writing Culture: The Poetics and Politics of Ethnography. Na taj način. svakako. i s kojeg mesta u odnosu na vlast govori. Passion for Difference: Essays in Anthropology and Difference. iako i savremena istraživanja u biologiji odbacuju stanovište po kome izmeM. pre svega. Sklevicky.jalno veoma korisna teorijska refleksija postalo predmet dugih i veoma važnih polemika koje su uverljivo demonstrirale ideološke. 30 J. 14-15 31 Ž. Problem etnografski stvarnog. kroz dekonstrukciju opozicije između prirode i kulture kao dominantnog modela znanja u antropologiji31.

K. 150-162. Ingold (ed. na primer. i pokazuje kako su ove promene uticale na istorijsku produkciju feminističke etnografije u četiri različiti perioda: 1880-1920. K. Međutim. Takođe. Visvesvaran. rod predstavlja kulturni i istorijski proizvod. Pojam gender prvi je upotrebio pedesetih godina dvadesetog veka psiholog i seksolog Džon Mani da bi objasnio postupak svrstavanja fizički i fiziološki dvopolne dece u jednu od priznatih polnih kategorija u skladu sa kojom su vaspitavani. 1968. History of Feminist Etnography. Mead. Rubin. New York. Loyd and G. razvoj i promenu koncepta roda prati u razdoblju od 1880. Aboriginal Woman.. Understanding Sex and Gender. videti u ovom Zborniku. 36 M. 591-621. do 1996. Teorija politike polova. 190-1980 i 1980. Routledge. Marksizam u svetu. 37 B. New York. 1999. A Touchstone Books. Kritiku sociobiologije od strane samih biologa videti u: N. Najpoznatiju definiciju pojma pol/rod dala je američka antropološkinja Gejl Rubin: "'sistem pola/roda' je sklop aranžmana kojima jedno društvo pretvara biološku polnost u proizvode ljudske delatnosti i u kojem se ove preobražene polne potrebe zadovoljavaju"38. Stoler. Science House. Tucić. Companion Encyclopedia of Anthropology. London and New York. Smatrajući da je nemoguće govoriti o njihovoj pripadnosti jednom od polova. čovek i društvo. Papić. 15. 8-9. The Classic Analysis of the Interplay Between Men. The Use and Abuse of Biology: An Anthropological Critique of Sociobiology. Chichago and London. br. Trgovina ženama. Za razliku od esencijalističke definicije o fizičkim razlikama između polova. Beograd.). u: T. New York. 39 Ž. Routledge. New York and London. K. Women and Culture. Annual Review of Anthropology. Sex and Gender. beleške o "političkoj ekonomiji" polnosti. 1969. 35 Celovitiju antropološku kritiku daje Maršal Salins: M. 169-184 38 G. dakle i rodnih. čiji najnoviji oblik nalazimo u sociobiologiji34. 1994. 13.đu biologije i socijalnog ponašanja postoji uzročno-posledična veza i ukazuju da biologija predstavlja dinamičku komponentu naše egzistencije. Dosije i Alternativna akademska obrazovna mreža. D. 1976. 1939. 1981. Kao vrsta genetičkog determinizma sociobiologija predstavlja ekstreman oblik naturalizacije socijalnih. Zagreb. 1968 (1935). Sexual Politics. Spol i temperament u tri primitivna društva. jedan od ključnih instrumenata za razumevanje ljudske istoričnosti i društvenosti"39. a ne jednosmernu determinantu. i nastavljaju da budu. ukazuje na neophodnost razlikovanja pola i roda. uloga i osobina muškaraca i žena. feministički orijentisana antropologija je naglašavala važnost analitičkog razlikovanja biološkog pola (sex) i kulturno konstruisanog roda (gender). Millet. R. Ideju da "muškarac" i "žena" predstavljaju pre socijalne i kulturne konstrukte nego prirodne kategorije u antropologiji nalazimo znatno ranije kod Margaret Mid i Filis Kejberi36. 814. Duveen. 1997. 1992. "opsedane duhom biološkog determinizma".. Pojam sistema pola/roda je do osamdesetih godina bio široko prihvaćen u društvenim naukama i u tom smislu ga je moguće posmatrati. U nastojanju da ospori argumente različitih vrsta biološkog determinizma. nejednakosti i kao takva je kritikovana ne samo od strane istraživača u društvenim naukama. Gender Identities and Education – The Impact of Starting School. kasnih 1960-ih R. društvene nauke su. Kaberry. ili bar delimično iz tog razloga. knjiga Kejt Milet predstavlja značajan doprinos razvoju pojma pola/roda kao analitičke kategorije: K. "kao metafeminističku kategoriju . Gotovo opšte prihvaH. L. Sahlins. 1920-1960. Polnost i kultura. predložio je pojam rodna uloga (gender role) i rodni identitet (gender identity)37. 34 8 . Beograd. lekar i psihijatar. kako kaže Henrijeta Mur. Evolucija. Viswesvaran. 1968. Millet. Harvester Wheatsheaf. do danas. Isto tako. već i od samih biologa35. University of Chichago Press. socijalni proces konstruisanja kulturno specifičnih statusa. Moor. Naprijed. 26. sistem pola/roda kao široko prihvaćena analitička kategorija je razvijen sedamdesetih godina dvadesetog veka i predstavlja značajnu tekovinu feminističke teorije ovog razdoblja. Stoller. često bile.

da se pitanje nejednakosti uloga i statusa žena i muškaraca oslobodi bioloških konotacija. Bradiotti (eds. kao i da se upotreba ovih termina koristi za označavanje tri različite dimenzije: gramatičku.1. socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju. Takođe. U svojim kasnijim radovima u ovom značenju je koristila i pojam rod kao i sintagmu antropologija roda. 1867. U srpskom. na taj način. reč "rod" je po svom osnovnom značenju povezana sa rađanjem i označava "nešto što je raslo. cit. Uočavajući da je u srpskom jeziku pojam rod "isuviše opterećen drugim značenjima tako da je skoro neprobojan za ovo novo značenje pola kao kulturnog "proizvoda" i Žarana Papić je ukazivala na problem prevođenja termina gender i predlagala da kada je jasno da se radi o društvenom karakteru ljudske polnosti bude preveden terminom pol. Monografije. čini se da problem korišćenja ovih termina još uvek nije rešen i da zahteva novo promišljanje . u: G. op. kao i u ostalim slovenskim jezicima. Санктпетербургъ. Novi Sad. 288. Rakić. XXXV. Beograd. Matica srpska. N° 4. Papić. Sociologija. 44 Ž. Bradiotti. kao biološka odnosno sociokulturna kategorija. London and New York. Terminologija srodstva u Srba. dakle. 2002. Takođe i stoga što prevazilazi prethodne feminističke tendencije svođenja kritike društvene organizacije odnosa između muškaraca i žena na "neproblematizovano i isključivo tlačenje žena"44 jednostavno stoga što su žene.Griffin and R. 51. ali i skup svih osoba koje imaju svest o međusobnoj (bilateralnoj) krvnosrodničkoj povezanosti. imajući u vidu aktuelno teorijsko pereispitivanje odnosa između pola i roda. Časopis za sociologiju. A Reader in European Women’s Studies. Vremenom je značenje prošireno i reč rod je počela da se koristi i u značenju nacija i narod (na+rod)42. 43 Ž. 1991. Stoga način na koji se razlika pol/rod koristi u određenom jeziku može imati značajne ideološke implikacije40.tanje ove distinkcije kao heurističkog instrumenta od izuzetne važnosti za razumevanje ljudske polnosti istovremeno je pokrenulo i značajno pitanje njegove prevodljivosti u drugačijim kulturnim i jezičkim kontekstima. Etnoantropološki problemi. 40 9 . 13. Međutim. da polnost nikada nije samo biološka kategorija43. naglašavajući. Novija feministička kritika patrijarhata: Relativizacija univerzalizma. koji je postepeno zamenjivao termin žena. Thinking Differently. knj. koja je u velikoj meri odlikovala antropologiju žene kao prvu fazu feminističke kritike u antropologiji. što je proisteklo iz nečega"41. Koncept roda. томь II. biološku i/ili socijalnu diferencijaciju. Zed Books. Коренное значенıе въ насванıхь родства у Славянъ. vol. Лавроскаго. Videti takođe: Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. distinkcija pol/rod je prodrla u naučni diskurs i danas se uglavnom koristi oslanjajući se na angloameričku tradiciju. 1973. Konceptualizacija sistema pol/rod bila je od izuzetne teorijske važnosti pre svega jer je nedvosmisleno upućivala na neodrživost naturalističkih interpretacija koje su sedamdesetih godina bile u ponovnom zamahu. Kao srodnički termin rod označava grupu srodnika koji imaju izgrađeno shvatanje o zajedničkom (patrilinealnom) poreklu. Papić. pomogao je. ovaj termin označava i gramatički rod kao i biološke karakteristike muškosti i ženskosti i poklapa se sa značenjem reči pol. 75. Rosi Bradioti tako ukazuje da je u većini evropskih jezika vrlo teško uspostaviti razliku između pola i roda (sex/gender). pitanje o tome kako se jezičke i kulturne različitosti mogu ispoljiti u našoj teorijskoj praksi. R. Iako se ne može reći da je u značajnijoj meri prihvaćena u govornom srpskom jeziku. The Use and Abuses of the Sex/Gender Distinction in European Feminist Practice. Drugim rečima. 41 Лавроский. Polnost i kultura. R. Beograd. 42 П. Академıи наукь. 105. 53. br. Uočavanje da su definicije rodnih kategorija kulturno i istorijski različite dovelo je i do napuštanja težnje za širokim uopštavanjima i univerzalnim odgovorima.. 13.). 1993.

kako je nekada nazivano. Toward a Unified Analysis of Gender and Kinship.). The Henry Myers Lecture 1966. 47 H. tj. kao interpretacija iste prirodne činjenice. univerzalnu činjenicu. br. Junko Yanagisako and J. Ž. Iako je još Edmund Lič ukazivao da ne postoje društva koja ne poseduju bar elementarna znanja o fiziološkim procesima rađanja i očinstva. činjenice povezane sa polnošću i biološkom reprodukcijom tumačene na drugačiji način. California. Beograd 1992. Fishburne Collier. Gender and Kinship: Essays Toward a Unified Analysis. Whatever Happened to Women and Men?. Proceedings of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. Promena perspektive se ogledala i u promeni naziva polja istraživanja. "Zbog toga su ženske studije. 10 . Virgin Birth. u: Collier and Junko Yanagisako (eds. 46 M. uglavnom. 1987. bila shvaćena kao socijalna i kulturna interpretacija bioloških/polnih razlika. postalo je pitanje rodnih odnosa. Žarana Papić takođe naglašava da se ženski problem ne može razumeti bez razumevanja muškog roda. L. Etnografska građa koja je ukazivala da su u nekim društvima. 48 S. U to vreme se još uvek nije dovoljno uzimalo u obzir da su i biologija i kultura istorijski i kulturno promenljiv koncepti. postojala je implicitna pretpostavka da polne razlike predstavljaju univerzalnu osnovu za socijalno i kulturno konstruisanje rodnih kategorija i rodnih odnosa48. isticanjem uloge 45 M. The Gender of the Gift. 2. sve više upotrebljavale naziv gender studies (studije polova)". Ukratko. datosti. dakle. XXXIV. 34. 15. generacije antropologa su ljudsku polnost i biološku reprodukciju posmatrale isključivo kao prirodnu i. 49 E. na izučavanje žena i muškaraca u njihovom međusobnom odnosu. Sociologija. Međutim. Stanford. The Gender of the Gift. shvatani kao univerzalne. Postojala je gotovo opšta saglasnost da kategorija roda predstavlja kulturno sredstvo za razumevanje i tumačenje polnih razlika. vidljivih u fizičkim odlikama ljudskog tela i značajnim za biološku reprodukciju ljudi. uprkos značajnoj promeni interesovanja i pristupa do kojih dolazi početkom osamdesetih godina dvadesetog veka. tako da je u tom periodu "antropologija žene" preimenovana u "antropologiju roda" čije je interesovanje bilo usmereno na istraživanje rodnih odnosa kao struktuirajućeg principa u svim ljudskim društvima. Moor. biologija/kultura. To istovremeno znači da još uvek nije bio napravljen epistemološki pomak sa koncepta roda i rodnih uloga i statusa na koncept tela i polnosti koji su i dalje. 270-271. dakle pre-socijalne. Strathern. kako u antropologiji tako i u ostalim društvenim naukama i humanističkim disciplinama.Papić. upravo imajući u vidu težnju da se razmatra odnos polova kao društvena konstrukcija. osamdesetih godina dolazi do usmeravanja pažnje na socijalne i kulturne mehanizme konstituisanja kategorija muškosti i ženskosti i razlika među njima. Vol. Stanford University Press. kao i da su predstave o začeću i rođenju uvek i u svakom društvu izraz dogme a ne neznanja49. dakle. Leach. dok je pol ostajao teorijski neproblematizovan47. Razlog tome je što je u antropologiji i ostalim društvenim naukama kategorija roda od početka svog konstituisanja. i zadugo posle toga. Preovladalo je shvatanje da se problem žena nikada ne odnosi samo na žene i da ni žene ni muškarci ne mogu biti shvaćeni bez razumevanja odnosa između njih45. 1966. 39-49. kao što su australijsko i trobrijandsko. 33-34. 152. Telo kao proces u toku. Strathern. Ovakva orijentacija je još uvek počivala na konceptualnom dualizmu koji se ispoljavao kroz opozicije pol/rod. telo/duh itd. dok su se autori u radovima iz sedamdesetih godina dvadesetog veka pre svega bavili položajem žena i nastojali da pruže objašnjenja njihove univerzalne potčinjenosti. može se reći da je tokom obe decenije povlašćeni predmet istraživanja bio pojam roda. Implikacija ovog novog talasa feministički orijentisane antropologije ispoljavala se u shvatanju da izučavanje rodnih odnosa znači bavljenje socijalnim odnosima uopšte46.Takođe. Žensko pitanje.

H. Mada su još od šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka antropolozi pokazivali interes za izučavanje tela. Tako su narodi koji u svojim kulturnim konceptualizacijama srodstva nisu pridavali značaj očinstvu optuživani za nepoznavanje osnovnih fizioloških procesa rađanja i kao takvi proglašavani primitivnim i detinjastim. L. one se ne pojavljuju kao a priori datosti koje se univerzalno nalaze u osnovi društvenih odnosa i kulturnih kategorija roda. rodne razlike ne počivaju u svim kulturama na polnim razlikama. Drugačije rečeno. Moor.žene/majke i ćutanjem o ulozi muškarca/oca. 1999. Masculin/Féminin. L. iako je očigledno da heteroseksualni polni odnos. Understanding Sex and Gender. 53 T. Dekonstrukcija zapadnog modela polnosti i rodnih odnosa istovremeno je značila preispitivanje odnosa između bioloških entiteta i socijalnih kategorija. jer "ni jedna institucija nije zasnovana u prirodi"50. Héritier. Ova vrsta etnografskih podataka je dovela u pitanje model rodnih odnosa koji je naglašavao fiksnu i binarnu prirodu polnih razlika i pokrenula pitanje o tome da li su polne kategorije dovoljne za određivanje rodnih kategorija i da li je uopšte moguće uspostavljati distinkciju pol/rod : biologija/kultura. Međutim. 172.). Understanding Sex and Gender. ali se ne smatra da su posledica bioloških razlika. većina tadašnjih studija bila je podređena. Tako se. telo nije uvek predstavljalo problem53. 51 50 11 . 284. interesovanju koje su istraživači pokazivali za komunikaciju kao kulturni proces. na primer. Preovladalo je shvatanje da oštro razdvajanje između (biološkog) pola i (kulturno konstruisanog ) roda ne ostavlja prostora društvenim naukama da se bave odnosom između prirode i kulture i da razumeju različite i mnogostruke načine kroz koje se ovaj odnos može ispoljiti52. Editions Odile Jacobe. ova vrsta binarne polne/rodne kategorizacije se pojavljuje kao kulturno određena. trudnoća i porođaj predstavljaju neophodne elemente biološke reprodukcije. moralnih vrednosti ili duhovnih potencijala. uzimana je kao dokaz njihovog neznanja o prirodnim procesima začeća i rađanja i o nepoznavanju uloge očinstva. Sa kritičkim promišljanjem distinkcije između biologije i kulture. nikada nije postojalo ni jedno ljudsko društvo. J. Telo kao artefakt – pol. već su rodne razlike proizvod uspostavljenog društvenog i kulturnog poretka i odnosa moći. Društveni odnosi se ne zasnivaju na polnim razlikama. Csordas. Polity Press. Posmatrano u komparativnoj perspektivi. može smatrati da razlike između muškaraca i žena postoje u pogledu njihove ritualne efikasnosti. L. Etnografska građa iz različitih delova sveta je pokazivala da u procesu konstruisanja rodnih kategorija neke kulture ne naglašavaju biološke razlike. telo dospeva u centar antropoloških istraživanja. Moor. nesposobnim za logičko mišljenje. u: H. kako ukazuje Tomas Čordaš. Cambridge. rod i polna razlika Iako je uvek bilo prisutno u antropologiji. ova vrsta analiza koristila je lingvističke analogije za izučavanje različitih vrsta "govora tela". odnosno između pola i roda. Polazeći od jezika kao modela. karakteristična pre svega za (etno)epistemologiju zapadnih društava odakle je poticala većina istraživača. u kojem je telo predstavljalo sredstvo ili medijum komunikacije. Paris. "The Body's Career in Anthropology". 52 H. U takvim slučajevima se često smatra da su oni u fizičkom pogledu slični51. 816. Telesnost per se nije bila predmet njiF. Moore (ed. kako ističe Fransoaz Eritije. La pensée de la différence. 815. 1996. koje bi bilo zasnovano na priznavanju jedino bioloških procesa rođenja. Anthropological Theory Today.

Beograd.. Deveeux. Promena u načinu percepcije tela uočljiva je i u okviru feminističke teorije i prakse. Džejn Kolijer i Silvija Janagisako su među prvima u antropologiji pokrenule i teorijski problematizovale pitanje o tome da li rod svuda predstavlja kulturnu interpretaciju polnih razlika između muškaraca i žena. op. "Otelovljenje" ("embodiment").). 1937. kada antropologija telo i ljudsku polnost prestaje da posmatra kao biološku datost i u značajnijoj meri pažnju počinje da usmerava na socijalne i kulturne dimenzije njegove egzistencije. La production du corps. postaje jedan od dominantnih problema društvene i kulturne teorije ovog perioda. mnogo godina posle ranih razmišljanja Pola Radina i Marsela Mosa o mehanizmima njegovog socijalnog i kulturnog konstruisanja55. Godelier et M. 1927 (1957). kako unutar antropologije tako i u ostalim društvenim naukama i humanističkim disciplinama. 59 W. U domaćoj antropološkoj literaturi. 55 M. biološki zasnovanim razlikama58. rad Džejn Csordas. American Anthropologist 37. Žikić.. Kako ističe Endrju Stratern. već težnju da se otkrije koje probleme ljudskoj misli nameće proces konstruisanja društvenih odnosa i upisivanje ovih odnosa u telo"56. B. Istaknuto mesto koju tema tela zauzima u savremenim antropološkim izučavanjima ne znači "nameru istraživanja kulturnih univerzalija čije bi postojanje bilo a priori postulirano. Edgeriov. 63. kritiku proksemike i kinetike kroz analizu fizičkih i kulturnih aspekata telesnosti (morfologije i semantike gesta). Dover Publications. Mos. status kulturnog artefakta. R.. Junko Yanagisako and J. W. da li socijalna konstrukcija rodnih kategorija i rodnih odnosa u svim društvima i kulturama počiva na binarnim. I-II. op. knj. 7 i 8. Fishburne Collier. Panoff (eds. Editions des Archives Contemporaines. Amsterdam 1998. Approches anthropologiques et historiques. Videti: B. xi. "Garder le corps à l'esprit". La production du corps. 58 S. Na taj način. Strathern. cit. Još rani antropološki radovi koji su se bavili fenomenom "trećeg roda" i različitim oblicima interseksualnosti svedočili su o promenljivosti kulturnih interpretacija bioloških polnih razlika i pokazivali da dualni sistemi ne predstavljaju jedini i univerzalni način klasifikacije ljudskih bića koji se pojavljuje automatski na osnovu priznavanja razlika u fizičkom sklopu muškaraca i žena59. u: M. Odnosno. telo osvaja. odnosno interes za pitanja o tome kako je telesna osnova ljudskog delovanja i odnosa socijalno struktuirana na različite načine. Antropologija gesta. 176. Ovaj prelazak sa mentalističkog pristupa na pristup koji je usmeren na telo zahtevao je dekonstrukciju konceptualnog dualizma sistema pola/roda. Institutuionalized Homosexuality among the Mohave Indians. drugi talas svoje napore usmerava na vraćanje ženskog tela njima samima57.hovog interesovanja54. New York. Introduction. u: Maurice Godelier et Michael Panoff (eds. Primitive Man as Philosopher. Etnološka biblioteka. G. 56 M. Approches anthropologiques et historiques. Beograd 2002. P.). Panoff. 1935. 14-50. Biblioteka XX vek. Hill. 1998. Međutim. 1998. (1934)361-387. Radin. dok je prvi talas feministički orijentisanih teoretičarki bio usmeren na oslobađanje njihovog duha. 57 A. Human Biology 9. dao je nedavno Bojan Žikić. Pokot Interesexuality: An East African Example of the Resolution of Sexual Jucon54 12 . Editions des Archives Contemporaines. Stoga se može reći da je izlazak tela iz "teorijske anonimnosti" uočljiv od osamdesetih i osobito devedesetih godina. cit. Sociologija i antropologija. Amsterdam. The Status of the Hermaphrodite and Travestite in Navaho Culture. Godelier et M.

"What is Kinship All About?". naglašavaju da su i pol i rod socijalno konstruisani i da bi stoga izučavanje roda trebalo odvojiti od koncepta polnosti. op. The Anthropological Society of Washington. Ako su rodne konstrukcije kulturno promenljive. M. Umesto da se pretpostavlja i uzima zdravo za gotovo da su "žene" i "muškarci" dve kategorije ljudskih bića čiji su odnosi svuda struktuirani na osnovu bioloških polnih razlika. 62 Ibid. The University of Michigan Press. Kinship Studies in the Morgan Centtennial Year. u: P. Naglašavajući da su i prirodne činjenice polnosti predmet interpretacija i reinterpretacija u kontekstu određenog kulturnog diskursa o polu i polnom identitetu. Ann Arbor. mada je prihvatano da su socijalne konstrukcije zasnovane na ovim razlikama. perspektiva za koju se zalažu predstavlja jedan od primera prodora neofukoovskog mišljenja u antropologiju64. Junko Yanagisako and J. 15. ove autorke ukazuju da su antropološke analize nekritički preuzimale zapadni (evroamerički) model rodnih razlika koji je pretpostavljao da su razlike između muškaraca i žena prirodne. Fishburne Collier. 63 Ibid... ne predstavljaju naprosto različite kulturne obrade i interpretacije iste prirodne činjenice (da su žene i muškarci polno različiti)62. 153. Schneider. Chicago. cit. American Anthropologist. 1984. A Critique of the Study of Kinship. da ne možemo pretpostavljati da biološki polovi predstavljaju univerzalnu osnovu kulturnih kategorija muškosti i ženskosti. 29. zasnovane na polnim razlikama. 64 H. 32. Reining (ed. Njihov osnovni teorijski stav je da rodne kategorije i nejednakosti među njima. Nagalašavaju da. Janagisako i Kolijer se zalažu za takvu analitičku strategiju koja će uspeti da pokaže koji posebni socijalni i kulturni procesi dovode do toga da se muškarci i žene pojavljuju kao međusobno različiti (podvučeno u originalu). 61 S. 1964. Sledeći kritiku Dejvida Šnajdera60 o inkorporiranosti zapadne etnoepistemologije u analitičke koncepte. 3263. 13 .). 60 D.. gruity. 1972. Takođe smatraju da nema razloga da se pretpostavlja da se biološke polne razlike i različite uloge koje muškarci i žene igraju u biološkoj reprodukciji uvek i svuda nalaze u osnovi različitih kulturnih konceptualizacija roda63. onda su i kategorije polnih razlika. L. Dakle. Moor. sama razlika nije bila shvaćena kao socijalna konstrukcija već kao prirodna datost61.Kolijer i Silvije Janagisako je unekoliko imao drugačiji cilj – da pokrene preispitivanje analitičkih dihotomija u studijama srodstva i roda. Na taj način. kao i dekonstrukciju zapadnog modela odnosa pola i roda kao univerzalnog analitičkog sredstva u antropologiji. "Whatever Happened to Women and Men?. posmatrane u kontekstu međukulturnog poređenja. University of Chicaho Press.

Časopis za sociologiju. O mestu odnosa priroda/kultura u Fukoovoj arheologiji znanja videti u: Ž. Panoff. Godelier. već da ono isto tako može biti korišćeno da bi osporilo i srušilo taj poredak67. U fokus istraživanja ulaze pitanja kao što su: koji socijalni i diskurzivni uslovi dovode do binarne polne/rodne kategorizacije ljudskih bića. Godelier et J.). socijalkonstruktivistička perspektiva u svojim različitim varijantama izmenila je vrstu pitanju koja treba postavljati. Uopšteno posmatrano. Vol. 278-300. Razvoj ovog Fukoovog stava osobito nalazimo u "queer" teoriji koja. M. Polnost i kultura. Beograd. 1998. Grosz. Sexual Subversion. 66 E. Panoff (eds. Godelier et M. Volja za znanjem Prosveta. Naglašava se da je ljudsko telo još pre rođenja podeljeno duž linija koje nemaju mnogo veze sa biologijom već sa kulturnim i individualnim konceptima biologije66. Meurtre du Père ou sacrifice de la sexualité? Approches anthropologiques et psychanalytiques. Les cahiers d’Arcanes. Editions des Archives Contemporaines. Le Corps humain. Polnost i biološka reprodukcija su shvaćeni kao suštinski deo procesa socijalne prakse. 1995. 3. Sociologija. Njegov osnovni argument je bio da pojam pola ne postoji pre nego što je njegovo značenje određeno unutar određenog diskursa.). 67 M. br. 47-49. 335-358. kako kaže Godelije. 1996. Amsterdam. preispitujući kategorije "normalne" seksualnosti. Papić. Introduction. Problem odnosa priroda/kultura i mogućnost zasnivanja antropologije (epistemološke) prošlosti. Žarana Papić i Lydija Sklevicky. Bliska poststrukturalističkom i M. Beograd. xi. ispoljava na jedan mnogo očigledniji način. XXXVII. Allen and Unwin. Possédé. Na taj način. 1990. U društvenim naukama na ovim prostorima novi epistemološki prostor za izučavanje tela i polnosti među prvima su svojim radovima otvorile priređivačice ovog Zbornika. Canibalisé. u telu i putem tela. Savremena antropološka istraživanja potvrđuju ne samo da je telo. u: M. koji je kontekst u kome određeni diskurs postaje prihvaćen i uticajan i koji su njegovi specifični efekti u odnosu na subjekat i određene domene socijalnog života? Postaje sasvim jasno da je došlo i do ozbiljne promene u shvatanju epistemološkog statusa mogućih odgovora na ova pitanja. u: M. na svest pojedinaca. Fuko. 65 14 . "trbuhozborac društva" odnosno izraz i instrument reprodukcije određenog društvenog reda.Opravdanost ove konstatacije biće utoliko očiglednija ako se podsetimo da je u svojim analizama tela i seksualnosti Mišel Fuko ukazivao da polna razlika predstavlja pre rezultat nego poreklo određene diskurzivne prakse i da se politička moć. konstrukcija polne razlike i binarnih polnih kategorija se pojavljuje kao proizvod određenog (zapadnog) diskursa i stoga se ne može smatrati nepromenjivom ili prirodnom65. čak i pre nego što deluje na ideologiju. Istorija seksualnosti. Paris. naglašava da biologija ne mora biti determinanta polnosti i seksualnog identiteta. Hassoun (eds. London. 1978. Supplicié. Godelier et M. 44. "Meurtre du Père ou sacrifice de la sexualité? Conjectures sur les fondement du lien social". socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju.

nije se više mogla smatrati korisnom za razumevanje kulturne imaginacije i prakse mnogih vanevropskih društava. Panof. kako ističu Moris Godelije i Mišel Panof. XXXIV. L. Nº 2. sang maternel – le corps humain dans une communauté tibétaine du Nepal (les Khumbo). dok je kod Barija iz unutrašnjosti Nove Gvineje mleko žene zamišljeno kao transformaci- Ž. xii. 1995. Dijeta – masovna ženska neuroza. kasne osamdesete su ukazivale da pol (sex) ne postoji71. Sklevicky. Panoff (eds. svrstala se. Tako se kod Kumba iz Nepala. na primer. La production du corps. 224 i d. Beograd 2002. Za Palavane sa Filipina mleko dolazi od majčine krvi. Ženske studije. Kako kaže Henrijeta Mur. smatra da kosti potiču od očevog semena. os des ancêtres. 173-188. Sociologija. kao kulturnu i istorijsku kategoriju uvek otvorenu za novi i drugačiji "kulturom definisani izbor iz ogromnog niza mogućnosti naše telesnosti"68. Beograd 1980. Papić. 72 M. "Whatever Happened to Women and Men?. 261-272. Žarana Papić je smatrala da telo i ljudsku polnost treba shvatati kao "proces u toku". Panoff (eds. Moor. koju zapadna diskurzivna praksa smešta u telesnu konstituciju muškaraca i žena. mogu biti interpretirane na drugačiji način i neke od njih kultura može delimično izbrisati ili čak negirati72. Introduction. Centar za ženske studije. kao i Lydija Sklevicky koja je žensko telo posmatrala kao polje za legitimizaciju nejednakosti između muškaraca i žena i konstruisanje odnosa moći70. 70 Videti: L. 153. 271 (269-279). La production du corps. Časopis za sociologiju. Beograd 1977.. žene. kao i u velikom broju društava sa azijskog jugoistoka. socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju. Godelier et M. među one feministički orijentisane teoretičarke u savremenoj antropologiji koje su prevazilaženje konceptualnog dualizma analitičkih kategorija pola i roda. Konji. ratovi. Telo kao "proces u toku". Časopis za feminističku teoriju br. Glasnik Etnografskog instituta SANU. 68 15 . 289-292. Pretpostavka o "prirodnosti" razlike. 71 H. Ritulizacija socijalnog razvoja žene – tradicionalno selo zapadne Srbije. koja potiče od hrane koju unosi. 1. prirode i kulture. 157 i d. Ž. smatrale neophodnim ako želimo da poboljšamo teorijsku perspektivu i razumemo društvene odnose. a tkivo od majčine krvi73..). Papić.). Opozicija priroda/kultura kao "prirodna" definicija i interpretacija polne razlike – Levi-Strosova projekcija iskona kulture kao društvenog ugovora između muškaraca. Posebna izdanja knj. Etnografski institut SANU.postmodernom senzibilitetu. u: M. Diemberger. Razvijajući kritiku antropološkog/zapadnog modela mišljenja u kome dominira ideja o polnoj razlici isključivo kao opoziciji. i šire. Menopauza – poslednja misterija krvi. Takođe značajan doprinos razvoju ovog polja istraživanja predstavljaju etnološki/antropološki radovi Miroslave Malešević. Godelije et M. a "ne šire shvaćen princip razlike"69. Montagnes sacrées.Godelier et M. Etnografski institut SANU. 69 Ž. 39.Papić. Polnost i kultura. 273. Iako su sva tela polno određena razlike među njima. vol. Videti na primer: M. Beograd. Običaji životnog ciklusa u gradskoj sredini. 73 H. u: M. Malešević. 1992. Epistemološki pomak se ogledao u sve većem interesovanju antropologa za koncept polnosti i seksualnosti (predstave i ponašanja koja se vezuju za seksualne odnose). 199-214. Beograd. ako su sedamdesete i osamdesete godine dvadesetog veka ustanovile da rod (gender) postoji.

Godelier et M. U ovim društvima se posebno naglašava odvajanje muške dece od majki i sveta žena koji se. Guardians of the Flutes. Homoseksualizam. Biocénose palawan. Approches anthropologique et historique. pre nego kao kategorija. Kao "ritual prelaza" u svet odraslih. 91 i d. pouvoir(s) chez les Baruya de Nouvelle-Guinée. New York. Pouvoir et domination masculine chez les Baruya de NouvelleGuinée. 1982. Kako 74 N. osobito se nastoji da se umanji uloga i značaj žena u procesu biološke reprodukcije jer. Mnogi lokalni koncepti i etnoteorije o začeću i rađanju. La production des grands hommes. on nije dovoljan da se postane kompletna osoba. McGraw-Hill. kao i u većini društava u kojima muškarci imaju političku moć. Philippines. parenté. kako naglašavaju različiti teoretičari. na neki način. koja je posebno izražena i razvijena prilikom muških inicijacija. shvata kao pre-socijalan. Panoff (eds.).Panoff (eds. 75 Videti: G. Editions des Archives Contemporaines. u ovim društvima predstavlja ritualno izvođenje etnobioloških. 16 . inicijacije predstavljaju proces socijalnog konstruisanja muškosti i ženskosti i u mnogim društvima ovog regiona sastoje se od različitih oblika ritualizovane homoseksualne prakse. Gerdt. posebno 61-127. mleka koje i samo predstavlja transformaciju muškog semena kao što je to slučaj kod Barija. Ritualni homoseksualizam tokom inicijacija u Papua Novoj Gvineji i Melaneziji predstavlja možda najbolji primer poricanja polne razlike i kulturnog redefinisanja uloga muškaraca i žena u biološkoj reprodukciji75. odnosno mleka koje mlađe žene u laktalnom periodu daju devojčicama tokom ženskih inicijacija. Kako je reč o patrilinealnim društvima. na taj način. Takođe. M. La production des grands hommes. lokalnih teorija o začeću i rađanju. U ovim društvima.ja sperme muškaraca74. 1-37. Godelier. Fayard.).. M. Idioms of Masculinity. u mnogim vanevropskim kulturnim diskursima rod je često shvaćen kao proces. Corps. La production du corps…. Iako je heteroseksualni odnos neophodan za začeće i rađanje. van majčinog tela i bez učešća žena ponovo rađaju dečake. kada muškarci sami. La production du corps. u: M. muškarac ili žena. H. Revel. Muške osobine se stvaraju i muškarcem se postaje tek kroz ritualno primanje sperme mladih neoženjenih muškaraca nesrodnika. 72 (71-85). Corps en jeu (je) ou la chasse généralisée. Pouvoir et domination masculine chez les Baruya de Nouvelle-Guinée. priznatih članova društva. Godelier et M. Paris. o fizičkom sastavu i telesnim supstancama osobe svedoče o tome da je telo često konceptualizovano kao deljivo i višestruko rodno označeno. u: M. Godelier. reprodukcija ljudi predstavlja instrument reprodukcije socijalnog poretka. 1982. 1981. Amsterdam 1998. prema shvatanju ovih društava. jasno je da se radi o ideološkoj i simboličkoj praksi usmerenoj na to da se reinterpretiraju osnovne činjenice životnog iskustva i to na takav način koji će ih prevazići i uspostaviti i legitimizovati autoritet muškaraca u različitim domenima života i iskustva.

shvaćena kao proizvod socijalnih odnosa i aktivnosti. op. 154-155. najčešće se vezuje za ime Džudit Batler koja pokreće pitanje o nestabilnosti analitičkih kategorija pola i roda i ističe mogućnosti koje postoje za narušavanje odvojenih i jasnih kategorija identiteta. 241-281. Batler. naglasak na performativnosti u teorijskim radovima o rodu i rodnim kategorijama. Zagreb. iako izuzetno značajan i dobrodošao. Samizdat B92. Jovanović. O diskurzivnim granicama "pola". Feminizam i subverzija identiteta. 125-141. Beyond Sexual Dimorphism in Culture and History. Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in 19th and 20th Century. 79 H. Third Sex. Udruženje za društvenu istoriju – Ideje 4. "sa antropološke tačke gledišta ne čini se vrlo revolucionarnim" jer je postojeći etnografski materijal pokazivao da su rodne kategorizacije često zasnoivane na ulogama tj. Osoba je. Moor. L. Grémaux. 78 J. ili balkanskih tobelija81. 2000. Zone Books. The Gender of the Gift. kod stanovnika novogvinejskih visoravni razlika između muškaraca i žena nije shvaćena kroz fizičke razlike tela. P.pokazuje Merilin Stratern. Tela koja nešto znače. Danas već klasični primeri indijskih hidžri i berdaša kod severnoameričkih Indijanaca. kako ističu teoretičari. Butler. Woman Becomes Man in the Balkans. Moor. pre nego kao neko koga određuju njegove suštinske "biološke" karakteristike76. S. Šarčević. već ono što činiš". smatrajući da možda uopšte ne treba praviti ovu distinkciju78. Beograd. 81 Videti: R.). 2002. Kao što naglašava Henrijeta Mur. Gender Relations in South Eastern Europe. H. D. New York. Ženska infoteka. Strathern. Sex and Gender Identity of "Swarn Virgins" in the Balkans. (eds. dok su ranije rodne kategorije shvatane kao kulturna interpretacija polnih razlika koje su im prethodile. 46. Third Sex and Third Gender: Beyond Sexual Dimorphism in Culture and History. Herdt (ed. Međutim. Herdt (ed. Third Gender. Passion for Diffrence. Belgrade-Graz. New York. cit. 77 76 17 . dakle. L. Može se reći da je kritičko preispitivanje ovog pojma dovelo do njegove rekonceptualizacije i da rod postaje "ne nešto što jesi. Zone Books. Naumović. Nevolje s rodom. Zur Kunde Südosteuropas – Band II/33. 1994. 1994. 184-185. sada se polnost shvata kao rezultat regulativnog diskursa o rodu77. pre nego na anatomiji79. dakle. u: G.). već se konstruiše kroz ono što žene i muškarci čine kao članovi društva. Dolazi. M. 2001. 80 Videti: G. na onome što muškarci i žene čine.). žena koje postaju socijalno muškarci odričući se svog biološkog potencijala rađanja. ukazuju na nestabilnost granice između pola i roda i pokazuju da nam radikalna distinkcija između ovih pojmova ne omogućava da unapredimo teorijsku perspektivu.. uglavnom muškaraca koji preuzimaju ženske uloge80. Naglasak na dinamičkom i performativnom aspektu rodnog identiteta se od devedesetih godina uočava i u teorijskim radovima o rodu. u: M. do inverzije odnosa između pola i roda. Razvoj Fukoove ideje da telo nema "pol" van diskursa u kojem je označeno kao polno.

ukratko. The Body and Difference. brojni teoretičari sve češće odbacuju korisnost ovih opozicija i ukazuju da ni anatomija ni konvencija ne mogu objasniti postojanje polnih razlika. 84 Ibid. ali je odsutno kao materijalni objekt analize83. 168. Whatever Happened to Women and Men. jer je polna razlika proizvedena putem jezika. Kris Šiling. 85 Ibid. Jer. 1997. L. telo predstavlja mesto gde su subjekti morfološki i socijalno konstruisani. a ne samo kao efekat konstrukcije socijalnih odnosa i razlika85. socijalno i simbolički". u domenu simboličkog82. u: K. C. Ursule Šarme. Ova orijentacija je dobijala na značaju sa razvojem tzv. Woodward (ed. esencijalizma prema socijalkonstruktivizmu. Međutim. kako smatraju autori ove orijentacije. Gde je rešenje? Autori poput Henrijete Mur. Granica između pola i roda može biti nestabilna. Sage Publications and The Open Univer-sity. Dona Slatera i drugih ističu da antropolozi u svojim analizama moraju dovesti u vezu radikalni materijalizam i radikalni socijalkonstruktivizam i da telo treba analizirati i kao materijalnu osnovu za. 79. Ono što se mora priznati. Identity and Difference. tela i telesnih supstanci i značenja. uprkos tome što su telo doveli u centar izučavanja bez oslanjanja na biološki determinizam. Danijela Milera. rasprava o odnosu pol/rod se u svojim različitim oblicima kretala oko pitanja o odnosu biologije i kulture. a odnos subjekta sa telom je istovremeno materijalan i imaginaran86. London. kako ističu različiti teoretičari. Moor. niti da nastojimo da definišemo apsolutne granice između pola i rodnih kategorija ili između seksualnosti i roda ili između pola i seksualnosti. Moor. op. Kris Šiling na primer smatra da socijalkonstruktivistički pristupi. da odustanemo od rasprave o polu i rodu. u suštini nisu prevazišli konceptualni dualizam koji je dugo vremena odlikovao izučavanje tela i telesnosti84. cit. 81. Ono je prisutno kao tema istraživanja. međutim ne treba da mešamo "nestabilnost polno označavajućih sa imanentnim nestajanjem samih muškaraca i žena onako kako ih poznajemo fizički.). Analitičari inspirisani poststrukturalizmom i Lakanovim radovima su otišli još dalje dokazujući da naše polno biće nije biološki fenomen. 83 82 18 . L. Laure Rival. problem sa radikalnim konstruktivističkim objašnjenjima je. što telo praktično nestaje kao materijalni fenomen. su polne razlike i uloga idejnog i simboličkog u posredovanju ovog odnosa.Jednom započeta. Rešenje se ne nalazi u tome. antropo-fenomenoloških studija o telu H. Stoga retko koriste pojam "rodni odnosi" i smatraju da distinkciju između pola i roda ne treba ni praviti. 86 H.. kako tradicionalni tako i savremeni. kako ističe Henrijeta Mur. Međutim. Shilling. 168.

kao prvi talas feminističke kritike u antropologiji. Papić. mora postojati neka sociološka ili kulturna pravilnost koja objašnjava univerzalnu dominaciju muškaraca. 251-263. Pitanje o univerzalnoj rodnoj asimetriji predstavljalo je. niti kroz shvatanje da postoji deo polnosti koji ostaje van socijalne konstrukcije. univerzalističke teorije. 4. Moor. 88 Shilling. na prvi pogled. Pol. rod i seksualnost predstavljaju proizvode složenih odnosa interakcije sa materijalnim i simboličkim uslovima koji su posredovani putem predstava i simbola90. 11. na taj način. dvosmeran odnos u kojem je materijalno telo oblikovano kako socijalnim tako i "prirodnim" procesima88. etnografski podaci koji su svedočili o izuzetnoj različitosti u razumevanju i socijalnom konstruisanju rodnih kategorija i odnosa nisu mogli da objasne univerzalnu subordinaciju žena i istovremeno su pokretali pitanje o tome kako objasniti kulturnu raznolikost lokalnih koncepata roda u kontekstu onoga što se čini univerzalnom rodnom nejednakošću. uostalom. Ukratko.gde se naglasak pomera sa izučavanja socijalnog konstruisanja telesnosti ka izučavanju iskustva telesnih subjekata87. onda svakako velik interes za razvoj modela koji bi bili u stanju da objasne univerzalnu podređenost žena u društvu. L.. 257. Sharma. sasvim elementarnih i ‘samo čiglednih’ činjenica kao što su muški pol/ženski pol. 91 H. U traženju odgovora na ovo pitanje u antropologiji tog perioda su razvijene dve. pokazivala ako ne jedinstven. op. 65. savremena antropologija sve više zauzima stanovište da polna tela ne mogu biti shvaćena niti kroz dokazivanje da je pol samo socijalna konstrukcija. No. ženska priroda/muška priroda i biologija pola/kultura roda"89. Može se reći da je antropologija žene. dihotomni model priroda/kultura koji je kao odgovor na pitanje o univerzalno podređenom položaju žena u društvu ponudila Šeri Ortner. op. "Bringing the body back into the (social) action: Techniques of the body and the (cultural) imagination". već se odnos između telesnog i socijalnog shvata kao interaktivan. Passion for Diffrence. Polnost i kultura. Međutim. uprkos promenljivosti kulturnih koncepata. Moor. 168-169.3. cit. danas već klasične. Telo. O pitanju rodnih nejednakosti u izmenjenom diskursu antropologije Razlika između pola i roda se pokazala osobito korisnom u društvenim naukama u analizi različitih položaja i uloga koji se pridaju ženama i muškarcima. Social Anthropology. 90 H. Obe su polazile od pretpostavke da. prestaje da bude posmatrano kao pasivni primalac socijalnih struktura i odnosa. Vol. L. 19 . Međutim. Njihov značaj je bio upravo u tome što su položaj žena u društvu i poreklo razlika između muškaraca i žena pokušale da objasne socijalnim i kulturnim. 89 Ž. "Bez specifičnog dvosmerno shvaćenog odnosa priroda/ kultura … ne može se dokučiti sva složenost koja stoji iza.. a ne biološkim razlozima91. cit. 1996. jedno od najranijih teorijskih problema feminističke teorije. kao i opozicija privatno/javno 87 U.

Upravo je pretpostavka da simbolička identifikacija žena sa manje vrednovanim svetom prirode. žena je. Strathern (eds. Culture and Gender. Ortner. o razlikama između muškaraca i žena takođe ne misle kao o opoziciji između prirode i kulture. "Opozicija (priroda-kultura) kojoj naša sopstvena kultura nastoji da da univerzalni značaj i koju voli da nalazi svuda različito prerušenu". i ne postoji priroda koja treba da bude ukroćena i učinjena produktivnom"95. ali na različite načine doprinose prelasku iz prirode u kulturu"96. MacCormak and M. drugi narod na Novoj Gvineji.). kako ukazuje Merilin Stratern. Cambridge. Culture and Gender93 u kome je na osnovu različitih etnografskih podataka ukazano da razlika između muškarca i žene nije neophodno povezana sa razlikom između prirode i kulture. 98 Ž. Etnografska građa je.koju je predložila Mišel Rozaldo. Strathern (eds. može biti različit u različitim društvima. Tako Barije. MacCormak and M. … za Barije su i muškarac i žena na strani kulture. u smislu kumulativnog delovanja čoveka. U okviru opozicije priroda/kultura. to je stoga jer su mnogo više na strani kulture. 122. u: C. MacCormak and M. u njihovoj kulturnoj imaginaciji uslove i sredstva koji su omogućili razvoj kulture. izmislila je žena. H. predstavlja razlog za univerzalno obezvređivanje i potčinjavanje žena. i muškaraca sa više vrednovanom. tako i zastupnika drugih teorijskih orijentacija. Š. univerzalistička teorija koju je razvila Šeri Ortner je tvrdila da su žene u svim društvima i kulturama povezivane sa prirodom. No nature. obično definisani. Godelier. Culture and Gender. no culture: the Hagen case. Women and dialectics of nature in eighteen-century French tought. 92 20 . Bloch and J. nego na strani prirode"97. Žena spram muškarca kao priroda spram kulture. 25-41. Boch. zbog svoje biološke funkcije rađanja. "ne postoji kultura. za koju je pogrešno pretpostavljala da predstavlja univerzalni način konceptualizacije ovog odnosa. kao što su oruđe za lov. 119. Nature. otvorila prostor za kritiku i preispitivanje ovakvog teorijskog stanovišta. poricala univerzalnost ove levi-strosovske opozicije na kojoj je počivala teorija Šeri Ortner. ako uopšte postoji. 120. Naglašavajući kulturne i simboličke činioce. Antropologija žene – novi horizonti analize polnosti u društvu. 97 Ibid. Godelije iznosi tezu da "ako su žene potčinjene u društvu Barija. Tako se kod naroda Hagena u Papua Novoj Gvineji. 94 Videti: M. Cambridge University Press. Stoga je sasvim opravdano reći da je Šeri Ortner u svom naporu da dokaže da žene nisu manje vredne jer su bliže prirodi. inicijacije itd. 120 i d. kako su ovi pojmovi u zapadnom kulturnom diskursu. 93 C." Ako bismo želeli da po svaku cenu metaforički primenimo distinkciju priroda/kultura. imali su brojne nedostatke i bili predmet brojnih kritika. 95 M. Novija feministička kritika patrijarhata. Strathern. 1980. a muškarci sa kulturom92. a muškarac je samo dovršio ono što je žena započela. kako feministički orijentisanih autorki. La production des grands hommes.). 219 (174-222). sledeći dekartovsko shvatanje sveta. kao i u okviru istog društva u zavisnosti od istorijske epohe94. Već početkom osamdesetih godina temeljna kritika je izneta u zborniku Nature. 96 M. kulturnim i simboličkim mehanizmima smeštena na stranu prirode i time označavana kao manje kulturno značajna. Sklevicky.). razmena. opozicija između "mbo" i "rømi" ne može izjednačiti i posmatrati kao homologna opoziciji priroda/kultura u zapadnoj kulturi. kao i predgovor: Ž. Stoga se može reći da kod ovog naroda. "zapravo samo ponovila i oživela tu istu opoziciju između prirode i kulture"98. u: C. Culture and Gender. jer ima različita simbolička značenja i različite socijalne posledice. videti u ovom Zborniku. Strathern (eds. Papić i L. dakle. a potom i Šeri Ortner. Pojam prirode i odnosa prirode i kulture. Suprotno stavu Levi-Strosa. Kako pokazuje Moris Godelije.Nature. Papić. Nature. transcedentnom kulturom.

u: J. kritiku Levi-Strosovog shvatanja odnosa prirode i kulture videti posebno 157- 334. Descola and G. dakle.).). 1992. Nature and Society. Symbolic Ecology and social practice. 18. Pre svega. California. a to je problem konceptualizacije simboličkih sistema koji su shvatani kao da postoje pre i nezavisno od socijalnog delovanja102. u: P. ističu da je moguće tvrditi da simbolička opozicija rodnih kategorija predstavlja univerzalnu činjenicu. na koje ih. Iako opozicija priroda/kultura ima dugu istoriju u zapadnoevropskom mišljenju i antropologiji. društveni odnosi i predstave u vezi sa njima ne mogu se objasniti samo putem simboličkog mišljenja. bila i jedna od osnovnih poststrukturalističkih kritika strukturalizma. Descola and G. Routledge. L’Enigme du don. London and New York. Međutim. 9. Fishburne Collier and S. Enterprising kinship: consumer choise and the new reproductive tehnologies. Ne samo da dihotomija priroda/kultura ne predstavlja odgovarajuće analitičko sredstvo kada pokušamo da razumemo mnoge ne-zapadne kulture i njihov odnos kako prema telu i polnosti. Gender and Kinship: Essays Toward a Unified Analysis. u: P. uvek možemo svesti103. 1996. London and New York. Fayard. tako i prema "prirodnoj" sredini. Literatura o ovom problemu je obimna. a da istovremeno ne tvrdimo da je i sistem rodnih odnosa univerzalan. kako smatra Godelije. ova vrsta analize ustanovljava zatvorene strukture simboličkih homologija i fiksnih značenja i stoga nije u stanju da objasni istorijske procese putem kojih dolazi do promene sistema značenja. uostalom. 102 S. Fishburne Collier. Silvija Janagisako i Džejn Kolijer. London and New York. 199-206. Kako iznosi Žarana Papić. Descola and G. "Toward a Unified Analysis of Gender and Kinship". Anthropological Perspective. videti na primer: M. Stanford University Press. Heelas and P. Introduction. Strathern. najčešće se vezuje za simboličko-strukturalnu perspektivu Levi-Strosa u kojoj je korišćena kao osnovno analitičko sredstvo. Routledge. Pálsson. Razvoj visokih tehnologija i posebno novih reproduktivnih tehnologija možda na najočigledniji način ukazuje na nestabilnost granice između prirode i kulture i istovremeno predstavlja izazov uobičajenim socijalnim predstavama o roditeljstvu. Junko Yanagisako and J. već takav artefakt koji je podređen zakonima tržišta101. Junko Yanagisako (eds. Zanemarivanje dinamičkih transformacija značenja neposredno je povezano sa drugim značajnim problemom koji odlikuje potragu za univerzalnim simboličkim opozicijama. sa druge strane. 1996. može se reći da delo Levi-Strosa predstavlja "konačno dovršenje takvog koncepta antropološke nauke čiji se predmet zasniva na opoziciji priroda/kultura"99. koja je prva u domaćoj nauci dala celovitu kritiku ovog modela znanja. Anthropological Perspective. 143. Postoji još jedan teorijski problem u vezi sa objašnjenjima koja počivaju na univerzalnoj simboličkoj opoziciji priroda/kultura. Morris (eds. već ovaj tip dualizma ne odgovara aktualnoj praksi u modernoj nauci100.Problem se. 100 21 . Paris. Nove tehnike genetskog inženjeringa su učinile da postanemo svesni činjenice ne samo da priroda postaje artefakt proizveden od strane društva. još jednom nalazio u inkorporiranosti etnoepistemologije zapadne kulture u antropološke. u: Ph. analitičke kategorije i njihovoj primeni u kontekstima u kojima to uvek ne odgovara. 82-103. srodstvu. dihotomno zasnovane. Descola. 33. 103 M. P. Routledge.Godelier. 8. ljudskom biću.). Constructing Nature. The Valuse of Enterprise Culture: The Moral Debate. Ph. Stanford. Pálsson (eds. jedino ako 99 Polnost i kultura. 101 Ibid. Pálsson (eds. 1987. Nature and Society.). 1996. To je.

U ovakvoj perspektivi. dugo vremena predstavljala jedan od osnovnih analitičkih koncepata. Dok opozicija priroda/kultura ukazuje na levi-strosovsku simboličko-strukturalnu perspektivu. 13. 401. Iako u početku nije pravila vezu između opozicije privatno/javno i distinkcije između porodičnog (domestic) i političko-pravnog domena kao što je to činio Fortes. N° 2. ljudska polnost. Na taj način. N°5. počiva na previše dihotomizovanom shvatanju odnosa idejnog sistema i delovanja/prakse. 18. ukazujući da distinkcija privatno/javno ne pruža univerzalno objašnjenje za žensku potčinjenost jer. dihotomija privatno/javno se više vezuje za varijantu strukturalno-funkcionalne orijentacije razvijane u studijama srodstva. Woman. Woman. Zimbalist Rozaldo. The Use and the Abuse of Anthropology. 22 (17-42). teorijska perspektiva koju je Rozaldo ponudila naglašavala je pre sociološke nego simboličke aspekte fenomena univerzalnih rodnih nejednakosti. Njihove ekonomske i političke aktivnosti su ograničene njihovom odgovornošću prema podizanju dece. porodičnom sferom. Woman. simboličko-strukturalna perspektiva. predstavlja proizvod razvoja zapadnog društva107. porodične sfere aktivnosti koja se odnosi na biološku reprodukciju. Culture and Society. kućom. Opozicija privatno/javno je u antropologiji.Rozaldo and L. Fishburne Collier. 1949. Rosaldo. Culture and Society. 1974. Stanford. 105 104 22 . a može se reći i u društvenoj teoriji uopšte. emotivne i porodične veze i koja predstavlja ženski domen. Ženinu univerzalnu identifikacija sa kućom i porodičnim životom objašnjavala je njenom ulogom majke: "Zbog svoje uloge majke. 108 M. Ovu dihotomiju je formalizovao i teorijski uobličio Majer Fortes koji je u svojim analizama "tradicionalnog" društva pravio oštru razliku između privatne. 1972. Stanford University Press. Morgan. Current Anthropology. "Toward a Unified Analysis of Gender and Kinship". i javne sfere koja je podrazumevala političko-pravni (politico-jural) aspekt organizacije društva i koja je u domenu muškaraca. pa i interpretacija Šeri Ortner. Zimbalist Rozaldo. 106 M. Antropologija žene – novi horizonti analize polnosti u društvu. koju je razvila oslanjajući se na postavke Majera Fortesa. žena je uvek i svuda identifikovana sa privatnom. Sklevicky. 1980. Papić i L. Oxford University Press.). Na taj način je pokrenula kritiku rodnog esencijalizma. Nastala u isto vreme kada i prva (1974). i analitički i sociološki posmatrano. 24. Mišel Rozaldo je kasnije revidirala svoj početni stav. predgovor u ovom Zborniku.simboličke sisteme analiziramo kao da imaju strukture koje su odvojene od socijalne akcije104. 289. u svojim ka- S. Fortes. Culture and Society: A Teoretical Overview. M. fokus njihove pažnje i emotivnog života je partikularistički i usmeren ka deci i domu"106. Kinship and the Social Order: The Legacy of L. Lamphere (eds. Signs. dok je muškarac povezivan sa javnom sferom društvenog delovanja. žene su postale prvenstveno vezane za domaće aktivnosti. rođenje i odnosi između roditelja i dece su i dalje posmatrane kao "osnovne životne činjenice" koje "čine samo univerzalni sirovi materijal srodničkih sistema" i "jezgro srodničke strukture u svim društvima" i koje kao takve pripadaju sferi privatnosti108. The Web of Kinship among the Tallensi. Vol. 345. Videti takođe: Ž. u: M. ali sama nije uspela da ga prevaziđe jer je i dalje uspostavljala direktan odnos između biologije i rodnih uloga i insistirala da su "sirove" biološke činjenice svuda oblikovane socijalnom logikom. 107 M. Junko Yanagisako and J. Prema njenoj formulaciji. Drugu teoriju o rodnoj asimetriji kao "univerzalnoj činjenici društvenog života" razvila je Mišel Rozaldo105. H.Z. London.

kako ističe ovaj autor. Fishburne Collier. topla/hladna. postaje transcendentni.114 Jedan od osnovnih problema u vezi sa univerzalističkim objašnjenjima zasnovanim na dihotomiji privatno/javno. Armand colin. 113 J. jednoj koja je dominantna i drugoj koja je podređena. the Organisation of Production. "Toward a Unified Analysis of Gender and Kinship".). New York. and Structural "Domains". The Use and the Abuse of Anthropology. otvorena/zatvorena. kako ističe Džon Komarof. u: R. Goody. Women. 112 R. Gender and Kinship. Rodne razlike su posmatrane kao jedina linija socijalne podele. 111 Ibid. tradicionalna /moderna i sl. po definiciji. opozicija između porodičnog i političko-pravnog istovremeno pojavljuje kao suprotnost između neformalnog i formalnog. već.snijim radovima Mišel Rozaldo je prihvatila postojanje ove veze "kao i sve njene problematične teorijske implikacije"109.). Toward an Anthropology of Women. Man and Woman in South of France: Public and Private Domains. 109 23 . muškarci. Camaroff. op. Reiter. Rosaldo. porodice i politike i muškog i ženskog. u: J. 389-417. and Private Property.. ne samo da svako društvo i društveni poredak mora postati binarni sistem. svoj položaj ne zadobijaju samo na osnovu činjenice da li su S. La logique de l'écriture aux origines des sociétés humaines. Rapp Reiter (ed. Camaroff. Tako se.cit. kao što to čine ove autorke. dok su žene identifikovane i smeštene unutar jedinica od kojih se sastoji društvo i koje pripadaju porodičnom i privatnom "domenu"111. u: R. 54. 114 J. tako i ne-rodnim principima (socioekonomski status. regulativnim institucijama društva – političko-pravnim "domenom". L. 5 i d. međutim. 1980. Rapp Reiter. što je istovremeno značilo da nije uzimano u obzir da su kategorije muškaraca i žena konstruisane kako na rodnim. 1986. iako pojava dihotomije privatno/javno prati proces formiranja klasa njeno isključivo vezivanje za društva koja nemaju razvijenu državu i klasni sistem. L. 55-56. koje su ukazivale da opozicija privatno/javno predstavlja rezultat razvoja klasnog društva i da se ne može posmatrati kao univerzalna društvena činjenica112. privatnog i javnog. Paris. Sacks. o zajedničkom. U ovoj perspektivi društvo se pojavljuje kao entitet sačinjen iz međusobno odvojenih i suprotstavljenih "domena". Monthly Review Press. Međutim. može biti pogrešno. budući različite rodne kategorije. Aistoričnost ovakvog pristupa kritikovana je još sedamdesetih godina od strane feminističkih teoretičarki kao što su Rajna Rap i Karen Saks. 65. 110 J. Junko Yanagisako (eds. K. Fishburne Collier and S. Dakle. nadistorijski princip socijalne organizacije110. etnička i religijska pripadnost. prirode i kulture. Signs. Kinship Theory. morali da budu identifikovani sa različitim sferama života. radikalna dihotomija između društava bez klasa i države i klasnih društvenih sistema predstavljala bi odraz binarne kategorizacije ljudskih društava na jednostavna/složena. cir. 19. kao uostalom. Engels Revisited. Sui genderis: Feminism. moraju biti povezani sa sveobuhvatnim. Problem sa ovom vrstom tumačenja koja sociokulturnim činiocima nastoji da objasni "zašto je polna asimetrija univerzalna činjenica ljudskog života" jeste to što dihotomija privatno/javno. op. Takođe. 1975. koja je u antropologiji tako često korišćena i istovremeno kritikovana. jeste pretpostavka o postojanju homogenih rodnih kategorija. uzrast …). Takva dihotomna vizija društva je logički zahtevala tezu o "univerzalnoj asimetriji" prema kojoj su muškarci i žene. jer bi kompleksna dinamika prekapitalističkih društava bila zanemarena ili ostala nerasvetljena113. Videti: M. Junko Yanagisako and J. esencijalistički shvaćenom rodnom identitetu. N°5. Pojedinci. i dihotomiji priroda/ kultura.

Unutar feminističke teorije. morale da se suoče. London. društveni položaj ne proističe samo iz pripadnosti rodnoj kategoriji. University of California Press. koje su bile uhvaćene u zamku Levi-Strosove ideje o recipročnoj bračnoj razmeni koja objektifikuje žensku polnost.klasirani kao muškarci ili žene. 2. Kroz prihvatanje stava da je mesto žene u društvenom životu određeno prvenstveno biološkim funkcijama rađanja. podršku čak i među feministkinjama117. Čak i kada Eleonor Likok116 uvodi istorijsku perspektivu i opravdanu zabrinutost da se zapadne kategorije prenose na druga društva. A House Turned Inside Out. 13-16. 118 L. Woman & Performance. 1997. ovaj odnos se pre izražava kroz suprotnosti bazar: kuća :: muškarci i žene nižeg socijalnog položaja: muškarci i žene višeg socijalnog položaja115. 24 . pa i feministički orijentisana antropologija. na primer. Abu-Lughod. Kritika univerzalističkih tumačenja bi. Berkeley and Los Angeles. mogla biti veoma kratka: neprihvatljiv propust da se kontekstualizuje. kao i Gejl Rubin. Weiner. dakle. kako smatra Anet Vajner. čak i kada predložene teorije daju društvena ili kulturna objašnjenja. paradoksalno. 155. Inhabiting Space in Yemeni City. Anet Vajner tako smatra da se to desilo i Šeri Ortner. To je istovremeno značilo prihvatanje pretpostavke o "razlikama u istosti" 118. Ono sa čim su feministička teorija. Sage Publications. videti u ovom Zborniku.5. ne uviđa da kompleksnost položaja žene ponekad onemogućava da se kaže da li su žene u potpunosti nezavisne ili podređene i stoga njena vizija "egalitarnog društva" ima unekoliko prizvuk rusoovske nostalgije. 1990. 117 A. Likok. Vol. ne priznajući da ona može postati izvor njihovih sopstvenih strategija i manipulacija. U prekapitalističkom urbanom Jemenu. A Journal of Feminist Theory. Von Bruck. Ili drugačije rečeno. N°2. jer u svom kretanju između muškaraca povezuju prirodu i kulturu. 25. Na taj način je učinio univerzalnim zapadno uverenje da ženska polnost i njena uloga u reprodukciji pretvaraju ženu u vlasništvo koje mora biti razmenjivano i kontrolisano od strane muškaraca. Can There Be A Feminist Etnography. Inalienable possession: the paradox of keeping while giving. Levi-Stros poriče motivaciju žena i mogućnost pristupa njihovim sopstvenim izvorima i strategijama. B. Nº 1. izazov univerzalističkim objašnjenji115 G. Danas svakako ne predstavlja novinu reći da se potraga za univerzalnim uzrokom rodnih nejednakosti neophodno završava određenim oblikom biološkog determinizma. Pridajući ženama posebno mesto među "objektima". Položaj žene u egalitarnom društvu: implikacije po društveni razvoj. Vol. strukturalne implikacije shvatanja žene kao seksualnog objekta dobile su. umesto dihotomije privatno (kuća): javno (bazar) :: žensko: muško. 1992. jeste da je "ženskost samo delimični identitet". 116 E. Journal of Material Culture.

skup značenja koja definišu određenu verziju muškosti ili ženskosti u bilo kom vremenu i prostoru uvek zavisi od sveukupnosti njihovih drugih pozicija. Papić. jeste i dekonstrukcija koncepta "patrijarhata" i evropocentrično shvaćenog pojma moći. kao i feminističku teoriju. Jovanović. Enciklopedija političke kulture. Naprotiv.). Beograd. Belgrade-Graz. Polazeći sa ovih teorijskih pozicija. Videti takođe: Ž. generacijska pripadnost. The Gender of the Gift. Postalo je. antropolozima. Savremena administracija. Asocijacija za žensku inicijativu. Udruženje za društvenu istoriju – Ideje 4. To je možda jedan od razloga zašto nisu bili prisutniji u feminističkim teorijskim razmatranjima sedamdesetih godina119. H. kako Ibid. naglašavajući da "kao ni pojam žene. Moor. 114. i feministkinja homoseksualne orijentacije koje su naglašavale da uzimanje u obzir strukturalnih pozicija moći onemogućava da se govori o univerzalnim kategorijama muškosti i ženskosti. etnička pripadnost. Žarana Papić je. dakle. A rasprava o tome da li poreklo ovih transformacija treba tražiti u poststrukturalizmu i dekonstruktivizmu ili feminizmu se i dalje vodi120. fragmentarnost. kontradiktornosti. 2002 122 Ž. 814-819. feministkinja iz zemalja u razvoju. priroda mizoginije i ženske potčinjenosti su kvalitativno različite u različitim društvima i vremenima. Jedna od odlika i rezultata ovog procesa promišljanja i kritičkog preispitivanja osnovnih analitičkih kategorija i postulata discipline koji odlikuje savremenu antropologiju. Beograd.). Gender Relations in South Eastern Europe. Strathern. ukazivala na evropocentričnu crtu u feminističkom traženju univerzalnog korena ženske podređenosti.ma ženske potčinjenosti i esencijalistički shvaćenom ženskom identitetu dolazio je pre svega od ne-belih feminističkih teoretičarki. Novija feministička kritika patrijarhata. od kulture nezavisne i homogene kategorije sa nepromenljivom 'suštinom’"122. L. jasno da teorijska razmatranja o rodnim kategorijama i rodnim odnosima nikada ne bi trebalo da budu odvojena i nezavisna od razmatranja o složenom odnosu između definicija kategorije roda i drugih relevantnih kategorija (kao što su klasa. kulturnim i životnim kontekstima121. Jer. 120 119 25 . Naumović (eds. jedinstvo istovremeno je značio razvoj koncepata i modela koji su naglašavali unutrašnje različitosti. stabilnost. Sa druge strane. mnogim kulturama su. podkultura itd. Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in 19th and 20th Century. 20-21. 11. aistorijske. sa svoje strane. 1993. 2000. S.). M. kao "profesionalcima za prepoznavanje kulturnih različitosti". 121 M. i stoga je neprihvatljivo praviti paralele bez istraživanja značenja koja se pridaju muškarcima i ženama u različitm socijalnim. 1988. Kako je pokazala Merilin Stratern. značajan podsticaj i doprinos izučavanju i razumevanju logike kulturnog konstruisanja rodnih nejednakosti u društvima jugoistočne Evrope predstavljaju Zbornici: M. Mapiranje mizogijnije u Srbiji: diskursi i prakse. Blagojević (ur. Patrijarhat. političkim. kako ističe Lila Abu Lughod. a teorijski koncepti preformulisani. religije. Papić. A Passion for Diffrence. Ovaj gubitak poverenja u meta-naracije koje su naglašavale sistem. je bilo teško da govore o Ženi. tako ni pojmovi dominacije i subordinacije nisu jednoznačne. Mi danas ovaj razvoj shvatamo kao deo opšte kritike teorija širokog obima i sveobuhvatnih tipologija koje su se poslednjih decenija razvijale u antropologiji i ostalim društvenim naukama. Zur Kunde Südosteuropas – Band II/33. Rezultat je bio da su univerzalistički obrasci o rodnim nejednakostima i ženskoj podređenosti odbačeni.

autori kao što su na primer Pjer Burdije i Moris Godelije. autentičan skup odlika i pravila u kome vladaju jasnoća i konsenzus u pogledu kulturnih značenja. a ne samo ekonomija. 336 (324-337). predstave o ženi i ženskosti višeznačne i kontradiktorne. 125 P. u: J. Danas se. 123 26 . Kroz pojam simboličkog kapitala koji je razvijen kao kritika uskog marksističkog pojma moći. Beograd. Prihvatanje postojanja različitih modela i diskursa rodnih odnosa. Takođe. Moor. 124 H. Burdije ukazuju da moć i status u društvu nisu zasnovani isključivo na ekonomskim kategorijama već i na simboličkim vrednostima126. 206-220. ekonomskom i političkom životu. koji ne samo da su drugačiji. L. Naime. svaki na svoj način. Polazi se od toga da koncepti i skupovi koncepata predstavljaju istorijske kaM. sebi svojstven model rodnih odnosa odnosno sopstvenu definiciju kategorija muškosti i ženskosti bila je povezana sa dirkemovskim shvatanjem kulture i jednom vrstom liberalnog kulturnog relativizma127. Jer. Shvatanje da idejni i vrednosni sistemi.pokazuje Moris Bloh. Fishburne Collier and S. Kontradiktornost je. 152. kao i manipulacije značenjima. 27-38. Nacrt za jednu teoriju prakse. Ova promena percepcije u odnosu na analitičke kategorije bila je podstaknuta promenom antropološkog shvatanja kulture i identiteta. 127 H. Moor. kako ukazuje ovaj autor. društvo može imati više predstava o rodnim odnosima i svaki pokušaj povezivanja ovih kontradikcija i različitosti u jedan kulturni ili simbolički sistem bilo bi pogrešno123. Burdije. antropolozi su kulturu dugo vremena definisali kao zatvoren. 15. osporavanja. Bloch. društva u kojima su žene očigledno podređene u porodičnom. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Takođe. U analizi simboličkih aspekata moći Burdijeov pojam "simboličkog kapitala" bio je vrlo značajan125.). tako i socijalne promene nalazimo još kod Vebera. žena može imati moć u svakodnevnom životu i aktivnostima124. uočljive osobito od osamdesetih godina dvadesetog veka. L. u društvima u čijim je simboličkim sistemima jasno uspostavljena hijerarhija između žena i muškaraca. predstavlja suštinski faktor kako reprodukcije društva. a time i pitanje o odnosu socijalnog. predstavlja još jednu od odlika dekonstruktivističke/postmodernističke rasprave u okviru discipline. međutim. u kojem se za osnovu moći i "bazu" društva uzima ekonomski kapital. 1999. mogu biti istovremeno društva koja svojim simboličkim principima i kosmološkim verovanjima visoko vrednuju moćne aspekte ženskosti. kultura shvata kao aktivan proces stvaranja. Descent and the Sources of Contradiction in Representations of Woman and Kinship. A Passion for Diffrence. dakle. suštinska odlika ovih predstava i mnogo je više nego jednostavno povezivanje ženskosti sa bilo kojom stranom ove antiteze. Junko Yanagisako (eds. Nekada preovlađujuća pretpostavka da svako društvo i svaka kultura imaju jedan. 126 Ova ideja nije nova. Gender and Kinship. Whatever Happened to Women and Men? . žene su često shvaćane i kao izvor života i kao rušilački faktor. Ovakva perspektiva je istovremeno pokrenula pitanje o tome koju vrstu informacija treba imati da bi se mogla odrediti priroda i obim muške dominacije. idejnog i simboličkog. već mogu biti u suprotnosti. Ovu Veberovu ideju su kasnije razvijali.

Iz ove perspektive rodni identitet/i je posmatran kao rezultat definicija razvijenih u okviru različitih. ova vrsta stručne literature je kod nas još uvek malo prevođena. N° 1. 129 128 27 . Dakle. Questions of Cultural Identity. cit. fragmentaran i promenljiv konstrukt. nisu više shvatani kao "unutrašnja suština" pojedinaca i grupa. Jedan od rezultata ove promene jeste da se kulturno znanje i društveni život više ne shvataju kao "autentični" i homogeni entiteti zasnovani isključivo na poštovanju kulturnih pravila. verovatno. nego o jedinstvenoj konfiguraciji jasno određenih i fiksnih karakteristika. Gender and/in Media Consumption. u: J. Nasuprot tome. upotreba glagola ima za cilj S. op. Identitet. op. Hall. istovremeno je značio težnju da se konstruisana priroda identieta učini vidljivijom131. Curran and M. već kao rezultat kulturne prakse koja uključuje i preuzimanje i prekombinovanje oblika čije je poreklo u različitim društvima129. P. Kako se esencijalistička paradigma pokazala neodgovarajućom za objašnjenje promena ili transformacija. Burdije. 1998. Istovremeno je došlo do preispitivanja koncepta identiteta. ili pre identiteti. predstavlja jedan od "najmišljenijih" problema u savremenoj socijalnoj teoriji. Stoga. da bi se izbeglo značenje roda kao stabilnog socijalnog konstrukta i naglasio njegov dinamički karakter. zatim. a engleski jezik trpi izgradnju glagola i glagolskih imenica od imenica. već kao rezultat struktura koje su spoljašnje u odnosu na pojedinca. Esencijalistički koncept identiteta je pretpostavljao postojanje stabilnog jezgra. nego po svaku cenu tražiti. 15. neadekvatan prevod. kultura se pojavljuje kao kontekstualna kategorija jer ljudi deluju na lokalnom.cit. Ćurčić. Wright. PhD thesis. London.tegorije i da ideje nikada ne stvaraju koherentnu i zatvorenu celinu koja se "samoreprodukuje kroz vreme i u stalnom je stanju balansa". London. identitet se pojavljuje kao višestruko konstruisan. sudeći prema obimu literature i teorijskih rasprava. koji se ogledao u napuštanju modela subjekta kao "autentičnog" i jedinstvenog entiteta. Stoga sam smatrala da je delotvornije ukazati na značenje samog koncepta na kome počiva upotreba ovog glagola. 130 S. diskursa i različitih dinamičkih procesa koji mogu delovati na različite načine i u različitim pravcima. neki autori smatraju da ima više smisla koristiti glagol engender (u značenju kontinuiranog procesa re/definisanja rodnog identiteta) nego do sada korišćenu imenicu gender132. Engleski glagol engender je teško prevesti na srpski bez rizika promene značenja i bez stvaranja rogobatnih kovanica. 316 prema N. nekada i antagonističkih. suštine subjekta koja uvek ostaje gotovo ista i nepromenljiva tokom vremena130. što nije slučaj sa srpskim jezikom. Ovu ideju još sedamdesetih godina razvija Pjer Burdije u svojoj teoriji prakse. Ćurčić. Kako pojedinci zauzimaju različite socijalne položaje i imaju različite uloge. Mass Media and Society. London. Konceptualni pomak. tako da u upotrebu nije ušao izraz koji bi naučna zajednica prihvatila kao adekvatan i precizan prevod engleskog glagola engender. Ovaj aspekt ideniteta su naglašavali mnogi teoretičari. Ang and J. može se reći da je teorija prakse dala značajan podsticaj prevazilaženju ograničenja tradicionalnih antropoloških teorija kulture.6 (7-15). 132 I. Imagining "Grown-up" Women: A Study of Television Advertisements. Identity Construction and Governance Process. Edward Arnold. Sage Publications. Vol.). smatrajući da je bolje govoriti o identitetu koji je u stalnom procesu stvaranja i redefinisanja. Hall and P du Gay (eds. u: S. nacionalnom i globalnom nivou128. Za to postoji nekoliko razloga: pre svega jer je literatura koja se bavi ovim problemima relativno novijeg datuma i razvijana uglavnom na engleskom govornom području. tekst u rukopisu. 1996. 131 N. Hermes. Gurevitch (eds. 4. Politicisation of "Culture". Anthropology Today. postalo je jasno da je trebalo naći nov način razmišljanja o identitetu. Uprkos ograničenjima same Burdijeove teorije. 14. Introduction: Who Needs "Identity". Na taj način se izražava neslaganje sa shvatanjem da se rodni identitet prihvata i interiorizuje (kroz određeni mehanizam socijalizacije) i da do kraja života ostaje stabilan i neprimenljiv bez obzira na različite uloge i pozicije koje subjekt zauzima.). The University of Birmingham. 1991. kako u istorijskom tako i u biografskom smislu. koji.

151. u štampi. kritika rodnog esencijalizma značila je istovremeno i ozbiljno preispitivanje. Jer. Ili bi bar trebalo da budu. 135 H. čitanje radova objavljenih u zborniku Antropologija žene. naravno. proces kritičkog preispitivanja i konceptualnih promena koje odlikuju antropologiju u poslednjim decenijama dvadesetog veka u velikoj meri je bio podstaknut sa razvojem antropologije žene kao prve faze feminističke kritike u antropologiji. Videti: D. Ali kao i sve dobre stvari i ova sigurnost je nestala i nastupilo je vreme nesigurnosti i nestabilnosti koncepata135. ukazujući da ovde objavljeni radovi omogućavaju "uvid u deo opštijih napora koji teže redefinisanju ljudske istorije i otvaranju novih obrisa ljudske ravnopravnosti"136. 136 Ž. Genero. njihov teorijski doprinos i heuristički značaj ni na koji način ne mogu biti umanjeni. Istovremeno. njene priređivačice. pogrešno ustanovljenu nezavisno od njenog delovanja u bilo kom sistemu socijalnih predstava134. Stoga je koncept roda možda najbolje shvatiti kao heurističko sredstvo koje ne može biti konstruisano a priori. Annual Review of Anthropology. i feministička teorija se menjala. Rod. same kategorije roda kao analitičke kategorije133. To je istovremeno bila decenija prvog talasa feminističke kritike u antropologiji koja je otvorila prostor za formiranje jednog novog polja istraživanja i započela kritiku objektivizma kao naučnog ideala. ili pravilnije. Cornell.Sklevicky. možemo se složiti sa Kamalom Visvesvaran kada kaže da rodne konstrukte i odnose treba razumeti ne kao ishodište analize. u antropološkoj teoriji i praksi je došlo do značajnih epistemoloških pomaka i promena. nisu bili jedinstveni. Antropologija žene – novi horizonti analize polnosti u društvu.2. predgovor ovom Zborniku. Časopis za feminističku teoriju. 133 28 . A ovi napori su neprolazni. Međutim. br. 616. 1997. Odgovori. Whatever Happened to Women and Men?. Naprotiv. svodeći ga na dihotomiju muško/žensko. Od vremenena prvog talasa feminističke kritike u antropologiji. pa i osporavanje.Papić i L. odvojeno i nezavisno od određenog sistema predstava. Viswesvaran.da naglasi kontinuitet procesa definisanja i konstantnog redefinisanja ponuđenih kulturnih definicija rodnih kategorija i uloga. L. Iako promene u antropološkoj teoriji nameću novo. Jednu od najsnažnijih kritika roda kao analitičke kategorije iznosi Drusila Kornel. 134 K. History of Feminist Etnography. N° 26. Uopšteno posmatrano. zameniti kategoriju za realnost značilo bi konstruisati "rod" (gender) kao sociologizam. Moor. Značaj ove knjige su možda na najbolji način izrazile Žarana Papić i Lydia Sklevicky. Teorijske i konceptualne promene koje su se dešavale za ove tri decenije možda je na najbolji način ilustrovala Henrijeta Mur tvrdeći da su sedamdesete godine dvadesetog veka bile sjajne godine za antropologe: to je bila jedina decenija kada smo bili sigurni da znamo šta su pol i rod. već pre kao početnu tačku za analizu kompleksnih sistema značenja i moći.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful