You are on page 1of 96

Dr Vlastimir T. Stamenkovi} Dr Dragan T.

Veli~kovi}

PRERADA LEKOVITOG BILJA
sa kratkim izvodom iz tehnologije gajenja i uputstvima za prihranu i za{titu prirodnim sredstvima

SOKOBANJA, 2012.

Dr Vlastimir T. Stamenkovi} Dr Dragan T. Veli~kovi} PRERADA LEKOVITOG BILJA

Izdava~i: Udru`enje za lekovito bilje DR. JOVAN TUCAKOV - Sokobanja DO FILM PUBLIK ART

Za izdava~a: Neboj{a Stanojevi}

Urednik: Milica Buha

Recenzent: Prof. dr Jan Ki{geci, akademik

Dizajn i priprema za {tampu: FPA CREATIVE TEAM

[tampa: COLORGRAFX

Tira`: 1000

Izrada ove publikacije omogu}ena je uz pomo} ameri~kog naroda preko Agencije Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava za me|unarodni razvoj (USAID). "Udru`enje Dr Jovan Tucakov" je u potpunosti odgovorno za sadr`aj ove bro{ure, koji ne mora nu`no odra`avati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava.

SADR@AJ

UVOD ............................................................................................................................. 7 NACIONALNI, ME\UNARODNI I PROPISI EVROPSKE UNIJE U OBLASTI PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITIH BILJAKA ................. 8 Nacionalni propisi ......................................................................... 8 Me|unarodni propisi .................................................................... 10 Propisi Evropske Unije .......................................................... 11 PROIZVODNJA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA ................................... PRIKUPLJANJE IZ PRIRODE ........................................................................ PLANTA@IRANJE ............................................................................................ BIOTEHNOLO^KI POSTUPCI ........................................................................... PRERADA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA ............................................ PRANJE LEKOVITIH BILJAKA ...................................................................... SU[ENJE .......................................................................................................... ODNOS SVE@E I SUVE DROGE I NEKI PARAMETRI KVALITETA ............... MEHANI^KA PRERADA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA .............. Usitnjavanje ................................................................................... Prosejavanje i odvejavanje ......................................................... VI[E FAZE PRERADE LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA ......................... DESTILACIJA ................................................................................................... Dobijanje etarskih ulja ................................................................. EKSTRAKCIJA ................................................................................................. Dobijanje ekstrakata .................................................................... NOVE METODE EKSTRAKCIJE .................................................................... LEKOVITA SREDSTVA, KOZMETI^KI I DIJETETSKI PROIZVODI SA BILJNIM SIROVINAMA ................................................................................... Farmakolo{ka svojstva biljnih proizvoda .......................... Kontraindikacije i ne`eljena dejstva biljnih proizvoda ......... PREDLOG ZA MALA I SREDNJA PREDUZE]A.......................................... 17 17 18 54 55 55 55 57 59 59 60 61 61 63 69 69 71 72 73 73 75

LITERATURA .................................................................................................................. 76 PRILOZI ........................................................................................................................ 79

.

recenzentu. Tako|e se zahvaljujemo prof. zahvaljujemo na saradnji.Zahvaljujemo se prof. Autori 5 . ustupljenom materijalu i fotografijama. dr Novici Ran|elovi}u i mr Danijeli Avramovi} na pomo}i u izradi Priru~nika. Priru~nik je nastao kao te`nja Udru`enja za lekovito bilje "Dr Jovan Tucakov" iz Sokobanje da kontinuiranim izlaskom publikacija doprinese {to boljoj edukaciji sakuplja~a. dr Janu Ki{geciju. proizvo|a~a i prera|iva~a lekovitog bilja. pa je i on u toj funkciji. na korisnim sugestijama. jo{ jednom. Svima se.

proizvoda op{te upotrebe i API proizvoda. a poslednjih 16 godina radnog veka proveo je u Sektoru za istra`ivanje i razvoj Farmaceutskohemijske industrije "Zdravlje" u Leskovcu. Tako|e. a nastavio u Leskovcu. i delu za registraciju proizvoda. Na istom fakultetu zavr{io je poslediplomske i doktorske studije. Rezultate istra`ivanja prezentuje na skupovima koji se odnose na prou~avanje i kontrolu biljaka. godine u selu Bogojevcu (op{tina Leskovac). Studije na Tehnolo{kom fakultetu (Univerzitet u Ni{u). 6 .hemijski sastav i antimikrobno delovanje" i "Ultrazvu~na ekstrakcija `alfije (Salvia L. za potrebe nau~no-istra`iva~kog rada u Sektoru. Dr Dragan T. Veli~kovi} ro|en je 1970. gde je zavr{io i srednju {kolu. laboratoriji za kontrolu biljnih sirovina i gotovih proizvoda. Autor je i koautor ve}eg broja nau~nih radova i monografija "Vrste roda `alfija . registraciju i uvo|enje u proizvodnju ve}eg broja fitopreparata. Koautor je ve}eg broja knjiga i priru~nika: "Lekovite biljke jugoisto~ne Srbije" (1998). Stamenkovi} ro|en je 1940.)". autor je knjiga "Ne{kodljive lekovite biljke" (1995). dopunjeno izdanje "Na{e ne{kodljive lekovite biljke" (2005) i "Prirodna kozmetika" (2003). U Sektoru kvaliteta stekao je iskustvo u mikrobiolo{koj laboratoriji. Osnovnu {kolu zapo~eo je u selu Bla`evu na Kopaoniku. kao profesor za u`u nau~nu oblast Kontrola kvaliteta i Tehnolo{ke operacije. Poslediplomske i doktorske studije iz biljne taksonomije i fitogeografije zavr{io je u Novom Sadu. Radio je u osnovnim i srednjim {kolama u Leskovcu i okolini. kao autor ili koautor objavio je vi{e desetina radova na doma}im i inostranim skupovima. Radio je u Farmaceutsko-hemijskoj industriji "Zdravlje" u Leskovcu. a Prirodno-matemati~ki fakultet (biologija) u Skoplju. Gimnaziju je zavr{io u Leskovcu. Uklju~en je u nau~no-istra`iva~ke projekte Ministarstva prosvete i nauke Vlade R. smer hemijsko i biohemijsko in`enjerstvo. Pored istra`ivanja prirodnih resursa lekovitih biljaka. Radio je u timu za razvoj. O rezultatima floristi~kih.O AUTORIMA Dr Vlastimir T. "Priru~nik o lekovitim biljkama" (4 izdanja) i dr. kao i u ~asopisima me|unarodnog i nacionalnog zna~aja. Srbije. radio je vi{e godina na mikro i makro ogledima gajenja lekovitih biljaka u krugu Fabrike i na povr{inama "Pore~je" u Vu~ju. Sada radi u Visokoj poljoprivredno-prehrambenoj {koli strukovnih studija u Prokuplju. Biran je u zvanje nau~ni saradnik i docent za predmet Sistematika vi{ih biljaka. Odr`ao je veliki broj stru~nih i popularnih predavanja. godine u Ni{u. Zadnjih godina je radio kao pomo}nik direktora za nau~no-istra`iva~ki rad. zavr{io je u Leskovcu. farmakognozijskih istra`ivanja. fitocenolo{kih. "Lekovite biljke Timo~ke krajine I i II".

veka. udarili su temelje fitoterapije kod nas. Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr Josif Pan~i}" u Beogradu uradio je nekoliko monografija o naj~e{}e upotrebljavanim lekovitim biljkama (kamilica. vitamine i dr.000 biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima. tanine. Osniva~ na{e botanike dr Josif Pan~i} i njegov u~enik i saradnik dr Sava Petrovi}. ili 16. 2007) i dr. Prvi pisani podaci o upotrebi lekovitih biljaka poti~u iz Kine iz perioda od 3. {to doprinosi daljem razvoju ove nauke. heterozide. Zaharije Stefanovi} Orfelin je u Velikom Srpskom travniku (1783) opisao desetine lekovitih biljaka. 1987.. koje u ljudskom organizmu uti~u na funkcionisanje organa i organskih sistema.1988). jer je le~enje tada i bilo mogu}e jedino prirodnim sredstvima. preko 700 (Sari}. FARMAKOGNOZIJE.rusa (Nikoli}. kadulja (Veli~kovi}. ili su malobrojne kao npr. Upotreba lekovitih biljaka je od tada u stalnom usponu. U Srbiji od preko 3. nana (Jan~i}. smatramo da su te na{e prednosti u dosada{njem periodu nedovoljno stru~no kori{}ene. U prometu se nalazi oko 300 biljnih vrsta i njihovih delova (droga). pitoma nana). god. 2004). `alfija. ta~nije 1806.`alfija. veka i Hilandarskom iz 15. U na{oj zemlji prve pisane podatke o lekovitim biljkama mo`emo na}i u kodeksu Hodo{kom iz 14. kao i mnogobrojne radove o bogatstvu i raznovrsnosti ju`nih i isto~nih delova Balkanskog poluostrva. 7 . fitohemijskim osobinama vrste Chelidonium majus . 1995). `ivotinjskih organa i nekih minerala. 1989) vrsta imaju lekovita svojstva. veka. sekundarnim metabolizmom. Ohrabruje {to se ovaj predmet uvodi (fakultativno) na mnogim medicinskim i drugim fakultetima.menta. Nesumnjivo najve}i doprinos razvoju farmakognozije u Srbiji dao je akademik Jovan Tucakov sa saradnicima. nema~ki apotekar Wilhem Selinger je iz opijuma izolovao morfin. alkaloide. Ta delovanja nekada mogu biti i {tetna. osniva~ Instituta za prou~avanje lekovitog bilja "Dr Josif Pan~i}" i katedre za Farmakognoziju na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. {to je i razumljivo. Po~etkom 19. {to se smatra po~etkom razvoja posebne nauke o lekovitim delovanjima biljaka. ali je samo ne{to vi{e od 200 (delimi~no) ispitano.000 godina pre na{e ere. Nedostaju studije o lekovitim i hemijskim osobinama pojedinih biljnih rodova i vrsta. a Vuk Stefanovi} Karad`i} u Srpskom rije~niku (1818) objavio podatke o upotrebi lekovitih biljaka u narodu.500 taksona vaskularne flore. Uzimaju}i u obzir veliki floristi~ki biodiverzitet (raznovrsnost) na{e flore (Stevanovi} i Vasi}. a posebno ovaj drugi u knjizi Lekovite biljke Srbije (1883).UVOD Lekovite ili medicinske biljke u svom organizmu. U svetu se koristi preko 10. stvaraju biolo{ki aktivne materije: etarska ulja. studija o farmakolo{kim osobinama roda Mentha . vrste Salvia officinalis .

br. Njihovo stupanje na snagu je nakon objavljivanja u Slu`benom glasniku Republike Srbije. 9/10) 8 . prikupljanjem iz prirode ili biotehnolo{kim postupcima). pakovanje i dr.Naredbe Sve zakonske akte donosi Vlada Republike Srbije.Uredba o stavljanju pod kontrolu kori{}enja i prometa divlje flore i faune ("Slu`beni glasnik RS". 36/2009 i 88/10) . CO2 ekstrakciju i dr. Vi{e faze prerade obuhvataju destilaciju biljnog materijala pomo}u vode ili vodene pare (hidrodestilacija). 45/05. Vlada Republike Srbije je zakonskim i podzakonskim propisima propisala razli~ite stepene za{tite lekovitih biljaka i ovlastila Zavod da javnim konkursom utvr|uje kontigente lekovitih biljaka koji se mogu prikupljati teku}e godine. su{enje.Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima ("Slu`beni list SRJ". 41/09) . U tome zna~ajnu ulogu ima Zavod za za{titu prirode Republike Srbije. ekstrakciju organskim rastvara~ima.Pravilnike . 41/09) . ME\UNARODNI I PROPISI EVROPSKE UNIJE U OBLASTI PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITIH BILJAKA Nacionalni propisi Nacionalni propisi se bave. NACIONALNI. separaciju. br.Zakon o bezbednosti hrane Republike Srbije ("Slu`beni glasnik RS. 101/05 i 41/09) . naro~ito kada se radi o endemoreliktnim ili retkim biljnim vrstama. pre svega. br. 41/09) Narednom uredbom se odre|uju divlje vrste flore. za{ti}ene vrste ~ije se sakupljanje iz prirodnih stani{ta.Uredbe .Zakon o za{titi bilja ("Slu`beni list SRJ". 135/2004 i 36/09) . br. Od propisa koje treba da poseduju i primenjuju proizvo|a~i i prera|iva~i lekovitih biljaka navodimo: . faune i gljiva tj.Prerada lekovitih biljaka obuhvata dobijanje biljnih sirovina (planta`iranjem. br. seckanje. pranje. kori{}enje i promet stavlja pod kontrolu i odre|uje visina naknade za njihovo kori{}enje: . 24/98. br. 38/08. 31/05.Zakon o za{titi prava oplemenjiva~a biljnih sorti ("Slu`beni glasnik RS".Zakon o zdravlju bilja ("Slu`beni glasnik RS". br.Zakon o sredstvima za za{titu bilja ("Slu`beni glasnik RS". 62/06) . 22/07.Zakone . usitnjavanje. za{titom lekovitih biljaka i njihovog stani{ta. 26/98.Zakon o za{titi prirode ("Slu`beni glasnik RS" br. Zakoni koji reguli{u oblast lekovitih biljaka su: . me{anje.Zakon o za{titi `ivotne sredine ("Slu`beni glasnik RS". klasifikaciju. broj 41/09) . odvajanje nepo`eljnih delova i drugih biljaka.

br.Pravilnik o kvalitetu ~aja. 5/10) .Pravilnik o prekograni~nom prometu i trgovini za{ti}enim vrstama ("Slu`beni glasnik RS". godini ("Slu`beni glasnik RS". 1999 . .crna ~emerika Preporuka za sve bera~e je da se obavezno upoznaju sa Naredbom iz teku}e godine. 65/10) . br.Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova stani{ta. osetljivim. br. biljnih proizvoda i propisanih objekata sa smanjenom u~estalo{}u ("Slu`beni glasnik RS".Pravilnik o progla{enju i za{titi strogo za{ti}enih i za{ti}enih divljih vrsta biljaka.Od pravilnika koji reguli{u problematiku lekovitih biljaka ovom prilikom izdvajamo: . 4/12) Naredba se donosi na po~etku svake kalendarske godine krajem marta ili po~etkom aprila: . br. divlja perunika Veratrum nigrum L. .Nacionalna strategija odr`ivog razvoja Srbije. `uta perunika. 99/09) . Osim klasi~nih pravnih akata koje reguli{u ovu problematiku ovom prilikom izdvajamo i strate{ka dokumenta koja tako|e reguli{u problematiku lekovitih biljaka a to su: . u 2011. na~inu rada banke gena.barska perunika.planinski kantarion Hypericum rumelicum Boiss. sadr`ini zahteva i dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za osnivanje banke gena ("Slu`beni glasnik RS". br. br. .Pravilnik o uslovima i na~inu vr{enja procene rizika radi obavljanja fitosanitarnih pregleda po{iljaka bilja. npr.Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o metodama organske proizvodnje divljih biljnih i `ivotinjskih vrsta iz prirodnih stani{ta ("Slu`beni glasnik RS". 47/09) . 67/11) .Strategija za{tite lekovitog bilja u Srbiji. o tipovima stani{ta.trepljasti kantarion Hypericum maculatum Crantz . ugro`enim.rumelijski kantarion Iris pseudoacorus L. na~inu postupanja sa biolo{kim materijalom. 35/10) .Pravilnik o od{tetnom cenovniku za utvr|ivanje visine naknade {tete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo za{ti}ene i za{ti}ene divlje vrste ("Slu`beni glasnik RS". br. kako ne bi do{li u sukob sa zakonom i platili ogromne kazne zbog toga.Pravilnik o uslovima za osnivanje banke gena divljih biljaka. br. retkim i za za{titu prioritetnim tipovima stani{ta i o merama za{tite za njihovo o~uvanje ("Slu`beni glasnik RS". broj 37/10) . 24/11) Ovom naredbom se zabranjuje sakupljanje za{ti}enih vrsta divlje flore na celoj teritoriji Republike Srbije. Ministarstvo za{tite `ivotne sredine Republike Srbije.Naredba o zabrani sakupljanja pojedinih za{ti}enih vrsta divlje flore i faune u 2011. . godini to su bile slede}e vrste: Hypericum barbatum Jacq. biljnog ~aja i njihovih proizvoda ("Slu`beni glasnik RS". `ivotinja i gljiva. `ivotinja i gljiva ("Slu`beni glasnik RS". 2008 9 .

Konvencija o me|unarodnoj trgovini ugro`enim vrstama divlje faune i flore . 2008 10 . do 2018. naro~ito kao stani{ta ptica mo~varica (Ramsarska konvencija) .Nacionalna strategija odr`ivog kori{}enja prirodnih resursa i dobara .Konvencija o o~uvanju evropske divlja~i i prirodnih stani{ta (Bernska konvencija) . 1999).Direktive koje se odnose na o~uvanje divlje flore su: .Konvencija o za{titi svetske kulturne i prirodne ba{tine .Konvencija o biolo{koj raznovrsnosti .Direktive .Direktiva o razmeni ugro`enih vrsta divlje flore i faune (Direktiva Saveta broj EC/338/97) .Svetska povelja o prirodi .Ostali strate{ki dokumenti Konvencije kojima se reguli{e oblast za{tite i o~uvanja divlje flore su: ..Panevropska strategija za{tite predeone i biolo{ke raznovrsnosti Deklaracije koje obra|uju segment za{tite divlje flore su: .Strategija biolo{ke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011.Strategija razvoja zemljoradni~kog zadrugarstva u Republici Srbiji Tako|e o ugrozenosti biljnih vrsta sa lekovitim osobinama u Srbiji govori i podatak da su zastupljene u zna~ajnom broju od 171 obra|ene biljne vrste u Crvenoj knjizi flore SR Srbije (Stevanovi}. godine po~elo se sa izradom slede}ih strategija: . Me|unarodni propisi Me|unarodni propisi kojima se reguli{e oblast lekovitih biljaka su: . 1995).Direktiva Evropske komisije o geneti~kim resursima.[tokholmska deklaracija o ~ovekovoj sredini . O tome su data veoma ozbiljna upozorenja i u monografijama. Na{e Farmakopeje daju vi{e od 30 monografija lekovitih biljaka i njihovih droga.Direktiva o o~uvanju prirodnih stani{ta divlje flore i faune (Direktiva Saveta broj 92/43/EEC) .CITES (1975) . 78/05) U toku 2011. godine ("Slu`beni glasnik RS" br. Prakti~ni zna~aj o~uvanja diverziteta biljnog sveta Jugoslavije (Stevanovi} i Vasi}. koje utvr|uju zahteve o kvalitetu istih. npr.Berlinska deklaracija o biolo{koj raznovrsnosti i odr`ivom turizmu . 13/11) .Konvencija o mo~varnim podru~jima koja su od me|unarodnog zna~aja.Deklaracije .Konvencije .Strategija razvoja poljoprivrede Srbije ("Slu`beni glasnik RS" br.

Globalni akcioni plan za o~uvanje i odr`ivo kori{}enje biljnih geneti~kih resursa za hranu i poljoprivredu. god. koje su definisale Evropsko udru`enje proizvo|a~a bilja u prehrambenoj industriji (EHIA) i Udru`enje za istra`ivanje lekovitog bilja (ISHS). a u proizvodnji i preradi lekovitih biljaka Dobre poljoprivredne prakse (GAP) i Dobre prakse u proizvodnji lekovitog bilja (GMPP). za svaku fazu proizvodnje. navodimo neke od njih kojih proizvo|a~i i prera|iva~i lekovitih biljaka treba da se pridr`avaju i da ih imaju.Dobra poljoprivredna praksa-GAP (Evropsko udru`enje proizvo|a~a bilja u prehrambenoj industriji-EHIA) . naro~ito ako su orijentisani na izvoz na tr`i{ta Evropske Unije: .European Pharmacopoeia .ISHS) . verovatno.Smernice za proizvodnju i preradu lekovitih biljaka (Udru`enje za istra`ivanje lekovitih biljaka .Najnovije Smernice za proizvodnju i preradu lekovitih biljaka (Udru`enje EUROPAM) . Ove smernice. 2004 Propisi Evropske Unije U farmaceutskoj industriji se u proizvodnji lekova koriste smernice Dobre proizvodne prakse (GMP). pisanom dokumentacijom. FAO 1996 . 11 .European Directives . kao i nacionalni propisi ~ine osnovu za uvo|enje ISO 9000. Primena navedenih i ostalih dokumenata. Pilikom izvoza na ostala tr`i{ta treba prou~iti i primeniti standarde tih zemalja gde se planira izvoz. Iako su.Me|unarodni sporazum o geneti~kim resursima za hranu i poljoprivredu. Tra`i se samo da se to i dokumentuje.Codex Alimentarius i dr. mnogi me|unarodni propisi inovirani.Ostali strate{ki dokumenti sa kojima moraju biti upoznati svi koji su zainteresovani za oblast lekovitih i za~inskih biljaka su: . naro~ito higijensko-za{titnih mera je ionako praksa ozbiljnih proizvo|a~a i prera|iva~a lekovitih biljaka.Karta gena protokol o biosigurnosti. 2003 . Smernice su inovirane od Udru`enja EUROPAM 1998.

3. Izvorni materijal treba da ispunjava zahteve u pogledu kvaliteta i klijavosti. pakovanje) i da se uklone. 1.Smernice obavezuju proizvo|a~e i prera|iva~e lekovitih biljaka da za{tite prirodne rasurse istih.2. . 2. .1. 12 . `etva. sorte. preradi i skladi{tenju biljnih sirovina i gotovih proizvoda. 1.Glavni cilj Smernica je da se identifikuju najzna~ajnije mere u proizvodnji za postizanje dobrog kvaliteta finalnih proizvoda.Dajemo kratak izvod iz Smernica za Dobru poljoprivrednu proizvodnju (Good Agricultural Practices . 2.1. . hemotipa i porekla. su{enje. Pojava drugih biljaka na zasa|enim povr{inama treba da se proveri sa kompletnim proizvodnim postupkom (gajenje.Smernice se odnose na gajenje i primarnu preradu lekovitih biljaka koje se prodaje i primenjuje u Evropskoj Uniji. 1. Gajenje Primenjuje se standardni postupak koji mora biti unapred definisan (zavisno da li se radi o konvencionalnoj ili organskoj proizvodnji).Svi u~esnici u proizvodnji i preradi (od proizvo|a~a sirovina do trgovaca) du`ni su da dobrovoljno sprovode Smernice.GAP) lekovitog i aromati~nog bilja. Seme i sadni materijal Kori{}eno seme i sadni materijal mora biti identifikovan botani~ki. sa naznakama varijeteta.Osnovni smisao Smernica je da se ispuni zahtev korisnika u smislu propisanog kvaliteta: da se populacija {tetnih mikroorganizama svede na dozvoljeni minimum i da se ograni~e negativni uticaji koji se mogu javiti pri gajenju. . PRINCIPI I POSTAVKE ZA DOBRU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU 1. UVOD .

Navodnjavanje 2. 3. 3. Navodnjavanje se primenjuje samo u skladu sa potrebama biljaka.3.10.2. mi{eva/glodara i doma}ih `ivotinja. 2. 3.2.1. 13 . 3. Za navodnjavanje mo`e se upotrebiti nezaga|ena voda: bez te{kih metala.8. O{te}en i pokvaren biljni materijal treba da se odstrani. Kad god je mogu}e izbegavati primenu herbicida i pesticida.3. Primenu i skladi{tenje sredstava obavlja kvalifikovano lice. 4.1.2. 2. Po`njeveni biljni materijal ne sme da dolazi u kontakt sa zemlji{tem. 3. 2.2. Primarna prerada Nakon pristizanja na mesto primarne prerade. 2.3. 4. pesticidima i dr. 3.1.4. sa dobrim provetravanjem.2.7. ljudskim i `ivotinjskim fekalijama. hemikalijama.4. izbegava se visoka vla`nost. @etva se odvija pri stabilnim vremenskim uslovima.3. Zemlji{te i |ubrenje 2. te{kim metalima.3.11. Sva |ubriva moraju da se primenjuju samo prema potrebama biljne vrste. 3. Po`njeveni biljni materijal ne sme da se sabija.2.1.4. Mere obrade moraju biti prilago|ene rastu i potrebama biljaka. Primena sredstava za |ubrenje i za{titu mora biti takvog intenziteta da biljni materijal bude prihvatljiv na tr`i{tu. Re`u}i delovi ma{ine ne treba da zahvataju zemlju. Po`njeveni biljni materijal treba da je za{ti}en od {teto~ina. delovi koji dolaze u dodir sa biljnim materijalom da su bez ulja i drugih zaga|iva~a. 2. 2. Prirodno |ubrivo ne sme da sadr`i ljudske fekalije.2. Prostorije u kojima se prerada odvija moraju da budu ~iste. 3. @etva @etva se obavlja kada biljke sadr`e najvi{e lekovitih materija.5. 4.2. 3. Oprema za `etvu mora da se odr`ava u ~istom i ispravnom stanju.9.6.2. Po`njeveni biljni materijal dopremiti do su{are ili drugih ure|aja za preradu {to pre.2. 3.4. Kvalitet vode mora da bude u skladu sa nacionalnim i standardima Evropske Unije. 3.4. Gajenje lekovitih biljaka nije dozvoljeno na zemlji{tu zaga|enom kanalizacionim otpadom. herbicida i drugih toksi~nih materija. Primena sredstava mora biti registrovana u dokumentaciji. Ostaci pesticida moraju da se uklapaju u dozvoljeni propisani maksimum.2. 3. 2. pesticida.1.4 Nega useva i za{tita bilja 2. 2.3. biljni materijal mora da se odmah istovari i odpakuje. Prihvatni sudovi za po`njeveni biljni materijal moraju biti ~isti. U po`njevenom biljnom materijalu ne smeju da se na|u toksi~ni biljni delovi. mora biti dobro kompostirano.

Za skladi{tenje suvog materijala se preporu~uje prostorija sa betonom. Mora postojati dokument o parametrima su{enja. 6. Ambala`a se ~uva u suvoj i ~istoj prostoriji. 4. dobro provetrenim prostorijama. 4. da se dr`i na paletama koje su me|usobno i od zida dovoljno udaljene. 6. Materijal proizveden organskom proizvodnjom se ~uva u odvojenim prostorijama.2. Skladi{tenje i transport Pakovani suvi materijal skladi{ti se u suvim. kesice ili kutije. 4.3.5.9. Sve ma{ine treba da su lako dostupne. ne sme da do|e do pregrevanja. Kod prirodnog su{enja materijal ne sme da bude u kontaktu sa zemljom.6. osim za biljne delove gde je to neophodno. 4. Ambala`a za vi{ekratnu upotrebu treba da je dobro o~i{}ena i osu{ena.8. 7.1. Prostorije u kojima se vr{i prerada ili skladi{ti biljni materijal moraju da imaju za{titnu mre`u na svim otvorima. 6.1. 4.3.7. Pri ve{ta~kom su{enju moraju da se razrade svi teholo{ki postupci za datu biljnu vrstu. Posude za otpatke treba da budu obele`ene i da se svakodnevno ~iste. ukoliko je neophodno. 6. nedostupna `ivotinjama. izvodi osposobljena osoba. Osu{eni materijal se odmah pakuje. odobrenim sredstvima.1. Oprema Oprema za gajenje i preradu treba da je takve izvedbe da je laka za ~i{}enje. 7. 5.5. 4. insekata. glodara i doma}ih `ivotinja. 6. da je omogu}eno ~i{}enje. kako bi se spre~ilo zaga|enje. sa ujedna~enom temperaturom: sve` materijal na od 1-5°C (osim bosiljka).2.3.4.6. Pri ve{ta~kom su{enju moraju da se razrade svi teholo{ki postupci za datu biljnu vrstu. Ako se materijal su{i te~nim gorivom ili gasom.4.2. Mora postojati dokument o parametrima su{enja. nakon svakog tretmana. 5. Ma{ine za rastur |ubriva i hemikalija moraju da budu kalibrirane. Biljni materijal mora biti selektiran na ~istim i tehni~ki ispravnim ure|ajima. a etarska ulja u skladu sa propisima. u njemu ne sme da budu ostaci tih energenata. Fumigaciju. Pakovanje Nakon ponovne kontrole biljni materijal se pakuje u nove ~iste d`akove. 4. Tretiranje gasovima prostorije za skladi{tenje obavlja se u skladu sa nacionalnim i propisima Evropske Unije.6. Oprema za preradu mora da bude ~ista i da se redovno servisira.4. 7. 6. Gra|evina treba da je tako sazidana da se spre~i ulazak ptica. 5. 4.7. . Rinfuzni materijal se transportuje suvim prevozom. ne sme da do|e do pregrevanja. 14 6. a zamrznuti na -18°C (kod du`eg ~uvanja na -20°C).10. mora se odre|ivati vla`nost materijala. Su{enje na zemlji{tu uz izlaganje direktnim sun~evim zracima treba izbegavati. 6. 5. Nakon zamrzavanja ili tretiranja gasovima.

15 . Primena gasova. 9. rukavice. Objekti u kojima rade moraju imati svla~ionicu. a ~uvaju se u arhivi najmanje 10 godina.1. 8.1. 8. Dokumentacija Svi postupci proizvodnje i prerade biljnog materijala moraju biti dokumentovani. 9.6.2. 9. 11.7. Partije sa razli~itih lokacije mogu se me{ati samo ako se mo`e posti}i dobra homogenost. ukoliko ne nose za{titna odela.4. Od posebnog je zna~aja da se dokumentuje proces `etve kao i primena hemijskih sredstava pri proizvodnji. Svi specifi~ni uslovi u procesu gajenja. toalet i sanitarni ~vor sa uslovima za pranje ruku. Radnici koji boluju od prenosivih infektivnih bolesti ne smeju da ulaze u prostorije u kojima se vr{i prerada. Radnici i objekti Radnici moraju da imaju adekvatno znanje iz oblasti botanike. {to mora biti dokumentovano. kao i osobe koje primenjuju herbicide i pesticide stalno usavr{avaju. Garancija kvaliteta Dogovaranje proizvo|a~a i kupca o svim aspektima kvaliteta lekovitih biljaka. 10. 9. 9. Obrazovanje Posebno je preporu~ljivo da se radnici koji u~estvuju u procesu proizvodnje i prerade biljnog materijala. 8. Treba voditi ra~una o zdravim uslovima rada svih radnika na proizvodnji i preradi lekovitih biljaka. Svi postupci i procedure koji mogu uticati na kvalitet proizvoda moraju biti dokumentovani. zapaljenjima i infekcijama ko`e ne smeju da ulaze u prostorije gde se vr{i prerada. sve do potpunog izle~enja. 8. posebno fosfina. ako postoji na ma{inama ne bi smeo da dolazi u dodir sa zaga|iva~ima. a posebno u toku `etve koji mogu uticati na kvalitet proizvoda moraju se dokumentovati.5. 9. Radnici koji rade u proizvodnji i preradi lekovitih biljaka moraju da poseduju visok nivo li~ne higijene.2. 8. Rezultati zvani~nih ispitivanja moraju biti u formi zvani~nih dokumenata. Drveni materijal. Radnici sa otvorenim rana. biljnog materijala i gotovih proizvoda mora biti zasnovano na me|unarodno priznatim ili nacionalnim specifiranim osnovama i registrovano u pisanoj formi.7. sa podacima o plodoredu kod gajenja. 9. Svi dogovori izme|u proizvo|a~a i kupca moraju biti u dokumentaciji.5. Svi postupci prerade moraju da budu sprovedeni u skladu sa Smernicama i ostalim dokumentima.6. Sve partije biljnog materijala sa istog lokaliteta treba da budu jednoli~no obele`ene.8.3. 8. mora se nalaziti u dokumentaciji.7.3.3. 9. Radnici treba da su za{ti}eni od toksi~nih i potencijalno alergenih bljnih materijala. 9.4.9. 9. 8. 8.

.

naro~ito ako se nestru~no postupa. zamena salepa sa mrazovcem) delovi se prikupljaju kada su biljke jasno prepoznatljive 17 . Pravilnim daljim postupanjem sa ubranim biljnim materijalom u njima }e se te materije i o~uvati. drugih primesa i biljaka .biljne delove prikupljati samo ako su dobro razvijeni: cvet (flos) i cvasti (flores) kada su po~eli da se otvaraju. ili za manju proizvodnju biljnih preparata. po tmurnom vremenu ili po rosi . sa velikim brojem primeraka . nadzemni deo (herba) kada je biljka u cvetu. kora (cortex) rano u prole}e kada po~ne vegetacija. krtola (tuber) u jesen ili rano u prole}e. kako ne bi bila zamenjena {kodljivom vrstom (npr. Ovakav na~in obezbe|enja biljnih sirovina ima svojih prednosti ali i mana.koren (radix). ako je so~an kada sazri. sremu{ mrazovcem i sl. list (folium) kada je potpuno razvijen.izvr{iti identifikaciju biljne vrste koja je objekat interesovanja. {ipurak). nikako neposredno posle ki{e. ne~isto}a. Ako se biljke prikupljaju sa ~istih terena koji optimalno odgovaraju biljnoj vrsti po pedolo{kom.prikupljanje biljnog materijala vr{iti pri stabilnim vremenskim uslovima. ili zreo (kod {titarica).PROIZVODNJA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA PRIKUPLJANJE IZ PRIRODE Prikupljanjem samoniklih lekovitih biljaka obezbe|uju se. Me|utim. Zato je potrebno da se pri prikupljanju biljnih droga sakuplja~i pridr`avaju nekih op{tih pravila: . kod nekih biljaka i poluzreo (npr. pre svega. lukovica (bulbus). seme (semen) kada je zrelo. jo{ vi{e ako se radi o endemi~nim i reliktnim biljnim vrstama.prikupljanje vr{iti samo ako su populacije te biljne vrste na pose}enom lokalitetu dobro razvijene. plod (fructus) kada je suv. lincura se mo`e zameniti ~emerikom. jedan je od glavnih faktora ugro`enosti lekovitih biljaka.) . rizom (rhizoma). Samo ako postoji opasnost zamene sa {kodljivim i otrovnim biljkama (npr.pre su{enja o~istiti biljni materijal od natrulih delova. geolo{kom sastavu zemlji{ta i klimatskim uslovima one sadr`e dovoljno biolo{ki aktivnih (lekovitih) materija u sebi. ovaj na~in obezbe|enja biljnih sirovina. biljne droge (sirovine) za samomedikaciju i ku}nu apoteku. podzemni organi vi{egodi{njih biljaka .

Planta`iranjem lekovitih biljaka vr{i se najbolja za{tita ugro`enih lekovitih biljnih vrsta..obezbediti stalne izvore sortnog semena onih biljnih vrsta za ~ije gajenje postoje optimalni uslovi u na{im krajevima. Radi ekonomske motivacije odgajiva~a lekovitih biljaka potrebno je re{iti slede}e probleme iz dosada{nje prakse: . tim pre. Narednih godina (3-5) ne prikupljati biljnu vrstu (drogu) sa istih povr{ina .zbog reprodukcije narednih godina uvek na lokalitetu na kome se prikupljaju biljne droge ostaviti 1/3 najbolje razvijenih primeraka. [ta vi{e. Iako je prevazi|eno shvatanje da se lekovite biljke gaje samo na zemlji{tu slabijeg boniteta. makaze.obazrivo postupati pri branju {kodljivih i otrovnih biljnih droga. a{ov~i} i dr. stvaranjem povoljnih uslova u brdsko-predplaninskim predelima planta`iranje bi trebalo {iriti na ovim terenima. rekultivaciji i ekonomskom napretku ovih krajeva. ve}e koli~ine biljnih droga se obezbe|uju samo sa planta`a. naro~ito u Vojvodini. Za obezbe|ivanje kontinuirane proizvodnje u ve}im industrijskim postrojenjima za preradu lekovitih biPlanta`a timijana ljaka. Zbog toga se zadnjih godina pristupa sve vi{e organizovanom planta`iranju lekovitih biljaka.). {to nije slu~aj kada se obezbe|uju prikupljanjem divljerastu}ih lekovitih biljaka.ne prikupljati biljni materijal pored puteva. industrijskih pogona. mada je to praktikovano i u ranijem periodu. neke biljne vrste sa lekovitim svojstvima odli~no vezuju zemlji{te pa mogu spre~iti ili neutralisati erozione procese. posebno brdsko-predplaninskim podru~jima 18 . Deca i trudnice ne treba da ih sakupljaju. . {to bi bio najbolji doprinos revitalizaciji. deponija i sl. ako se planta`iranje vr{i na prirodnom stani{tu. a ostali posle rada da operu ruke toplom vodom i sapunom PLANTA@IRANJE Zadovoljavanje sve ve}ih potreba u biljnim sirovinama nije mogu}e samo prikupljanjem samoniklih lekovitih biljaka.za prikupljanje koristiti prikladan pribor (no`.u toku istog dana prikupljati delove iste biljne vrste . a prikupljeni materijal odlo`iti u papirnate ili platnene vre}ice . {to je od posebnog zna~aja za o~uvanje prirodne ravnote`e i racionalno kori{}enje prirodnih biljnih potencijala. Ove sirovine su farmakolo{ki standardnog kvaliteta.

za~inske i aromati~ne biljke koje se koriste u izradi biolo{ki zdravije hrane moraju da budu oslobo|ene tih ostataka. pa je problem rezidua sve izra`eniji. iskoristiti geneti~ki potencijal produktivnosti vrsta za dobijanje ve}e biomase i vrsta bogatijih farmakolo{ki aktivnim supstancama . taj procenat mo`e da bude daleko ve}i.u cilju pobolj{avanja standardnog kvaliteta lekovitih biljaka i u ovoj oblasti moraju da se primene svetski standardi. bolesti i {teto~ina. daleko od saobra}ajnica i industrijskih centara. Seme deklarisanog kvaliteta je osnovna pretpostavka uspe{nosti. biolo{ki ispravnije hrane . Nestru~nom primenom ovih sredstava dolazi do kumuliranja {tetnih materija u zemlji{tu i biljkama. smanjiti rizik ostatka hemijskih sredstava u biljnim drogama i sirovina ma. uz anga`ovanje stru~njaka razli~itih profila.primenom odgovaraju}e agrotehnike.primenom biolo{kih metoda za{tite biljnih vrsta od korova. primenom u {to ve}oj meri komposta. pre svih GAP (Dobra poljoprivred na praksa) i GMPP (Dobra praksa u proizvodnji lekovitih biljaka) Proizvodnja sortnog semena ima prvorazredni zna~aj za unapre|ivanje planta`iranja lekovitih. Lekovite. organskih |ubriva i prirodnih za{titnih sredstava. aromati~nih i za~inskih biljaka. naro~ito kada se planta`iraju u brdskopredplaninskim regionima. Priprema komposta 19 . Boljom primenom agrotehni~kih mera. naro~ito ako se dalje koriste u pripremanju tzv. {to omogu}uje da se mogu obezbediti visokoprinosne sorte lekovitih biljaka. a naro~ito obezbe|enjem sistema za navodnjavanje i ubacivanjem potrebnih koli~ina komposta i organskih |ubriva. Za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju i u ovoj oblasti neophodna je primena hemijskih sredstava. U dosada{njem periodu procenat iskori{}enja genetskog potencijala gajenih lekovitih vrsta se kretao od 30-40%.. To se mo`e posti}i samo takozvanim biolo{kim ratarenjem. Realizacijom projekata u nau~nim institucijama stvorene su banke semena.

Gliste se mogu hraniti i drugim organskim otpacima. odnosno 100. perje. nikako hladnom vodom.Prostor za uzgoj: Jedno leglo zahteva prostor od oko 2m2. uz sertifikat o poreklu i kvalitetu. Humus glistenjak pru`a mogu}nost za kvalitetniju proizvodnju. {to je od posebnog zna~aja u organskoj proizvodnji (1 t glistenjaka zamenjuje 5 t stajnjaka) Kako se gaje gliste? Proces uzgoja glista i proizvodnje humusa je jednostavan i svakom pristupa~an. Uzgoj glista ili lumbrikokultura odavno je prestao da bude hobi. u dvori{tu. Mati~no leglo se ne mo`e prikupiti u prirodi jer je jedino ova vrsta glista pogodna za uzgoj. do obima koji odre|uju raspolo`ivi prostor. Ako su planta`e lekovitih biljaka na ve}im povr{inama. 1986): 1. krupni delovi vrate na komposti{te. i jo{ isto toliko za manipulaciju stajnjakom i humusom. Re{avanje nekih od problema zaga|enja `ivotne sredine.Kompost se priprema od organskih materija koje se lako raspadaju: ba{tenski i kuhinjski otpaci. naj~e{}e 2 takva prostora jedan pored drugog. u nemogu}nosti da se pripreme ve}e koli~ine komposta. koristi se stajsko |ubrivo. piljevina. Proizvodnja ve}e koli~ine mesa glista. treset. Brzina kojom se gliste razmno`avaju omogu}ava da se startna koli~ina umno`i svaka 3 meseca. Nabavkom ve}eg broja legala br`e se dosti`e krajnji obim proizvodnje. Gajenje glista mo`e doneti vi{estruku korist (Rajkovi} i Mini}. li{}e. Proizvodnja humusa. pepeo.. zbog manipulacije kompostom. Legla se mogu kupiti od registrovanih uzgajiva~a. . podrumu. koje predstavlja odli~nu visoko-proteinsku hranu za tov `ivine. papir.000 din.000 jedinki. a mo`e se zapo~eti i ostati i u vrlo skromnim uslovima . Zreo kompost se proseje kroz krupno sito. najbolje razre|enim te~nim |ubrivom od koprive ili gaveza.Mati~no leglo crvene kalifornijske gliste: Jedinica kapaciteta u lumbrikokulturi je leglo. drvena strugotina i dr.. Komposti{te se redovno zaliva zbog odr`avanja potrebne vlage. u ogra|enim lejama. ali i dodatnu zaradu. . a sitni kompost se upotrebi za prehranjivanje lekovitih biljaka. Uzgoj glista obavlja se uglavnom na otvorenom prostoru. gara`i.stajnjak. ili mlakom ki{nicom.na balkonu. Jedno leglo glista ko{ta oko 5. Preko sloja otpadaka od 20 cm nabaca se sloj zemlje od 3-4 cm.Stajsko |ubrivo: Osnovna hrana glista u leglu je stajsko |ubrivo . a zatim se postupak ponavlja sve dok se ne popuni predvi|eni prostor (ogra|eni prostor letvicama 150 × 200 × 50 cm). |ubrivo i radna snaga. Pretvaranje organskog otpada u visokovredne proteine radom glista. ali je va`no da bude ocedito. [ta je neophodno za uzgoj glista? . Uzgoj glista mo`e se po~eti sa minimalnim ulaganjima. lntenzivnim uzgojem glista sav otpad se mo`e prevesti u veoma kvalitetno organsko |ubrivo koje mo`e zameniti zna~ajan deo mineralnih |ubriva. jer voda {kodi glistama. {to je dobar na~in prerade 20 . Sastav zemlji{ta nije bitan. mo`e biti sporedna delatnost ili veoma unosan porodi~ni biznis. ribe ili svinja 3. najfinijeg i najkvalitetnijeg organskog |ubriva za sve vrste biljaka 2. Uz pomo} bakterija i ki{nih glista kompost }e biti pripremljen za {est meseci. karton.

pre svega stru~nim zahtevima u gajenju lekovitih biljaka. Dostupna koli~ina stajskog |ubriva je ograni~avaju}i faktor kapaciteta lumbrikofarme. Biolo{ka sredstva za za{titu lekovitih biljaka pripremaju se od vodenih biljnih ekstrakata ili alkoholnih tinktura koprive. Te~na |ubriva se pripremaju od istih biljaka. Hrane se jednom nedeljno a humus prikuplja sezonski (2 puta godi{nje). gaveza.Neophodna oprema: Uzgoj glista ne zahteva skupu i specijalnu opremu. ostavi da odstoji 12-24 ~asa.Ulo`eni rad: Gliste ne zahtevaju veliko anga`ovanje. a ostatak preradi i izbaci u obliku humusa. vi{e puta uve}ani u odnosu na proizvodnju povrtarskih i ratarskih kultura. od ~ega 50% potro{i za sopstvenu ishranu. kako bi iskoristili sve mogu}nosti koje daje ovaj posao. Pri odre|ivanju po~etne koli~ine legala treba imati u vidu ~injenicu da se ona u toku jedne godine mo`e udesetostru~iti. ali se tehnologija lumbrikokulture zasniva na stajnjaku kao osnovnom hranivu. prostor i nov~ana sredstva za kupovinu startnih legala. Biljke su iz prakti~nih razloga pore|ane po abecednom redu latinskih naziva vrste. Da bi otklonili postoje}e zablude o manjim. Nabavkom ve}eg broja. za{titnih sredstava i |ubriva. Ako se koriste osu{ene biljke odnos je 100-200 g (pelin 30 g) suve droge na 10 l vode. Tako dobijen preparat se upotrebljava za tretiranje biljaka i zemlji{ta. gljivi~nih bolesti i sl. u odnosu na klasi~nu poljoprivrednu proizvodnju. dohodak je ve}i sa pove}anjem nivoa finalizacije. Naravno. isti~emo da proizvodnja lekovitih biljaka ima niz specifi~nosti koje tra`e formiranje stru~nih timova. korovske biljke su dragocene za pripremanje komposta. otvara se i mogu}nost prodaje vi{ka glista. procedi i koristi za suzbijanje biljnih va{i. a koje se mogu prikupiti u ve}im koli~inama. Po{tovanjem plodoreda smanji}e se prisustvo korovskih biljaka na planta`ama. Postoji ve}i broj receptura za pripremanje biljnih sredstava za za{titu. . vrati~a. Proizvodnjom kvalitetnih biljnih sirovina mogu se ostvariti zna~ajni ekonomski rezultati. a sve se mo`e nabaviti u doma}im trgovinama. crnog luka.otpada dobijenog tokom proizvodnje lekovitog bilja. zavisno od spoljne temperature. procedi i primeni. s tim {to odstoje u vodi 7-8 dana (dok se penu{anje ne smiri). . Kako smo napred videli. belog luka i drugih biljaka koje imaju jaka fitoncidna svojstva. U nastavku dajemo kratke izvode iz tehnologija gajenja farmakoekonomski najzna~ajnijih lekovitih biljaka. Kada se maksimum ostvari. pelina. rastavi}a. bez naro~itih tro{kova. Jedno leglo za godinu dana potro{i 1 t stajnjaka. Od vrste i porekla stajnjaka zavisi kvalitet humusa. skra}uje se vreme dostizanja grani~nog kapaciteta. sadr`aj se nakon toga procedi i razbla`i sa 10 delova vode. Kako po~eti? Uzgoj glista treba po~eti u obimu koji odre|uju ve} navedeni faktori: raspolo`ivi stajnjak. odstoji 2-3 dana. 21 . koja ujedno slu`e i kao te~na |ubriva: Naj~e{}e se 1 kg sve`e biljke potopi u 10 l vode.

Nega se sastoji u me|urednom kultiviranju i okopavanju. na me|urednom rastojanju od 60-70 cm i u redu oko 30 cm. pre cvetanja. na me|urednom rastojanju 60-70 cm i dubini od 2-3 cm.Althaea officinalis L.500 kg suvog korena. Najekonomi~nija je direktna setva u jesen (novembra-decembra). Suzbijaju se biljnim insekticidima (vrati~. vadi se plugom bez plu`ne daske. sadnjom rasada ili deobom starih busena.2%) i sl.2-0. Kada biljke formiraju 5-6 listova (septembar . a mo`e se ponovo gajiti na istoj povr{ini posle 4 godine. Ako se seje u jesen odmah se obavi i predsetvena priprema.15-0. U toku vegetacije. buva~) ili hemijskim preparatima: Sevin S-50 (0. Beli slez se proizvodi direktnom setvom semena. dubokim.oktobar) prenose se na stalno mesto. vode}i ra~una da se razvoj biljke ne poremeti. Samo u uslovima ekstremne su{e se navodnjava. lju{tenja i sitnjenja na delove od 1 cm su{i se na temperaturi od 50-60°C. Ne pogoduju mu te{ka i vezana zemlji{ta. Najbolji predusev su strna `ita. Potrebno je 5-6 kg/ha semena. Ako se proizvodi iz rasada. R|a koja napada listove se suzbija ekstraktom koprive. u dva navrata se prikuplja list. Posle pranja. Sa 1 ha dobija se i do 1. ditana 14-45 (0. vla`nim i povremeno plavljenim zemlji{tima. setva u hladne leje se vr{i po~etkom leta (juna jula). a cvet u fazi cvetanja. BELI SLEZ Beli slez najbolje uspeva na lakim. Na istom mestu usev ostaje 2 godine. dok vlaga ne bude ispod 13%. na aluvijalnim nanosima. rastavi}a ili pelina. pri ~emu se unosi 60-80 kg/ha azota. uz uno{enje pregorelog stajskog |ubriva ili komposta (5-6 kg/m2) u kombinaciji sa fosforom i kalijumom. ne vi{e od 10-15 g/m2.3%). ili upotrebom preparata: cineb S-65 (0.20%) uz po{tovanje karence. Koren. Najve}e {tete belom slezu nanose buva~i (Halticinae). 22 . Pripremanje zemlji{ta se obavlja u jesen: duboko oranje na 20-25 cm. koji se naj~e{}e upotrebljava.

Krastavost (Fusicladium depressum). a pri re|oj 12-14 kg. te{ka i zbijena zemlji{ta.1%). odnosno Fosdrinom (0. kisela. MIRO\IJA Miro|ija najbolje prinose daje na dubokim. kombinovano sa NPK |ubrivom (60 kg/ha N. za{titi od korova. Kao predusev preporu~uju se jednogodi{nje mahunarke. Plodovi se dosu{uju na 40°C. Ne podnosi podvodna.Anethum graveolens L. Na istom zemlji{tu se mo`e gajiti posle 2-3 godine. rastresitim i plodnim zemlji{tima. Pri gu{}oj setvi utro{i se 18-20 kg semena po ha. do 10% vlage. Ako nije unet kompost ili stajsko |ubrivo pri osnovnoj obradi u toku vegetacije se prihranjuje dva puta azotnim |ubrivom: 20-30 kg/ha N u fazi formiranja redova i 30-40 kg/ha azota kod drugog okopavanja. kojom se prilikom unose ve}e koli~ine stajskog |ubriva ili komposta. @anje se kombajnima. bolesti i {teto~ina. Prinos plodova miro|ije je oko 1.06-0. Sastoji se u dubokom oranju. Miro|ija se razmno`ava direktnim sejanjem semena na rastojanju izme|u redova 20-40 cm. 100-120 kg/ha P i 40-60 kg/ha K). alkoholnim tinkturama ili hemijskim sredstvima: Melpreks. slabo kisele do slabo alkalne reakcije. u redu kontinuirano. Ako se koriste plodovi. a na manjim parcelama ru~no.05-0. Folijarno (preko lista) prihranjivanje te~nim biljnim |ubrivima ili vuksalom povoljno uti~e na prinos. {to je naj~e{}e. Priprema zemlji{ta mora biti veoma dobra. `anje se kada ve}ina plodova (70-80%) pre|u iz zelene u `uto-sme|u boju. Najpogodnije vreme za setvu je prva polovina aprila.1%). 23 . Dodin S-65 (0.000 kg/ha. U prole}e se izvr{i uobi~ajena predsetvena priprema. pepelnica (Erysiphe umbeliferum) i lisne va{i (Cavarilla aegopodii) suzbijaju se biljnim vodenim ekstraktima. Samo pri ekstremnoj su{i potrebno je navodnjavanje. na dubini od 2-3 cm. Nega useva sastoji se u me|urednom kultiviranju i okopavanju.

pri ~emu se unosi 50-60 kg azota po hektaru. koji zavise pre svega od kvaliteta rasada. Nega se sastoji u me|urednom kultivisanju i okopavanju. Prose~ni prinosi. Angelika se razmno`ava direktnom setvom ili proizvedenim rasadom. komposta ili mineralnih |ubriva: 60-70 kg/ha azota. opere se mlazom vode.000-6. o~isti. Priprema zemlji{ta se sastoji u jesenjem dubokom oranju (30-35 cm) i zaoravanju stajskog |ubriva. Zasad se redovno zaliva jer angelika ima velikih potreba za vodom. sasecka na kocke i su{i na 35°C. Koren se vadi vibracionom vadilicom za {e}ernu repu.000 kg/ha pri jesenjoj i 5.Angelica archangelica L. Za proizvodnju rasada setva se obavlja krajem jula i po~etkom avgusta u hladne leje. Ne odgovaraju joj glinovita ili peskovita zemlji{ta sa lo{im vodnim kapacitetom. Oja~ani rasad se sadi na stalno mesto u prole}e naredne godine. Direktna setva se odvija kasno u jesen. uz upotrebu 8-10 kg semena po ha. AN\EOSKI KOREN Angeliki najvi{e odgovaraju bogata.5 cm. Insekti i bolesti ne pri~injavaju velike {tete. kre}u se od 7.000-9.000 kg/ha pri prole}noj `etvi. novembra. pa za{tita nije potrebna. 24 . U prole}e se obavljaju predsetveni radovi. 100-120 kg/ha fosfora i 150-180 kg/ha kalijuma. na me|urednom odstojanju od 40-60 cm. Korov se suzbija tretiranjem kombinacijom herbicida Duala i Prometrina. a pre nicanja. umereno vla`na zemlji{ta. nakon setve. oktobra i novembra. a u toku vegetacije afalonom. Mo`e se gajiti samo u uslovima koji omogu}avaju navodnjavanje. Od 4 kg sve`eg dobija se 1 kg suvog korena. na dubini 1-1. humusna.

Selekcionisanje nije vr{eno. Odgovaraju joj skeletna planinska zemlj{ta. iskopavaju se jamice na me|urednom odstojanju od 80 cm i rastojanju u redu od 50 cm. {to je prihvatljivo i mogu}e. koji se prikupljaju sa prirodnih nalazi{ta ove biljke. ili ako je to zbog plitkog sloja zemlji{ta nemogu}e. Priprema zemlji{ta se sastoji od dubokog jesenjeg oranja. Ne postoje procene o ekonomskim rezultatima. 25 . ali sa aspekta za{tite ove biljne vrste i obezbe|enja vrednih sirovina planta`iranje na prirodnom stani{tu je neophodno. Sadi se u jesen ili u rano prole}e.) Spreng. uz uno{enje onih koli~ina karbonatnih |ubriva koje }e u~initi tlo blago alkalnim. Nega se sastoji u redovnom kultiviranju i okopavanju. MEDVE\E GRO@\E U cilju za{tite ove vredne lekovite biljke ~injeni su poku{aji njenog planta`iranja na prirodnom stani{tu. [teto~ine i bolesti nisu zapa`ene. vode}i ra~una da se ne ugroze prirodni resursi ove dosta retke i zakonom za{ti}ene biljne vrste. Medve|e gro`|e se razmno`ava ukorenjenim izdancima.Arctostaphylos uva-ursi (L. Pre sadnje kultiviranjem doterati strukturu zemlji{ta.

uglavnom vegetativno: sadnicama.500 kg/ha suve droge. Prve godine prinosi su 3. sa uslovima za navodnjavanje.Artemisia dracunculus L. u brazdama dubokim 10-12 cm. list se skida reblerima i su{i na temperaturi do 40°C. afalonom i dr. rastavi}a i pelina ili sredstvima na bazi bakra.000 kg/ha sve`eg lista. a u drugoj godini pre kretanja vegetacije senkorom.000 kg/ha.500-2. zelenim reznicama ili deljenjem bokora. U jesen se izvr{i duboko oranje na 40-45 cm. Ne podnosi plavna zemlji{ta. Sa 1 ha dobije se 1. ESTRAGON Estragon uspeva na razli~itim tipovima zemlji{ta. neposredno pre sadnje.500-5. a kasnije 15. @anje se 2-3 puta godi{nje kosa~icama. Sadi se u prole}e stolonima dugim 15-20 cm. r|a i druge bolesti se spre~avaju preventivnim prskanjem ekstraktom koprive.000-2.000 kg sadnog materijala. Korovi se uni{tavaju mehani~ki ili herbicidima. Estragon se razmno`ava.000-20. zemlji{te se obradi povr{inski. na me|urednom odstojanju od 70 cm. Gljivice. U prole}e. Na istom mestu ostaje 5-6 godina. Za 1 ha je potrebno oko 1. prometrinom. 26 . Sadnice se pripremaju od biljaka starih 2-3 godine. ali najbolje prinose daje na plodnim i rastresitim zemlji{tima. kada se unese 30-40 t/ha stajskog |ubriva.000 kg stolona. odnosno 2.

Na istoj njivi mo`e da se gaji tek posle 2 godine. biljke se pokose. Po~etkom avgusta. a nakon izvesnog vremena ponovo cvetaju. Suva droga je higroskopna. kada se zaoravaju 4-6 kg/m2 stajskog |ubriva. 27 .2 g semena. Sa jednog hektara dobija se 500-800 kg cvasti. vr{i se prole}na obrada. Nega se sastoji u me|urednom kultiviranju i okopavanju. U prole}e. Seje se u rano prole}e na dubini od 2-4 cm.Calendula officinalis L. 40-50 g/m2 azota i kalijuma. Su{i se na temperaturi do 45°C. To se ponavlja sve do prvih mrazeva. Kao predusev najbolji je krompir. kada se unosi superfosfat po potrebi. sukcesivno svaki drugi-tre}i dan. NEVEN Neven dobro uspeva na osun~anim. navodnjavanju i za{titi. na du`ni metar se stavi oko 1. umereno vla`nim ba{tenskim zemlji{tima. na me|urednom odstojanju od 45-60 cm. pre setve. kada donji listovi po~nu da `ute. pa se pakuje u vi{eslojne papirne vre}e. Cvasti se beru ru~no. kasnije se prore|uje na 15-20 cm u redu. Priprema zemlji{ta se sastoji od jesenjeg dubokog oranja.

Priprema zemlji{ta se sastoji od dubokog jesenjeg oranja.5-2 l/ha) protiv moljaca. Seje se plitko. kada se unosi stajsko |ubrivo ili kompost (ako predusev nije |ubren!) i superfosfat. Kao predusev najbolje su okopavine. dok vlaga ne padne ispod 10%. vr{i se priprema za setvu. Korovi se uni{tavaju mehani~ki ili uobi~ajenim hemijskim sredstvima: prometrin S-50. Prinos je promenljiv. Ne podnosi du`e uzastopno gajenje na istom zemlji{tu. afalon i dr. na rastojanju 35-40 cm me|u redovima. Za 1 ha utro{i se 10-12 kg semena.1%) ili Karatane (0. u redu kontinuirano. vr{i i dobiveni plodovi dosu{uju pod nadstre{nicama. jer klija na svetlosti. ma{inski.08-0. Seje se {to ranije. 28 . Gljivi~ne bolesti i {teto~ine (kimov moljac) suzbijaju se preventivnim tretiranjem vodenim ekstraktom koprive. Nega zasada se sastoji od me|urednog kultiviranja. jer plodovi lako opadaju. rastavi}a i dr. okopavanja i za{tite. belog i crnog luka.000 kg/ha. po potrebi. kre}e se od 500-1. rastresitim. Kosi se za vreme rose. KIM Kim dobro uspeva na dubokim. pa se pristupa berbi kada 60-70% plodova promeni boju u mrku. Pri kultiviranju se unosi azot (30 kg/ha). a kasnije se proredi na 80-100 biljaka u du`nom metru.Carum carvi L. U prole}e. na 1-2 cm. ~im uslovi dozvole. Ukoliko rezultati za{tite nisu zadovoljavaju}i primenjuju se hemijska sredstva: Benomil 50 WP (0. uz lopatanje. Kim se razmno`ava semenom.14%) kod gljivi~nih bolesti ili Fosfamid 40 (1. umereno vla`nim i bogatim zemlji{tima. Seme kima ne sazreva istovremeno.

Prinos suvih glavica po hektaru je 400-1. 29 . su{i na temperaturi do 40°C dok vlaga ne padne ispod 15%. Najbolje je setvu izvr{iti do polovine septembra. unesu se 2-3 t komposta ili stajnjaka na 10 ari. ali i u uslovima umerenovla`ne klime i dobre osun~anosti. Za normalni razvoj zahteva srednju dnevnu temperaturu od 20-30°C. odnosno 4-5 kg/ha. dobro podnosi su{u. a po potrebi fungicidi. |ubrenju (40-60 kg/ha azota) i za{titi od bolesti i {teto~ina. 10 kg kalijumove i 8 kg amonijumove {alitre.500 kg.5 kg/ha. U jesen. pri dubokom oranju. Kamilica se razmno`ava direktnom setvom. izuzev na kasne prole}ne. KAMILICA Uspeva i na zemlji{tu niskog boniteta. 30 kg superfosfata. semena oko 150 kg/ha. Protiv pepelnice mo`e se preventivno upotrebiti vodeni ekstrakt koprive i rastavi}a. na me|urednom odstojanju od 45 cm. Otporna je na mrazeve. okopavanju. a zatim povalja. pre jeseni ili u rano prole}e. kako bi se bilj~ice pripremile za zimu. Nega zasada se sastoji u kultiviranju. na dubini od 1-1.) Rausch.5 cm. Po{to ne cveta istovremeno berba se vr{i u tri do ~etiri navrata. Predusevna priprema se vr{i u zavisnosti od vremena setve. Najbolji predusevi su ozime `itarice i okopavine koje se rano beru.Chamomilla recutita (L. ~e{ljevima ili mehanizovano. Bere se ru~no. etarskog ulja do 4. jezi~asti cvetovi postavljeni vodoravno. Bere se kada su beli. Na 10 ari upotrebi se 250-500 g semena.

Najvi{e alkaloida sadr`e biljke sa osun~anih povr{ina. nema ve}ih planta`a ruse u na{oj zemlji. U eksperimentu u biv{em SSSR-u. Razmno`ava se iz semena. mogu}e je njeno planta`iranje na prirodnom stani{tu. otsecanjem nadzemnog dela biljke po lepom i suvom vremenu. RUSA Iako. Nega zasada se sastoji u me|urednom kultiviranju i okopavanju. Korov se uni{tava mehani~ki. kada se vr{i prore|ivanje na 20-30 cm u redu. Rusa je svetloljubiva vrsta. najbolje rezultate je dala setva stratifikovanog semena u prole}e ili setva neposredno pre zime. ali istovremeno uspeva i u zasenjenom prostoru. 30 . Nisu zapa`ene bolesti i {teto~ine. kontinuirano u redu. dosejavanjem. Seme se seje na dubini do 5 cm.2 kg suve droge po jednom du`nom metru. za sada. posle dve nedelje pojavljuju se bilj~ice. na dubini od 2 cm. a druge 0. Prikupljanje se vr{i kada je biljka u cvetu. Odgovaraju joj umereno vla`na. na me|urednom odstojanju od 60 cm. rastresita zemlji{ta sa dosta organskih materija u raspadanju.3 kg. Prve godine dobija se 0.Chelidonium majus L.

dok mu kisela i glinovita zemlji{ta ne odgovaraju. Prometrin S-50 i dr. kada je 60-70% plodova dobilo sivomrku boju. Preventivno se {titi alkoholno . pegavost li{}a koju prouzrokuje Cercospora coriandri.000-2. Korov se uni{tava mehani~ki ili upotrebom herbicida u prole}e. Posle `etve plodovi se dosu{uju dok vlaga ne bude ispod 12%. okopavine i mahunarke. Dobri predusevi su `itarice. Priprema zemlji{ta se sastoji od dubokog jesenjeg oranja (25-30 cm) i prole}noj predsetvenoj pripremi na dubini od 5-6 cm. Pri jesenjem oranju zaorava se 15 t/ha komposta ili stajskog |ubriva. Za 1 ha potrebno je 1620 kg semena.vodenim tinkturama koprive i rastavi}a. sa razmakom me|u redovima od 24-48 cm. Na istoj povr{ini mo`e se sejati posle 4-5 godina. korijandrova osa Systole coriandri i dr. Korijander se `anje mehanizovano. 31 . pre kultiviranja: Gesagard 50. @anje se po rosi jer plodovi lako otpadaju. Nega zasada se sastoji od me|urednog kultiviranja i okopavanja. Seje se sredinom marta. kontinuirano u redu. KORIJANDER Uspeva skoro na svim tipovima zemlji{ta. a po potrebi i hemijskim preparatima: Fosdrin 10% WSC. Korijander napada ve}i broj bolesti i {teto~ina: bakterija Pseudomonas siryngae.Coriandrum sativum L. ali najbolje prinose daje na kre~nim i neutralnim zemlji{tima. na dubini od 3-4 cm. Prinos zrelih plodova je 1. Korijander se razmno`ava iz semena.000 kg/ha.

Bolesti i {teto~ine se preventivno spre~avaju tinkturom koprive i rastavi}a ili se primenjuju hemijska sredstva: Sistemin 40 (1. Kada 70% plodova dobije sivomrku boju pristupa se `etvi kombajnima. dubina setve je 2-3 cm. Korov se uni{tava mehani~ki ili uobi~ajenim sredstvima: Prometrin S-50 (4 kg/ha). 32 . Za setvu 1 ha potrebno je 8-10 kg semena. broj biljaka u du`nom metru bi trebalo da bude 60-80.000-2. plodnim i rastresitim zemlji{tima. ali najbolje prinose daje na dubokim. Stajsko |ubrivo nije neophodno. U prvoj godini prinos plodova je oko 600 kg/ha. Plodovi se dosu{uju da vlaga bude ispod 10%. dok se azot unosi tokom vegetacije. uz uno{enje ve}ih koli~ina fosfornih i kalijumovih |ubriva: 80-100 kg/ha P i 40-60 kg/ha K. MORA^ Mora~ uspeva skoro na svim zemlji{tima.000 kg/ha.5-2 l/ha). Najbolji predusevi su okopavine. Na istom zemlji{tu ostaje 3-5 godina. Aresin (3 kg/ha) i dr. Seje se krajem marta ili po~etkom aprila. neutralne do slabo alkalne reakcije. U prole}e se zemlji{te priprema za setvu. Mora~ se razmno`ava iz semena. Seje se sejalicama na me|urednom rastojanju od 36-48 cm. a kasnije 1. Priprema zemlji{ta se sastoji od dubokog jesenjeg oranja. Fosdrin 10% i dr.Foeniculum vulgare Mill. Nega zasada se sastoji od 2-3 me|uredna kultiviranja i okopavanja.

plugom ili preoravanjem. 33 . krajem septembra ili u oktobru. U tre}oj ili ~etvrtoj godini vadi se koren.Glycirrhiza glabra L.000 reznica. Reznice se uzimaju od korenova biljaka starih 2-3 godine. Svake 3-4 godine sa iste povr{ine se mo`e dobiti 1. Preventivno se prska vodenim ekstraktom belog i crnog luka ili fungicidima i insekticidima. Sladi} je podlo`an gljivi~nim bolestima. Posle ~i{}enja i pranja koren se su{i na 60°C. Predsetvena priprema se vr{i neposredno pre sadnje. dok uno{enje azota nije potrebno. zavisno kada se sadi. Zemlji{te se redovno obra|uje i time {titi od korova. najbolje u jesen. Sade se na razmaku 60-80 cm izme|u redova i 25-30 cm u redu. sade se na dubinu od 15-20 cm. jer biljka pripada mahunarkama.000 kg suvog korena po hektaru. Priprema zemlji{ta se sastoji u jesenjem dubokom oranju kada se zaorava kompost ili stajnjak ili mineralna |ubriva: 30 g/m2 superfosfata i 20 g/m2 kalijumovih soli. Sadni materijal se priprema u jesen ili prole}e. Slatki koren se naj~e{}e razmno`ava vegetativno. Pogodna je za vezivanje zemlji{ta u zoni erozije. iz reznica. du`ine su 15-20 cm. SLATKI KOREN Najbolje uspeva na pesku{ama i peskovitim ilova~ama. a od {teto~ina napada ga prugasta pipa.000-2. sa 3-4 pupoljka. Na istoj povr{ini se mo`e gajiti i do 20 godina. Za 1 ha potrebno je 20. posebno u uslovima pove}ane vlage. Glave korena se vra}aju u zemlju.

Brzo gubi klijavost. pa se koristi samo ono koje je prikupljeno prethodne godine u jesen.Helichrysum arenarium (L. Me|utim. na prirodnom stani{tu. a zatim se ru~no trljaju po hartiji i izdvajaju semenke re{etanjem na situ promera 0. kada je temperatura 6-8°C. Sa 1 m2 prikupi se oko 0. 20-30 g/m2 azota. SMILJE Nema dostupnih podataka iz literature o gajenju ove vrste.25 mm. Odgovaraju joj pe{~ana zemlji{ta lakog mehani~kog sastava. Priprema zemlji{ta se sastoji od jesenjeg oranja kada se ujedno unosi azotno |ubrivo. Sa 1 m2 dobija se oko 10 g semena. Glavna nega zasada sastoji se u uklanjanju korova. Seje se {to je ranije mogu}e na me|urednom odstojanju od 45 cm. Sa biljke se skidaju cvetni vrhovi na po~etku otvaranja cvetova. na du`inu od 1 m utro{i se 0. Ako se vegetaciona sezona produ`i mogu}e su 2-3 `etve. izvr{i se plitka priprema zemlji{ta. U prole}e. Smilje se razmno`ava iz semena.) DC. Seme sazreva u periodu od avgusta do septembra.1 g semena. u uslovima vlage klija za 8-10 dana. 34 . kako se radi o veoma ugro`enoj vrsti potrebne industrijske sirovine mogu se dobiti jedino sa planta`a. kada se prikuplja odsecanjem vrhova biljaka koji se ostavljaju da dozre. neposredno pre setve.15 kg suve droge. Nisu zapa`ene bolesti i {teto~ine. Seje se po tihom vremenu.

Seje se na razmaku 50-70 cm me|u redovima i 120-150 klijavih semenki u redu. Korov se uni{tava mehani~ki. Ranije se izop razmno`avao deobom starih `bunova ili pomo}u rasada.Hyssopus officinalis L. Osetljiv je na nedostatak vlage u zemlji{tu. Na istom zemlji{tu uspeva 5-6 godina. Kao predusevi su najbolje mahunarke ili rane povrtarske kulture. Su{i se dok vlaga ne bude ispod 12%. a mo`e i upotrebom Prometrina S-50 (3-5 kg/ha). a za dobijanje etarskog ulja u fazi punog cvetanja. a tako|e i azotno. MILODUH Izop nema velikih zahteva prema vrstama zemlji{ta. Izop se razmno`ava semenom. U prole}e se vr{i predsetvena priprema zemlji{ta. Za 1 ha utro{i se 3-5 kg semena. Pripremanje zemlji{ta se obavlja u jesen dubokim oranjem kada se unosi 3-4 kg/m2 dobrog komposta ili stajnjaka. Nega zasada se sastoji u redovnom me|urednom kultiviranju i okopavanju. 35 . Prinos etarskih ulja je 8-15 kg/ha. {to ranije u prole}e. Kosi se na po~etku cvetanja. na dubini 1-2 cm. pre nicanja. a kasnije 6-10 t/ha sve`e droge. Od pepelnice se preventivno {titi tinkturom belog i crnog luka ili preparatima na bazi bakra. Prinos izopa u prvoj godini je 2-3 t/ha. fosforno i kalijumovo |ubrivo u odnosu 20:80:15 g/m2. ali mu ne odgovaraju slana i zabarena zemlji{ta.

odnosno oko 100 semenki. ostavi 2-3 dana ispod nadstre{nice u sloju ne debljem od 5 cm. proizvodnjom rasada i korenovim glavama. Nega zasada se sastoji u redovnom me|urednom kultiviranju i okopavanju. U prole}e se izvr{e pretsetvene pripreme. 36 . Na 1 du`ni metar unese se oko 0. Koren se vadi plugom. u jesen.Inula helenium L. Od dvogodi{njih biljaka prinos je 3 kg/m 2 . Priprema zemlji{ta se obavlja u jesen: duboko oranje (35-40 cm) kada se zaorava 4-5 kg/m2 komposta ili stajskog |ubriva. u redu na rastojanju 30-40 cm. uzdu` se razre`e i sasitni na delove duge 10-15 cm. pored potoka. na dubini 2-3 cm i na me|urednom rastojanju od 70 cm. na istom rastojanju me|u redovima.2 g semena. a najbolje tre}e godine. pere se jakim mlazom. Prinos semena je 30 g/m2 . Ako se razmno`ava iz rasada na stalno mesto se prenosi kada u rozeti ima dobro formirane listove. Setva se obavlja rano u prole}e. a zatim su{i na temperaturi od 40°C. a od trogodi{njih 6 kg/m2 . Berba korenova vr{i se druge. OMAN U prirodi raste na vla`nim mestima. pa je po`eljno planta`iranje ove biljke u prirodnim uslovima. da ne potamni. Pri tome se unosi 50 g/m2 azotnog |ubriva. Sadnja korenovih glava se obavlja u jesen ili rano prole}e. Oman se razmno`ava semenom.

Majorana hortensis Moench. prehranjivanju azotnim |ubrivom i za{titi od bolesti i {teto~ina. Majoran napada Alternaria. okopavanju.000 sadnica. 37 . koje se obavlja u jesen. Mlade biljke izmrzavaju na -1°C. Kosi se na visini 5-6 cm od zemlje.000 kg/ha. ako to nije u~injeno u predusevu. Majoran se `anje ili kosi u punom cvetu. {to daje bolje rezultate. Najbolji predusevi su jednogodi{nje leguminoze. rastavi}a ili sinteti~kim fungicidima. [titi se tinkturom koprive. MAJORAN Najbolje prinose daje na bogatom. rastresitom zemlji{tu. U jesen se unese i oko 450 kg/ha NPK |ubriva (15:15:15 ili 11:11:11). Obi~no se dobijaju dve berbe godi{nje. Sadi se na rastojanju 40 × 25 cm. Prose~an prinos herbe je 1. rasa|uje kada dostigne visinu od 10-15 cm. Za 1 ha potrebno je oko 100. Priprema zemlji{ta se sastoji u dubokom oranju (30-40 cm). Nega zasada se sastoji u redovnom kultiviranju. Iz toplih leja se iznosi kada prestanu prole}ni mrazevi.700 sadnica.500-2. Na prole}e se zemlji{te obra|uje povr{inski. sa uslovima za navodnjavanje. Majoran se razmno`ava semenom ili iz rasada proizvedenog u toplim lejama. su{i se u su{nici na 35-40°C. a starije na -4°C. pri ~emu se unosi kompost ili stajsko |ubrivo. U tople leje se seje februara. na 1 m2 dobije se oko 1.

da vlaga bude ispod 12%. na rastojanju od 50 cm me|u redovima i 30 cm u redu. Na istom zemlji{tu mo`e ostati 6-8 godina. a zatim se seje u hladne leje. Pre setve seme se stratifikuje. rastresitim. Zemlji{te se priprema u jesen dubokim oranjem. Druge i tre}e godine prinos je do 4. Ne odgovaraju joj te{ka i prevla`na zemlji{ta. i prihranjivanja. vode}i ra~una o dozama i karenci. Po hektaru se utro{i 8-10 kg semena. kada se unosi 25-30 t/ha komposta ili stajskog |ubriva i kombinovano mineralno |ubrivo u zavisnosti od plodnosti zemlji{ta. Seje se u jesen ili prole}e na rastojanju od 60 cm me|u redovima. ili fungicidi. protiv gljiva se preporu~uje ekstrakt koprive. neutralne do slabo kisele reakcije. 38 .000 kg suve droge po hektaru. iz rasada i deobom starih busenova. Mati~njak se razmno`ava direktnom setvom. umereno vla`nim zemlji{tima. MATI^NJAK Najbolje prinose daje na plodnim. a na istoj povr{ini se mo`e gajiti 4-5 godina.Melissa officinalis L.000 sadnica. Nega zasada se sastoji od 2-3 kultiviranja i okopavanja. su{i na temperaturi do 40°C. na 3-4 cm iznad zemlje. Za hektar je potrebno oko 60. Prskanje prirodnim sredstvima smanji}e broj parazita. U toku jedne vegetacije dobijaju se dva otkosa. dr`i se u vodi 15 do 20 h ili se dva dana duboko zamrzava. Posle pete godine prinos opada. Kosi se pre cvetanja. Najbolji rezultati se posti`u kada se proizvodi iz rasada. Korov se uni{tava mehani~ki ili posle prve berbe Prometrinom S-50 (3 kg/ha). rastavi}a i pelina. Preventivno. Nakon 6-8 nedelja rasad se preme{ta na stalno mesto. a ako je potrebno koriste se insekticidi.

U toku vegetacione sezone 2-3 puta se me|uredno kultivira i u redu okopava.500 kg stolona. a produ`i se sezona. na osun~anim mestima. Na istom zemlji{tu se gaji 2-3 godine. U uslovima stabilnog vremena ostavlja se na parceli 3-4 h da svene. na 25-30 cm dubine. a od {teto~ina se {titi kao i ratarske kulture. ~ime se mehani~ki odstranjuje korov. a zatim se su{i na temperaturi od 35-40°C. Posle su{enja preko sita se skidaju listovi. 4-5 t/ha suve herbe. Ako se sadi u jesen. me|urednom rastojanju od 70 cm. u uslovima umereno kontinentalne klime. U jesen se vr{i duboka obrada zemlji{ta. 15-25 t/ha sve`e. posle prvog otkosa. Ukoliko je potrebno.5 t/ha suvih listova. Kosi se neposredno pre otvaranja cvetova (za proizvodnju etarskog ulja u fazi cvetanja). Vodi se ra~una o karenci!. Pri okopavanju unosi se oko 150 kg/ha azota. Ima velikih potreba za vodom. odnosno 1.Mentha piperita L. na dubini od 10 cm.5-2. Nana se razmno`ava stolonima. 39 . a tako|e i 100-120 kg/ha P2O5 i 120-150 kg/ha K2O. kada se zaore 20-30 t stajnjaka po hektaru. PITOMA NANA Dobro uspeva na zemlji{tima bogatim organskim materijama. naredne godine mogu}e su tri kosidbe. ako se sadi ma{inski.200-1. protiv r|e i pepelnice koriste se fungicidi. Zalivanjem. kontinuirano u redu. Protiv bolesti i {teto~ina preventivno se mo`e primeniti vodeni ekstrakt koprive i rastavi}a. Za hektar je potrebno 1. prinos se uve}a i do 40%. ako tehni~ke mogu}nosti dozvoljavaju (rebleri!) bolje je to u~initi pre su{enja. Najve}i prinos dobija se druge godine.

6 do 1. Gaji se u plodoredu. na 10-15 cm izme|u redova i 0. Ako je predusev dobio stajsko |ubrivo. Proizvodnja rasada za hektar dobija se na 350-400 leja uz utro{ak 0. Kultiviranjem i okopavanjem uni{tava se korov. {to je limitiraju}i faktor njenog planta`iranja. Sadnice bi trebalo dobro zaliti. Bosiljak se razmno`ava iz rasada: polovinom marta se seje u nezagrejane leje pokrivene najlonom. nije potrebno da se ponovo unosi. u prole}e plitka obrada neposredno pre setve. sitnolisni i sa naboranim listovima. BOSILJAK Najbolje uspeva na rastresitom i dubokom zemlji{tu.5 cm dubine.200-1. Najbolji predusev su jednogodi{nje mahunarke. Prinos je 1. na rastojanju 40-50 cm me|u redovima i 25-30 cm u redu.Ocimum basilicum L.2 kg semena. U na{im uslovima mogu se gajiti sve tri forme bosiljka: krupnolisni. Pri osnovnoj obradi unosi se 60-80 kg/ha P2O5 i 120-140 kg/ha K2O. Osetljivost ove biljke na mrazeve je velika. u protivnom se javljaju bolesti i {teto~ine. a ako se otkosi na visini 10-15 cm od zemlje da}e i drugu `etvu koja se obavlja pre jesenjih mrazeva. Bosiljak daje dve `etve: prva po~etkom cvetanja. U jesen se obavlja duboko oranje (30-40 cm). 40 .500 kg/ha suve droge. Na stalno mesto se prenosi kada prestanu opasnosti od poznih marazeva.

pri ~emu. Pri ovim operacijama vr{i se prore|ivanje. naro~ito kod varijeteta koji imaju zadebljali koren. Ima velike potrebe za vodom. Dubina setve je 2-3 cm.Petroselinum crispum (Mill. Li{}e se skida u toku godine u 2-3 `etve. Per{un se seje. Prinos lista u prvoj godini je 2-3. se unosi i do 40 t/ha stajskog |ubriva. Ako se gaji za dobijanje etarskog ulja iz nadzemne mase prinosi su do 50 kg/ha etarskog ulja. Prikupljeni delovi se su{e na temperaturi do 40°C. Po hektaru se utro{i 8-12 kg semena. 41 . PER[UN Najbolje prinose daje na plodnom. Priprema zemlji{ta se sastoji u dubokom jesenjem oranju. me|urednog kultiviranja i uno{enja azotnih |ubriva (60-90 kg/ha). Per{un mo`e da izdr`i i do -10°C bez o{te}enja.5 t/ha. ako to nije ura|eno kod preduseva. dubokom i rastresitom tlu. naj~e{}e. Nega zasada se sastoji od okopavanja. a korena do 4 t/ha. koren u jesen. 80-120 kg fosfornog i 60-100 kg kalijumovog |ubriva. u prole}e sejalicom na me|urednom rastojanju 30-40 cm.) Nym. dok vlaga ne bude ispod 14%.

Pimpinella anisum L. ANIS Pogodna su topla, plodna i umereno vla`na tla. Gaji se u plodoredu, najbolje posle |ubrenih okopavina. Duboko oranje se obavlja u jesen, uz uno{enje 20-30 t/ha stajskog |ubriva, ako to nije ura|eno kod preduseva. U prole}e se pristupa lakoj obradi zemlji{ta, neposredno pre setve. Pre setve izvr{iti stratifikaciju semena: seme se kvasi vodom temperature 18-20°C nekoliko sati, neko vreme se dr`i na temperaturi 18-22°C dok se ne pojave beli vrhovi. Ako se seme odmah seje su{i se u tankom sloju. Setva se obavlja na 2-3 cm dubine, na me|urednom rastojanju od 45 cm i 15 cm u redu. Utro{i se 1,5 kg semena na 10 ari. Seme ni~e za 15 do 20 dana. Nega zasada sastoji se od 2-3 kultiviranja i okopavanja, jer je anis veoma osetljiv na prisustvo korova. Pri tom se unosi amonijum nitrat (100-150 kg/ha). Za{tita od bolesti i {teto~ina se obavlja preventivnim tretiranjem ekstraktima koprive, pelina, rastavi}a, a po potrebi i hemijskim sredstvima. Napadaju ga gljivice (Cerospora, Plasmospora). Najbolja za{tita je u upotrebi zdravog semena. Prikupljanje plodova se obavlja kada 60-70% njih sazri, obavlja se kombajnom na ve}im povr{inama, a na manjim `etva se obavlja na visini od 10-12 cm iznad zemlje, ostavi se da se dosu{i 4-5 dana, zatim omlati. Plodovi se dosu{e ~estim lopatanjem, dok vlaga ne bude ispod 14%. Sa hektara se prikupi 600-1.000 kg plodova.

42

Rosa sp. DIVLJA RU@A S obzirom da u prirodi ima dovoljnih koli~ina divlje ru`e (Rosa canina L.), zadnjih godina vr{eni su poku{aji gajenja selekcionisanih vrsta sa krupnijim plodovima, ~esto bez bodlji i istra`ivanja mogu}nosti za njihovu mehanizovanu obradu. Naj~e{}e se planta`iraju Rosa rugosa i R. cinnamomea. Rosa cinnamomea L. najbolje uspeva na nadmorskoj visini od 6001.200 m, na umerno vla`nim i prohladnim, dobro osvetljenim terenima. Priprema zemlji{ta se obavlja u jesen: pri dubokom oranju unese se 20-30 t/ha stajskog |ubriva i 600 kg/ha superfosfata, odnosno do 500 kg/ha kalijumovog sulfata. U prole}e se izvr{i predsetvena priprema zemlji{ta. Ru`a se razmno`ava iz rasada. Pre setve seme se stratifikuje: na 24 h pre setve seme se tretira 0,02%-nim rastvorom vitamina B1 ili 0,01%-nim rastvorom vitamina PP, ostavlja se u pesku (1:3) 15-20 dana, na temperaturi od 0-2°C, a zatim se seje u leje na rastojanju od 30 cm me|u redovima. Rasad za 1 ha se proizvede od 30-50 kg semena. Rasad se pikira i iznosi na stalno mesto u jesen iste godine. Sigurniji na~in je razmno`avanje formiranim selekcioniranim sadnicama. Sadi se na me|urednom rastojanju od 3 m i 1,2 m u redu. Ako se kopaju jame (40 × 40 × 40) u svaku se doda 7-8 kg pregorelog stajskog |ubriva, 200 g superfosfata i 50 g kalijumovog fosfata. Najbolje vreme za sadnju je jesen, posle opadanja listova. Najbolja za{tita od korova je mehani~ka obrada. Od bolesti se {titi preventivnim tretiranjem tinkturom koprive i rastavi}a (1:1) ili hemijskim sredstvima. Plodovi sazrevaju istovremeno, su{e se u su{nici na po~etnoj temperaturi od 80-90°C jedan sat, a kasnije na 60°C, sve dok vlaga ne bude ispod 14%. Prinos u punoj rodnosti je, u petoj godini, i do 15.000 kg/ha plodova. Prose~ni prinos je 10.000 kg/ha.

43

Rosmarinus officinalis L. RUZMARIN Ruzmarin je mediteranska (submediteranska) biljka koja se u kontinentalnom delu gaji kao vrtna biljka. Limitiraju}i faktor za njeno planta`iranje je temperatura - osetljiva je na niske temperature i bez za{tite izmrzne. Mo`e se gajiti na zaklonjenim mestima, koja u toku zime nisu izlo`ena ekstremno niskim temperaturama, a takve su uglavnom klisure (npr. Si}eva~ka klisura). Priprema zemlji{ta se sastoji od dubokog oranja u jesen, pri ~emu se unosi kompost ili stajsko |ubrivo. U prole}e se izvr{i laka obrada zemlji{ta, neposredno pre sadnje. Najpouzdaniji na~in sadnje je formiranim, u`iljenim sadnicama. Sadi se na me|urednom rastojanju od 70 cm i 35 cm u redu. Nega zasada sastoji se u redovnoj borbi protiv korova, kultiviranjem i okopavanjem, pri ~emu se unose azotna |ubriva. Nisu zapa`ene bolesti i {teto~ine. U fazi cvetanja (maj, juni) `bunovi se {i{aju na 10-15 cm iznad zemlje, su{e na promajnom mestu ili u su{nici na temperaturi do 40°C, posle su{enja se listovi omlate.

44

jer je osetljiva na mraz. vr{i se fina priprema zemlji{ta. Jesenja priprema zemlji{ta se sastoji od oranja na dubini od 25 cm. Prinos je do 200 g/m2 suve lisne mase. @ALFIJA @alfija je toploljubiva vrsta. Prve godine prikupljanje listova se obavlja septembra. 20 g azotnih i po 10-15 g fosfornih i kalijumovih |ubriva. Nega zasada se sastoji u stalnom mehani~kom ukljanjanju korova. preko mre`a. a ostalih godina pri plodono{enju. dobro uspeva na zaklonjenim povr{inama. U prole}e. U prvoj godini porast biljke je veoma spor. plodnim i lakim zemlji{tima. Ako se prikupljaju listovi za destilaciju etarskog ulja. @alfija se razmno`ava direktnom setvom rano u prole}e na dubini od 3-4 cm i me|urednom rastojanju 40-60 cm.S a l v i a o f f i c i n a l i s L. naro~ito na golomrazicu. Retko je napadaju bolesti i {teto~ine. Utro{ak semena je 0. otsecanjem nadzemnog dela. Kasnije se izvr{i prore|ivanje na 35 cm u redu. pri ~emu se unosi 2 kg komposta ili stajskog |ubriva po 1 m2. neposredno pre setve. ~ini se to u vreme cvetanja biljke.8 kg/m2. Ubrana masa se su{i na temperaturi 40°C. listovi se odvajaju kada su suvi. Najbolje prinose daje na rastresitim. 45 . gde se mo`e zadr`ati 4-6 godina. kultiviranjem i okopavanjem.

Za hektar se utro{i 7-10 kg semena. Prinosi sa 1 ha su oko 10 t sve`e mase. 46 . direktnom setvom ili proizvodnjom rasada. U prole}e izvr{i se laka predsetvena obrada. ^UBRIKA Najbolje prinose daje na strukturnim. ocednim i dobro osun~anim zemlji{tima. ^ubrika se razmno`ava semenom.Satureja hortensis L. pa je potrebno ~esto kultiviranje i okopavanje. plodnim. kontinuirano u redu. Na po~etku ~ubrika je vrlo osetljiva na prisustvo korova. plitko jer seme klija samo u prisustvu svetlosti. Direktna setva se obavlja rano u prole}e. Ako se proizvodi iz rasada. pa se ne primenjuju mere za{tite. jer ~ubrika nije mnogo osetljiva na kasne prole}ne mrazeve. Setva se obavlja na me|urednom rastojanju od 30 cm. Malo oboljeva. Pri dubokom oranju unosi se 30-40 t/ha komposta ili stajskog |ubriva i NPK |ubrivo. dubokim. nakon ~ega se zalije i unese azotno |ubrivo samo u me|uredni prostor. na stalno mesto se sadi na rastojanju me|u redovima od 45 cm i 20-25 cm u redu. @etva ~ubrike se obavlja u fazi punog cvetanja. Po`njevena masa se su{i na promajnom mestu ili u su{nicama na temperaturi do 35°C.

Setva se obavlja marta-aprila.000-2. Ne sme da se gaji na istom zemlji{tu posle kupusnja~a. a protiv {teto~ina se primenjuje fosdrin 10% (2.5-1 cm. ako to nije u~injeno kod preduseva. Za 1 ha utro{i se 5-6 kg semena. na me|urednom rastojanju od 30-50 cm. Prinosi su 1.000 kg/ha semena. Korovi se uni{tavaju mehani~ki ili treflanom (2-3 kg/ha). na dubini 0.6-2. kada se unosi 100-300 kg/ha azotnog |ubriva. direktnom setvom. uz ~esto lopatanje. @anje se kada seme na vrhu stabla prelazi iz vo{tane u punu zrelost. Gustina biljaka u redu je 80-100. zbog ~ega se pre `etve usev prska 1%-nim rastvorom Reglona. Osnovna obrada se izvodi u jesen: pri dubokom jesenjem oranju (oko 30 cm) zaorava se oko 30 t/ha stajskog |ubriva. 47 .Sinapis alba L. {to zavisi od potreba. neutralne reakcije. i mineralna |ubriva u koli~ini koja zavisi od sastava zemlji{ta. Bela sla~ica se razmno`ava semenom. Seme se dosu{i u promajnim prostorijama. Bela sla~ica sazreva neravnomerno. a nadzemni deo biljke po~inje da se su{i. Nega zasada se sastoji od 2-3 kultiviranja i okopavanja. da vlaga bude ispod 12%. BELA SLA^ICA Najbolji prinos se posti`e na plodnom strukturnom zemlji{tu.8 l/ha).

Ako se ubrana masa koristi za dobijanje etarskog ulja podvrgava se odmah destilaciji. Timijan se razmno`ava direktnom setvom. TIMIJAN Najbolje uspeva na ju`nim ekspozicijama. na lakim i toplim zemlji{tima. Prinosi su prve godine 1. kultiviranjem i okopavanjem. Druge godine. Kosidba se obavlja odsecanjem busenova na 10 cm od zemlje. 48 . Posle ubiranja preduseva izvr{i se oranje na 27-30 cm dubine. pa je neophodno uni{tavanje korova. Najbolji predusevi su ozime `itarice i |ubrene okopavine. Prve godine timijan se kosi jedanput.Thymus vulgaris L. a ostalih godina dva puta: prvi put u periodu punog cvetanja. na me|urednom rastojanju 40-50 cm i rastojanju u redu 20-30 cm. a drugi put septembra ili oktobra.500 kg. u prole}e se izvr{i laka obrada zemlji{ta.000-4.500 kg droge.000-1. na me|urednom rastojanju 45-60 cm i dubine 1-1. u jesen se izvr{i 1-2 kultiviranja. neposredno pre setve.5 cm. U po~etnom periodu zasad se razvija sporo. Ako se sadi iz rasada to se ~ini u jesen. Utro{i se 600-700 g semena na 10 ari. rano u prole}e unosi se 10-15 kg azotnog i 20 kg superfosfatnog |ubriva na 10 ari. mehani~ki. a za druge namene se su{i na temperaturi do 45°C. Na istom mestu ostaje 4-5 godina. a u narednim godinama 2. rano u prole}e.

ru~no ili plugom. Maksimalni razvoj kopriva dobija u 3-4.Urtica dioica L. kada se unosi ve}a koli~ina komposta ili stajskog |ubriva. godini `ivota.5 cm. List se prikuplja kada je dobro formiran. potrebno je planta`iranje zbog sve ve}ih potreba industrije za sirovinama iz ove biljke. 49 . na dubini 0. pre cvetanja biljke. Kopriva se razmno`ava semenom i deobom korena. U su{nom periodu potrebno je zalivanje. opere i su{i u su{nicama da ne poplesnivi. U prole}e se izvr{i predsetvena priprema zemlji{ta. krati na delove sa pupoljcima du`ine 8-10 cm. Zemlji{te je prethodno dobro na|ubreno. Priprema zemlji{ta se sastoji u dubokom jesenjem oranju. Mlade bilj~ice se javljaju za 3-4 nedelje. Koren se vadi u jesen. Najbolje uspeva na umereno vla`nim zemlji{tima bogatim organskim materijama. Koren se sakuplja u jesen. Sa oko{enih biljaka se skidaju listovi reblerom i podvrgavaju su{enju u hladu ili na temperaturi do 40°C. Seje se na me|urednom rastojanju od 30 cm rano u prole}e. Prinosi su do 4 kg/m2 suvih listova iz dva otkosa. o~isti od zemlje. Sigurniji na~in razmno`avanja koprive je korenovim reznicama. Otporna je na mraz. a ovi sade odmah na rastojanju 60 × 30 cm i na dubini od 6-8 cm. KOPRIVA Iako se radi o ~estoj ruderalnoj biljci. tra`i vlagu i podnosi senku. Minimalna temperatura klijanja semena je plus 8°C.

Najpouzdaniji na~in je sadnja odnegovanih.5 m u redu. Sadi se na me|urednom rastojanju od 2. U prole}e se obave predsetvene pripreme. a puni rod dosti`e u petoj godini kada se ubere oko 5. komposta ili stajskog |ubriva. selekcioniranih sadnica.Vaccinium myrtillus L. ili da se tipi~na vrsta gaji na prirodnom stani{tu. Korov se uni{tava mehani~ki. Borovnica se razmno`ava iz semena ili deobom starih busenova. Renkokao.500 kg/ha plodova. to se ~ini na me|urednom rastojanju od 1 m i rastojanju u redu od 60 cm. U jesen se izvr{i duboko oranje. pri ~emu se zaore ve}a koli~ina treseta.. BOROVNICA Sve je ve}i broj poku{aja da se u planta`e uvedu selekcione sorte: Erliblu. 50 . D`ersi i dr. Po~inje da ra|a druge godine.5-3 m i 1. Ajvanho. kultiviranjem i okopavanjem. dok te{ka i glinovita ne odgovaraju. Ako se vr{i dosa|ivanje tipi~ne vrste. Po istiskanju soka su{e se na temperaturi od 65°C i kasnije koriste za dijetetske proizvode i ~ajeve. Najpogodnija zemlji{ta su sa podzemnim vodama na 40-60 cm.2-1.

5 meseci. o~isti od zemlje. skrati i su{i na temperaturi do 45°C. rasada ili deobom korenovih glava. Kao predusevi se koriste jari usevi. Prinosi su oko 2. neutralne do slabo alkalne reakcije. Priprema zemlji{ta po~inje u jesen.5 cm. Bolesti i {teto~ine se preventivno spre~avaju tinkturom koprive ili uobi~ajenim hemijskim sredstvimna. Koren se vadi plugom u jesen. Odoljen se razmno`ava iz semena. U toku vegetacije skidaju se korenovi kako bi biljka napravila {to masivniji korenov sistem. Za 1 m2 potrebno je 2-3 g semena. krompir i krmne biljke. U jesen rasad se prenosi na stalno mesto na rastojanju 70 × 50 cm. neposredno pre sadnje se obavi kultiviranje. a sadnice za 1 ha obezbede se sa 25-30 m2 leja. kada se unosi superfosfat 400-600 kg/ha i kalijumov fosfat 150 kg/ha. okopavanju (samo do kraja juna. Pome{ano sa peskom (1:5) seje se ma{inski na rastojanje me|u redovima od 45 cm i dubini od 1. kada se zaorava 30-40 t/ha stajskog |ubriva. 51 . Sigurnije je razmno`avanje iz rasada. Nega zasada se sastoji u me|urednom kultiviranju. dubokim oranjem na 25-27 cm.000 kg/ha suvog korena. kasnije se korov plevi). uzdu` rascepi. ODOLJEN Odgovaraju joj umereno vla`na do vla`na zemlji{ta. U prole}e ili jesen.Valeriana officinalis L. opere mlazom vode. Pre direktne setve izvr{i se stratifikacija semena u trajanju od 1.

Glycyrrhiza glabra L. list seme plod list herba herba seme herba herba list. Urtica dioica L. Angelica archangelica L.Tabela 1. Carum carvi L.) Spreng. Hyssopus officinalis L. Foeniculum vulgare Mill. C. Pimpinella anisum L. Artemisia dracunculus L. Petroselinum crispum (Mill. Mentha piperita L.) Nym. list seme koren list list cvet plod cvet herba plod seme koren herba herba koren herba herba herba herba koren. Arctostaphyllos uva-ursi (L. Ocimum basilicum L. Helichrysum arenarium (L. Coriandrum sativum L. Chamomilla recutita (L. Anethum graveolens L. Chelidonium majus L. Rosa canina L.) Raush. Sinapis alba L. Majorana hortensis Moench. plod koren. Kalendar prikupljanja lekovitih biljaka na planta`ama Vrsta Althea officinalis L. Salvia officinalis L. Valeriana officinalis L. Melissa officinalis L. Inula helenium L. Satureja hortensis L. Calendula officinalis L.) D. Thymus vulgaris L. Rosmarinus officinalis L. herba Vreme sakupljanja VII-X VII X-III VIII-X VII-X VI-X VII-VIII V-VI IV-XI VII-VIII VII-X XI-III VII-VIII VII-VIII XI-III VI-IX VI-VII VI-VIII VIII-IX IV-XI VII-VIII VIII-X VIII-IX V-VII VI-X VI-VII VI-X V-IX VIII VI-X 52 . Vaccinium myrtillus L. Deo droge koren.

radix flos herba herba herba herba herba. Hyssopus officinalis L. Mentha piperita L. fructus radix herba fructus fructus fructus flos herba flos herba. Pimpinella anisum L. Petroselinum sativum Hoff. 2003) Vrsta Naziv etarskog ulja Deo biljke iz kog se dobija ulje Aetheroleum Anethum graveolens L. Thymus vulgaris L. Melissa officinalis L. Foeniculum vulgare Mill. rhizoma 53 . fructus.Tabela 2. Ocimum basilicum L. Salvia officinalis L. Artemisia dracunculus L. Anethi Angelicae Dracunculi Carvi Coriandri Foeniculi Helichrysi Hyssopi Lavandulae Levistici Chamomillae Melissae Menthae pip. Carum carvi L. Coriandrum sativum L. Origanum vulgare L.Don. Helichrysum italicum (Roth. Lavandula sp. fructus fructus herba herba herba radix. Valeriana officinalis L. ex Heuff. Basilici Origani Petroselini Anisi Salviae Saturejae kitaibelii Thymi Valerianae herba. Matricaria chamomilla L. Satureja kitaibelii Wierzb. Angelica archangelica L.) G.. Vrste aromati~nih biljaka u redovnoj proizvodnji iz kojih se dobija etarsko ulje (Stepanovi} i sar. Levisticum officinale Koch.

na ovaj na~n se obezbe|uju sadnice bez virusa za biljne vrste koje se te{ko umno`avaju u prirodnim uslovima.BIOTEHNOLO[KI POSTUPCI Razra|eni su postupci. produkcija korisnih-lekovitih materija i dr. Tako|e. Kombinacijom hormona (citokinina. zavisno od potreba biljke i zahteva za odre|enim lekovitim materijama u njoj. mineralnih materija i drugih potrebnih komponenata usmerava se razvoj izdvojenih }elija ili tkiva u odre|enoj fazi (rast.). Dobijene bezvirusne sadnice se u narednoj fazi multipliciraju. Kako se ~itav proces odvija u sterilnim uslovima. Ovaj na~in obezbe|enja biljnih sirovina se naro~ito praktikuje u razvijenijim zemljama. 54 . u`iljavanje. Nakon pripreme one se iznose na planta`u. dobija se bezvirusni sadni materijal. gde se primenjuju potrebne agrotehni~ke mere razvoja biljne vrste. auksina i dr. U Institutu za biolo{ka istra`ivanja "Sini{a Stankovi}" u Beogradu razvijena je tehnologija gajenja tako tra`ene lincure i mnogih drugih lekovitih i hortikulturnih biljaka.). uglavnom u laboratorijskim uslovima. radi za{tite prirodnih resursa retkih lekovitih biljaka za kojima postoje potrebe u preradi. Svaka faza zahteva hranljivu podlogu odre|enog sastava. sve do `etve. pa se dobija veliki broj sadnica sa istim svojstvima. uzgoja lekovitih biljaka na hranljivim podlogama uz pomo} hormonskih sastojaka (in vitro).

Naj~e{}e se koriste tunelske i podne su{are (termi~ke su{are). Biljne droge ne smeju biti u dodiru sa zemljom. gde se biljni materijal izla`e temperaturi. seme).proizvodni pogon je u Mladenovcu) i dr. kora). Ako se vr{i. Komorna su{ara 55 Solarna su{ara . list) se su{e kra}e. bez direktne sun~eve svetlosti i toplote. Po~ela je proizvodnja i solarnih su{ara (Galeb iz [apca). ili kada se pri lopatanju ~uje jasan zvuk da su suvi (plod.PRERADA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA PRANJE LEKOVITIH BILJAKA Izuzev krtolastih i drugih biljnih droga koje rastu u zemlji. Ne`niji biljni delovi (cvet. bez okretanja.). obavlja se pod mlazom vode. Ve{ta~ko su{enje se obavlja u su{arama u struji toplog vazduha. 8-10 dana. dok se savijanjem ne lome (koren. SU[ENJE Procesom su{enja najlak{e i najbolje se konzerviraju biljne sirovine. mesnati biljni delovi i sl. povr}e i lekovito bilje (Progres u ^a~ku. Sadr`aj vlage u biljnim drogama ne treba da bude ve}i od 12-15%. sa ili bez me{alice. Podne su{are mogu biti sa perforiranim prohromskim podnim plo~ama ili sa mre`om od ner|aju}eg materijala. Du`ina su{enja zavisi od strukture biljnih sirovina. Prirodno su{enje se vr{i na promajnim mestima. pranje nije potrebno ukoliko su ispo{tovani svi zahtevi prikupljanja i planta`iranja. zavisno od kapaciteta i plate`ne mo}i kupca. U na{oj zemlji ima vi{e proizvo|a~a su{ara za vo}e. a grublji du`e. kora. Biljni materijal mora biti za{ti}en od prisustva `ivotinja. stepena usitnjenosti i klimatskih prilika. osim kada se su{i sirovina sa grubljom strukturom (koren. Su{enje se obavlja pod nadstre{nicama ili u zatvorenom prostoru sa dobrom ventilacijom. Termoplin u Smederevskoj Palanci . nikako potapanjem. Su{enjem se odstranjuje vlaga koja doprinosi brzom propadanju biljnih droga. Za su{enje se koriste lese. Su{enje mo`e biti prirodno i ve{ta~ko. Kada se ocedi pristupa se narednim fazama prerade.

Dok je za ve}inu biljnih droga sa etarskim uljima (aromati~ne biljne droge) dovoljno da temperatura bude od 35-40°C. prati se temperatura vazduha kontinuirano i procenat vlage u zagrejanom vazduhu. sa po~etnom vlagom od 70%. koji je uvek u amorfnom stanju. Zavisno od kapaciteta su{ara se puni ru~no ili mehanizovano. a zatim se temperatura vra}a na nivo koji je predvi|en za tu vrstu droge. Na kraju procesa sadr`aj vode u biljnom materijalu. gloga. ostale se su{e na temperaturi i do 60°C. Termogenerator se zagreva kombinovanim energentima: ~vrstim. Tehnolo{ki postupak su{enja u su{arama mora da se razradi za svaku vrstu biljnih droga.sublimacija materijala kada voda iz ~vrstog stanja (led) prelazi u gasovito stanje (vodena para) i . . Su{enje se kontroli{e poluautomatski ili automatski. Liofilizacija se jo{ uvek sprovodi naj~e{}e u laboratorijskim uslovima ili u malim proizvodnim pogonima. Radi u{tede energije obezbe|uje se recirkulacija toplog vazduha i odvo|enje oslobo|ene vodene pare. Liofilizacija je pogodna za su{enje termolabilnih materijala. velebilja.500 kg sirovog biljnog materijala. Ovim postupkom se najbolje o~uvaju hemijske i biolo{ke karakteristike 56 . Za manje pogone za preradu bilja pogodne su podne su{are kapaciteta do 2. te~nim i gasovitim. belog buna. da se biljni materijal stabilizira. koja }e za 18-22 sata biti svedena na 10-12%. Biljni materijal koji sadr`i labilne supstance (li{}e digitalisa. da se spre~i po~etno razorno delovanje enzima. da se sa~uvaju korisne materije u njoj. ~emerike. tatule. ali i jedne i druge moraju da sa~uvaju prirodnu boju. ne iznosi vi{e od 1-4%. zbog du`ine trajanja su{enja jedne {ar`e. kada nezamrznuti molekuli vode isparavaju. pre su{enja se stabilizira izlaganjem sve`eg materijala dejstvu vrele pare etanola ili vodene pare.sekundarno su{enje na oko 0°C.). so~ni plodovi i dr. re|e u industrijskim uslovima. Kapaciteti su{ara moraju biti uskla|eni sa povr{inama pod planta`ama lekovitih i Podna su{ara drugih korisnih biljaka (duvan i druge industrijske biljke). krtole salepa i dr.) prva dva sata biljni materijal se tretira temperaturom i do 90°C. U nekim slu~ajevima (plod {ipurka.smrzavanje biljnog materijala na temperaturi od -50 do -80°C. Za oba tipa su{ara bitno je da imaju termogenerator koji obezbe|uje zagrevanje i transport toplog vazduha do komore za su{enje. Postupak su{enja liofilizacijom odvija se u tri faze: .Su{are mogu biti prenosno-monta`nog tipa i zidane su{are.

koren lincure (Gentianae radix) 3-4:1.5-4:1. . breze (Betulae folium) 4-5:1. . rizom i|irota (Calami rhizoma) 4-5:1 itd. Ipak. korijandra (Coriandri fructus) 1. mora~a (Foeniculi fructus). 57 . borovnice (Myrtilli fructus) 6-7:1 itd. vranilova trava (Origani herba) 3.5:1. zove (Sambuci flos) 6-7:1. ODNOS SVE@E I SUVE DROGE I NEKI PARAMETRI KVALITETA Za biljne droge koje su naj~e{}e u prometu poznati su prinosi. Ako se osu{eni materijal ~uva u atmosferi inertnih gasova.2-1. Osu{eni materijali se lako vra}aju u prvobitno (sve`e) stanje dodavanjem vode. posebno u industrijskim uslovima je dugotrajan. ki~ica (Centaurii herba) 4:1. {ipurka (Cynosbati fructus).list (folium): medve|eg gro`|a (Uvae-ursi folium) 3-4:1.rizom (rhizoma): rizom trave od srdobolje (Tormentillae rhizoma) 3:1. kleke (Juniperi fructus) 3:1.kora (cortex): kora kru{ine (Frangulae cortex). kamilice (Chamomillae flos) 5-6:1. . sve ~e{}e se koristi naro~ito u su{enju biljnih ekstakata. koren odoljena (Valerianae radix) 4-5:1 itd. lavande (Lavandulae flos) 8-9:1 itd. pelin (Absinthii herba) 4-5:1 itd. `alfije (Salviae folium) 4-5:1. seme lana (Lini semen) 1. gloga (Crategi fructus). kora hrasta (Quercus cortex) 3-4:1 itd.seme (semen): seme sla~ice (Sinapis semen).5-4:1. postupak liofilizacije. Navodimo samo neke primere: . uz pove}ani utro{ak energije.2-1. rok upotrebe biljnih droga i ekstrakata nije ograni~en. .plod (fructus): anisa (Anisi fructus). .biljnih droga i ekstrakata. odnos sve`eg biljnog materijala prema osu{enom. kima (Carvi fructus). nane (Menthae piperitae folium) 5-6:1 itd. .nadzemni deo (herba): kantarion (Hyperici herba) 3.cvet (flos): lipe (Tiliae flos) 4:1. Za razliku od procesa su{enja u su{arama.5:1 itd. .koren (radix): koren belog sleza (Althaeae radix).

pored drugih uslova. Jug. Ph.Da bi se o~uvao kvalitet biljnih droga. 2004) Droga Doma}i naziv Du`na ~uvanja (godina) Althaeae radix Belladonnae folium Calami rhizoma Carvi fructus Centaurii herba Chamomillae flos Equiseti herba Farfarae folium Frangulae cortex Gentianae radix Glycyrrhizae radix Myrtillli fructus Origani herba Quercus cortex Salep tuber Sambuci flos Tiliae flos Tormetillae rhizoma Urticae folium Uvae ursi folium koren belog sleza list velebilja rizom i|irota plod kima ki~ica nadzemni deo cvet kamilice rastavi} nadzemni deo list podbela kora kru{ine koren lincure koren sladi}a plod borovnice origano nadzemni deo kora hrasta krtola ka}una cvet zove cvet lipe rizom trave od srdobolje list koprive list medve|eg gro`|a 2 1 3 3 2 2 4 3 5 5 10 2 3 5 6 3 1 6 2 5 . va`no je da procenat vode u osu{enim drogama ne bude ve}i od 15%. Najdu`i rok ~uvanja nekih droga (Kova~evi}. IV (1984) propisuje sadr`aj vode u odre|enoj sirovini: list belog sleza (Althaeae folium) do 15% koren belog sleza (Althaeae radix) do 14% list velebilja (Belladonnae folium) do 13% rizom i|irota (Calami rhizoma) do 14% cvet kamilice (Chamomillae flos) do 12% koren sladi}a (Glycyrrhizae radix) do 13% list pitome nane (Menthae piperitae folium) do 14% kora hrasta (Quercus cortex) do 12% list `alfije (Salviae folium) do 12% rizom trave od srdobolje (Tormentillae rhizoma) do 14% Tabela 3.

Seckanje se obavlja na seckama razli~itih konstrukcija: sa rotacionim kretanjem no`eva. sa no`evima na bubnju. od sve`eg ili osu{enog biljnog materijala do prera|enog u razli~itim granulacijama. Najbolje je kada postoji linija za kontinuiranu preradu.usitnjenost prema zahtevima kupaca ili tehnolo{kog procesa dalje prerade . Granulacija biljnog materijala se reguli{e razli~itom perforacijom sita. u kojima radni organ ure|aja nailazi na biljni materijal i svojom aktivno{}u (pritiskom ili protrljavanjem) ga sitni. Promenom sita menja se granulacija. samim tim smanjene su mogu}nosti povre|ivanja radnika. ve}e {ar`e .u prihvatni sud mo`e stati ve}a koli~ina materijala za preradu. ekstrakcija i dr. ili kada se materijal dovodi ru~no. na ure|ajima sa definisanom du`inom seckanja (automatsko dovo|enje biljnog materijala). ne baca se Usitnjavanje sve`eg i osu{enog biljnog materijala vr{i se na seckalicama. pa du`ina seckanja nije ujedna~ena. ~ime se umanjuju mogu}nosti pojave negativnih procesa: nepo`eljna fermentacija.). Drobljenje (uglavnom suvog biljnog materijala) se vr{i u drobilicama. {to nije dobro. {to je nepouzdano u 59 . Kod mlinova prostije konstrukcije granulacija se odre|uje du`inom tretmana biljnog materijala. a prikupljeni materijal najsitnije granulacije se koristi za izdvajanje etarskih ulja ili u ekstrakciji. sa minimum u~e{}a ljudskog rada. uz primenu univerzalnijih radnih ma{ina za razli~ite biljne droge koje se prera|uju posti`e se: .MEHANI^KA PRERADA LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA Usitnjavanje Usitnjavanje biljnog materijala mo`e se vr{iti odmah nakon `etve. razvoj mikroorganizama i dr. "Alpina" je takve proizvodne linije ranije proizvodila.ako se koristi radna oprema savr{enije konstrukcije. odvajaju se biljni delovi koji nisu nosioci aktivnih materija i uklanjaju iz daljeg procesa prerade .istovremeno se vr{i separacija. ekstrakata) . Usitnjavanje sirovog biljnog materijala vr{i se iz vi{e razloga: . ako se sirove biljne droge podvrgavaju vi{im fazama prerade (hidrodestilacija.vr{i se u{teda energije Usitnjavanjem osu{enog biljnog materijala. smanjenje koli~ine aktivnih materija. . istovremeno se vr{i otpra{ivanje.optimalnom usitnjeno{}u biljnog materijala posti`u se ve}i prinosi gotovih proizvoda (etarskih ulja.zbog ve}ih {ar`i br`e se obradi po`njeveni materijal. Mlevenje suvog materijala se ostvaruje protrljavanjem dva dela radne ma{ine koje se kre}u u suprotnom smeru. Na seckama se prera|uje sve` i suvi biljni materijal. Savremenije radne ma{ine su automatizovane.radi separiranja biljnog materijala i odvajanje nepotrebnih delova i stranih primesa . drobilicama i mlinovima.

Za svaku biljnu vrstu se razraduju tehnolo{ki postupci prosejavanja i odvejavanja.o. mlinovi sa `rvnjevima sa dve mlinske plo~e izme|u kojih se sitni biljni materijal.o. kao i odvajanje delova drugih biljaka i uklanjanje pra{ine .laboratorijskim ispitivanjima se utvr|uje koje veli~ine biljnih droga sadr`e najvi{e lekovitih materija. Kod savr{enijih ure|aja za usitnjavanje.delovi koji se razdvajaju moraju biti sa jasnim fii~kim (veli~inskim) razlikama. Na internetu se mogu na}i podaci o proizvo|a~ima mlinova i ostalih radnih ma{ina: Danix-Petrovaradin. Mlin Prosejavanje i odvejavanje Prosejavanje i odvejavanje osu{enih biljnih droga vr{i se uz pomo} sita i zavisi od strujnih osobina biljnog materijala. mlinovi sa no`evima. pa se separacija vr{i tako da se dobije najve}a masa takvih delova .. pa se istovremeno vr{i i separacija i otpra{ivanje. prema zahtevima proizvo|a~a i preradiva~a lekovitih biljaka: mlinovi ~eki}ari koji se koriste i za usitnjavanje krmnog bilja. prosejavanje i odvejavanje se vr{i istovremeno kada i usitnjavanje. odnosno brzine vazduha u separatorima pri kojoj se odvajaju frakcije biljnih droga. Kod savremenijih mlnova granulacija se reguli{e promenom sita.za svaku biljnu drogu se defini{u strujne osobine 60 . dla~ica kod usitnjenih plodova {ipurka). naj~e{}e proizvedeni u malim privatnim radionicama.separacija se vr{i nakon odvajanja listova od stabljika reblovanjem (koje se obavlja ru~no ili ma{inski) . Tehopan d.sepracija se zasniva na fizi~kim razli~itostima usitnjenih biljnih komponenata (veli~ina separiranih delova biljnih droga i njihovim strujnim osobinama) . 1995) dajemo neke podatke o ovom va`nom segmentu prerade lekovitog bilja: .separacija se vr{i u struji vazduha pneumatskih separatora . a ~esto i uvo|enjem struje vazduha. Na primeru listova `alfije i mente (Martinov i sar.odnosu na zahteve kupaca ili dalje prerade. njihove dimenzije se ne mogu preklapati . odnosno odvajanje nepo`eljnih delova (npr. i dr. U praksi se koriste mlinovi razli~itih konstrukcija.separacijom se odvajaju po`eljni od nepo`eljnih biljnih delova prema veli~ini.

Lekovitost pojedinih biljaka je poznata u narodnoj i oficijelnoj medicini. 1983). ali pri du`em ~uvanju postaju `u}kasta ili mrka. sedativno i analgeti~ko (Rosmarinus officinalis L. Ve}ina ulja su bezbojna. Veli~kovi} i sar. Najve}i deo tih jedinjenja spada u terpene (terpenoidi. ketona. . antipireti~ko (Achillea millefolium L. DESTILACIJA Prema definiciji ISO (International Standards Organisation).. 2002. 1995). U sve`em stanju etarska ulja su te~na. aldehida. mentol. dok se te~na faza naziva aleopten. Kao diuretik deluje etarsko ulje kleke (Juniperus communis L. 2003. 1993. iz etarskog ulja se mogu izdvojiti ~vrsti kristalni delovi (kamfor. etarska ulja potpuno isparavaju i na papiru ne ostavljaju mrlju. Izuzetak ~ini samo etarsko ulje perunike.hajdu~ka trava). alifati~ne.VI[E FAZE PRERADE LEKOVITIH BILJAKA I BILJNIH DROGA Za proizvodnju ili pripremu ekstraktivnih preparata iz biljnih sirovina koriste se razli~ite tehnike separacije. Plavo obojeno ulje (prisustvo azulena) nalazi se u kamilici (Chamomilla recutita L. estara i fenola. Bergamia) sadr`i zeleno obojeno ulje (prisustvo hlorofila). kiselina. . Hidrodestilacijom se dobija etarsko ulje. Etarska ulja su slo`ene sme{e lako isparljivih prirodnih organskih jedinjenja: ugljovodonika. koje je ~vrsto. alkohola. izoprenoidi ili poliizoprenoidi). etarska ulja su uljasti proizvodi intenzivnog mirisa koji se dobijaju destilacijom iz delova biljaka ili presovanjem iz kora citrus vo}a (Peki}. timol i drugi) ili stearopteni. laktona. 1998).. aromati~ne i heterocikli~ne prirode.timijan). Etarska ulja mnogih biljaka deluju kao antimikrobni agensi (Panizzi i sar. Pri du`em stajanju ili ja~em hla|enju. a ekstrakcijom rastvara~em ekstrakt. adstrigentno (Thymus vulgaris L.) a bergamot (Citrus Aurantium subsp. Za razliku od masnih. spazmoliti~ko. alicikli~ne.) (Stamenkovi}. . Aktivne komponente iz etarskih ulja imaju hipotenzivno. Naziv su dobila zahvaljuju}i prisustvu karakteristi~nog aromati~nog mirisa i konzistenciji u vidu ulja..ruzmarin) dejstvo. anetol. Srednjovekovna destilerija 61 . Ran|elovi} i sar. a naj~e}e hidrodestilacija i ekstrakcija rastvara~ima (ekstrakcije ~vrsto-te~no). karminativno.

tako|e. antifugalnu i antiviralnu aktivnost. 1998). terpenska jedinjenja inhibitorno deluju prema biljkama koje ih proizvode (autopatija . sapuna. imino. smole i balzami. Interakcije etarskih ulja i mikroorganizama zasnivaju se na baktericidnom i fungicidnom delovanju. koji predstavljaju sekundarne metabolite. Tako se polifenolni sastojci biljaka. 62 . nosioci mirisa. Etarska ulja se koriste za spravljanje mirisa. 1960). keto. u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.autotoksi~nost). poljoprivrednih i {umskih {teto~ina. Sva baktericidna i fungicidna jedinjenja prisutna u vi{im biljkama nazivaju se fitoncidi. kozmeti~kih preparata. duvanskoj industriji. industriji bezalkoholnih i alkoholnih pi}a. 1998). zbog ~ega predstavljaju zna~ajan ekolo{ki faktor. detoksikacije fabri~kih gasova. imaju antibakterijsku. kao i u alelopatskim odnosima (Jakovljevi}. Mnoga neisparljiva jedinjenja biljaka. a najbitniji su: klima. koji je {titi od velike toplote ili hladno}e. mogu usporavati ili stimulisati rast biljaka. Zna~ajan elemenat sporazumevanja izme|u biljaka i `ivotinja je miris biljaka. nitro i druge). za slikanje na porcelanu itd. Osobine takvih jedinjenja imaju etarska ulja. aldehidna. Na stani{tima siroma{nim vodom i hranljivim materijama. ~ija se ukupna koli~ina na Zemlji procenjuje na 150 miliona tona za godinu dana. u neposrednoj okolini `bunova `alfije (Salvia leucophyla) i pelina (Artemisia californica) ne rastu druge zeljaste biljke (Mimica-Duki} i Jan~i}. industriji boja i lakova. Ekolo{ke funkcije se svode na formiranje gustog sloja etarskog ulja oko biljke. Najprou~eniji deo isparljivih biolo{ki aktivnih supstanci predstavljaju etarska ulja.8-cineola koji su detektovani u zemlji{tu i atmosferi u blizini `bunova. 1998). Fiziolo{ke funkcije etarskih ulja podrazumevaju hormonsku funkciju. u~estvuju u procesu jonizacije atmosfere. imaju antimikrobno delovanje. Najva`nije osobine koje omogu}avaju takvo delovanje su velika isparljivost i mala molekulska masa organskih molekula (odorivektori) u kojima se nalaze vezane odre|ene atomske grupe (osmofore) (metilen. koje ne mogu da podnesu miris i ukus takvih biljaka (MimicaDuki} i Jan~i}. hidroksi. kao i alkaloidi. Pokazalo se da antimikrobna sposobnost biljaka zavisi od vi{e ~inilaca. koriste za ispiranje usta i grla i le~enje rana. zapazio i lekovite osobine aromati~nih biljaka. pa se koriste za dezinfekciju usta i grla i negu zuba. pored za{tite biljaka od {tetne UV radijacije i uloge vodi~a za opra{iva~e.Biolo{ke funkcije etarskih ulja podrazumevaju njihovu ulogu u metabolizmu biljaka (fiziolo{ka funkcija) i biohemijskim interakcijama biljaka sa drugim organizmima i okolnom sredinom (ekolo{ka funkcija) (Mimica-Duki} i Jan~i}. 1998). Flavonoidi. a poznati su inhibitori klijanja. vrsta zemlji{ta i vreme berbe (Marin. pored mirisa. Etarsko ulje {titi biljke od pre`ivara i drugih `ivotinja (herbivora). Ovo je pripisano dejstvu kamfora i 1. doprinose smanjenju pra{ine. zbog ~ega su mnoge biljke rezistentne na kontaminaciju mikroorganizmima. Jedan su od najbitnijih prirodnih regulatora zaga|ivanja biosfere i stabilnosti biocenoza. ^ovek je. Tako. funkciju u odr`avanju koenzima i funkciju donora vodonika u nekim reakcijama.

ve} se akumulira u intracelularnim prostorima . Micromeria fruticosa . 1985). ulja ili voskova. 63 . Javljaju se u obliku vi{e}elijskih `lezdanih dlaka na reproduktivnim i vegetativnim nadzemnim biljnim organima i kao grupacije }elija (osmofore) na cvetnim delovima. a koji }e se od njih primeniti zavisi od vrste i osobina sirovine..). 1995). dr{ke od jedne ili vi{e }elija i glave sa~injene od jedne ili dve sekretorne }elije. Uporedo sa sintezom etarskog ulja dolazi do formiranja supkutikularnog prostora. officinalis karakteristi~ne su kapitatne dlake. danas se naj~e{}e primenjuje hidrodestilacija. gde sekret napu{ta protoplast u kome je nastao i izlu~uje se u ekstraplazmatsku (uljnu) kesicu formiranu uz }elijski zid ili vakuolu.`alfija (Jan~i} i sar. strukturno razli~ite od okolnih (Jan~i} i sar. a podrazumeva endogenu (sekret ne napu{ta biljku. Za dobijanje etarskih ulja. ^esto su utisnute u epidermis. peltatnih i kapitatnih (Salvia officinalis.Dobijanje etarskih ulja Sekretorne strukture biljaka ~ine }elije ili tkiva koja produkuju razli~ite sekrete sa odgovaraju}im fiziolo{kim i ekolo{kim funkcijama (Jan~i} i sar. pratensis razli~ite vrste `alfije.kanali. Za `alfiju . Mentha piperita . Supkutikularni prostor se javlja veoma retko i poznat je samo kod nekih vrsta roda Salvia L.gorska metvica. mada je utvr|eno da nekoliko vrsta roda Salvia L. Na vrstama familije Lamiaceae dokazano je prisustvo dva osnovna tipa `lezdanih dlaka.. Spoljne sekretorne strukture u obliku `lezdanih dlaka prisutne su kod predstavnika familija Lamiaceae.nana. i odlazi u spoljnu sredinu kroz pore kutikule ili u supkutikularni prostor koji napu{ta nakon pucanja kutikule. Drugi tip je ekstracelularna sekrecija. Prvi tip je intracelularna sekrecija. Geraniaceae. Peltatne dlake (`lezdane ljuspe) sastoje se od bazalne }elije epidermalnog porekla. Glavu ~ini vi{e sekretornih }elija. . ekstrakcija rastvara~ima i presovanje. S. a u vr{nom delu imaju supkutikularni prostor. jedne kratke }elije koja predstavlja dr{ku i {iroke glave od vi{e sekretornih }elija.mati~njak i dr. Iz kruni~nih listi}a. Spoljne sekretorne strukture su specijalizovane grupe }elija na povr{ini biljnog tkiva. Kapitatne dlake se sastoje od bazalne }elije epidermalnog porekla. 1995). glutinosa. Ovi postupci se mogu kombinovati. Astreraceae. Sekrecija `lezdanih dlaka kod vrsta iz familije Lamiaceae pripada ekstracelularnom. @lezdane dlake se sastoje od glave i dr{ke. 1995). gde sekret napu{ta }eliju. Postoje dva tipa sekrecije prema mestu odlaganja sekreta. Solanaceae. 1995). (`alfija) poseduju vi{e razli~itih tipova `lezdanih dlaka nego ostale usnatice (Jan~i} i sar. {upljine) i egzogenu (sekret napu{ta biljku direktno ili preko specijalizovanog supkutikularnog prostora) sekreciju. S. egzogenom tipu. Sekrecija kod kapitatnih dlaka po~inje i zavr{ava se dok su listovi jo{ mladi.S. Na~in sekrecije peltatnih dlaka uglavnom po~inje u vreme kada je ovaj proces ve} zavr{en kod kapitatnih dlaka. a osmofore kod vrsta familija Araceae i Orchidaceae. a dr{ku jedna do dve nesekretorne }elije. Etarsko ulje se sinteti{e u sekretornim. glavenim }elijama.. etarska ulja se ~esto dobijaju postupcima adsorpcije i desorpcije na sloju masti. kvalitativnog i kvantitativnog sastava etarskih ulja i namene prozvoda (Ga{i}.. Mellissa officinalis .

TP . Na ovaj na~in se izbegava problem kondenzacije i sabijanje materijala. Ovaj tip destilacije se nekad vr{i u sudu koji ima popre~no postavljenu re{etku na koju se stavlja biljni materijal. Para nastala zagrevanjem je zasi}ena i nosi kapi vode sa sobom.tehnolo{ka para) Destilacija vodom: Karakteristika ove metode je direktan kontakt izme|u klju~ale vode i biljnog materijala (Peki}. 1983). destilacija vodom i vodenom parom i destilacija vodenom parom. voda u kojoj je potopljen biljni materijal se dovodi do klju~anja. skra}uje trajanje destilacije i dobija ve}i prinos etarskog ulja. ubrzava izdvajanje etarskog ulja.biljni materijal i voda.Hidrodestilacija. Postoje tri na~ina izvo|enja hidrodestilacije: destilacija vodom.voda.pare etarskog ulja.biljni materijal. c) destilacija vodenom parom (Peki}. prodiru}i kroz biljni materijal (Peki}. B . korpa za biljni materijal koja se vadi). 64 . a pare etarskog ulja i vode se odvode u kondenzator. Zagrevanjem destilacionog kotla. b) destilacija vodom i vodenom parom. Vodena para malog nadpritiska se propu{ta kroz biljni materijal odozgo nani`e i ravnomerno {iri. 1983). V . PVE . Destilacija vodenom parom: Biljni materijal je sme{ten na perforiranom dnu destilacionog suda ispod koga se nalazi razvija~ pare (na jednom ili vi{e mesta). BV . Time se poja~ava me{anje suspenzije. Destilacija vodom i vodenom parom: Sli~na je prethodnoj. ispod koje je na odre|enom rastojanju nivo vode. Postupci destilacije etarskog ulja iz biljnog materijala: a) destilacija vodom. s tim {to se u toku destilacije uvodi vodena para. ekonomi~nija je i koristi se u ve}im pogonima (Peki}. 1983). Ure|aji za dobijanje etarskih ulja hidrodestilacijom imaju tri osnovna dela: sud za destilaciju. 1983) (K . dno koje se otvara pri pra`njenju.kondenzat. Podesnija je za ulja sa vi{om ta~kom klju~anja. Najsavremeniji aparati za dobijanje etarskih ulja ovom metodom su hidrodifuzeri. Destilacija etarskih ulja iz ve}ih koli~ina biljnog materijala vr{i se u kontinualnim destilatorima (Peki}. 1983). Savremeni sistemi za destilaciju se me|usobno razlikuju po konstrukciji destilacionog suda (koso postavljeno perforirano dno. kondenzator i separator.

dok se neke su{e du`e vreme zbog enzimske hidrolize glikozidno vezanih komponenata. zbog razli~itog sadr`aja ulja i razli~itog hemijskog sastava. Pojedine biljke se neposredno posle branja podvrgavaju procesu destilacije (zbog isparavanja etarskih ulja ili enzimskih transformacija). 1985). 1983). zbog ~ega je priprema biljnog materijala od velikog zna~aja (Peki}. 1961): 1. Ukoliko je mlevenje finije kontakt }elije i vodene pare je bolji. Rastvoreno ulje se prenosi osmozom kroz nabubrele membrane biljnih }elija i na spoljnu povr{inu membrane. 1985). hidroliza nekih komponenata etarskih ulja i 3. ali tom prilikom mo`e do}i do gubitaka lak{e isparljivih komponenata. od ~ijeg sadr`aja zavisi aroma (gorki badem. Jug. Osnovni prate}i efekti hidrodestilacije su (Gildemeister i Hoffmann. termi~ka destrukcija Na temperaturi klju~anja vode deo isparljivih etarskih ulja rastvara se u vodi koja je prisutna unutar `lezda. IV (1984) propisuje veli~inu otvora sita za mlevenje pojedinih droga. Da bi se eliminisala molekulska difuzija. dok voda 65 . Posledica toga je pove}ana potro{nja pare i du`e vreme trajanja destilacije. U pojedinim slu~ajevima se preporu~uje odvajanje delova biljke i njihova posebna obrada. osmoljavanja i formiranja kompaktne mase kroz koju para te{ko prodire (Ga{i}. Na prinos i kvalitet etarskih ulja uti~e i su{enje biljnog materijala. sla~ica) (Ga{i}. pa ne postoji direktni kontakt ulja sa vodom ili vodenom parom. difuzija etarskih ulja i vru}e vode kroz membrane biljnih }elija (hidrodifuzija). Nasuprot tome. kao {to je slu~aj sa ru`om i lavandom. grubo sitnjenje produ`ava vreme destilacije i dovodi do gubitka komponenata lak{e rastvornih u vodi. 2.Shematski prikaz destilacije vodenom parom Etarska ulja se u biljci nalaze u `lezdama i sekretornim organima. Iz tih razloga Ph. biljni materijal se usitnjava zbog naru{avanja strukture biljnog tkiva. oksidacije.

dok za nerastvorna ulja u vodi va`i Dalton-ov zakon. nerol.ulazi u }elije `lezda. Ona se me{a sa zasi}enom parom zbog predostro`nosti od sagorevanja i razgradnje biljnog materijala. a posebno na povi{enim temperaturama hidrolizuju. u slu~aju destilacije parom potrebno je prisustvo dovoljne koli~ine vode u sistemu. Ovo je jedan od osnovnih nedostataka hidrodestilacije. Destilacija biljnog materijala se mo`e vr{iti i pregrejanom parom. Brzina difuzije etarskih ulja iz biljnog materijala u toku hidrodestilacije uslovljena je ne toliko isparljivo{}u uljnih komponenata (odnosno njihovim razli~itim ta~kama klju~anja). Etarska ulja u nekim slu~ajevima sadr`e estre koji u prisustvu vode. destiluju pre onih sa ni`om ta~kom klju~anja ali manje rastvornim u vodi. To se posebno odnosi na uticaj temperature. Ova tri procesa (difuzija. To zna~i da oni konstituenti ulja sa vi{om ta~kom klju~anja ali vi{e rastvorni u vodi. ekstremno usitnjavanje biljnog materijala u slu~aju hidrodestilacije parom rezultuje stvaranjem kanala kroz masu biljnog materijala. Da bi se dobilo kvalitetnije ulje. a intenzitet hidrolize zavisi i od vremena kontakta izme|u ulja i vode. mircen. ocimen i dr. Aparatura za destilaciju Prakti~no su sve komponente etarskih ulja nestabilne na visokim temperaturama. Shodno tome. {to je mogu}e ni`a temperatura hidrodestilacije 2. U slu~aju destilacije parom. Vreme trajanja destilacije je kra}e ali je prinos ulja manji. pri ~emu se smanjuje efikasnost destilacije zbog lo{eg kontakta pare sa biljnim materijalom 66 . 1961): 1. (nisu proizvod fotosinteze). grade}i kiseline i alkohol (Gildemeister i Hoffmann. U ovom slu~aju (rastvorljiva ulja u vodi) va`i Raoult-ov. zbog delimi~ne hidrolize linalil acetata u linalol. pri ~emu se stepen difuzije i rastvorljivost etarskih ulja u vodi u ve}ini slu~ajeva pove}avaju na vi{im temperaturama. potrebno je po{tovati slede}e principe (Gildemeister i Hoffmann. stepen hidrolize je znatno manji. koliko njihovom rastvorljivo{}u u vodi. hidroliza i termi~ka destrukcija) se u praksi de{avaju istovremeno i ~esto uti~u jedan na drugi. kao i zbog transformacije drugih polaznih komponenata u komponente sekundarnog porekla kao {to su: geraniol. Da bi se dobili ve}i prinosi i visok kvalitet etarskih ulja. da bi se ubrzala difuzija 3. 1961). a koristi se za biljne materijale koji manje bubre. dolazi do smanjenja prinosa etarskih ulja. neophodno je destilaciju vr{iti ili na niskoj temperaturi ili na visokoj temperaturi {to kra}e vreme. Tako je ustanovljeno da se sastav nekih ulja menja pri du`em dejstvu vode.

Povr{ina kondenzacije bi trebalo da bude oko 5 puta ve}a od one koja postoji kada se vr{i destilacija pri atmosferskom pritisku.. za 15 minuta destiluje 50%. Pokazalo se da je posle 60 minuta kvalitet etarskog ulja iz muskatne `alfije . Pri tome dolazi do velikog stepena termi~ke razgradnje biljnog materijala i etarskog ulja. 1985). Najve}a prednost hidrodestilacije pri smanjenom pritisku le`i u ~injenici da se ona mo`e vr{iti pri relativno niskim temperaturama. respektivno). i to: iz cveta 85%. a za 60 minuta 95% prisutnog etarskog ulja. Tako je optimalno vreme destilacije etarskog ulja vrste Salvia sclarea L. lista i stabljike `alfije (S. pri ~emu stepen kondenzovanja opada. ~ime se posti`e promena rastvorljivosti nekih komponenata i omogu}uje izdvajanje relativno homogene frakcije terpenskih i drugih ugljovodonika (Ga{i}. iz plodova vo}a i lekovitog bilja (Proestos i Komaitis. za 30 minuta 75%. lo{iji zbog destilovanja smolastih materija. U novije vreme. kao npr.Salvia sclarea L. a nakon 90 minuta postupak je neekonomi~an. Temperatura kondenzata u toku destilacije bila je 25-30°C. Problem kondenzacije vodene pare se izbegava. Jo{ 6% je dobiveno produ`etkom destilacije do 90 minuta i jo{ 2-3% od 90 do 120 minuta. Destilacijom vodom. za 30 minuta 70-72%. pokazalo se da za 15 minuta izdestiluje 42-45%. na temperaturi 50°C. {to smanjuje razgradnju etarskih ulja. 1998). izdvoji se do 50-og minuta. destilacija mo`e biti izvedena: a) pod smanjenim pritiskom (neznatno sni`en pritisak ili vakuum). Tako je utvr|eno da iz cvasti vrste Salvia sclarea L.Svaki metod mo`e biti modifikovan promenom pritiska u kotlu. Obi~no se izvodi pod pritiskom do 400 kPa. b) na atmosferskom pritisku i c) na povi{enom pritisku Pri hidrodestilaciji pod smanjenim pritiskom koli~ina pare u destilacionom prostoru. officinalis) destiluje za 40 minuta (75. a samim tim i njena brzina. 2008) i dr. npr. Saglasno tome. kao i skra}enja vremena destilacije. Ovo vreme je izabrano i za destilaciju pitome nane (Mentha piperita L.). za koje destili{e oko 95% ukupne koli~ine etarskog ulja (Tasi} i Krivoku}a-\oki}. za dobijanje bioaktivnih materija koje su od interesa za prehrambenu i farmaceutsku industriju. O~igledno je da kvalitet ulja zavisi od uslova destilacije. a primenjuje se samo za odre|ene biljne materijale u cilju pove}anja prinosa te{ko isparljivih ulja. najve}i procenat etarskog ulja cveta. lista 80% i stabljike 90% (Veli~kovi} i sar. 2001). Tako|e. Tako|e. najve}i procenat od ukupno prisutnog etarskog ulja. 70 i 80%. 90 minuta (destiluje oko 98% od ukupne koli~ine ulja). Destilacijom vodenom parom. 1961). znatno se pove}aju sa smanjenjem pritiska u aparatu. tako {to se sud za destilaciju zagreva sa spoljne strane elektri~nom grejnom oblogom na temperaturi 80-85°C. Ovo je neophodno zbog male razlike u temperaturi pare i rashladne vode. Porast brzine destilacije uti~e na ~isto}u destilata zbog pove}anog prisustva biljnih ~estica u parnoj fazi. koriste se mikrotalasi. kao i da se sastav ovih frakcija ne razlikuje. a za 60 minuta 90-93% od ukupnog etarskog ulja. zbog ~ega se ovaj postupak veoma retko koristi (Gildemeister i Hoffmann. Hidrodestilacija pod povi{enim pritiskom se ne preporu~uje za destilaciju aromati~nih biljaka. naro~ito od vremena njenog trajanja. u laboratorijskim 67 .

uz dobijanje istog prinosa etarskog ulja `alfije (S. 2009. mandarina) koji imaju rezervoare ulja u spoljnim sun|erastim slojevima. terpeni se izoluju frakcionom destilacijom ili selektivnom ekstrakcijom (Ga{i}. ^uvaju se u sudovima bez prisustva kiseonika. Bayramoglu i sar. u atmosferi inertnih gasova (azot. Bojene materije se razla`u pomo}u kalijumpermanganata. Uklanjanje mehani~kih ne~isto}a se vr{i filtracijom. Etarska ulja dobijena na neki od navedenih na~ina se nazivaju sirova ulja (Peki}. Zbog boljeg ~uvanja. Pokazalo se da se primenom mikrotalasa. Presovanje.uslovima mikrotalasi su primenjeni za izolovanje etarskih ulja aromati~nih biljaka (Bousbia i sar. Zaga|enja koja se javljaju u obliku emulzija mogu se otkloniti centrifugovanjem. limun. 68 . 1985). ugljen (IV) oksid). 2008). U njima su obi~no prisutne ~estice sirovine ili druge mehani~ke ne~isto}e. Ovo je postupak dobijanja etarskih ulja iz kore citrus plodova (narand`a. Tako dobijena te~nost se sastoji od ulja i vode. Ulja navedenih plodova su bogata terpenima koji podle`u polimerizaciji ili drugim hemijskim reakcijama. smole i masti se elimini{u saponifikacijom. pa se pre~i{}ava metodom destilacije. ekstrakcije ili centrifugovanjem. dok se voda odstranjuje dekantovanjem i su{enjem pomo}u bezvodnog natrijum sulfata. a organske primese ispiranjem ulja rastvorom kalijumpermanganata ili razbla`enim rastvorom sumporne kiseline. 1983). officinalis). ukupno vreme trajanja procesa destilacije skra}uje sa 150 (klasi~na hidrodestilacija) na 75 min (mikrotalasna hidrodestilacija) (Veli~kovi}... kao i ostaci vode. 2012).

V. IV. pored lako isparljivih komponenata etarskog ulja. turbo ekstrakcija (Vinatoru.EKSTRAKCIJA Ekstrakti su koncentrovani preparati te~ne. farmaceutskoj i hemijskoj industriji i medicini. 1997). dobiveni izvla~enjem aktivnih sastojaka iz obi~no suvog biljnog ili `ivotinjskog materijala. USP. izme|u kojih su cvetovi (Peki}. 1995. sve vi{e se koriste nekonvencionalne tehnike kao {to su super. 2001) ili ekstrakcija pod dejstvom ultrazvuka (Veli~kovi}. Anflera` postupak se izvodi pomo}u staklenih plo~a. Maceracija se izvodi tako {to se vre}ice sa cvetovima unose u masna ulja biljnog porekla (~esto uz prisustvo `ivotinjske masti). dok su suvi ekstrakti obojeni pra{kovi ili rastresiti materijali. Takve efekte ispoljava ekstrakt `alfije .. Ekstrakti lekovitih biljaka imaju primenu u prevenciji i le~enju bolesti kod ljudi. 1998). 1998). Ph. 2002). Prema rastvara~u za ekstrakciju postoje slede}i tipovi ekstrakcija (Peki}.. koje su sa obe strane premazane sme{om gove|eg loja i svinjske masti. 1983). ispitivanja stepena ~isto}e.) imaju antiinflamatorno. na~in ~uvanja i sinonimi (Ph. 1983): .Salvia officinalis L. Zato ekstrakti uglavnom imaju slo`eniji hemijski sastav od etarskih ulja (Peki} i Lepojevi}. Eur. Dobijanje ekstrakata Ekstrakcija lekovitih biljnih sirovina ima {iroku primenu u pripremi preparata na bazi prirodnih jedinjenja. Jug. pH-vrednosti. zbog ~ega se koriste kao antikancerogene supstance. 69 . 1999). obojene te~nosti. Veliki broj antioksidanasa iz povr}a i vo}a ima va`nu ulogu u za{titi od {tetnog dejstva oksidativnih supstanci u organizmu. po pravilu vrlo higroskopni. Jug. Ph. hepatoprotektivno. oni se koriste samo za dobijanje najfinijih etarskih ulja iz sve`ih cvetova u kojima se nalaze u vrlo maloj koli~ini (jasmin). ~vrste ili polu~vrste konzistencije. mirisa i ukusa na biljne sirovine iz kojih su dobijeni. 2007) i mikrotalasa (Chou i sar. 1984.. 2009). odre|ivanja.. kardioprotektivno i antibakterijsko delovanje (Peki} i Lepojevi}.. U zadnje vreme. Ekstrakcijom pogodnim rastvara~em.ekstrakcija lako isparljivim rastvara~ima . Vodeni i etanolni ekstrakti `alfije inhibiraju enzimsku aktivnost Porphyromonas gingivalis i time spre~avaju njegovo kolagenoliti~ko dejstvo (Runjaji}-Anti} i sar. mogu se izolovati i hidrofilne komponente. sve dok se ne dostigne `eljena koncentracija etarskih ulja. Flavonoidi sadr`ani u ekstraktima pitome nane (Mentha piperita L. Te~ni ekstrakti su bistre. 2000.ekstrakcija uljima i mastima . Za dobijanje bioaktivnih proizvoda prirodnog porekla koji nalaze {iroku primenu u prehrambenoj. Za pojedine ekstrakte u farmakopejama su propisani postupci identifikacije. granice relativne gustine.i sub-kriti~na ekstrakcija (Skala i sar.ekstrakcija te~nim gasovima pod visokim pritiskom Ekstrakcija uljima i mastima obuhvata maceraciju i anflera` postupak. (Simi} i Vukovi}-Ga~i}. doze. 2002).

kvalitet biljnog materijala (sadr`aj vlage. a tako|e i fizi~ko-hemijske zbog hidroliti~kih i enzimskih procesa. ako nije druga~ije propisano) i perkolacija (rastvara~ proti~e kroz stub droge odozgo nani`e) (Ph. spiranje i rastvaranje ekstraktivnih materija sa povr{ine razorenih }elija i sudova 70 . Faktori od kojih zavisi kinetika i efikasnost procesa ekstrakcije su (Ponomarev.Za ekstrakciju lako isparljivim rastvara~ima. Osim ovog postupka koristi se i remaceracija (dvostruka maceracija). a sam proces traje kra}e vreme. 1983). nabubrela ili suva biljna sirovina. Nakon isparavanja organskog rastvara~a. ~ime se razara }elijska struktura i omogu}ava br`e kva{enje. konkreti sadr`e voskove i parafine i koriste se kao mirisne supstance u proizvodnji sapuna i krema. Otparavanjem nepolarnih rastvara~a na normalnom ili sni`enom pritisku. benzol.tehnika ekstrakcije U zavisnosti od toga da li se ekstrahuje sve`a.kva{enje biljnog materijala.prenos ekstraktivnih materija kroz porozne zidove iz unutra{njosti nerazorenih }elija i sudova do povr{ine biljnog materijala . kolonu za odvod para rastvara~a. IV. 1984). 1983). ugljentetrahlorid. dobija se absolutno ulje koje se koristi u parfimeriji (Peki}. a od nepolarnih hloroform. digestija (maceracija pri temperaturi od 50°C. 1976): . Petroletar se uglavnom koristi za ekstrakciju sve`ih ili delimi~no suvih cvetova. petroletru i benzolu se ponekad dodaje aceton ili etanol. Pre ekstrakcije potrebno je usitniti biljni materijal. Tako. Od polarnih se koriste voda. ispusni otvor za rastvara~ i otvor za punjenje drogom i pra`njenje. (Ponomarev. od manje polarnih etanol.prenos materija sa povr{ine biljne sirovine u rastvara~ Za osu{eni biljni materijal. proces ekstrakcije prolazi kroz nekoliko faza. stepen usitnjenosti. ispiranje i ekstrahovanje. Reekstrakcijom konkreta razbla`enim alkoholom.spiranje }elijskog soka iz razorenih }elija ili otvorenih pora . u prvom slu~aju razlikuju se tri faze i to: . filtracijom i odstranjivanjem alkohola pod sni`enim pritiskom. sadr`aj aktivnih materija. petroletar i dr. dietiletar. Usitnjavanjem se menjaju mehani~ke karakteristike sirovine. dobija se konkret. 1976). proces ekstrakcije je ne{to slo`eniji i sastoji se iz slede}ih faza: . Maceracija (jednostepena ekstrakcija) se izvodi u ure|ajima koji imaju perforirano dno. U primeni su stati~ki i rotiraju}i ekstraktori (Peki}. mogu se koristiti rastvara~i razli~ite polarnosti.vreme trajanja ekstrakcije . dok se ekstrakcijom polarnim rastvara~ima dobija rezinoid. propanol.temperatura procesa ekstrakcije .) . U cilju pove}anja prinosa ekstrakcije.rastvara~ (polarni ili nepolarni) . glicerol i metanol. butanol i aceton. ispod kojeg je sme{ten barboter za direktno uvo|enje pare za uklanjanje rastvara~a koji zaostaje u drogi. Jug. poroznost biljne sirovine i dr. nakon zavr{ene ekstrakcije.

Ogroman broj kapilarnih pora omogu}ava rastvara~u prodiranje do }elija i praznih prostora. zbog o{te}enja }elijskog zida i membrane. proces ekstrakcije ekstraktivnih materija iz biljne sirovine odigrava se u dve faze: . pa se u ovom slu~aju ekstrahuju samo manje polarne komponente (etarsko ulje).prenos rastvorenih ekstraktivnih materija iz nerazorenih }elija i sudova difuzijom na povr{inu biljnog materijala i sa povr{ine u rastvor Prema najjednostavnijem mehanizamu. kada dolazi do prenosa mase ekstraktivnih materija iz nerazorenih }elija u unutra{njost ~estica biljnog materijala prema rastvoru.unutra{nja difuzija (spora ekstrakcija). a ne i flavonoidi.razaranje biljnih }elija. 2001): . NOVE METODE EKSTRAKCIJE Klasi~ni ekstrakcioni postupci mogu biti pobolj{ani upotrebom mehani~kog me{anja. Me|utim. i grani~nog sloja rastvora oko ~vrstih ~estica vr{i se difuzijom Kva{enje i prodiranje ekstragenta u biljni materijal se vr{i pod dejstvom kapilarnih sila. freoni) zasniva se na njihovom prela`enju u te~no stanje na pritisku od 300 bara (ili vi{e). propan. ovaj prenos mase kroz ~estice biljnog materijala. usitnjavanjem biljnog materijala pove}ava se povr{ina kontakta ~vrsto-te~no 71 .prodiranje ekstragenta u nerazorene }elije i sudove uz istovremeno rastvaranje ekstraktivnih materija iz osu{enog }elijskog soka i osu{enog soka u sudovima . koji pri smanjenju gustine (pritiska). kojim se osloba|a njihov sadr`aj. natopljenog rastvorom. {to se povoljno odra`ava na brzinu i prinos ekstrakcije (Peki} i Lepojevi}. 1983).intenzifikaciju prenosa mase zbog kolapsa kavitacionih mehura na ili u blizini zidova biljnih }elija ili grani~ne povr{ine. On poseduje dobre osobine te~nosti (pove}ana zapreminska masa i pove}ana rastvorljivost) i gasova (ni`i viskozitet i ve}e vrednosti koeficijenta difuzije). najve}u primenu u ovoj metodi je na{ao ugljen (IV) oksid. 1998). dobijaju osobine normalnih gasova i izdvajaju iz rastvorenih materija (Peki}. pored toga. pa vreme prodiranja mo`e biti dugo. inertnosti i niske cene.ispiranje (brza ekstrakcija). Ekstrakcija te~nim gasovima pod visokim pritiskom (ugljen (IV) oksid. ugljen (IV) oksid u superkriti~nom stanju ima osobine izrazito nepolarnog rastvara~a.. Ova pobolj{anja podrazumevaju (Vinatoru i sar. kojim se pove}ava brzina difuzije i kontaktna povr{ina rastvara~-biljni materijal. Zbog lakog rukovanja. kada neposredno po potapanju biljnog materijala u rastvara~ dolazi do brzog spiranja i rastvaranja ekstraktivnih materija iz biljnih }elija koje se nalaze na povr{ini ~estica biljnog materijala i ~ija brzina zavisi uglavnom od njihove rastvorljivosti u rastvara~u i hidrodinami~kih uslova u suspenziji . ovakvom kretanju se suprotstavlja vazduh prisutan u kapilarama i }elijama. Ultrazvuk mo`e imati pozitivan efekat na ekstrakcioni proces preko fenomena kavitacije.. {to vodi formiranju mikro ~estica . Sa druge strane. butan.

Nabrojani su samo neki: "Cional". Na|alin i sar. prodiranje te~nosti u kapilarama i izvesne elektri~ne fenomene kojima se mo`e pobolj{ati ekstrakcija supstanci koje se nalaze u kapilarama U cilju pobolj{anja prinosa ekstrakcije. "Salus salbet". "Mentopin". "Tisane pour dormir". U slu~aju vodenog ili alkoholnog rastvara~a mo`e se koristiti ultrazvu~na kada (sa ultrazvu~nim pobu|iva~em na spoljnoj strani) ili zatvoreni ekstraktor snabdeven ultrazvu~nim rogom. mast i tinktura za obolelu ko`u). 1997). parodontalnih abscesa i krvarenja iz desni (Danilevski i sar. "Krantertee NR 16". Uticaj ultrazvuka na brzinu procesa ekstrakcije rastvara~em mo`e se objasniti razmatranjem njegovog uticaja na debljinu te~nog difuzionog grani~nog sloja uz ~esticu biljnog materijala i otpor prenosu mase.. tj. hrani koja sadr`i `alfiju (25 mg/kg) i za~inima od `alfije (250 mg/kg).5 mg/kg. tako da mo`e da se doda hrani i da pritom obezbedi koncentraciju tujona (cis i trans) u finalnom proizvodu do koncentracije 0. "Pharmaskin herbal" i "Phytocoltar". KOZMETI^KI I DIJETETSKI PROIZVODI SA BILJNIM SIROVINAMA Zbog svojih karakteristika.. Ovakva primena je povezana sa inhibicijom rasta bakterije Porphyromonas gingivalis (uzro~nik pojave i razvoja parodontoze) (Osawa i sar.Salvia officinalis se koristi kao konzervans ili kulinarski za~in (kategorija N2). "Entero sanol". kad se kavitacioni mehur rasprsne blizu }elijskog zida indukuje se ultrazvu~ni mlaz. koji nosi rastvara~ prema zidu i u }elije . @alfija . propisi su donekle druga~iji: alkoholna pi}a (10 mg/kg). tj. "Presselin 52N". 72 . 1991). 1996. "Vitosal".pobolj{anu penetraciju rastvara~a u nerazorene biljne }elije. pored toga. ultrazvuk mo`e da se koristi umesto mehani~kog me{anja. 1984). etarska ulja i razli~iti ekstrakti ulaze u sastav velikog broja lekovitih i kozmeti~kih preparata (Sekulovi} i sar. gorki likeri (35 mg/kg). Kada se dodaje kao aditiv pi}ima. za grgljanje i ispiranje kod infekcija i upala sluznice usne {upljine. "Gynogella". "Gingisept" (biljni gel za obolele desni) i "Plantoderm" (losion. "Sweatosan". Preparati nalaze {iroku primenu i u stomatologiji (kod stomatitisa).kapilarne efekte... LEKOVITA SREDSTVA. "Fitogel". zatim kod tegoba u gastrointestinalnom traktu i za pobolj{anje apetita. {to rezultuje pove}anjem prinosa. "Mentosana". `drela i drugih organa gornjeg dela respiratornog trakta. "Altela".. Preparati se koriste. Poznati su i preparati "Mediplant" (biljni gel i kapi protiv prehlade). naj~e{}e.. Drugi tip se mo`e iskoristiti za isparljive rastvara~e kao {to je petroletar. 1999). mada je vredno naglasiti da sve primene ultrazvuka u ekstrakciji ne vode pobolj{anom prinosu ekstraktivnih materija. Ekstrakt `alfije se koristi u industrijskoj preradi hrane za pobolj{anje ukusa (Newall i sar. parodontoze. koeficijent prenosa mase ekstraktivnih materija. gingivitisa.

utvr|eno je da neki ekstrakti imaju antimutageni efekat (Simi} i Vukovi}-Ga~i}. taninskih materija. rozmadial. 1998). U narodnoj medicini na{li su upotrebu kod razli~itih upala i infekcija ko`e i sluznica za ispiranje i grgljanje (naro~ito vezano za usnu duplju). diterpenskim i triterpenskim sastojcima). 1997). kod upale crevne sluznice. fenolnim i depsidnim kiselinama). potvr|eno je da pojedine biljke poseduju antimikrobnu (antibakterijsku. odnosno prisutnim polifenolima (flavonoidima. Poslednje decenije donele su otkri}e i drugih.. 1998). Poznata je upotreba biljaka protiv groznice (Rotee Liste. koji su poznati kao abortifacijenti i emenagogici. 1996)..i trans-tujona (30-60%). officinalis) ne preporu~uje se u trudno}i. Poznato je da diterpenski sastojci imaju gorak ukus i uti~u na lu~enje enzima i sokova u digestivnom traktu. fungistatsku i virustatsku). 1971. karnozinska kiselina. Ulje sadr`i veliku koli~inu cis. astme i kod poreme}aja periferne cirkulacije (Reverned. U narodu je poznato da infuz pojedinih biljaka (npr.. Tako|e.Farmakolo{ka svojstva biljnih proizvoda Lekovitost mnogih biljaka poznata je od davnina u narodnoj medicini mnogih naroda. Pored svega toga. adstringentnu i sekretoliti~ku aktivnost.. kao i diterpenskih i triterpenskih sastojaka. Ne`eljena 73 . 1998. Poznato je da odre|eni ekstrakti deluju kao antiperspiranti (koriste se u preparatima protiv znojenja) (PDR for Herbal Remedies. ESCOP i WHO monografija. mnoge biljke su medonosne (Newall i sar. `alfije S. depsidnih kiselina. epirozmanol (Sokolovi} i sar. Primenjuju se i kod poreme}aja rada organa za varenje: kod gubitka apetita. proliva i sl. {tucanja i podrigivanja. lo{eg varenja hrane. 1988).. i donekle klini~ki. rozmanol. nedovoljnog stvaranja i lu~enja `u~i. `alfije) mogu spre~iti intenzivno znojenje. Nalaze primenu i za proizvodnju preparata za negu ko`e i kose (infuz mo`e biti kori{}en za ispiranje kose protiv peruti ili za vra}anje boje sedoj kosi). Otkrivanje i identifikacija flavonoida. WHO monografija). Wang i sar. 1997). a spadaju u red toksi~nih jedinjenja (Newall i sar. Nadzemni delovi mnogih biljaka koriste se u mnogim lekovitim ~ajnim me{avinama i u obliku jednostavnijih galenskih preparata. potvr|eno je da antioksidativnu aktivnost poseduju i diterpenski sastojci: karnozol. Reverned. hemijski raznovrsnih sastojaka. eksperimentalno. ili kao repelentno sredstvo (Grieve. Na osnovu monografija koju su pripremile Komisija E. a neki (saficinolid i sageon) su pokazali i zna~ajnu aktivnost protiv virusa (Tada i sar. omogu}ila su potpunije razja{njenje delovanja i terapijskih efekata lekovitih biljaka. Ova delovanja su najvi{e povezana sa terpenskim sastojcima (sastojcima etarskog ulja. Kontraindikacije i ne`eljena dejstva biljnih proizvoda Kori{}enje ~istog etarskog ulja i ekstrakta pojedinih biljaka (npr. za iska{ljavanje vi{ka sluzi iz organa respiratornog trakta (Mabez. Tradicionalno se zna da slu`i kao abortifacientno sredstvo i da stimuli{e menstrualni ciklus. Pored flavonoida i depsidnih kiselina. ESCOP monografije. 1996). Postoje podaci o primeni preparata kod oboljenja bubrega i za umirenje i druge poreme}aje nervnog sistema. 1998). 1994).

0.. Smatra se da se tujon vezuje za isto receptorsko mesto kao i tetrahidrokanabinol. Ukoliko se uzimaju male koli~ine du`e vreme mo`e do}i do psihofizi~kih poreme}aja.. Postoje podaci o trovanju ljudi i `ivotinja etarskim uljem. Koji} et. Vrednost LD50 za `alfijino ulje odre|ena je kao 2. 74 . Tako|e je poznato da ulje deluje na ko`u iritantno i nije preporu~ljivo za reumatsku terapiju (Newall i sar.6 g/kg (oralno kod pacova) i 5 g/kg (intradermalno kod zeca). al. klini~ka i letalna doza za konvulznu reakciju `alfijinog ulja je 0. dok ve}e koli~ine mogu izazvati pojavu konvulzija i gubitak svesti. 1996). 1995. a letalna 120 mg/kg.5 i 3. kada su mogu}i epilepti~ni napadi (De Smet. 1994).3. Kod pacova subklini~ka. Iz ovih razloga treba se pridr`avati propisanih recepata (Stamenkovi}. 1995).2 g/kg. 1998). pa otuda i njegovo psihomimetsko delovanje (Tyler.dejstva se javljaju kod predoziranja ili dugotrajne upotrebe. Ova toksi~nost povezana je sa ketonima u etarskom ulju (naizmeni~no kamfor i tujon). Tako je konvulzivna doza tujona za pacova 40 mg/kg.

uzimaju}i u obzir i sigurnost u radu.5-3 puta ve}a od pre~nika.. preporuka je da mala preduze}a koriste jednostavan destilator za ~iji rad je potrebno ~vrsto gorivo i ostaci biljne proizvodnje. Mogu}a re{enja za ovaj problem su destilatori sa {ar`nom korpom. Generatori pare treba da imaju dovoljnu termi~ku snagu da bi omogu}ili proizvodnju dovoljne koli~ine pare (ili pregrejane pare). a ~esto je neizbe`na saradnja sa stru~nim institucijama i akreditovanim laboratorijama. zna~i uticati na ukupne tro{kove rada. Na primer. konusni sa me{alicom ili turbinskom me{alicom. 1998). pri ~emu se prednost daje drugom tipu kondenzatora gde je ve}a efikasnost hla|enja. Time se po celoj visini mo`e lako kontrolisati temperatura. za biljne vrste kod kojih je neophodno me{anje tokom destilacije. o~igledan problem predstavlja nedostatak relevantnih informacija za izbor postrojenja za destilaciju i prate}e opreme. Primer za ovakav na~in je destilacija pitome nane. spre~ava se izdvajanje nepo`eljnih komponenata iz biljnog materijala. Nezavisno od veli~ine preduze}a. pri ~emu je temperature vode na ulazu oko 20°C a na izlazu 70-80°C. sa otvaranjem dna i dr. Me|utim. Preporuke se odnose na srednja i velika postrojenja radne zapremine do 5 m3. Izuzetak su mala postrojenja u kojima je voda za destilaciju sme{tena u sud iznad lo`i{ta. lekovitog. Sa stanovi{ta ulaganja. za~inskog i aromati~nog bilja. Upotreba vode iz vodovoda dovodi do formiranja taloga na cevima i remeti rad generator pare. Za destilaciju sve`e mase (neposredno nakon `etve) koriste se kontejnerski destilatori u obliku prikolica. gde je poznato da se ostatak nakon procesa (iskori{}eni biljni material) mo`e slobodno baciti po njivi na kojoj se ona gaji (Rinder i sar. Omogu}iti brzo mehanizovano punjenje i pra`njenje. koji kao gorivo koriste ulje za lo`enje ili gas. a vreme trajanja jedne {ar`e destilacije je skra}eno na samo 30 min. proizvodnju bi trebala da vodi kvalifikovana osoba (sa iskustvom). Od kondenzatora se naj~e{}e koriste kondenzatori sa istosmernim i suprotnosmernim tokom. Predlog za srednja preduze}a je upotreba dva destilatora cilindri~nog oblika. Koli~ina vode za hla|enje je oko 10 puta ve}a od koli~ine kondenzata. Treba uzeti u obzir i to da se upotrebom korpe smanjuje radna zapremina destilatora. mala i srednja preduze}a su najzna~ajniji potencijalni proizvo|a~i etarskih ulja. 75 . efikasnosti ure|aja i rentabilnosti proizvodnje. Ispitivanja sa pitomom nanom i mati~njakom su pokazala prednosti cilindri~nog destilatora ~ija je visina 2.PREDLOG ZA MALA I SREDNJA PREDUZE]A Prema nekim procenama. preporu~uju se konusni destilatori sa pu`em koji omogu}ava dobro me{anje materijala. Zbog toga je neohodan i ure|aj za pripremu vode ~ime se iz nje odstranjuju soli.

(1999): Dobra poljoprivredna proizvodnja lekovitog i aromaticnog bilja . (1985): Etarska ulja. Laku{i} B.Mabez R. @alfija (Salvia officinalis L.. Novi Sad.Amid`i} L. Beograd. gljiva..Chou S. Institut za hemiju. Monografija.. 163 (1): 357-362..F. Novi Sad. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva. Babi}. Sto{i} D. Monografija. . Hoffmann F.. . Yasuda H.Panizzi L.. pp.. Jan~i} R. Petitcolas E. . 39: 167-170. (2001): Postrojenje za su{enje lekovitog i za~inskog bilja. Adamovi} D. Food Chemistry. (1983): Hemija i tehnologija farmaceutskih proizvoda (alkaloidi i etarska ulja). . Stamenkovi} V. . ... Berlin. Hsieh C. .. Sahin S.Mimica-Duki} N. str.G.L.Newall C. Prirodnomatemati~ki fakultet. . Chemat F. Pharmaceutical Press.M. 88: 535-540. Beograd.. tehnologiju i metalurgiju. . Leskovac... Dra`i} S. (1998): Flavonoidi kao bioaktivna jedinjenja vi{ih biljaka. Flamini G. La~ak..Osawa K..L. (1984): Phytotherapy in stomatology. Sumnu G. Dover Publications. Ethnopharmacol. Meklati B.Martinov M. New York. 114: 355-362. Medicinal Plant Report. (1991): The inhibitory effect of plant extracts on the collagenolytic activity and cytotoxicity of human gingival fibroblast by Porphyromonas gingivalis crude enzyme. (2009): Comparison of two isolation methods for essential oil from rosemary leaves: Hydrodistillation and microwave hydrodiffusion and gravity. (1995): Aromati~ne biljke Srbije. .. . (1999): Strategija za{tite lekovitog bilja u Srbiji. Arh. U: Biolo{ki aktivne materije vi{ih biljaka.. (2009): Sintering of MSWI fly ash by microwave energy. algi i bakterija. . Novi Sad. Jovanovi} D.M.. 2(2). .V. Tehnolo{ki fakultet. Kadola N. 6(6).Koji} M. .A. (1988): The New Age Herbalist. 4). Beograd. Naito Y. Stepanovi} B. Okuda K. 1-14. Cioni P. Mimica-Duki} N. (2008): Solvent-free microwave extraction of essential oil from oregano.. kozmeti~ku i prehrambenu industriju.GAP MAP. Tokyo Dent.. (1999): Zna~aj. Univerzitet u Ni{u. Collier Books.Codex Alimentarius Commision FAO/WHO (2003): Recommended international code of practice general principles of food hygiene (CAC/RCP 1-1969... Journal of Food Engineering.Bousbia N. algi i bakterija.). Zdorovja. Band VII. . . (2002): Lekovito bilje.Na|alin V. Biolo{ki aktivne materije vi{ih biljaka. . Srpska {kolska knjiga. Coll... Beograd. Rev.A..Danilevski N.. .Ki{geci J. R. Novi Sad. 43-48. Ministarstvo za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. 47 (5): 626627. Akademie-Verlag. \armati Z. Beograd-Gornji Milanovac.. 2: 700-701. (2004): Rusa (Chelidonium majus L. . str..LITERATURA . (1995): Adverse Effects of Herbal Drugs.De Smet P. NIP De~je novine. mesto i uloga `alfije u privrednom sistemu Jugoslavije. Beograd. Tehnolo{ki fakultet u Leskovcu. London. str..Marin P. Vian M.A.Nikoli} M. (2004): Osnovi farmakognozije. J. 8(8). . (1961): Die Ätherischen Öle.Peki} B. Phillipson J. str. Novi Sad. kao antioksidans i konzervans za farmaceutsku.. Kato T. Ferhat M. Bull. (1998): Biolo{ke funkcije etarskih ulja aromati~nih biljaka. Beograd. . Filip S. Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr Josif Pan~i}". M. 35-38.. Novi Sad. farm. Medicinal Plant Report.A.Bayramoglu B. 15.Ki{geci J. Chen C.H..Martinov M. Kiev.Ga{i} J. Journal of Hazardous Materials. (1996): Herbal Medicines. Vukomanovi} L. Prirodno-matemati~ki fakultet. . Adamovi} D..) i alkaloidi ruse.. (1993): Composition and antimicrobial properties of essential oils of four Mediterranean Lamiaceae.Gildemeister E..Kova~evi} N.. New York. 76 .D. i sar. (1997): Ekstrakt `alfije Salvia officinalis L. 32 (1): 1-7. Zincenko T.. .Jan~i} R. Anderson L. Morelli I. . Lo S.. . (1971): A Modern Herbal..Y.L.. Monografija. (1998): Lekovite biljke jugoisto~ne Srbije. 72. Cvetkovi} M. Medicial Plant Report. . Beograd.Heindl A. (1995): Strujne osobine lista `alfije i mente. gljiva. 231-232. Matsumoto T.Grieve M. Partenon.

(2003): O proizvodnji etarskih ulja u Srbiji i Crnoj Gori... (2005): Na{e ne{kodljive lekovite biljke. (1986): Gliste-Humus. Beograd. @i`ovi} I. Beograd. Zavod za za{titu prirode Republike Srbije. Aulendorf Wurtt.Food Science and Technology. Bankovi} V.Stevanovi} V. sirov. Beograd.Ph. Beograd.. Beograd. Jovanovi} G.. FreisingMünchen. Ki{geci J. @alfija (Salvia officinalis L. (2002): Primena natkriti~ne ekstrakcije u prehrambenoj industriji. 47 (18): 165-167. . N..Ran|elovi} N. Leskovac. Beograd. (1968): Gajenje lekovitog i aromati~nog bilja. Gavran~i} S. (1998): Ekstrakcija pitome nane (Mentha piperita L.Proestos C. R. Medicina.Stepanovi} B. . (1883): Lekovite biljke Srbije. str. . str. Josif Pan~i}". Savremena administracija. Beograd. . 1989. Lekovite sirovine.. algi i bakterija. (5): 439-444. .Rinder R.Ran|elovi} N. Monografija. 193-205. Kilibarda V.. Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu. (1998): Hepati~na i renalna lipidna peroksidacija kod pacova tretiranih uljem `alfije (Aetheroleum Salviae). . (eds. Lek. (1998): Proizvodnja lekovitog i aromati~nog bilja. . Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr. Komaitis M.). I tom. farm.. . Moskva. Arh. . branje i za{tita). . 169-185. (ed. . Ministarstvo za `ivotnu sredinu Republike Srbije.. Dobri} S.): Lekovite biljke SR Srbije. Monografija. Mihajlovi} N.Skala D. ..Ph.Rajkovi}. . (1998): Herbal Combinations. kozmeti~koj i prehrambenoj industriji. . 6. (ed. Strasbourg. In: The Herbal Encyclopedia. Jug. gljiva..Ph.). . B. Monografija.. Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr Josif Pan~i}". (1998): Wasserdampf . (1998): Fitoncidna aktivnost i hemijski sastav etarskih ulja hajdu~ke trave.Stamenkovi} V. Prirodno-matemati~ki fakultet. Mihajlovi} Lj. Abstrakti.Sekulovi} D.. . Josif Pan~i}".Rotee Liste (1997): ECV Edicio cantor. Stefanovi}-Radisavljevi} D.) (1995): Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od me|unarodnog zna~aja. Veli~kovi} D. Hemijska industrija. London press... Bayerische Landesansalt für Bodenkultur und Pflanzenbau... Pharmacopoea Jugoslavica. Beograd. LWT . Solaris. II dopunjeno i izmenjeno izdanje. (2002): European Pharmacopoeia. Fourth edition. Danilovi} R.Stevanovi} V. Jug. . Beograd.. 23: 137-140. Bomme U.A.Destillation ätherischer Öle aus frischen oder angewelkten Pflanzen. Mini}.. Savezni zavod za zdravstvenu za{titu. IV (1984): Farmakopeja SFRJ. Trend.Reverned E. Kilibarda M. str. 187-198.. Pitoma nana (Mentha piperita L. Vukovi}-Ga~i} B. (1976): Ekstragirovanie lekarstvenogo sirja. SANU.Peki} B.) i druge vrste roda Mentha L. Novi Sad. V (2000): Savezni zavod za za{titu i unapre|enje zdravlja. .. .) (1999): Crvena knjiga Flore Srbije. Radanovi} D. Beograd. Beograd. (2011): Priru~nik o lekovitim biljkama (raspoznavanje. Privredni savetnik i Institut za marketing i ekonomska istra`ivanja..Sokolovi} T. str. Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr. @alfija (Salvia officinalis L.. (1997): Antimutagena/antikancerogena aktivnost lekovitih biljaka. 56 (5): 179-190.. Stamenkovi} G. Nastovski T. UK. .). Hmeljevski S. 41 (4): 652-659. (2008): Application of microwave-assisted extraction to the fast extraction of plant phenolic compounds. Eur. U: Biolo{ki aktivne materije vi{ih biljaka. Sokobanja.. I izdanje. (1999): Farmakolo{ka dejstva i terapijska primena `alfije i srodnih vrsta. Avramovi} D. .. .Runjaji}-Anti} D.Stamenkovi} V. Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr Josif Pan~i}". Lepojevi} @. . Vasi} V. .Stepanovi} B. Leskovac.D. Risti} V.. (1995): Ne{kodljive lekovite biljke. Udru`enje "Dr Jovan Tucakov" i Film Publik Art.Petrovi} S. Biolo{ki fakultet i Ekolibri.Sari} M.Stepanovi} B. Stamenkovi} V. .. 77 .Ponomarev V.Simi} D. (1999): Mogu}nost primene `alfije u farmaceutskoj..

35 (2): 539-541. Beograd.. str. Novi Sad.. Otto Wilhelm Thomé. http://www. Jahr: 1905. belgica. M.Flora von Deutschland. The therapeutic use of phytomedicinals.. Atlas zur Pharmecopoea germanica.hemijski sastav i antimikrobno delovanje. Rockville..E. 8 (3): 303-313. 207-214.. (1994): Antiviral diterpenes from Salvia officinalis. .mpiz-koeln. Zadu`bina Andrejevi}. Risti} M. sirov.Flora von Deutschland Österreich und der Schweiz (1885). Krivoku}a-\oki} D. B. . Agric. Ohnishi E. Ultrasonic Sonochemistry. Jahr: 1885. Medicinal Plant Report. 1796. 46 (1): 4869-4873. Ort: Gera-Untermhaus.Veli~kovi} D. 4(4). J.Tyler V. Karabegovi} I. (1887). helvetica. leaf and stem of Salvia officinalis L.. originating from the southeast of Serbia.de/~stueber/koehler2/index. Sl..html .USP 23. J..Köhler's Medizinal-Pflanzen in naturgetreuen Abbildungen mit kurz erläuterndem Texte.. Pharmaceutical Products Press. austriaca. New York. Monografija. Pitoma nana (Mentha piperita L..Veli~kovi} D. (2001): An overview of the ultrasonically assisted extraction of bioactive principles from herbs. .. Rangarajan M. (1997): Usitnjavanje lekovitog.de/~stueber/thome/index. (2001): Kinetics of obtaining the essential oil by different technological procedures from flowers. Lazi} M.mpiz-koeln. http://caliban. [melcerovi} A. Okuno K.. ^a~ak. Twinbrook Parkway. .)..html . Lek. Food Chem.Veli~kovi} D. Chiba K. ..Tada M. Österreich und der Schweiz (1905). Ort: Gera http://caliban. hungarica. ILUSTRACIJE I FOTOGRAFIJE Dr Vlastimir Stamenkovi} Mina Simi} Dr Novica Ran|elovi} i mr Danijela Avramovi} Udru`enje "Dr... Essent.). British pharmacopoeia zum Codex medicamentarius.Tasi} S.net/?page=katalog Afbeeldingen der artseny-gewassen met derzelver Nederduitsche en Latynsche beschryvingen (1796).. Ran|elovi} N.mpg. .. Zbornika radova.J. Stoji~evi} S. Shao Y..html 78 . . Koehler. Zadu`bina Andrejevi}. (1994): Herbs of choice. Josif Pan~i}".de/stueber/oskamp/band3/index. Li J.Vinatoru M. Neerlandica.. (2012): Mikrotalasna destilacija etarskog ulja `alfije (Salvia officinalis L. . Beograd. NF 18 (1995): United States Pharmacopeial Convention. (2003): Vrste roda `alfija .Veli~kovi} D. (1998): Antioxidative phenolic compounds from sage (Salvia officinalis). H.html . Band 3. La Voie E. (1998): Destilacija i ekstrakti pitome nane. str.. [melcerovi} A. Yoshii T. Stojiljkovi} D. 41/2009.Veli~kovi} D... br. Derde deel.adt-online. Johan Carl Krauss. Phytochemistry.Zakon o bezbednosti hrane Republike Srbije. Institut za prou~avanje lekovitog bilja "Dr. . (2007): Ultrazvu~na ekstrakcija `alfije (Salvia L. 2..Veselinov. leaves and stems of sage (Salvia officinalis L. http://caliban. Auflage. Risti} M. danica. glasnik RS. Oil Res. sowie zur Pharmacopoeia of the United States of America. Verlag Flora von Deutschland. .) i druge vrste roda Mentha L. 14 (6): 453-458. Nikoli} N.mpiz-koeln. 363-367.mpg. Martinov. (2002): Chemical composition and antimicrobial characteristic of the essential oils obtained from flower. Band 2.mpg. XVII Savetovanje o biotehnologiji..zum. Monografija. Jovan Tucakov" Sokobanja Wikipedia.de/~stueber/thome3/index. Beograd. A. 1887. suecica.). Otto Wilhelm Thomá. 21 (21): 67-72.Wang M. . Ort: GeraUntermhaus.. rossica. free enciclopedia http://www. . Verlag: Friedrich von Zezschwitz. aromati~nog i za~inskog bilja.

PRILOZI .

.

: 018 886 592 BIOGAL d.mocbilja.rs/documents/list/123/zakoni-poljoprivreda.nacionalna asocijacija za organsku poljoprivredu http://www.o. Alekse Marki{i}a 166.o.: 018 860 161 JELIGOR d.: 011 30 31 616 http://www.gov. @itkovac tel.o.php 81 .: 017 446 159 _____________________________ SERBIA ORGANICA .: 035 571 647 [UMSKO BLAGO Selo Bresnica.o.gov.dnrl. Svrljig tel.mpt. Svrljig tel.com e-mail: info@adonis-sb. Poslovna zgrada SIV 3 11070 Novi Beograd http://www.rs INSTITUT ZA PROU^AVANJE LEKOVITOG BILJA "DR JOSIF PAN^I]" Tadeu{a Ko{}u{ka 1.rs DIREKCIJA ZA NACIONALNE REFERENTNE LABORATORIJE Odsek za organsku proizvodnju http://www. 11070 Novi Beograd http://www. Spasi}a.psss.o. Vranje tel.o. Jocina 40.org.adonis-sb. [UMARSTVA I VODOPRIVREDE Omladinskih brigada 1.gov.rs/news. Beograd. Svrljig tel.o.VA@NE ADRESE MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE.: 018 824 110 PETROVI] d.^LANOVI I SARADNICI UDRU@ENJA ”DR JOVAN TUCAKOV” SOKOBANJA ADONIS d. tel.rs/organska. Sokobanja tel.natureprotection.: 018 830 076 web: www.html?menu_id=104 _____________________________ OTKUPLJIVA^I LEKOVITOG. Omladinska 67.: 018 822 950 EKOLIFE Taskovi}i.mpt.o. R.html SAVETODAVNE SLU@BE http://www. AROMATI^NOG I ZA^INSKOG BILJA I [UMSKIH PLODOVA . TRGOVINE.rs ZAVOD ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE Dr Ivana Ribara 91.serbiaorganica.: 063 404 410 SINICULA CO Gornja Mutnica.o. Omladinska 49. Gad`in Han tel.org ZAKONI UREDBE I PRAVILNICI http://www.com BETULA d.o. Para}in tel.

OPREMA ZA PRERADU LEKOVITOG BILJA Su{ara Kontrolna tabla su{are Lese na to~kovima Me{alica Mlin Vibracioni selektor 82 .

Ure|aj za destilaciju lekovitog bilja kapaciteta 4 × 1500 l (Holstein) Ure|aj za destilaciju lekovitog bilja za farmaceutsku industriju (Holstein) Destilerija (Holstein) Destilerija na to~kovima (Holstein) 83 .

4 kg 3.5 kg 5. ^UBRIKA Satureja hortensis 84 .3.6 kg 4 .6 kg 5 kg 3 .3 kg 2 .3 kg 3 kg RUZMARIN Rosmarinus officinalis TIMIJAN.5 . herba cvet list koren herba list herba list herba herba herba list herba cvet koren koren list koren list.5 kg 4 kg 4 .5 kg 4 kg 4.5 kg 5 kg 3 kg 2 .5 kg 4 .4 kg 6 kg 3 . list 3. cvet herba list herba list. herba herba herba.PRIMERI ODNOSA SVE@E I SUVE SIROVINE (u kg/ha) POJEDINIH DROGA KOLI^INA SVE@E SIROVINE POTREBNE ZA 1 kg SUVE VRSTA LATINSKI NAZIV DEO KOJI SE UBIRA AN\ELIKA BELI SLEZ BOSILJAK ESTRAGON @ALFIJA KAMILICA KOPRIVA MAJORAN MATI^NJAK MILODUH MIRO\IJA MORA^ NANA (MENTA) NEVEN ODOLJEN OMAN PER[UN Angelica archangelica Althaea officinalis Ocimum basilicum Artemisija dracunculus Salvia officinalis Matricaria chamomilla Urtica dioica Majorana hortensis Melissa officinalis Hyssopus officinalis Anethum graveolens Foeniculum vulgare Mentha x piperita Calendula officinalis Valerijana officinalis Inula helenium Petroselinum sativum koren koren list.5 kg 5 kg 5 . MAJ^INA DU[ICA Thymus sp.4 kg 3 kg 4 kg 4 kg 4 .5 kg 3 kg 4 kg 4.5 .

mo`e i prirodno su{enje .su{ara .su{ara .45 kg/ha 10 . BEZ ANGA@OVANJA DODATNE RADNE SNAGE (PORODI^NI BIZNIS) VRSTA LATINSKI NAZIV NEOPHODNA OPREMA VALERIJANA @ALFIJA LAVANDA NEVEN OMAN ORIGANO TIMIJAN MAJKINA DU[ICA Valeriana officinalis Salvia officinalis Lavadula vera Calendula officinalis Inula helenium Origanum heracleoticum Thymus sp.su{ara .35 kg/ha 30 .mo`e i prirodno su{enje .mo`e i prirodno su{enje 85 .15 kg/ha 15 .PRIMERI PRINOSA ETARSKOG ULJA POJEDINIH DROGA VRSTA LATINSKI NAZIV PRINOS AN\ELIKA ANIS BOSILJAK ESTRAGON @ALFIJA KAMILICA KORIJANDER MAJORAN MATI^NJAK MIRO\IJA MORA^ NANA (MENTA) PER[UN RUZMARIN TIMIJAN.mo`e i prirodno su{enje .50 kg/ha 3 .70 kg/ha 40 .mo`e i prirodno su{enje .60 kg/ha 30 .5 kg/ha 10 kg/ha 20 kg/ha 10 .60 kg/ha TABELA VRSTA KOJE JE OPRAVDANO GAJITI NA MALIM POVR[INAMA.60 kg/ha 25 .su{ara .obavezna su{ara . MAJ^INA DU[ICA ^UBRIKA Angelica archangelica Pimpinella anisum Ocimum basilicum Artemisija dracunculus Salvia officinalis Matricaria chamomilla Coriandrum sativum Majorana hortensis Melissa officinalis Anethum graveolens Foeniculum vulgare Mentha x piperita Petroselinum sativum Rosmarinus officinalis Thymus sp Satureja hortensis 8 .40 kg/ha 50 .15 kg/ha oko 50 kg/ha 40 . .12 kg/ha 25 .obavezna su{ara .su{ara .30 kg/ha 8 .

KAMILICA Chelidonium majus L. MORA^ Glycirrhiza glabra L. SLATKI KOREN 86 . KIM Chamomilla recutita (L. NEVEN Carum carvi L. MIRO\IJA Angelica archangelica L. ESTRAGON Calendula officinalis L. BELI SLEZ Anethum graveolens L. RUSA Coriandrum sativum L. KORIJANDER Foeniculum vulgare Mill.) Rausch.) Spreng. MEDVE\E GRO@\E Artemisia dracunculus L. AN\EOSKI KOREN Arctostaphylos uva-ursi (L.Althaea officinalis L.

ANIS Rosa sp. MAJORAN Melissa officinalis L. @ALFIJA 87 . BOSILJAK Petroselinum crispum (Mill. SMILJE Hyssopus officinalis L. RUZMARIN Salvia officinalis L. MILODUH Inula helenium L. OMAN Majorana hortensis Moench.)Nym. DIVLJA RU@A Rosmarinus officinalis L. PITOMA NANA Ocimum basilicum L.) DC. MATI^NJAK Mentha piperita L.Helichrysum arenarium (L. PER[UN Pimpinella anisum L.

ZA[TITA SAMONIKLIH LEKOVITIH BILJAKA
Prema knjizi PRIRU^NIK O LEKOVITIM BILJKAMA, Ran|elovi}, N., Avramovi}, D.

Porast interesovanja za lekovite, aromati~ne, za~inske i samonikle jestive biljke doveo je do neracionalnog kori{}enja prirodnih potencijala. Procenjuje se da je oko 700 biljnih vrsta u Srbiji ugro`eno ljudskom delatno{}u. Da ne bi do{lo do njihovog potpunog i{~ezavanja one su zakonom za{ti}ene razli~itim merama. ZAKON O ZA[TITI PRIRODE objavljen u Slu`benom glasniku RS br. 36/2009 i 88/2010 i na web-adresi http://www.zzps.rs/images/zakoni/z%20o%20zastiti%20prirode%2010.pdf Na osnovu odluka Vlade Republike Srbije za{ti}ene lekovite biljne vrste podeljene su u ~etiri kategorije: I - Biljne vrste za koje va`i potpuna zabrana kori{}enja i prometa. II - Biljne vrste koje su pod kontrolom kori{}enja i prometa. III - Biljne vrste koje su kao prirodne retkosti pod zabranom sakupljanja, branja i uni{tavanja. IV - Biljne vrste za ~ije je prikupljanje potrebna dozvola.

LEKOVITE VRSTE ZA KOJE VA@I STROGA ZABRANA (I i III kategorija): • • • • • • • • Gorka detelina (Menyanthes trifoliata L.) Medve|e gro`|e (Arctostaphyllos uva-ursi (L.) Spreng.) @alfija (Salvia officinalis L.) Izop (Hyssopus officinalis L.) Smilje (Helichrysum arenarium (L.) DC.) Rosulja (Drosera rotundifolia L.) Lincura (Gentiana lutea L.) Maljava breza (Betula pubescens Ehrh.) VRSTE ^IJE JE PRIKUPLJANJE OGRANI^ENO (II i IV kategorija): • • • • • • • • • • • Borovnica (Vaccinium myrtyllus L.) Kleka (Juniperus communis L.) An|eoski koren (Angelica pan~i}ii Vand.) Jagor~evina (Primula veris Huds.) I|irot (Acorus calamus L.) Ki~ica (Centaurium umbellatum Gilib.) Kilavica (Herniaria glabra L.) Dlakava kilavica (Herniaria hirsuta L.) Kantarion (Hypericum perforatum L.) Beli slez (Althaea officinalis L.) Crna zova (Sambucus nigra L.)
88

• • • • • • • • • • • •

Odoljen (Valeriana officinalis L.) Crni gavez (Symphytum officinale L.) Divizma (Verbascum densiflorum Bertol.) Mati~njak (Melissa officinalis L.) Vranilova trava (Origanum vulgare L.) ^ubar (Satureja kitaibelii Wierzb. ex Heuff.) Divlja maj~ina du{ica (Thymus sp.) Pelin (Artemisia absinthium L.) Zlatica (Solidago virgaurea L.) Oman (Inula helenium L.) Slatki koren (Glycyrrhiza glabra L.) Ka}un (Orchis morio L.) O ugro`enosti flore Srbije najbolje govori Crvena knjiga flore Srbije (1999) u kojoj je obra|eno 50 is~ezlih i 121 krajnje ugro`ena biljna vrsta i podvrsta. Me|u krajnje ugro`enim vrstama nalaze se mnoge koje mogu da se koriste kao lekovite. Berbu lekovitih biljaka trebalo bi racionalizovati, odnosno sakupljati samo delove koji se upotrebljavaju za dobijanje sirovine, a koli~ina koja se sakuplja ne bi trebalo da prema{i godi{nju potrebu. Tako|e je neophodno pri sakupljanju 1/3 biljaka ostavi na stani{tu, radi dalje reprodukcije, a kod sakupljanja podzemnih delova odse}i korenovu glavu i vratiti je u zemlju, kako bi se slede}e godine iz nje razvila nova biljka.

Gotovo i{~ezla GORKA DETELINA (Menyanthes trifoliata L.)

Ugro`ene vrste, a posebno one ~ije je branje zabranjeno, mogle bi se potpuno za{tititi organizovanim gajenjem, {to pored za{tite biljnog fonda obezbe|uje i ujedna~en kvalitet sirovine i pru`a mogu}nost planiranja potrebnih koli~ina.

89

Satureja hortensis L. ^UBRIKA

Sinapis alba L. BELA SLA^ICA

Thymus vulgaris L. TIMIJAN

Urtica dioica L. KOPRIVA

Vaccinium myrtillus L. BOROVNICA

Valeriana officinalis L. ODOLJEN

@etva kamilice

Ru~na berba bosiljka

Planta`a bele sla~ice

Planta`a mati~njaka

90

Planta`a lavande Planta`a nevena Cvet nevena Calendulae flos Kora kru{ine Frangulae cortex Plod {ipurka Cynosbati fructus Plod korijandera Coriandri fructus Seme bele sla~ice Sinapis semen 91 Koren sladi}a Glycyrrhizae radix .

google. mo`e na}i na internetu. Kako ne bi ste izgubili dobijene rezultate google-a. Na taj na~in otvarate padaju}i meni u kome treba odaberati opciju: Open Link in New Tab / Otvori pogodak u novom jezi~ku ili Open Link in New Tab / Otvori pogodak u novom jezi~ku @eljena strana otvori}e se u novom prozoru. Svi iskusni “surferi” po~inju pretragu na ~uvenom pretra`iva~u GOOGLE (www. a naro~ito o novim i aktuelnim temama. gde svakako spada i organska poljoprivreda. Me|u njima }e sigurno biti nekoliko vama zanimljivih. ve} desnim tasterom mi{a.KAKO PRETRA@IVATI INTERNET Obzirom da se ve}ina informacija uop{te. 92 . da je u cyber prostoru gotovo potpuno istisnuo sve ostale. a ostali dobijeni google rezultati ne}e se izgubiti . Najpreciznije pogotke uglavnom dobijate na prve dve strane. u ovom prilogu dato je kratko uputstvo kako da preko interneta prona|ete veliki broj korisnih podataka. Efikasnost ovog pretra`iva~a je tolika.com).osta}e u prethodnom. Da bi zapo~eli pretragu na google-u dovoljno je da u polje za pretragu ukucate klju~nu re~ (tra`eni pojam) i pretra`iva~ }e izbaciti vi{e stranica rezultata. nemojte na dobijeni rezultat kliknuti levim.

mojafarma.Wikipedija je otvorena enciklopedija koju korisnici kreiraju sami.org.Evropska agencija za rekonstrukciju 93 .com/ http://www..kupindo.bg. 15.rs/ http://www.org.000 ~asopisa i novina.rs/ .eu . http://sr.EAR .consumer.ac.ac. zdravstvene bezbednosti hrane i sl. koje ipak treba uzeti sa rezervom.poljopartner.Nacionalna asocijacija za organsku poljoprivredu Serbia Organica http://www.Fond Organska Srbija http://www.Udru`enje "Dr Jovan Tucakov" Sokobanja http://www.poljoberza.net/ . Me|utim. http://www.rs .Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu http://www.org .5 miliona knjiga.co.Udru`enje Biorazvoj http://www.ear.rs/ .uns. jo{ korisnih linkova.vbs. novu ili polovnu.agromreza.Udru`enje za za{titu potro{a~a Vojvodine na ovom sajtu mo`ete na}i mnogo korisnih informacija u vezi prava potro{a~a.com .com/ i http://www..pogodak. Izme|u ostalog ima i veoma dobar forum za diskusije i razmenu informacija i iskustava http://www.Sajtovi na kojima mo`ete.rs/ . . prepun informacija korisnih za poljoprivredne proizvo|a~e.000 ~lanaka.Poljoprivredni fakultet u Beogradu http://polj.net/ http://poljoprivredaiselo.europa. .Pretragu na google-u mo`ete lokalizovati na odra|eni jezik .) http://www. kupiti.rs/ http://www.Veoma informativan sajt. nekada i po vrlo povoljnim cenama.limundo..terras. http://www.info/ http://www.Cobbis pretra`iva~ Narodne Biblioteke Srbije u koji podatke unosi vi{e od 125 srpskih biblioteka (vi{e od 40. jer nisu recenzirani od strane stru~njaka.000 linkova.com/ .. na kojem mo`ete na}i izuzetno veliki broj korisnih informacija o organskoj proizvodnji http://www. ostajete uskra}eni za zaista veliki broj korisnih hrvatskih sajtova.serbiaorganica. 67.dobrojutro.organskasrbija.rs/ http://www..000 stranica i veliki broj korisnih informacija. ali i plasirati razli~itu robu i opremu.rs/ . http://www.rs/ . Sadr`i preko 50.. http://www.org..knji`ara.agrif. oko 1.Pogodak je doma}i pretra`iva~ koji ponekad daje bolje rezultate ~ak i od google-a.Interaktivna knji`ara u kojoj mo`ete na}i i online kupiti najnoviju literaturu.~asopis “Dobro jutro” http://www.klikom na opciju Options / Opcije koja se nalazi u desnom gornjem uglu prozora.sajt udru`enja Terras.wikipedia.lekovito-bilje.000 CD/DVD izdanja.tehnologijahrane.organskafarmalaf. i nekoliko specijalizovanih http://poljoprivreda.org/sr/ .rs/ .org.com .com .rs/ . 700. ako odaberete samo stranice na srpskom jeziku..

94 .

95 .