FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE BIJELJINA

- SEMINARSKI RAD-

„BLAGAJNIČKI I KOMERCIJALNI ZAPISI – računovodstveni tretman“

Mentor:

Student: Biljana Trišić
Bijeljina, Jul, 2012

......4 2.1.13 LITERATURA…………………………………………………………………………….Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman SADRŽAJ UVOD…………………………………………………………………………………………3 I.7 3..….…..……………..……….…….….. Pojam……………………….……..….………....10 3.. Izdavaoci……..... Vrste………………………………………………………………….5 2......….....…………………………………....……..…………...5 2..…………………………………………………..…………………………………………………………………………....………... Komercijalni zapisi koje emituju preduzeća…….………….….10 3.. Blagajniĉki zapisi koje emituje NBS……………………………….…………………………………………………........……………....1.......4 1...…………. Prenos……………...11 4.1.9 2.…. Elementi komercijalnog zapisa..………………………..8 1....…………..1.…………………………………………….....………..1... Elementi blagajniĉkog zapis. Podaja……...…………………………………………………………....1. Blagajniĉki zapis…………………………………….…..8 II......………….9 1.....…..…8 Istorijat…………………………………………………………………………………..………………………………. Prenos…………...……………..….. Komercijalni zapis…………………………………………………………………...…………………………………...4 1.……………………………………. Izdavaoci…. Pojam……………………………………………………………………………….…12 ZAKLJUĈAK………………………………………………………………………………..14 2 .

odnosno isplaćuju jednokratno - Njihova funkcija se sastoji u prikupljanju slobodnih novĉanih sredstava na finansijskom tržištu. Po svojoj prirodi. 3 . uz razliku u pogledu subjekta koji se nalazi u ulozi emitenta. koji predstavljaju hartije od vrednosti kojima se trguje na finansijskom tržištu. Njihove zajedniĉke karakteristike su: predstavljaju obligaciono pravne (dužniĉke) hartije od vrednosti . blagajniĉki zapisi su analogni komercijalnim zapisima.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman UVOD Tema ovog rada jesu blagajniĉki i komercijalni zapis.sadrže pravo potraživanja svojih vlasnika od dužnika to su kratkoroĉne hartije od vrednosti – izdaju se u seriji sa rokom dospeća do jedne godine važan su investicioni instrument izdaju se za taĉno odreĊenu namenu glase na okrugle novĉane iznose koji se uplaćuju.

http://www. kada je kupac pravno lice. oktobar 2011. Veoma su siguran oblik prikupljanja kratkoroĉnih sredstava..Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman I.2011.1. ELEMENTI BLAGAJNIĈKOG ZAPISA Blagajniĉki zapis sadrži sledeće elemente:  oznaku da je to blagajniĉki zapis  firmu. Izraženi su u dinarima. 45/2011..knowledgebanks.12. odnosno naziv i sedište kupca.Odluka o uslovima i naĉinu izdavanja i prodaje kratkoroĉnih hartija od vrednosti”. T-bill) je kratkoroĉna dužniĉka hartija od vrednosti koja glasi na odreĊeni novĉani iznos.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39.2 1.52. POJAM Blagajniĉki zapis (eng. a upravo to olakšava bankama korišćenje ovih kratkoroĉnih sredstava.3. Rok dospeća blagajniĉkih zapisa je do 366 dana od dana njihovog izdavanja. sa odreĊenim rokom dospeća i odreĊenom kamatnom stopom.) 2 . Službeni glasnik RS.juna 2011. IO NBS br. 1 Predstavljaju dematerijalizovane hartije od vrednosti i registruju se kao elektronski zapisi na raĉunu hartija od vrednosti u Centralnom registru. Treasury bill. emitentu. jer uvek unapred sadrže utvrĊeni rok. Svrha im je da efikasno prikupe novĉana sredstva izdavaocu. ĉl. 4 . Blagajnički zapis.htm (datum pristupa 11. Mogu glasiti na ime i na donosioca. br. kojom se emitent obavezuje da će imaocu u roku dospeća isplatiti nominalnu vrednost oznaĉenu na njemu. odnosno oznaku da blagajniĉki zapis glasi na donosioca  nominalnu vrednost na koju zapis glasi  visinu kamatne stope  rok plaćanja nominalne vrednosti  mesto i datum emitovanja blagajniĉkog zapisa 1 Knowledge Banks. od 21. To su posebne hartije od vrednosti koje se koriste izmeĊu bankarskih organizacija radi regulisanja koliĉine novca u opticaju i zaštite likvidnosti bankarskih organizacija. depou i kliringu hartija od vrednosti. BLAGAJNIĈKI ZAPIS 1. odnosno naziv i sedište emitenta  firmu.. odnosno ime i prebivalište kada je kupac fiziĉko lice.

Centralna banka preko kamatne stope na njih. Privredna akademija. godine prvi put registrovala blagajniĉke zapise u Centralni registar HOV.. http://www.) 5 . Njihovo emitovanje je ponovo zapoĉelo od 21.scribd. Blagajniĉki zapis izdat od strane Centralne banke kao sredstvo monetarne politike ima za cilj kontrolisanje novĉane mase ali i kao instrument regulisanja ponude i tražnje novca. Prodajom i kupovinom blagajniĉkih zapisa. Pored toga. u periodu od novembra 2006. 179 i 180 4 Scribd. U tom sluĉaju oni služe za pokriće budžetskih deficita. ĉime centralna banka povlaĉi novac sa tržiša. decembar 2011.com/doc/52848232/55/Robne-hartijeod-vrednosti (datum pristupa 11.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman  oznaku serije sa kontrolnim brojem  posebna prava iz blagajniĉkog zapisa  faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pećat emitenta3 2.12. godine. BLAGAJNIĈKI ZAPISI KOJE EMITUJE NBS Narodna banka RS je poĉetkom aprila 2002. od jula 2002. emituju i prodaju centralne banke – kupuju poslovne banke. septembra 2005. samostalni nedržavni univerzitet u Novom Sadu. Finansijski menadžment I. To je jedan od osnovnih instrumenata preko koga centralna banka vrši operacije na otvorenom tržištu. sa razvijenom finansijskom strukturom. Centralna banka u razvijenim privredama.. Centralna banka obiĉno sprovodi postupak izdavanja blagajniĉkih zapisa u ime i za raĉun državnih organa. poslovne banke i druge finansijske organizacije.2011.: Bankarski poslovi i hartije od vrednosti. istovremeno reguliše potrebnu koliĉinu novca u privredi. osim Centralne banke. 2007.4 2.1. emituje svoje blagajniĉke zapise.. nakon više od ĉetiri godine izostanka sa tržišta. Bagajniĉke zapise koje izdaju poslovne banke – kupuju svi ostali pravni subjekti. IZDAVAOCI Blagajniĉke zapise izdaju Centralna banka. Nakon perioda veoma aktivnog prometa na Beogradskoj berzi. kao i regulisanje njegove cene. godine prestala je trgovina blagajniĉkim zapisima poslovnih banaka u Srbiji. str. Blagajniĉke zapise koje izdaju. godine do 3 Carić S.

pdf. NBS izdaje sopstvene hartije os vrednosti .) 6 . na osnovu Odluke o emisiji blagajniĉkih zapisa NBS. naĉin emitovanja zapisa. gde se one registruju (sortiranje po serijama.nbs. decembar 2010. . http://www. ukupan iznos i nominalna vrednost na koju se emituje zapis. Ekonomski horizonti. http://www. (datum pristupa 10. sa nultnom kamatnom stopom i rokom dospeća od 360 dana.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman februara 2009.12.blagajniĉke zapise NBS. rokovi dospeća za naplatu. apoenski sastav. Službeni glasnik RS 45/2011. Centralni registar HOV takoĊe knjiži založna prava po tim hartijama i vrši njihovo preknjižavanje na raĉune banaka koje su ih otkupile.nbs.) 7 . Centralni registar HOV uknjižava te hartije i otvara emisione raĉune za NBS. donosi pojedinaĉne odluke o izdavanju blagajniĉkih zapisa.pepogledi.) 6 NBS.86. 6 Guverner Narodne banke Srbije ili lice koje on ovlasti. koju je donela NBS. IO NBS br.repo prodaje hartija od vrednosti.html .2011. (datum pristupa 11.rs/internet/latinica/30/30_4/30_4_2/30_4_2_1..com/content/2558Odre%C4%91ivanje-cena-i-prinos-kratkoro%C4%8Dnih-finansijskih-instrumenata.Odluka o uslovima i naĉinu izdavanja i prodaje kratkoroĉnih hartija od vrednosti”. http://www. ĉl..singipedia.org/Arhiva/2011_01/PEPogledi_God%20II_2011_Br%2001. visina i naĉin obraĉunavanja i plaćanja kamatne stope. Manje poznati investicioni instrumenti u bankarskom poslovanju. od 21. (datum pristupa 13. Pojedinaĉne odluke o izdavanju blagajniĉkih zapisa objavljuju se na Internet prezentaciji Narodne banke Srbije.12. godine. Odluka o prvoj emisiji blagajniĉkih zapisa NBS u 2011. Jovović M.2011.. odnosno emisiji odreĊuje se: visina iznosa na koji blagajniĉki zapis glasi.2011.godini Izvor: www..7 Odlukom o izdavanju. NBS je emitovala blagajniĉke zapise sa rokom dospeća od 6 meseci.52. Hartije od vrednosti kojima NBS sprovodi operacije na otvorenom tržištu i upravljanje rizicima.rs 5 Koĉović J.8 Slika 1. str. nominalnoj vrednosti i rokovima dospeća).juna 2011..5 Radi sprovoĊenja rezervne repo transakcije . namena za koju se emituje zapis.7. str.12.5 8 Jovanović M. koje je koristila za obavljanje trajnih transakcija HOV. U skladu sa Odlukom o emisiji blagajniĉkih zapisa.

Trgovina blagajniĉkim zapisima može se obavljati zakljuĉno s radnim danom koji prethodi danu dospeća blagajniĉkih zapisa. kao i kliring i saldiranje obaveza i potraživanja po osnovu transakcija s blagajniĉkim zapisima vrše se u skladu s propisima Centralnog registra. Izvor: http://www.1. Na dan dospeća blagajniĉkih zapisa NBS njihovim zakonitim imaocima isplaćuje nominalnu vrednost naznaĉenu na blagajniĉkim zapisima. Registracija emisije. prenos sa emisionog na vlasniĉki raĉun. NBS može otkupiti blagajniĉke zapise i pre roka njihovog dospeća – u zavisnosti od tekućih monetarnih kretanja i stanja likvidnosti bankarskog sistema.rs 9 . Kupci blagajniĉkih zapisa na primarnom i na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti mogu biti banke i druge finansijske organizacije. s tim što se blagajniĉki zapisi otkupljuju po kamatnoj stopi koju utvrĊuje guverner ili lice koje on ovlasti.crhov.1.. Na osnovu odluke guvernera ili lica koje on ovlasti.7. u skladu sa odlukom kojom se ureĊuju uslovi i naĉin na koji Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu.Odluka o uslovima i naĉinu izdavanja i prodaje kratkoroĉnih hartija od vrednosti“. PRODAJA Narodna banka Srbije prodaje blagajniĉke zapise na aukcijama. isplata i isknjižavanje blagajniĉkih zapisa. 6. 9 Slika 2 Trgovanje blagajniĉkim zapisima NBS u 2011.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman 2. ĉl. Banke ne mogu podneti blagajniĉke zapise na naplatu pre isteka roka njihovog dospeća.8 i 10 7 .

pa su nastajali različiti problemi. kada glasi na ime. pa ih je vise od 4. U ulozi emitenta se obično javljaju velike i poznate kompanije koje isplatu garantuju svojim imenom. PRENOS Kao i svaka druga hartija od vrednosti.2011.000 firmi emitovalo u ukupnoj vrednosti od oko 1. septembar 2009. Standard & Poor's Corporations i Fitch Investor Service.. Pri tome. Komercijalni zapisi. Naravno.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman 3. Vrlo brzo su stekli veliku popularnost. Oni su predstavljali altemativu komercijalnim i industrijskim kreditima. kao zaloga i sl. da bi ponovo oživeli početkom 60-ih godina. blagajniĉki zapis se može prenostiti putem indosamenta. Cilj je bio da se zaštite investitori kroz dobijanje relevantnih informacija o emitentima ovih hartija. sredstvo obezbeĊenja kredita. U našoj zemlji komercijalni zapisi su predstavljali vrlo popularnu hartiju koju su emitovala preduzeća tokom 90-ih.) 8 .htm Tradepedia.10 II.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39. Može se koristiti kao sredstvo plaćanja. kao takvi za investitore nose značajnu dozu rizika od neizvršenja obaveza. U svetskoj praksi nije bilo puno skandala sa ovim hartijama. godine Komisija za hartije od vrednosti je uvela novu proceduru evidentiranja emisije ovih hartija. a prostom predajom (tradicijom) kada glasi na donosioca. Posle sloma Njujorške berze i velike krize 30-ih godina dolazi do stagnacije u razvoju. pre svega povezani sa neizvršenjem obaveza. uz obavezno pribavljanje mišljenja Centra za bonitet Narodne Banke Srbije. Taj slučaj je predstavljao presedan nakon čega se krenulo u rejtingovanje ovih hartija od strane specijalizovanih kuta. Donekle izuzetak može predstavljati slučaj Penn Central Transportation Company koja 1970.tradeville. Po definiciji komercijalni zapisi predstavljaju vid neosigurane hartije od vrednosti instrumenta duga.rs/wikirs/Komercijalni_zapisi (datum pristupa 11. KOMERCIJALNI ZAPIS ISTORIJAT Prvi komercijalni zapisi pojavili su se u SAD početkom 20-ih godina XX veka.knowledge-banks.12. Početkom 2003. nije se puno vodilo računa o bonitetu i stepenu zaduženosti emitenta. http://tradepedia. kakve su Moody's Investor Service.3 milijarde dolara. godine nije izvršila obaveze prema emitovanim komercijalnim zapisima u visini od 82 miliona USD.11 10 11 http://www.

. Istovemeno. ELEMENTI KOMERCIJALNOG ZAPISA Komercijalni zapis sadrži sledeće bitne elemente:  oznaku da je to komercijalni zapis  firmu. str.2011.2.12.. Osnovni razlog emisije i korišćenja komercijalnih zapisa se sastoji u prednosti bržeg prikupljanja slobodnih sredstava.) 13 Op.komercijalni-zapis/i. odnosno naziv i sedište emitenta  firmu. odnosno oznaku da zapis glasi na donosioca  nominalnu vrednost na koju komercijalni zapis glasi  visinu kamatne stope  rok plaćanja nominalne vrednosti  mesto i datum emitovanja  oznaku serije sa kontolnim brojem  posebno prava iz komercijalnog zapisa 12 Alcons. odnosno gotovine ili finansiranje obrtnog kapitala. Spadaju u hartije od vrednosti koje nisu garantovane ili osigurane nekom aktivom. (datum pristupa 11. jun 2011. http://allcons. troškovi emisije komercijalnih zapisa su niži u odnosu na druge naĉine pribavljanja sredstava na finansijskom tržištu (tj. Koĉović J. POJAM Komercijalni zapis ili papir (commercial paper – CP) je kratkoroĉna dužniĉka hartija od vrednosti ĉijom se prodajom prikupljaju kratkoroĉna novĉana sredstva. Jovović M.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman 1. odnosno naziv i sedište kupca kada je kupac pravno lice. a istim se emitent obavezuje da će imaocu komercijalnog zapisa u roku dospeća platiti nominalnu vrednost oznaĉenu na njemu sa pripadajućom kamatom. takozvane blue-chip corporation).13 1. uspešna i poznata preduzeća (tzv. ove hartije predstavljaju relativno jeftinu zamenu za kratkorocne kredite banaka. 84 9 . koji su obiĉno velika. odnosno ime i prebivalište kupca kada je kupac fiziĉko lice..cit. Sigurnost njihove naplate poĉiva na visokom bonitetu i kreditnom ugledu emitenata. emisiju akcija i dugoroĉnih obveznica).html.12 Sa aspekta njihovih emitenata.rs/recnik/id. Komercijalni zapis.co.

(datum pristupa 11. VRSTE U uporednoj teoriji postoji klasifikacija komercijalnih zapisa na direktne komercijalne zapise i dilerske komercijalne zapise.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39. 14 Knowledge Banks.. osim NBS.2011.) 15 Op. oktobar 2011.. str. banke i drugih finansijskih organizacija. društva.15 3. Predstavlja komercijalni zapis na bazi sekjuritizacije ili komercijalni zapis na bazi (finansijske) aktive. Komercijalni zapisi na bazi aktive se najĉešće izdaju da bi se finansirale uplate ili druga sliĉna aktiva. na propoisan naĉin. odnosno druga pravna lica.9 10 . donosi nadležni organ emitenta-izdavaoca komercijalnog zapisa. Postoje još neki oblici komercijalnih zapisa kao što je “Asset-backed commercial paper“ ili komercijalni zapisi na bazi aktive.cit. namena za koju se izdaju. u propisanoj formi i sa odreĊenom sadržinom. Dilerske komercijalne zapise izdavaoc prodaje preko posrednika specijalizovanog za hartije od vrednosti. „ABCP“ je komercijalni zapis izdat od strane ili kompanije ili velike investicione institucije odnosno najĉešće banke kroz (special purpose vehicle-SPV ili special purpose entity . Jovanović M.knowledgebanks.12.htm . Direktni komercijalni zapisi su oni koje izdavaoc prodaje direktno investitorima bez posrednika. Odluku o izdavanju komercijalnog zapisa.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman  faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i peĉat emitenta14 2. Komercijalni zapis. Tom odlukom se utvrĊuje posebno: - ukupan iznos na koji se izdaju komercijalni zapisi. najĉešće su to finansijske institucije jer su im neophodni konstanti izvori sredstava kako bi omogućili dobavljanje zajmovnog potencijala svojim klijentima. IZDAVAOCI Izdavaoci ovih instrumenata duga mogu biti preduzeća. http://www.SPE ) kompanije za posebne namene. zadruge i drugi oblici udruživanja sa statusom pravnog lica.

) 17 Op.2011.17 Kupci komercijalnih zapisa su obiĉno banke. osiguravajuće kompanije.str. Jovović M. Na tržištu novca Srbije komercijalni zapisi nisu prisutni u prometu od 2004. što za akcionarsko društvo predstavlja skupština. rok otplate. Ekonomski horizonti. op. Rokovi dospeća komercijalnih zapisa u SAD iznose od 7 do 270 dana.. Komercijalni zapisi se vrlo ĉesto emituju sa rokovima koji su prethodno ugovoreni sa investitorima. to je obiĉno period od 3 fo 5 godina. KOMERCIJALNI ZAPISI KOJE IZDAJU PREDUZEĆA Ove dužniĉke papire najĉešće izdaju preduzeća u svrhu pribavljanja kratkoroĉnih sredstava.) 11 . što direktno zavisi od kredibiliteta i boniteta kompanije koja ih izdaje. plaćanje kamate i pogodnosti koje se daju imaocima-upisnicima komercijalnog zapisa (tako se. penzijski fondovi.20 na meseĉnom nivou. Komercijalni zapis. ali najĉešće 30-35 dana. emituju se po programu koji se dugoroĉno utvrĊuje.htm (datum pristupa11. upisnicima komercijalnih zapisa Elektroprivrede Srbije mogu dati odreĊeni popusti pri potrošnji i plaćanju struje)16 Iako komercijalni zapisi predstavljaju kratkoroĉni investicioni instrument. koja može da ovlasti i upravu.kamatica. decembar 2011. Kod evropskih kompanija. S obzirom na vrlo kratke rokove dospeća u praksi. Emisija se najĉešće ostvaruje posredstvom brokersko-dilerskih kuća.cit. http://www. investicioni fondovi i preduzeća.. . str. Organ nadležan za donošenje odluke o emisiji je organ upravljanja.12. sekundarna trgovina zapisima nije znaĉajnije razvijena. kako bi ih oni držali do dospeća. dok su u Sjedinjenim Državama ovi programi ĉesto vremenski otvoreni. 18 4. http://www. Komercijalni zapisi. godine.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman - visina na koju se izdaje komercijalni zapis.. Jovanović M.2011.knowledgebanks.1.com/pojam/komercijalni-zapisi (datum pristupa 11. naĉin obraĉunavanja visina kamatne stope.12.cit.8 18 Koĉović J. Emisija komercijalnih zapisa najĉešće ima karakter kontinuirane serijske emisije zatvorenog tipa.5 i 3.19 16 Knowledge Banks. Kamatne stope koje nose komercijalni zapisi su na najvišem nivou od svih hartija kod nas i kreću se izmeĊu 0. na primer. 85 19 Kamatica.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39. a reĊe putem direktnih plasmana. radi obezbeĊenja likvidnosti u uslovima poremećaja u prilivima i odlivima sredstava.

Ako je privrednom društvu potrebno relativno mnogo kratkoroĉnih izvora finansiranja. Pojedina privredna društva.tradeville. u cilju privlaĉenja što više kupaca komercijalnih zapisa. PRENOS Kada glase na ime.scribd. prenos komercijalnih zapisa vrši se putem indosamenta. obavezuju se da svoje proizvode imaocima komercijalnih zapisa prodaju uz popust.21 20 21 http://www. ono ih lakše obezbeĊuje izdavanjem komercijalnih zapisa.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman Emisijom ove vrste hartija preduzeća izgraĊuju sopstveni tržišni rejting i obezbeĊuju efikasniji pristup tržištu dugoroĉnog duga. Procedura izdavanja komercijalnih zapisa za privredna društva je jednostavnija. Da bi komercijalni zapisi bili privlaĉniji za kupce.com/doc/52848232/55/Robne-hartije-od-vrednosti http://tradepedia. pri ĉemu se fiksira ukupna suma na koju će se izdati komercijalni zapisi.rs/wikirs/Komercijalni_zapisi 12 . ako kupci tu robu plaćaju tim zapisima. a kada glase na donosioca. prenos se obavlja prostom predajom. a banka od izdavaoca naplaćuje proviziju.20 4. jer njihovom prodajom privredno društvo dobija veliki broj sitnih kreditora koji su fiziĉka lica. privredno društvo ih može izdavati uz garanciju banke.

rejtinga. Sa druge strane. vodilo diversifikaciji bankarskog poslovanja. Iako pravila Beogradske berze sadrže detaljnije uslove za listing dužniĉkih hartija od vrednosti. Srbija ima bankocentriĉni finansijski sistem: korporativni sektor najviše se oslanja na kredite banaka radi finansiranja ne samo razvojnih projekata već i tekućeg poslovanja. naprotiv. Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata omogućava Komisiji za HOV da odredi preciznije uslove koje emitenti moraju da ispune da bi emitovali dužniĉke hartije od vrednosti. ali je trgovanje ovim hartijama gotovo nepostojeće. Ako bi jaĉanje tržišta dužniĉkih hartija od vrednost i delimiĉno izazvalo smanjenje uloge kreditnih poslova komercijalnih banaka. zakonodavac ili regulatorni organ bi trebalo da predvidi detaljnije uslove za emisiju korporativnih dužniĉkih hartija. Podsticanje finansiranja privrednih subjekata i lokalne samouprave emisijom dužniĉkih hartija nikako ne bi znaĉilo smanjivanje uloge banaka već bi. Iako postojeći propisi nisu prepreka emitovanju jednostavnih dužniĉkih korporativnih hartija od vrednosti.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman ZAKLJUĈAK Serijske dužniĉke hartije od vrednosti koje emituju privredna društva predviĊene su postojećim domaćim zakonodavstvom. Potrebno je vrme da naše finansijsko tržište istinski zaživi i pred pravo postavi zahteve za boljim zakonskim rešenjima. obezbeĊenja emisije i druge kvalitataivne i kvantitativne zahteve. sasvim sigurno bi podstaklo niz bankarskih uslužnih poslova i tako povoljno uticalo na razvoj investicionog bankarstva u Srbiji. korisno bi bilo kada bi Komisija za HOV precizirala koji subjekti mogu emitovati dužniĉke hartije od vrednosti i postavila detaljnije zahteve u pogledu uspešnosti poslovanja emitenta. Tržište dužniĉkih hartija od vrednosti u našoj zemlji je i dalje nerazvijeno. visine osnovnog kapitala. 13 .

JOVOVIĆ M. Scribd. http://www.12.12..) 11.) 9.knowledgebanks.12.html (datum pristupa 11.2011.: Bankarski poslovi i hartije od vrednosti. decembar 2011. IO NBS br.52 : .) 3.com/pojam/komercijalni-zapisi (datum pristupa 11.juna 2011. jun 2011. http://www.pd f (datum pristupa 10. samostalni nedržavni univerzitet u Novom Sadu. JOVANOVIĆ M..scribd.12.pepogledi.12.nbs.. Privredna akademija.htm (datum pristupa 11. Ekonomski horizonti.rs/wikirs/Komercijalni_zapisi (datum pristupa 11.htm (datum pristupa 11. 2.Odluka o uslovima i naĉinu izdavanja i prodaje kratkoroĉnih hartija od vrednosti”. http://www. http://www.rs/recnik/id.12.tradeville. Alcons.knowledgebanks.com/doc/52848232/55/Robne-hartije-od-vrednosti (datum pristupa 11...2011.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija39.) 14 .komercijalnizapis/i. http://www. 5.2011. Knowledge Banks.. http://tradepedia.) 4. Finansijski menadžment I. Hartije od vrednosti kojima NBS sprovodi operacije na otvorenom tržištu i upravljanje rizicima. Komercijalni zapisi. Komercijalni zapis.) 6. 2007.co.Seminarski rad: Blagajnički i komercijalni zapis – računovodstveni tretman LITERATURA 1.html (datum pristupa 11.12. oktobar 2011.2011.. Komercijalni zapisi.2011.2011.. NBS.com/content/2558-Odre%C4%91ivanje-cena-i-prinoskratkoro%C4%8Dnih-finansijskih-instrumenata (datum pristupa 13. SLUŽBENI GLASNIK RS 45/2011.) 7. Komercijalni zapis. http://www. oktobar 2011. Knowledge Banks.singipedia.. septembar 2009.) 8. decembar 2011. . KOĈOVIĆ J..2011.12. od 21. Kamatica. CARIĆ S.) 10. Tradepedia. http://www.rs/internet/latinica/30/30_4/30_4_2/30_4_2_1. http://allcons. Blagajnički zapis.12.2011.2011. decembar 2010.kamatica.: Manje poznati investicioni instrumenti u bankarskom poslovanju.org/Arhiva/2011_01/PEPogledi_God%20II_2011_Br%2001.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful