FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA

ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA
• Centralni nervni sistem – CNS • Uloga CNS je da skenira, evaluira (upoređuje sa memorisanim informacijama) i procesira informacije primljene od perifernih senzornih nerava i da generiše eferentne impulse, pa se može reći da on ima integracionu i koordinišuću funkciju. • Centralni nervni sistem čine mozak i kičmena moždina. • Periferni nervni sistem (PNS)

CENTRALNI NERVNI SISTEM

deli se na režnjeve: – – – – frontalni. • Površinski sloj telencephalona (velikog mozga) – korteks. temporalni i okcipitalni. parijetalni.CENTRALNI NERVNI SISTEM • Mozak i kičmena moždina su zaštićeni meningama (višeslojnom opnom). kičmeni pršljenovi). . a zatim koštanim sistemom (lobanja.

.ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA OSNOVNE FUNKCIJE SINAPSI • • Više od 100 milijardi neurona (nervnih ćelija) Neuron se sastoji iz: – tela (pokriveno plazma membranom. a u njemu se nalaze ćelijske organele neophodne za život i funkcionisanje ćelije) i – nastavaka (dendriti i akson).

Akson prenosi izlazne informacije (impulse) od tela ka periferiji.ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA OSNOVNE FUNKCIJE SINAPSI • • • NEURON – OSNOVNA FUNKCIONALNA JEDINICA • • • Dendriti prenose ulazne informacije (impulse) ka telu ćelije. . Akson se završava velikim brojem grančica koje na krajevima imaju mala zadebljanja (nožice) kojim stupa u kontakt sa drugim neuronima. Mesto kontakta – SINAPSA Većina sinapsi sprovodi signal samo unapred – od dendrita ka aksonima Neuroni su organizovani u mnoštvo NEURONSKIH MREŽA (SKUPOVA) koje odredjuju funkciju nervnog sistema.

taktilni. talamus 5. kičmena moždina 2. auditivni..Većina aktivnosti nervnog sistema inicirana je senzornim doživljajem koji potiče iz senzornih receptora (vizuelni. retikularna formacija medule. • . Senzorna područja: 1.cerebelum 4. područja cerebralnog korteksa. ponsa i mezencefalona 3.) SOMATOSENZORNA OSOVINA SENZORNI DOŽIVLJAJ MEMORISANJE TRENUTNA REAKCIJA • Somatski deo – prenosi informaciju kroz periferne nerve sa receptora površine tela ili iz nekih dubokih struktura..

medule i mezencefalona 3. cerebeluma 5. kontrakcije skeletnih mišića 2. sekrecija egzokrinih i endokrinih žlezda autonomni nervni sistem Skeletni mišići mogu biti kontrolisani sa mnogo različitih nivoa CNS-a: 1. kontrakcije glatkih mišića u unutrašnjim organima 3. retikularne formacije ponsa.MOTORNE FUNKCIJE: 1. trenutni odgovori na senzornu stimulaciju Viši delovi – namerni pokreti (posledica procesa mišljenja) MOTORNA OSOVINA 5 3 4 2 1 . kičmene moždine 2. motornog korteksa Niži delovi – automatizovani. bazalne ganglije 4.

• Posle selekcije. .• Glavna funkcija nervnog sistema je da obradi pristižuću informaciju kako bi nastali prikladni mentalni ili motorni odgovori (više od 99% informacija se odbace kao nevažne ili beznačajne). važna informacija se usmerava u odgovarajuće motorne regione mozga da bi se izazvao željeni odgovor. Ovo usmeravanje i sprovodjenje informacija naziva se INTEGRATIVNA FUNKCIJA NERVNOG SISTEMA • Ključno mesto u obradi i usmeravanju informacija igraju sinapse jer deluju selektivno blokirajući ili pojačavajući signale.

• Proces mišljenja u mozgu uporedjuje nove senzorne doživljaje sa deponovanim informacijama. važna senzorna informacija i da se usmeri u odgovarajuće regione mozga gde će se deponovati i koristiti u budućnosti. • Pamćenje pomaže da se izabere nova.DEPONOVANJE INFORMACIJA – PAMĆENJE • Kada se informacija jednom uskladišti u nervnom sistemu ona postaje sastavni deo mehanizma za obradu. . ili u motorna područja da bi izazvala trenutnu reakciju tela.

nivo viših delova mozga kortikalni nivo 2.GLAVNI NIVOI U FUNKCIJI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA 3. nivo nižih delova mozga subkortikalni nivo 1. nivo kičmene moždine .

.PRVI NIVO – KIČMENA MOŽDINA • Kičmena moždina je organ na kome se ostvaruje veza perifernih nerava sa CNSom. • Služi kao prenosilac i integrator funkcija.

4. reflekse koji kontrolišu lokalne krvne sudove.PRVI NIVO – KIČMENA MOŽDINA • Neuronske veze u kičmenoj moždini mogu izazvati: 1. zadnj rogovi siva masa bela masa prednji rogovi poprečni presek kičmene moždine . već u kontrolne centre kičmene moždine komandujući tim centrima da obave svoje funkcije. 3. Viši nivoi nervnog sistema najčešće ne šalju signale direktno na periferiju tela. 2. pokrete u gastrointestinumu i refleks koji kontroliše urinarnu ekskreciju. refleks koji ukrućuje noge da bi se poduprlo telo nasuprot sile zemljine teže. pokrete koračanja. refleks uklanjanja dela tela od bolnog objekta.

Primeri: podsvesna kontrola arterijskog krvnog pritiska. emocionalni obrasci ponašanja (ljutnja..DRUGI NIVO – SUBKORTIKALNI NIVO • • Većinu aktivnosti koje nazivamo podsvesnim. uzbuđenost. kontrola ravnoteže. mezencefalonu. kontrolišu niži delovi nervnog sistema (drugi nivo) u meduli. hipotalamusu. cerebelumu i bazalnim ganglijama. refleksi vezani za uzimanje hrane. bazalne ganglije pons medula – produžena moždina .. reakcija na bol ili reakcija zadovoljstva). talamusu. ponsu.

• U korteksu se odvija najveći deo procesa mišljenja (niži nivoi iniciraju budnost korteksa i tako otvaraju njegovo skladište informacija potrbno za proces mišljenja).TREĆI NIVO – CEREBRALNI KORTEKS • Cerebralni korteks je pre svega ogromno skladište pamćenja. • Bez korteksa funkcije nižih delova su često neprecizne (deponovane informacije u korteksu modifikuju funkcije nižih delova u vrlo usmerene i precizne operacije). .

2.SINAPSE • U CNS-u se informacija uglavnom prenosi u obliku akcionih potencijala (nervni impuls). • Svaki se impuls može: 1. kroz neurone koji su poredjani u nizu jedan za drugim. integrisati sa impulsima iz drugih neurona kada nastaju veoma složeni obrasci impulsa u uzastopnom nizu neurona. izmeniti od pojedinačnog u više ponavljanih impulsa ili 3. hemijske sinapse i 2. • Kod ljudi su u CNS-u uglavnom sve sinapse hemijske. zaustaviti u prenosu sa jednog neurona na drugi. električne sinapse. • Sve ove funkcije su SINAPTIČKE FUNKCIJE neurona!!! • Postoje dve glavne vrste sinapsi: 1. .

• • • . Mitohondrije u presinaptičkom završetku obezbedjuju energiju (ATP) za sintezu novih količina neurotransmitera. Važnu ulogu u oslobadjanju neurotransmitera iz vezikula igraju joni Ca – mehanizam nije do kraja razjašnjen. zavisno od vrste receptora. Neurotransmiter se oslobadja u sinaptičku pukotinu kada akcioni potencijal propagira preko presinaptičke membrane.HEMIJSKE SINAPSE presinaptička membrana • postsinaptička membrana Transmiterske vezikule sadrže neurotransmitere koji se oslobadjaju u sinaptičku pukotinu i vezuju za receptorske proteine na postsinaptičkoj membrani izazivajući ekscitaciju ili inhibiciju.

. kao što je transmisija senzornih signala u mozak i motornih signala nazad ka mišićima.MALI MOLEKULI.HEMIJSKE SINAPSE . BRZO DELUJUĆI NEUROTRANSMITERI • Izazivaju akutne odgovore nervnog sistema.

NEUROPEPTIDI. dugotrajno otvoreni ili zatvoreni kanali ili dugotrajne promene broja sinapsi ili veličine sinapsi. SPORO DELUJUĆI NEUROTRANSMITERI Imaju prolongirana dejstva kao što su: • • • dugotrajne promene u broju receptora.HEMIJSKE SINAPSE . .

otvorenih.ELEKTRIČNE SINAPSE • Električne sinapse karakteriše postojanje direktnih. . tečnošću ispunjenih kanala za sprovodjenje električne struje sa jednog na drugi neuron (gap junction – porozne veze) • U CNS-u je nadjeno nekoliko ovakvih medjućelijskih spojeva ali u visceralnim glatkim mišićima kao i u srčanom mišiću ovakvi spojevi su veoma značajni (brzo prenošenje akcionih potencijala sa jedne na drugu ćeliju – funkcionalni sincicijum).

Ako istovremeno ispaljuje mnogo sinapsi. Ovaj tip sumacije se naziva vremenska sumacija. Ako se iz pojedinačnog završetka ispaljuju akcioni potencijali velikom brzinom uzastopno. • • • . kaže se da je neuron facilitiran.• Istovremeno paljenje samo nekoliko sinapsi neće dovesti do sumiranog potencijala koji bi bio dovoljan da izazove akcioni potencijal. sumirani potemcijal će se povećati do praga ekscitacije i izazvaće superponiran akcioni potencijal. Kada se to dogodi. zbog aktivacije mnogobrojnih završetaka na širokoj površini membrane. postsinaptički potencijali se mogu sabirati jedan sa drugim. Efekat sumacije simultano nastalih postsinaptičkih potencijala. Često je sumirani postsinaptički potencijal po svojoj prirodi ekscitacijski. ali ne poraste dovoljno visoko da bi dostigao prag podražljivosti. naziva se prostorna sumacija.

) nazivamo modalitetom osećaja. bol hladnoća. ... svetlost.SENZORNI RECEPTORI • Senzorni receptori obezbeđuju ulaz senzornih informacija u nervni sistem (dodir. dodir. toplota). zvuk. zvuk. • • Svaki od osnovnih tipova osećaja koje doživljavamo (bol. Svaki tip receptora je veoma osetljiv na jednu vrstu draži za koju je stvoren i gotovo je potpuno neosetljiv na normalnu jačinu drugih tipova senzornih draži.

što direktno ili indirektno menja karakteristike membrane i dozvoljava jonima da a protiču kroz jonske kanale. promenom temperature membrane što remeti propustljivost membrane. mehaničkom deformacijom receptora koja isteže membranu i otvara jonske kanale. delovanjem hemijskih supstanci na membranu receptora pri čemu dolazi do otvaranja jonskih kanala. 3. uticajem elektromagnetskih talasa (svetlost). • Akcioni potencijal nervnog vlakna koje je u vezi sa receptorom nastaje kada receptorski potencijal dostigne prag okidanja.• Receptorski potencijal može nastati na više načina: 1. Što je receptorski potencijal veći od praga to je veća frekvencija akcionih potencijala. 4. 2. .

eksteroceptivne senzacije koje dolaze sa površine tela. termoreceptivne osećaje koji služe za primećivanje toplog i hladnog. . 3. pritisak na stopala). Somatski osećaji se mogu klasifikovati u tri fiziološka tipa: 1. .duboke senzacije koje dolaze iz dubokih tkiva kao što su mišići i kosti (duboki pritisak. mehanoreceptivne somatske osećaje. bol.prorioceptivne senzacije se odnose na fizičko stanje tela (položaj.visceralne senzacije koje dolaze iz unutrašnjih organa. u koje spadaju osećaji dodira i položaja. • Somatske senzacije se često grupišu u: . .SOMATSKI OSEĆAJI • • Somatski osećaji su nervni mehanizmi koji sakupljaju senzorne informacije iz tela. 2. vibracije) . osećaj bola koji aktivira bilo koji činilac koji oštećuje tkiva.

2. .• Gotovo sve senzorne informacije iz somatskih segmenata tela ulaze u kičmenu moždinu kroz dorzalne korenove spinalnih nerava i prenose se do odgovarajućeg somatosenzornog područja mozga jednim od dva senzorna puta: 1. dorzalne kolumne ili anterolateralnim sistemom.

Mapa moždane kore čoveka – Brodmanova polja. Zapazite centralni žleb koji se širi centralno horizontalno kroz mozak.• Moždana kora je podeljena na oko 50 različitih oblasti. . • Brodmanova polja 5 i 7 igraju važnu ulogu u dešifrovanju senzornih informacija koje ulaze u SSP i zovu se somatosenzorne asocijacione oblasti. 2 i 3 odgovaraju primarnom somatosenzornom području. • Brodmanova polja 1. koje se nazivaju Brodmanovim poljima na osnovu histoloških razlika.

Somatosenzorna područja 1 i 2 (SSPI i SSPII) Reprezentacija različitih delova tela u somatosenzornoj (SSP) oblasti I • SSPI ima visok stepen lokalizacije za različite delove tela. • Funkcija SSPI je bolje izučena od funkcije SSPII. .Dve somatosenzorne oblasti kore. • Stepen lokalizacije je siromašniji u SSPII.

Za nekoliko tipova pokreta. suplementarni motorni region . moždano stablo.MOTORNA I INTEGRATIVNA NEUROFIZIOLOGIJA • • • Svi voljni pokreti koji počinju u korteksu ostvaruju se kortikalnom aktivacijom obrazaca uskladištenih u nižim moždanim područjima (kičmena moždina. primarni motorni korteks 2. premotorni region i 3. korteks ima gotovo direktan put do prednjih motoneurona kičmene moždine – naročito za kontrolu vrlo veštih pokreta prstiju i šake. Motorni korteks se deli na tri regiona: 1. bazalne ganglije i cerebelum).

Ovaj region funkcioniše zajedno sa premotornim regionom da bi se obezbedili posturalni pokreti. • • .kao osnova za finiju motornu kontrolu ruku i šaka premotornom regionu i primarnom motornom korteksu. bazalne ganglije. Ova slika ekscitira svaki sukcesivni obrazac u zadnjem delu ovog regiona odakle se signali šalju bilo direktno u primarni motorni korteks ili često. fiksacioni pokreti različitih segmenata tela.. talamus i primarni motorni korteks sačinjavaju kompleksan zajednički sistem za kontrolu kompleksnih obrazaca koordinisane mišićne aktivnosti. položajni pokreti glave i očiju.. Tako. Prednji deo premotornog regiona prvo razvija “motornu sliku” celog mišićnog pokreta koji treba da se izvede. putem bazalnih ganglija i onda nazad kroz talamus do primarnog motornog korteksa.• Primarni motorni korteks odgovara regionu 4 u Brodmanovoj klasifikaciji i ima preciznu topografsku reprezentaciju različitih mišićnih regiona u telu ( više od polovine ovog područja odnosi se na kontrolu mišića šaka i mišića za govor) Premotorni region – nervni signali u ovom regionu uzrokuju mnogo kompleksnije obrasce pokreta od diskretnih obrazaca koji nastaju u primarnom motornom korteksu. premotorni korteks. Suplementaran motorni region – kontrakcije izazavane stimulacijom ovog regiona su češće obostrane nego jednostrane.

pokreti šake postaju nekoordinisani i besciljni. već je govor nekoordinisan i povremeno izgovara samo proste reči ka što su “da” ili “ne” (motorna afazija). Polje za voljne pokrete oka – oštećenje ovog regiona sprečava osobu da voljno pokreće oči prema različitim objektima. stanje nazvano motorna apraksija. on usmerava glavu prema različitim objektima.Neki specijalizovani regioni motorne kore u motornom korteksu čoveka • Broka region i govor – odgovoran za formiranje reči. • • • Region za vešte pokrete šake – kod oštećenja. nije moguće da osoba izgovara cele reči. Region za okretanje glave – usko je povezan sa poljem za pokrete očiju. . kod oštećenja.

. kontrola očnih pokreta • S druge strane moždano stablo služi kao usputna stanica za komandne signale iz viših nervnih centara koji komanduju moždanom stablu da otpočne ili modifikuje specifične kontrolne funkcije svuda u telu. kontrola kardiovaskularnog sistema 3. kontrola ravnoteže 6. pons i mezencefalon). između ostalog obezbeđuje mnogobrojne specijalne kontrolne funkcije: 1.Moždano stablo • Moždano stablo (medula. kontrola respiracije 2. kontrola gastrointestinalnih funkcija 4. kontrola mnogih stereotipnih pokreta 5.

delić sekunde unapred dok je prethodni pokret još u toku. Ako se te dve slike ne podudare na odgovarajući način. Cerebelum takodje uči na svojim greškama – ako se pokret ne izvodi tačno onako kako je nameravano. cerebelarno kolo uči da sledeći put poveća ili samnji obim izvršenja – to se postiže promenama ekscitabilnosti odgovarajućih cerebelarnih neurona što omogućava da se naredne kontrakcije bolje usaglase sa nameravanim pokretima. Pored toga cerebelum pomaže korteksu da planira naredni pokret u nizu pokreta koji se nadovezuju. a istovremeno prati njihovo izvođenje i obezbeđuje korektivno prilagođavanje u toku izvođenja motorne aktivnosti da bi se usaglasila sa motornim signalima iz motornog korteksa i drugih delova mozga. odmah nastaje odgovarajući korektivni signal.Cerebelum • • Cerebelum pomaže da se motorne radnje nadovezuju jedna na drugu. To omogućava da cerebelum uporedi stvarne pokrete (onako kako se izvode) sa nameravanim pokretima. • • . Cerebelum neprestano prima sveže informacije o planiranom programu mišićnih kontrakcija koje dolaze iz moždanih oblasti. on takođe prima senzorne informacije iz perifernih delova tela.

Anatomske veze bazalnih ganglija sa ostalim strukturama u mozgu Jedna od glavnih uloga bazalnih ganglija je učešće u kontroli kompleksnih obrazaca motorne aktivnosti kao što su: pisanje slova. • Bazalne ganglije primaju gotovo sve svoje ulazne signale iz samog korteksa a isto tako vraćaju gotovo sve svoje izlazne signale nazad u korteks. . Ova nervna vlakna nazivaju se kapsula interna mozga. rezanje papira makazama.BAZALNE GANGLIJE • Bazalne ganglije predstavljaju drugi pomoćni motorni sistem koji funkcioniše u bliskoj vezi sa cerebralnim korteksom i kortikospinalnim motornim sistemom. prolaze između glavnih masa bazalnih ganglija (nukleus kaudatus i putamen). mnogi aspekti vokalizacije. dodavanje lopte u fudbalu. ubacivanje lopte u koš. zakucavanje eksera. • Gotovo sva motorna i senzorna nervna vlakna koja povezuju cerebralni korteks sa kičmenom moždinom. kontrolisani pokreti očiju ili doslovno svi naši ostali vešti pokreti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful