Geografska sirina(φ) nekog mesta je luk bilo kojeg meridijana od ekvatora do sirinske paralele doticnog mesta ili ugao

sto ga poluprecnik Zemlje povucen od doticnog mesta do sredista Zemlje zatvara s ravnom ekvatora.Racuna se od ekvatora prema severu(+) I prema jugu(-) do 90° Geografska duzina (λ) nekog mesta je kraci luk ekvatora od pocetnog meridijana do meridijana doticnog mesta ili ugao na polu ili u sredistu Zemlje izmedju pocetnog meridijana i doticnog mesta. Racuna se prema istoku od Grenwicha(+) i prema zapadu(-) do 180° Razlika geografske sirine ( φ) je luk meridijana izmedju sirinskih paralela dvaju mesta ili odgovarajuci ugao u sredistu zemlje. Razlika geografske duzine( λ) je kraci luk ekvatora izmedju meridijana dvaju mesta ili odgovarajuci ugao u polu(ili sredistu Zemlje). Srednja geografska sirina(φs) je srednja aritmeticka vrednost geografske sirine mesta polaska(φ1) i mesta dolaska (φ2). Razmak je luk srednje sirinske paralele izmedju meridijana dva mesta. Ortodromu mozemo definisati kao kraci luk glavnog kruga koji prolazi tackom prolaska(P1) i tackom dolaska(P2).Ortodroma predstavlja najkraci put izmedju dve pozicije na Zemlji.Posto ortodroma sece sve meridijane pod razlicitim uglom (osim kad se tacke polaska i dolaska nalaze na sitom meridijanu ili na ekvatoru), brod bi ploveci po ortodromi na putu od P1 do P2 morao stalno menjati kurs.(Ortodroma je najkraci put izmedju dve pozicije, sece sve meridijane pod razlicitim uglom. Loksodroma je linija koja spaja poziciju polaska(P1) i poziciju dolaska(P2), a sece sve meridijane pod istim uglom.To znaci da ploveci loksodromom brod iz pozicije polaska(P1) prema poziciji dolaska(P2) stalno plovi istim kursem.Kako vidimo, loksodroma ima prednost konstatnog kursa, a nedostatak vecu duzinu puta.(Loksodroma je put izmedju dve pozicije koja sece sve meridijane pod istim uglom). Na globusu loksodroma je krivulja spiralnog oblika, dok je na navigacijskoj karti loskodroma prikazana kao pravac.Ekvator je istovremeno ortodroma(glavni krug) I loskodroma(sece sve meridijane pod istim uglom(90°) Osnovna merna jedinica za merenje udaljenosti u navigaciji je nauticka ili morska milja(M). Jedna nauticka milja iznosi tacno 1852.m.1/10 nauticke milje zove se kabel I iznosi 185,2.m. Horizont je ravan vertikalna na vertikalu.Vertikala je zamisljeni pravac koji spaja tacku na nebeskoj sferi iznad osmatraca koja se naziva zenit(Z) i u njoj suprotnu tacku koja se naziva nadir(Na).Pravac vertikale odredjuje visak.Visak se postavlja u vertikalu pod uticajem zemljine sile gratvitacije.U navigaciji razlikujemo:horizont oka ili prividni, pravi ili astronomski, morski kao i radarski horizont. Morska povrsina u daljini se prividno spaja sa nebom.Ta kruznica koja se granici sa morskom povrsinom zove se morski horizont.Kad ne bi bilo atmosfere, pravac osmatracevog oka bio bi ravna linija.Vrh u osmatracevom oku tangira zemlju u kruznici oka se zove geomtrijski horizont. Kruznica odredjena najvecom daljinom radarskog dometa zove se radarski horizont.Obalna linija koja deli more od obale kopna zove se obalni horizont.Udaljenost obalnog horizonta uvek je manja od

Magnetizam moze biti stalan ili prolazan. –II3. nikla. strujom. Postavka: 2 Zemlja je indukovana kugla. koja se okrece u ogromnom magnetskom polju Sunca. 1.U sredini magnetizam nestaje. Koliku vrednost moze poprimiti magnetska varijacija? . Magnetni polovi Zemlje i njeno magnetno polje se neprestano pomeraju.Kod svakog magneta u blizini njegovih krajeva postoje dve tacke sa najvecom snagom magnetizma.Meri se u stepenima od severa (N . Magnetski polovi se ne poklapaju sa geografskim polovima vec su udaljeni od njih I to:juzni(plavi) magnetski pol se nalazi na severnoj hemisferi na φ=73°N i λ=95° W. Postavke: 1 Masa u sredistu zemlje sastoji se od celika I gvozdja.Vestacki horizont je ravan koja odgovara prividnom horizontu napravljen vestackim putem.Meri se kao i kurs.znaci magnetski polovi se pomeraju. Ugao sto ga magnetska igla kompasa zatvara sa pravim meridijanom zove se magnetska varijacija-magnetska varijacija je ugao izmedju pravog i magnetskog meridijana. godini iz Kanade prema Rusiji za rekordnih 64 kilometra. 7. s obzirom na veliku temp.sa (-) zapadno. ali pomeranje zabeleženo prošle godine predstavlja najveće pomeranje u poslednjih 200 godina.Zemlja se nalazi u tom el.Tu su silnice najgusce I snaga polja je najveca. Magnetizam je svojstvo magneta da privlaci predmete od gvozdja. Stalni se formira u tvrdom gvozdju a prolazan u mekom.0°) do 360° preko istoka(E-90°). 6.Snaga magnetizma opada od polova ka sredini. Pramcani ugao je ugao sto ga zatvara smer iz osmatracevog oka prema nekom objektu sa uzduznicom broda. a severni(crveni) magnetski pol na juznoj hemisferi na φ=72° S i λ=150°E. 2.Zemlja je primila magnetizam indukcijom.mag. a vestacki se proizvode od celika koji se magnetizuje prevlacenjem drugim magneto ili el. u unutrasnjosti zemlje. itd.Prirodni se nalaze u prirodi.Sunce neprekidno isijava u svemir elektromagnetsko zracenje.Fizickim eksperimentima(Barnet) utvrdjeno je da ce kugla napravljena od feromagneticnog materijala poprimiti magnetizam usled svoje rotacije. Kurs je ugao sto ga uzduznica broda zatvara sa severnim krajem severojuznice. Njihovo podrucje obuhvata precnik od cca500M 5.Oznacava se sa (+) ako je severni kraj igle otklonjen istacno od pravog meridijana I obrnuto. severni magnetski pol Zemlje pomerio se u 2009. PREMA IZVEŠTAJU NAUČNIKA SA UNIVERZITETA Oregona objavljenom u časopisu Geoscience.Specificna tezina tih elemenata je 7 do 8.Taj deo Zemlje predstavlja magnet Ova postavka je malo verovatno.Polovi su jednaki po snazi ali suprotnog smera. Prostor u kojem magnet deluje zove se magnetno polje.Produzena osa tog magneta preseca Zemljinu povrsinu u dve tacke koje zovemo magnetski polovi. Zemljino magnetsko polje lakse cemo razumeti ako u njenoj unutrasnjosti zamislimo jedan jaki magnet.Ove tacke se zovu polovi. 4. uticaj je neutralizovan.Meri se dvojako.Postoje prirodni I vestacki magneti. Smer ili azimut je ugao sto ga severni kraj severojuznice zatvara sa pravcem oka osmatraca prema nekom objektu. 8. Linije koje spajaju oba magnetska pola nazivamo magnetski meridijani.U blizini magnetskog polja nalazi se najveca kolicina silnica. Postavka: 3 Zemlja je poprimila magnetizam zbog okretanja oko svoje ose. poljug te je tako postala veliki magnet.daljine morskog horizonta. celika.

Smerni aparat je uredjaj preko kojeg se direktno sa kompasa smera neki objekat. Stalak.Daljina mu je tolika da mu siljak lezi tacno u preseku dve ose kardanskog sistema.vertikalni)a na samom stalku smeste su ostale naprave za kompenzaciju. Kakve promene magnetske varijacije poznajes? 11.Najcesce je zatvoren staklenim poklopcem.Kotao je elasticno obesen u kardanskom sistemu na stalak. Glavni delovi kompasa su:Ruza sa sesiricem I stubom.U stalku kompasa ispod ruze nalazi se system kompenzacijskih magneta(uzduzni.To su mekogvozdene kugle I megvozden stap Flindersov stap. vec uvek stajao vodoravno. Rezervni kompas(nalazi se u blizini rezervnog mesta za kormilarenje). Sprave za kompenzaciju.On je sastavni deo kompasa sa mogucnoscu demontaze ukoliko nam u datom trenutku nije potreban. U pomorskim kartama upisana je varijacija za godinu izdanja karte te godisnji porast ili opadanje .Kompas na brodu sluzi za odredjivanje kurseva I azimuta.Da bi se ublazile vibracije I udari na kotao. Kotao sa kardanskim sistemom. Uredjaj za smeranje(smerni aparat) 18.Sluzi za smeranje objekata na obali I moru. a da opadanje znaci da se vrednost varijacija smanjuje(pada prema nuli) 13.Kompasi se dele na suve I likvidne. obesen je na kardanskom sistemu. Prema fizickim osobinama dele se na: Magnetski i Nemagnetski(ziro kompas. 12.U kartu se ulazi s koordinatama pozicije broda.Kod likvidnih kompasa moguce su dve varijante I to:Ruza je teza od tecnosti pa lezi na stubu I Ruza je laksa od tecnosti pa se oslanja na stubis koji je smesten odozgo. Prema smestaju na brodu magneti se dele na: Glavni kompas(smesten na najpovoljnijem mestu). Kardanski system sluzi da kotlu. Kompas je sprava koja navigator pokazuje smer magnetskog meridijana na gvozdenom brodu kompasnog meridijana. a uz ispravku za varijaciju I devijaciju pravog meridijana.Suvi kompasi su oni na kojima ruza lezi na stubu u praznom kotlu bez tecnosti. da porast znaci da se vrednost varijacije povecava(raste) bez obzira na predznak.Pri racunanju varijacije treba imati na umu. astro kompas I suncani kompas) 16. Kormilarski kompas(smesten u kormilarnici). lezajevi kardanskog prstena montirani su na elasticnim nosacima.9.Svrha tecnosti je smanjiti tezinu ruze.poprecni.dok je kod likvidnih kotao ispunjen tecnoscu. 15.Zato je pri plovidbi potrebno stalno ispravljati varijaciju zbog promena koje nastaju kretanjem broda.One nastaju zbog promene polozaja broda(osmatraca)u odnosu prema zemljskim I magnetskim polovima.To je system koji predstavlja kolut od mesinga preko koga je kotao kompasa spojen sa gornjim delom stalka kompasa. Promene magnetske varijacije nastaju za osmatraca koji se krece.Da se kotao ne bi naginjao usled valjanja broda.Pricvrsen je u sredini dna kotla.Sastavi deo kompasa je I naprava zza smeranje tzv smerni aparat.U kotlu stoji uspravno I vertikalna mu osa prolazi sredistem kotla. Kompas za camce(u camcima za spasavanje) 17. kao I nebeskih tela cije visine ne prelaze vrednosti vece od . Glavni deo kompasa je Ruza koja je sa svojim sesiricem smestena u kotlu. Stubic je izradjen od mesinga u donjem delu a u gornjem delu sa kojim se oslanja na sesiric od iridijuma sa ostrim siljkom. Kotao kompasa je izradjen od mesinga valjkastog oblika. 19. Navedi ostale geomagnetske elemente? 14. Podaci o varijaciji se nalaze u pomorskim ili geomagnetskim kartama.Kotao kompasa na tecnost nepropustan je za vazduh I likvid.Varijacija ce se vise menjati sto je kretanje osmatraca vece I sto je komponenta kretanja vertikalnija na meridijan.Na osnovu godisnjeg porasta ili opadanja varijacija moze se proracunati za naredne godine. 10. a time I ruzi osigura vodoravan polozaj.

Navigacijska karta mora ispuniti odredjene uslove. kanalima I tesnacima I svim drugim pojedinostima vaznim za navigaciju. .Nakon toga je potrebno brod okrenuti tako da prati na nisanu.Za merenje horizontalnih uglova smerna se ploca moze podesiti tako da se oslobodi ploca sredisnjim vijkom 0*smerne ploce zajedno sa nisanom usmeri prema levom objektu((ili ako smeramo tri objekta da bismo dobili da pramcana ugla.20. za skretanje brodom za odredjeni ugao. magnetski ili kompasni)nezavisno od kompasa. 23. sve dok odabrani objekt ne dodje u liniju nisana.Pramcani uglovi(sa ploce I kompasa)moraju biti jednaki. Za navigaciju se koriste posebne Pomorske karte koje u svim pojedinostima prikazuju morsku obalu sa svim lukama. prema srednjem objektu).Ugao(Lp) sa ploce I ugao(Lk) sa kompasa moraju biti isti jer su to naizmenicni uglovi.Smeranje ploca je vazan uredjaj. hridima svetionicima.To znaci da takav kurs mora biti pravac jer je pravac jednostavan za ucrtavanje. horizontalnih uglova. plovi po liniji koja se zove loksodroma. xs postavljanje broda u zeljeni kurs(pravi. 26.nisana. Pod perspektivnim projekcijama se podrazumevaju sve projekcije koje se projektuju na ravan koja dodiruje Zemlju u nekoj tacki. B)Sastoji se u tome da se istovremeno sa kompasa I smrene ploce smera jedan te isti vrlo udaljen terestricki objekat.Smerna ploci uvek sluzi kad je vidokrug sa magnetskog kompasa zaklonjen jarbolima. a to znaci da mora biti ispunjen uslov konformnosti. 22.Ona sluzi za merenje smerova(azimuta) pramcanih uglova. 25. zalivima. jer je udaljenost izmedju smerne ploce I kompasa zanemarljivo mala s obzirom na veliku udaljenost broda I objekta. Smerna ploca je pomocni instrument za smeranje. Konformnost je uslov u kome je sacuvana slicnost likova(beskonacno malih) na karti sa onima u prirodi.Mora biti takva da se na njoj mogu brzo I lako resavati svi navigacijski zadaci. rtovima.Nijedna karta izradjena u bilo kojoj projekciji ne moze potpuno verno prikazati umanjenu sliku Zemljine povrsine vec nastaju manja I veca izbolicenja I deformacije. a ispod kazaljke pramca postavi se iznos zeljenog kursa.A da bi se ispunio ovaj uslov potrebno je da uglovi iz jedne tacke na karti budu isti kao u prirodi. Horizontalni ugao je ugao u horizontalnoj ravni izmedju oka osmatraca I dva objekta.Smerni aparat se postavlja na kotao iznad ruze. Postavljanje broda u zeljeni kurs nezavisno od kompasa: Iz karte se izvadi pravi azimut terestrickog objekta(prethodno se odredi tacna pozicija broda koja se na karti spoji sa objektom ili se izracuna pravi azimuth nebeskog tela)Tako dobijeni brojcani iznos pravog azimuta postavi se ispod kazaljke objektiva na nisanu. ostrvima.napravljen je tako da se moze lako okretati oko vertikalne ose.Navigacijska karta mora ispunjavati osnovni uslov tj da loksodroma bude pravac. Dva nacina proveravanja ispravnosti smernih ploca: A)Jedan osmatrac sa ploce smera srediste kompasa a drugi istovremeno sa kompasa srediste ploce.Karta predstavlja prikaz dela Zemljine povrsine u ravni.na isti nacin se brod postavlja u magnetski kurs.Ona mora pokazati I kopneni deo koji se sa mora moze videti.Ucrtavanje kurseva mora biti jednostavno.narocito kod brodova koji nemaju gyro kompas odnosno njegove ponavljace preko kojih se smera a koji se nalaze na bokovima mosta. 21.Za predstavljanje povrsine Zemlje u ravni korsite se razne metode projektovanja I proracuna. 30*.stim da se od pravog azimuta oduzme varijacija te tako dobije vrednost magnetskog azimuta postavi ipod objektiva.Sastoji se od obruca koji nosi objektiv I okular.Brod koji plovi po istim kursem. dimnjakom.Sastoji se od mesingane ploce koja pomocu kardana I tega stoji vodoravno. 24.Nakon toga se ploca ucvrsti vijkom. smera desni objekat I ocitava horizontalni ugao(a) po desnoj podeli a zatim levi objekat I ocitava drugi horizontalni ugao(a) po levoj podeli.Takva karta prestavlja jedno od najvaznijih sredstava za navigaciju. dubinama I plicinama.

valjak se razreze uzduzno te se tako dobije mreza meridijana I paralela.Ako karta prikazuje malu povrsinu za praksu je jedinsteveni razmer koji omogucava tacno merenje udaljenosti.Omogucava nekoliko puta vecu tacnost obd obicnog duzinskog merila.Na taj nacin se kod karata koje prikazuju manje predele dobije manja razvucenost.1mm karte predstavlja 1000 000mm(1000 m)u prirodi.Poluprecnik odredjene paralele jednak je prirodnoj vrednosti ctg (geografske sirine). Jedino se kod Merkatorove karte sveta zamislja da valjak dodiruje Zemlju na ekvatoru.izracuna se duzina 1’ po formuli 1'=(1852*cosφk*1000)/M Udaljenost izmedju prvog i svakog sledeceg meridijana(sirina karte) racuna se po formuli . 33.Pol se na karti ne moze prikazati. Prikazana povrsina Zemljine kugle na karti je smanjena u zadanoj srazmeri.ako je podela u km. sa rasporedom I granicama leda za svaki mesec u godini.Paralele su takodje uporedni horizontalni pravci jedan od drugog nejednako udaljeni.Glavni se odnosi na celu kartu. 30.Na tko se karti uocavaju nesrazmerne velicine povrsina zbog neispunjavanja uslova ekvivaletnosti.Zbog toga je ovu kartu jednostavno konstruisati I racunski definisati.U ovoj projekciji izradjen je atlas polarnih podrucja od 12 karata severne hemisphere I 12 karata juzne hemisphere.Poluprecnici paralela imace velicinu prirodne vrednosti. Perspektivne projekcije s obzirom na polozaj projekcijskog oka dele se na : Gnomonske(ako se projektuje iz sredista Zemlje) Stereografske(ako se projektuje iz antipodne tacke) Spoljne(ako se projektuje izvan antipodne tacke) Ortografske(ako se projektuje iz beskonacnosti) S obzirom na mesto na kome ravan na koju se preslikava dodiruje Zemlju projekcije mogu biti: Polarne(ako ravan dodiruje Zemlju na polu) Ekvatorske(ako ravan dodiruje Zemlju na ekvatoru) Horizontske ili meridijalne(ako ravan dodiruje Zemlju na nekoj tacki izmedju pola I ekvatora) 28. desno od nule km levo m.Paralele su koncetricne kruznice sa sredistem u polu. Gnomonska(polarna) projekcija konstrukcija mreze gnomonske polarne projekcije(graficki I racunski) vrlo je jednostavna. Na svakoj karti je upisan razmer u odnosu(npr 1:1000 000)ili kao razlomak-prvi broj predstavlja duzinu na karti a drugi broj duzinu u prirodi. Prava valjkasta(cilindricna) projekcija: Nastaje tako da se projektuje iz sredista Zemlje na omotac valjka koji Zemlju dodiruje na ekvatoru. 32.Transverzalni se razmer koristi na kartama sa lanovima jos krupnijih razmera(posebne namene)radi tacnijeg merenja. Konstrukcija karte se moze izvesti racunski i graficki: Racunski.Nakon projektovanja.Udaljenost im se svi vise povecava od ekvatora ka polu.Ovaj razmer moze biti obican ili transverzalan.Obican duzinski razmer predstavlja duzinu podeljenu na jednake delove. Manju razvucenost karte dobije se ukoliko se projektuje na valjak koji ne dodiruje Zemlju na ekvatoru.Razmer karte je jedinica koja pokazuje koliko je neka velicina iz prirode umanjena na karti.Razlikujemo glavni ili opsti razmer i delimicni ili polozajni razmer.Glavni razmer je samo opsti pojam dok u stvarnosti na svakoj tacki karte postoji tacan polozajni razmer.Delovi duzina desno od nule predstavljaju milje a levo od nule kablove. 29. vec se zamislja da valjak sece Zemlju u paraleli konstrukcijske sirine. 31.Osim brojcanog na kartama krupnih razmera koristi se duzinski razmer.To smanjenje u zadanoj velicini naziva se razmer karte.Meridijani su prikazani kao uporedni pravci jednako udaljeni jedni od drugog u svim sirinama.Vecina Merkatorovih navigacijskih karata proracunava se I izradjuje za odredjenu konstrukcijsku sirinu(φk) koja se poklapa sa sredinom karte(φs)..27.Meridijani sun a ovoj karti prikazani kao pravci koji se lepezasto sire iz sredista(pola):uglovi izmedju meridijana jednaki su razlici geografske duzine kao I na globusu.

Planovi. . karte hiperbolicne navigacije. 0.Tako se dobije podela geografske sirine. Dijagram Merkatorovih Sirina: U nedostatku bele karte(pri plovidbi na otvorenom moru)mogu se sa dovoljnom tacnoscu u praksi svi navigacijski zadaci resavati na obicnom papiru koriscenjem dijagrama.Izlaze mesecno a prikazuju graficki sve hidrometereoloske i druge podatke vazne za navigaciju.Ovde spadaju bele karte.Postupak za konstrukciju karte je sledeci: Odrede se dimenzije karte.. 39. sto omogucava brzu-bezbedniju plovidbu. Pomorske karte sobzirom na namenu i nacin koriscenja dele se na: Pomocne. 34.Prikazuju veci deo povrsine Zemlje(pojedina mora i cele okeane)Izradjuju se u razmeri od 1:2000 000 do 1:6000 000. Navigacijske karte se koriste za neposredno vodjenje navigacije. Peljarske karte izdaje Hidrografski institut Sjedinjenih drzava.Na njima se ucrtavaju kursevi i graficki izradjuju svi navigacijski zadaci u svrhu odredjivanja pozicije broda. gnomonske karte. a nakon toga se ucrtavaju ostale paralele na nacin kako prikazuje slika 63 tj iz polazne tacke se konstruise ugao φk(43. odnosno razliku geografske sirine.Merkatorov dijagram usvari predstavlja belu kartu. Kursne karte su izradjene u razmeri od 1:100 000 do 1:600 000 Obalne karte su izradjene u razmeri od 1:50 000 do 1:100 000.Prednost ovog nacina je u jednostavnosti konstrukcije i dovoljna tacnost. Informativne karte su znacajne zbog niza korisnih podataka koje sadrze. Pomocne karte se koriste za jednostavnije resavanje mnogih problema pri vodjenju navigacije. 35. 37. Planovi su izradjeni u razmeri od 1:5000 do 1:50 000 .4mm) i ucrta se na jednakim medjusobnim razmacima na kartu. karte leda.Zbog toga imaju posebno znacenje. jer je izradjena na principu graficke konstrukcije Merkatorove karte.tako se dobije podela geografske duzine(razlike geografske duzine)Iz polazne tacke(O podele)povuce se linija pod uglom geografske sirine pozicije broda. Navigacijske.Postoje: Generalne ili opste.1 Udaljenost izmedju prve i svake sledece paralele(visina karte) racuna se formulom: V= ▵ ▵φm. 38. Na podeli geografske duzine meri se samo razlika geografske duzine.Tako se dobije sedeca paralela(φ =44*) Na isti nacin konstruisu se sve ostale paralele.1 Graficki nacin: U praksi se cesto koristi ovaj nacin konstrkucije Merkatorove karte.Koriscenje dijagrama je praktican nacin za resavanje loksodromskih zadataka na malim udaljenostima.Merkatorovih sirina.Pomocu ovih karata navigacijski problemi se brze i jednostavnije resavaju.D. Obalne karte.One sluze i kao osnovno sredstvo za orijentaciju u plovidbi nekim podrucjem. 36. Uzme se u sestar duzina od polazne tacke do presecista pravca sa meridijanom i opise se luk. Geografske sirine mere se: Udaljenost . Informativne. karte geomagnetskih elemenata. Kako se koristi: Konstrukcija dijagrama: Ucrta se duzina koja se podeli na jednake delove. Generalne su izradjene u razmeri 1:6000 000 pa do nekoliko miliona. U navigaciji se od svih informativnih najvise koriste peljarske karte(Pilot Charts). radarske karte. U ovu skupinu karata spadaju karte struja. itd. Iz svake tacke podele geografske duzine ucrtava se pod pravim uglom vertikalne linije do novoucrtanog pravca. Na donjem rubu karte (za severnu hemisferu) ucrta se najjuznija paralela. Razlika geografske sirine - ▵φ.Š= λ’. metereoloske karte. karte zvezdanog neba. Razmak – R . Kursne karte. Udaljenost izmedju meridijana izaere se po zelji(tako da nam 1’skale duzine ude npr. te pod tim uglom povuce pravac do sledeceg meridijana.5*)..

Nakon toga se paralelni lenjir ili trougao povlaci do objekta do kojeg se lagano. i procitao odgovarajuca duzina u miljama-kabelima.Ona prikazuje prvenstveno one detalje koji su za orijentaciju broda. Merenje udaljenosti se izvodu pomocu navigacijskog sestara.)svetionike. 44.dubine mora. gde se ocita geografska duzina u stepenima minutama i delovima minuta. 42. prenese se pravac ucrtanog kursa kroz srediste ruze vetrova i na njenoj podeli se ocita kurs. uzme zadata geog. to se izvodi na sledeci nacin:hipotenuza trougla se polozi na ucrtani kurs. a na vecim pomocu lenjira.. nakon cega se pomocu drugog trougla prvi trougao paralelno pomera do zadate tacke iz koje se onda povlaci kurs. dimnjake. plutace. eventualno pojedina brda..Ucrtavanje azimuta kao i kurseva.Naime.Sadrzaj se moze svrstati u 2 dela: Sve sto se odnosi na more. ocita kurs.Izvodi se tako da se u otvor sestara na skali geog.Postupak je isti kao i pri ucrtavanju kurseva. nanos dna. 41. ako iz neke tacke treba povuci zadati kurs.Sa tim otvorom ta se velicina sestara nanese od meridijana na ucrtanu paralelu. Kako se ocitava geog.hidrografski deo Sve sto se odnosi na kopno-topografski deo Hidrografski deo.Kursevi se ucrtavaju lagano mekom olovkom.Ovako otvoren sestar prenese se na skalu geografske sirine u pribliznoj visini uocene dve tacke. potrebno ga je ucrtati na kartu. moze se izvoditi pomocu ruze vetrova.Ucrtani kurs se cita na podeli navigacijskog trougla i paralelnog lenjira ili na ruzi vetrova koja se nalazi na karti. gledano s moravazne.Nakon toga se na podeli istog trougla. sirina pa je prenesemo i lagano ucrtamo u odgovarajucoj duzini preko meridijana koji je najblizi zadatoj poziciji.Pomocu drugog trougla.40. grebeni.Otvara se sestar toliko da drugi krak sestara tangira najblizu paralelu. 45. crkve i crkvene tornjeve. prvi se paralelno vodi do najblizeg meridijana i postavi tako da sredisnja oznaka hipotenuze lezi na meridijanu. sirine. pomocu paralelnog lenjira i pomocu navigacijskih trouglova. tj uvek s broda prema kopnu.Za vadjenje geografske duzine jedan se krak sestara postavi u odabranu tacku a drugim se tangira najblizi meridijan. Za unosenje zadatih koordinata neke pozicije postupak je slican ali obrnut. velike zidane objekte. sve zapreke za plovidbu i odgovarajuce oznake(hridi. koor. Azimuti se mere prkeo kompasa(smernog aparata)ili preko smerne ploce. Koordinata? Vadjenje geog.Vrednost azimuta odredjuje se u odnosu na pravac smeranja. Navigacijska karta mora navigatoru ukazati na sve sto ga sa gledista navigacije i bezbednosti plovidbe moze zanimati. Topografski deo prikazuje sve podatke vazne za orijentaciju i za odredjivanje broda.Nakon sto je izmeren i ispravljen u pravi azimut. Pomocu navigacijskog trougla postupak je sledeci: Oznaku sredista trougla na hipotenuzi i . neke pozicije sa karte izvodi se tako da se jedan krak sestara postavi na odabranu tacku. tvrdjave.Sa tako otvorenim sestarom ide se na skalu geografske duzine..Nakon toga se na skali geografske duzine uzme u otvor sestara vrednost zadate geografske duzine(od zadate tacke do blize meridijana). Pomocu ruze vetrova postupak je sledeci: Koristeci paralelni lenjir ili trouglove. minutam i delovima minuta.Zeljena udaljenost se uzme u otvor sestara. kroz koju prolazi meridijan. Obrnuti postupak.. Pomocu navigacijskog trougla. olovkom povuce pravac sa broda ka objektu.. 43. Postupak pomocu ruze vetrova je sledeci: Kroz srediste ruze i kroz ugaonu vrednost azimuta postavi se paralelni lenjir na hipotenuzu trougla. Ucrtavanje kurseva na malim duzinama izvodi se pomocu trougla.Sa tako otvorenim sestarom ide se na skalu geografske sirine i to jednim krakom sestara na istu paralelu a na drugom se kraku sestara ocita geografska sirina u stepenima.Zbog toga se kopno prikazuje samo onoliko koliko se s mora moze videti. dakle konfiguraciju obale. tada se troguao postavi na meridijan sa vrednoscu zadataog kursa.

moraju se ispravljati. 52. podatke o morskim menama i morskim strujama.Raster karte Britanskog admiriliteta ARCS prve su el. Popis svetionika donosi sve podatke o pomorskim svetionicima. druge brodove koji se krecu kao i ostale objekte koji ni ne moraju biti na ekranu. 48.Imaju iste sigurnosne standarde kao i svaka karta.Karte .ARCS karte su dakle sluzbeni digitalni faksimil(reprodukcija. Pomocu kataloga pomorskih karata vrsimo izbor pomorskih karata.ove karte izradjuju privatne kompanije. 50.Zato je ovakvoj karti pridodan ploter u vektorskom sistemu koji navigatoru omogucava resavanje mavigacijskih zadataka.Za razliku od raster karata vektorske su ínteligentne’mogu se progamirati da daju upozorenja na mogucu opasnost u odnosu na brod. Nauticki godisnjak.ARCS pokriva podrucja celgo sveta na 11 CD-ova sa po 350 karata na CD-u. 51. I zato se moraju stalno odrzavati u azurnom stanju. relativno brzo jeftino lako.Pomaze nam I u pronalazenju broja karte pri narucivanju I kupovini. Kvalitet i Azurnost ovih karata garantuje njihov proizvodjac. 47.tj.Najveci nedostatak zasad je njihova skupa i teska izrada koja zahteva mnogo vremena. 49. tako sto u vertikalnom preseku(donji deo karte) prikazuje dubine i konfiguraciju morskog dna. karte izradjuju se iz vec postojecih karata .Pruzaju i sve podatke o mogucnosti snabdevanja broda u luci. Indetifikatori zvezda.Raster karta nije inteligentna nema kompijutersku podrsku.Nakon toga se uz pomoc drugog trougla prvi trougao paralelno pomera do posmatranog objekta prema kom se ucrta pravac azimuta. metereoloske uslove.Detaljan opis podrucja metereoloskog aspekta koje peljar donosi ide geografskim. a ne po abecednim redom. Osnovni prirucnici za plovidbu: Katalog pomorskih karata Peljar Popis svetionika Popis radio signala Daljinari Nauticke tablice Tablice morskih imena Nauticki godisnjak Indetifikatori zvezda Peljar daje upustva za izbor plovne rute u odredjenom podrucju s obzirom na navigacijsku bezbednost. obalnim i luckim svetlima i svetlecim plutacama. geografskim. kopija) postojecih papirnih karti. Danas na trzistu postoje dve vrste elektronskih karata i to: Raster karte i Vektorske karte Raster karte se izradju skeniranjem. kako bi se lakse i kontinuirano pratila obala.Pored detaljno opisanih luka. a ne abecednom redom. ugaonu(numericku) vrednost azimuta postavimo na obliznji meridijan.Peljar je nezaobilazan prirucnik za sigurnu plovidbu.izdaju ga instituti. karte i jedne od najboljih. radi prakticnijeg koriscenja uz navigacijsku kartu. uvala i sidrista peljar donosi i vazne podatke o plovidbi obalni podrucjem.Vektorska karta ima mogucnost prikazivanja podrucja trodimenzionalno. pruzanju raznovrsnih usluga..Svetionici i svetla u knjizi su dati. te upustva pravnog karaktera. Pomorske karte moraju biti pouzdane I tacne. tako da se svakom pojedinom objektu odredjuje vektor i smesta u vektorsku bazu podataka kompjutera.46.Neispravne karte ne smeju se upotrebljavati za navigaciju. kao i u peljaru. Ostali prirucnici za navigaciju: Nauticke tablice.Popis svetionika donosi sve vazne podatke o svetionicima i svetlima. Vektorske el..Donosi neophodne podatke o obalskoj i luckoj infrastrukturi.

Posebni nacin ispravljanja karata vrsi se pomocu korekturnih listica.Ako je oglas trajnog karaktera ispravka se unosi ljubiacstim tusem onako kako to zahteva oglas. Brzina broda(v) je predjeni put broda za 1 sat.Broj je upisan sa leve strane(Ispred teksta).Postoje tri vrste ispravki I to: Ispravke trajnog karaktera Ispravke informativnog karaktera(P) Ispravke privremenog karaktera(T) Svaki oglas nosi svoj broj. Oglasi privremenog(T) ili informativnog(P) karaktera upisuju se mekom olovkom na naznacenom mestu na karti.Nakon prestanka vazenja ovih oglasa ispravke se brisu.se ispravljaju na osnovu Oglasa za pomorce(OZP)ili na osnovu Notice to Mariners. CEMU SLUZE I KAKO SE DELE OZNAKE NA POMORSKIM PLOVNIM PUTEVIMA? 54. Zabranjeno je ispravljanje karata brisanjem postojecih podataka na karti. uvek bi smo znali tacnu poziciju broda. vremena i predjenog puta dat je izrazima: D=bxt b = D/t t= D/b D – predjeni put izrazen u nautickim miljama(M) . 55.Deo udaljenosti koju brod predje za odredjeno vreme zove se predjeni put(D). Rastojanje izmedju pozicije polaska i pozicije dolaska zove se udaljenost. a u blizini iza okvira karte upise se godina i broj oglasa.Nakon unosenja ispravki.Mozemo definisati kao brzina koja odgovara broju obrtaja Brzina broda preko dna je brzina koju brod ostvaruje u odnosu na kopno(morsko dno) Najtacnija srednja brzina broda dobija se na osnovu predjenog puta izmedju dve tacne pozicije broda. Brzina je predjeni put u jedinici vremena(v)U pomorskoj navigaciji kao jedinica vremena uzima se 1 sat. treba ih lagano precrtati a pored njih upisati nove. Odnos brzine(v) vremena(t) i predjenog puta(D) Odnos brzine. Brzina kroz vodu je brzina koju brod ostvaruje kretanjem kroz vodenu masu. koji je kartu izdao. prema naznacenom meridijanu i paraleli.Udaljenost i predjeni put u pomorskoj navigaciji izrazavaju se i mere u natuckim miljama(M). Pored OZP karte se mogu ispraviti i putem navigacijskih radiooglasa. na odredjeno mesto.Oglas za pomorce izlazi jednom mesecno. i unese ispravku naznacenu strelicom na listicu. 56. Za vece promene Oglas za pomorce (OZL) stampa posebne kupone koje treba pravilno izrezati i pazljivo nalepiti iznad odgovarajuceg mesta na karti.Listic se polozi i namesti na kartu. na odredjeno mesto na karti potrebno je upisati broj oglasa u rubriku Male korekture(nalazi se ispod okvira karte u levom donjem uglu). a Notice to Mariners jednom nedeljno. Oglasi privremenog ili informativnog karaktera pored broja nose oznaku slova (P) ili (T). Oznake P (preliminary) znace da je oglas informativnog ili T (Temporary) privremenog karaktera. 53.Savremenim brzinomerima(ultrazvucnim tzv Doppler brzinomerima) moze se vrlo tacno direktno odrediti brzina broda.Kad bi znali precizno brzinu broda(predjeni put) i kurs(kurs preko dna). Kod unosenja ispravaka na kartu treba koristiti samo znakove i skracenice hidrografskog instituta.Celokupna ispravka napisana je na prozirnom listicu.Ukoliko se postojeci podaci menjaju.Na osnovu predjenog puta i kursa broda odredjuje se zbrojena vrednost. Razlikujemo brzinu broda kroz vodu i brzinu broda preko dna.

Jedinica za merenje brzine u pomorskoj navigaciji je 1 cvor(cv). otvori se sestar za brzinu broda. otvori se sestar za brzinu broda(levi krak na brzinu. 59. vremena i predjenog puta mogu se koristiti tablice i dijagrami(grafikoni) ili logaritamska skala koja je data i na obalnim navigacijskim kartama nacionalnih hidrografskih instituta. 58.Postoje dve grupe brzinomera i to: brzinomeri koji mere brzinu kroz vodu brzinomeri koji mere brzinu preko dna. Elektromagnetske. 60. U trenutku prolaza kroz bocne pokrivene smerove. zaklonjeno od struja.Normalno na pokriveni smer nalaze se jos dva ili vise bocna pokrivena smera.57.Ako su okolnosti drugacije. a na levom se ocita brzina broda.Zatim se istim otvorom sestara ide desnim krakomm na 60. a na desnom se kraku ocita posebno vreme.a zatim ucvrstiti u formulu. obicno 1 ili 2 M. Za brze racunanje brzine. 2. Hidrodinamicke. v – brzina broda u cvorovima(čv) t-vreme u satima Resavanje primera: Pri resavanju zadataka treba zadato vreme(u danima. minutama i sekundama) pretvoriti u sate. Baza za merenje brzine: Za izvodjenje probnih voznji obicno se u blizini brodogradilista postavlja obelezena staza na kojoj se utvrdjuju manevarski elementi broda. 3. desni krak se postavi na zeljeno vreme u min.Ukoliko se trazi brzina broda.Ta se velicina oznacava: 1 nauticka milja na sat(1M/h) Brzinomer je jedan od najvaznijih stvari na brodu. ultrazvucne ili Doppler brzinomere.Danas se koriscenjem kompjutera zadaci lako.Na probnim voznjama ispituju se pojedine manevarske osobine broda kao sto su: njegova brzina kod razlicitog broja propelera potrosnja goriva koeficijent brzinomera Brod dolazi na bazu postavljajuci se na dovoljnoj udaljenosti u kurs vodece pokrivenog smera i razvija ispitivanu brzinu da bi dolaskom na stazu brzina bila ustaljena. dijagrami i logaritamska skala u proslosti su bili bise u upotrebi. a time i predjenog puta. satima. tacno i brzo resavaju pomocu navedenih formula. 61.Udaljenost bocnih pokrivenih smerova tacno je odredjene duzine. levi se krak postavi na zeljenu udaljenost.Zbog toga se brzinomeru daje izuzetno znacenje. 62. staza se prelazi dva puta(u kursevima razlicitim za 180*)Srednji rezultat iz dva merenja iskljucuje uticaje struje i vetra. talasa a po mogucnosti i vetra. a na levom se ocita predjeni put.Na tacnost ovakve pozicije(zbrojena pozicija)direktno utice tacnost brzinomera. Dele se na: Rotirajuce. a levi na predjeni put. Pomocu logaritamske skale zadaci se resavaju ovako: 1. navigator u svakom trenutku moze odrediti poziciju broda. Tablice. stopericom se meri vreme prolaska.Staza baze za merenje brzine obelezena je pokrivenim smerovima. desni se krak sestara postavi na zadano vreme.Nakon toga.Ukoliko se zeli izracunati za koje ce vreme brod preci odredjenu udaljenost poznatom brzinom. Iz tacno poznatog vremena(t) i duzine staze(D) racuna se brzina broda(v) Broj prolaza staze za svaki rezim voznje zavisi od metereoloskih uslova i od jacine morskih struja. U smeru voznje nalazi se vodeci pokriveni smer.Ukoliko se trazi predjeni put za zadato vreme i poznatu brzinu.Poznavanje kursa i brzine broda. desni na 60).Nakon toga.Odabrano mesto baze za merenje brzine treba biti dovoljne dubine. .

63. Prema broju merenih karakteristika Doppler brzinomeri mogu se podeliti na jednokomponetne(mere samo brzinu u smeru uzduzne ose broda) i dvokomponentne(mere brzinu i zanosenje u smeru uzduzne i poprecne ose broda). pa tako i brzinomer ima odredjenu gresku u merenju. pramac-krma za odredjivanje brzine. sluzi da se dobijena brzina ili predjeni put.)dok je danas kod elektronskih ta greska neznatna. po brzinumoeru ispravi.Ranije ta greska je bila veca(zbog trenja izmedju zupcanika. k ili D=D’. kod brzinomera koji mere zanosenje). Ultrazvucni brzinomer radi na principu Dopplerovog ekfekta(razlika frekvencija poslatog signala u odnosu na primljeni iz smera. a zaokruzuje na cetiri decimale).. Bez obzira na princip rada svaki merni uredjaj. odnosno desnolevo. 64. k . tacna ce se brzina ili predjeni put dobiti: b=b’. k – je koeficijent brzinomera(broj koji se krece oko 1.Ukoliko brzinomer ima gresku ona se utvrdjuje na osnovu predjenog puta po brzinomeru i predjenog puta preko dna dobijenog izmedju tacne dve pozicije broda ili brzine dobijene po brzinomeru u oba slucaja.Prema tome.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful