CRNA PANTERA Nekog veoma vrućeg dana, upravo u podne, plovila je rijekom Arkansas jedna od najvećih osobnih i teretnih

laĊa, Dogfish. Već zarana napustila je Little Rock i za par ĉa-saka prispjet će u Lewisburg da tu otpoĉine. Velika zapara satjerala je odliĉnije putnike u njihove kabine, dok su se oni, koji se nalaziše na krovu laĊe i koji bijahu u većini, sklonili za kojekakve veće omote prtljage. Za ove je putnike dao kapetan broda razapeti oveće platno, pod kojim je uredio neku vrst Bed-and-boarda; cijela se gomila ĉaša i flaša tu nakupila, ĉiji žestoki sadržaj nije svakako bio namijenjen svim nepcima i jezicima koji su ga željeli. U to-ĉionici je sjedio konobar, zaklopio je vjeĊe, umoran od žege, i klimatao glavom. Kad god bi podigao oĉi, uvijek bi iz nje-govih usta izletjela kakva psovka ili bar
1

poneka oštrija rijeĉ. To se odnosilo na dvadesetak ljudi, koji su na krovu oko jednog stola sjedili u krugu, te jedan drugome dodavali ĉetverouglasti vrĉ. To je bila igra drink; tj. onaj, koji je izgubio igru, morao je po završetku igre platiti svakom igra-ĉu po ĉašu rakije. Konobar stoga nije mogao zaspati, a to bi za nj bilo najveće zadovoljstvo. Ovi se ljudi, ĉini se, nisu tek ovdje na brodu sastali, jer su njihovi razgovori ĉesto bili povjerljivi, a i put, kamo su se vozili, ĉini se da im je bio poznat. MeĊu njima bio je Bedan, kojeg su, pored svega meĊusobnoga povjerenja, najpazili i poštivali. Zvali su ga Cornel, kraticom od rijeĉi colonel, pukovnik. Bio je to dug i košĉat ĉovjek, njegovo glatko obrijano, oštro i šiljato lice bilo je okruženo ĉekinjastom riĊom brailoin, a jednako mu je tako riĊa bila kratko ostrižena kosa, iko se to moglo vidjeti ispod pustena, otrcana šešira. koji je duboko natukao na oĉi. Nosio je teške, ĉavlima obite cipele, a odjeća: hlaĉe i kratak prsluk; umjesto ka-puta nosio je prljavu košulju, ĉiji širok okovratnik nije bio zavezan ni vratnom maramom, tako da su mu se vi-djele suncem opaljene grudi. Bio je opasan crvenim rupcem, odakle su provirivala dva drška od revolvera, i nož. Iza njega stajala je priliĉno nova puška, a uz nju torba s dva remena, koju je lako bilo uprtiti na leĊa. Ostali njegovi drugovi bili su sliĉno loše odjeveni i pr-Ijavi, ali kao i on veoma dobro naoružani. Ni jedan od svih tih ljudi ne bi mogao na prvi pogled da u bilo koga izazove spram sebe povjerenje. I dalje su nastavljali svoju igru, ali s pravom strašću, a uz to su jedan drugome dobacivali veoma grube i prostaĉke rijeĉi, tako da bi rijetko koji ĉovjek mogao da ostane meĊu njima. Bit će da su svoju igru već nekoliko puta dovršili, jer njihova lica nisu bila samo od žege preplanula i zagrijana, već se ĉinilo, da alkohol gospoduje nad njima. Kapetan broda bijaše upravo napustio zapovjedniĉki most i krenuo prema kormilaru, da mu da neke potrebne upute. Kad je s time svršio, upita ga kormilar: — Šta mislite o mladićima, kapetane, koji ovdje sjede? ĉini mi se. da su to ljudi koje baš nije poželjno vidjeti na brodu. Naravno — reĉe upitani. — Govore da su žeteoci i žele na
2

zapad k farmama, da se uposle; ali ja baš ne bih želio biti onaj sretnik kojem će oni doći na posao. Well, gospodine — nastavi kormilar. — Ja mislim: to su pravi pljaĉkaši. Nadati se, da će bar ovdje na brodu biti mirni. — Ne bih im baš savjetovao, da nam dosaĊuju nimalo više no što je to obiĉaj. Dosta nas je na brodu, da ih sve pobacamo u stari, blagoslovljeni Arkansas. Spremite se na pristajanje, jer evo uskoro smo u Levvisburgu. Kapetan se vrati na svoj most, da izda naloge, što da se uradi kad stignu na suho. Ubrzo se ukazaše kuće mjesta, a brod ih pozdravi otegnutim zviždukom. S obale dadoše znak, da će brod imati da primi prtljag i putnike. Putnici, koji su dosad bili pod krovom, iziĊoše da bar naĉas pre-kinu dosadnu vožnju. Ništa zanimljivo nisu mogli vidjeti. Sad grad nije ni izdaleka imao današnji znaĉaj. Na pristaništu je bilo tek nekoliko zaposlenih ljudi, trebalo je primiti tek nekoliko paketa i sanduka, a broj putnika, koji su dolazili na brod, nije prešao trojicu. Jedan je od njih bio bijelac visoka i vanredno jaka stasa. Nosio je veoma tamnu i gustu bradu, tako da su mu se vimoguće forme. Hlaĉe i kaput tog ĉovjeka bili su od sivog, djele tek oĉi, nos i gornji dio lica. Na glavi je imao staru, olinjalu kapu od dabrovine. Njen ĉudnovati izgled nije moguće predstaviti; jedno je sigurno, dosad je promijenila sve jakog lanenog platna. U širokom kožnom pojasu bila su mu zadjevena dva revolvera, pa nož i još neke stvari, zapadnjaku veoma potrebne. Osim toga imao je pušku, dvocijevku, za njen je kundak bila privezana duga sjekira. Plativši prevozninu, baci oštar pogled preko krova. Ĉi-nilo se, da ga dobro odjeveni putnici iz kabina nimalo ne zanimaju. Njegove su oĉi promatrale jednoga, koji bio ustao da vidi pridošle putnike. Motrio je Cornela, ali poslije jed-nog trenutka odvrnu pogled kao da ga nije ni opazio, već je poĉeo navlaĉiti svoju visoku ĉizmu, koja mu se bila spu-stila niz nogu, a za to je vrijeme za se promrmljao: »Be-hold! Ako to nije crveni Brinklev, neka me objese u dim kao slaninu i požderu sa svom mojom opremom. Nadati se, da me nije prepoznao.« Ovaj ĉovjek, o kom je razmišljao, pri prvom se pogledu trgnuo. Polako se okrenuo svojim drugovima i prošaptao: — Vidite li onoga crnomanjastog ĉovjeka? Pozna li ga
3

ji od vas? Svi mu odgovoriše nijeĉno. — Ali ipak, mora da sam ga jednom vidio i to u takvim okolnostima, koje za mene nisu nimalo ugodne. Kao da taj ĉovjek budi u meni neke tamne uspomene. Valjda on tebe pozna — progovori jedan izmeĊu nje-ovih ljudi. — Gledao nas je, ali tebe nije primijetio. Hm! Možda ću se ipak dosjetiti. Ili još bolje zapi-at ću ga kako se zove. Kad mu ĉujem ime, odmah ću znati ĉemu sam. Zaigrajmo jedan drink s njim. — Samo ako ti igru prihvati! — Zar da ne prihvati? Bila bi to sramotna uvreda, to vi lo dobro znate. Onaj, kome odbiju drink u ovoj zemlji ima pravo da odgovori nožem ili revolverom, a kad onoga, koji je nanio uvredu, ubiju, za njim ni pijetao neće zakukurijekati. On ne izgleda tako da bi ga se moglo prisiliti da radi ono što neće. Pshaw! Vrijedi li oklada? Oklada! Oklada! — odzvanjalo je sa svih strana. — Tko izgubi plaća tri ĉaše svakome od nas. Pristajem — reĉe Cornel. I mi — odgovore ostali. — Ali ipak treba naći priliku za odmazdu. Tri su oklade i tri drinka. S kime? Eno konaĉno onog crnog, za koga misliš da ga poznaš, iako ne znaš tko je. Zatim ćemo piti s jednim izmeĊu gentlemena, koji eno zijaju na obali, uzmimo eno onog velikog što izmeĊu ostalih izgleda kao orijaš meĊu patuljcima, treći neka bude onaj Indijanac, koji je sa sinom došao na brod. A možda ga se bojiš? Svi na to pitanje odgovoriše smijehom, a Cornel posred-no zapita: — Ja da se bojim tog crvenog klipana? Pshaw! Prije bih se bojao onog orijaša na kojeg me huškaš. The devil, kako taj ĉovjek mora da je snažan! A upravo takvi orijaši najveći su kukavice, odjeven je toliko fino i pun je nakita kao da razumije razgovarati samo sa ljudima iz salona, a ne s takvim kao što smo mi. Primam, dakle, okladu. Drink od tri ĉaše sa svakim od ove trojice. A sada na posao. Tri je posljednje reĉenice izgovorio toliko glasno, da su to morali ĉuti svi putnici. Svaki Amerikanac i svaki zapadnjak poznaje znaĉenje rijeĉi drink, pogotovu kad je toliko
4

glasno i prijeteći izgovorena kao što je to ovoga puta bilo. Zbog toga su se sve oĉi okrenule spram Cornela. Vidjelo se, da je, jednako kao i svi njegovi ljudi, napola pijan; nitko se nije udaljio, jer je svaki htio vidjeti ovu napetu scenu. Cornel je dao da se napune ĉaše, uzeo je svoju u ruku, pcšao do crnobradoga i rekao: — Good day, sir! Nudim vam ovu ĉašu. Držim, naravno, da ste gentleman, jer ja pijem samo s pravim i plemenitim ljudima, pa se nadam da ćete i vi mene poštivati. Ĉovjek s bradom, kojega je nagovorio, široko se na-smije. — Well — odgovori on — ne branim se da tu ljubav UČinim, htio bih, meĊutim, znati tko mi iskazuje ovu iznenadnu ĉast. — Sasvim je pravo, sir! Valja znati s kime pijemo. Zoi se Brinklev, Cornel Brinklev, ako vam je po volji. A vi? — Moje je ime Grosser, Thomas Grosser, ako nemate la protiv toga. Dakle u vaše zdravlje, Cornel! On isprazni ĉašu, pri ĉemu su i ostali ispili i vrati je rnelu. Ovaj se osjećao pobjednikom, gledao ga je sažaljivim ledom od glave do pete i upita: Cini mi se da je to njemaĉko ime. Dakle, vi ste neki prokleti Švaba, zar ne? Nisam Švaba već German, sire — odgovori Nijemac uljudno, a da se nije naljutio na tu prostotu. — Vašeg prokletog Švabu treba potražiti na drugoj adresi, kod mene ga nema. Hvala vam za drink i time smo gotovi! Potom se brzo okrenu i udalji, a pri tom je preda se tiho govorio: — Dakle, uistinu Brinklev! A sad se zove Cornel! Taj ĉovjek ne snuje ništa dobro. Olvorit ću oĉi. Brinklev je prvi dio oklade dobio, ali osjetio se pobjednikom baš nije. Poprimio je sasvim drugi izraz; to je nagovještavalo, da se Ijuti. Nadao se, da će se Grosser ustruĉavati i da će dopustiti da ga sa prijetnjama prisile da pije; poka-zalo se, da je bio pametniji; ponajprije je popio, a tada otvoreno rekao da je suviše pametan a da se bije s njim. To je Ijutilo Cornela. Primicao se, pošto su mu ponovo napu-nili ĉašu, svojoj drugoj žrtvi, Indijancu. S Grosserom su na brod došla dvojica Indijanaca, stariji i mlaĊi, koji nije imao više od petnaest godina. Potpuna sliĉnost otkrivala je, da su ta dva Indijanca otac i sin. Bijahu toliko podjednako odjeveni i naoružani, da se sin ĉinio kao pomlaĊena slika oĉeva.
5

Odijelo im se sastojalo iz kožnatih na rubovima izrezuckanih legginsa, a na nogama su imali žuto obojene mokasine. Lovaĉke košulje ili kaputa na njima se nije moglo vidjeti; umjesto toga zavili su tijelo u neku vrst šarenog zunija, neku vrst oklopa, koji je bio veoma skup i prelazio ĉesto svotu od šezdeset dolara. Crna kosa bila im je glatko unatrag zaĉeš-Ijana i padala je po ramenima kao u žene. Lica im bijahu puna i okrugla i posjedovahu izraz izvanrcdne dobrote, koja je bila pojaĉana time, što su obraze obojili jarkim cmoberom. Puške, koje držahu u rukama, kao da nisu vrijedile niti pola dolara. Uopće obojica izgledahu sasvim neopasno i toliko ĉudnovato, da su, kao što je već reĉeno, izazivali smijeh u pijanica. Cinilo se, kao da se boje ostalih ljudi, stajali su skromno po strani i nasloniše se na neki jaki drveni i široki sanduk. Ondje nisu ni na što polagali pažnju, pa ĉak kad im se i Cornel približio, nisu ni oĉi podigli kad im je on tvrdo i oporo uzviknuo: — Velike li žege danas! Nije li tako, vi crveni momci? Dobro je nešto popiti danas. Hajde, stari, uzmi, i okvasi jezik! Indijanac se uopće ne pomaknu i odgovori lošom engleštinom: Not to drink, ne piti. što, nećeš? — prasnu crvenobradi. — To je drink, razumiješ li, drink! Odbijanje ove ĉaše svakom je pravom gentlemanu, kakav ja jesam, krvava uvreda, samo se nožem može oprati. Kako se zoveš? Nintropan-hauey — odgovori upitani mirno i skromno. Iz kojeg si plemena? Tonkavva. Dakle, onim bojažljivim Crvenima pripadaš, koji bježe pred svakom maĉkom, razumiješ li, boje se svake maĉke, ma bila to i maĉkica! Za te ni nož nije potreban. Hoćeš li piti? Ja ne piti vatrenog pića. To je rekao usprkos grožnji koju je izrekao Cornel; re-kao je to mirno kao i prije. Cornel mu se polako približi i opali mu zvuĉnu zaušnicu. — Eto ti plaće, crvena kukavico! — uzviknu Cornel. — Drugaĉije neću da se svetim kad ovakva ništica kakav si ti, stoji poda mnom. Jedva da je udario kad ruka mlaĊeg Indijanca segnu pod
6

odjeću, zacijelo za oružjem, a pri tom je pogledao lice svoga oca što će ovaj uĉiniti. Lice Indijanĉevo sasvim se promijenilo, i nije ga bilo moguće prepoznati. Kao da je porastao, oĉi mu bljesnuše, a crtama lica preleti mu nenadana i živa napetost. Ali jed-nako brzo spusti trepavice, njegovo se tijelo skupi, a lice poprimi preĊašnji izraz. No. šta veliš na to? — upita oholo Cornel. Nitropan-hauey zahvaliti. Zar ti se zaušnica toliko dopala, da se zahvaljuješ? Pa eto ti još jedna! Cornel je ponovo zamahnuo, udario je, meĊutim, jer je Indijanac kao munja izmaknuo glavu, u sanduk, na koji je Indijanac bio naslonjen; iz sanduka se izvi glasan, podmukco urlik. Razlijegao se iznutra ponajprije urlik pun režanja i mumljanja, koje je prešlo u strašno urlanje, a sve se to prometnu u silan lavež, koji je tutnjio kao grmljavina. Cinilo se, kao da se cijeli brod trese od nenadanog i strašnog glasa. Cornel odskoĉi nekoliko koraka unazad, od straha mu ispadne ĉaša iz ruke i poviĉe pun straha: —f Heavens! što je to! Kakva je to životinja tu u tom kavezu? Zar je to dozvoljeno? Cavjek bi mogao od straha i umrijeti. I ostali su putnici bili puni straha. Samo ĉetvorica nisu ni trepavicama maknula, bio je crnobradi, koji je sada sjedio sasvim naprijed na pramcu, zatim onaj orijaš, kojega je Cornel namislio pozvati na treći drink, i Indijanci. Te ĉe-tiri osobe zacijelo su posjedovale veliku i uporno izvježbanu moć svladavanja. Zavijanje životinje ĉulo se i u kajitama. Mnoge su gos-poĊe vrišteći izletjele iz svojih kajita. Ništa to nije, ladies, i mešurs — poviĉe jedan veoma pristojno odjeveni gospodin, koji je takoĊer bio izišao iz svoje kajite. — To je panterica, sasvim mala panterica i ni šta više! Ma sasvim omiljela felis panthera samo ponešto crna gospodo. Što? Crna pantera? — Tako je uzviknuo neki mali ćovjeĉuljak, s naoĉarima na nosu, koji je izgledao kao da je više ĉuo o crnoj panteri iz zooloških knjiga no što je do-šao s njom u doticaj. — Crna pantera je najopasnija živo-tinja izmeĊu svih ostalih! Ona je veća i od lava, a i od tigra. Ona ubija iz same krvoloĉnosti, a ne što bi bila gla-dna. Koliko
7

je stara? Samo tri godine, sire, nije starija. Zar samo? I vi to zovete samo? Ta to je sasvim iz-rasla životinja. Bože moj! I takvu životinju donose na brod! Tko će za to odgovarati? Ja, gospodine, ja — odvrati elegantni stranac, koji se pri tom klanjao gospoĊama i gospodi. Dozvolite mi, moja gospodo, da vam se predstavim: ja sam znameniti vlasnik menažerije, Jonathan Bovler, i nema tome dugo kako se sa mojom družinom nalazim u Van Burenu. Ova je crna panterica stigla iz New Orleansa, i ja sam se s mojim krotiteljem otputio da je dopremimo. Kapetan ovog krasnog broda dopustio mi je, da je, dobro zatvorenu dovedem na brod. Postavio mi je uvjet, da put-nici po mogućnosti ne treba da znaju u kakvom sve dru-štvu putuju. Hranio sam je zbog toga samo noću i bogu hvala, pojede cijelo tele; spava danju, jer tako sita jedva da se može i pomaknuti. Razumljivo je, gospodo, kad se po njenom sanduku lupa, da se i ona probudila, a kao znak da je budna pustila je nešto svoga glasa. Nadam se, poštovane gospoĊe i gospodo, da vam prisustvo pantere neće biti velika neudobnost, jer ona, kako ste dosad vidjeli, nije prouzrokovala nikakva štropota. Što? — odgovori onaj s naoĉarima, kojemu je po-drhtavao glas. — Ni najmanji štropot ne prouzrokuje! Neka nam ne bude neugodno! Do vraga, valja doista priznati, da dosad ovakva što nisam doživio! Ja, pa da zajedno boravim s panterom na istom brodu? Radije ću se objesiti, nego da na to pristanem! Ili panteru odstranite ili ja idem! Bacite je u vodu! Ili, prenesite kavez na obalu! Ali, gospodo, nikakve opasnosti nema — uvjeravao je vlasnik menažerije. — Pogledajte samo taj jaki kavez i... Ah još i drveni sanduk! — Prekinu ga ĉovjeĉuljak. — Pa ja bih ga slomio, a kako ne bi ova crna pantera. Ali, molim vas, dopustite da dovršim — poviĉe vlas-nik menažerije. — U sanduk je ugraĊena željezna krletka, koju ni deset lavova ni pantera ne bi moglo rastrgati. Je li to istina? Pokažite nam tu ograĊenu krletku, ja treba prije svega da se osvjedoĉim. — Pokažite krletku! Pokažite krletku! — povika desetak, dvadesetak glasova. Vlasnik menažerije bio je Yankee i ugrabio je zgodnu priliku, da ovu sveopću želju putnika iskoristi.
8

— Veoma rado, veoma rado — odgovori on — ali, ladies i gentlemen, imajte na umu da krletku nije moguće vidjeti, a da ne ugledate i crnu panteru. A to opet meni nije moguće bez vaše protuusluge. Da bude ĉar ove rijetke predstave potpun, ja ću životinju hraniti pred vama, a vi zauzmite mjesta kako tko bude htio. Raĉunat ću tri mjesta: prvo mjesto jedan dolar, drugo pola dolara, a treće ĉetvrtinu dolara. Ali, kako se ovdje na brodu nalaze samo odliĉna gospoda, držim da drugo i treće mjesto uopće ne dolaze u obzir. Ili je meĊu nama ipak netko tko želi da plati pola ili ĉak ĉetvrtinu dolara? Naravno, na to pitanje nije nitko odgovorio. — Dakle, samo prva mjesta! Molim gospoĊe i gospodo, molim dolar po osobi. On uze šešir i obilažaše putnike dok je njegov krotitelj, kojega je bio pozvao, pripremao sve što je bilo potrebno za ovu predstavu. Putnici su većinom bili Yankeeji, a kao takvi, bijahu veoma zadovoljni, što se ova neugodna stvar prometnula u predstavu. Iako su prije nekoliko trenutaka bili zato, da se ta opasna životinja ukloni s broda, sad bijahu svi zadovoljni, da će im ta predstava makar malo prekinuti monotoniju puta. ĉak i omaleni nauĉenjak s naoĉarima prebolio je svoj strah i gledao je predstavu s velikom napetošću. — Ĉujte me — reĉe Cornel drugovima — jednu sam okladu već dobio, a jednu izgubio, onu kad nije crveni ugursuz htio piti. Sad smo podjednaki. Hajde da treću okladu ne uĉinimo na tri ĉaše rakije već za ulaznicu po dolar, koju moramo platiti. Jeste li sporazumni? Razumljivo je, njegovi drugovi pristadoše na taj pri-jeĊlog, jer taj golemi ĉovjek nije izgledao tako, da bi mu se moglo nešto odbiti. — Dobro — reĉe Cornel; alkohol mu je ulijevao samosvijest. — Pazite dobro kako će onaj tamo golijat rado i brzo piti sa mnom. Napunili su mu ĉašu i on se poĉeo približavati odabra-nom ĉovjeku. Tijelo ovog ĉovjeka bilo je upravo orijaške graĊe. Od onog golemog crnobradog, koji se nazvao Gros-ser, bio je još viši i još širi. Moglo mu je biti oko ĉetrdeset godina. Lice mu je bilo obrijano, opaljeno suncem, crte Iica upravo muške ljepote, a imao je u sebi neku odvažnu crtu; njegove
9

modre oĉi sjale su nekako naroĉito, posjedovao je neopisiv pogled, pogled, koji imaju Ijudi, što dugo žive u ravnicama, gdje je horizont uvijek širok a nastavaju ga ljudi s jezera, pustinja i prerija. Nosio je lij"epo odijelo, oružja nije bilo vidjeti. Kraj njega je stajao kapetan, koji je bio sišao sa svoga mosta da i sam prisustvuje predstavi s panterom. Uto j'e i Cornel stigao k nj'ima, raskoraĉio se pred svo-jom trećom žrtvom i rekao: — Sire, ja vas molim za jedan drink. Nadam se, da mi vi kao pravi gentleman nećete to uskratiti, a da mi ne kažete vaše ime. Nagovoreni ga pogleda iznenaĊenim pogledom, zatim se okrenu te nastavi razgovor s kapetanom. Pooh! — uzviknu Cornel. — Zar ste gluhi, ili nećete da me ĉujete? Ovo posljednje ne bih vam savjetovao, jer ako mi netko odbije drink, ja ne znam za šalu. Savjetovao bih vam da uzmete Indijanca sebi za primj'er. Vi ste, kapetane, ĉuli šta mi je rekao ovaj momak? Yes, sire, svaku rijeĉ — potvrdi upitani. Well, vi budite moj svjedok, da ga nisam izazvao. Šta? — dreknu Cornel. — Vi mene nazivljete mom-kom? A i drink ne primate? Hoćete li da se i vama desi kao i lndijancu, jer ja ... Nije dospio da izreĉe što je naumio, jer mu u tom ĉasu puĉe po licu tako jaka zaušnica, koj'u mu je prilijepio ori-jaš, da je posrnuo, skotrljao se preko poda i prevmuo u padu. Tu je odležao trenutak kao izvan sebe, zatim je brzo skoĉio, uhvatio se za nož i spremljenim udarcem potrĉao na orijaša. Ovaj je pak obje ruke zaturio u džepove hlaĉa i stajao tako udobno kao da mu ne prijeti ni najmanja opasnost i kao da s Cornelom ništa nije imao. Cornel uzvikne: — Pseto, zar meni zaušnicu? Znaš li da će te to staj'ati tvoje vlastite krvi! Kapetan se htjede umiješati u tuĉu, ali ga od toga od-vrati orijaš jednim energiĉnim pokretom glave, a kad Cor-nel stiže na blizinu od dva koraka, podigne desnu nogu i lupi ga tolikom snagom u trbuh, da je ovaj ponovo pao na zemlju i otkotrljao se. — No sad ti je dosta, ili... — poviknuo je orij'aš prij'eteći. MeĊutim, Cornel se ponovo podigao, spustio je nož u pojas
10

i sav pjeneći se od bijesa potegao revolver da ga uperi na orijaša. Orijaš munjevito izvuĉe desnu ruku iz džepa, u kojoj je već držao prikriven revolver, te zagrmi: Dolje s pištoljem! — i uperi oružje na Cornela. — Jedan, dva, tri, i tanak, ali oštar zvuk zamnije, Cornel za-jauka, a iz ruke mu ispadne oružje. Tako, momĉe! — reĉe orijaš. — Tako skoro nećeš dijeliti zaušnice onima, koje je stid da piju iz one ĉaše u koju si ti umoĉio svoju njušku. Ako te još zanima tko sam... Neka ti je prokleto tvoje ime — jauknuo je Cornel. — Ne zanima me! Ali dobit ću ja tebe u svoje ruke! Napri-jed, na njega, mladići, go on! Sad se pokazalo, da su ti ljudi doista jedna pljaĉkaška banda, jer su svi ustali za jednoga. Trgnuše noževe iza pasa i navališe svi na orijaša. Ovaj je pak izbacio jednu nogu naprijed, digne ruke i poviĉe: — Hajde da vidimo toga koji je voljan da se zakvaĉi sa Old Firehandom! Zvuk toga imena uĉinio je veliki utisak. Cornel, koji je k|$ lijevom rukom pograbio nož, prepadne se i poviĉe: — Old Firehand! Ta do vraga tko bi pomislio! Zašto mi to prije niste rekli? — Zar od vaše neobuzdanosti mora ĉovj'eka ime da štiti? Nosite se odavde, zavucite se u kut i ne dolazite mi više pred oĉi, jer ću vas inaĉe sve smrviti. — Well, razgovarat ćemo poslije. Cornel se okrenuo i otišao sa svoj'om krvavom rukom, a njega su slijedili njegovi drugovi kao izgubljeni psi. Sjeli su postrance, zavezaše svome voĊi ruku i razgovarahu tiho izmeĊu sebe i pokatkad pogledahu znamenitog lovca puni prijetnji, a ipak' svjesni koliko su u strahu. To znamenito ime nije samo na njih djelovalo. MeĊu putnicima zacijelo nije bilo ĉovjeka kome ne bi bilo poznato to znamenito ime, kojega je nosilac sav svoj život proživio u raznim opasnim pothvatima i pustolovinama. Kapetan broda pružio mu ruku s toliko ljubeznosti kako to samo Yankee zna. Rekao mu je: — Ali, sire, zašto mi niste rekli tko ste? Dao bih vam svoju kabinu. Bože moj, za Dogfish je velika ĉast. što su vaše noge stupile na nj. Zašto ste se nazvali drugaĉije? Rekao sam vam svoje pravo ime. Old Firehandom zovu me zapadnjaci jer zrno moje puške, koju moja ruka drži, sve
11

uništava. Cuo sam da nikad ne promašite cilj. Pshaw! Svaki dobar zapadnjak može i zna sve što i ja znam. Ali eto vidjeli ste kakvu prednost ima poznati ratnik. Da nisam toliko slavan, bilo bi i do bitke došlo, Ali vi biste njihovoj nadmoći podlegli? Mislite li? — upita Old Firehand, a uz to se blago osmjehnu. — Tako dugo dok bi se oni borili noževima ne bi mi bilo vruće. Držao bih se zasigurno toliko vremena dok bi vaši ljudi stigli u pomoć. Naša vam pomoć ne bi nedostajala. Ali što da ura-dim s tim lopovima? Na brodu sam i gospodar i sudac. Da ih bacim u lance? Ne. Da ih izbacim na obalu? Ni to ne! Ja držim da vam to nije želja, da posljednji put putujete svojim brodom? Bome i ne mislim o tome. Pun sam nade, da još dosta godina plovim amo-tamo po svojem starom Arkansasu. — E, onda valja da se ĉuvate osvete ovih ljudi! Oni mogu da vas bilo gdje na obali uJove, potuku se s vama, što vas zacijelo ne bi stajalo samo broda već i života. Uto Old Firehand ugleda crnobradoga, koji mu je prišao giedajući željno u Old Firehanda. Ovaj mu se nagne i upita: Htjeli biste govoriti sa mnom, sire. Možda bih vam mogao uĉiniti kakvu uslugu? Doista, vrlo veliku uslugu — odgovori Grosser. Do-zvolite... mi da vam stisnem ruku, sire. Eto, to je sve što bih vas molio. A poslije toga ću se vratiti zadovoljan i neću vas više napastovati. Tog ću se ĉasa cijelog svog života sjećati s veseljem. Otvoren pogled ovog ĉovjeka i ton kojim je izgovorio ove rijeĉi, kazivao je jasno, da su mu potekle iz srca. Old Firehand mu pruži ruku i upita ga: Dokle ćete ovim brodom? Ovim brodom? Samo do Fort Gibsona. A zatim ću dalje ĉamcem. Bojim se, da vi kao neustrašiv lovac ne po-mislite za me da sam kukavica što sam bio pristao da pijem drink sa onim takozvanim Cornelom. O ne! Mogu da vas samo pohvalim što ste bili toliko prisebni. Naravno, kad je udario Indijanca, odluĉio sam da
12

ga neĉemu poduĉim. Nadajmo se, da mu je to dobra poduka. A ako ste mu smrskali prst na desnoj ruci, onda od njega kao zapadnjaka nema ništa. A o Indijancu zapravo ne znam šta da mislim. Ponio se doista kao kukavica, a ipak, kad je ono zaurlikala pantera, ni trenuo nije trepavicom. To mi se ne slaže. No ja ću vam razjasniti stvar, a to mi nece biti teško. Dakle, vi Indijance poznate? ĉuo sam im imena, kad su ih izgovorili. To su rijeĉi zbog kojih bi mi se mogao jezik prelomiti. Ne mogu ih zapamtiti. Indijanac se poslužio materinjim jezikom, da Cornel ne opazi s kim ima posla. Njegovo je ime Nintropan-hauey, a sin mu se zove Nintropan-homoš; to znaĉi Veliki medvjed i Mali medvjed. Zar je to moguće? Ta o toj dvojici, sasvim razumljivo, slušao sam već ĉešće. Tonkavvi su miroljubivi, samo još ta dvojica potucaju se gorjem i prerijama i samo su njih dvojica nastavili da ratuju kao i njihovi stari. Da, to su dva ĉestita ĉovjeka. Zar niste opazili kako je sin pograbio za nož ispod plašta ili tomahawk? Ali kad je opazio mirno lice svoga oca, svladao se, i nije se htio odmah osvećivati. Ja vam velim, kod ovih je Indijanaca dostatan samo jedan pogled gdje je kod nas bijelaca potreban cijeli govor. Od onog ĉasa kad je Cornel udario Indijanca, smrt mu je sigurna. Oba Medvjeda neće ga pustiti iz vida tako dugo dok ga ne izbrišu sa lica zemljina. Ali ĉini mi se, da ste rekli vaše ime, nije li ono njemaĉko. Znaĉi zemljaci smo. Kako sire, zar ste i vi Nijemac? — upita Grosser, Jest. Pravim se imenom zovem Winter. Još ću dobar komad puta biti na ovom brodu, pa eto prilike da razgova-ramo. Zacijelo se kratko vrijeme na Zapadu? Pah — reĉe bradati smiješeći se. — Ipak sam nešto dulje ovdje no što mislite. Zovem se Thomas Grosser. Prezi-mena ovdje odbacuju. Od Thomasa su uĉinili Tom, a jer mi je brada ovoliko gusta i crna, zovu me Crni Tom. Šta? Kako — zaviĉe Old Firehand. — Zar ste vi onaj mameniti Crni Tom? Zovem se Tom, a da li sam znamenit, u to sumnjam. Ali, sire, samo da Cornel ne ĉuje moje ime, jer će me prepoznati. Sigurno ste s njim imali posla?
13

Jesam ponešto. Priĉat ću vam već o tome. Vi ga ne znate? — Ja ga, evo, danas prvi put vidim, no ostane li dulje na brodu, pripazit ću mu malo bolje na prste. A želja mi je da i vas bolje upoznam, vi ste ĉovjek koji mi odgovara, ako niste obećali da ćete doći onamo kao što ste naumili, ja bih vas veoma trebao. Tom se zamisli, pa reĉe: — Ĉast da vas pratim vrednija je od svega. Bio sam ugovorio neki savez sa drugim rafterima; ĉak su me i za voĊu izabrali; ali ako mi dopustite da budem ĉasak slobodan, javit ću im neka ne raĉunaju na mene. Ali, pogledajte, ĉini mi se da će upravo poĉeti predstava. Vlasnik menažerije tako je razmjestio razne sanduke i pakete, da je od njih napravio sjedala za gledaoce i kad je s time bio gotov, sveĉanim je rijeĉima pozvao publiku neka zauzme mjesta. Tako se i zbilo. Brodsko je osoblje tako-der smjelo prisustvovati predstavi ukoliko nije bilo u službi. Cornel sa svojim ljudima nije prisustvovao predstavi, jer nije imao volje da se veseli. Oba Indijanca nitko nije ni pitao hoće li se pridružiti gledanju. Vlasnik se menažerije na njih nije ni osvrtao. šta će mu ta dva ĉovjeka, kad su ova gospoda platila svaki po cio dolar. Oba Indijanca kao da nisu marila ni za panteru ni za gledaoce, ali ipak njihovu oštrom oku nijedna sitnica nije ostala nezapažena. Gledaoci su se već bili mirno smjestili ispred zatvorena kaveza. Većina ih nije mogla sebi ni predstaviti kako zapravo izgleda crna pantera. Sve zvijeri iz Novoga svijeta, koje se ubrajaju u rod maĉaka, znatno su slabije, manje i bezopas-nije od onih iz Staroga svijeta. Jaguara primjerice, a njega zovu ameriĉkim tigrom, lako je uhvatiti lasom i vući ga tako za sobom. S bengalskim tigrom takvu stvar nije moguće uraditi. Ameriĉki lav, puma, sam bježi od ljudi, pa makar bio i gladan. Tako su svi gledaoci zamišljali, da će vidjeti neku pola metra dugu ne odviše strašnu zvjerku. Kad se zavjesa digla s prednje strane kaveza, svi su ostali zapanjeni kad su ugledali panteru. Sve od New Orleansa pantera je bila u potpunoj tami; noću su je i hranili. Sad je prvi put "*~;dala svjetlo dana i to joj je zasjenilo nenavikle oĉi. Brzo aklopila oĉi i ostala i dalje ležati široko ispružena. Malo14

lalo pogledavala je ispod oka i odjednom spazila kako red njom sjede Ijudi. Zaĉas se podigla i zaurlikala toliko ažno, da je većina gledalaca od straha skoĉila i htjela objeći. Doista, bila je to lijepo razvijena zvijer, metar visoka, a vaput toliko dugaĉka; prednjim se šapama uhvatila za reetke kaveza tako silno, da ga je iz temelja zaljuljala, a pri om je otvorila snažno zubalo. — GospoĊe i gospodo — povikao je vlasnik menažerije, poĉeo tumaĉiti kako je crna pantera podrijetlom sa otoka unda. Prava crna pantera vrlo je rijetka i živi u Sjevernoj frici, na granicama Sahare. Vrlo je jaka i mnogo opasnija d lava, a kadra je da odnese i odraslo govedo u raljama. to može da uradi zubima to ćete odmah vidjeti, jer, evo, ranjenje poĉinje. Krotitelj je donio polovicu ovce i pokazao je panteri. 'ad je ugledala meso, skoĉila je kao luda. Skakala je, urlala mumljala tako jako, da su se gledaoci od straha još više dmaknuli od kaveza. Neki crnac, koji je bio zaposlen na stroju broda, nije ogao svladati svoje znatiželje, nego se prikrao, da bar ne-o vidi. Kapetan ga je opazio i zapovjedio mu, neka se od-ah vrati na posao. Kako ovaj ne htjede odmah poslušati, apetan uze uže i udari ga njime. Krivac se brzo odmaĉe, ali ipak ostao kraj malog otvora, vireći iz mašinskih prosto-ja, pri tom se iskesio na kapetana i desnicom mu prijetio, u prijetnju nije nitk'o primijetio, ali Cornel to opazi i reĉe ojim drugovima: ĉini se da ovaj crnac nije odan kapetanu. Kako bi lo, da ga potplatimo. Nekoliko dolara i mislim da bi crnac nas uĉinio ĉudesa. Krotitelj je upravo ubacio meso u kavez i promatrao pitljivim pogledom gledaoce, a onda zašaputao svome goodaru nekoliko rijeĉi. Ovaj je zamišljeno zakimao glavom k mu krotitelj opet nešto ne šapne, a vlasnik se menaženaposljetku okrene gledaocima: — GospoĊe i gospodo, kažem vam, neobiĉno ste sretni. Ukroćenu crnu panteru nitko još nije vidio, a ponajmanje u ovim zemljama. Za vrijeme tronedjeljnog našeg boravka u New Orleansu moj se krotitelj bavio ovom panterom i evo kaže da bi joj smio ući u kavez i kraj' nje sjesti, ako mu vi dadete primjerenu nagradu. Za to se vrijeme pantera bacila na meso, kosti rskahu pod njenim zubima kao ljuska. Cinilo se, da je zabavljena samo
15

svojim jelom, i krotitelju ne bi baš prijetila velika opasnost kad bi ušao u kavez. Nitko drugi, već upravo onaj plašljivi nauĉenjak povika u sav glas: Pa to bi bilo prekrasno, gospodine! Za to bi vrijedilo nešto i potrošiti. Koliko traži taj vaš krotitelj ? Sto dolara! Opasnost je još priliĉno velika, jer i on sam nije baš siguran. — Tako! Vjerujte mi, ja nisam toliko bogat. Ali ostalima ću rado pridodati pet dolara. Tko želi još da plati? Mnogi su dali i tako se sabra tražena svota. Predstava će, dakle, biti u potpunosti odigrana. I sam kapetan u svom uzbuĊenju i zanimanju ĉak se i okladio. Sire — opominjao ga je Old Firehand — ne grije-šite! Ja vas molim, da zaprijeĉite ovu ludost! Upravo zbog toga, što ni sam krotitelj nije siguran u zvijer, upravo zbog toga molim da to sprijeĉiti i zabranite. Zabraniti to? — smijao se kapetan. — Pshaw! Kroti-telju ja nisam ni otac ni majka! U ovoj blaženoj zemlji sva-kom je pojedincu slobodno, da svoju kožu iznese na pazar kako ga je volja. Pojede li ga pantera, ta će stvar biti nj'e-gova i panterina, ali ne i moja. Dakle, moj gentlemane, ka-žem vam, taj ĉovjek neće iznijeti svoju kožu tako cijelu s kakvom je ušao u kavez i na to stavljam stotinu dolara! Tko prima okladu? Krotitelju dajem posebno procenat od oklade. Primjer je upravo elektrizirao. Padale su velike sume, tako da bi krotitelj, iznese li živu glavu, imao primiti ne stotinu nego preko tri stotine dolara. U okladi nije bilo reĉeno smije li krotitelj nositi oružje ili ne. Sa sobom je ponio biĉ, na ĉijem je kraju bila pri-ĉvršćena kugla s eksplozivom. Napadne li ga zvij'er, dostatan bi bio jak udarac ovim biĉem i zvijer bi bila mrtva. Takvom biĉu ja ništa ne vjerujem — reĉe Old Firehand Crnom Tomu. — Jedna zapaljena zublja bila bi sigurnija, j'er njome bi se zvijer zaplašila, a ne usmrtila. Pohvalit ću ga, ali istom onda kad uspije. Krotitelj se sada okrenuo spram publike, održao je kra-tak govor i uputio se prema kavezu. Odstranio je teški zaponac i podigao usku rešetku, koja je saĉinjavala sa strane pet stopa visoka vrata. Da bi mogao ući valjalo mu se prignuti. Zbog toga je morao objema rukama ĉuvati vrata da se uvuĉe u kavez, a zatim
16

da ih za sobom zatvori, stoga je biĉ sa eksplozivom stavio meĊu zube i prema tome bio kratko vrijeme bez obrane. On je već nekoliko puta bio u kavezu divlje zvijeri, ali ipak pod drugim okolnostima. Tada zvijer nije bila tako dugo držana u mraku kao sada, u blizini nije bilo tako mno-go ljudi, a ni strojevi nisu lupali, nije bilo dima ni škripanj'a toĉkova, sve to nije razdraživalo životinju. Sve to ni vlasnik' menažerije, a ni krotitelj nisu dovoljno promislili i ubrzo su se pokazale posljedice. Kad je pantera zaĉula škripu preĉaka, okrenula se. Istog je trenutka krotitelj turio glavu u kavez. životinja se hitro i domišljato pokrene i kao munja zgrabi krotiteljevu glavu, iz ĉijih usta ispade biĉ, i raljama je zdrobi u istom ĉasu. Opisati vrisak, koji se u tom ĉasu razlijegao pred kave-zom, nemoguće je. Sve je skoĉilo na noge i nagnulo da bježi prestravljeno. Samo tri ĉovjeka ostadoše mirni: vlasnik menažerije, Old Firehand i Crni Tom. Vlasnik menažerije poktišao je zatvoriti vrata na kavezu, ali to nije bilo moguće jer je krotitelj'ev leš ležao u vratima. U brzini j'e htio da lešinu za noge izvuĉe napolje ... — Za ime božje ne radite toga! — doviknuo mu je Old Firehand. — Pantera će poći za tijelom. Turnite tijelo unutra onako je mrtvo. Vrata će se tada sama zatvoriti. Pantera je mirno ležala kraj tijela bez glave. Oĉi su joj iskrile, gledala je svoga gospodara, a ralje joj bijahu pune razmrskanih kostij'u i krvi. Cinilo se, da je prozrela namisao svoga gospodara, zaurlala je Ijuto i pokroĉila na lešinu koju je prignj'eĉila težinom svoga tijela. Glava joj je bila nekoliko centimetara uda-Jjena od vrata kaveza. — Bježite svi, bježite! Eto je, izlazi! — povikao je Old Iirehand. — Tom! Dajte vašu pušku, vašu pušku hoću! Revolverom bi ĉovjek samo povećao nesreću. Od trenutk'a, kad se krotitelj uvukao u kavez, pa do ovog sada ĉasa, nije prošlo ni par sekundi. Cijeli krov od laĊe bio je jedan kaos ljudi koji su bje-žali i vriskali. Vrata kabina i donjeg dijela broda bila su zatisnuta navalom ljudi. Skrivali su se iza sanduka i posuda, penjali se na njih, jer se nigdje nisu osjećali dovoljno sigurnima. Kapetan je bježao prema svom mostu i u brzini preska-kao
17

po ĉetiri stepenice. Old Firehand ga je slijedio. Vlasnik menažerije pobjegao je iza stražnje strane kaveza. Crni je Tom posegnuo za svojom puškom, no opazi da je na kundaku privezana sjekira. U tom momentu, dakle, pušk'a nije bila od koristi. Istrgnuo je starijem Indijancu pušku iz ruke. — Dopusti mi — povikao je — ja svakako gaĊam bolje od tebe. Okrenuo se prema kavezu. Pantera je već bila izašla iz kaveza, digla je uvis glavu i urlikala. Crni Tom pritisnu i opali. Pucanj je odjeknuo, ali nije pogodio cilja. Sada je trgnuo i mladom Indijancu pušku iz ruke i naperio, pucanj je odjeknuo, ali s istim uspjehom kao i onaj prvi. — Slabo gaĊati, ne poznati pušku! — reĉe stari Indijanac tako mirno, kao da mu ne prijeti nikakva opasnost, već kao da sjedi u svojoj kolibi pri peĉenju. Tom nije ĉuo ove rijeĉi, odbaci pušku i pohita do pušaka Cornelovih ljudi. Ovi gentlemeni nisu imali nimalo volje, da se uhvate ukoštac s panterom, nego su se polako odšuljali jedan za drugim. Tog ĉasa odjeknuo je u blizini zapovjedniĉkog mosta vri-sak pun grozote. Neka se gospoĊa htjela skloniti ovamo. Pantera ju je primijetila, skupila se i s dva skoka zagrabila k njoj. Žena je bila još dolje, a Old Firehand iznad nje pet do šest stepenica. U trenutku se sagnuo, svojim je ĉvrstim rukama podigao preko sebe i bacio prema kapetanu koji je doĉekao na svoje ruke. Sve se to zbilo u dva trenutka i već je pantera bila na mostu. Ispružila je obje šape na stepenice i već je bila skupila tijelo da skoĉi na Old Firehanda, ali ovaj je snažnim udarcem noge udari po njušci i ispali joj dva metka iz revolvera prema glavi. Ovakva odbrana bila je upravo smij'ešna. Udarcem noge i s dva metka iz revolvera ne može se uplašiti crna pantera, ali Old Firehand nij"e imo ništa bolje ĉime bi se branio. Bio je uvjeren, da će ga sada zvijer spopasti, ali, zaĉudo, to se ne dogodi, j'er pantera j'e polako okrenula glavu u stranu kao da se dosjećala neĉem boljem. Da li su tome bile uzrok revolverske kugle ispaljene iz tolike blizine, a koje su joj na lubanji tek ogrebale kožu, ili je udarac koji ju j'e pogodio posred osjetljiva nosa bio odviše j'ak i bolan, tek jedno je sigurno: ona više nije pazila na Old Firehanda, nego je gledala na prednju stranu krova, gdje j'e upravo stajala tri18

naestogodišnj'a djevoj'ĉica, nepomiĉna, skamenjena strahom, pruženih ruku prema zapovj'edniĉkom mostu. Bila je kćerka one gospoĊe, koj'u j'e Old Firehand spasio. Dijete j'e, bježeći ispred pantere, primijetilo svoj'u majku u opasnosti i od toga eoĉekivanog prizora bilo je skamenjeno. Njena svijetla, naaleko blješteća odjeća, zapne panteri za oko. Ona siĊe sa tepenica, hitro se okrene i velikim skokovima poĊe prema jevojĉici. — Moje dijete! Moje dijete! — zapomagala je majka, li nitko j'oj nij'e mogao pomoći. Zar nitko! Ipak, bio je tu dan ĉovjek, zapravo jedini, koji bi mogao imati toliko odažnosti i toliko prisutnosti duha, a za nj bi to ĉovjek najanje vjerovao. Bio je to mladi Indijanac. Staj'ao j'e s ocem j'edva deset koraka udaljen od djevoj-ice. Kad je spazio kakva opasnost prij'eti maloj djevojĉici, i su mu sijevnule. Okrenuo se, nalijevo i nadesno, kao da aži izlaza, zbacio je s ramena ogrtaĉ i povikao ocu tokawkim jezikom. — Tiakaitat; šai šavana — ostani; plivat ću! S dva skoka priskoĉio je k djevojĉici, uhvatio je za pojas d haljine, pohitao s njom prema prsobranu i popeo se na nj. 'u j'e na momenat zastao i ogledao se. Pantera je već bila u lizini i skoĉila. U tom trenutku mali Indijanac skoĉio je djevojĉicom u vodu i to ukoso, da se ne naĊe s panterom a istom mjestu u vodi. Voda j'e prelila njega i njegov teret. tera, skoĉivši na njega, promaši i padne u vodu. — Stop! Stop! — komandovao j'e kapetan, koji nije ostao prisutnosti duha. Strojar pusti protuparu, brod zacvrĉi i stade, dok su mu toĉkovi hvatali samo onoliko vode koliko je bilo potreb-no da ga voda ne poĉne nositi. Za putnike je minula opasnost i svi su pohitali prema prsobranu. Majka djevojĉice pala je u nesvijest, a otac je vikao upravo natĉovjeĉnim glasom: — Tisuću dolara nagrade tko spasi moju kćer, dvije tisuće, tri tisuće, pet tisuća! Slušao ga nije nitko, svi su se nagnuli nad vodu i gledali je. Pantera je kao izvrsni plivaĉ s ispruženim pandžama pažljivo gledala ne bi li našla plijen, ali uzalud. — Zacijelo su, nošeni vodom, zapali u toĉkove — kukao
19

je otac, koji je s obje ruke ĉupao kosu s glave. Ali se uto zaĉuo glas starog Indijanca s druge strane broda: — Pametan biti Nintropan-homoš. Plivati ispod broda, pantera ga ne vidjeti. Evo ga. Svi su pohrlili prema prednjoj strani broda, a kapetan je zapovjedio da bace užeta. Tu odmah uza stranu broda plivao je, polako poleĊice, a da ne bude odbaĉen. Mladi medvjed, koji je onesviještenu djevojĉicu položio poprijeko preko sebe, brzo je uhvatio užeta; jedno je omotao djevojĉici ispod pazuha, a sam se omotao s drugim i tako stiže na brod. Doĉekalo ga je veliko oduševljenje. Ali on je ponosno otišao s palube, a da nije progovorio ni jedne rijeĉi. Ali kad je došao do Cornela, koji je sa svojih dvadesetak ljudi stajao meĊu gledaocima, stao je pred njega i rek'ao toliko glasno, da su ga svi mogli ĉuti: — No, boji li se Tonkawa male šugave maĉke? Cornel je sa svojih dvadeset junaka pobjegao, ali Tonkawa je na sebe svratio pozornost nemani da spasi djevojĉicu i putnike. Uskoro će Cornel još više ĉuti o Tonkawi. Spasenu su djevojĉicu odnijeli u kabinu. U tom trenutku kormilar se ispružio ruku prema kljunu laĊe i povikao: — Gledajte panteru! Gledajte splav! Sad su opet svi potrĉali prema pokazanoj strani i tu ugledali novu ne manje napetu predstavu. Prije nisu ni opazili malenu splav, naĉinjenu iz šipražja i trske, na kojoj su sjedile dvije osobe i s desne obale htjele da stignu na brod. Ova su dvojica veslala slabim veslima napravljenim iz granja. Jedan od te dvojice bio je neki djeĉak, dok je drugo stvorenje bila nekakva ĉudnovata odjevena žena. Na glavi je nosila kapu, koja je nalikovala starim kacigama. Ispod kape sjalo je punahno i rumeno lice s malim ĉima. Ostali dio tijela bio je odjeven u neku široku vreću ili ešto tome nalik, jer kroj te odjeće nije bilo moguće odgoetnuti budući da je osoba sjedila. Crni Tom je stajao pored Old Firehanda i zapitao ga: Poznajete li ovu ženu? Zar je ona toliko znamenita, da bih je morao po-navati? — Svakako! To i nije žena, već muškarac, prerijski lovac i avanturista. No eto i pantere. Sad ćete vidjeti što može ova
20

žena uĉiniti. — Ej, Tetka Droll, pazite! Hoće da vas pojede! Splav je bila jedva pedesetak' koraka udaljena od broda. Pantera je neprestance plivala tražeći svoj plijen. Tad opazi splav i pohita k njoj. Ta tobožnja žena na splavi najzad pogleda prema palubi i prepozna onog koji ju je dozivao pa poviĉe kreštavim glasom: Good luck, to ste vi Tome! Veoma se radujem što vas vidim, ako je potrebno. Kakva je to zvjerka? Crna pantera koja je skoĉila s broda! Bježite odatle! Brzo! Oho! Tetka Droll ne bježi ni pred kime, pa ni pred anterom, bila ona crna, modra ili zelena. Smijem li je ubiti? Razumije se da smijete! Ali nećete je moći dotući! z menažerije je, to je najopasnija zvjerka na svijetu. Bje-'te na protivnu ... stranu broda! Luckasto biće kao da se smijalo panteri. Velikom je vjetinom upravljalo sa splavi slabim i lomnim veslima te je mjelo izbjegavalo životinju. Svojim je kreštavim glasom to biće povikalo: Uredit ću ja nju već, stari moj Tome! Kamo da gaĊam! U oĉi! — odgovori Old Firehand. Well! Pustit ćemo ovog vodenog štakora, da nam se pfibliži. Pritegnuo je vesla i uzeo pušku koja je stajala kraj njega. Splav i pantera približavali su se brzo jedno drugome. vijer je gledala ukoĉenim i široko rastvorenim oĉima svog protivnika, koji podigne pušku i dvaput opali. Spustivši pušku prihvati vesla, vrati splav, a sve se to dogodi u dva tre-nutka. Pantere je nestalo. Njenu smrtnu borbu i mjesto gdje je potonula pokazivao je jedan mali vir, a tada ju je opet izbacila voda prema površini. Tu je ostala naĉas ispružena i bez života dok je opet voda nije povukla na dno. Ah, bio je to upravo majstorski pogodak — povikao je Tom s palube, a ostali putnici veselo potvrdiše njegove rijeĉi, samo je vlasnik menažerije ostao miran jer je oplaki-vao krotitelja i skupu panteru. Bila su to dva metka — reĉe Tetka Droll. — U svako oko po jedan. Kamo će ovaj brod, ako je potrebno? Dokle god se naĊe dosta vode! — odgovori kapetan. Mi bismo na brod i stoga smo sagradili na obali ovu splav. Hoćete li nas primiti? Imate li ĉime platiti, gospoĊo ili gospodine? Ja ne znam
21

jeste li muško ili žensko. Tetka, sire! Ja sam Tetka Droll, razumijete li, ako je potrebno. A što se vožnje tiĉe platit ću je dobrim novcem, a ako hoćete i zlatnim prahom. Pa ukrcaj se! Mi moramo što prije naprijed s ovog nesretnog mjesta. Spustili su ljestve od konopa i najprije se popeo djeĉak, koji je nosio pušku, a zatim Tetka Droll prebaci preko sebe pušku, popne se i uhvati ljestve i odgurnuvši splav uspne se vještinom vjeverice na palubu broda. Tu su ga doĉekali zaĉuĊenih pogleda. Drugo poglavlje TRAMPI Sjedinjene Države Sjeverne Amerike upravo su zbog svo-ga potpuno slobodnog ustrojstva ognjište jedne osobite vrste društvenih nevolja, koje su u bilo kojoj evropskoj državi nemoguće. Poznavaĉi tamošnjih prilika priznat će, da ova tvrdnja nekog novog geografa poĉiva na dobrom temelju. Te društvene rane, o kojima taj geograf govori, mogu biti podijeljene u dvije vrste; u kroniĉne i akutne. U prvoj su giupi, prije svega, svadljivci, nazvani loaferi i rowdyji, a osim njih ima takozvanih runnera, koji napadaju doselj'enike. Runneri, loaferi i rowdyji u Americi su nastanjeni, kako se ćini, i održat će se ovdje nekoliko decenija. Sasvim je dru-gaĉije kod druge grupe ovih nevaljalaca, koji se mnogo brže razvijaju, a i brže ih nestaje. Te su prilike popratne pojave nesreĊenosti dalekog Zapada, zbog ĉega nastaju razbojniĉke bande. Ima ovdje, nadalje, i kukluksovaca, koji su svoj po-sao tjerali u vrijeme graĊanskog rata, a i kasnije. MeĊutim, u najgoru vrstu ovakvih pljaĉkaša spadaju trampi, kao naj-brutalnija i najokrutnija skupina ovakvih razbojnika. Kad je jedno vrijeme bilo teškoća u trgovini i industriji, tisuće tvornica bilo je bez posla, a deseci tisuća radnika, koji bi-jahu neuposleni, uputiše se na putovanja, uglavnom na Za-pad. Gradovi, koji su u to doba bili oko Mississippija, bili su upravo preplavljeni takvim besposliĉarima. Ubrzo u tim gradovima nastade meĊu njima neko luĉenje, pošteniji su zapoĉeli raditi gdje god bi to samo mogli, pa i uz neznatnu plaću i tegoban rad. Ponajviše su odilazili da rade na farme, kao žeteoci, a tako su ih obiĉno i nazivali. Oni, koji nisu voljeli raditi, udružili su se u skupine i
22

življahu od pljaĉke, umorstva i paleža, padoše na najniže grane svih poroka, a predvodili su ih ljudi, koji su već davno spadali pod udar kaznenog zakonika. Ovakvi trampi znali bi se naći i u skupini od preko tri stotine glava, a katkada ih je znalo biti i više. Ne samo da su napadali farme, znali su opljaĉkati i cijele manje gradove. Prisvajali su sebi cijele /'eljeznice, onesposobljavali su ĉinovnike, na takvim bi opljać-kanim željeznicama bježali u druge pokrajine, da i tamo poĉine jednaka razbojništva. Ti su se neljudi toliko osilili, da su u nekim pokrajinama guverneri morali pozivati i vojsku, da uništi ove lupeže. Takvim trampima držao je kapetan, a i putnici s Dog-fisha Cornela Brinkleyja i njegovu družbu. Ta je družba brojila jedva dvadesetak ljudi, dakle, bila je preslaba da zapodjene borbu s posadom broda i putnicima, ali ipak' oprez i pažnja ni u kojem sluĉaju nisu bili suvišni. Cornel je usredotoĉio svoju pažnju na ĉudovište, koje se na splavi približavalo brodu i koje je tako ravnodušno ubilo u panteru. Cornel se srdaĉno smijao, kad je Tom izustio ĉudnovato ime Tetka Droll, ali sada, kad je stranac stupio na brod, skupiše se njegove obrve i on prošapta svojim drugovima. Ovaj ĉovjek nije baš tako smiješan kao što želi da bude, velim vam, trebat će pripaziti na nj. Pa ĉemu se onda smiješno odijeva? — zapita jedan. Nije to nikakvo ĉudnovato odijevanje; taj je ĉovjek zaista ĉudak, ali uz to jedan od najopasnijih tajnih policaj-skih agenata. Pshaw!Tetka Droll i policijski agent! Taj ĉovjek može da bude sve, povjerovat ću ti što god želiš ali detektiv za-cijelo nije. Ipak je tako! Za Tetku Droll ĉuo sam već prije. On je napola pustolov, koji je zbog svoje veselosti veoma omiljen kod svih indijanskih poglavica. Kad ga sada gledam, prepo-znao sam ga. Velim vam, to je detektiv kakav je u knjigama opisan. Susreo sam ga dolje u Fort Sillvju na Missouriju gclje nam je jednog druga iz sred društva odveo i otpremio ga na vješala. Uĉinio je to sam, a nas je bilo preko ĉetrdeset ljudi. Ma to je nemoguće! Vas ĉetrdesetorica mogli ste mu napraviti u najmanju ruku ĉetrdeset rupa u tijelu. Ne, nismo mogli. On radi prevejanošću, a ne snagom.
23

Pogledajte mu samo te male lukave oĉi, njima ne može izmaknuti ni mrav u najgušćoj travi. Pun je velike i neviĊene prijaznosti, tako dugo dok svoju žrtvu u zgodnom trenutku ne zgrabi upravo gdje se ona najmanje nada. Pozna li on i tebe? Ne vjerujem. Tada me nije opazio, uostalom od onda je prošlo mnogo vremena, a ja sam se dosta i promijenio. Ipak držim, da je potrebno da budemo mirni i neupadljivi da ne bismo privukli njegovu pažnju. Mišljenja sam da ćemo ovdje imati dobar lov, pa ne bih želio da nam on stane na put. Tetka Droll nije se ĉinio toliko opasnim kakvim ga je prikazivao Cornel, naprotiv, prisutni su se morali mnogo truditi, da ne prsnu u uvredljiv smijeh kad su ga ugledali. Ono, ĉime je pokrivao glavu nije bilo ni šešir ni kapa ni šubara, a ipak bi se moglo okrstiti sa svim ovim imenima. To nešto sastojalo se iz pet komada, koji su, kad bi se Tetka Droll pomaknuo, natjerali svakog ĉovjeka u smijeh. Srednji komad, koji je sjedio na glavi, imao je oblik zdjelice, stražnji je zasjenjivao potiljak, a prednji komad ĉelo; taj je komad zacijelo trebao da predstavlja neku vrst oboda, dok su ĉetvrti i peti komad pokrivali uši. Odjeća mu je bila duga i prostrana. Sastojala se iz samih kožnih komada i zakrpa koje bijahu uvijek jedna preko druge sašivene. Ni jedna od tih krpa nije bila jednako stara, po svim znacima stavljene su u velikim razmacima jedna na drugu. Odjeća mu je sprijeda bila urešena malim remenjem i svezana u ĉvorove, tako da je to remenje nadomještalo dugmeta, koja ta odjeća nije posjedovala. Da mu ta široka odjeća ne smeta pri hodu, razrezao ju je po srijedi od pasa do kraja i svaku polovicu ometao oko noge i tako od tog svega napravio neke široke hlaĉe koje su sa svakim korakom Tetke Droll tjerale prisutne na smijeh. Ove sumnjive nogavice sezale su mu do zaglavaka. Kožnate cipele upotpunjavale su njegovu odjeću. Rukavi kaputa bili su takoĊer neobiĉno široki i dugaĉki. Sprijeda ih je sašio, a dalje unatrag uĉinio je dvije rupe kroz koje je provukao ruke. Tako je od donje strane rukava napravio dvije kožnate kese, u koje je svašta moglo da stane.
24

_ Izgled tog ĉovjeka bio je veoma smiješan zbog takve odjeće, a taj smiješni izgled povećavalo je njegovo okruglo, puno i rumeno lice, dok mu oĉi ni trenutka nisu mirovale, već su se uvijek kretale tako da im ništa nije moglo izbjeći. Na Divljem zapadu takvi ĉudaci nisu nikakva rijetkost. Tko godinama provodi život po pustarama, taj nema ni vremena ni mogućnosti, a ni novaca, da svoje poderano odijelo zamijeni drugim, već je prisiljen da nosi onakvo kakvo mu sam život u tim krajevima daje. Ima tu i veoma znamenitih ljudi, koji nose, meĊutim, takva odijela, da im se i djeca moraju smijati. Taj ĉovjek imaĊaše u rukama dvocijevku, koja je u sva-kom sluĉaju bila priliĉno stara. Da li je nosio uza se još kakvo drugo oružje to se nije moglo vidjeti, jer mu je ka-put zatvarao stas, i ĉinilo se kao da je strpan u vreću u ĉijoj unutrašnjosti je mogao biti sakriven još poneki predmet. Djeĉak, koji je pratio ovog ĉovjeka, mogao je imati šesnaest godina. Bio je plav, jakih kostiju i gledao je veoma ozbiljno kao ĉovjek koji bi i sam mogao krenuti na da-leki put. Nosio je šešir, lovaĉku košulju, hlaĉe, lovaĉke ĉa-rape i cipele, a sve je to bilo napravljeno iz kože. Osim puške nosio je uza se revolver i nož. Kad je Tetka Droll stupio na palubu, pruži ruku Crnom Tomu i vikne svojim tankim, visokim glasom: — Welcome, stari Tome! Kakva li iznenaĊenia! Već je tome ĉitava vjeĉnost, što se nismo vidj'eli! Odakle i kamo? Najsrdaĉnije se porukovaše, a Tom j'e odgovorio: Sa Mississippija, a odluĉio sam u Kansas gdje su moji rafteri u šumi. Well, to je dobro. I ja ću onamo, a možda još i dalje. Dakle, još ćemo neko vrijeme biti zajedno. Ali prij'e svega treba da platim vožn.ju. Koliko ima da platim. naime. ja i ovaj mladi ĉovjek ovdje, ako je to potrebno, gospodine? To je pitanje upravio kapetanu. Pitanje kamo ćete i kojim razredom — odgovori ovaj. U kom razredu? Tetka Droll vozi se samo u prvom! Dakle, kaj'itu, gospodine! A kuda? Za sada do Fort Gibsona, a možda i dalje. Hoćete li zlatnog praha? Da, veoma rado! Ali kako stojimo sa vagom za zlato? Jeste li vi pošten ĉovjek? Ovo j'e pitanje izgovorio šalj'ivo, a oĉicama je žmirkao tako
25

da mu se to nije moglo uzeti za zlo. Kapetan se uĉini kao da se ljuti i promrmlja: Ne pitajte više o tome, j'er ću vas inaĉe baciti u vodu. Oho! Mislite li, da je tako lako baciti Tetku Droll u vodu? Pokušajte! No, no — odgovori kapetan — prema damama valja biti uĉtiv, a kako ste tetka to i vi pripadate lij'epom spolu. Dakle, vaše pitanje ne uzimam tako strogo. Uostalom ne treba žuriti s plaćanjem. Ne, ne neću da se s tim oteže ni minute. To j'e moj princip i gotovo. Well, doĊite do blagaj'ne. Obojica se udalj'iše, a ostali izmijeniše svoj'e mišljenje o tom ĉudnovatom ĉovjeku. Kapetan se vratio mnogo prije od Tetke Droll. Uzviknuo je zaĉuĊeno: — O, ljudi, trebali ste vidjeti zlata! Uvukao je ruku u rukav, a kad j'u j'e izvadio bila j'e puna zlatnih zrnaca, kao grašak, kao lj'ešnjak, a bilo j'e još i većih. Taj ĉovjek mora da je pronašao kakvu zlatnu žilu. Tetka Droll je, meĊutim, platio, pa se poĉeo ogledavati po palubi. U blizini opazi Cornelove Ijude, lagano je doša do njih, nekoliko ih je minuta promatrao, ponajprije Cornela, a zatim sve, i najzad ga upitao: — Oprostite, gospodine, nismo li se možda već negdje vidjeli? Koliko je meni poznato ne — odgovori upitani. A meni se ĉini kao da smo se mi negdje susreli. Da niste možda bili gore u Missouriju? Ne. TakoĊer ni u Fort Sullvju? Za to mjesto nisam ni ĉuo. Hm, mogu li možda znati vaše ime? Zašto? ĉemu? Jer mi se sviĊate, gospodine. A ĉim se meni nešto poĉne sviĊati na nekom ĉovjeku, nemam mira dok ne doz-nam kako se on zove. Što se toga tiĉe vi se takoĊer i meni sviĊate — odgo-vori Cornel oštro — ali j'a ipak ne bih mogao biti toliko drzak da vas upitam za vaše ime. Zašto? Ja to ne držim za drskost, a na vaše bih pi-tanje odmah odgovorio. Nemam nikakva razloga, da tajim svoje
26

ime. Samo onaj, koji nosi nešto na duši, taj'i ime. To treba da bude uvreda? Ni na um mi ne pada! Nikada, pa ĉak kad je i po-treba, ja neću uvrijediti ĉovjeka. Zbogom, gospodine, a vaše ime zadržite za se. Meni nije potrebno. Okrene se i ode. Zar meni tako šta — j'adao se Cornel pocrvenjevši — i t o samo tako primam ... Zašto to trpiš? — smijao se jedan od njegovih ljudi. — Ja bih mu pesnicom odgovorio, toj kožnatoj vreći. Pa bi izvukao kraći kraj? Pshaw! ta kornjaĉa ne iz-gleda baš tako snažna, ali ĉovjek koji pušta panteru, da mu se približi do same ruke pa joj tek onda hladnokrvno zadajc udarac, kao da pred sobom ima divlju kokoš... Ali nije rijeĉ samo o njemu, ima i drugih koji bi bili odmah protiv nas, moramo biti vrlo oprezni. Droll se za to vrijeme opet bio vratio i prolazeći naiĊe na dvojicu Indij'anaca, koji su sjedili na balama duhana. Ĉim su ga ugledali ustadoše na noge. Tetka Droll uspori korak, a onda požuri prema nj'ima kliĉući: — Mira, el oso viejo y el oso moso — vidi Veliki i Mali medvjed. Govorio je španjolski. Morao je, dakle, znati, da oba Crvena ne govore dobro engleski, ali zato to bolje španjolski. Que sorpresa la tia Droll. — Kakvo iznenaĊenje, Tet-ka Droll — odgovori stari Indijanac. Što radite vi ovdje na tom brodu? Bili smo u New Orleansu i putujemo kući. Prošlo je dosta mjeseci, da nismo vidjeli Tetku Droll. Da, a za to vrijeme je Mali medvjed dvaput viši. Žive li moja crvena braća u miru sa svojim susjedima? Svoje smo ratno oružje zakopali u zemlju i ne želimo ga više iskopavati. Kad ćete prispjeti k vašima? To sada ne znamo. Veliki medvjed se ne može vratiti prije no što ne zabode svoj nož u krv onoga koji ga je uvrijedio. A koji je taj ĉovjek? Onaj tamo bijeli pas s crvenom kosom. Velikog je medvjeda udario pesnicom u lice. Do vraga! Je li bio pri zdravoj pameti? Trebao je znati što znaĉi udariti Indijanca, a osobito Velikog medvjeda.
27

On ne zna tko sam. Rekao sam mu ime jezikom moga naroda, pa molim moga bijeloga brata neka šuti. Budi miran! Idem k drugima koji bi takoĊer htjeli govoriti sa mnom. Vratit ću vam se. Tetka Droll je nastavio da hoda palubom. Na palubi se već nalazio otac spasene djevojĉice, izašao je da javi kako se njegova djevojĉica probudila iz nesvjestice i kako joj je već dobro, ali joj je još uvijek potreban mir da se sasvim oporavi od straha. Upravo se bio uputio k Indijancima, da se zahvali hrabrom djeĉaku. Tetka Droll je ĉuo njegove rijeĉi i odmah se raspitao što se to bilo dogodilo. Kad mu je Tom sve ispriĉao, reĉe: — Vjerujem da je to uĉinio taj deĉko. Ali on i nije više deĉko već i potpun ĉovjek. — Poznajete li obojicu? Vidjeli smo kako ste s njima razgovarali. — Sreo sam se već jednom s njima Susreli ste se s njima? Ta oni su Tonkawa, a ovo go-tovo izumrlo pleme nikamo ne ide, već živi u svojim bijed-nim rezervacijama u dolini Rio Grande. Veliki medvjed nije se ondje naselio, već je ostao vje-ran obiĉajima svojih predaka. On se kreće posvuda, kao i poglavica Apaša VVinnetou, svoje boravište ĉuva u tajnosti. On govori katk'ada o »svojima«, a tko su, gdje su i što su nikada nisam mogao saznati. I sad je bio naumio da onamo ode, ali će ostati da se osveti Cornelu. Da li je govorio o tome? Da, neće mirovati prije no što se osveti. U mojim oĉima Cornel je izgubljen ĉovjek. To sam i ja odmah rekao — pridometne Old Firehand. — Koliko ja Indijance poznam Veliki medvjed nije zbog kukaviĉluka dozvolio da ga Cornel udari. Tako? — upita Droll razgledajući u meĊuvremenu ovog orijaša. — Vi takoĊer poznate Indijance? To mi se ne ĉini iako ste ĉitav Golijat. Vi biste bolje pristajali u salon negoli u preriju. O da, Tetka Droll — smijaše se Tom. — Upravo ste ga našli. Ali bilo bi bolje, da ga upitate za ime. — Ni na um mi ne pada! Možda ćete biti vi toliko ljui bazni da mi odmah kažete. — Ne, to tako lako neće ići, Tetka Droll, gospodin je jedan od naših najznamenitijih zapadnjaka.
28

Tako dakle? Ne jedan od znamenitih, nego najznanenitijih. Da. Po mom mišljenju takva su samo dvojica — reĉe i UĈini malu stanku u govoru, pa zatvarajući jedno oko na-mignu na Old Firehanda, puštajući pri tome smiješni glas kao da netko svira klarinet, »Hihihi«, pa produži: — Ta dvo-jica su Old Shatterhand i Old Firehand. Budući da prvoga poznam, ako je potrebno, to bi ovaj drugi mogao biti samo pld Firehand. Nije li tako? Da, ja sam taj. — Egad? — upita Tetka Droll, stupajući pri tom dva oraka unazad i promatrajući ga dobro. — Zar ste to vi zala? Stasom je upravo takav kako ga opisuju, ali možda se ak šalite ... A je li to šala — upita Old Firehand, pa zgrabi Tetku Droll za k'aput i triput ga u zraku okrene oko sebe te ga konaĉno posjedne na jednu stolicu koja je stajala u blizini. Drollovo lice bilo je tamnorumeno. Zadihan govorio je isprekidanim reĉenicama: — Zounds, sire, držite li me za klatno ili možda vjetrenjaĉu? Jesam li zbog toga tu da po zraku plešem oko vas? Sva je sreća, da je kaput od kože inaĉe bi se razderao pa bih se našao u rijeci. Pokus je bio dobar, gospodine, vjerujem da ste doista Old Firehand. To vjerujem tim više, jer ĉini mi se da biste mogli sa mnom pokazivati ovoj gospodi kretanje Mjeseca oko Zemlje. Mnogo sam puta želio, da se upoznam s vama, jer o vama se osobito mnogo govori. Evo vam moje ruke, pa je ne odbijte ako me ne želite duboko ražalostiti. Zar da je odbijem? Svakom ću valjanom ĉovjeku rado pružiti ruku, a osobito onome koji je to već dokazao. Dokazao? Ta ubili ste crnu panteru. Ah tako! To nije djelo o kome bi trebalo toliko go-voriti. Zivotinja se nije snalazila najbolje u vodi, pa sam joj malo — pomogao. Bilo je to pametno. Ali koliko ja znam pantera se ne plaši vode, odliĉno pliva i bez muke bi izašla iz vode. Kakve li užasne nesreće da joj je to uspjelo! Spasli ste život mno-gim ljudima... Zbog toga vam dajem ruku i želim da se što bolje
29

upoznamo. — To upravo i ja želim, sire, ali sad predlažem da u ĉast našeg poznanstva ispijemo štogod. Nije mi namjera, da na ovom brodu budem žedan. Hajdemo u salon. Svi su pristali. Kad su se gentlemeni već bili izgubili s palube, iz strojarne izaĊe crnac. Zamijenio ga je jedan radnik, a on je izišao, da na palubi potraži zgodno mjestance gdje bi poslije ruĉka malo prospavao. Vidjelo se na njemu, da nije baš raspoložen. To opazi i Cornel pa ga pozva k sebi. što želite, gospodine? — upita crnac kad se približio Cornelu. — Ako želite nešto, morate se obratiti drugome, ja ne poslužujem putnike. To sam već i pomislio — odgovori Cornel. — Samo sam vas htio upitati, da li biste željeli da popijemo ĉašu brandvja? - Ako je tako onda sam vaš. Dolje meĊu strojevima grlo se veoma suši. Ali ja ne vidim ni gutljaja ovdje. — Evo vam jedan dolar. Donesite sebi što vi volite i •jednite ki nama. Izraz dosade i umora išĉezao je u trenu s lica crnca. Do-nio je odmah dvije pune flaše i nekoliko ĉaša i sve to posta ivio pred Cornela pa sjede do njega. Brzo i pohlepno isprazni dvije ĉaše i reĉe: — To je okrepa, gospodine, koju sebi ĉovjek ne može ĉesto priuštiti. Ali kako ste došli na misao, da mene poĉastite? Vi bijelci niste baš toliko gostoljubivi prema nama crncima. — Za mene i za moje drugove crnci su jednako cijenjeni ljudi kao i bijelci. Vidio sam da ste u kotlarnici. To je težak i dosadan posao, a poznato mi je kako vas kapetan slabo i. Pomislio sam odmah kako bi vam prijao gutljaj. — To ste izvrsno mislili. Kapetan doista ne plaća dobro Iĉovjek ne može ni k'ap da popije, a ne daje ni predujma, II.II je sa mnom takav, već plaća na kraju vožnje. | — Vrlo malo plaća, pa ste na kraju vožnje opet žedni, Blrijek žedni. Nego, do vas je da to od danas više ne bude. D.ii ću vam nekoliko dolara da mi uĉinite jednu ljubaznost. I — Nekoliko dolara? Hura! Za taj novac mogu dobiti Htta boca vina. Samo naprijed s tom vašom željom! Ako je B toga, da se nešto zaradi za brandy, onda ste naišli na Bfcvoga ĉovjeka! — Vidjet ćemo ... Valja ... poĉeti veoma oprezno. Vi a samo da sjedite i da malo prisluškujete.
30

Gdje i koga? U salonu. Tako? Hm — zamisli se crnac. — Zbog ĉega, sire. Jer... no bit ću sasvim iskren s vama — reĉe crveno-natoĉi crncu punu ĉašu vina, pa nastavi skoro šapćući: Tamo sjedi neki veliki, skoro kao div velik ĉovjek, a :. Old Firehand, nadalje je ondje neki ĉovjek, s tamjradom, koga zovu Tom, i konaĉno tu je još jedan sav umotan u kaput od kože, a zovu ga Tetka Droll. Old Firehand bogat je farmer, a ona dvojica njegovi sti i putuju zajedno s njim. Sluĉajno putujemo i mi na iu. Ondje kanimo naći posla, pa bismo htjeli znati s kakvim ćemo ljudima razgovarati. Dakle, vidite da od vas ne tražim ništa što je kažnjivo i zabranjeno. Tako je, gospodine. Nitko ne može zabraniti da slu-šam što drugi razgovaraju. Idućih sam šest sati slobodan i mogu ĉiniti što me je volja. E dobro, ali kako ćete poĉeti? Imate li pristup u salon? Ja ne smijem u salon, a i tamo nemam šta da tražim. Mogu nešto unijeti i iznijeti, ali to je toliko kratko vrijeme da ne bih mogao ništa ĉuti. A ima li neki posao zbog kojega biste morali ostati nešto duže u salonu? Nema... Ali ipak, naći će se. Nešto mi je palo na urn. Prozori su prljavi, mogao bih ih ĉistiti. Zapravo to treba da radi steward, ali ja mu uvijek rado pomažem. Ali to bi moglo biti sumnjivo. — Ne, on zna da nemam novaca, a da rado pijem brandv. Reći ću mu da sam žedan i neka mi da ĉašu brandvja, a ja ću umjesto njega oĉistiti prozore. Ne treba da se brinete, gospodine. Dakle, koliko obećajete? To će zavisiti od novosti koje mi budete donijeli, ali ĉeka vas najmanje tri dolara. All right; neka bude. Ulijte mi još jednu ĉašu, pa ću odmah poći. Kad je crnac otišao, upitali su njegovi ljudi Cornela što je time postigao. On odgovori: Mi smo siromašni trampi i uvijek moramo paziti na kakvom se mjestu nalazimo. Vožnju smo morali platiti, a ja ću pokušati da novac na bilo koji naĉin otmem za daljnje
31

putovanje koje nam još predstoji a koje je dugaĉko; vi dobro znate, da nam je kesa priliĉno prazna. Napunit ćemo je iz željezniĉke blagajne. Zar ste uvjereni, da će nam taj plan uspjeti? Kad bismo ovdje mogli doći do novaca, bila bi najveća glupost propustiti priliku. Kako, ukrasti ovdje na brodu? To je opasno. Onaj kome bismo ga ukrali opazio bi to dok smo još na brodu i svi bi putnici bili prisilno pretreseni i mi bismo bili prvi na koje bi posumnjali. Ti si pravi djeĉak. Jedna takva stvar je opasna, a i nije, a sve to zavisi od toga kako se izvede. Ja nisam jedan onih koji bi je loše izveli. Dakle, ako me u svemu budete slušali, sve će nam uspjeti a kasnije i onaj veliki... Onaj u Srebrnom jezeru? Samo ako te nisu nasa-tnarili? Pshaw! Ja znam šta radim. Nije mi ni na kraj pameti da vam sada govorim o tom. Kad doĊemo na mjesto, bit ćete ■Obaviješteni, a dotle morate vjerovati kad vam kažem da Ipndje ima blaga koje bi nam moglo dostajati za sav život. A nada prekinimo ovaj glupi razgovor i ĉekajmo vijesti koje će | nam donijeti onaj glupi crnac. Cornel se nasloni na naslon i zaklopi oĉi u znak, da dalje meće ništa govoriti ni slušati. Ostali se takoĊer raskomotiše pcoliko im je to bilo moguće. Jedni su pokušavali da spavaju, uli bez uspjeha. Nitko nije mogao ni oka zaklopiti jer svi su 11, I ili na plan koji je stajao pred njima. »Glupi crnac« je ipak dorastao za posao koji mu je bio fcovjeren, a da nije naišao ni na kakve zapreke jer bi se maĉe dosad sigurno vratio. Najprije je otišao do stewarda, Ba s njime progovori, onda je lagano ušao u salon da ga nit-■o nije ni primijetio. Prošlo je više od jednog sata dok se Rrratio. U ruci je držao više krpa za brisanje, stavi ih na ■jjesto, pa se odmah prikljuĉi društvu koje ga je ĉekalo ne Jpažajući ĉetiri oka koja su budno pratila i njega i trampe. ĉetiri oka pripadahu dvojici Indijanaca, Velikom i Ma-m medvjedu. Dakle — upita radoznalo Cornel — kako ste riješili i? Ja sam se trudio, ali sumnjam da ću moći dobiti nešto tri dolara koja ste mi obećali. Naime, vi ste pogri-gospodine. U ĉemu? Onaj se orijaš zaista zove Old Firehand, ali nije ni-farmer,
32

te onog Tetka Drolla i Crnog Toma nije po-sebi. Ih, to ... — reĉe Cornel, praveći se iznenaĊen. Da, tako je to — potvrdi crnac. — Onaj golemi ĉovjek je lovac i ide nekamo daleko u brda. Kamo? To nije rekao. Sve sam ĉuo i ni jedna jedina rijeĉ nije mi izmakla. Trojica su sjedila s ocem djevojĉice, koju je pantera htjela požderati — bili su se odmakli od ostalih. Otac djevojĉice zove se Butler, on je inženjer; i on hoće s njima. Inženjer? što oni hoće u brdima. Možda su otkrili žilu koju treba bušiti da istraži. Nikako, jer Old Firehand to umije bolje od najpamet-nijih inženjera. Prije svega hoee da potraže Butlerova brata, koji u Kansasu posjeduje prekrasnu farmu. Taj brat mora da je veoma bogat ĉovjek. Prodaje goveda i žito u New Orleansu, a inženjer je preuzeo novac i sada ga njemu nosi. Cornelovo oko zasja; ali ni on, a ni trampi, ni jednom kretnjom ili crtom lica nisu odali koliko im je to saopćenje važno. Da, ima u Kansasu veoma bogatih farmera — pri-mijetio je Cornel s ravnodušnim izrazom lica. — Ali taj inženjer je sasvim neoprezan ĉovjek. Da li je suma, koju nosi, velika? Primio je devet hiljada dolara u papiru. To je velika suma i on je nosi sobom. Zbog ĉega onda postoje banke? Da ga sluĉajno uhvate u svoje šake trampi, izgubio bi svoj novac. Ne bi ga mogli naći. O, vještaci su to. Ali tamo gdje ga je on ostavio, nitko ga zacijelo ne bi mogao naći. Znate li gdje se nalazi novac? Znam, rekao je onoj trojici. Doduše, to je uĉinio ta-jom, jer sam i ja bio prisutan. Stajao sam okrenuvši mu leĊa, a oni se nisu sjetili ogledala u kome sam sve mogao vidjeti. — Hm, ogledalo je nevjerno. Tko pred njim stoji, lijevu stranu vidi kao desnu i obratno. — Za to ja ne znam, ali što sam vidio, vidio sam. Butler ima neki stari nož s dugaĉkim šupljim drškama, tu su novĉanice. — Tako, dakle, no to nas ipak ne zanima. Mi nismo trampi nego obiĉni i pošteni radnici. Žao mi je što sam se
33

prevario, meĊutim, sliĉnost s farmerom na kog sam ja mi.slio, velika je, štaviše, imaju i isto ime. — Možda je to njegov brat. Uostalom, nema samo inže-!er mnogo novaca. I onaj s tamnom bradom govoraše o priliĉno velikoj sumi, koju mora podijeliti svojim raf-rima. A gdje su oni? Obaraju stabla negdje oko Black-bear rijeke, za koju nisam nikada ĉuo. — Ja znam gdje je to. Ta se rijeka ulijeva ispod Tuloia Arkansas. A je li društvo mnogobrojno? — Ima ih oko dvadeset ljudi, sve samih poštenih mla. I onaj šaljivdžija u kožnoj kućnoj haljini ima uza se silu zlatnog praška. TakoĊer će na Zapad. Htio bih samo ti zbog ĉega toliko novaca nosi sa sobom. To se ne nosi ko lako u tu divljinu. — A zašto ne? I na Zapadu ĉovjek ima prilike da potroši vac. Dakle, ovi ljudi su nam potpuno ravnodušni. Samo, shvaćam kako se inženjer usuĊuje poći na takav put, a di sobom i djevojĉicu. — To je njegova jedinica. Voli ga veoma i nije se mogla njega odijeliti. Pošto misli da će u planinama ostati dugo mena, a tamo će ujedno sagraditi i neke male kućice, to odluĉio da povede i ženu i kćerku. Kuće? Zar je tako rekao? Da. Ali za njega je dovoljna jedna kućica. Moglo bi se kle predvidjeti, da ondje neće biti sami. Htio bih znati kvu to svrhu ima. To je htio znati i onaj ĉovjek s tamnom bradom. Ali u je Old Firehand rekao, da će to saznati kasnije. Ta se stvar dakle drži u tajnosti. Mora da je rijeĉ o koj bonanzi, o bogatom nalazištu, koje će istraživati u naj-ćoj tajnosti. Ipak bi me zanimalo mjesto kamo idu. — Na žalost o tome nisu razgovarali. Po svim znacima aj s bradom i Tetka Droll ići će s njima. Već su se toliko rijateljili, da su uzeli kabine jedan do drugoga. U broju dan spava inženjer, a u broju dva je Old Firehand, u tri om u ĉetiri Tetka Droll, a broj pet ima mali Fred. A tko je opet to? Boy, koga Tetka Droll vodi sobom. Je li to Drollov sin? Ne, bar po tome koliko sam doznao. Kako je njegovo porodiĉno ime i zbog ĉega je s Drollom?
34

O tome nisu razgovarali. Jesu li kabine, u kojima stanuju, lijevo ili desno? Kad se s krme gleda, lijevo. Djevojĉica inženjera spava, naravno, sa svojom majkom u kabini za žene. Budući da sam se prevario u tim ljudima, svejedno mi je gdje leže i spavaju. Ne zavidim im na njihovim uskim kabinama u kojima gotovo da se guše, dok mi ovdje na palubi imamo toliko zraka koliko nam srce želi. Well! Dobar zrak uživaju takoĊer i oni u kabinama jer su izvadili prozore i stavili mrežicu. Najgore, naravno, prolazimo mi. Mi moramo, ako nismo noću zaposleni, spavati zapravo tu dolje — pri tom je pokazao neku rupu, ĉiji je otvor vodio nedaleko ispod palube — a osobita je milost kada nam oficir dozvoli da legnemo ovdje uz putnike. Kroz ovu rupu ne dolazi dolje zrak, a iz potpalublja uzdiže se trulež. Kad su topli dani, dolje je upravo neizdrživo. Vaš prostor, gdje spavate, povezan je s podrumom? — zapita Cornel. Da, gore vode stepenice. Da li se one mogu zakljuĉati? Ne, jer bi onda bilo nesnosno. No, vas doista treba žaliti. Ali dosta je priĉanja; još nam je preostalo nešto brandyja u boci. I pravo je tako, sire! Tko govori njemu se i grlo suši. Još ću jednom nešto popiti i leći ću u sjenu da malo prospa-vam. Kad mojih šest sati proĊe moram dolje, meĊu kotlove. Ali kako je s mojim dolarima? Ja sam ĉovjek od rijeĉi, iako ih potpuno besplatno dajem. Ali, kako je tome kriva moja zabluda, treba da sno-sim posljedice. Eto vam, dakle, vaša tri dolara. Više nemate prava tražiti, jer nam niste uĉinili nikakvu uslugu. Ja više i ne tražim, sire. Za tri dolara dobit ću toliko brandvja, da ću se moći do mrtva napiti. Vi ste pravi gentle-man. Budete li još nešto željeli, obratite se na mene i ni na koga drugoga. Na mene možete raĉunati. Popio je još jednu punu ĉašu i odstranio se legnuvši u sjenu neke velike bale. Trampi su svog voĊu znatiželjno gledali. U glavnim cr-tama znali su na ĉemu su, ali nisu znali neka pitanja i obavještenja uskladiti. Dakle, htjeli ste mnogo pitati — reĉe Cornel, a pri tom je
35

njegovo lice obavio nadmoćni, samodopadni smiješak. — Devet tisuća dolara u banknotama, dakle, ĉist novac a nikakvi ĉekovi ili raĉuni i kad ih ĉovjek hoće realizirati dolazi u opasnost da ga uhvate. To je ozbiljna suma koju mi možemo samo pozdraviti. Ako ih samo dobijemo! — upadne netko koji je za •■-, ostale uvijek govorio. Imat ćemo ih. Kako da ih dobijemo? Kako da se doĉepamo noža? Ja ću ga donijeti iz kabine. Zar ti? Naravno, ja. Tako važan posao ne prepuštam nikome. A ako te uhvate? To je nemoguće. Plan moj je gotov i uspjet će. -*- Ako se to obistini, nemam ništa protiv tome, ali inženjer će svoj nož, kad se probudi, tražiti. Tada će poĉeti komedija! Doista, tada će uistinu poĉeti komedija; ali nas više biti neće. Kamo ćemo? Glupo pitanje. Naravno na obalu. Hoćemo li preplivati do nje? Ne, to niti sebi a ni vama ne mogu dopustiti. Nisam loš plivaĉ, ali noću se ne bih usudio plivati širokom rijekom, kojoj obale jedva da se mogu vidjeti. Dak'le, ti držiš, da ćemo se doĉepati jednog od ovih ĉamaca. Ni to ne. Bogami, ne vidim kako ćemo se doĉepati zemlje prije no što se otkrije kraĊa. Upravo to je dokaz da imaš djeĉji mozak. Zbog ĉega sam se tako uporno obavještavao o potpalublju? — To ne znam. «*- To ne možeš znati, naravno, ali trebao bi odgonel* uti. Ogledaj se. što stoji tamo uz lanac od sidra? — Cini se da je to škrinja s alatom. Otkrio si! Vidio sam da ima tamo ĉekića, turpija, kliješta, a ima i dosta svrdala, a pogotovu jedan kojem za-vijuci imaju promjer jedan i pol cola. Sve to usporedi, potpalublje i taj svrdao. By Jove! Hoćeš li prosvrdlati brod — nastavi onaj s pitanjima. Upravo to ću uĉiniti. Kad u brod poĉne ulaziti voda mora da je negdje rupa, a ako brod ima rupu privest će ga k obali da
36

se izbjegne opasnost i da ga taĉno pretraže. Ali ako tu rupu prekasno primijete? Ne budi takav strašljivac. Kad brod tone, a to se zbiva veoma polagano, penje se izvana razina vode. To mora oficir ili kormilar primijetiti ako nije slijep. Nastat će takva graja i strah, da inženjer neće misliti na nož, a kad primijeti gubitak, mi ćemo već biti daleko. A ako budu ipak mislili na nož, pa kad se uhvatimo kraja, nikoga ne budu puštali s broda? Treba sve promisliti. I tada ništa neće naći. Zavezat ćemo nož za uzicu, spustit ćemo ga u vodu i priĉvrstit ćemo kraj uzice s izvanj-ske strane broda. Ako i ovdje naĊu nož, onda su sveznajući. Ta misao doista nije loša. A šta onda, kad se budemo udaljili? Ja mislim da ćemo uskoro naići na neku farmu ili na neki logor Indijanaca gdje ćemo kupiti konje i da ih ne moramo platiti. I kamo ćemo onda? Prije svega do Black-bear rijeke, do raftera o kojima je govorio crnac. Veoma je lako uhodariti njihov logor. Naravno, nitko nas ondje ne smije vidjeti, već ćemo odmamiti crnobradoga da i njemu oduzmemo novac. Kad se to zbude, imat ćemo dosta da se možemo opremiti za naš daleki put. Na željezniĉku blagajnu, znaĉi, više i ne mislimo. Ni u kom sluĉaju! Ona zacijelo nosi mnoge, mnoge tisuće; mi ćemo i taj novac uzeti. Bili bismo glupani, kad ne bismo već unaprijed uĉinili sve što možemo. I sad znate na ĉemu ste. Danas ima mnogo posla, a na san ne treba misliti. Zbog toga se sada malo prevrnite i spavajte. Taj savjet su odmah sproveli u djelo. Na brodu je uopće zbog jake vrućine vladala neobiĉna tišina i mir. Predio desno i lijevo od rijeke nije pružao ništa što bi budilo znatiželju u putniku, tako da su provodili vrijeme spavajući ili u najmanju ruku u nekom stanju izmeĊu sna i jave, koji ne dozvoljava tijelu niti duhu istinsku okrepu. Istom prema veĉeri, kada se sunce naginjalo prema horizontu, oživjelo je na palubi. Vrućina je popustila, a primj'etno svježi zrak se probudio. GospoĊe i gospoda izašli su iz svojih kabina da užiju svježeg zraka. I inženjer je bio tu. Kraj njega bijahu nj'egova žena i kćerka, ova posljednja
37

se pot-puno oporavila od pretrpljenog straha Te tri osobe tražile su Indij'ance, j'er se obj'e žene ne bijahu još zahvalile. Veliki i Mali medvjed proveli su poslijepodnevne sate u pravoj indijanskoj tišini i nepomiĉnosti sjedeći na onom istom sanduku na kome su bih u trenutku kada ih je pozdravio Tetka Droll. — He, el bakh šai bakl matelu makik — eto ih sad će nam davati novac — reĉe otac u tonkawskom jeziku svom sinu kad je vidio da se približuje inženjer s porodicom. Lice Velikog medvjeda zasjenilo se, jer u indij'anskom ponašanju zahvalnost je uvreda. Sin je uzdigao desnu ruku preda se i pustio je da brzo padne to je znaĉilo da drugaĉije misli. Njegovo je oko poĉivalo puno divljenja na djevojĉici koju je spasio. Ona je brzim korakom došla do nj'ega s obje ruke uzela njegovu ruku, srdaĉno je stisnula i rekla: — Ti si dobar i odvažan djeĉak. Šteta što ne stanujemo jedno kraj drugoga. Ja bih te veoma voljela. On ju j'e ozbiljno gledao u rumeno lice te je odgovorio: Moj bi život tebi pripadao, Veliki duh ĉuti ove rij'eĉi, on zna da su istina. Naj'manje što mogu, mogu ti darovati neku uspomenu da me se sjećaš. Smijem li? On kimnu. Ona je skinula uski zlatni prsten s prsta na ruci i stavila ga njemu na mali prst lijeve ruke kamo je upra-vo pristajao. On je gledao u prsten pa u nj'u. Maši se pod svoj zuni, snimi nešto s vrata i dade joj. Bio je to neki omalen, ĉvrsti, ĉetverouglasti komad kože, bijel i ravan, a na nj'emu su bili ispisani neki znakovi. — Ja tebi takoĊer dati uspomenu — reĉe on. — To je totem od Nintropan-homoša, samo koža, ne zlato. NaĊeš li se u opasnosti kod Indijanaca samo to pokazati. Tada opasnosti odmah nema. Svi Indijanci poznaju i ljube Nintropan-homoša, a njegov totem slušati. Ona nije razumjela što ima da znaĉi totem i kakva je to golema vrijednost. Znala je samo, da joj je za prsten poklonio komad kože; ali nije pokazivala razoĉaranja. Bila je suviše umiljata i dobra srca da bi joj to bilo žao i da bi se usudila, da ga uvrijedi odbijajući njegov na prvi pogled siromašan dar. Zbog toga je totem objesila oko vrata pri ĉemu su oĉi mladog Indijanca zasjale od zadovoljstva. Odgovorila je:
38

— Zahvaljujem ti! Sad i ja posjedujem nešto od tebe, a ti nešto od mene. To nas oboje veseli iako mi jedno drugo i bez tih darova ne bismo zaboravili. Uto su zahvalili i roditelji djevojĉice, a zahvalnost su izrazili jednostavnim stiskom ruke. Otac djevojĉice reĉe: — Kako da nagradim djela Malog medvjeda? Ja nisam siromašan, ali sve što imam bilo bi suviše maleno za ono što je on meni uĉinio. Moram dakle ostati njegov dužnik. Mogu mu dati uspomenu kojom će se moći braniti od svojih neprijatelja jednako kao što je on moju kćerku obranio od pantera. Hoće li Mali medvjed uzeti ovo oružje? Ja ga molim neka to uĉini. Izvadio je dva veoma dobro izraĊena revolvera kojima je držak bio ukrašen sedefom i pruži mu ih. Mladi Indijanac nije trebao ni trenutka da razmišlja o onome što mu je ĉiniti. Stupio je korak natrag, uspravi se i reĉe: — Bijeli ĉovjek mi nudi oružje; to je velika ĉast za mene, jer samo muževi posjeduju oružje. Ja uzeti to i trebati samo tada kada braniti dobre ljude a pucati u zle. Howgh! Uzeo je revolvere i stavio ih za pojas. Njegov otac više nije mogao šutjeti. Na njegovu licu se vidjelo da se bori s ganućem. Reĉe Butleru: — TakoĊer i ja bijelom ĉovjeku zahvaliti, da nije davao novaca kao robu ili ĉovjeku koji nema ĉasti. To je velika cijena koju mi nikada zaboraviti. Mi uvijek prijatelji bijelom ĉovjeku njegovoj sqauw i njegovoj kćeri. Dobro ĉuvati totem koji dao Mali medvjed; on i moj. Veliki duh neka šalje uvijek sunce i veselje. Howgh! Posjeta, koja je imala da izrazi zahvalnost, završila se; ljudi su jedan drugome pružili ruke i rastali se. Oba Indi-janca sjela su ponovo na svoj sanduk. Tua enogh — dobri ljudi! — reĉe otac. Tua tua enogh — jako dobri ljudi! — potvrdi sin. To bijahu jedini izljevi srca koji su bili dopušteni indijanskoj šutljivosti. Što je zahvala inženjerova za indijanske pojmove ispala toliko nježna, nije bila zasluga njegova. On je shvaćanje i obiĉaje Crvenih suviše malo poznavao, a da bi mogao znati kako da se u tom sluĉaju ponese. Upitao je zbog toga Old Firehanda za savjet, a ovaj ga je uputio. Sada se vratio k njemu, Old Firehand je sjedio s Tomom i Tetkom Droll, i
39

ispripovjedio mu sve što se zbilo. Kad je spomenuo totem, po njegovu priĉanju moglo se vidjeti da znaĉenje uopće ne zna cijeniti. Zbog toga ga je Old Firehand zapitao: Znate li vi što je to totem, sire? Znam, to je neki crtež Indijanaca, nešto kao kod nas peĉat i može da bude iz raznovrsnih predmeta saĉinjen. To razjašnjenje je ispravno, ali nije i taĉno. Svaki Indijanac ne smije imati totem. To pravo imaj'u samo po-glavice. Što taj djeĉak već posjeduje totem, to je dokaz da je već uĉinio takva djela koja su od crvenih muževa pro-glašena slavnim. Treba razlikovati toteme po njihovoj na-mjeni. Jedna vrsta služi samo da iskaže onoga koji ga nosi, dakle, kao kod nas peĉat ili potpis, duga vrsta j*e mnogo važnija i služi kao preporuka onome koji ga nosi. Preporuka se daje po stepenu i zasluzi onoga kome se daje. Daj'te mi da vidim taj komad kože. Djevojĉica mu ga pruži i on ga stade taĉno razgledavati. Možete li odgonetnuti te znakove, sire? — upita Butler. Da — reĉe Old Firehand. — Boravio sam toliko puta i toliko dugo kod raznih plemena, da ne samo govorim nji-hove dijalekte, već mogu da ĉitam i njihovo pismo. Taj totem je veoma vrijedan i rijetko se kome poklanja. Napisan j'e u tonkawskom jeziku i glasi: šaghe-i-kauwan-ehlatan, henšon, -šakin henšon-šakih šaghe — i — kauwan-ehlatan, he-el ni-ya. Te rijeĉi znaĉe taĉno prevedene: njegova sjena i moja sj'ena, njegova krv i moja krv; on je moj stariji brat. A ispod toga stoji ime Malog medvjeda. Oznaka stariji brat još je u većoj cijeni negoli samo brat. Totem sadrži preporuku da toplije uopće nema. Tko vlasniku tog totema uĉini nešto nažao ima da oĉekuje osvetu Velikog i Malog medvjeda i svih njihovih prijatelja. ĉuvajte dobro taj totem, sire, da se održi crvena boja ovih znakova. ĉovjek ne može znati kakve će vam velike usluge on još uĉiniti, jer mi idemo u takav predio gdje stanuju saveznici Tonkawa. 0 tom malom komadu kože mogli bi da ovise mnogi ljudski životi. Parobrod je za vrijeme popodneva dosegao Ozark, Fort Smith i Van Bureu i približio se velikom zavijutku gdje korito Arkansasa ĉini odsutan zaokret spram sjevera. Kapetan je navijestio, da će nakon nekih dva sata poslije ponoći do-segnuti Fort Gibson. Da bi po dolasku u taj grad putnici bili svježi, većina ih je legla veoma rano, jer je
40

valjalo oĉekivati da će u Fort Gibsonu sve do jutra biti budni. Paluba se pot-puno ispraznila, a u salonu je bilo nekoliko osoba koje su igrale šah i ostale igre. U pokrajnjem prostoru za pušenje nalazile su se samo tri osobe, naime Old Firehand, Tom i Tetka Droll koji su se zabavljali priĉajući svoje pustolovine. Old Firehanda su ostala dvojica s poštovanjem susretali, što ovoga, meĊutim, nije smetalo da se obavijesti o budućim namjerama Tetke Droll. Zanimalo ga je kako je došlo do toga da je Droll dobio ĉudnovati nadimak tetka. Upitani je odgovorio: Veoma je poznat obiĉaj zapadnjaka, da svakom na-djenu neki nadimak. U svom sleeping-gownu zacijelo sam sliĉan ženi, a tome pristaje i moj visok glas. Prije sam govo-rio u basu, ali poslije nekog jakog nazeba izgubio sam svoj dubok glas. Kako imam obiĉaj, da se zauzimam za dobre ljude kao neka mati ili tetka, nadjeli su mi ime tetka. Da li je Droli vaše porodiĉno ime? Jest, ali ja sam uz to i veseljak a ponešto i nestašan. Prema tome mi moj nadimak dobro pristaje. Ime zvuĉi kao da je njemaĉko; vi ste po svim zna-cima njemaĉkog podrijetla jednako kao i Crni Tom i ja? Da. A roĊeni ste u Sjedinjenim Državama? Droll pri tom uĉini lukav šaljiv izraz lica i odgovori njemaĉkim jezikom: — Takvog kaj mi ni na pamet palo; sam si potražil jeden nemaĉki roditelski par. Sto? Dakle, roĊeni Nijemac i prema tome zemljak! — usklikne Old Firehand. — Tko bi to mislio. Kaj si to niste odmah mogli misliti? Ja sam uvek mislil ĉim mene netko vidi, da izgledam kao praotac starih Germana. Možete li možda odgonetnuti gde sam si prvi put obukal deĉje cipele? — Naravno, vaš dijalekt vas odaje. Po svim znacima taj bi se dijalog i živahno zabavljanje nastavilo unedogled. Na žalost to se nije dogodilo, jer su ona gospoda koja su se u salonu kartala došla u pušionicu da ispuše nekoliko izdašnih cigara. Uvukli su već prisutne u razgovor tako da su ovi morali napustiti svoju dosadašnju temu. Kad su se poslije razišli da odu spavati, oprostili su se Droll i Old Firehand slijedećim rijeĉima: — Bila je to vjeĉna šteta što nas nisu pustili da se dosita
41

napriĉamo; ipak ima i sutra dana kad će se naš razgovor moći nastaviti. Laku noć, zemljaĉe! Spavajte dobro, jer oko ponoći valjat će ustati. Već su sve kabine bile zauzete a u salonima su ugasili svj"etlo. Na palubi su gorjele samo dvij'e propisne lampe jedna na pramcu, a druga kod kormilara. Ova prednja lampa oba-sj'avala je rijeku takvim svjetlom i tako daleko, da je mor-nar, koji je u tu svrhu stajao na pramcu, navrijeme mogao vidjeti svaku zapreku i pravodobno javiti. Taj ĉovjek, kor-milar i oficir, koji j'e stalno lutao palubom, bijahu jedini lj'udi koji su uz mašiniste bili budni. I trampi su se priĉinili kao da spavaj'u; Cornel je lukavo svoje ljude postavio oko rupe koja vodi u potpalublje, tako da nije mogao k njoj prići nitko a da ga oni ne bi mogli vidjeti. Prokleta stvar — šaptao je Cornel jednome od svojih ljudi — nisam mogao ĉak i na to misliti da i noću sprijeda stoji ĉovjek koji pazi na vodu. Taj' nam je na putu. Ne toliko kao što misliš. U toj tami on ne može da vidi sve do rupe. Mrk'la je noć, ni jedne zvijezde nema na nebu. Uostalom, on mora oštro da gleda u krug svjetla oko laterne pa je prema tome sasvim zaslijepljen ako bi se ĉak i okrenuo. Ali kad ćemo zapoĉeti? — Odmah. Ne možemo gubiti vremena, jer prije Fort Gibsona moramo završiti stvar. Svrdlo već imam; sići ću. Ako bi me trebalo upozoravati, glasno kašlji. Ja ću ĉuti. On se podigao i zaklonj'en gustom tamom uputio se spram rupe i stavio nogu na uske stepenice. Deset stepenica je brzo prevalio. Istražio je dasku. Našao je i drugu rupu — koja je vodila dalj'e prema dnu laĊe i zapoĉeo je da se spušta i drugim stepenicama koje su bile dulje od onih gornjih. Došavši do dna zapalio je šibicu i posvijetlio. Prostor u kom se našao, nije bio veći od visLne ĉovjeka i vodio je gotovo do sredine broda. Nikakvim meĊuzidom odijeljen, taj je prostor bio širok' kao što je bila široka sama laĊa. Nekoliko manjih sanduka stajalo je na dnu. Cornel se uputi spram jedne strane broda i prisloni svrdao, naravno ispod razine vode, te je snažnom rukom zapoćeo bušiti. Uskoro je naišao na tvrd otpor, bio je to lim kojim je onaj dio broda što roni u vodu bio oblijepljen. Lim je valjalo probiti svrdlom. Ali za što brže tonjenje valjalo je u najmanju ruku izbušiti dvije rupe. Cornel je, dakle, prije svega probušio iza ove prve jednu rupu sve do lima. Tada je
42

podigao jedan od teških kamenova koji su ovdje ležali kao opterećenje i udarao po svrdlu tako dugo dok ovaj nije probušio lim. Odmah je zapoĉela nadirati voda i k'ad je izvukao svrdlo oblio ga je snažan mlaz vode tako da se brzo morao povući. Udarce nije nitko ĉuo zbog brujanja brodskih mašina. Probušio je takoĊer i lim druge rupe i istim se pu-tem vratio na palubu. Svrdlo je još uvijek nosio u ruci i odbacio ga istom kad se dohvatio gornjih stepenica. Zašto da i njega još nosi. Prispjevši do svojih ljudi bio je tiho upitan da li mu je uspjela stvar. Odgovorio je potvrdno i razjasnio da treba odmah poći do kabine broj jedan. Salon i uz tu prostoriju pušionica nalazili su se u poza-dini broda, a s obje strane bile su kabine; od kabina su vo-dila po jedna vrata iz svake kabine u salon. Kabina broj je-dan bila je prva i ležala je dakle na uglu. Legao je na pod i puzao oprezno naprijed, da ga ne bi opazio oficir koji je prolazio palubom. Sretno je došao do cilja. Kroz mrežicu na prozoru obasja ga tanki trag svjetla. U kabini je gorjelo svjetlo. Da li je Butler bio budan, možda ĉita? Cornel se osvjedoĉio da i u drugim kabinama gori svjetlo i to ga umiri. Možda će to osvjetljenje olakšati njegov posao. Izvuĉe nož i proreže mrežicu bez šuma odozgo nadolje. Neki zastor zaprijeĉio mu je da s prozora vidi u unutrašnjost kabine; tiho ga je pomaknuo i skoro je glasno zavikao od veselja kad je vidio ono što mu se pružalo pred oĉima. Na lijevom zidu kabine visila je iznad kreveta zasje-njena noćna svjetiljka. Pod njom je spavao, licem okrenut prema zidu, inženjer. Na stolici mu je bila odjeća, a na desnom zidu, na nekom stoliću za sklapanje, sat, novĉanik i onaj nož, moglo ga se izvana sasvim lako dohvatiti rukom. Cornel posegnu i uzme nož, pusti sat i novĉanik. Izvukao ga je iz korica i pretraživao je držak. Držak' se mogao odviti, to je dostajalo. — Do vraga ala je to bilo lako — huknu tad. — Već sam bio spreman i na to da ga zadavim. Niko nije vidio što se zbivalo. Cornel strpa nož za pojas, legne da dopuže do svojih Ijudi. Sretno je promaknuo mimo oficira. Nešto kasnije pogledao je u lijevo i uĉini mu se kao da vidi dvije tihe fosforescirajuće taĉke, koje su odmah ugasnule. Znao je, to bijahu oĉi! Pobrza snažno naprijed, ali sasvim tiho, i požuri ujedno na stranu. Uistinu! S onog mjesta
43

gdje je ugledao oĉi zamnije neki štropot kao da su se sudarila dva ĉovjeka. Oficir je to ĉuo i upita: Tko je: Ja, Nintropan-hauey. Ah, Indijanac. Zašto ne spavaš? Ovdje ĉovjek biti; nešto ružno ĉiniti, ja vidjeti ujega. On se brzo udaljiti. Gdje je? Naprijed, gdje Cornel ležati; on sam možda to biti. Pshaw! Zašto bi on ovuda prolazio? Spavaj i ne sme-taj ljude. — Ja spavati, ali ne biti kriv ako se dogodi nešto zlo. Oficir je pošao naprijed i budući da ništa nije ĉuo umiri se. Bio je uvjeren da se Indijanac prevario. Prošlo je mnogo vremena kad su ga iznenada pozvali s osmatraĉnice na pramac. Sire — reĉe mu ĉovjek — ja ne znam u ĉemu je stvar, ali voda se uspinje, brod nam tone. Besmisao — nasmije se oficir. DoĊite i sami se uvjerite. Oficir pogleda, ne reĉe ništa i požuri se do kapetanove kabine. Poslije dvije minute vrate se obojica na palubu. Nosili su svjetiljku i poĉeše svijetliti preko ograde. Donijeli su i drugu svjetiljku. Oficir se spustio u potpalublje, a i kapetan s njime, da pretraže unutrašnjost broda. Trampi su se bili odmakli od mpe koja je vodila dolje. Nakon kraćeg vremena vratio se kapetan i brzo se uputio prema kormilaru. — Neće da iz toga napravi buku — šaputao je Cornel svojima. — Ali, kažem vam, sad će okrenuti na obalu. Imao je pravo. Mornari i osoblje broda tajom su bili probuĊeni, a brod je promijenio pravac. Bez nemira to se nije moglo zbiti; putnici koji su spavali na palubi probudiše se. a neki iz kabina takoĊer su se našli na palubi. — Nije ništa, gospodo, baš ništa — hrabrio je kapetan. — Nešto smo vode dobili u donji prostor broda i to će morati da se iscrpe. Pristat ćemo, a tko se boji može da stupi na obalu. Htio je da djeluje umirujuće, ali postigao je upravo obratno. Ljudi su zapoĉeli vikati, tražili su pojase za spasavanje i kabine su odjednom bile prazne. Svi su uzrujano trĉali palubom. Uto prednja svjetiljka obasja visinu obale: brod se naglo okrenuo i bio paralelno s njom, a bacio je i sidro. Oba mosta za pristajanje pokazala su se dovoljno du44

gaĉka, izbacili su ih, a oni ljudi koji su bili u najvećem strahu, gurahu se spram obale. Prvi su, naravno, bili trampi, koji su brzo nestali u tami. Na brodu ostadoše osim posade samo Old Firehand, Crni Tom, Tetka Droll i Veliki medvjed. Old Firehand bio se spustio u potpalublje da vidi kako voda ulazi. Vratio se i upitao kapetana: Sire, gdje je mjesto ovom svrdlu? Eno tamo u sanduku za alat. Još je poslije podne bio u njemu. — Našao sam ga u donjem meĊuprostoru. Šiljak' mu je pun lima. Kladim se da je ovim svrdlom probušen brod. Utisak ovih rijeĉi bio je pojaĉan novim otkrićem. Inže-njer je prije svega ženu i kćerku odveo na obalu, a vrativši se na brod poĉeo je vikati: — Ja sam pokraden! Devet tisuća dolara! Netko je razrezao mrežu na prozoru i odnio mi novac sa stola. Veliki je medvjed poĉeo glasno govoriti. — Ja znati, Cornel ukrasti i probušiti brod. Ja vidjeti njega, ali oficir ne vjerovati. Treba pitati crnog mašinistu. On piti sa Cornel; on ići u salon prati prozor; potom ići i piti opet; crn ĉovjek sve morati reći. Velikog su medvjeda odmah opkolili svi prisutni; sa obale je odjeknuo jedan povik. — To je Mali medvjed — reĉe Indijanac. — Poslati ga za Cornel koji pobjeći na obalu. Mali medvjed reći gdje Coriiel biti. Uto se Mali medvjed približavao najbržim trkom preko sta i glasno poĉeo uzvikivati. — Tamo veslati Cornel odsjeći veliki ĉamac i preko na obalu! Doista, ugledali su ĉamac kako se udaljuje. Trampi su se eselili i zlobno k'liktali; posada i veliki dio putnika gnjevno odgovarahu. U općem uzbuĊenju nitko nije pazio na In{ ijance koji su nenadano nestali. Konaĉno je uspjelo snažom glasu Old Firehanda uspostaviti mir, a uto odjeknu i idan glas: — Veliki medvjed posuditi mali ĉamac. On slijediti Cor?la za osvetu. Mali ĉamac ostaviti prijeko i zavezati. KaBtan ga naći. Poglavica Tonkavva ne puštati Cornel. Veliki i iali medvjed imati njegovu krv. Howgh! Obojica su bila na malom ĉamcu i veslahu za trampima.
45

Kapetan je psovao i vikao. Dok je posada crpila vodu, apoĉelo je preslušavanje crnca. Old Firehand ga je oštrim ^itanjima satjerao u škripac, da je sve priznao i svaku rijeĉ jnovio koju je s Cornelom razgovarao. Sve se razjasnilo. Sornel je poĉinio kraĊu, probušio brod da prije otkrića krasa svojim ljudima doĊe na kopno. Crncu njegova izdaja lije bila oproštena, bio je svezan, a sa sutrašnjim danom kaBtan će mu suditi. Pokazalo se uskoro, da će šmrkovi lako iscrpsti vodu i brod nije ni u kakvoj opasnosti već da će uskoro nasta-iti put. Putnici se vratiše na brod, gubitak vremena nije ih »brinjavao, a mnogi su se i veselili ovoj maloj promjeni na 3m dosadnom putu. Najžalosniji bio je inženjer. Nestala lu je golema suma novaca, koji će morati nadoknaditi. Old Irehand ga je tješio, rekao mu je: — Još ima nade da vam se vrati novac. Putujte mirno vašom ženom i kćerkom. Sastat ću vas kod vašeg brata. Kako? Zar nas hoćete napustiti? Da. Idem za Cornelom da mu oduzmem što je ukrao. Ali, to je opasno. Pshaw! Old Firehand nije muž koji se boji tih Ali ipak, ja vas molim pustite to! Radije ću izgubiti tu sumu! Sire, ne radi se ovdje samo o vaših devet tisuća do-lara. Rijeĉ je o mnogo većim stvarima. Trampi su od crnca doznali da i Tom uza se ima novaca i da ga njegovi drugovi ĉekaju na Black-bear rijeci. Ja se zacijelo ne varam, kad držim, da su se onamo uputili da izvedu novi zloĉin, a ovdje je rijeĉ o ljudskim životima. Oba Tonkawe su Cornelu za petama i pri jutarnjoj svjetlosti slijedit ćemo njihove tragove, naime, bit ćemo svi zajedno: Tom, Tetka Droll, njegov djeĉak Fred i ja. Nije li tako, gospodo? -— Da — reĉe Tom jednostavno i ozbiljno. — Sasvim jasno — priklopi Tetka Droll. — Cornela moramo imati već i za volju drugih. A kad ga uhvatimo, jao njemu ako je potrebno. Treće poglavlje NOCNE BITKE Na visokoj obali Black-bear rijeke gorjela je velika vatra. Na nebu je sjala mjeseĉina, ali svjetlost njena nije mogla prodrijeti kroz gusto granje stabala; da nije bilo vatre, bila bi potpuna tama. Plamen je obasjavao neku vrstu brvnare koja nije bila sagraĊena iz horizontalnih dasaka koje bi bile
46

jedna na drugu naslagane, već sasvim drugaĉije. Naprosto su podrezali ĉetiri golema stabla koja su sluĉajno saĉinjavala ĉetvorinu i na njih sagradili krov. Krov se sastojao od takozvanih calpboard dasaka, koje se prave iz nerazgranatih ĉempresa. Na prednjoj strani zida ostavili su tri otvora, jedan veći da budu vrata i dva manja kao prozore. Ispred te kuće gorjela je vatra, oko koje je sjedilo dvadeset divljih prilika koje su pokazivale da već dugo vremena nisu bili u doticaju s civilizacijom. Odijela im bijahu poderana a lica ožarena suncem, vjetrom, i nepogodama. Osim — noževa uza se nisu imali nikakva oružja; bilo je zacijelo u brvnari pod krovom. Nad vatrom je visio kotao obješen o težak gvozdeni lanac, u njemu se kuhalo nekoliko komada mesa. Kraj kotla stajahu dvije suhe tikve pune medovine. Tko je imao želju ispio bi gutljaj a ujedno bi uzeo punu šolju ĉorbe od mesa. MeĊusobno su ti ljudi vodili vrlo živ razgovor. Društvo se ĉinilo potpuno sigurno, jer nitko nije nastojao da govori 10. Da su ti ljudi pretpostavljali blizinu neprijatelja, zaci-lo bi vatru palili na indijanski naĉin koja daje vrlo malen rlamen. Uza zidove kuća bijahu prislonjene sjekire, bradve, goleme pile i ostali alat, odakle je lako bilo zakljuĉiti da su to rafteri. Ti su rafteri neka osobita vrsta ljudi. Stoje po srijedi izmeĊu farmera i drvosjeĉe. Dok je farmer bliži civilizaciji i pripada ljudima koji se drže jednog mjesta, rafter provodi kao i drvosjeĉa gotovo divlji život, koji je jednak indijan-skom životu. Nisu vezani o mjesto i provode potpuno slo-bodan i nevezan život. Sele se iz jedne države u drugu iz jednoga okruga u drugi. Ljude i njihova naselja rafter ne posjećuje rado jer mu je zanat gotovo nezakonit. Zemlja u kojoj obaraju drvo nije njihovo vlasništvo. A vrlo im rijetko pada na um da pitaju ĉija je. Ako rafter naĊe šumu koja mu odgovara, i kraj nje vodu, zapoĉinje odmah da radi i ne brine se da li je mjesto na kojem se nalazi ustavno ili je — privatno vlasništvo. On ruši, reže i obraĊuje stabla, izabire ponajbolje drveće, spaja ih u splavi i nastoji da ih bilo gdje što bolje proda. Rafter nije rado viĊen gost. Istitia je, uostalom, da rafter mnogom novom došljaku u guste šume, kad ga naĊe, ne ĉini dobra, i da bi radije da ga nema. Rafter uzima, k'ao što je već reĉeno, samo najbolja debla, reže krošnju i napu-šta je.
47

Ispod i izmeĊu tih krošanja nastaju novi izdanci koji se povezuju sa divljim povijušama u ĉvrstu cjelinu i tu ne može ništa ni sjekira, pa ĉak ni vatra. Uistinu, rafteri vode vrlo tvrd i naporan život, ipak njihova zarada nije malena. Rafter zaradi, budući da ga materijal ništa ne stoji, lijepu paru. Dok jedni rade, jedan od njih, ili više, brinu se za ishranu. To su lovci koji povazdan, a ĉesto i noću, lutaju okolicom i traže hranu. U bogatim predjelima to nije teškoća. Nedostaje li divljaĉi tu ima mnogo posla. Ovo društvo, sada, koje je ovdje živjelo, na toj Crnoj medvjeĊoj rijeci, sudeći po punom kotlu, nije oskudijevalo Blenter, tko je bio taj ĉovjek? Tko je on bio? Nije bio Indijanac, bio je bijelac, živo-tinja kakve kod Crvenih nema, da ljudi. Htio bih vam nešto više reći, bio je upravo to što smo i mi, bio je rafter. Kako? Rafteri su ubili tvoju porodicu? Da, rafteri. Nemate nikakvog prava da budete pono-sni na vaš zanat i da se zamišljate boljima od Crvenih. Upra-vo tako kao što mi ovdje sjedimo, tako je istina da smo tati i probisvijeti. Ta tvrdnja naišla je posvuda na živ otpor. Blenter je nesmetano nastavio: — Ta rijeka na kojoj se sada nalazimo, ta šuma ĉija stabla obaramo i prodajemo nije to naše. Svakoga bismo ubili, ĉak' i pravog vlasnika kad bi nas htio protjerati odavde. Nije li to kraĊa? To je još više. To je grabež. Ogledao se po krugu i kako nije dobio odgovora nastavio je govoriti: Upravo s takvim razbojnicima imao sam tada posla. Vratio sam se s Missourija, uza se sam nosio ispravne ugo-vore. Uza me bijahu žena i oba sina. Imali smo blaga, nešto konja, svinja, velika kola puna pokućstva, jer ja bijah imućan to vam mogu reći. Nikakva došljaka nije bilo u blizini, a mi nismo niti trebali nikoga, jer naših osam ruku bijahu dovoljno jake i marljive. Za kratko vrijeme stajala je tu i brvnara. Ispalili smo i obradili zemlju i poĉesmo sijati. Jednoga dana uzmanjkala mi je k'rava. PoĊoh u šumu da je tražim. ĉuo sam udarce sjekirom, naĊoh šestoricu raftera kako obaraju moja stabla. U njih je bila moja krava. Ubili su je da je pojedu. No, gospodo, što biste uĉinili na mojem mjestu? Postrijeljali momke — odgovori jedan — i to s pu-nim pravom! Po zakonu Zapada kradljivac konja ili goveda
48

zaslužuje smrt. To je pravo, ali ipak ja to nisam uĉinio. Nagovorio sam ih vrlo uĉtivo i zahtijevao da napuste moju zemlju i da plate kravu. Ismijali su me. Idućeg dana manjkala mi je i druga krava. Odnijeli su je rafteri. Kad sam opet došao k njima, upravo su životinju razrezali u komade i objesili ih da se suše. Zaprijetio sam sa svojim pravima. Jedan ĉov-jek koji je bio govornik i njihov voĊa, uperio je pušku na mene. Razmrskao sam mu je svojom kuglom. Nisam ga htio ranjavati, ciljao sam u pušku. Požurio sam se kući da dozovem sinove. Nas trojica nismo se bojali ove šestorice. Ipak kad smo došli, više ih nije bilo. Naravno, sve je to nalagalo oprez i mi se nismo udaljavali mnogo dana od brvnare. Ĉetvrtoga dana uzmanjkalo nam je hrane. Otišao sam, dakle, sa jednim sinom po meso. Naravno, dobro smo pazili, ali nigdje nismo primijetili raftera. Kad smo se polako i tiho šuljali po šumi, možda dvadesetak koraka udaljeni jedan od drugoga, iznenada spazih onog voĊu kako stoji iza jednog stabla. On nije mene vidio već samo mog sina i uperio je pušku na nj. Nije bio moj obiĉaj da bez nužde ubijem ĉovjeka. Brzo skoĉim k njemu, otmem mu pušku, takoĊer nož i revolver i opalim mu zaušnicu da se srušio. On nije izgubio prisustvo duha ni za ĉasak. Bio je mnogo brži od mene. U trenu se digao i nestao prije no što sam ga mogao zgrabiti. Svi Ċavoli! Tu glupost si morao platiti — povika jedan od slušalaca. — Sasvim je jasno, da je taj ĉovjek kasnije vratio taj udarac. Da, osvetio se — potvrdi starac, pri tom je ustao uĉinio nekoliko koraka. Uspomena ga je uzbuĊivala. Ponovo je sjeo i nastavio: Imali smo sreću i dobar lov. Kad smo se vratili kući, odoh iza kuće da odložim plijen. Uĉinilo mi se da ĉujem prestrašen uzvik moga sina. Na žalost nisam na to polagao pažnje. Kad sam stupio u kuću, vidjeh svoje svezane i u ĉasu bijah i ja svezan i na zemlju baĉen. Rafteri su za vri-jeme našeg izbivanja ušli u farmu, savladali su moju ženu i mlaĊeg sina i ĉekali da se mi vratimo. Što se sada desilo to je nemoguće opisati rijeĉima. Sudili su nam. Da sam pucao i zato su me osudili na smrt. Lopovi su uz put i moju rakiju pili, toliko su se napili da u sebi nisu posjedovali ništa ljud49

sko. Zakljuĉili su da nam valja umrijeti. Kao posebnu kaznu za udarac koji je voĊa dobio od mene, tražio je da umremo biĉevani do smrti. Dvojica su mu povlaĊivali, trojica su se protivili. On je ipak proveo svoju volju. Iznijeli su nas napolje. Moja je žena došla prva na red. Svezali su je i poĉeli udarati. Jedan od njih ipak se smilovao i ubio je revolverom. Sinovima je bilo suĊeno da proĊu gore negoli ona. Ubili su ih batinjajući. Ja sam bio prisutan, sve sam vidio, morao sam biti posljednji. Ljudi, kažem vam, tih nekoliko trenutaka postali su mi vječnost. Bio sam lud, a ipak nisafld s^ mogao micati niti pokretati. Konaĉno i ja doĊoh na red. Na-mjestili su me i ponovo svezali. Udarce kojima su me uda-rali, nisam uopće osjećao. Duša mi se nalazila u stanju kad tjelesne boli uopće ne dolaze u obzir. Znam samo da je iznenada iz prerije zamnio glasan zov a kad ga rafteri na vrijeme nisu zamijetili, pao je hitac. Onesvjestio sam se. Došli su ljudi koji su te oslobodili? Ljudi? Ne, bio je samo jedan. Po držanju moje glave već je izdaleka vidio, da mi život ne vrijedi ni penija ako iz daljine ne zahvati borbu. Zbog toga je povikao i pucao. Opalio je samo jedan metak kao opomenu. Dakie u zrak je pucao, jer nije vjerovao da ima s ubojicama posla. Kad se brzo približio, prepoznao ga jedan od razbojnika i uzviknuo prestrašen njegovo ime. Kukaviĉki ubijati znali su, ali oni, šestorica, pa da se ponesu s ovim jednim, za to im je nedostajalo hrabrosti. Pobjegli su, pri ĉemu su iskoristili kuću kao zaklon da se doĉepaju šume. Mora da je došljak bio veoma slavan zapadnjak. •— Zapadnjak? Pshaw! Bio je Indijanac. Da, ljudi. Ka-žem vam, spasio me Indijanac. Indijanac? Zar su se njega toliko bojali, da su šesto-rica raftera pred njim pobjegli? To je nemoguće! Bio je to VVinnetou! Winnetou? Apaš? Good luck! Da, tada se doista može vjerovati! Ali zar je već onda bio tako poznat? Tada je bio na poĉetku svoje slave. Jedan od šesto-rice, koji je uzviknuo njegovo ime, zacijelo ga je već u jednoj prilici upoznao i nije želio novi sastanak' s njim. Uostalom tko je Winnetoua samo jednom vidio u životu, taj zna kakav utisak njegova pojava ĉini. Ali dopustio je lopovima da pobjegnu.
50

A što bi ti drugo uĉinio? Iz njihova bijega spoznao je. da im savjest nij'e ĉista ali nije mogao znati o ĉemu je 1 ijeĉ. Kad je vidio leševe koje prije nije mogao vidjeti, znao je da se ovdje zbio zloĉin, ali nije mogao da slijedi razboj-nike jer je mene morao njegovati. Kad sam se probudio, kle-ĉ?.o je kraj mene upravo kao što Sveto pismo opisuje Samaritanca. Oslobodio me spona. Nisam osjećao uistinu nikakvih bolova. Htjedoh odmah dalje za osvetom. Nije mi dopustio. Odnio je i mene i leševe u kuću, gdje bi se rafterima ukoliko se vrate lako odupro, i odjahao je do prvog susjeda da dovede ruku koja će me njegovati. Kažem vam taj je susjed stanovao preko trideset milja daleko, Winnetou nikada nije bio u toj okolici. Ipak ga je našao, iako je tek naveĉe prispio, i doveo već ujutro. Tada me je napustio da slijedi tragove ubojica. Izbivao je ĉitavu sedmicu. U meĊuvremenu sam sahranio svoje mrtve, a susjedu ostavio pismo neka proda moj posjed. Moje premlaćeno tijelo još nije bilo zdra-vo. Sa teškim bolovima ĉekao sam povratak Apaša. Slij'edio je raftere, prisluškivao naveĉe i ĉuo da su naumili do Smoky--hil-Forta. Pokazivao im se nije i ništa im nije uĉinio, jer osveta je bila moja stvar. Kada se od mene opraštao, uzeo sam pušku, pojahao konja i otišao sam. Ostalo znate već ili možete sebi zamisliti. Ne znamo ništa! Molim priĉaj dalje! Možete sebi zamisliti, da mi to nije bila zabava. Peto-ricu sam uništio jednoga za drugim. šesti i najgori izmakao mi je. Bio je rafter, a možda je i sada u tom poslu. Zbog toga sam i postao rafter, j'er mislim da ću ga na taj naĉin najlakše jednom sresti. Ali... behold! Kakvi su to ljudi ovdje? On skoĉi, a ostali ga slijediše, jer upravo su se na ivici pojavile dvije prilike. Bijahu to Indijanci, jedan starij'i i jedan mlaĊi. Prvi je uzdigao ruku umirujući prisutne i rekao: Ne biti u brizi mi ne neprijatelji. Raditi ovdje raf-teri koji poznavati Crni Tom? Da, poznamo ga. On za vas nositi novac? Da, ubrao j'e naše novce i potkraj' tjedna treba da ih donese. On prije doći. Mi dakle kod pravih ljudi, raftera, koje mi tražiti. Mali plamen, nadaleko inaĉe vidjeti. Tiho govo-riti inaĉe daleko ĉuti. On pristupi k vatri, razmakne je, gotovo ugasi. Mladi
51

Indijanac mu je pomogao. Kad su to uradili, baci stariji pogled u lonac sjedne i reĉe: — Jedan komad nama, mi izdaleka jahati i ništa jesti. Taj njegov samostalni nastup zaĉudio je raftere. Stari Blenter ga zapita: — Ali, ĉovjeĉe, što ti pada na um? Došao si kao da je ovo mjesto tvoje vlasništvo. Meni ne vjerovati? — glasio je odgovor. — Crveni Ĉovjek — ne — biti loš ĉovjek, crveni ĉovjek dobar ĉovjek, bijelac doznati to. Ali tko si ti? Ti ne pripadaš, po svim znacima, nekom plemenu iz prerije? Po tvom izgledu ĉini se kao da dolaziš iz Novog Meksik'a. I možda si Pueblo. Iz Novog Meksika doći, ali ne biti Pueblo. Ja pogla-vica Tonkawa, a zvati se Veliki medvjed, a ovo moj sin. što! Veliki medvjed! — uzviknuše nekoliko raftera iznenaĊeni, a Blenter priklopi: Ovaj je djeĉak, dakle, Mali medvjed! Istina — potvrdi Crveni. E onda je to nešto drugo! Oba Medvjeda svuda su dobro došla. Uzmite mesa koliko vam se god svidi i ostanite kod nas kako vam se dugo svidi. A što vas vodi u taj kraj? Mi doći upozoriti raftere. Zašto, zar nam prijeti opasnost? Velik'a opasnost. Kakva, govori! — Tonkawa prije jesti, dovesti konje, tada govoriti. Dao je sinu znak, našto se ovaj udalji, a sebi uze komad mesa i zapoĉe ga tolikim mirom jesti kao da se nalazi kod kuće u svom wigwamu. Imate i konje — pitao je Blenter. — Noću u tamnoj šumi! I pri tom ste nas tražili, a doista i našli! Bogami to je majstorija! Tonkawa ima oĉi i uši. On zna rafteri stanuju kraj vode, a zna da glasno govore i veliku vatru pale. Rafteri vrlo neoprezni. I lako ih je naći. Nema ovdje neprijatelja. U toj smo okolici sasvim sami, a u svakom sluĉaju dovoljno smo jaki da moguće ne-prijatelje odbijemo. Missouri-Blenter se varati! Kako, odakle ti znaš moje ime? Tonkawa dugo stajati iza drveta i ĉuti što vi govoriti. I tvoj'e ime ĉuti. Ako neprijatelj ne biti ovdje, oni sigurno
52

doći. I, ako rafteri neoprezni, biti pobijeĊeni pa i od malo neprijatelja. Uto se zaĉuje udarac kopita po mekanom tlu. Mali medvjed vodio je dva konja, zavezao ih za jedno drvo, uzeo komad mesa i sjeo kraj svog oca. Veliki medvjed je zavrŠio s jelom i reĉe: Sada govoriti Tonkawa i sa rafterima pušiti lulu mira. Crni Tom ima puno novaca, trampi doći, opljaĉkali ga i sve uzeti. Trampi? Ovdje na Crnoj medvjeĊoj rijeci? Ma ti se varaš. Tonkawa ne varati se, već taĉno znati i vama pripovijedati. U svojoj lošoj engleštini ispripovijedao im je dogaĊaj'e s parobroda a iz ponosa je zatajio djelo svoga sina. Slušali su ga s najvećom napregnutošću. Ispriĉao je takoĊer što se dogodilo nakon bijega trampa. Iskrcao se odmah poslij'e nj'ih s malim ĉamcem na obalu Arkansasa i ĉekao jutro, jer noću nije mogao slijediti tragove. Tragovi su bili sasvim jasni obilazili su Fort Gibson, vodili su na zapad da se odmah potom okrenu na sjever. Jedne od posljednjih noći napali su trampi neko indijansko selo i dobavili konje. O podne idućeg dana Tonkawe su susreli ratnike Choktowa i od njih kupili dva konja. Ova kupnja i ceremonija oko toga potra-jala je toliko, da su trampi dobili jedan cio dan prednosti. Pregazili su Red Fork i odjahali preko otvorene prerije prema Crnoj medvjeĊoj rijeci. Sada logoruju na maloj okuci rijeke, a Tonkawe su prije svega potražili raftere da ih o tome obavijeste. Djelovanj'e ove pripovijesti bilo je vrlo jako. Govorilo ,se sasvim tiho, a vatru su sasvim ugasili. Kako se daleko nalazi njihov logor — upita stari Blenter. Toliko koliko bijelci zovu pola sata. Doista smo bili neoprezni. I kako su dugo ondje? Cio sat prije nastupa veĉeri. Tada su nas zacijelo već i tražili. Ne znaš li ništa o tome? Tonkawa ne smjeti prisluškivati trampa, jer biti bi-jeli dan. Nadalj'e htjeti obavijestiti raftere jer... Prestao je govoriti i slušao je. Tada nastavi još tišim glasom. — Veliki medvjed nešto vidjeti. Neko kretanje na uglu kuće. Mirno svi sjediti i ne govoriti. Tonkawa se šuljati i vidjeti. Legao je na pod i poĉeo puzati. Pušku je ostavio. Rafteri su
53

napregnuto slušali. Prošlo j'e deset minuta, tada zamnije reski kratak povik, povik koji svaki zapadnjak pozna — smrtni krik ĉovjeka. Nakon kratkog vremena vratio se poglavica. Uhoda od trampa — reĉe — Tonkavva mu je dao nož. Ali je možda i drugi tu. Vratiti se i reći im. Zato brzo raditi ako bijeli ljudi htjeli prisluškivati trampe. Istina je — saglasi se Blenter šapćući. — Ja ću ići. a ti ćeš me voditi jer poznaš mjesto gdje logoruju. Sada ni ne slute da znamo za njihovu prisutnost. Osjećaju se sigurnima i glasno će govoriti. Ako se odmah otputimo, možda ćemo doznati njihove planove. Dobro, ali sasvim tiho i tajnovito, jer, ako je još drugi uhoda ovdje, on ne vidjeti da mi pošli. I bez puške poći samo nož. Puška smetati. — Taj savjet bio je poslušan. Rafteri su se otputili u brvnaru gdje ih nitko nije mogao promatrati, a Blenter poĊe sa poglavicom. Crnu medvjeĊu rijeku moglo bi se nazvati granicom onog brdovitog kraja koji zovu imenom Rolling prerija. Tu se izdiže brdo do brda, gotovo jedno veliko kao i drugo, odijeljeno dolinama koje su takoĊer jedna drugoj nalik. Takav se kraj razvija duž cijelog istoka od Kansasa. Rolling prerija bogata je vodom i gusto pošumljena. Iz ptiĉje perspektive mogla bi se ta beskrajna brdovita prerija usporediti sa zelenilom mora. Crna je medvjeĊa rijeka urezala svoje korito duboko u taj mekani, humusom bogati brdoviti kraj. To je istinski, pravi Divlji zapad. Ovdje, gdje su rafteri osnovali svoje radno mjesto, rušila se obala strmo u vodu u neposrednoj blizini njihove brv-nare, a to je bila velika prednost, jer im je to omogućilo podizanje naprave za klizanje drva u vodu. Srećom, obala nij'e obilovala šibljem, ali ipak nije bilo lako u toj tami kre-tati se. Blenter je bio stari i iskusni zapadnjak. Ipak se ĉu-dio poglavici, koji ga je za ruku vodio, s kakvom sigur-nošću se meĊu drvljem kretao, a stabla tako sigurno obi-lazio kao da je bijeli dan. Ispod njih ĉula se rijeka, što je prigušivalo nj'ihov korak. Pošto je proteklo nešto više od ĉetiri sata, spustila su se oba muža u neku dolinu. I ona je bila gusto obrasla dr-većem. Kroz nju je proticao potoĉić, koji je tiho mrmorio. U blizini mjesta gdje se ulijevao u rijeku protezala se slobodna livada s nekoliko osamljenih grmova. Ondje su se utaborili trampi i zapalili vatru ĉiji sjaj je obojici muževa
54

već izdaleka zapeo za oko. Trampi jednako neoprezni kao i rafteri — šapnuo je poglavica svojem suputniku. — Velika vatra kao da hoće peći golemog bivola. Crveni ratnici uvijek malu vatru pale. Nitko ne vidjeti vatre, a malo dima ima. Mi ćemo lako doći blizu i tako udesiti da nas ne vide. Da, lako ćemo se približiti — rekao je starac — ali da li tako blizu, da ćemo ih ĉuti, to je pitanj'e. Mi sasvim blizu biti i sve ĉuti. Ako nas otkriti, biti blizu. Napadaĉa ubiti i brzo u šumu. Išli su sve do posljednjeg stabla i ugledali vatru i ljude oko nje. Ovdje dolje bilo je više komaraca negoli u logoru raftera. Upravo iz tog razloga zapalili su trampi golemu vatru. Sa strane im stajahu konji. Nije ih bilo vidjeti, ĉuli su se samo. Toliko su ih komarci muĉili, da su bili stalno u pokretu. Blenter je ĉuo udaranje njihovih kopita. Legli su na zemlju i puzali spram vatre. Pri tom su ko-ristili grmlje. Trampi su sjedili uz potok ĉija obala j'e bila obraštena gustim šašom, koji se protezao sve do logora i pružao izvrsnu mogućnost zaklanjanja. Indijanac koji je vodio, razvio je pri tom pravu maj'storij'u. Valjalo je proći visokom oštrom travom, a da šaš ne prouzroĉi ni najman.ji šum. Ni vrhovi šaša ne smiju se pomicati, jer bi ih po tome lako otkrili. Veliki medvjed je izbjegavao tu opasnost tako da je jednostavno svoj put krĉio nožem. Pred sobom je oštrim nožem rezao šaš i time je uveliko pomogao Blenteru. Padanje tvrdog šaša odvijalo se tako neĉujno, da ni stari uz poglavicu nije ĉuo pad. Tako su se približavali vatri i stadoše tek' onda, kad su se našli tako blizu trampa, da su njihov razgovor, koji baš nije bio tako tiho voĊen, razgovijetno ĉuli. Blenter je razgledao likove pred sobom i tiho upitao poglavicu: Koji je od njih Cornel o kome si nam priĉao? Cornel ncma tu — odgovori Indijanac. Zacijelo nas traži. ' i— I ja misliti to. ;-— Znaĉi, on je taj koga si probo nožem. — Ne, ne biti on. Pa nisi mogao vidjeti kog si ubio. Bijelci gledati samo oĉima. Indijanac vidjeti i ru-kama. Moji bi prsti prepoznali Cornela. Znaĉi, nije bio sam već u pratnji nekog drugog i tog drugog si ti probo.
55

— Tako biti. Ĉekati ovdje dok se Cornel vratiti. Trampi su se zabavljali vrlo živo. Ćaskali su o svemu i svaĉemu samo nisu govorili o tome što bi zanimalo prisluškivaĉe, ali odjednom jedan tramp ipak reĉe: — ĉudio bih se, da je Cornel ispravno posumnjao. Srdilo bi me kad danas rafteri više ne bi bili ovdje. Još su tu, štaviše, sasvim blizu — odgovori jedan drugi tramp. — Strugotine, koje je voda naplavila, sasvim su svježe. One su od juĉer, najdalje od prekjuĉer. Ako je to istina, mi moramo opet natrag, jer smo momcima tako blizu, da nas mogu i primijetiti, a vidjeti nas ipak ne smiju. S njima nemamo posla, nas zanima samo Crni Tom i njegov novac. A taj nećete dobiti — upadne treći. — Zar mislite da nas rafteri već nisu primijetili. Ako se budemo vraćali, osta-vit ćemo tragove koje je nemoguće uništiti, a ako se naša prisutnost primijeti gotovo je s našim planom. Nikako, postrijeljat ćemo momke! Zar misliš, da će se oni postaviti i mirno ĉekati? Cornelu sam dao najbolji savjet, ali on ga je na žalost, odbio. Na istoku, u velikim gradovima, onaj koga okradu ode u policiju i prepušta njoj da pronaĊe tata, ovdje, na Zapadu, svaki svoju stvar uzima u svoje ruke. Ja sam osvjedoĉen da su nas slijedili. A tko su oni ljudi koji su nam se prepri-jeĉili na putu? U svakom sluĉaju oni izmeĊu putnika koji nešto takva razumiju, dakle, Old Firehand, Crni Tom i onaj ĉudnovati Tetka Droll. Trebali smo ih saĉekati i bilo bi nam veoma lako da Tomu oduzmemo novac. Umjesto da smo to radili tako smo daleko jahali uzalud, i sjedimo sad ovdje na MedvjeĊoj rijeci, a da ne znamo hoćemo li imati taj novac. A to, što Cornel sada noću okolo luta po šumi, pa traži raftere, to je takoĊer glupo. Može i do jutra ĉekati... Prestao je s psovkama, jer onaj o kome je upravo govo-rio, dolazio je u tom trenutku ispod drveća k vatri. Vidio je kako su se pogledi njegovih ljudi okrenuli spram njega, skinuo je šešir s glave, bacio ga na pod i rekao: Ne donosim nikakvih dobrih vijesti, ljudi! Nisam lmao sreće! Šta je? — pitali su ga svi. — Gdje je Bruns, zašto se nije vratio s tobom? Bruns — Cornel je sjedio — taj se više nikad neće iatiti. On
56

je mrtav. Mrtav? Kako se to zbilo? Uistinu, jadnik nije imao sreće! Netko mu je zabio DŽ u srce. Ta vijest izazvala je veliko uzrujanje. Svaki je pitao i od stih pitanja Cornel nije mogao doći do rijeĉi. Zapovjedio je neka miruju. Kad su se umirili, zapoĉeo je: — Bruns i ja slutili smo, da su rafteri uzvodno i uputili io se tim pravcem. Pri tom smo morali biti veoma oprezni, jer su nas Iako mogli primijetiti. Napredovali smo polagano, a i bilo je veoma tamno. Htio sam se već i vratiti, ali Bruns to nikako nije htio uĉiniti. Vidjeli smo mnogo tragova, a on je zakljuĉio da smo njihovoj nastambi blizu. Dr-žao je da ćemo nanjušiti raftere jer će oni zacijelo zbog komaraca ložiti vatru. To se i obistinilo, uskoro smo osjetili dim, a navrh obale primijetili smo laki sjaj k'ao od vatre, koji se probijao kroz grmlje i drveće. Uspeli smo se i mogli smo sagledati vatru. Gorjela je pred nekom brvnarom, a oko vatre sjedili su rafteri, bilo ih je dvadeset, upravo toliko koliko i nas. Prišuljali smo se bliže. Ja sam ostao da ležim iza nekog stabla i uopće nismo imali vremena da pripazimo što govore, kad su iznenada k rafterima pristupila dvojica. Nisu to bili rafteri već stranci. I, Ċavo ih odnio, jijahu to ona oba Indijanca s Dogfisha. Trampi su se na ovu vijest veoma zaĉudili, ali upravo iteĉeni bili su kad su doznali što je dalje govorio. Cornel je nastavio: — Vidio sam kako je Crveni ugasio plamen, a tada su poĉeli tako tiho govoriti da više ništa nisam ĉuo. Htio sam se vratiti, ali sam morao ĉekati Brunsa. Odjednom sam ĉuo krik toliko strašan da mi je prošao kroz kosti. Dolazio je iz pravca brvnare iza koje se bio sakrio Bruns. Uplašio sam se za njega, odšuljao sam se dakle oko logora iza kuće. Bilo je tako tamno, da sam napredovao pipajući. Odjednom sam rukom napipao ĉovjeĉje tijelo koje je ležalo u krvi. Po odjeći sam prepoznao Brunsa. Na leĊima je imao ranu koja je morala sezati sve do srca. Šta sam mogao raditi? Ispraznio sam njegove džepove, uzeo sam njegov nož i revolver i ostavio ga. Kad sam tada pošao, primijetio sam da su se rafteri po-vukli u unutrašnjost brvnare i brzo sam se udaljio. Sada ne smijemo gubiti ni ĉasa, treba da krenemo. Zašto? — pitali su razbojnici. Zašto? Zar niste ĉuli da dvojica Crvenih znadu gdje smo? Naravno, da će nas napasti. A kako znadu da smo iz-gubili
57

jednog mrtvog, prema tome znamo da smo u opas-nosti; moguće je da će se požuriti na nas. Ako dopustimo da nas iznenade, bit ćemo izgubljeni. Mi moramo odmah dalje, žrtvovat ćemo novac raftera. To je najmudrije i... Naglo je prestao govoriti i rukom je uĉinio pokret iznenaĊenja. — Šta je, što si stao, govori dalje — pitali su ga svi. Cornel je stao i nije odgovarao. Bio je sjedio u blizini onog mjesta gdje su oba prisluškivaĉa ležala. Ovi nisu više bili jedan kraj drugoga kao prije. Kad je, naime, stari Blenter ugledao Cornela prevladalo ga je golemo uzbuĊenje, koje se pojaĉalo kad je ĉuo Cornelov glas. Nije se mogao umiriti već je poĉeo da napreduje sve više i više kroz šaš. Njegove su oĉi sjale i ĉinilo se da će iskoĉiti iz oĉnih duplja. U tom uzrujanju zaboravio je najnužniju opreznost, nije mario što mu glava strši iz šaša. — Ne glavu pokazivati — siktao mu je poglavica, pri tom ga je zgrabio i natrag vukao. Ali, bilo je već prekasno, jer Cornel je vidio glavu. Zbog toga je prekinuo govor, u trenu je ustao da uĉini prisluški-vaĉa neškodljivim. Pri tome je postupio veoma lukavo rekavši: — Upravo mi je palo na um, da sam tamo kod konja još ... ipak poĊite vas dvojica sa mnom. Mahnuo je glavom dvojici svojih ljudi koji su slijeva i zdesna sjedili kraj njega. Oni ustadoše, a on im je zašaptao: — Ja se samo pretvaram, jer tu iza nas leži neki ĉovjek: po svim znacima rafter. Kad bi vidio da sam ga opazio, pobjegao bi. Ĉim se na njega bacim i vi ga zgrabite. Na taj naĉin ćemo ga odmah šĉepati da se ni obraniti neće moći. Dakle naprijed! On se okrenu kao munja, skoĉi na ono mjesto gdje je vidio glavu. Poglavica Tonkavva bio je vanredno oprezan, iskusan i razborit ratnik. Vidio je, kako je Cornel ustao i kako šapuće I dvojicom trampa. Vidio je nadalje kako je jedan od njih uĉinio neku neodluĉnu gestu. Ma kako neznatna i neprijatna ta gesta bila, Veliki je medvjed odmah prozreo. Taknuo je starca i zašaptao mu: — Brzo odatle! Cornel tebe vidjeti! Brzo! Brzo! U tren se okrenuo i udaljio se, a da se nije digao sa ze-mlje i išĉezao iza obližnjeg grma. Bio je to majstorski potez koji se odigrao za nepune dvije sekunde. Ali iza njega je već
58

zaorilo Cornelovo »naprijed« i kad se ogledao, vidio je kako se ovaj bacio na starca i kako obojica trampa slijede primjer Cornela. Stari Blenter bio je uprkos svojoj posloviĉnoj prisutno-sti duha sasvim zateĉen. Trojica su ležala ili kleĉala na njemu, držahu mu ruke i noge, a ostali trampi skoĉiše od vatre i brzo se približiše mjestu borbe. Indijanac je trgao nož da pomogne starcu, ali je morao uvidjeti da je nasuprot toj nadmoĉi nemoćan. Ništa drugo nije mogao uĉiniti već da gleda što se dogaĊa sa starim Blenterom, i da o tome obavijesti raftere. Da ne otkriju i njega, otpuzao je daleko na stranu gdje se sakrio iza nekog grma. Kad su ugledali uhvaćenoga, htjeli su trampi galamiti, ali im je Cornel naredio najstrožu tišinu: — Tiho! Mi ne znamo dali su i ostali tu. Držite ga, a ja nlcm da vidim. Obišao je okolicu vatre i na svoje umirenje primijetio <l.i nema Ijudi. Dok su ĉetvorica držala uhvaćenog, nagnuo e Cornel Ċa mu vidi lice. Bio je to dugi, oštri i zamišljeni, itujući pogled. Tada reĉe: — Covjeĉe, mora da te poznam! Gdje sam te zapravo Starac se ĉuvao da mu to kaže. Mržnja je kuhala u nje-/im grudima ali s najvećim naporom uĉinio je ravno-— Da, već sam te morao vidjeti — ponovi Cornel. — Tko Pripadaš li rafterima koji tu gore rade? M»«~ Da — odgovori upitani. — Zašto se šuljaš okolo? Zašto nas prisluškuješ? LM. Cudnovato pitanje! Da li je tu na Zapadu zabranjeno igledati obližnje ljude? Prije, držim, da je to zapovijed nužde. Ima ovdje dosta ljudi pred kojima ĉovjek valja da bude oprezan. — ćuo si o ĉemu smo razgovarali* prema tome znaš tko smo i što smo. T- Ništa nisam ĉuo. Bio sam dolje na rijeci i htio sam u logor. Uto sam primijetio vatru i, naravno, prišunjao sam se da vidim tko kraj nas logoruje. Nisam imao vremena da slušam o ĉemu ste govorili jer me zbog moje neopreznosti uhvatiste. Nadao se da ga Cornel nije vidio kod brvnare. Ali se prevario, jer crvenokosi ga je zlobno prekinuo: — Lažeš! Vidio sam te pred nekoliko trenutaka kod raftera! Sjedio si i razgovarao i sad te opet prepoznajem! Priznaj!
59

Ni na um mi ne pada! To što govorim istina je! Dakle, veliš, odista si sam bio ovdje? Da. I tvrdiš, da uistinu ništa nisi ĉuo o ĉemu smo mi govorili? Nijedne rijeĉi. Kako se zoveš? Adams — lagao je Blenter, koji je imao razloga da ne kaže svoje pravo ime. — Adams — ponovi Cornel zamišljeno. — Adams. Nikada nisam poznavao bilo kakva Adamsa koji bi imao tvoje lice. Ipak mi se ĉini kao da smo se već negdje sreli. Ne — tvrdio je starac. — I sad me pustite! Ništa vam nisam uĉinio, nadam se da ste pošteni zapadnjaci koji puštaju u miru ostale ljude. Jest, mi smo pošteni ljudi — smijao se crvenokosi m ali vi ste, nema tome dugo, jednoga od naših proboli i po zakonima Zapada treba da se osvetimo. Krv za krv, život za život, pa makar ti bio tko mu drago; svršeno je s tobom. Kako? Zar ćete me ubiti? Da upravo tako kao što ste vi našeg druga ubili. Radi se samo o tome hoćeš li ti umrijeti upravo kao on ili će te progutati rijeka. Velikih ceremonija neće biti. Mi ne možemo gubiti vrijeme. Hajde, svršimo to. Zavežite mu usta, da ne može vikati. Tko je za to da ga bacimo u vodu neka digne ruku. — To je bilo upravljeno trampima od kojih većina digne ruku.. ^- Dakle, utopit ćemo ga — reĉe Cornel. — Zavežite mu obje ruke i noge da ne može plivati pa brzo u rijeku i potom put pod noge prije no što doĊu njegovi ljudi. Stari Blenter je za vrijeme preslušavanja bio ĉvrsto dr-žan od nekoliko Ijudi. Sad mu j'e valj'alo prije svega zavezati usta. Znao je da je Indijancu nemoguće doći do raftera. Na pomoć se nije moglo raĉunati. Ipak je ĉinio ono što bi svaki drugi na njegovom mjestu ĉinio, branio se iz petnih žila i vikao u pomoć. Zov je prodirao kroz tišinu noći. *— All, lightingst! — lj'utio se crvenokosi. — Ne puštajte ga toliko viĉe. Ako ne budete brzo s njim gotovi umirit ću ga . Pazite! Posegao j'e za svoj'om puškom i zamahnuo, da staroga undakom udari po glavi. U tonl trenutku pojavila se go-ma sjena iz guštare. Snažan udarac obori Cornela ...
60

U suton toga dana ĉetvorica jahaĉa slijedila su tragove rampa, bili su to Old Firehand, Crni Tom, Tetka Droll i 'egov dj'eĉak. Tragovi su vodili ispod stabala, bijahu j'asni, ali je teško o odrediti koliko su stari. Istom kad su vodili preko mje-s lijepom travom sjaši Old Firehand da ih pretraži. Kad taĉno razgledao, reĉe,: Momci su nepunu milju pred nama, j'er tragovi su i pola sata. Valja da požurimo. Zašto? — upita Tom. Da stignemo prije noći u blizinu trampa i da dozna-gdje logoruju. '».J-+. Nije li to opasno za nas? Smjestit će se ionako još e noći i moramo paziti da im ne padnemo taĉno u ruke. — Toga se ne bojim. Kad bi se vaše pretpostavke i obiinile, nama nije moguće da stignemo prije noći. Po raznim akovima zakljuĉujem da se nalazimo u blizini raftera koje amjeravamo upozoriti. Uputno je, dakle, poznavati mjesto Ċje logoruj'u trampi. A zato je potrebna brzina. Ako nas .ncnadi noć, do jutra bi se mnogo toga moglo dogoditi, a :o ne bismo mogli sprijeĉiti. što vi kažete, Tetka Droll? Kako su govorili njemaĉki i Droll je odgovorio svojim nrjeĉjem. b — Ste rekli kak i ja mislim. Bumo jahali kaj' se može rže. Dakle, gosponi napred! Budući da drveće i šuma nije bila gusta, ti su se prijed-lozi mogli ispuniti. I trampi su danje svjetlo u potpunosti iskoristili i zaustavili se istom onda kad ih je noć na to prisilila. Da se Old Firehand nije držao njihovih tragova već pošao uz rijeku, naišao bi na tragove Tonkawa koji su bili nepun sat pred njim. Kad je zanoćalo, tragovi kopita se uopće nisu razazna-vali i Old Firehand je morao po nekoliko puta sjahati da ih istraži. — Pola smo milje dobro napredovali, ali na žalost, trampi su jahali još brže. Usprkos tome pokušat ćemo ih uhvatiti. Sjašite, morat ćemo pješke. Na žalost, zamraĉilo se tako da tragove više nije bilo moguće razaznavati. ćetvorica stadoše. šta sad — upita Tom. — Gotovo smo prisiljeni da ostanemo ovdje. Nikako — odgovori Droll — ne bumo ostali tu, bumo se žurili dok ih ne najdemo.
61

—- Ma, ĉut će nas! No, napravimo tak! Mene ne buju ĉuli. Kaj vi velite, Old Firehand? Da, mislim kao i vi — odgovori upitani. — Ali oprez nam zabranjuje da se krećemo u tom pravcu kojima su pošli tragovi. PoĊimo udesno, tada ćemo ih imati izmeĊu nas i rijeke i moramo primijetiti vatru prije no što oni nas budu ugledali. A ako ne budu imali vatre? — primijeti Tom. Bum im konja nanjušil — odgovori Tetka Droll. — U šumi njušim konje bolje nek na polju. Moja me njuška nigdar ni napustila. Old Firehand zakoraknu vodeći svog konja za uzdu, a ostali su ga slijedili. Rijeka je na ovom mjestu primjetno zaokretala ulijevo. Posljedica toga bila je, da su se suviše udaljili. Old Firehand je to na vrijeme primijetio i okrenu ponešto ulijevo. Uto odjednom zamijeti miris dima i stane. Za njim je i Tetka Droll njušio i odmah reĉe. — To je dim; odonud ide. Pazimo se, nekak je svetlije. Tam je sigurno vatra. Htio je nastaviti put, ali stane jer oštro mu je uho za-ĉulo korake koji su se približavali. Old Firehand ih je ta-koĊer ĉuo, a ujedno i ubrzano disanje došljaka. Pusti uzdu svoga konja i poĊe nekoliko koraka naprijed. Sluh mu je govorio da će ĉovjek ovuda proći. U tami noći i šume ĉak i oĉi znamenitog lovca jedva su zamjećivale predmete, kad odjednom iskrsnu pred njim lik koji je htio smugnuti u stranu. Old Firehand ga s objema rukama zgrabi. Stoj — zagrmi on prigušenim glasom. — Tko si ti? Šai nek enokh, šai kopeia — ne znam, nitko — odgovori upitani i pri tom je pokušavao osloboditi se. Ćak i najodvažniji muž preplašit će se ako ga posred noći u šumi, sama, iznenada zgrabe tuĊe šake. U takvim trenucima straha poslužit će se uvijek materinjim jezikom. To je uĉinio i muž kojega je Old Firehand zgrabio. On je razumio indijanske rijeĉi i reĉe iznenaĊen: — Ta to je Tonkawa! Veliki medvjed sa svojim sinom pa da je pred nama? Kaži tko si. Sad se i Indijanac prestao odupirati, prepoznao je glas velikog lovca i poĉeo je brzo lošom engleštinom govoriti: Ja Nintropan-hauey, ti Old Firehand. To dobro! Još muževa s tobom?
62

Dakle Veliki medvjed! To je sretan sluĉaj. Jest, ja sam Old Firehand, a sa mnom su još trojica. šta radiš ovdje? Trampi su ovdje u blizini. ĉuvaj se. Ja ih vidjeti. Zarobili su staroga Missouri-Blentera. Hoće ga ubiti. Ja trĉati rafterima za pomoć kad mene Old Firehand uhvatiti. — Zar hoće da ubiju raftera? Treba da mu pomognemo! gdje su? Ondje iza mene, ondje gdje se vidi svjetlo meĊu ećem. Je li crveni Cornel meĊu njima? Da, on biti. Gdje su im konji? Kad Old Firehand k njima konji biti desno, prije A gdje su rafteri? Gore na brdu, Veliki medvjed biti već kod njih i ovoriti s njima. U najvećoj žurbi ispripovjedio im je što se zbilo, na što e Old Firehand rekao: — Ako je tramp izgubio glavu, htjet će se osvetiti na lenteru. Nas ćemo ĉetvorica svezati konje i tajom ćemo se prikrasti do vatre da sprijeĉimo ubojstvo, a ti otrĉi do raftera da ih što prije dovedeš. Indijanac otrĉi. Ćetvorica svezahu svoje konje i poĉeše se brzo približavati logoru trampa. Već nakon kratkog vremena bilo je sve svjetlije i uskoro opaziše vatru izmeĊu debala. Desno su bili konji. Legli su i približili se vatri. Old Firehand se obratio djeĉaku Fredu: Htio mu je reći neka se uputi do konja i sva-kog trampa koji bi se htio dokopati konja neka ubije, ali jedva da je izustio kad se razliježe glasni i prodorni krik. — Ubijaju ga — reĉe Old Firehand tihim glasom — brzo meĊu njih. Tko se brani nemojte ga štedjeti. On se podignu i skoĉi k vatri; tri-ĉetiri trampa odbacio je da se doĉepa crvenokosog koji se upravo spremao na udarac. Old Firehand je došao upravo u pravo vrijeme da obori Cornela. Nekoliko trampa, koji su bili zaposleni time da vežu Blentera, padoše od njegovih slijedećih udaraca. Tada izvuĉe revolver i zapoĉe obarati preostale neprijatelje. Pri tom nije izustio ni rijeĉi. Tim glasniji bijahu ostali napadaĉi. Crni Tom sruši se kao oluja na trampe i obarao ih je kundakom. Pri tome je strahovito psovao i prijetio. šesnaestogodišnji Fred upravo
63

je ispalio svoju pušku, kad je, odbacivši je, zapoĉeo strijeljati revolverom. Palio je hitac za hicem i pri tom iz svega glasa vikao da pojaĉa zabunu kod neprijatelja. Najglasniji je ipak bio Tetka Droll sa svojim tankim glasom. ĉudnovati lovac vikao je za dvanaestoricu. Pokreti mu bijahu tako neobiĉno brzi da nijedan neprijatelj nije mogao sa sigurnošću pucati u nj. A to im nije ni na um padalo. Trampi bijahu od straha zbog tog neobiĉnog napadaja tako iznenaĊeni, da nisu ni pomišljali na otpor. Kad su se sabrali, vidješe oni ĉitavi toliko drugova mrtvih i ranjenih ili onesviještenih da su držali da je najpametnije da pobjegnu. Pobjegli su s mjesta bitke, a da nisu bili svjesni svoje premoći, jer su mislili, nakon tolike vike Tetke Droll da ih napada mnogo ratnika. Od onog trenutka kad je Old Firehand zadao prvi udarac pa do njihova bijega nije prošlo ni minuta. — Za njima — vikao je Old Firehand. — Držat ću stražu. Ne dajte im konjima! Crni Tom, Tetka Droll i Fred potrĉaše, grozno viĉući, k mjestu gdje su vidjeli da stoje životinje. Oni trampi, koji su pobjegli konjima da se u sedlu spase od straha, nisu znali iskoristiti svoju prednost. Nastaviše bježati u šumu. U to su vrijeme rafteri gore u svojoj brvnari oĉekivali povratak svojih uhoda. Kad su dolje na rijeci ĉuli hice, povjerovahu da su obojica u opasnosti. Latiše se oružja, napustiše kuću i požuriše koliko im je to dopuštala tama u onaj predio gdje su ĉuli puškaranje. Pri tom su urlikali da trampe odmame od Blentera i Tonkavve. Ispred sviju žurio je Mali medvjed, koji je s vremena na vrijeme ispustio glas da bi ga rafteri mogli slijediti. Jedva su prevalili pola puta kad ih je predusreo jedan glas, naime, glas Velikog medvjeda: — Brzo doći — vikao je. — Old Firehand biti i pucati na trampe! On samo tri muža imati! Pomoći njemu! Ćetvrto poglavlje IZMAKAO OSVETI Kad su rafteri došli dolje k vatri, sjedili su Old Fireand, Tom, Tetka Droll, Blenter i Fred tako mirno kraj nje, ao da su je oni upalili i kao da se ništa neobiĉno nije doodilo. Na jeĊnoj strani vidjeli su leševe ubijenih, a na drufioj svezana tjelesa ranjenih i uhvaćenih trampa;
64

meĊu BVima se nalazio crveni Cornel. ■—• Grom i pakao — povikao je prvi došljak kad je vidio stnrog Blentera. — Mi smo mislili da si u opasnosti, a ti mirno sjediš u Abrahamovu krilu! Tako je i bilo — odgovori stari. — Trebao sam se doista naći u Abrahamovu krilu. Kundak Comelove puške vci je lebdio iznad moje glave. Uto su došla ova ĉetvorica Bentlemena i izbavili me iz opasnosti. Brz i dobar posao! M"i'li biste nešto od njih i nauĉiti, boys! A... je li doista Old Firehand tu? — Da, eto ga tu. Sjedi. Pogledajte tog muža i stisnite IIU (lcsnicu. Zaslužio je. Zamislite, tri ĉovjeka i jedan djel napadoše dvadesetoricu i raspršiše ih, a da pri tom njima ni vlas s glave nije pala. Neprijatelj ima devet mrtvih i šestoricu uhvaćenih. Pri ovim rijeĉima je ustao od vatre. TakoĊer i ostali se podignu. Rafteri su se držali puni poštovanja u pristojnoj udaljenosti, a svi pogledi bijahu upereni na Old Firehanda. On ih je zamolio neka se približe i svakom pojedinom je pružio ruku. Obojicu Tonkawa pozdravio je sa osobitom poĉasti: Moja crvena braća izvela su majstorsko djelo slije-divši trampe i meni je bilo lako ići za njima. Pohvala mog bijelog brata velika je ĉast — odgovori Veliki medvjed skromno. — Trampi ĉiniti veliki trag kao krdo bivola. Tko njih ne vidjeti biti slijep. Ali gdje je Cornel? On takoĊer mrtav? Ne, živ je. Moj ga je kundak samo onesvijestio. Eto, upravo se osvijestio, pa smo ga sputali. Tu leži. Pokazao je rukom mjesto gdje je ležao Cornel. Tonkawa se približio ležećem Cornelu, trgnuo je nož i rekao: — Kad nije umro od udarca, umrijet će od noža. Udario je mene, uzet ću njegovu krv. — Stoj! — uzviknu stari Blenter, pri ĉemu je uhvatio uzdignutu ruku poglaviĉinu. — Taj ĉovjek ne pripada tebi već meni! Veliki medvjed se okrenu, ozbiljno ga pogleda i upita: Ti takoĊer osvetu imati nad njim? Da i kakvu samo!
65

Krv? Krv i život. Otkada? —• Ima tome mnogo, mnogo godina. Ubio mi je, biĉu-jući ih, ženu i oba sina. — Ne varaš li se? — zapita Indijanac kome je teško bilo odreći se svoje osvete, koja je po zakonu prerije njemu pripadala. Ne, nije moguće da sam se prevario, Odmah sam ga prepoznao. Takav se obraz ne zaboravlja. Dakle, ubit ćeš ga? Da, bez milosti. Ja se povlaĉiti, ali ne sasvim. Meni dati krv a tebi život. Tonkawa njemu ne oprostiti kaznu, uzeti mu uši. Ti sporazuman? Hm, a ako se ne složim? Tada Tonkawa njega odmah ubiti. Dobro, odreži mu uši. Onaj koji je proživio te muke koje mi je Cornel do danas uĉinio taj se ravna po zakonima savane a ne milosrĊem koje bi štedjelo ovakvu neman. Tako uši moje i ja ih odmah uzeti! On kleĉe uz Cornela da izvrši svoju namjeru. Kad je ovaj vidio, da je Tonkawa ozbiljno naumio da mu ih odreže poĉe vikati. Sto vam na um pada, gospodo! Je li to kršćanski? što sam vam uĉinio, da tom crvenom poganinu dozvoljavate da iznakazuje moju glavu. O tome što si ti uĉinio meni, govorit ćemo poslije — odgovori Blenter hladno i ozbiljno. A ono što mi ostali imamo da ti kažemo, pokazat ću ti odmah — dometne Old Firehand. — Još ti nismo ni pretražili džepove, hajde što ima u njima. Namignuo je Tetki Droll i taj je ispraznio džepove uhvaćeniku. Uz mnoge predmete pronašli su i novĉanik trampov. Kad su ga otvorili, pokazalo se da je sadržavao potpunu sumu pokradenog inženjerova novca. ~— Ah, još nisi ni razdijelio novac sa svojim razbojnici-ma! — smijao se Old Firehand. — To je dokaz, da su ti više vjerovali negoli mi. Ti si kradljivac, a po svim znacima još i više od toga. Ne zaslužuješ samilosti. Veliki medvjed neka ĉini što ga je volja. Cornel je vikao od užasa ali poglavica se nije obazirao na
66

njegovu viku. Uhvati ga za kosu i sa dva brza sigurna reza odreže mu oba uha koja potom baci u rijeku. — Tako reĉe — Tonkawa se osvetiti, a sada nastaviti put. Zar odmah — upita Old Firehand. — Nećeš li jahati sa mnom ili još ovu noć ostati kraj nas? Tonkawi svejedno je li noć ili dan. Njegove oĉi dobre ali njegovo vrijeme kratko. Izgubio je mnogo dana da slije-diti Cornel: sada jahati dan i noć u svoj wigwam. On prija-telj bijelih ljudi, on veliki prijatelj i brat od Old Firehand. Veliki duh uvijek dati mnogo praha i mnogo mesa bijelcu, i svima koji prijatelji bili sa Tonkawa. Howgh! Prebacio je pušku preko leĊa i udaljio se. Njegov sin je uĉinio to isto i poĊe za ocem. Gdje su im konji? — pitao je Old Firehand. Ondje, prijeko, kod naše brvnare — odgovori Blenter. — Naravno obojica idu onamo da ih uzmu. Ali hoće li ih noću u toj prašumi naći, to bih htio ... Budite bez brige — upadne mu veliki lovac u rijeĉ.v— Oni poznaju put inaĉe bi ostali. Pustimo ih neka odu i svršavajmo naše poslove. Što da radimo s mrtvima i zarobljenima? Mrtve ćemo naprosto baciti u rijeku, a nad ostalima izreći ćemo osudu. Prije toga moramo se osvjedoĉiti da li nam prijeti kakva opasnost od pobjeglih trampa. O, njih je tako malo da ih se ne moramo bojati. Mora da su pobjegli tako daleko koliko im to samo noge dopu-štaju. Uostalom postavit ćemo stražu. Cornel je ležao uza svoje zarobljene trampe i stenjao je od bolova. Od rijeĉne strane nije prijetila opasnost, a na protivnu stranu izbacili su nekoliko straža. Old Firehand je naredio neka se uhvate napušteni konji, a tada je mo-gao zapoĉeti sud savane. Ponajprije su sudili Cornelovim drugovima. Nije im se moglo dokazati da su bilo kojem prisutnom uĉinili što nažao. Za ono što su namjeravali, gubitak konja i oružja po mišljenju suda bila je dovoljna kazna. Ove noći bit će strogo ĉuvani, a ujutro će biti pušteni. Rane treba da jedan drugome povežu. Sad je došao red na glavnog krivca Cornela. Do sada je ležao u sjeni, a sad su ga donijeli k vatri. Jedva da ga je obasjavao plamen vatre kad Fred glasno povika i skoĉi k
67

njemu, nagne se nada nj, promatraše ga kao da ga oĉima hoće proždrijeti i obrati se živo Tetki Droll: On je, on je ubojica! Prepoznajem ga! Tetka Droll se sagnu i upita: Ne varaš li se? To je nemoguće! On to ne može biti! «!** Jest, on je! Zasigurno, on je! — tvrdio je djeĉak. — Pogledaj oĉi! Zar nije u njima strah od smrti? On zna, da smo ga otkrili i napušta ga nada za spasenjem. Ali kad je on to bio, morao si ga tada na brodu pfe-poznati. Uopće ga nisam vidio. Trampe sam dobro razgleda-vao, ali njega ne. Zacijelo je uvijek tako sjedio da su ga ostali zaklanjali. — Doista tako je i bilo. Ali još nešto: ti si mi uvijek govorio, da je poĉinilac zloĉina crne kose; Cornel ovdje ima crvenu kosu. Djeĉak nije znao odmah odgovoriti. PrijeĊe rukom preko ĉela, zavrti glavom, udalji se korak od Cornela i reĉe tonom primjetne nesigurnosti: To je istina! Lice mu je jednako, ali kosa je potpuno drugaĉija. Mora da si se prevario, Fred! Ljudi su ĉesto sliĉni, ali crna kosa ne može postati crvena. To ne — reĉe stari Blenter — ali tamne kose može čovjek obrijati i ponijeti crvenu vlasulju. Ah zar da ovo ovdje ...? — upita Droll, a da nije reĉe-nicu dovršio. -— Naravno, ja se nisam dao zavesti od crvene kose. Covjek koga sam tako dugo tražio, ubojica moje žene i moje djece, takoĊer je imao crnu kosu; ovaj ovdje je crve-nokos ali usprkos tome tvrdim da je on taj kojega sam tražio. On nosi vlasulju. Nemoguće — mišljaše Tetka Droll. — Zar niste vidjeli kako ga je Indijanac pograbio za kosu kad mu je uši rezao. Kad bi imao vlasulju, zacijelo bi mu je skinuo. Pshaw! Onda je dobro napravljena i izvrsno priĉvrš-ćena. Dokazat ću vam to odmah. Cornel je ležao vezanih ruku i nogu. Iz odrezanih ušiju još mu je tekla krv, a to ga je moralo žestoko boljeti. MeĊu-tim, na to nije ni mislio. šta pažnja njegova bila je upravlje-na na rijeĉi obojice govornika. Ako je dosada zdvojno u njih gledao, sada mu se lice razvedrilo. Strah je uĉinio mjesta nadi, bojazan ruganju, zdvojnost sigurnoj pobjedi. Stari Blenter bio je sasvim siguran da Cornel nosi krive kose.
68

Posjeo ga je, spopao ga za kosu i vukao ne bi li mu snimio vlasulju s glave. Bila je to doista Cornelova kosa. — The devil, lopov ima doista pravu kosu na glavi! — uzvikne zaĉuĊen i uĉini pri tom takvo lice da su se ostali nasmijali iako zgoda baš nije bila smiješna. Cornelov obraz poprimi podrugljiv izraz. Zapoĉeo je vi-kati u bezgraniĉnom bijesu: — No, šta kažeš sada ti lašĉe i klevetniĉe? Gdje je vlasulja? Lako je ĉovjeka, samo zato jer je nekome sliĉan, krivo optužiti. Dokaži da sam ja onaj za kojeg me optužuješ. Stari Blenter gledao je njega pa zatim Old Firehanda i reĉe bespomoćno ovom posljednjem: Kažite mi, sire, što vi o tome mislite. Onaj na koga mislim doista je bio crn, ovaj je crven, a ipak tisuću puta bih se zakleo da je pravi. Moje oĉi me ne mogu prevariti. A ipak biste se mogli prevariti — odgovori lovac. — Kako se ĉini tu je posrijedi sliĉnost koja vas zavodi. Tada više ne mogu svojim starim dobrim oĉima vjerovati. — Otvori ih bolje — rugao se Cornel. — Neka me Ċavo odnese ako išta o tome znam, da je bilo gdje neka majka ubijena sa svoja dva sina. Ili kao što tvrdiš, da bi je netko do smrti udarao. Ali ti mene poznaš! Malo prije si to i sam govorio! Moram li ja, ako sam te jednom vidio, biti onaj ĉovjek koga misliš? TakoĊer i djeĉak ovdje zacijelo me je zamije-nio. U svakom sluĉaju je ĉovjek, o kojem on govori, onaj isti o kome si i ti govorio, ali tog mladića ne poznam i... Odjednom je prestao govoriti kao da se neĉega prepao ili zamislio nad neĉim. U trenu se sabrao i istim tonom nastavio: — ... nisam ga nikad vidio. što se mene tiĉe optužujte vi, ali dokažite. Ako me vi za volju sluĉajne sliĉnosti s nekim hoćete osuditi i linĉovati, obiĉni ste ubojice što ne mogu reći bar za Old Firehanda, slavnog muža pod ĉije okrilje s| eto stavljam. što se u reĉenici spotaknuo imalo je jaki razlog. Sjedio je upravo na onom mjestu gdje su ležali leševi poubijanih trampa. Glavom je ležao na jednoj lešini. Kad ga je Blenter posjeo, ukoĉena mrtva lešina lako se pokrenula, a taj pokret nijedan ĉovjek nije mogao zamijetiti, jer je u crvenokosom izgubila uporište. Sad je leš ležao iza njega u
69

njegovoj sjeni, jer je vatra bila pred Cornelom. Taj ĉovjek nije bio mrtav. štaviše nije bio ni ranjen. Bio je jedan od onih koje je Old Firehand oborio kundakom. Krv mrtvog druga poprskala ga je i podala mu izgled kao da je on sam pogoĊen i mrtav. Kad se osvijestio našao se pod jednim mrtvacem komu su ispraznili džepove i uzeli oružje. Rado bi bio skoĉio i pobje-gao, jer je nabrojio samo ĉetiri neprijatelja, ali u rijeku mu se nije dalo, jer je s druge strane zaĉuo viku raftera. Zbog toga je zakljuĉio da saĉeka pogodan trenutak. U tajnosti je izvukao svoj nož i sakrio ga u rukav. Uto je k njemu pristupio Blenter, okretao ga na jednu i drugu stranu i kad se osvjedoĉio da je tobože mrtav, istražio mu je džepove i pojas i odvukao ga do mjesta gdje su bili leševi. S tog je mjesta s jedva otvorenim oĉima promatrao sve što se zbivalo. Nije bio svezan i mogao je u danom tre-nutku skoĉiti i pobjeći. Uto su Cornela legli na nj i odmah ga obuze misao da oslobodi Cornela. Kad je crvenokosi bio uspravljen, privukao mu se tobožnji mrtvac tako da je iza njega ležao, a Cornelu bijahu ruke na leĊima svezane. Dok je Cornel govorio, a sva pažnja bila uperena na njega, izvukao je tramp svoj nož iz rukava i s opreznim kretnjama oslobodio Cornelu ruke a pri tom je Cornelu turio držak noža u ruku da ovaj sebi brzom kretnjom razreže spone na nozi i da tako uzmogne pobjeći. Crvenokosi je osjetio tajanstveno osloboĊenje svojih ruku; osjetio je držak noža koji je odmah zgrabio, ali je zbog toga bio toliko zaĉuĊen da je za trenutak izgubio prisutnost duha i u govoru uĉinio stanku, ali samo za tren. Odmah je zapoĉeo da ponovo govori i nitko nije primijetio što se iza leĊa optuženoga dogodilo. Pošto se pozvao na pravednost Old Firehanda, ovaj mu je odgovorio: — Ondje gdje ja imam rijeĉ, neće se dogoditi zloĉin. Na to se možeš pouzdati. Ali je jednako taĉno i to, da se neću dati prevariti crvenilom tvojih kosa. Možda su obojadisane. — Oho, da li je moguće kose koje su još na glavi crveno obojiti? — Svakako — potvrdi lovac znaĉajno. — Zar crvenicom? — upita Cornel smijući se. — Već bi se davno istrošila!
70

— Samo se ti smij, nećeš se dugo rugati — odgovori Old Firehand mirno — druge možeš varati, mene nećeš. — On pristupi k oružju i stvarima koje su bili oduzeli zarobljenim i mrtvim trampima, sagnu se, digne jednu kožnatu torbu koja je bila Cornelovo vlasništvo i reĉe, kad ju je otvorio: — Tu sam torbu već ranije pretražio, a unutra sam našao neke predmete kojima nisam znao upotrebe. Sad znam. Izvukao je zaĉepljenu boĉicu i jednu malu turpiju, pa neko drvce na kojem je još bila kora. Pokaže sve to crveno-kosom i zapita ga: — Zbog ĉega ti vuĉeš te stvari sobom? Obraz upitanoga problijedi; ipak ovaj odgovori smjesta i pouzdano: — Kakvo ĉudo da se veliki Old Firehand bavi takvim malenkostima. Tko bi na to mislio. Boĉica sadrži ljekariju. Turpija je svakom zapadnjaku neophodan instrument, a ovaj komadić drvca dospio je sasvim sluĉajno u moju torbu. Jeste li zadovoljni, gospodine? Dobacio je pri tom zlobni a ipak uplašeni ispitujući po-gled prema velikom lovcu. Ovaj odvrati svojim ozbiljnim odrješitim glasom: — Da, zadovoljan sam ali ne tvojim rijeĉima već svojim istraživanjem. Trampu nije potrebna turpija, a pogotovu ne ovako malena. Ova boĉica sadrži strugotine od ove turpije u špiritu, a taj komadić drveta kao što sudim po kori, sa špiritom daje crvenu boju koja i najtamniju kosu pretvara u crvenu; znaĉi... no šta kažeš na to? Da od cijelog tog uĉenog predavanja ništa nisam razumio — odgovori Cornel Ijutito. — Htio bih vidjeti ljude k'ojima bi na um palo, da iz crne kose prave crvenu. Ukus je ovdje sporedna stvar. Rijeĉ je o svrsi. Ĉovjek kojega zbog mnogih teških zloĉina slijede, rado bi sebi obojio kosu crveno kad bi mogao sebi spasiti život. Ja sam osvjedoĉen, da si ti onaj kojega traže i sutra kad svane taĉno ću pretražiti tvoju glavu. Tako dugo ne trebamo ĉekati — upadne Fred. — On mora da ima nešto po ĉemu ću ga prepoznati. Kad me je oborio i
71

gazio nogama ubo sam ga nožem u nogu toliko žestoko, da mi je nož ostao u njegovoj nozi. Neka pokaže donji dio noge. Ako je pravi, poznat ćemo dva do tri udarca. Ništa bolje nisu mogli smisliti u korist crvenokosog. Ako se taj prijedlog bude usvojio, trebat će mu razvezati noge. Zbog toga je brzo odgovorio: — Well! pametni moj djeĉaĉe. U tom sluĉaju ti ćeš ga osvjedoĉiti da se svi vi varate. Kraj tvoje velike pameti ĉudim se da od jednog sputanog ĉovjeka tražiš da skida hlaĉe. Revnost potjera djeĉaka ka Cornelu. On kleĉe kraj njega i zapoĉe odvezivati Cornelove noge. Kad je odvezao uzao, tltjede zadignuti jednu nogavicu, zadobije, meĊutim, od crvenokosog tako žestok udarac da je daleko odletio. U tren je Cornela nestalo. — Good bye, mešurs! Vidjet ćemo se još! — povikao ]e još i nestao izmeĊu stabala. Taj bijeg ĉovjeka kojega su držali dobro svezanim, došao e prisutnima toliko neoĉekivano, da su svi ustali kao iglom bodeni. Samo Old Firehand i Tetka Droll zadržaše prisutnost duha. Sad se crvenokosi iz svog sjedećeg stava uspravio i po-digao nož u ruci, skoĉio je Old Firehand da ga zgrabi i zadrži; ali naišao je na jednu neoĉekivanu zapreku. Tramp kojega su držali mrtvim, pomislio je, da je došlo njegovo vrijeme. Kako je sva pažnja bila upravljena na Cornela, mislio je da će lako pobjeći. TakoĊer je skoĉio i uputio se mimo vatre, da probije krug raftera. U tom trenutku na-šao se i Old Firehand u snažnom naletu kraj vatre i sudari se s trampom. Da zgrabi ovoga, da ga svlada, Old Firehandu je bilo potrebno samo dvije sekunde. — Svežite tog momka, koji se pretvarao da je mrtav! — uzvikne, okrene se prema Cornelu, koji je dobio s time vremena i podigne pušku. Ali Old Firehand je spoznao nemogućnost da pogodi Cornela, jer za petama ovome trĉao je Tetka Droll. Droll bi ga zacijelo dostigao, da nije na sebi imao znamenite kožnate sleeping gown. Taj komad odjeće bio je zacijelo neprikladan za gonjenje. Zbog toga je Old Firehand spustio pušku i potrĉao panterskim skokovima za obojicom. — Stanite, Droll! — uzviknu Old Firehand. Ovaj nije pazio na taj povik i trĉao je kao pomaman.
72

Cornel je uskoro napustio vidljiv prostor i nestao u tamu šume. Stanite, tako vam neba, stanite, Droll! — vikao je Old Firehand pun gnjeva. Bio je ĉetiri ili pet koraka iza njega. Moram ga uhvatiti, moram ga uhvatiti — odgovori Tetka Droll sa svojim tankim glasom i zabije se u šumu. Old Firehand se kao dobro školovani konj u trenu zaustavi, okrenuo se i vrati polako, kao da se ništa nije dogodilo k vatri. Tamo stajahu preostali, sabiti u pojedine uzbuĊene skupine i gledahu u šumu oĉekujući ishod gonjenja. 81 6 Blago u Srcbrnom jezeruSami se vraćate? — upita stari Blenter Old Firehanda. Kao što vidite — odgovori ovaj sliježući ramenima. Ma kako ne, samo da mi taj prokleti tramp nije preprijeĉio put. Fatalna je to stvar što nam je upravo glavni krivac pobjegao. No vi se morate najmanje Ijutiti zbog toga Blenter. Zašto ja? Jer ste upravo vi krivi što se to dogodilo. Ja? — upita stari zaĉuĊen. — To ne shvaćam. Ja po- štiijem vašu rijeĉ, sire, ali mogli biste mi razjasniti. To je lako. Tko je pretraživao onog mrtvog koji je odjednom oživio? To sam ja uĉinio. Jest, i držali ste ga mrtvim. Kako se to može dogoĊiti tako iskusnom rafteru i lovcu kakav ste vi? A tko mu je nadalje pretraživao džepove i oduzeo oružje? TakoĊer ja. A tko mu je nož ostavio? Ma nije ga ni imao. Sakrio ga je i kad je ležao iza Cornela razrezao mu je spone na ruci, ĉak mu je i nož dao. —■ Zar se to doista tako dogodilo? — upita stari zbunjeno. Upitajte ga. Eto ga ovdje Blenter se približi svezanom trampu i prisili ga prijetnjama da mu odgovori. Doznao je, da se upravo sve tako zbilo kako je predmnijevao Old Firehand. Tada se uhvati objema rukama za glavu i kao lud zapoĉe kružiti naokolo. Mogao bih sam sebe udarati. Takve gluposti još nisu vidjele
73

ĉitave Sjedinjene Države! Ja sam kriv, upravo ja sam! A mogao bih dati život, da je Cornel onaj ĉovjek ko- jega tražim! Naravno da je to on, inaĉe bi dopustio da mu se pre- traže noge. Kad ne bi postojali ožiljci, ne bi mu se ništa dogodilo. Jer to što je samo novac inženjerov uzeo po zakonima savane ne bismo mogli mi kažnjavati jer nema okradenoga. Upravo se bio približio Tetka Droll. On je mislio, da bjegunca goni kroz ĉitavu šumu i nakon dobra komada puta bio je stao da posluša gdje je taj. Kad nije mogao zamijetiti niti šušnja, zaputio se natrag. Old Firehand je tog ĉudnovatog ĉovjeka zavolio i nije ga luio blamirati pred rafterima. Zato je poĉeo govoriti njemaĉkim jezikom. Ali, Droll, zar niste ĉuli kad sam vas toliko puta zvao. Kaj, to sam ĉul — odgovori Tetka Droll. Pa zašto niste postupili kako vam rekoh? Jer sam fakina htel uloviti! I odmah iza njega ste trĉali u šumu? A kako da ga drukce uvatim? Kaj da on iza mene irĉi ? To ne — nasmije se Old Firehand. — Ali da se ljudi uzmognu uhvatiti u šumi treba ih u najmanju ruku vidjeti ili ĉuti. A kad vi sami trĉite ĉujete samo svoje korake, ra/.umijete li? —• To baš ni teško razmeti. Znaĉi, sam moral stati. Da. Vrag ga dal! Ko bi si to mislil! Ali ak stanem bi mu pobegal i bi ga mogal do sudnjeg dana ĉekati na svom mestu. Kaj si možda mislite da bu se dobre volje vratil i u moje naruĉje bacil? Ne baš tako, ali nešto tome sliĉno. Ja se kladim da je bio toliko mudar i da nije daleko bježao. Ušao je samo nekoliko koraka u mrklu šumu, sakrio se iza kakva drveta i mirno vas propustio kraj sebe. Kako, što? Sam projuril mimo njega? Ak bi to bila istina u životu mi se ne bi mogla dogoditi veca blamaža. Ĉini mi se da je tako. Zbog toga sam vas i zvao da stanete. Mi bismo obojica došavši nadomak šume, mogli leći i prisluškivati. S uhom na zemlji ĉuli bismo njegove korake i znali bismo kamo je okrenuo. Ako stane, lako bi ga iznenadili. A u tom iznenaĊenju mogli biste vi uĉiniti nešto
74

ozbiljno. U to sam uvjeren. Tak si i ja mislim — odgovori Droll kojemu je laskala la hvala. — Kad si sad o svemu tome mislim, meni se ĉini da imate praf. Bil sam bedasti, jako bedasti. Ali možda bum ga opet uvatil, kaj ne? Možda da se i to zbude, da tu pogrešku popravimo: ali to nam neće biti lako! Moramo ĉekati sve do jutra i po- tražiti njegov trag. Slijedit ćemo ga i po svim znacima po- novno uhvatiti. To mišljenje saopćio je takoĊer i rafterima, a stari Blen- ter razjasni: Sire, želim s vama. Konja imamo dosta, tako da mogu dobiti jednoga. Taj crveni Cornel je onaj ĉovjek koga tražim već godinama. Sad sam mu na tragu i moji drugovi neće mi zanijeriti ako ih napustim. Ni ja ne gubim s time ništa, jer smo tek nedavno zapoĉeli posao. Drago mi je to — odgovori Old Firehand. — Uostalom imam jedan prijedlog. Kakav? Prije svega odavde valja poći. Mi moramo doći do vaše brvnare. A zar ne bismo mogli ostati do jutra ovdje? ■— Zar ne mislite, da je vaša imovina u opasnosti? Cornelu se svašta može pripisati. Lako se može sjetiti da vam isprazni kuću. Zounds! Bilo bi to fatalno. Ondje su nam naši alati, a i oružje, u kući nam je barut i meci. Pobrzajmo! Dobro je, idite samo naprijed, Blenter, i uzmite još dvojicu. Mi ćemo se ostali pridružiti s konjima i sa zaroblje- nicima. Put ćemo osvjetljavati bakljama koje ćemo upaliti na našoj vatri. Pronicavi Iovac sasvim je taĉno ocijenio crvenog Cor- nela. Ovaj je, ĉim se našao u šumi, skoĉio iza nekog stabla. Cuo je Drolla kako je protrĉao mimo njega, a vidio je kako se i Old Firehand vratio k vatri. Kako Tetka Droll nije skre- nuo prema brvnari, ništa ga nije prijeĉilo da se on uputi k njoj. Pri tom je razmislio kakvu mu prednost pruža brvnara. Već je jednom bio ondje i nije mogao zalutati. Zacijelo je bila puna robe i materijala. Eto prilike, da se osveti! Zato je požurio koliko god mu je to dopuštala tama... Došavši do kuće ponajprije je dugo osluškivao. Bilo je moguće da su rafteri ostavili stražu. Sve je bilo mirno. On
75

se približi brvnari, još je jednom dobro osluŠnuo i uputio se prema vratima. Upravo je poĉeo ispitivati jesu li vrata zatvorena, kad ga odjednom nekoliko ruku šĉepa za grlo. Nekoliko je ljudi kleĉalo na njemu. U najmanju ruku imamo bar jednoga — reĉe netko. Crvenokosi je prepoznao glas i osjeti radosno iznenaĊenje. Snažno se napne da oslobodi grlo i kad mu je to uspjelo reĉe: Woodward, da li si ti to, vraže? Pusti! Woodward se zvao Cornelov zamjenik kod tiaynpa. Prepoznao je Cornelov glas, pusti ga i odstrani ostale. Cornel! Uistinu Cornel! Ma, odakle, ti, ĉovjeĉe? Mi- slili smo, da si zarobljen. To sam i bio — smijuljio se on pri ĉemu se uspravio. — Ali sam im pobjegao! Zar niste mogli biti malo obazriviji, skoro ste me zagušili vašim šakama. što radite ovdje? Sasvim smo se sluĉajno ovdje našli, a samo smo tro- jica. Gdje su ostali ne znamo. Vidjeli smo, da su rafteri ostali kod vatre i na um nam je palo da im se osvetimo. Pravo je tako! TakoĊer me je ista misao ovamo do- vela. Zapalit ćemo im ovu kolibu. Isto smo i mi htjeli uĉiniti, ali još nismo pregledali što ima u njoj. Možda se naĊe što. U tu svrhu potrebno nam je svjetlo. Ti ugursuzi od- nijeli su mi sve, ali tu unutra mogli bismo dovijeka tražiti dok pronaĊemo vatru. Zaboravio si, da nama nitko stvari nije oduzimao. Uistinu! A jeste li se osvjedoĉili, da nema nikakve zasjede? Nema ni žive duše! Vrata je Iako otvoriti i upravo smo htjeli unutra kad si došao. Dakle, brzo na posao prije nego se momci sjete da se vrate. Woodward otvori vrata, zapali svjetlo i zapoĉe svijetliti po prostoru. Svaki od ĉetvorice ljudi zapalio je sebi nešto kao baklju i u najvećoj žurbi poĉeše pretraživati prostoriju. Bilo je tu pušaka, rogova napunjenih prahom, sjekira, pila, noževa i metaka, a bilo je i mesa i ostale zaire. Svaki tramp uze što je trebao i što mu se svidjelo; tada su zapaljene baklje utaknuli u slamnati krov koji je uĉas poĉeo gorjeti. Ostavili su otvorena vrata da bude ĉak i propuha, a neko su vrijeme posmatrali svoje nedjelo. Ništa nije bilo ĉuti već samo pucketanje vatre i šum vode. Još ne dolaze — reĉe WooĊward. — što da radimo?
76

Naravno, idemo — odgovori Cornel. Ali karno? Predio nam je nepoznat. Istom će nam sutra ujutro tražiti tragove ne smi- jemo ih, znaĉi, ostavljati. Bez tragova možemo putovati samo vodom. Kako ćemo vodom? Naravno ĉamcem, zar ne znaš da svi rafteri posje- duju ĉamce koji su im potrebni za njihove poslove. Ja se kladim da ćemo ih naći dolje. Ali mi ne znamo mjesto gdje ĉamci stoje. Naći ćemo ga. Zar ne vidite put koji se k rijeci spu- šta? Treba da istražimo možemo li se njime spustiti. Plamen zapaljenog krova rasvjetljavao je sav prostor. Na rubu šume prema rijeci bila je neka rupa u stabalju. Trampi požuriše spram nje. Put je bio ravan, strm i uzak, a uza nj je bilo priĉvršćeno uže za koje se ĉovjek mogao pridržavati. ĉetvorica se spustiše. Kad su prispjeli na obalu rijeke iz daljine su ĉuli gla- sove koji se približavahu brvnari. Dolaze — reĉe Cornel — požurimo da naĊemo ĉamac. Nisu trebali dugo tražiti, jer upravo na mjestu na ko- jem su stajali, ležala su tri ĉamca. Bili su sagraĊeni na indijanski naĉin, a svaki je mogao da primi upravo ĉetvoricu. Uzmite i ostala dva sa sobom — naredi crvenokosi. — Moramo ih uzeti i kasnije uništiti da nas ne uzmognu slijediti. Poslušali su ga. Tada se ukrcaše sva ĉetvorica u prvi ćamac, uzeše vesla i otisnuše se na rijeku. Cornel je sjedio posljednji i kormilario. Jedan od njegovih Ijudi uĉinio je pokret kao da hoće uzvodno. Krivo veslaš — reĉe Cornel. — Nizvoau ćemo krenuti. Ali nas put vodi u Kansas, da prisustvujemo velikom meetingu svih trampa — odgovori jedan od njegovih ljudi. Tako je! Ali taj Old Firehand doznat će i to, jer to će ispipati od zarobljenih. Znaĉi, sutra će nas tražiti uz- vodno. Upravo zbog toga moramo nizvodno, da ga zavedemo u bludnju. To je velik zaobilazak. Pa i nije. Vozit ćemo se do slijedeće prerije koju cemo dosegnuti ujutro. Potopit ćemo ĉamce, ukrasti negdje konje, tada ćemo okrenuti brzo spram sjevera i nadokna- diti već
77

za dana taj zaobilazak, dok će rafteri polako, mu- kotrpno i uzalud tražiti naše tragove. Vozili su se u sjeni obale, da ih svjetlost zapaljene kuće ne otkrije. Tada, kad su izmakli ispod domaka svjetlosti, »tkormilari Cornel na sredinu rijeke a bilo je to upravo u 3<;ad su rafteri prispjeli do goruće kuće. Nije bila mala prepast kad su svu svoju imovinu vi- djeli kako propada. Bilo je stotinu prijetnja i kletava upu- vr,o na adresu palikuća. Old Firehand ih je umirivao go- voreći im: Ja sam slutio, da će Cornel uĉiniti nešto takvo. Na /alost došli smo prekasno. Ali ne žalostite se previše. Ako pi ihvatite moj prijedlog, nadoknadit ćete još i više no cijeli \ aš gubitak. No o tome poslije. Sada se moramo prije svega uvjeriti, da li je koji od ovih nitkova još u blizini. Cijelu su okolinu najpomnije pretražili, ali nisu našli ništa sumnjiva. Tada su posjedali pored vatre oko Old Firehanda. Zarobljenike su stavili po strani tako da ne mogu prisluškivati što se govori. Ponajprije, gospodo — zapoĉeo je lovac — dajte mi i'a.snu rijeĉ da nećete ovo što ću vam sada reći izdati ako i ne pristanete na moj prijedlog! Ja znam da ste svi vi gen- i lemeni, na ĉiju rijeĉ se mogu pouzdati. Dobio je traženo obećanje i tada nastavi: Poznaje li netko od vas veliku vodu, što izvire iz stijene gore u brdima, a koju zovu Srebrno jezero? Ja — odgovori jedan jedini, naime Tetka Droll. — Svaki od nas pozna ga po imenu, ali vjerujem, po šutnji prisutnih, da nitko nije tamo bio. Well! Ja znam da gore ima bogatih, vrlo bogatih nalazišta, starih nalazišta, rudnih žila i rudnih slojeva iz vremcna Praindijanaca koji to bogatstvo uopće nisu isk'orištavnli. Ja znam za dosta tih žila i slojeva i ići ću sada s jednim poštenim rudarskim inženjerom gore da razgledamo stvar, da li se naveliko može eksploatirati i da li ćemo imati dovol jno vode u jezeru. Taj pothvat uistinu nije opasan i zbog loga trebam šaku poštenih i iskusnih zapadnjaka koji bi nas pratili. Prestanite s vašim radom i poĊite sa mnom na jezero, gospodo! Bit ćete dobro plaćeni! To je rijeĉ, da, to je dobra rijeĉ! — uzvikne stari Blenter sasvim oduševljen. —- Ja bih se odmah s vama uputio, ali ne mogu, ne smijem; ja moram imati tog Cornela.
78

A ja takoĊer — dometne Droll. — Kako bih rado ja- hao s vama; nije rijeĉ o zaradi, već samo zbog doživljaja; smatram velikom ĉašću biti u društvu s Old Firehandom. Ali to nije moguĉe, jer ne smijem napustiti trag tog Cornela. Preko Old Firehandova lica preleti fini smiješak kad im je odgovarao: Obojica posjedujete želju, koja će vam se najsigur- nije ispuniti upravo onda ako budete sa mnom. Kad smo dolje napuštali vatru, da se uspnemo ovamo ka brvnari mo radosmo povesti, naravno, i sputane trampe. Uzeo sam u svoje ruke jednoga od njih, najmlaĊega. Usudio se da me nagovori i od njega sam ĉuo da zapravo nije tramp, da žall što je bio kod njih i da je samo iz obzira prema svom bratu, kojega smo ubili bio u njihovoj družini. Izrazio je namjeru da mi otkrije šta Cornel kani, a ja ga ne mogu već iz ĉovjeĉanskih razloga a i iz lukavosti odbiti. Mogu li ga pozvati? Kad su svi pristali, ustane Old Firehand da donese trarnpa. Taj nije bio stariji od dvadeset godina, bio je razumna izgleda i snažna rasta. Old Firehand ga je odriješio i rekao mu neka sjedne meĊu ljude. Eto, ti vidiš da ne odbijam tvoje želje. Bio si zave- den od svoga brata. Ako mi se zakuneš da ćeš biti ispravan ĉovjek, kraj mene možeš postati i dobar zapadnjak. Kako se zoveš? Rolley, sire — odgovori upitani, pri ĉemu je rukom zaklanjao suze. — Do smrti ću vam biti zahvalan ako mi ispunite dvije želje. Šta želiš? Nemojte mi oprostiti samo prividno, već uistinu, jer naĊoste me u tako lošem društvu i dopustite mi da sutra ujutro pokopam svog brata. Neka ne trune u vodi gdje će ga ribe izjedati. Ove želje govore mi, da se u tebi nisam prevario. One su ti ispunjene. Od danas si ĉlan naše skupine i neka te tvoji bivši drugovi više ne vide, jer oni ne treba da znadu da pripadaš nama. Nešto si mi govorio o Cornelovim namje- rama. šta o tome znaš? Da, dugo ih je tajio, sinoć nam je ipak saopćio. Prije svega namjera mu je, da prisustvuje meetingu trampa koji će se uskoro održati. Heigh-day! — uzviknu Tetka Droll. — Dakle nisu me krivo izvijestili kad sam ĉuo da će se ti lopovi nekako iza Harpera sakupiti da se dogovore o nekim podvizima koje ĉe masovno
79

izvesti. Poznaš li mjesto? Da — odgovori Rolley. — Nalazi se zapravo odavde gledano iza Harpera, a zovu ga Osage-nook. Za to mjesto nisam nikad ĉuo! Ĉudnovato! Htio sam pohoditi taj meeting, da možda ondje naĊem onog ĉovjeka kojega tražim, a ni pojma nisam imao da sam s njim bio zajedno na brodu. Mogao sam ga na brodu uloviti. Dakle, u Osage-nook hoće Cornel. E, sada i mi idemo onamo. Nije li tako, Blentem! Da — potvrdi starac. — Zacijelo ćemo se morati odi- jeliti od Old Firehanda. Ni u kom sluĉaju — odgovori lovac. — Moj idući cilj upravo je u blizini tog mjesta, naime Butlerova farma; on je brat inženjera, a tamo me ĉeka. Bit ćemo zajedno sve do tog mjesta. A kakve namjere ima Cornel dalje? Poslije meetinga namjerava poći na Eagle-tail, da opljaĉka željeznicu. Dobro je, da smo i to doznali. Ako ga ne uiovimo na meetingu, naći ćemo ga u Eagle-tailu. A ako vam i ondje izmakne — nastavi Rolley — naći ćete ga kasnije na Srebrnom jezeru. Te su rijeĉi izazvale opće iznenaĊenje. Ĉak i na Old Firehanda su djelovale tako da je smjesta upitao: Na Srebrnom jezeru? što Cornel hoće na tom mje- stu? Što o njemu zna? Neko blago hoće da digne sa dna. Blago? Da, ondje mora da su nepregledna bogatstva zako- pana ili potopljena od prošlih naroda i iz prošlih vremena. On ima taĉan plan mjesta gdje treba tražiti. Jesi li ti vidio taj plan? Nisam. Ne pokazuje ga nikome. Ali pretražili smo ga i sve smo mu oduzeli, a plan nismo kod njega našli. U svakom sluĉaju dobro ga je sakrio. ĉak vjerujem da ga i ne nosi uza se. To se može zakljuĉiti po nekim primjedbama njegovim, da ga je negdje zakopao. Pažnja slušalaca bila je upravljena na govornika i nitko nije obratio pažnju na Tetku Droll i Freda koji su ovim što su ĉuli, zapali u nemalu napregnutost. Tetka Droll buljio je u trampa sa široko razrogaĉenim oĉima, a Fred je uzviknuo pošto je tramp završio: Cornel je onaj ĉovjek, on je! Taj plan je pripadao mome ocu!
80

Sad su pak svi pogledali djeĉaka. Salijetali su ga pitanjima; ipak Droll se energiĉno branio i rekao: O tome sad ništa, gospodo! Doznat ćete kasnije sve! Sada je najvažnije, da se izjasnim da ćemo Fred i ja na svaki naĉin stajati Old Firehandu na raspoloženju. I ja sam tu — reĉe Blenter veselo. — Obavijeni smo ĉitavim mnoštvom tajni, da bih se upravo ĉudio kako ćemo ih razjasniti. A vi, drugovi, zacijelo ćete i vi s nama. Da, da, ta to je naravno — zaori sa sviju strana. Well! — reĉe Old Firehand. — Sutra ćemo rano zapo- ĉeti! Za tragove Cornelove više nas nije briga; znamo mje- sto kamo kreće. Gonit ćemo ga po šumi i preriji, po brdima i dolinama, a ako je potrebno sve gore do Srebrnog jezera! Život, koji nas ĉeka, bit će pun pustolovina! Budimo dobri prijatelji, gospodo! Peto poglavlje INDIJANSKA MAJSTORIJA Po Rolling preriji palo je podnevno sunce. Brežuljak do brežuljka obrastao gustom travom, ĉije vlati su se lako povi- jale na vjetru, nalikovao je smaragdnom jezeru. Sve se Ielu- jalo kao valovlje. Jedan val nalikovao je duljinom, obliĉjem i visinom na drugi i kad bi ĉovjek stigao iz jedne valovite ravnice u drugu, lako bi mogao zamijeniti jednu s drugom. Niĉega nije bilo, niĉega nadaleko koliko god je horizont Jopuštao. Tko se ovdje ne bi ravnao kompasom ili položajem sunca, taj bi se izgubio kao što se novajlija u malenom ćamcu gubi na otvorenom moru. U tom zelenom moru ĉinilo se da nema života. Samo gore u visinama kružila su dva jas- treba prividno ne miĉući krilima. Jesu li uistinu jedina živa bića? Ne! Jer inaĉe se ne bi ĉulo snažno udaranje kopitima: iza tog valovlja ukazao se jahaĉ, štaviše, sasvim naroĉit jahaĉ. ćovjek bijaše normalno graĊen, nije bio ni visok ni ma- !en, ni debeo ni suh. Ĉinio se snažan. Nosio je duge hlaĉe, majicu i kratak kaput. To odijelo bilo mu je napravljeno iz nepromoĉiva gumiranog platna. Na glavi mu je sjedio šešir od pluta, a na potiljku je nosio ubrus kako to nose engleski jficiri u Indiji i ostalim vrućim zemljama. Na nogama je nosio indijanske mokasine. Držanje tog ĉovjeka odavalo je izvježbanog jahaĉa. Njegovo lice, to lice bijaše zapravo sasvim neobiĉno. Njegov izraz
81

djelovao je glupo i to ne zbog nosa, koji je posjedovao 'vije sasvim razliĉite strane. Na lijevoj strani nos je bio bi- jel i savijen poput orlova lcljuna. Na desnoj strani bio je debeo kao da je oteĉen i neke boje ni crvene, ni zelene, ni modre. To lice bilo je obraslo bradom. Brada je bilo podboĉena s dva ogromna kraja tvrdog okovratnika. S jedne i s druge *trane sedla bile su obješene puške. Poprijeko sedla visila je dugaĉka limena cijev ili ĉahura za koju se nije moglo znati ćemu služi. Na leĊima je taj ĉovjek nosio kožnati ranac srednje veliĉine, a na njemu nekoliko limenih posuda i ĉudnovato savijene željezne žice. Pojas mu je bio širok, takoĊer iz kože. S njega su visile mnoge kesice. Sprijeda su iz pojasa virila dva drška od revolvera i jedan nož. Njegov konj bio je obiĉne pasmine, ne predobar, a ni ioš. Na njemu ništa nije bilo upadljivo osim šarenog pokri- vaĉa ispod sedla, koji je po svim znacima bio veoma skup. Jahaĉ je oĉito pretpostavljao, da se njegov konj više razumije u preriju od njega; u najmanju ruku ne bi se moglo reći, da je jahaĉ upravljao konjem; pustio ga je neka kasa kako hoće i kamo hoće. Konj je koraĉao isprva po nekoj dolini, uspeo se zatim na neki brežuljak, da se zatim spusti; slobodno pokasa, poĊe opet korakom, ukratko, ĉov- jek sa šeširom iz pluta i glupim licem nije imao cilja. Imao je samo mnogo vremena. Iznenada konj stane. Naoštri uši, a jahaĉ se prestraši, jer nad njim zamnije oštri zapovjedni glas: Stop, ni koraka dalje ili pucam! Tko ste vi? Jahaĉ podigne pogled, pogleda preda se, iza sebe, pogleda desno, zatim lijevo. Nije bilo nikoga. Posegne za poklopcem one limene ĉahure, i izvadi dalekozor, rastavi ga da je postao pet stopa dugaĉak, zažmiri na lijevo oko, namjesti dalekozor nadesno i upravi ga na nebo, kamo je oz biljno i sasvim zabavljeno dugo vremena gledao. Odjednom mu gledanje prekine veseli glas: Sastavite vaš teleskop! Ja nisam na mjesecu veĉ, eto, ovdje, na staroj majci zemlji! Kažite mi odakle dolazite? Jahaĉ sklopi dalekozor, slušajući zapovijed, stavi ga u ĉahuru, pažljivo ga zatvori kao da mu se nikamo ne žuri, pokaže rukom iza sebe i odgovori: Odande. To vidim, ĉovjeĉe. A kamo kanite? Onamo — reĉe upitani pri ĉemu je pokazao preda se.
82

Uistinu vi ste smiješan ĉovjek — smijaše se još uvi- jek nevidljivi pitalac. — Ali, kako se nalazite u preriji, pretpostavljam da poznate njene zakone. Ima ovdje dosta sum njivog ološa pa je pošten ĉovjek prisiljen svaki susret uzeti ponešto ozbiljno. Vratiti se možete u ime božje, ako vam se sviĊa. Hoćete li naprijed kao što svi znaci govore, morate mi reći istinu. Dakle, naprijed! Odakle dolazite? Dolazim iz dvorca Castlepool — odgovori upitani kao djeĉak u školi koji se boji strogoga uĉiteljeva lica. To m jesto ne znam; gdje se ono može naći? Na karti Škotske — razjasni jahaĉ, pri tom je njegovo lice postalo još gluplje negoli prije. Neka vam bog blagoslovi vašu pamet, sire! što me se Škotska tiĉe! Ma, kamo jašete? U Kalkuttu. TakoĊer ne znam gdje je to! A gdje je, molim vas, to lijepo mjesto? U Istoĉnoj Indiji. Lack-a-day! Dakle, vi hoćete ovog sunĉanog poslijepodneva iz Škotske preko Sjedinjenih Država u Istoĉnu Indiju? Danas ne. Bogami to nećete lako uĉiniti! Dakle, vi ste Englez? Yes. što ste po zanimanju? Lord. Grom i pakao! Engleski lord s okruglom kutijom za šešire na glavi! E, vas moram izbližega vidjeti. DoĊi, Uncie! Valjda nas neće ugristi. Ja mu vjerujem nekako. Ili je šašav ili je uistinu engleski lord. Sada se na vrhu brežuljka pokažu dvije prilike, koje su ondje ležale u travi. Jedan od te dvojice bio je visok, a drugi omalen. Obojica bijahu jednako odjeveni, sasvim u kožu, kao pravi zapadnjaci; ĉak i njihovi šeširi sa širokim obodom bijahu iz kože. Onaj dugaĉki stajao je ukoĉeno kao kolac; mali je bio grbav i imao je kukast nos, koji je tako oštro bio rezan kao nož. Puške im bijahu stare i veoma dugaĉke. Manji grbavko svoj je kundak držao na zemlji, a ipak je vrh cijevi nekoliko coia nadvisivao njegov šešir. Ćinilo se, da je cm govornik za obojicu, jer dok dugaĉki ĉovjek nije izustio ni rijeĉi, maleni je nastavio: Samo stanite, mister, inaĉe pucam! Još nismo za- vršili!
83

Hoćemo Ii se kladiti — upita Englez. što! Deset dolara ili pedeset ili stotinu! Kako god hoćete! Zašto da se kladimo? Da ću vas ja prije ubiti negoli vi mene! Tada biste zasigurno izgubili! Mislite li? Well, po sto dolara! Posegne u jednu kesu, povuĉe je naprijed, otvori i uzme nekoliko banknota. Oni ĉudnovati ljudi gore pogledaše se i/nenaĊeno. Master — vikne mali — ja mislim, vi kao da nosite punu torbu banknota u preriji! Da li bih se mogao kladiti bez novaca? Dakle, sto dolara rekoste! Hoćete li više? Nemamo mi novaca! To ništa ne znaĉi! Ja ću vam predujmiti, pa ćete mi moći platiti! On je to rekao s takvom ozbiljnošću, da je dugaĉki od /.aĉuĊenja duboko uzdahnuo, a grbavko je, zateĉen, uzviknuo: Nama posuditi? Pa da vam možemo platiti? Vi ste, znaĉi, sigurni, da ćete nas ubiti? Posve. Ali, master, da dobijete okladu morali biste nas prije ubiti negoli mi vas, a kad budemo mrtvi kako ćemo vam platiti. To mi je svejedno! Ja bih dobio okladu, a novaca imam toliko, da vašega uopće ne trebam. Uncle — reĉe grbavko vrteći glavom — takva ĉovjeka niti sam vidio, a niti ĉuo! Moramo dolje k njemu, da ga izližega promotrimo! On se brzim koracima spusti, a dugajlija ga je slijedio. Kad su sišli, reĉe grbavko: Spremite vaš novac! O okladi ne može biti rijeĉi! I primite jedan savjet od mene: nemojte da vam itko vidi te banknote, mogli biste to požaliti i to bi vas moglo stajati života. Ja, naravno, ne znam što da mislim o vama i što da s vama radim. Meni se ĉini, da u vašoj glavi nije sve u redu. PoĊite dakle s nama nekoliko lcoraka. Ispruži ruku da dohvati uzdu Englezova konja. Tada zasvijetliše u Englezovim rukama dva revolvera, a on kratkim, strogim glasom zapovjedi: K sebi ruke ili pucam! Maleni ĉovjek ustukne pretrašen i pokuša dignuti pušku. Dolje s tim! Ne miĉite se inaĉe palim!
84

Držanje i lice Englezovo u trenu se promijeni. To više ne bijahu glupe crte kao prije, iz oĉiju mu je virila inteligencija, energija, a to je obojici muževa oduzelo rijeĉ. Zar ste doista mislili da sam lud — nastavi Englez. — I zar ste me doista držali ĉovjekom pred kojim možete pra- viti takve kretnje kao da je prerija vaša svojina? Varate se! Dosad ste vi mene pitali, a sada odgovarajte! Hoću da znam koga imam pred sobom! Kako se zovete i šta ste. Ta pitanja bila su malenom upravljena. On je gledao u oštre i ispitivaĉke oĉi Englezove, koje su na nj uĉinile sasvim nesvakodnevan utisak. Poĉeo je odgovarati napol ljutito, napol zbunjeno: Vi ste ovdje stranac i zbog toga nas ne znate. Nas znaju svi od Mississippija, pa sve do Frisca kao poštene lovce i stupiĉare. Putujemo u brda da potražimo društvo lovaca na dabrove, kojima ćemo se pridružiti. Wcll! Vaša me imena zanimaju. Naša prava imena ne bi vam ništa rekla! Mene zovu ovdje Humpy-Bill, jer sam, na žalost, grbav, a mog prija- lclja ovdje svi znaju kao Gunstick-Unclea, jer je uvijek tako ukoĉcn i izgleda kao kolac. Tako, sad nas poznate i treba da nam o sebi kažete istinu, a ne da pravite iz nas budale. Englez ih je promatrao prodornim pogledom kao da želi prodrijeti u njihova srca. Tada poprime njegove crte prijazni izraz, izvadi neki papir iz džepa, savije ga, pruži ga obojici i odgovori: —■ Ja se nisam šalio. Budući da vas držim dobrim i poštenim ljudima pogledajte što ovdje piše. Obojica gledahu i ĉitahu, pogledahu se meĊusobno, tada otvori dugajlija oĉi i usta što je moguće više, a grbavko reĉe ovaj put veoma uĉtivo: Uistinu, lord; Iord Castlepool. Ali, myIorde, šta ćete vi ovdje u preriji? Pshavv! što ću? Hoću da upoznam preriju i ovo gorje, pa da se vratim u Frisco. Proputovao sam cijeli svijet, a nisam još bio u Sjedinjenim Državama. No poĊite k vašim konjima, držim da ih imate, iako ih još nisam vidio. Dakako, da ih imamo. Iza brežuljka su, odmaraju se. Dakle slijedite me! Po njegovu tonu sudeći, bio je on taj koji sada nareĊuje. Sjahao je s konja i koraĉao ispred njih. Iza brežuljka pasla su dva konja, koje bismo lako mogli nazvati ragama. Englezov konj slijedio ga je kao pas. Oba konja, koja su pasla,
85

htjedoše mu se pridružiti, ovaj, naprotiv, zapoĉe bijesno frkati i udarati kopitima spram njih. Otrovna žaba — reĉe Humply-Bill — ĉini se, da ne voli društvo! Nije tako — odgovori lord. — On zna, da se još s vama nisam sprijateljio, pa ne želi prijateljstvo ni s va- šim konjima. —■ Da li je doista toliko pametan? Ne vidi mu se! ćini se, kao da su orali s njime! Oho! To je pravi kurdski pastuh, ako dobrostivo dozvolite. Tako? A gdje je ta zemlja? IzrneĊu Perzije i Turske. Sam sam ga tamo kupio i doveo kući. Lord je to sve govorio tako ravnodušnim glasom, kao da je jednako lako dovesti konja iz Kurdistana u Englesku kao i nekog kanarinca iz Harca u Thiirinšku šumu. Oba lov- ca pogledali su se kriomice. Ali on sjedne ugodno u travu; tamo gdje su oni prije sjedili. Tamo je ležao narezani, sinoć peĉeni srneći but. On izvadi nož, odreže poveći komad i stane jesti, kao da meso ne pripada nikom drugom doli njemu. Pravo je tako — reĉe grbavko — samo bez kompli- kacija u preriji. I ne pravim ih — odgovori on — ako ste se postarali za sebe i za mene, to ću ja uĉiniti danas ili sutra isto. Tako? Zar mislite da ćemo i sutra biti zajedno? Sutra i još dugo vremena. Hoćemo li se kladiti? Stavljam deset dolara, a i više ako želite. On posegnu za novĉarkom. Ostavite vaše banknote — odgovori Humply-Bill. — Nećemo se kladiti! Sjednite tu kraj mene, hoću da vam razjasnim. Sjeli su. Ispitivao ih je još s oštrim pogledom i reĉe: Arkansasom sam došao i iskrcao sam se u Mulvanu. Htio sam najmiti vodiĉa, ĉak i dvojicu, ali nisam našao ni- koga tko bi mi se svidio. Bijahu to sami propalice. Odjahao sam, a pri tom sam sebi rekao, da ću prave prerijske mu- ževe naći samo u preriji. Susreo sam sada vas i vi mi se sviĊate. Hoćete li u Frisco? To vi tako mirno govorite, kao da je to jahanje od jednog dana. To je jahanje. Da li to traje dan ili godinu to je sveiedno. Hm, da. Ali, da li imate uopće pojma o tome što se sve može
86

dogoditi na putu? Nadam se da ću doznati. Nemojte suviše željeti. Uostalom, mi ne možemo s vama. Mi nismo toliko bogati, kao što se ĉini da vi jeste. Mi živimo od lova i ne možemo žrtvovati nekoliko mjeseci da putujemo u Frisco. Ja ću vam platiti. Tako? Tada se može o toj stvari govoriti. Znate li pucati? Bio je to gotovo sućutan pogled, kojim je grbavko pogledao lorda kad mu je odgovorio: Prerijski lovac i pucanje! To vam je isto kao da pi- late, da li medvjed jede. Oboje je tako samo po sebi razum- Ijivo kao moja grba. Htio bih vas iskušati. Možete li oboriti one jastre- bovc gore? Humply odmjeri visinu gdje su se obje ptice igrale i odgovori: Zašto ne? Zacijelo nas vi nećete moći oponašati s vašim nedjeljnim puškama. Humply-Bill je pokazao na konja na kojem su s obje slrane visile dvije puške. Bile su dobro oĉišćene, tako da su izgledale potpuno nove, a to ispunja zapadnjaka grozom. Dakle, pucajte — reĉe lord, a da nije svraćao pažnju na posljednje grbavkove rijeĉi. Taj ustane, prisloni pušku, nacilja kratko i odapne. Vidjelo se, da je jedan jastreb bio pogoĊen. Sklopi lepr- šajući krila, pokuša se održati, ali uzalud. Zapoĉeo je padati, iz poĉetka polako, tada sve brže. Konaĉno skupi krila i padne na zemlju. No, mylord, što kažete? — upita strijelac. Nije loše — glasio je hladni odgovor. Što? Zar samo to, razmislite o visini i da je kugla pogodila pticu upravo po sredini. Jastreb je bio još u zraku mrtav. Svaki poznavalac nazvao bi to majstorskim hicem. Well! Drugi! — mahnu lord dugajliji. Gunstrick-Uncle podigne se ukoĉeno sa zemlje, podboĉi se lijevom nogom, podignu desnu kao onaj koji deklamira, nperi pogled u nebo i reĉe patetiĉno: Leti oro u visini gleda Ijude u nizini Pun je ĉežnja spram doline Skinut ću ga iz visine. 97
87

Kad je to govorio, držao se tako ukoĉeno kao skelet. Dosad još nije izgovorio ni jedne jedine rijeĉi. Zbog toga je ta prekrasna pjesma trebala dvostruko djelovati. Tako je, naravno, on mislio. Spustio je uzdignutu ruku, okrenuo se k lordu i gledao je ovoga u ponosnom oĉekivanju. Englez je već davno imao onaj svoj glupi izgled lica. Sada se ne- što u njemu pokrenulo kao da se bori izmeĊu smijeha i plaĉa. Jeste li dobro ĉuli, mylord? — upita grbavko. — GunstickUncle fina je duša. Bio je glumac, a kako vidite i pjesnik je. On veoma malo govori, ali ĉim otvori usta go- vori jezikom anĊela, to jest u rimama. Well! — reĉe Englez. — Govorio on kako mu drago, nije to moja već njegova stvar, ali znade li on pucati? Dugaĉki pjesnik razjapi usta sve do desnog uha, izbaci ruku daleko od sebe, a to je trebalo da bude kretnja oso- bitog prezira. Tada uzdigne svoju pušku k oku i odmah je spusti. Propustio je pravi trenutak, jer za vrijeme njegova pjesnikovanja jastrebova je ženka, prestrašena smrću mužjaka, uviĊjela da je bolje ako se udalji. Nemoguće ju je na tu udaljenost pogoditi — reĉe iiuinplvBill. — Misliš li i ti tako, Uncle? Zapitani podigne obje ruke prema nebu i odgovori to- nom kao da hoće probuditi mrtve: Otplovila ptica zrakom Nestala je skrita mrakom Tko je hoće oboriti Morat će se namuĉiti. Besmisao — uskliknu lord — zar mislite da ju je doista nernoguće pogoditi. Da, sire — odgovori Humply. — Nema zapadnjaka, koji bi je sada oborio. Tako! Dok je lord ovu jedinu rijeĉ izgovorio, prošao je brzi trzaj preko njegova lica. Brzo pristupi konju, uzme jednu od pušaka otkoĉi je, prisloni, nacilja, odapne, sve kao u jednom jedinom trenutku, spusti potom pušku, sjedne, uzme komad mesa i reĉe: No, zar je to bilo nemoguće? Na licima obojice lovaca bio je izraz najvećeg zaĉuĊe- nja. Ptica je bila pogoĊena, pogoĊena odliĉno, jer je padala sa sve većom brzinom na zemlju. Wonderful — uzvikne Humply oduševljeno. — My- Jord, ako to nije sluĉaj ... Naglo stane u govoru. Okrenuo se spram Engleza i vidio
88

ovoga kako žvaĉući sjed' na podu okrenut leĊima spram one strane na koju je pucao. To uopće nije mogao da shvati. Ali, mylorde, ta okrenite se! Ne samo da ste jastre- ba pogodili već ste ga i ubili. To mi je poznato — odgovori Englez, pri ĉemu je, a da se nije ni okrenuo, strpao u usta komad mesa. —• Ta vi se ni ne zanimate za vaš hitac. A što da se zanimam, kad znam da moja kugla nikad ne promaši. Ali tada ste delija, koji se, u najmanju ruku pu- canja radi, može mjeriti s našim najznamenitijim zapad- n jacima Winnetouom, Old Firehandom i Old Shatterhandom. Nije li tako, Uncle? Famozni ĉovjek-kolac ponovo se uspravi i odgovori geslikulirajući objema rukama: Jastreba je pogodio Hitac dobro namjerio I svoju slavu ovjerio. A ti prestani da pjesnikuješ — upadne mu Englez u rijeĉ. — ĉemu te rime i ta tvoja vika. Htio sam znati knkvi ste strijelci. Sjednite, pa ćemo razgovarati. Dakle, poći ćete sa mnom, a ja ću vam platiti put. Jeste li spo- razumni? Obojica se pogledaše, kimnuše jedan drugome glavom i odgovoriše potvrdno. Well! A koliko tražite? Eh, mylorde, s tim ste nas pitanjem doveli u nezgo- Ċan položaj. Još nilcad nismo služili bilo kojem ĉovjeku, a 0 nekakvom plaćanju ne može biti rijeĉi kod ljudi kakvi imo nas dvojica. Ali right! Vi imate svoj ponos i to mi se sviĊa. Ovdje može da se govori samo o honoraru koji ću ja, budem li (Bdovoljan s vama, odobriti na vaš raĉun. Došao sam ovamo, da nešto doživim, da vidim slavne lovce i predlažem vam slijedeće: platit ću vam svaku pustolovinu pedeset dolara. Sire — nasmije se Humply — postat ćemo bogati ljudi, jer mnogo je tu pustovina, lako ih je doživjeti, ali teško preživjeti. Mi se ne bojimo toga, ali za stranca je bolje da bježi od pustolovina, umjesto da ih traži. Ali ja hoću da vidim, jeste li me razumjeli? TakoĊer hoću da se sretnem sa znamenitim lovcima. Izgovorili ste malo prije tri imena o kojima sam mnogo ĉuo. Za svakog od ove trojice, ako li ga sretnemo, plaćam stotinu dolara.
89

Grom i pakao, zar imate toliko novaca, mylorde? Ja imam onoliko koliko mi treba. Novac ćete dobiti istom u Friscu kod mog bankara. Jeste li zadovoljni? Veoma! Eto naših ruku. Obojica mu pružiše ruke. Tada on segnu u džep i izvadi jednu knjigu. To je moja knjiga za bilješke, u koju sve unosim — razjasni on. — Svakome od vas dvojice otvorit ću konto, a iznad konta nacrtat ću vaše glave i staviti vaša imena. Našu glavu? — upita grbavko zaĉuĊen. Da, glavu iznad njegova konta! Budite za trenutak nepomiĉni. Otvorio je bilježnicu i uzeo olovku u ruke. Vidjeli su kako ih odsutno gleda, pa potom u papir i pri tom je vukao neke crte. Nakon nekoliko minuta pokaže im što je na- crtao; prepoznali su svoje glave, a ispod njih je stajalo njihovo ime. Na te stranice unijet ću sve što ću vam dugovati — razjasni im. — Ako se meni što dogodi, uzmite ovu knjigu i odnesite je mojem bankaru u Frisco, ĉije ime ću ja ovdje zapisati. Sumu, koja bude u tom momentu napisana, bit će vam isplaćena. To je odliĉno ureĊeno, mylorde — reĉe Humply. — Mi, doduše, ne želimo da vam se.., behold Uncle, pogledaj naše konje! Vrte ušima i šire nozdrve! Mora da je neki stranac u blizini! Rolling prerija je opasna stvar. Uspnimo se na brežuljak da vidimo; ako ostanemo dolje, može nam se neprijatelj lako približiti! Ja ću pogledati! Uspet ću se s vama — reĉe lord. Ostanite samo dolje, mogli biste mi pokvariti stvar. Pshavv! Ja ništa ne kvarim. Obojica se uspnu na brežuljak. Kad su ga već doseg- nuli, lcgoše i otpuzaše oprezno naprijed. Trava je sakrivala njihova tijela, a glave su uzdizali samo toliko koliko je hilo potrebno da razmotre vidik. Hm, vi shvaćate stvari za novajliju sasvim dobro — livalio ga je Humply. — I sam ne bih bolje puzio. Vidite li ĉovjeka na onom drugom brežuljku, upravo pred nama. Yes! Po svim znacima Indijanac! Da, Crveni je. Kad bih imao... ah sire, otrĉite molim vas po vaš dalekozor da raspoznam lice tog Crvenokošca. Lord uĉini kako ga je zamolio.
90

Indijanac je ležao na oznaĉenom brežuljku u travi i pažljivo gledao prema istoku gdje ništa nije bilo vidjeti. Nekoliko puta se oprezno podigao da poveća vidik, ali ubr- zo se uvijek spuštao u travu. Ako je i oĉekivao nekoga, taj je mogao biti samo neprijatelj. Lord je donio svoj dalekozor, sastavi ga i pruži grbavku. l'pravo kad je Humply dobio Indijanca u leću, okrenu se ovaj tako da mu je mogao razgledati lice. Humply odmah odloži dalekozor, potpuno se upravi, tako da ga je Crvenokožac mogao vidjeti, stavi ruke na usta i glasno za- vika: Menaka šeha, Menaka šeha! Moj brat neka doĊe svojim bijelim prijateljima! Indijanac se brzo okrene, prepozna grbavi lik onoga koji ga je zvao, u trenu se spusti s brežuljka tako da je ncstao u dolini. Sad ćete, mylorde, platiti pedeset dolara — reĉe Humply. Hoće li biti pustovina? Vrlo vjerojatno, jer poglavica je zacijelo oĉekivao neprijatelje. Zar je to poglavica? Jest, odliĉan momak, poglavica Osaga. Uncle i ja ispušili smo s njim lulu mira i bratstva i obavezni smo da mu priteknemo u pomoć. Well! želim da ne ĉeka samo jednog već po mogućnosti što više protivnika. Sad se odigrala scena neopisiva meteža. Svi su trĉali amo tamo ali nigdje nije bilo vidjeti neprijatelja i kad su se nakon duljeg vremena smirili, pokazalo se da manjkaju samo indijanslci konji. Složili su se u mišljenju da je u šumi bilo još Osaga koji su se prikrali i oslobodili svoje drugove. Oni su ubili stražu i skalpirali je, a potom se domogli svojih konja. Trampima nije išlo u glavu kako se ubistvo stražara dogodilo potpuno bez glasa. Kolilco bi se ĉudili, da su znali da Ne maljajte vraga na zid! Takve želje su opasne jer se vrlo lako ispunjavaju. SiĊimo. Vncle će biti veseo, a takoĊer i zaĉuĊen da se poglavica nalazi u ovoj okolici. Kako ste ono nazvali Crvenokošca? U narjeĉju Osaga Menaka šeha; to znaĉi Dobro sunce ili nešto kao Veliko sunce. On je veoma odvažan i iskusan ratnik, a pri tom zapravo nije neprijatelj bijelcima iako Osagi pripadaju plemenu Siouxa. Došavši dolje našli su Unclea u teatralnoj pozi. Sve je ĉuo i
91

poprimio držanje, da što dostojnije pozdravi svog cr- venog prijatelja. Nakon kratkog vremena poĉeše konji frk- tati i Indijanac je zaĉas bio kraj njih. Bio je u najboljim muževnim godinama i nosio je uobiĉajeno indijansko odijelo iz kože koje je na nekoliko mjesta bilo poderano i popr- skano svježom krvlju. Nije imao oružja. Na svakom obrazu bilo mu je istetovirano sunce. Na oba zgloba od ruke bila mu je oderana koža: Mora da je bio svezan i mora da je pobjegao. U svakom sluĉaju nalazio se na bijegu, a njega su slijedili. Usprkos opasnosti, koja je prijetila Indijancu, i po svim znacima bila mu veoma blizu, veoma se polako približio, pružio je obojici Iovaca desnicu. Engleza uopće nije ni gledao; porukovavši se s njim reĉe u najmirnijem tonu i u veoma dobroj engleštini: Odmah sam prepoznao glas i lik mojeg brata i prija- telja. Veselim se, što vas mogu pozdraviti. I mi se takoĊer veselimo, to nam vjeruj — odgo- vori Humply. Dugaĉki Uncle ispruži obje ruke iznad Crvenokošĉeve glave kao da ga hoće blagosloviti i reĉe: Zemlju hoću ja pozdravit Iznad tvoje giave ruke savit. Poglavico, naše blago Sjedni gdje je tebi drago Uzmi zurno komad srne Jedi dok ti zub utrne. On je pri tom pokazao u travu gdje je ležalo ono što je upra\To lord napr.stio, naime, kost sa nešto malo mesa.Umiri se, Uncle — zamoli ga Humply — uistinu nije sad vrijeme da pjevamo pjesme. Zar ne vidiš u kakvu je sianju poglavica? Svezan al još uvijek on je trijezan. Pobjegao on je njima Dotrĉao nama svima, odgovori Uncle. Grbavko se okrenu od njega, pokaže lorda i reĉe Osagi: —■ Taj je bijelac majstor u pucanju i naš novi prija- lelj. Preporuĉam ga tvojem plemenu. Crvenokožac na to pruži takoĊer i Englezu ruku i od- govori: Prijatelj sam svakog dobrog i poštenog bijelca; pljaĉ- kaši, ubojice i oskvrnitelji leševa neka okušaju moj to- mahavvk. Zar si susreo tako zle ljude — zanimao se Humply- -Bill. Da, moja braća neka spreme puške, jer oni koji me gone bit ĉe svakog trenutka ovdje iako ih nisam vidio. Bit će na konjima, a ja sam morao pješke. Ali noge Dobrog sunca
92

brže su i istrajnije od nogu jelena. Prešao sam mnogo zavijutaka i ĉesto sam se vraćao. Htjeli su moj život. Zar ih je mnogo? Veoma mnogo. Mnogo stotina loših Ijudi koje bijelci zovu trampima. Trampi? Odakle ovi ovdje i šta hoće u ovom zaba- ĉcnom Icraju? Nalaze se u kutu šume koju zovu Osage-nook, a mi t zovemo Kut zloĉina, jer je ondje naš najznamenitiji po(•lavica sa svojim ratnicima podmuklo ubijen. Svake godine, kad se mjesec po trinaesti put ispuni, mi odilazimo na to m jesto da oko grobova poginulih izvedemo mrtvaĉki ples. Tako sam i ovog puta s dvanaestoricom svojih ratnika otišao da se poklonim sjenama palih ratnika. Stigosmo prekjuĉer i udarismo logor u blizini grobova. Danas smo zapalili vatru, h ja sam izbacio dvije straže. Ipak je bijelim Ijudima pošlo /n rukom, da se došuljaju u našu blizinu. Slijedili su naše Iragove i za vrijeme plesa su nas iznenadili da nismo imali

93

vremena za otpor. Bilo ih je nekoliko stotina. Neke smo od njih ubili, a oni su ustrijelili osmoricu naših. S ostalom sam ĉetvoricom zarobljen i svezan. Doznali smo, da ćemo veĉeras biti muĉeni na vatri, a tada spaljeni. Utaborili su se kod gro- bova, a mene su odijelili od mojih ratnika da ne mogu razgo- varati s njima. Privezali su me za neko drvo i postavili nekog bijelca da me ĉuva. Remen, kojim su me vezali, bio je pre- slab; ja sam ga pokidao. Doduše, duboko mi se urezao u meso. Ipak sam se oslobodio i iskoristio trenutak kad se stražar udaljio i utekao sam. A ostala ĉetvorica ratnika? — upita Biii. Oni su još ondje. Ja ih nisam mogao spasiti; zagla- vio bih s njima. Bio sam odluĉio, da se doĉepam Butlerove farme, ĉiji vlasnik je moj prijatelj, i da odande dovedem pomoć. Humply-Bill je vrtio glavom i rekao: To je gotovo nemoguće. Od Osage-nooka do Butlerove farme ima šest sati jahanja; lošim konjem i više. Kako si mislio, da ćeš se vratiti iste veĉeri kad su i tvoji ratnici imali poginuti? Noge Dobrog sunca jednako su brze kao i one u konja — odgovori poglavica samosvjesno. Moj bijeg će uzrokovati to, da će odložiti smaknuće i zacijelo sav trud uložiti da me uhvate. Pomoć bi, dakle, mogla doći u pravi ĉas. To može biti, a i ne. Dobro je, da si nas susreo, jer sad nije potrebno da odilaziš do Butlerove farme. Poći ćemo s tobom da oslobodimo tvoje ratnike. Zar moj bijeli brat doista to hoće da uĉini? — upita Indijanac veselim glasom. Naravno! A što drugo da radimo? Osage su naši pri- jatelji; naprotiv, trampi su neprijatelji svakom poštenom ĉovjeku. Ali toliko ih je, toliko ih je mnogo, a mi svi imamo samo osam ruku. Pshaw! ĉetiri lukave glave mogu se već usuditi da se prišuljaju hordi trampa pa da oslobode nekoliko zarobljenih ljudi. Što misliš ti, stari Uncle?

94

Covjek-kolac raširi obje ruke, oduševljeno zatvori oĉi i nskJikne: Onamo ja rado jašem Da pomognem prijanima našim. Za taj pothvat nemam straha, Borit ću se do posljednjeg daha. Lijepo, a vi mylordc? Englez je izvadio svoju bilježnicu da zapiše ime pogla- vice. Zatvorio je i stavljajući je u džep odgovori: Naravno, i ja ću s vama jahati, eto pustolovine! Ali ta je pustolovina veoma opasna, sire. To bolje, platit ću deset dolara više, dakle šezdeset. Ali, ako hoćemo jahati treba da osiguramo još jednog konja za Dobro sunce. Hm, doista je tako — odgovori grbavko. Pri tome je ispitujući gledao. — Ali gdje ćete naći još jednoga konja? Naravna stvar, uzet ćemo njegovim goniocima koji su zacijelo već u blizini. Sasvim ispravno! Vi niste nikako neki nespretnja- ković, sire, i ja držim da ćemo se sretno probijati. Sad je prva briga, da naš crveni prijatelj dobije nešto oružja. Ustupit ću mu jednu od svojih pušaka. Eto je. Razja- snit ću mu kako se s njom barata. A sada ne smijemo tratiti vrijeme, moramo se postaviti, da gonioci, kada stignu ovamo, sa svih strana budu pod udarcem pušaka. Izraz ĉuĊenja na Iicu grbavca bio je sve oĉitiji. Odmjerio je Engleza jednim upitnim pogledom i reĉe: Ma, vi mi govorite kao neki stari iskusni lovac, sire, kako mislite zapravo da mi to uradimo? Veoma jednostavno. Jedan neka ostane ovdje na brežuljku, na onom gdje smo malo prije bili. On će primiti mom- ke upravo onako kao što smo mi primili Indijance. Ostali neka uĉine polukrug i neka zauzmu ostala tri brežuljka. Ka- da momci budu došli, naći će se izmeĊu ĉetiri zauzeta bre- žuljka i mi ćemo ih imati u šakama, jer mi smo gore zaklo- njeni, možemo se pomicati ako bi nas oni primijetili po dimu naših pušaka. Govorite kao knjiga, mylord. Kažite mi iskreno, zar ste vi doista prvi put u preriji?

95

Jesam, ali prije toga nalazio sam se na raznim mje- stima gdje je valjalo imati jednake opreznosti kao i tu. Već smo govorili o tome. Well! Vidim, da s vama nećemo imati mnogo briga a to mi je drago. Priznajem da sam upravo to htio predložiti. Jesi li zadovoljan, stari Uncle? Ukoĉeni dugajlija teatralno odgovori: Mi ćemo ih ubiti. Sve ih baš pogubiti. Dobro, ja ću ostati ovdje da ih, kada doĊu, nagovo- rim. Lord neka ide desno, ti Uncle lijevo, a poglavica neka se postavi na ovaj prvi brežuljak. Tako ćemo ih dobiti me- Ċu se i hoćemo li ih ubiti ili ne proizaći će iz toga kako se budu ponašali. Govorit ću tako glasno, da i vi ĉujete svaku rijeĉ. Znat ćete kako vam se ponašati. Pucat ću prvi i ako ubijem jednog to je najsigurniji znak, da treba obarati dru- ge. Pobjeći ne smije ni jedan. Pomislite na to, da su oni ubili osmoricu Osaga a da im ovi nisu ništa uĉinili. Cuvajte konje trebat ćemo ih. A sada na svoja mjesta; mislim da više ne smijemo ĉekati. Uspne se na slijedeći brežuljak i legne upravo na ono mjesto s kojeg je s Englezom promatrao Indijanca. Ostala trojica nestadoše na dogovorene strane. Konji ostadoše na mjestu gdje su i prije bili. Lord je ponio dalekozor. Prošlo je nekih ĉetvrt sata, da se nikakva ljudska spo- doba nije mogla primijetiti. Tada sa brežuljka, na kojem je ležao Englez, odjekne kratki zov: pazite dolaze. Mir — reĉe grbavko mnogo tiše. Pshaw! Oni me ne mogu ĉuti, ta udaljeni su jednu milju. Ma gdje? Ravno prema istoku. Vidio sam ih dalekozorom. Dvo- jica su, stoje na brežuljku i gledaju ne bi li opazili poglavicu. Na podnožju brežuljka su ostavili konje. Prošlo je opet nešto vremena, tada se zaĉu udarac kopita od konja koji se približavahu. U dolini koja je bila nasuprot brežuljku grbavkovu, pokazala su se dva jahaĉa. Bijahu veoma dobro naoružani i slijeĊahu taĉno poglaviĉin trag. Od-

96

inah iza njih pokazala su se još dvojica a tada jedan jahaĉ. Hilo ih je dakle petorica. Kad su dosegnuli sredinu doline i lako bili u sredini sakrivenih, poviĉe Bill: Stop! ni koraka dalje ili će progovoriti moja puška! Zaustavili su se iznenaĊeni i gledahu ne bi li spazili tko ih je to zaustavio. Ipak su poslušali zapovijed i prvi odgovorili: Grom i pakao, kakva je to zasjeda? Pokažite nam se i kažite kakva prava imate zaustavljati nas. Pravo svakog lovca koji susreće stranca. I mi smo lovci. Ako ste pošten ĉovjek, pokažite se. Petorica trampa kod tih su rijeĉi uzeli puške u ruke; nisu posjedovali izgled miroljubivih ljudi; grbavko odgovori: Ja sam pošten ĉovjek, pa me možete ĉak i vidjeti. Eto me! On se uspravi tako da su ga u cijelosti vidjeli, ali je oĉi oštro i budno uperio na njih. Zounds! — uzvikne jedan od njih. — Ako se ne varam to je Humply-Bill! Tako me doista zovu. Tada je i Gunstick-Uncle u blizini, jer ova se dvo- jica ne razdvajaju. Poznajete li nas? Jest davno sam s vama razgovarao nekoliko rijeĉi. Ali ja vas ne poznam! To je moguće, jer ste me vidjeli u velikoj udaljenosti. Boys, taj nam je momak na putu, ĉak sam uvjeren, da je pomogao Crvenome! Hajde da ga srušimo s brežuljka! Nacilja na grbavka i opali. Bill se sruši kao munja kao da je pogoĊen. Heigh-day, dobar pogodat! — uzviknu tramp. — Sad nam još valja potražiti Gun ... Nije dovršio reĉenicu. Bill se svojevoljno bacio na zem- I ju, a sada je zasvijetlilo iz obiju njegovih cijevi, a odmah potom odapeše i puške ostale trojice. Petorica trampa padoše sa svojih konja, a ĉetvorica pobjednika spustiše se u dolinu da sprijeĉe konje ubijenih u bijegu. Pretražili su trampe. Nije loše ispalo — reĉe Bill. — Nitko nije promašio. Smrt je nastupila trenutaĉno.

97

Poglavica Osaga promatraše oba trampa kojima je ciljao u njihova ĉela. Gledao je u sitne rupice, taĉno iznad nosa ubijenih i obrati se lordu: Puška mojega brata je veoma malog kalibra, ali od- liĉna je. Na nju se ĉovjek može osloniti. To i ja držim — potvrdi Englez. — Naruĉio sam ih upravo za preriju. Ne bi li moj bijeli brat jednu od svojih pušaka pro- dao? Dat ću mu stotinu dabrovih koža. Ne prodajem. Dat ću sto pedeset koža. Ni onda. Zar niti za dvije stotine? Ne, makar te dabrove kože bile deset puta veće od slonovih. Neka moj bijeli brat kaže najvišu cijenu; zamijenio bih za ovu pušku najboljeg konja kojeg imam. Po njegovu licu vidjelo se da misli kako je ponudio nešto neĉuveno. Ipak lord je vrtio glavom: Lord Castlepool ne mijenja i ne prodaje nikada. što da radim s konjem, kad je moj u najmanju ruku tako dobar ako ne i bolji od onoga o kom ti govoriš. Nema konja u savani koji bi se rnogao mjeriti s mo- jim, ali kako mog bijelog brata ne mogu prisiliti da mi pro- da svoju pušku to mu je eto vraćam. Ovi mrtvi imaju više oružja uza se no što meni treba. Vratio je pušku, ali pri tom je njegovo lice izražavalo najveće žaljenje. Mrtvima su sve što je bilo za upotrebu odu- zeli. Kad su im pretražili džepove, reĉe Bill: Ovaj me momak poznavao; ne mogu se, meĊutim, sjetiti da sam ga ikad vidio. Može biti! Tko zna kolike smo zloĉine sprijeĉili našim kuglama. Sada i poglavica može do- biti konja, ostaju još upravo ĉetiri za one Osage koje ćemo osloboditi. Znaĉi, odmah jašemo k trampima? — upita Englez. Jest! Poznam okolicu i znam da ne možemo prije noći stići u Osage-nook, jer ćemo ponešto zaobići da im ne doĊe- mo iza leĊa. A te leševe? Ostavit ćemo ih. Ili vas veseli da tim lopovima upri- liĉimo sveĉani pogreb ili da im sagradimo mauzolej? Neka

98

butlu sahranjeni u želucima jastrebova i kojota. Drugo i ne /.aslužuju. Bio je to možda tvrd odgovor, ali Divlji zapad ima svoju naroĉitu nježnost; u kraju, gdje posvuda prijeti smrt i uništenje, ĉovjek je prisiljen da ima obzira samo sa samim sobom i da izbjegava sve što bi ugrozilo njegovu sigurnost. Privezali su prazne konje, uzjahali i odjahali s ovog mje- s(a iz poĉetka spram sjevera da kasnije zaokrenu na istok. Poglavica je vodio. Cijelog poslijepodneva prolazili su otvorenom Rolling prerijom. Kada se sunce priklonilo zapadu primijetili su u daljini tamni obris šume i Osaga razjasni: To je stražnja strana šume. Prednja se savija spram unutra i ĉini ugao ili kut koji mi zovemo Kut zloĉina, a ta- mo su grobovi naših poginulih. Kad doĊemo u šumu, moramo ĉetvrt sata hodati da prispijemo do logora trampa. Bill je zaustavio konja, sjahao i sjeo bez rijeĉi u travu. Uncle i Indijanac uĉiniše isto kao da se to samo po sebi razumije. Englez takoĊer sjaši, ali ipak zapita: Ja držim da ne treba gubiti vrijeme. Kako ćemo oslo- boditi Osage budemo li ovdje sjedili? Niste dobro pitali, sire — odgovori grbavko. — Zar vi mislite da će trampi mirno ostati da sjede u svom logoru? Teško! Sasvim jasno neće. Oni moraju jesti i poći zbog toga u lov. Sigurno ih je puna šuma. šuma je ovdje, gdje smo je dokuĉili široka jedva ĉetvrt sata hoda i lako možemo oĉekivati, da će ovdje biti ljudi, gdje bismo u nju ušli. Moramo ovdje priĉekati dolc se smraĉi; tada su se momci sigurno već povukli u logor, a mi možemo neprimjetno ući u šumu. Uvidate li to? Well — potvrdi lord, i sam sjedne. — Nisam vjerovao, da sam još toliko glup. Doista, bili biste momcima upali pravo u ruke, a Un- ele i ja morali bismo vaš dnevnik sami nositi u Frisco i za- cijelo ne bismo dobili ni dolara za nj. Zašto ne biste dobili? Jer naša pustolovina nije ni zapoĉela. Naprotiv već je i svršila, a već je i zapisana. Susret s poglavicom i likvidacija petorice trampa to je potpuno pustolovina koja vrijedi pedeset dolara. Sve je to već zapisano. OsloboĊenje Osaga nova je pustolovina.

99

TakoĊer vrijedi pedeset dolara? Yes! No, samo nastavite pisati, sire — smijao se Bill. — Ako vi svaki doživljaj rašĉlanite u toliko pustolovina, platit ćete nam u Friscu toliko novaca koliko ni sami nećete imati. Lord se samo smiješio. Bit će novaca. Moći ću vam platiti, a da i ne prodam dvorac Castlepool. Sunce se gubilo, a sjene sutona povlaĉile su se dolinom, postajale su sve veće i veće, obavile su takoĊer i brežuljke, zatim cijelu zemlju svojim tamnim ruhom. I nebo je takoĊer postalo tamno i bez zvijezda. Pokrenuše se; ali nisu jahali u šumu. Opreznost je nalagala, da životinje ostave na slobodnom. Drvene klinove, da se na bilo kojem terenu konji mogu privezati, svaki zapadnjak ima uvijek uza se. Tako su i oni privezali svoje životinje i jedan za drugim krenuše u šumu. Crveni je išao prvi. Njegova je noga doticala tlo tako tiho, da ni najoštrije uho nije moglo zamijetiti njegov korak. Lord, koji je išao za njim, trudio se da takoĊer ide neĉujno. Nigdje nije bilo niĉega osim tihog vjetra koji je pomicao vrhove stabala. Osaga je odjednom prihvatio desnicu Engleza i zašaptao mu: Moj bijeli brat neka lijevu ruku dade slijedećem pa ćemo obrazovati lanac da vas što lakše vodim. Dok se jed- nom rukom pipajući orijentirao, drugom je rukom vodio ostale bijelce iza sebe. Lordu je odjednom postalo Ċosadno, jer u takvim trenucima je minuta sat. Konaĉno poglavica stane i zašapta: Neka slušaju moja braća. Zamijetio sam glasove trampa. Svi su stali osluškivati. ĉuli su govor, iako u velikoj udaljenosti tako da nisu mogli razumjeti ništa što se govori. Nakon nekoliko koraka primijetili su neko sitno svjetlo koje je omogućavalo razaznati stabla. Neka moja braća ovdje priĉekaju dok se ne vratim — reĉe Osaga. Šmugnuo je u trenu i odmah nestao. Prošlo je i pola sata kad se vratio. Njegov dolazak nisu ni vidjeli, a ni ĉuli. Izronio je iznenada pred njih kao iz zemlje.

100

No — upita Bill. — što nam javljaš? Prispjeli su novi trampi. Do vraga! Zar su namislili doista ovdje održati me- t'iing? Teško farmama koje se naĊu u blizini. Jesi li ĉuo o ćcmu govore? Gorjelo je više vatara, a sav prostor je bio osvijetljen. Trampi su obrazovali krug, a posred tog kruga stajao je neki bijelac komu manjkaju uši i držao dugaĉak i glasan govor. Pažnju sam upravio na to da otkrijem gdje se nalaze moja crvena braĉa i prema tome sam veoma malo ĉuo šta govori. No, reci i ovo malo. što je govorio? On je rekao da je bogatstvo pljaĉka siromašnih, dakle, bogatima valja uzeti sve što imaju. Državi, kao najbogatijoj ireba oduzeti sve kase. Rekao je, nadalje, da su svi trampi braća i da će se brzo obogatiti budu Ii slijedili njegove prijedloge. Dalje, šta je govorio? Nisam više pazio na njegove rijeĉi. Govorio je još o velikoj, punoj kasi neke željeznice koju će valjati isprazniti. Tada više nisam slušao što govori, jer sam ugledao mjesto gdje se nalaze moja crvena braća. Gdje je to? U blizini manje vatre, uz nju nitko ne sjedi. Tamo stoje privezani o stabla i kraj svakog stoji jedan tramp. Dakle, neće biti lako prišuljati im se? Uĉinit ćemo to. Već sam ih mogao osloboditi, ali sam prije toga htio dozvati moju bijelu braću. Dopuzao sam do jednog od moje crvene braće i došapnuo mu da će uskoro biti spasen. Ti trampi nisu nikakvi zapadnjaci. Golema je glupost što zarobljenike ne drže u sredini logora. Povedi nas do mjesla gdje se nalaze. Poglavica poĊe naprijed i sva ĉetvorica se stanu šuljati od drveta do drveta, a pri tom su se trudili da ostanu stalno u sjeni debala. Tako su se brzo približavali logoru u kojem se moglo nabrojati osam vatara. Najmanja je gorjela u unutrašnjosti ugla, veoma blizu drveća, a onamo je upravio svoje korake poglavica. Za trenutak je stao i šapne trojici bijelaca: Sada mnogo bijelaca sjedi oko ove vatre. Malo prije nije bilo nikoga. TakoĊer je i crvenokosi tu. Ovi ovdje, ĉini se da su voĊe. Vidite li nekoliko koraka od njih moje Osage?
101

Da — odgovori grbavko. — Govor koji je crvenokosi držao, svršen je, a sad sjede momci odijeljeni od ostalih i za- cijelo vijećaju. Bilo bi veoma dobro znati što namjeravaju. Toliko trampa nije se skupilo zbog neke sitnice. Srećom ima nešto grmlja. Otpuzat ću onamo da ĉujem o ĉemu govore. Moj brat neka radije to ne ĉini — upozoravao ga je poglavica. Zašto ne? Misliš da ću dopustiti da me uhvate? Ne. Ja znam da se moj brat razumije u šuljanje, ali mogli bi te ipak vidjeti. Ono što se vidi još nije uhvaćeno! Da, moj brat je lakih nogu i lako će pobjeći, a u tom sluĉaju bit će nam nemoguće da oslobodimo Osage. Ne, mi ćemo za nekoliko trenutaka onesposobiti nji- hove straže i razrezati im spone; tada ćemo se brzo udaljiti kroz šumu sve do naših konja. Htio bih vidjeti trampa koji bi to mogao zaprijeĉiti! Dakle, odšuljat ću se onamo. Ako me opaze, skoĉite do zarobljenih Osaga, ništa nam se ne može dogoditi. Primi moju pušku, Uncle. Ostavio je pušku i otpuzao k vatri. Zadaća mu je bila mnogo lakša no što je mislio. Trampi su tako glasno govorili da je gotovo na pola puta sve ĉuo. Kad je poglavica držao da su ova ĉetvorica kod vatre voĊe trampa, nije se prevario. Jedan crvenokosi i bez ušiju, bijaše Cornel Brinkley, koji je prispio ovamo sa svojom malobrojnom grupom. Upravo je govorio, a Humply-Bill je ĉuo: Mogu vam obećati veliki uspjeh, jer ondje se nalazi glavna blagajna. Jeste li sporazumni? Jesmo, jesmo — odgovore ostala trojica. A kako stoji sa Butlerovom farmom? Hoćemo li i nju uzeti u obzir? Ili, da to izvedem na svoju ruku? I mi ćemo s tobom — reĉe jedan — ne vidim razloga zašto bi taj novac ti sam strpao u svoj džep. Pitanje je da li Butler već ima novce. Još nema. Rafteri nisu imali odmah konje, dakle je nemoguće da budu već na farmi. Ali Butler je sam i bez njih dovoljno bogat. Napast ćemo farmu, orobit je i potom mirno ĉekati dolazak raftera, a s njima i one ugursuze. Znaš li taĉno da će i oni doći? Sasvim pouzdano to znam. Taj Old Firehand mora na farmu zbog nekog inženjera, koji je već danas tamo.
102

O kakvom to inženjeru govoriš. Što je s njim? Ništa. To je pripovijest koja je vama ravnodušna. Mo- žda ću vam je priĉati nekom drugom prilikom. Možda ću vas nagovoriti na neki drugi veliki posao gdje ćemo moći zaraditi masu novaca. Pun si zagonetaka. Da budem otvoren, ne bih se htio sastati s tim Old Firehandom. Besmisao, šta nam on može uĉiniti? Pomisli, nas je ĉetiri stotine vragova i mi se nikog ne bojimo? Hm, to je taĉno. A kad ćemo poći? Sutra poslije podne; tako da na farmu prispijemo podveĉe. Velika je. Bit će to lijepi požar na kojem ćemo moći da ispeĉemo dobru peĉenku. Humply-Bill ĉuo je dosta. Dopuzao je do svojih pratilaca i pozove ih neka se poĉnu spremati da oslobode Osage. Po njegovu mišljenju svaki neka se došulja iza jednog zarobljenika; ali mu poglavica upadne u rijeĉ: To što se sada ima dogoditi nije stvar bijelaca već samo naša. Poći ću sam, a moja braća neka mi samo u tom sluĉaju priskoĉe u pomoć ako bi se to što kanim izvesti primijetilo. Kao zmija se odšuljao. Što je naumio? — upita tiho Englez. —■ Uĉinit će majstorsko djelo — odgovori Bill. — Samo oštro promatrajte ono mjesto gdje su privezani zarobljenici. Ako bi se što dogodilo, požurit ćemo i pomoći mu. Trebat će samo razrezati spone i potrĉati k našim konjima. Lord je poslušao. Vatra kraj koje su sjedili voĊe trampa, možda je bila deset koraka udaljena od ruba šume. Tu su slajala stabla o koja bijahu u stojećem stavu vezani Crveno- košci. Kraj svakog zarobljenika sjedio je ili ležao oboružan ĉuvar. Englez je napregnuo svoje oĉi da vidi poglavicu. Ali nzalud. Vidio je samo kako se jedan od ĉuvara koji je sjedio prevalio i to tako brzo, kao da ga je grom ošinuo. TakoĊer i ostala tri ĉuvara prevališe se kao i onaj prvi tako da su im glave ostale u sjeni stabala. Kod tog svega nije bilo ĉuti glasa ni ikakva i najmanjeg šuma. Prošlo je malo vremena i odjednom lord ugleda pogla- vicu izmeĊu sebe i Billa. 113 Gotovo? — upita Bill.
103

8 Blago u Srebrnom jezeru

104

Gotovo — odgovori poglavica. Ali tvoji Osage još su svezani — prošapta lord. Nije tako, oni su ostali dok se s vama ne dogovorim. Moj nož pogodio je ĉuvare posred srca, a potom sam ih skalpirao. Sada ću opet otići do moje crvene braće, da ih odvedem do lconja. Budući da je sve tako lako išlo, nećemo se udaljiti dok ne uzmemo i konje. A zašto se stavljate još u novu pogibelj — upozoravao je Bill. Moj bijeli brat se vara. Više nema opasnosti. Ĉim vidite Osage da su nestali možete se udaljavati. Uskoro ćete ĉuti, kas konja i viku trampa. Tada ćemo doći na ono mjesto gdje smo zapoĉeli. Howgh! S tom posljednjom rijeĉju htio je naglasiti, da je svako suprotstavljanje suvišno i više ga nisu vidjeli. Lord je proma- trao zarobljenike. Oni stajahu uspravni uza svoja stabla i odjednom nestadoše kao da su u zemlju propali. Wonderful! — zašapta sav oduševljen grbavku. — Upravo kao što ĉovjek ĉita u romanima. Doživjet ćete vi još dosta romana kod nas. Ali, zaci- jelo je ĉitati lakše no doživljavati? Hoćemo li se udaljiti? Još ne. Htio bih vidjeti lica ovih momaka kad se stvar otkrije. Priĉekajte još par minuta. Nije prošlo mnogo vremena, kad s onu stranu logora zaori glasni uzvik straha, a drugi mu odgovori; tada zamniju mnogi po kojima se moglo zakljuĉiti da ih uzvikuju Indijanci. Trampi skoĉiše na noge. Svaki je vikao, zvao, pitao što se to zbiva. Tada zaori glas crvenoga Cornela: Osage su pobjegli. Do vraga tko ih je ... Zastao je prestrašen usred reĉenice. Skoĉio je za vrijeme govorenja k ĉuvarima. Ugledao je staklene oĉi i krvavu lubanju. Pregleda drugog, trećeg i ĉetvrtog i pri sjaju vatre vidje što se dogodilo: Mrtvi! A sva ĉetvorica skalpirani! A Crveni svi po- bjegli. Indijanci, Indijanci! — poĉeše vikati sa svih strana, a pogotovu s one gdje bijahu konji.

105

K oružju, pa konjima! — brujao je crveni Cornel. — Napadnuti smo! Hoće da nam ukradu konje. je to uradio jedan jedini ĉovjek. Kad su vode opet sjeli uz svoju vatru, reĉe Cornel: — Taj dogaĊaj nije nikakva velika nesreća za nas, ali to nas sili da promijenimo naš plan. Mi moramo poći mnogo rariije odavde. Zašto — upitali su ga. Jer su Osage sve ĉuli što smo govorili. Prava je sreća, da oni ne znaju za naše namjere koje imamo u Eagle-tailu, jer o tome ovdje nismo govorili; ali ono što smo naumili s Butlerovom farmom to znadu. I ti misliš, da će oni to reći? Jasno je, kazat će! Zar su ti divljaci Butlerovi prijatelji? Prijatelji ili ne javit će mu da nam se osvete i da nam prirede topao doĉek. To je lako zamisliti i nema druge nego da se što prije otputimo! Htio bih samo znati gdje su oni momci koje smo poslali za poglavicom. To je i meni neshvatljivo. Ako je potražio sklonište u šumi ne bi ga bilo moguće naći, ali njegov trag vodio je u otvorenu preriju, a on nije imao konja. Znaĉi da su ga ipak uhvatili. U svakom sluĉaju jesu. Zacijelo su na povratku, izucnaĊeni tamom, zalutali. Ili su se utaborili, da ne zablude i prikljuĉit će se sutra ujutro našoj glavnini. Svakako ćemo naići na njihove tragove, jer oni su pošli istim pravcem kojim i mi kanimo poći. 8* 115 Tu se govornik ponešto prevario. Oblaci su se pobrinuli da svi tragovi budu izbrisani, jer se za nekoliko sati spustila obilna kiša, koja je izbrisala sve tragove.

106

Šesto poglavlje NOĆNO JAHANJE Bill, Uncle i Englez žurili su koliko im je to dozvoljavala tama kroz šumu do svojih konja. Da se nisu izgubili treba zahvaliti snalažljivosti obojice lovaca. Lord se nikako nije mogao snaći, jer su brežuljci i dolinice noću nalikovale još više negoli danju jedni na druge. Odriješiše konje, a ostale povedoše. Jedva se to dogodilo, kad su se približili i Indijanci. Ti trampi su slijepi, i gluhi — reĉe Dobro sunce — mnogi će od njih odlutati na vjeĉita lovišta i poslužiti sje- nama Osaga. Hoćeš li se osvetiti? — upita Humply-Bill. Zar niie danas palo osam Osaga, a njihova smrt zar ne mora biti osvećena? Nismo li mi takoĊer trebali biti muĉeni i ubijeni? Odjahat ćemo u wigwame Osaga i dovesti mno- go ratnika. Slijedit ćemo tragove bijelaca, da ih mnogo ubi- jemo; ubit ćemo sve one koje nam dobri Manitou u šake dade. U kojem pravcu leže ognjišta Osaga? Na zapadu. Tada morate proći kraj Butlerove farme? Da. A koliko ti treba da doĊeš do tvojih? Prva ognjišta mogu dosegnuti za pola dana dobrim konjem. To je veoma dobro. Morat ćemo se požuriti, da spasi- mo Butlerovu farmu. što kaže moj bijeli brat? Butler je prijatelj i zaštit- nik Osaga. Prijeti li mu opasnost? Da. Ipak nećemo govoriti saĊa o tome. Moramo naj- prije krenuti da se udaljimo iz blizine trampa. Ovi hoće su- tra napasti farmu, a mi se moramo požuriti da upozorimo vlasnika. Uf! Moja crvena braća neka povedu prazne konje, da nas bijela braća mogu lakše slijediti. Njegovi ljudi poslušaše i povedoše prazne konje. Tada zapoĉne jahanje izmeĊu niskih brežuljaka po onom istom tragu kojim su kretali poglavica i njegovi gonioci. Vodili su

107

u pravcu Butlerove iarme, koju je Osaga već i prije htio posjetiti. Punim trkom! Po toj tami! To je mogao sebi Ċozvoliti samo izvrstan poznavalac i to danju, da se kreće Rolling prerijom, a da ne zaluta. Ali noću ne zalutati, to je bilo pravo ćudo. Kad je Englez Humply-Billu, kraj kojega je jahao, to primijetio, odgovori ovaj: Da, sire, doduše, ja sam već primijetio da vi niste na glavu pali, ali doživjet ćete i vidjeti tolike stvari za koje ste mislili da su nemoguće. Zar se ne biste i vi ovdje izgubili? Ja? Ako hoćete da budem sasvim iskren, moram pri- znati, da mi ne bi na um palo da se gonim jašući po ovim brcžuljcima. Ja bih lijepo polagano jahao, taĉno bih ispitivao pojedinu dolinu, a ipak bih se zacijelo ujutro našao na istom mjestu s kojeg sam pošao. Pa to se može dogoditi takoĊer i poglavici. Taj Crvenokožac upravo njuši pravac. A što je još važnije, sad je na svom vlastitom konju. Ta životinja neće napustiti tragove kojima je danas već prošao poglavica. Nebo je tako tamno kao vreća puna ĉaĊe, a zemlju uopće ne vidi- tno pod sobom. Usprkos tome jašemo punim kasom kao da je pun dan i kao da se nalazimo na ravnoj cesti. Ja se kla- dim da ćemo prije no što proteĉe šest sati stići do vrata But- lerove farme. što? Kako? — uzvikne Englez veseo: — Da se kladi- nio? Ta to je izvrsno! Dakle vi tvrdite to, a ja kažem obratno i stavljam pet dolara, ili ne, deset. Hoćete li više? Hvala, mylorde! To sa okladom rekao sam samo tako u razgovoru. Ponavljam vam, da se nikad ne kladim. Ostavite vaš novac. Trebat ćete ga još. Pomislite, što samo meni i Uncleu već za današnji dan imate platiti. Stotinu dolara. Pedeset za pet ubijenih trampa i pe- desct za Osage. A napad na farmu, koji hoćemo odbiti, opet je jedna pustolovina koja vrijedi pedeset dolara. Da će nam odvraćanje napadaja na farmu posrećiti, lo nije još sigurno kao što vi to mislite. Ali kako je ono bilo sa Old Shatterhandom, Winnetouom, i Old Firehandom. Ko- liko ćete platiti, ako vam jedan od ove trojice muževa doĊe na oĉi? Sto dolara.

108

Možda sutra ili prekosutra sastanemo Old Firehanda; on će, naime, takoĊer doći na Butlerovu farmu. Poglavica je takoĊer ĉuo te rijeĉi. On se okrenuo, a da nije usporio svoga konja i upita: Old Firehand, taj slavni bijelac, zar će i on doći? Da, crveni Cornel je to rekao. Zar ovaj crvenokosi koji je onaj govor držao? Odakle on to zna? Zar je vidio velikog lovca ili ga je susreo? Bill ispripovjedi što je ĉuo. Uf! — uzviknu poglavica. — Tada je farma spasena, jer glava tog bijelca više vrijedi od oružja tisuću trampa. Radujem se što ću ga vidjeti. Zar ga već poznaš? Popušio sam s njime kalumet... Osjećaš li da će ki- šiti? To je dobro jer će kiša isprati tragove. Trampi sutra, dakle, neće naše tragove moći da slijede. Put nije zadavao nikakvih teškoća. Nije bilo kamenja, nije bilo jama i nikakva druga zapreka nije spreĉavala ja- hanje a ravnice bijahu tako široke da su gotovo svi konji mogli trĉati u jednom redu. Valjalo je savladati samo tamu. Od vremena na vrijeme ustavili bi jahaĉi konje da ih suviše ne umore. Jahali su većim dijelom brzim kasom. Po- slije nekoliko sati ĉinilo se da je Billovo povjerenje odjed- nom poljuljano: Je li moj brat osvjedoĉen, da idemo pravim putem? Neka se moj bijeli brat ne brine — odgovori upitani. — Mi smo se veoma požurili i uskoro ćemo doći do mjesta gdje sam susreo tebe i Unclea. Je li to bila vježba ili uroĊeni instinkt, da se taj Indija- nac tako savršeno snalazio? Bill nije htio vjerovati da su prevalili tako velik put. Zbog kiše krenuo se jak vjetar, koji je jahaĉima duhao u leĊa i tako olakšavao konjima trĉanje. Kratko vrijeme poslije toga zapadne konj poglavice iznenada u lagan korak, štaviše, odjednom i stane, a da nije bio zaustavljen od jahaĉa. Poĉeo je lagano frktati. Uf — reĉe poglavica tiho. — Mora da su pred nama ljudi! Neka slušaju moja braća, ali neka se ne pokreću! Ćeta se zaustavi i svi su ĉuli kako poglavica duboko diše i tako ispituje zrak. —■ Vatra — prošapta on. Ja je ne vidim — reĉe Bill.

109

Ja njušim dim, kako se ĉini dolazi sa slijedećeg bre- žuljka. Neka moj bijeli brat sjaše i sa mnom poĊe na bre- žuljak. Obojica sjašu i odšuljaju se u pravcu brežuljka. Još nisu bili ni deset koraka udaljeni spopadoše dvije snažne ruke vrat Indijanca, bace ga na zemlju, a da mu nije bilo moguće da izusti bilo kakav glas. Istog ĉasa zgrabiše dvije ruke grbavka za grlo i takoĊer ga baciše na zemlju. Imate li ga? — upita onaj koji je zgrabio Indijanca. Bilo je to reĉeno sasvim tiho, i štaviše, njemaĉkim jezikom. Tak sam ga jako zgrabil, da eto ĉkomi — odgovori liho glas. Tada brzo iza brežuljka! Moramo znati tko je to pred nama! Ili vam je teško? Kako bi li bilo teško, kad je ovaj deĉko lagan ko muha. Gle, gle, kao da je grbav. Valjda to nije... šta kažete? Ma nije Ii to moj dobar prijatelj Humply-Bill? To ćemo doznati kod vatre. Za trenutak bit ćemo sigurni, da nas nitko ne slijedi. Ostali ljudi neće se tako dugo pokretati, dok im se ne vrate ovi koje su izaslali. Sve se to odigralo u trenu i bez ikakva šuma, tako da suputnici napadnutih, usprkos velikoj blizini, nisu o tom imali ni pojma. Old Firehand — jer to je bi on — uzme svog zarobljenika na ruke, a Droll odvuĉe svoga za njim. S onu stranu brežuljka stajali su im umorni konji. Mala vatra je gorjela, a kraj nje bilo je oko dvadesetak likova, koji su spremnih pušaka stajali da neprijatelja pozdrave svojim kuglama. Svi vrazi — reĉe Old Firehand kad je svog zaroblje- nika donio do vatre! — Pa to je Menaka-šeha, poglavica Osat;a. Njega se ne moramo bojati... Gle, gle — upadne mu u rijeĉ Tetka Droll. — Ta to je uistinu Bill, Humply-Bill. To zaista nisam znao da sam nje- ga zgrabil za gušu. Na, stani se i zagrli me, bratac! Nis te štel zagutiti, al sam te dobro prijel. Napadnuti Bill ležao je zatvorenih oĉiju i požudno udisao zrak. Konaĉno otvori oĉne kapke, baci dugaĉak sve razgovjetniji pogled na sagnutog Tetka Droll i reĉe promuklim glasom:

110

Je li moguće! Tetka Droll! Naravno, ja sam to — veselio se upitani engleskim jezikom. Bijah tako brzo šĉepan, da se nisam ... tako mi neba, Old Firehand! — Ugledao je velikog lovca i to novo iznenaĊenje povrati mu sasvim život. Pritisak Firehandove ruke bio je mnogo žešći od onog Tetke Droll. Poglavica je kao mrtav ležao zatvorenih oĉiju. Valjda ga niste ubili? — upita Bill. Ne — odgovori Old Firehand. Pri tom je Billu pružio ruku. — Samo je bez svijesti. Uskoro će se osvijestiti. Dobro došli, Bille. Tko je još s vama? Zacijelo Indijanci iz pleme- na Osaga. Da, ĉetvorica. Samo? Tada imate i praznih konja uza se. Tako je. Osim toga tu je još Gunstick-Uncle i neki engleski lord. Neki lord? Otmjeni susret dakle. Zovite vaše Ijude. Bill se udalji, a još nije bio niti na pol puta kad je veselo viknuo: Uncle, jašite samo naprijed, kod prijatelja smo! Old Firehand i Tetka Droll su ovdje. Pozvani su poslušali te rijeĉi. Rafteri su ustali, da pozdrave došljake. ZaĉuĊenje ovih bilo je veliko, kad su vidjeli poglavicu u nesvijesti i doznali što se zbilo. Osage stajahu kraj svojih konja i izdaleka promatrahu slavnoga lovca. Lord je širom otvorio oĉi i laganim se korakom približio; pri tom je imao tako glupo lice, da se ĉovjek mogao nasmijati njemu i njegovu oteklu nosu. Old Firehand mu pruži ruku i reĉe: Dobro došli, mylord! Bili ste u Turskoj, Indiji, a mo- žda i Africi? Odakle to znate sir? — upita Englez. NagaĊam, jer još uvijek imate ostatke Bouton d' Alep na vašem nosu. Tko je takva putovanja proživio, taj će se i ovdje snaći. Iako ... Zaustavi se u govoru i baci nasmijan pogled na Englezo- vu opremu. Pogotovu na aparat za peĉenje koji je bio privezan o njegovu naprtnjaĉu. U tom trenutku osvijestio se i poglavica. Otvoriti oĉi, duboko udahnuti, skoĉiti s nožem u ruci, za njega je bilo jedno. Kad ugleda lovca, spusti ruku i usklikne:

111

Old Firehand, jesi li ti bio taj koji me je šĉepao. Jesam. Bilo je mraĉno i ja nisam mogao prepoz- nati mog ervenog brata. Veseo sam. Biti pobijeĊen od Old Firehanda nije sra- mota. Moj bijeli brat ide na Butlerovu farmu? Da. Odakle to znaš? Bijelci su to rekli. Na farmu ću poslije. Za sada idem na Osage-nook. Koga traži moj slavni brat ondje? Nekog bijelca, koji se zove Cornel Brinklej, a zani- maju me i njegovi drugovi, sami trampi. Moj bijeli brat neka mirno jaše na farmu, jer crve- nokosi će je sutra napasti. Odakle ti to znaš? Sam je to rekao, a Bill ga je ĉuo. Trampi su danas mene i moje Osage napali, osmoricu mi ubili, a mene i ostale zarobili. Ja sam pobjegao, a Bill, Uncle i taj Englez pomogli su mi da oslobodim svoju braću. Tebe su petorica slijedila? Da. Bill i Uncle Iežahu ovdje? Tako je. A Englez je nešto prije naišao na njih? Tako je kako kažeš, ali odakle to sve znaš. Mi smo bili na Crnoj medvjeĊoj rijeci; napustili smo je danas ujutro, da poĊemo na Osage-nook. Našli smo ovdje pet leševa i poznali smo trampe. Sire — prekine ga Humply-Bill — odakle znate da su ti ljudi trampi? Taj papir mi je sve otkrio — odgovori Old Firehand. — Vi ste, doduše, pretražili sve momke, ali taj papir ostao je u džepu jednoga. Izvukao je komadić novina, primakao ga vatri i poĉeo ĉitati: »Zaborav ili previd, za koji uopće ne možemo držati da je moguć, došao je na vidjelo, a otkrio ga je komesar državnog ureda Sjedinjenih Država. Taj ĉinovnik upozorio je vlast na zapanjujuću ĉinjenicu, da se unutar Sjedinjenih Država kreću silne skitnice ĉiji broj je veći od neke manje državice, koja se može pohvaliti time, da njome uopće nitko ne vlada. Taj ĉudnovati komad zemlje je golemi ĉetverokut širok ĉetr-

112

deset milja, a dugaĉak stotinu pedeset miija i sadrži gotovo ĉetiri milijuna akra zemlje. Rasprostire se izmeĊu indijanskog teritorija i New Mexika, sjeverno od Texasa, a južno od Kolorada i Kansasa. Kao što se sada pokazalo tu su zemlju naprosto zaboravili a ona tome zahvaljuje što uopće nema odreĊene granice sa susjednim teritorijima. Ne pripada ni- kome, bez vlasti je u bilo kojoj formi i bez zalcona je. U toj obavijesti komesarovoj opisuje se ta zemlja kao najljepša i najplodnija na cijelom Zapadu. Odliĉno može poslužiti za uzgoj stoke i za poljoprivredne radove. Nekoliko tisuća »slo- bodnih Amerikanaca«, koji tu zemlju nastavaju, nisu miro- ljubivi zemljoradnici ili pastiri već su obrazovali bande ko- njokradica, lopova, dešperatera i odbjeglih zloĉinaca, koji su se ovamo sakupili sa svih strana svijeta. Oni su pravi biĉ susjednih teritorija u kojima pogotovo stoĉari mnogo pate od njihovih razbojstva. Te izmuĉene susjedne zemlje žurno traže, da se u tu slobodu uvede red i svemu tome uĉini kraj.« Crvenokošci, koji su ĉuli te rijeĉi, ostadoše ravnodušni, bijelci su se zaĉuĊeno gledali. Jeli to moguće? Je li to istina? — upitao je lord. Ja držim da jest — odgovori Old Firehand. — Da li taj izvještaj laže ili ne, u stvari je suvišno. Glavno je da samo tramp ovakav komad papira može tako dugo nositi uza se. Taj papir je ono na ĉemu sam sagradio svoje vjerovanje da su ona petorica mrtvih trampi. Kad smo ovamo stigli i vidjeli Ieševe, znali smo da se ovdje oĊigrala bitka. Pretražili smo le- ševe i sve tragove i zakljuĉili smo slijedeće: Dva bijelca su ovdje logorovala, jedan visok, a drugi omalen ĉovjek. Tada je došao treći, koji im se pridružio i pojeo ostatak njihova obroka. Upriliĉili su i nekakvo takmiĉenje u pucanju, pri tome su ubili dva jastreba. Treći bijelac je dokazao da je iz- vrstan strijelac i na temelju toga je bio primljen u društvo prve dvojice. Tada se približio Indijanac brzim trkom. Bježao je s Osage-nooka, a slijedilo ga je pet trampa. Bi jelci su stali na njegovu stranu, ubili su pet gonilaca i pojahali. konje, da se dokopaju okolnim putem Osage-nooka; po svim znacima da napadnu trampe. Zakljuĉio sam, da im pomognem, ali kako je u meĊuvremenu nastupila noć, morao sam ĉekati dan, jer noću nisam mogao slijediti tragove. Zašto si nas napao? — upita poglavica.
113

Jer sam vas morao držati za trampe. Znao sam da se na Osage-nooku nalaze mnogi trampi. Petorica su bila odjahala, da gone Indijanca. Bili su ubijeni, dakle, nisu se vratili. To je moralo zabrinuti ostale i bilo je vrlo lako moguće, da su se neki otputili njima u pomoć. Izbacio sam zbog toga straže koje su javile da se približava mala ĉeta jahaĉa. Budući da je vjetar s Osage-nooka duvao vama u leĊa vaše približavanje mogli smo vrlo rano primijetiti. Naredio sam svo- jim ljudima da budu spremni, a sam sam s Tetkom Droll pošao vama u susret. Dvojica su se odvojila, da nam se pri- šuljaju. Ostalo znate. Što je namislio moj bijeli brat? Jesu li trampi nje- govi osobni neprijatelji? Da. Crvenokosog slijedim, da ga se dokopam. Ipak, što ću raditi mogu istom tada znati kada doznam kako stoje stvari na Osage-nooku i što se ondje zbilo. Molim vas, Bille, šspriĉajte mi sve. Humply-Bill ga opširno obavijesti i završi obavještava- nje ovim rijeĉima: UviĊate, dakle, da nam je brzo raditi. Zacijelo ćete s nama pojahati na farmu. Ne pada mi na um. Ja ostajem ovdje iako znam da je opasnost mnogo veća no što vi sami mislite. Vi ste mišljenja, da će momci napasti popodne. Da. A ja vam kažem da će oni mnogo ranije zapoĉeti. Ali Cornel je tako rekao! U meĊuvremenu se zacijelo predomislio, Bille. Gdje su bili Osage svezani? U blizini vatre kraj koje je sjedio crvenokosi. Jesu li zarobljenici mogli ĉuti da će biti napadnuta Butlerova farma? Da. No, a sad su pobjegli. Zar ne mora Cornel, sasvim jasno, doći do toga da će odmah Osage pohitati do Butlera i obavijestiti ga. K vragu, to je taĉno! To se samo po sebi razumije! Svakako. A da preduhitre štetu koju bi time pretrp- jeli, zapoĉet će cijelu akciju mnogo ranije. Kladim se, da su •vcć odluĉili da pojašu konje još prije svanuća.

114

Oklada — uzvikne lord. — Well, vi ste ĉovjek za me- ne, sire! Kladite se da će tako rano poći? Dobro, ja tvrdim da će Osage-nook napustiti istom naveĉe. Stavljam deset dolara. Ili hoćete pedeset? Otvori džep i poĉne vaditi novce. Neprimjetni znak, koji Englez nije primijetio, Humply-Billa dostajao je Old Firehan- du da shvati da pred sobom ima ĉudaka. Zbog toga je odgo- vorio: Samo zatvorite vaš džep, sire! Ni na um mi ne pada da rijeĉ oklada shvatim ozbiljno. Ali ja se tako rado kladim — ustvrdi lord. Ali ja opet ne! To je šteta, vjeĉna šteta! Ĉuo sam tako mnogo dobra i lijepa o vama. Pravi gentleman, kakav vi jeste, trebao bi se svakako kladiti. Na kocki je vlasništvo i život mnogih ljudi i naša je zadaća da to sprijeĉimo. A to nećemo postići okladama. Slažem se, sir, kladim se samo tako uz put. Kada bude valjalo raditi, naći ćete me na svom mjestu možda jed- nako tako ĉvrstog i mirnog kao što i vi budete stajali na svom. Tjelesna jakost nije sve. — Englez se ĉak i naljutio, pogledao je gotovo krivim pogledom herkulesku pojavu Old Firehandovu. Njegovo se lice ponešto zamraĉi, ali se odmah razvedri dok je Englezu odgovarao: Polako, sire! Dok se još nismo upoznali, nije potrebno da jedan drugome govorimo grubosti. Vi ste još novajlija. Rijeĉ novajlija nije promašila namjeravano djelovanje, jer lord uzvikne još ljuće: A tko vam to kaže, da sam ja novajlija? Izgledam li ja tako? U najmanju ruku opremljen sam kako to zahtijeva prerija, a vi, vi ste ovdje odjeveni kao da ste došli iz nekog kluba, ili salona. A tako je i bilo. Old Firehand je, naime, nosio ono isto pristojno putno odijelo koje je imao i na brodu. Nije ga mogao odložiti, jer se sva njegova oprema nalazila na Butlerovoj farmi. Odijelo mu se dugim jahanjem, doduše, već izlizalo, ali kraj ove male vatre ĉinilo se sasvim novo. Slavni muž po tome nije u Englezovim oĉima izgledao potpun lovac. On mu to potvrdi smiješeći se:

115

Nemate ni krivo, sire. Možda ću uskoro promijeniti izgied i postati zapadnjak. Na svaki naĉin treba da ostane- mo prijatelji. Ako je to vaša ozbiljna rijeĉ, više nemojte spominjati okladu, ja po tome prepoznajem pravog i nepatvorenog gen- tlemana. Uostalom, ne shvaćam zašto hoćete ostati ovdje, a da ne jašete s nama na farmu. To je prvo što me zbunilo na vama. Imam svoje razloge. Hoće li moj bijeli brat reći te razloge? — upita pogla- vica Osaga. Hoću. Dovoljno je da ti odeš do farme i da obavije- stiš Butlera. On je ĉovjek koji će uĉiniti prave pripreme. S mojim rafterima ostat ću ovdje i time trampe imati u šahu, da neće moći brzo napredovati i dosegnut će farmu istom onda kad im pripremite dobar doĉek. Moj brat ima uvijek najbolje misli, ali Butler nije u svom wigwamu. Zar tako? — upita Old Firehand iznenaĊen. Nije, kad sam jahao na Osage-nook prošao sam kraj farme i svratio u nju, da popušim kalumet sa mojim bijelim bratom Butlerom. Nije ga bilo kod kuće. U posjetu su mu došli brat i njegova kćerka i svi su odjahali u Fort Dodge da nakupuju odjeće za bijelu kćerku. Dakle, njegov brat je već stigao, znaĉi. Znaš li koliko vremena namjerava Butler ostati u Fort Dodgeu. Još nekoliko dana. A kad si bio na farmi? Prekjuĉer ujutro. —■ Onda moram svakako onamo — reĉe Old Firehand. — Koliko treba da nam dovedeš svoje Osage u pomoć? Ako se odmah sada otputim, iduće ponoći bit ćemo na farmi. To je mnogo, mnogo prekasno. Jesu li Osage sada u prijateljstvu sa Cheyenima i Arapahoima? Jesmo. Ratnu smo sjekiru zakopali u zemlju. Oba ova plemena stanuju s onu stranu rijeke i uda- ljena su samo ĉetiri sata odavde. Da li bi moj crveni brat htio u tom trenutku odjahati i prenijeti im važnu poruku. Poglavica nije rekao ni rijeĉi, pošao je k svom konju i uzjahao.

116

Odjaši onamo — nastavi Old Firehand — i reci obo- jici poglavica da ih molim neka dovedu tako brzo koliko mogu stotinu muževa na Butlerovu farmu. Osaga pucnu jezikom, podbode svog konja i nestade u idućem trenutku u tami noći. Lord je sve to promatrao uvelike zaĉuĊen. Zar ovakvi ratnici odista bez rijeĉi slušaju ovog ĉovjeka u salonskom odijelu. Ali i ovaj je već sjedio u sedlu. Gospodo, ne smijemo gubiti ni minute — reĉe on. — Naši su konji doduše umorni, ali do farme će morati da izdrže. Naprijed. U trenu su obrazovali povorku. Vatra je bila ugašena i svi krenuše. Iz poĉetka su jahali dosta polagano, tada pokasaše i kad su se oĉi privikle na tamu pognaše konje u žestoki kas. Lord se obrati Billu i upita: Neće li se sad Old Firehand pomesti u putu? Jednako kao i poglavica Osaga. Govore za njega da noću vidi kao danju. A odjeven je u salonsko odijelo. Priĉekajte samo kad ga budete ugledali u njegovoj odjeći iz bivolje kože. Tada sasvim drugaĉije izgleda. Snažan je on i sada, ali molim vas tko je zapravo ona žena koja je vas stisnula za gušu. Žena? Ta vam je gospoĊa muškarac. Do vraga, a zovu je tetka. To je šala, a zovu ga tako zbog toga što tanko govori i ĉudnovato je odjeven. Zove se Droll i nadalelco je poznat lovac. Ali pustimo razgovore, kad ovako jašemo, treba da budemo ponešto i sabrani. Imao je i pravo. Old Firehand je jahao kao sam Ċavo, a svi su ostali nastojali da ga slijede. Lord je bio strastveni jahaĉ i nekoliko puta je već slomio vrat na konju, ali ovakvo jahanje kao sada još nikada nije doživio. Nalazili su se u potpunoj tami, upravo kao da su u nerasvijetljenom tunelu. Jedan konj slijedio je taĉno drugoga i sve se je tako nado- vezivalo do Old Firehanda. Njegov konj nije još nikada bio u tom predjelu, a bio je obiĉan trkaĉ kojega je morao uzeti jer drugoga izbora nije bilo. Lord je opet zapoĉeo da ga cijeni. Tako je vrijeme odmicalo, a prekidalo bi se samo krat- kim predasima da se konji odmore. Kišilo je još uvijek. Ipak
117

tako slabo, da te prekaljene muževe to uopće nije smetalo. iada se razliježe Old Firehandov glas: Pripazite, gospodo, silazimo, a tada ćemo prelaziti ri- jeku. Voda će lconjima oplakivati samo trupove. Usporili su. Zaĉuli su rijeku koja je fosforescirala uspr- kos totalnoj tami. Noge jahaĉa dosezale su do vode. Tada su dosegli drugu obalu. Jahahu još samo nekoliko minuta, tada zaustaviše konje, a lord zaĉuje oštro zvonjenje udaljenog zvonca. Pred njegovim oĉima bilo je upravo toliko mraĉno kao i prije. Što je to? Tko to zvoni i gdje smo? — upita Humply- -Billa. Na vratima Butlerove farme — odgovori ovaj. — Po- jašite nekoliko koraka, vidjet ćete zidove. Oglasiše se psi. Po njihovim dubokim, oštrim glasovima raoglo se zakljuĉiti koliko su veliki. Tada odjeknu pitajući glas: Tko zvoni, tko želi ući? Je li mister Butler kod kuće? — upita Old Firehand. Još nije stigao. Uzmite kljuĉeve od gospoĊe i kažite da je Old Fire- hand ovdje. Old Firehand? Well, sire, odmah ću doći. GospoĊa još ne spava, a svi su još budni. Osaga je prošao ovuda i najavio vaš dolazak. Kakvih sve ljudi ima ovdje — razmišljao je lord. — Poglavica je, dakle — jahao još brže negoli mi. Nakon nekog vremena zaĉuše se zapovijedi, pse su uklonili, tada zaškripaše kljuĉevi u bravi i vrata se, rasvijetljena mnogim svjetiljkama, otvoriše. Mnoge sluge uzeše jahaĉima konje a gosti uĊoše u visoku tamnu kuću. Jedna služavka zamoli Old Firehanda, da doĊe gore gospoĊi. Za ostale su otvorili u prizemlju neku veliku prostoriju, u kojoj je gorjela jedna teška petrolejska lampa. Rafteri posjedaše zajedno s Osagama oko dva dugaĉka stola i zapoĉeše slasno jesti sva jela koja su im bili pripre- mili. Zapadnjak ne voli suviše govoriti. TakoĊer i lord je sjeo i namignuo Humply-Billu i Gunstick-Uncleu neka sjed- nu kraj njega. DoĊoše i Tetka Droll i Fred, a k njima se pridruži i Crni Tom. Uskoro je došao i stari Blenter i svi /apoĉeše slasno jesti i piti.

118

Uskoro se pojavi i Old Firehand s gospodaricom kuće koja je svoje goste najljubeznije pozdravila. Old Firehand je saopćio svojim drugovima da se noćas dobro odmore pa da sutra ujutro odmorni stanu na svoja mjesta. Za noćas je ovdje dovoljno slugu i pastira s kojima će uĉiniti potrebne pripreme. Lord nije mogao skinuti s njega svoga pogleda, jer je slavni lovac u meĊuvremenu obukao svoju odjeću. Sada je nosio kožnate legginse koji su s obje strane imali rese koje je utakao u visoke ĉizme. Imao je na sebi prsluk koji je bio mekan i saĉinjen od bijele srneće kože, a zatim lovaĉki kaput od jelenove kože, a preko svega jaki ogrtaĉ saĉinjen od kože sa bivoljeg trbuha. Oko pasa nosio je široki kožnati pojas za koji je utakao kratko oružje. Na glavi je imao šešir iz dabro- ve kože sa veoma širokim obodom a sa stražnje strane šešira visio je dabrov rep. Oko vrata imao je dugaĉki lanac od zu- biju sivog medvjeda, a na tom lancu visila mu je lula mira majstorski izrezbarena. Svi šavovi ogrtaĉa bili su proviĊeni pandžama od grizli medvjeda, a kako Old Firehand nije bio ĉovjek koji bi na sebi nosio tuĊi plijen, moglo se zakljuĉiti koliko je takvih strašnih životinja oborila njegova sigurna kugla. Kad se s gospodaricom udaljio, reĉe Englez ostalima: Sada rado vjerujem sve što govore o tom ĉovjeku. On je pravi orijaš. Pshaw! — odgovori Droll. — Po stasu se ne cijeni zapadnjak. Pamet je u mnogo većoj cijeni. Cesto je sluĉaj, da ovakvi orijaši nisu uvijek onakvi kakvima ih drže. Kod njega je sve ujedinjeno, Old Shatterhand, na primjer, nije tako velik ni širok, a Winnetou, Apaš još je nježniji. Obojica su u svakom pogledu ravni Old Firehandu. TakoĊer i što se tiĉe snage? Jest, mišiĉje zapadnjaka malo-pomalo postaje kao iz željeza, iako taj ĉovjek ne posjeduje stas orijaša. Prema tome ste i vi kao od željeza, master Droll? To je zazvuĉalo gotovo kao poruga. Ipak mali Droll odgovori prijazno i smijući se: Biste li htjeli to i vidjeti, sire? Yes, vrlo rado. Cini se kao da sumnjate u to. Pa i sumnjam! Tetka, pa da posjeduje željezne mišiće. Hajde, da se kladimo.
119

O što i po što? Kladimo se tko je jaĉi, vi ili ja. Odmah se kladim. Konaĉno je Englez našao jednoga koji mu nije odbio okladu! Skoĉio je veselo i reĉe: Ali, Tetka Droll, mnoge sam već ja oborio, zar se doista usuĊujete? Razumije se. Po pet dolara? Dobro. Posudit ću vam. Hvala! Droll nikada ne posuĊuje novac! Dakle imate novaca? Za tu svrhu dostajat će, sire. A deset dolara? I to. A dvadeset? Zašto ne? Hoćete li možda pedeset? — usklikne lord već sasvim razdragan. Pristajem, ali ne više, jer vas neću orobiti, sire. Što, kako? Zar lorda Castlepoola oĉistiti. Jeste li po- ludjeli, Tetko? Na sunce s novcem, eto pedeset dolara. On odriješi svoj džep, uzme deset novĉanica po pet do- iara i postavi ih na stol. Droll zavuĉe ruku u rukav svoga ;leeping-gowna i izvadi neku kesu. Kad ju je otvorio, pokazalo se, da je puna nuggeta u veliĉini lešnjaka. Odbroji pet na stol, spremi kesu i reĉe: Vi s papirom, a, vidite, Tetka Droll samo zlatom. Ovi uuggeti vrijede mnogo više od pedeset dolara. Pa sad možemo i poĉeti. Ali kako? što god vi predložite to ću uĉiniti ja i obratno. Ne, ja sam samo tetka, a vi ste lord, vama dajem prednost. Dobro. Stanite ĉvrsto i branite se, a ja ću vas dignuti na stol. Pokušajte samo. 129 Droll raširi noge, a lord ga zgrabi oko pojasa u namjeri da ga digne; noge tetkine nisu napustile tla niti za jedan col. Ĉinilo se, kao da je Droll iz olova. Englez se uzalud tnuĉio i morade konaĉno priznati da ne može izvesti što je 9 Blago u Srebrnom jezeru

120

naumio. Ipak se tješio rijeĉima. — Ako vas nisam mogao staviti na stol nećete ni vi mene. Vidjet ćemo — smijao se Droll, pri tom je bacio po- gled na strop gdje je upravo iznad stola bio zabijen golerni ĉavao na koji se vješala druga svjetiljka. Ostali, koji su vidjeli taj pogled i koji su poznavali veseljaka Drolla i znali za njegovu nevjerojatnu snagu, tajom su se gurkali. Dakle, naprijed — požurivao je lord. Dakle, na stol? — upita Droll. Zar biste željeli još više? Dignut ću vas tako visoko koliko je uopće moguće ovdje. Pripazite, sire! Usprkos svojoj odjeći jednim jedinim skokom našao st na stolu, zgrabio lorda za ramena i taj je brzo odletio ne samo na stol nego se u trenu našao obješen na ĉavao. Drol! skoĉi sa stola i upita lorda smijući se: No, lorde, jeste li gore? Englez je mlatarao rukama i nogama i vikao: Tako mi neba gdje sam? Pa pribili ste me na strop! Skinite me, molim vas, skinite me! Ako ĉavao popusti, slomit ću vrat! Recite prije tko je pobijedio! Vi, naravno vi. A drugi dio oklade koji treba da ja predložim vama. što je s njim? Ostavljam ga vama! Skinite me! Brzo, brzo! Tetka Droll se uspne na stol, s obje ruke uhvati Engleza za pojas i otkaĉi ga od ĉavla, stavi ga ponajprije na stol, a tada ga spusti na pod. Kad je skoĉio sa stola, stavi ruke na lordovo rame i upita ga: No, sire, kako vam se sviĊa Tetka? Veoma, veoma — odgovori upitani. Dakle u vreću s tim starim papirima! Spremi banknote i nuggete i nastavi podsmjehujući se: Molim, mylorde, ako se budete htjeli opet kladiti. samo se mirno na mene obratite, ja sam tu. Lord je opet sjeo, pipao je svoje ruke, noge i pas da vidi je Ii sve na svome mjestu i kad se osvjedoĉio, da je sve u redu pruži Tetki Drollu ruku i reĉe smijući se zadovoljno: Prekrasna oklada! Nije li tako? Krasni ljudi, ti zapad- njaci! Samo, ĉovjek mora s njima pravilno postupati!

121

No, ja mislim da sam prava suprotnost tome, kako sam postupao s vama, sire. To je takoĊer taĉno! Vi ste krasan ĉovjek, Tetko! Za- nimam se za vas. ĉujte me, vi ste Nijemac. Što je bio vaš < itac i zbog ĉega ste došli u Sjedinjene Države? Moj otac nije bio lord, bio je on nešto mnogo više. Pshavv! To je nemoguće. Tako je, vi ste samo lord, i zacijelo ništa više. Moj otac bio je mnogošta. No, što? — požurivao je lord. Bio je krsni kum, vjenĉani kum, zvonar, crkvenjak, konobar, grobar, kosac, pudar, pa ĉak i narednik u gradskoj straži. Nije li to dosta? Well, više nego dosta. Uistinu, ali kad bih to htio reći kraće rekao bih, da. je bio dobar ĉovjek. Zar je mrtav? Već davno, a ja više nemam nikoga. I tako ste iz nevolje krenuli preko velike vode? Ne baš. Rado sam putovao, sire! Ali mnogo puta inislim i ĉeznem za domovinom. 0* 131a Sad se pojavio ponovo Old Firehand da ih upozori neka lognu jer će morati svi rano da ustanu. Taj su poziv poslušali i uputili se u sobu gdje su našli na drvenom okviru nape- te kože, koje su izgledale kao viseće mreže i služile kao kreve- ti. U takvim pravim zapadnjaĉkim krevetima spavahu izvrsno. Sedmo poglavlje BITKA ZA BUTLEROVU FARMU Rano izjutra probudili su branitelje farme. ĉinilo se, da će dan biti topao, upravo vruć ljetni dan i u jutarnjim satima uĉinilo se zdanje, noću tako tmurno, sasvim lijepo. Farma Je bila sagraĊena za mnoge stanovnike. Bila je veoma dugaĉka i duboka, a imala je prizemlje i prvi kat, s ravnim krovom. Prozori bijahu veoma visoki ali uski, tako da se ni Čovjck nije mogao provući kroz njih. Ta mjera opreznosti Kuma se od sebe nametala, jer je u tom kraju bilo mnogo

122

raznovrsnih neprijatelja. Znalo se dogoditi u ovom kraju da se neka osamljena farma mnogo dana znala braniti od takva ološa. Jednako tako bilo je sagraĊeno veliko i prostrano dvo- rište koje je bilo ograĊeno zidom, koji je imao puškarnice. IzmeĊu puškarnica stajahu široke uzidane klupe na koje se moglo popeti ako bi netko htio da puca preko zida. Nedaleko kuće šumila je rijeka preko koje su sinoć došli Old Firehand i drugovi. Rijeka se mogla lako dosegnuti pušĉanim mecima, a za vrijeme noći zapovjedio je Old Firehand, da se prijelaz onesposobi. Druga i veoma nužna mjera oprez- nosti bila je da se stada Butlerova odagnaju na susjednu farmu. To je uĉinjeno još za vrijeme noći. Nadalje su poslali glasnika u okolicu Ford Dodgea da upozore braću Butler na trampe ako bi se ovi otputili kući. Old Firehand je odveo drugove na krov kuĉe, odakle su imali širok vidik. Na istok i sjever protezala se prerija, a prema jugu i zapadu protezala se polja. Kad će prispjeti Indijanci koje ĉekamo? — upita Droll. Po raĉunu, koji je juĉer uĉinio poglavica, mogli bi uskoro biti ovdje — odgovori Old Firehand. Na to ne raĉunam. Ti Crvenokošci moraju najprije biti sakupljeni iz raznih udaljenih mjesta, a osim toga nikad ne zapoĉinju ratni pohod dok ne zadovolje svoje stare obiĉaje. Bit ćemo sretni ako doĊu oko podneva. Tada bi se trampi takoĊer mogli nalaziti u blizini. Ja tim Cheyenima i Arapa- hoesima ne vjerujem mnogo. Ja se pridružujem Tetki Droll — reĉe HumpIy-BiII. — Oba plemena su veoma malena i već dugo nisu imali u ruci ratnu sjekiru. Nećemo se na njih moći osloniti. Jakih susjeda takoĊer nema. Morat ćemo se spremiti na dulje opsjedanje. Toga se ne moramo bojati, jer podrumi sadrže mnogo hrane — reĉe Old Firehand. Ali o vodi je rijeĉ, a to je glavna stvar — reĉe Tetka Droll. — Budu li trampi napolju stajali, nećemo moći na rijeku da je crpimo. Nije ni to potrebno. U jednom podrumu je bunar koji ima izvrsne vode za ljude, a za životinje postoji kanal. Dakle, ima tu kanal?

123

Da, ovdje je sve spremno za eventualni napadaj. Stra- ga, iza kuće, možete vidjeti drvena pokretna vrata. Ako ih otvorimo, ugledat ćemo stepenice koje vode u nadsvoĊeni kanal, koji je u vezi s rijekom. Je li taj kanal dubok? Dubina mu je jednog Ijudskog rasta. Voda dopire ćovjeku do prsiju. Ulaz u rijeku je otvoren? Nije. Neprijatelj ga ne smije primijetiti, zbog toga je odreĊeno mjesto na rijeci gusto zasaĊeno grmljem. Zapravo nije bilo jasno kakva namjera vodi Tetku Droll, da tako taĉno ispituje stanje tog kanala, ipak mu je to saznanje kasnije odliĉno poslužilo. Kasnije je Old Firehand sjeo s gospoĊom Butler i nje- nom šurjakinjom na ravni krov kuće i gledao spram juga, odakle su morali doći oĉekivani Indijanci. Konaĉno, već je prošlo podne, približavao se dugi, dugi red Crvenokožaca koji su dolazili jedan iza drugoga. Bijahu to oĉekivani, a na ĉelu kolone jahao je Dobro sunce. Kad su ušli, nabrojio ih je Old Firehand nešto preko dvije stotine. Na žalost, samo mali broj Indijanaca bio je Ċobro naoružan. Većina ih nije imala ni konja, a oni koji su posjedovali konja nećkali su se da ga povedu. Radije bi vidjeli sebe negoli svoje konje ranjene ili ubijene. Old Firehand je razdijelio ove nekada tako ponosne, a sada oronule Crvenokošce, u dvije ĉete; manji dio trebao je ostati na farmi, a ostali su trebali da odu pod vodstvom poglavice Osaga na granicu slijedećeg susjeda na ĉijim poljanama su bila Butlerova stada. Ti ljudi imali su zadatak da suzbiju možebitni pokušaj napada na stada. Da ih podbode na pažnju i hrabrost obećao im je za svakog mrtvog trampa nagradu; tada se poglavica sa svojom ĉetom udalji. Unutar zidina farme bilo je sada pedeset Indijanaca, dvadeset raftera i ĉetiri zapadnjaka. Golemom broju trampa to zapravo nije bilo mnogo; ali jedan lovac ili rafter vrijedio je zacijelo nekoliko trampa, a zaštita koju je davala kuća sa zidom, bila je ozbiljna stvar. Velika sreća bila je da se gospoĊa Butler nije bojala. Nije joj ni na um padalo, da svoje Ijude zbunjuje poklicima straha; pozvala ih sve k sebi i obećala im za vjerno i odvažno držanje odgovarajuću nagradu.

124

Bilo je tu, nadalje, oko dvadeset slugu, koji su se razumjeli u oružju na to je Old Firehand mogao sa sigurnošću raĉunati. Kad su sve pripreme bile gotove, sjedio je zapadnjak s gospoĊama i Englezom ponovo na krovu. U ruci je držao golemi lordov dalekozor i pažljivo istraživao onaj dio horizonta odakle su morali doći trampi. Poslije dugog i uzaludnog razgledavanja otkrio je konaĉno tri lika koji su dolazili u pravcu farme, ali ne jašući već pješke. Možda su to uhode koje šalju naprijed — reĉe Old Firehand — oni će tražiti da ih pustimo unutra. Bila bi to odvažnost koju ne bih pripisivao ovim ijudima — primijeti lord. A zašto ne? Poslali su tri rdomka koje ovdje nitko ne pozna; pod bilo kakvim izgovorom oni će ući; tko može da se tome protivi? PoĊimo dolje da nas ne vide na krovu. Moći ćemo ih dalekozorom promatrati kroz prozor. Konji se naiažahu iza kuće tako da ih nitko nije mogao vidjeti. TakoĊer se i svi branitelji moradoše sakriti. Tri su trampa morala, ukoliko doĊu u dvorište, steći utisak da je kuća bez odgovarajuće obrane. Razrušeni prijelaz preko rijeke s velikom su mukom i sa vidljivim zaĉuĊenjem prešli i polako se približavali, a Old Firehand je primijetio kako jedan drugoga diže na ramena da ovaj može kroz puškarnicu ugledati dvorište. Old Fire- hand se brzo otputi u dvorište. Netko je pozvonio na ulazu. a on je otišao do vrata i upitao tko zvoni. Da li je farmer kod kuće? — pitao je neki glas. Nije, otputovao je — odgovori Old Firehand. Htjeli bismo dobiti posla. Ne trebate li slugu ili pastira. Ne. Tada molimo da nas uzmete pod krov. Dolazimo iz- daleka i gladni smo. Molimo, da nas pustite unutra. To je bilo reĉeno veoma tužnim glasom. Nema na cijelom Zapadu farmera koji bi gladnoga odbio. U svih uroĊenika u ĉitavoj okolici gdje nema svratišta ni hotela, vladao je lijepi obiĉaj ugošćivanja; to je bio sluĉaj i na dalekom Zapadu. Ljude su pustili unutra i kad su vrata bila zatvorena ponudili su im da sjednu. To im se, ĉini se, nije .svidjelo. Pravili su se bezazlenima, ipak nikome nije izmaklo kako kuću i njenu okolicu promatraju oštro i ispitivaĉkim pogledom i

125

pri tom jedan drugoga gledaju na neki odreĊen naĉin. Jedan od njih reĉe: Mi smo siromašni i neznatni ljudi koji ne bi htjeli biti nikome na teret. Dozvolite nam da ostanemo ovdje kod vrata, gdje ćemo imati više hlada negoli ondje. Donijet ćemo sebi štol. Tu su im želju ispunili iako je bila prozirna, jer su htjeli biti kraj vrata da svojim drugovima otvore. Donijeli su stol i nekoliko stolica, a tada im je jedna služavka donijela obilno jela. Na ovoj strani dvorišta nije bilo ĉovjeka, jer su se ^vi, ĉak i služavka bili povukli. Navodni radnici bijahu s tim stanjem veoma zadovoljni kao što je oštro oko Old Firehanda oitalo iz njihovih kretnja i izraza lica. Nakon nekog vremena ustade jedan od njih i prividno nevino poĊe do slijedeće puš- karnice iz koje je gledao napolje. To se nekoliko puta pono- vilo i bio siguran znak, da lopovi uskoro oĉekuju dolazak svo- iih drugova. Old Firehand je stajao opet gore na prozoru i daleko- /orom promatrao okolicu odakle su trebali doći neprijatelji. f doista, odjednom je u daljini izronio snažan val jahaĉa koji se brzim kasom približavao farmi. Vidjelo se, da meĊu ujima ima Ijudi koji poznaju okolicu jer su upravo udarili ;ia prijelaz preko rijeke. Kad su dosegli prijelaz, stadoše da razmotre, zaustaviše se da istraže zakrĉenje. Sad je došao ■as za Old Firehanda da zapoĉne raditi. Sišao je sve do vrata. IJpravo je jedan od došljaka stajao pred puškarnicom i pro- matrao svoje drugove napolju. Primjetno se prestrašio kad je primijetio, da je otkriven i brzo se udalji. Što radiš ovdje? Što se pleteš oko puškarnice? — ipita ga Old Firehand oštrim tonom. Upitani gledaše zbunjeno tog golemog ĉovjekai odgovori: Ja — htio sam — htio sam vidjeLi gdje ćemo izaći. Ne laži! Vaš put već znate. On vodi napolje na rijeku k Ijudima koji se upravo na njoj nalaze. Koje Ijude vi mislite, sire? — upita ĉovjek hinjenom . ipanjcnošću. — Nikoga nisam primijetio. Nemoj se truditi, da se sakriješ to ti je uzalud. Vi pripadate trampima s Ossage-nooka koji nas hoće napasti i poslani ste od njih da vašoj svojti otvorite vrata iznutra. S tog razloga ste i sjeli ovdje. Sire — zasikta ĉovjek pri ĉemu se mašio za džep.
126

Ali Old Firehand je u trenu imao revolver u ruci i za prijetio: Nemojte vaditi vaše sakriveno oružje! Ako ga ugle dam u vašim rukama, pucat ću! Vaš dolazak bio je razboj- niĉki podvig, morao bih vas šĉepati i predati pravdi, ali vas se tako malo bojim, da ću vas pustiti. Vratite se svojoj bandi i recite im da ćemo svakoga tko prekoraĉi rijeku pozdraviti kuglom! Sad smo gotovi i pakujte se! Otvorio je vrata, ovi su Ijudi šutjeli našavši se pred uperenim revolverom, ali kad su se našli napolju i kad su vrata bila ponovo zakljuĉana, nasmijali su se: Glupani! Zašto nas puštate da bježimo ako smo tram- pi? Prebroji koliko nas je! S tvojih nekoJiko ljudi bit ćemo brzo gotovi. Za neki ĉetvrt sata sve ćemo vas povješati. Sad je Old Firehand dao ugovoreni znak, našto se dosada skriveni branioci pokažu i odu svaki na svoje mjesto, da mogu promatrati pokrete neprijatelja. Za to su vrijeme petorica puštenih trampa dosegli obalu rijeke i poĉeli dozivati ostale. Što su govorili, to se nije moglo ĉuti na farmu. Nato su trampi pojahali mali komad puta po rijeci da odatle preplivaju rijeku. Natjerali su konje u vodu. Uzmite odmah na oko ove uhode da ne izmaknu osve- ti naloži Old Firehand Crnom Tomu, Blenteru i Humplv-Billu koji su se nalazili u njegovoj blizini. — Ja pucam na prvu dvojicu koji će prispjeti na našu obalu. Poslije mene pucaju Uncle, Tetka Droll, lord i ostali kako su poredani redom. Tako će svaki dobiti svog odreĊenog ĉovjeka da dvojica ne bi pucala u istog trampa i da bismo štedjeli municiju. Slažem se — odgovori Humply-Bill. — Svojega već imam na oku. — A ĉudak, Gunstick-Uncle, priklopi: Nitko neće doći prijeko Da ga i ja ne bih speko. Sada je prvi jahaĉ dosegao drugu stranu obale; drugi ga je upravo slijedio. Na mjestu gdje su pristigli na obalu, stajali su tobožnji radnici. Old Firehand dade znak. Pet hitaca pras- nuše gotovo u isto vrijeme; oba jahaĉa odletješe sa svojih konja, a tri uhode polegoše po zemlji. Trampi su uto podigli zaglušnu viku i poĉeše nadirati da dosegnu drugu obalu. Jed- ni su drugima ometali prelaženje, jer ĉim bi jedan pristigao

127

već je dobio s farme kuglu u glavu i više nije bio u sedlu. U vremenu od jedva dvije minute bilo je već dvadeset do trideset konja bez jahaĉa. Takav doĉek trampi nisu oĉekivali. One rijeĉi koje su im uhode javile preko rijeke, u svakom su sluĉaju govorile kako je farma smiješno branjena. A sada, eto, padaju hici iz puškarnica, a nijedna kugla ne promašuje! Ljutita vika promet- nula se u viku od straha; uskoro zaori zapovjedni glas, našto se svi konji, koji se već nalažaše u rijeci, vratiše na svoje polazište. Preplivat će na drugom mjestu koje je izvan dosega naših hitaca — odgovori Old Firehand. A tada? A tada? To je još nemoguće reći. Ako budu lukavo napadali, neće nam biti lako. A št.o vi mislite da bi bilo pametno s njihove strane? Ne bi smjeli nadolaziti u skupinama, već bi se trebali rasuti. Ako napuste konje i jednovremeno sa sve ĉetiri strane poĉnu nadirati spram zida i ako pod njim naĊu sklonište, bit ćemo preslabi da ih odbijemo. Mi bismo bili prisiljeni boriti se na više od ĉetiri strane. Ako bi se tada trampi nenadano bacili na jednu taĉku, bilo bi im moguće, da se prebace preko zida. To je istina, ali bi ih pri tom mnoge izbrisali s lica zemlje. Tada bismo, naravno, i mi bili bez zaštite. Pshaw! Ne bojim se; priĉekajmo što će raditi. Ĉinilo se, da se trampi u meĊuvremenu savjetuju; odjednom su se poĉeli udaljavati spram sjevera dolc se nisu našli dovoljno udaljeni od dohvata kugli s farme. Ondje su prešli rijeku, te su se svrstali u zatvorenu gomilu, kojoj je ĉelo bilo upereno prema vratima zida. Do sada su branitelji stajali na istoĉnoj strani, a sada zaori Old Firehandov glas: Najvećom brzinom svi na sjevernu stranu! Na vrata kane udariti! Nemoguće im je, da kroz vrata utrĉe — odgovori Blenter. To je istina; ali alco ih dosegnu, mogu se iz sedla pre- baciti preko vrata i zida i moći će nas ovdje u dvorištu na- pasti. Prije nego im to uspije mnogi će popadati!

128

Ali će ih mnogo više ostati. Nitko neka ne puca prije tio što ja zapovjedim, ali tada svi jednovremeno u sredinu gomile. Sjeverna strana farme bila je brzo zaposjednuta. Jed- nim dijelom su branitelji zaposjeli puškarnice, a drugim su stajali izmeĊu uzvisina koje su se nalazile izmeĊu ovih i tako mogli pucati preko zida. Ovi sa uzvisine morali su se sagnuti da od napadaĉa ne budu suviše rano primijećeni. Trampi se pokrenuše, u najbržem kasu približavahu se prema vratima. Tek kada su bili udaljeni oko osamdeset koraka, zapovjedi Old Firehand neka se puca; puške zapraskaše... Bijaše kao da su trampi posred trka zaustavljeni nekom žicom koja je bila pred njih razapeta. Obrazovali su odjednoin neku divlju gomilu koja se nije mogla dovoljno brzo rasplesti. Branitelji farme dobili su dovoljno vremena da na- pune puške i sada nisu pucali u salvi već bez zapovijedi i neprestance u onu pometnju napolju. To trampi nisu mogli izdržati; poĉeli su bježati, a svoje ranjene i mrtve ostavili su da leže. Konji bez jahaĉa dotrĉali su instinktivno sve do farme i kad su otvorili vrata ušli su u dvorište. Kad su se kasnije trampi pokušali prikuĉiti svojim ranjenicima, u tome ih bra- nitelji nisu smetali, jer to je bio akt ĉovjeĉnosti. S farme su vidjeli kako ranjenike odvode do neke udaljene šumice, da ih ondje, koliko to dopuštaju prilike, poviju. Već je došlo i podne, a hrabri branitelji dobili su jelo. Tada su primijetili da se trampi udaljuju, a pri tom su ranjenike ostavili u šumici; jahali su na zapad. Zar odlaze? — upita Humply-Bill. — Dobili su dobru lekciju i bilo bi mudro s njihove strane ako je uzmu na srce. To im ni na um ne pada — odgovori Tetka Droll. — Kad bi doista irnali takve nakane, ponijeli bi i ranjenike. Ja držim da su sad krenuli na stada. Pogledajte samo gore na kuću! Eno ga gdje stoji s dalekozorom u ruci; Old Firehand promatra momke i ja mislim da ćemo uskoro dobiti zapovijed, da pomognemo pastirima i Indijancima. Mišljenje Tetke Droll uskoro se potvrdi. Old Firehand uzvikne iznenada odozgo: Osedlajte brzo konje! Trampi okreću prema jugu i sudarit će se s Dobrim suncem.

129

Za nepunih pet minuta bili su već konji spremni i svi branitelji, osim nekoliko slugu, pojahaše. Old Firehand je ja- hao na ĉelu i kolona se otputi prema jugu. U tom pravcu na- iazila su se neka polja iza kojih je zapoĉinjala prerija, a na njoj se vidjelo nekoliko grmiĉaka. Trampi nisu bili zamjetljivi prostim okom; Old Firehand ih je stalno pratio dalekozorom. Tako su branitelji mogli jahati stalno paralelno s njima, a da budu neprimijećeni. Nakon ĉetvrt sata jahanja Old Firehand stane, jer su i trampi stali. Ugledali su na granici susjedne farme ne samo stada već i naoružane branitelje. Old Firehand je ispitivao razne otoĉiće s grmljem i odabrao je one koji su mu mogli poslužiti kao zaklon. Iza tih otoĉića prerijskih približavao se on sa svojim ljudima okolici gdje će se sudar po svim znacima dogoditi. Sjahali su sa svo- jih konja i sagnuti šuljali sve dok nisu dosegli jedan široki pojas grmlja do kojeg su trampi po svim znacima morali doći za vrijeme boja. S tog mjesta moglo se promatrati napadaĉe kao i one koji će biti napadnuti. Trampi su bili iznenaĊeni kad su naišli na toliki broj Indijanaca koji ĉuvahu goveda. Kako se to zbilo, da su Crve- nokošci odjednom ovdje u tolikom broju? Trampi su stali. Ali uskoro primijetiše da su Indijanci veoma oskudno naoru- žani i to ih umiri. VoĊe trampa održaše kratko vijećanje, i tada uslijedi zapovijed za napad. Po naĉinu kojim su pošli u napad, vidjelo se da su odluĉili naprosto pregaziti Crveno- košce, a ne s njima povesti dugotrajni boj. Jahaĉi se najbr- zim kasorn i u zatvorenoj grupi otisnuše na Crvenokošce. Sad se pokazalo da je Dobro sunce dorastao svojoj za- daći. Izdao je glasnu zapovijed i odmah su se njegovi Ijudi rasuli tako da o nekom gaženju nije moglo biti govora. Tram- pi su to odmah uvidjeli; zaokrenuli su da zahvate desno krilo Crvenokožaca pa da ovo nat jeraju na lijevo. Poglavica Osaga je prozreo tu namjeru. Poncvo je zaorio njegov jaki glas. Mjegovi se Ijudi uskomešaše, za tren poprimiše prividno zbu- njenu gomilu, ali tada se odjednom opet rasuše. Svoj po- ložaj su u potpunosti promijenili; prije su stajali poredani u pravcu zapad-istok, a sada su se našli u položaju sjever- jug. Poglavica Osaga je to uĉinio ne što bi znao da su mu saveznici blizu, već, kao napadnuti bizon, koji nikad ne okreće tieprijatelju svoj bok, već je uvijek spram neprijatelja okre130

nut rogovima. Ako je to već samo po sebi bio jedan majstor ski potez, sada je ispalo tako da su se odjednom trampi našli izmeĊu Indijanaca i onih bijelaca koji su se krili u grmlju. Vidjeli su kako im je osujećena njihova namjera i uĉinili su neopreznost koju su u tren morali ispaštati. Prevarili su se u dometu indijanskog oružja i osjećali su se pred Indijancima sigurni. Jedan od njihovih voĊa zapoĉeo je govo- riti trampima, u svakom sluĉaju im je saopćavao neki novi plan. Tu stanku je iskoristio poglavica Osaga. Pozvao je svoje ljude našto su oni brzo grnuli naprijed i iznenada se zau stavili, odapeli svoje strijele i jednako tako brzo povukli. Strijele su dosegle cilj: bilo je mrtvih i još više ranjenih, ne samo meĊu jahaĉima već i konji popadahu. To je prouzro- kovalo u taboru trampa pometnju koju je sada morao iskori- stiti Old Firehand. Sada naprijed — zapovjedi on — ali pucajte samo u trampe, ne u njihove konje! Njegovi se ljudi nalaziše za leĊima neprijatelja; njihovi hici zapraskaše, a kugle su se zabile u gomilu trampa koji od straha poĉeše vikati. Bježimo — zaori meĊu njima neki glas. — Opkoljeni smo! Probijmo liniju Crvenokožaca! Tu su zapovijed u trenu svi poslušali. Trampi požuriše napustivši svoje ranjenike, na Indijance, koji su ih rado pro- pustili i za njima odaslali svoj trijumfirajući urlik. Ala bježe — smijao se Blenter. — Ovi se više neće vra- titi! Znate li tko je bio onaj, što je zapovjedio neka se bježi? Znam! — odgovori Crni Tom. — Taĉno sam prepoz nao glas. Bio je to crvenokosi Cornel, kojega, ĉini se, sam sotona brani da još nije pao od naših kugala. Ne bismo li proslijedili za tim lopužama, sire? To je pitanje upravio Old Firehandu, a taj odgovori: Ne. Preslabi smo, da se s njima uhvatimo ukoštac. Uostalom, možda će dokuĉiti da se nismo oduvijek nalazili ovdje, već da smo Crvenokošcima pritekli u pomoć s farme. U tom sluĉaju veoma je vjerojatno, da će brzim kasom odjahati na farmu da je osvoje u vrijeme naše odsutnosti. Mi moramo, dakle, najbržim koracima natrag. A što da radimo s ranjenim trampima i praznim ko njima?

131

Moramo ih prepustiti Indijancima! Ne ĉasimo ĉasa, poĊimo brzo ka konjima! Muževi su mahnuli Indijancima svojim šeširima i pozdraviše ih s gromkim »hura«, a tom pozdravu odvratiše ovi svojim prodornim pobjedniĉkim pokliĉem! Došavši na farmu Old Firehand se odmah uputio na krov gdje je zapoĉeo ispi- tivati dalekozorom okolicu. Gore je sjedila gospoĊa Butler, koja je bila veoma zabrinuta, ali je na svoje veliko veselje ĉula da je napad na farmu odbijen. Dakle, znaĉi, spaseni smo? — upita ona duboko uzdahnuvši. — Budući da su trampi doživjeli tako teške gubitke, možemo pretpostaviti da se neće usuditi nastaviti s neprijateljstvima? Možda — odgovori lovac zamišljeno. Zar samo možda? Na žalost, tako je! Da napadnu stada, to se po svim znacima neće usuditi, jer moraju pretpostaviti da goveda ne ĉuvaju samo Indijanci već i jaka ĉeta bijelaca. Sasvim dru- gaĉije je s kućom. Ovi će momci zacijelo uvidjeti, da danju ne mogu ništa uĉiniti. Zacijelo će pokušati novi napadaj noću. U svakom sluĉaju moramo biti spremni na noćni napadaj. Moguće je, da ... On stane u govoru. Gledajući još uvijek na dalekozor upravio ga je na sjever. Što je? — upita gospoĊa. — Zašto ne govorite dalje, sire? Zašto vam je lice tako zabrinuto? Old Firehand je još neko vrijeme gledao kroz dalekozor, tada ga odloži i mirno odgovori: Nije ništa što bi nas osobito zabrinjavalo, gospoĊo. Bez brige možete sići i Ijudima ponuditi dobru kapljicu. Ona je poslušala taj prijedlog, ali, ĉim je nestala, reĉe lovac lordu, koji se upravo našao na krovu oboružan svojim golemim teleskopom: Imao sam dobar razlog da udaljim gospoĊu. Uzmite vaš dalekozor u ruke, lorde, i pogledajte prema zapadu. Koga vidite? Englez upravi onamo svoj dalekozor i odvrati: Trampi. Razgovijetno ih vidim. Dolaze. Zar uistinu dolaze? Naravno, a što drugo da rade?

132

Ćini se da je moj dalekozor bolji od vašeg iako je mnogo manji. Zar doista vidite trampe? Ne, sad stoje. Kamo gledaju? Na sjever. Upravite sada vaš teleskop u tom pravcu, možda ugie date što to momci giedaju. Well, sire, pogledat ću! Ondje se približuju tri osobe i ne vide trampe. Tri jahaĉa? Zar doista? Yes, ipalc ne; ĉini se, da je jedan jahaĉ žena. Uistinu, žena je! A znate li tko su ta tri jahaĉa? Ne, kako da to znam ... Heigh-ho, da nisu ... E to baš jesu — reĉe Old Firehand ozbiljno. — Oni su Farmer, njegov brat i kćerka mu. Glasnik, kojeg smo odaslali da ih upozori, nije ih našao. Lord sklopi svoj dalekozor i uzvikne: Moramo brzo na konje i napolje, inaĉe će pasti tram- pima u ruke. Htio je otrĉati. Lovac ga zadrži i reĉe: Ostanite, sire, i ne ĉinite vike! GospoĊe na farmi ne treba da nešto znaju, za sada! Njih ne možemo ni opomenuti ni pomoći im, jer je već prekasno. Pogledajte! Pogledajte! Lord stavi ponovo svoj dalekozor i ugleda kako su se trampi pokrenuli i zapoĉeli približavati onim trima. The devil! — uzviknu lord. — Ubit će ih. To im ni na um ne pada. Ti momci su svjesni svoje prednosti i pokušat će je iskoristiti. što bi mogli dobiti njihovom smrću? Ništa. Ostave li ovo troje na životu bit će im odliĉni taoci i njima će nam moći iznuditi mnogo toga. Pazite! Sad se dogodilo! Ono troje je opkoljeno! Mi tu ne mo žemo ništa pomoći! —■ Well! Uistinu, ne možemo ništa, sire —• reĉe lord. — Ali, hoćemo li im dopustiti da nam iznude naš pristanak? Za- pravo bismo se morali stidjeti, da s takvim ljudima ĉak i razgovaramo. Old Firehand slegnuo je na njemu svojstven naĉin ramenima, a smiješak mu zaigra na usnama kad je odgovorio: Pustite vi samo mene, sire, još nikada u životu nisam uĉinio nešto ĉega bih se morao stidjeti. Kad vam kažem, dai
133

one tri osobe, koje su sada napolju uhvaćene, nisu ni u kakvoj opasnosti, možete mi to vjerovati na rijeĉ! Ipak vas molim, ne kazujte gospoĊama što se dogodilo! Zar to nitko ne smije znati? Onima koji su bliži, saopćit ćemo to, da bar oni znadu na ĉemu smo. Ako hoćete to uzeti na se, siĊite k njima, a oni •icka ne govore dalje. Ja ću ostati ovdje da promatram vagabunde i prema tome kako se budu ponašali odluĉit ću šta ćemo. Lord se otputi u dvorište. Old Firehand upravi svoju pažnju ponovo na trampe koji su troje zarobljenika odveli pre- ma onoj nekoliko puta spomenutoj šumici. Sjahali su i zalo- gorovali ondje. Lovac je vidio da su poĉeli vrlo buĉan razgovor ili savjetovanje. Držao je, da zna što će se desiti. U razmišlja- nju omeo ga je Tetka Droli koji je žurno uzašao i njemaĉkim jezikom upitao: Kaj je zbiljam istina to kaj nam je rekel lord? Kaj su Butlere uvatili, a i frajlu? Jesu — potvrdi Old Firehand. Smo si mogli odmah misliti da se bu tak nekaj dogo- dilo. Sad buju nas trampi pohodili i buju imali kaj tražiti. A mi? Kaj im moremo reĉi? No što mi savjetujete — upita Old Firehand. Pri tom je pogledao veselim pogledom ĉovjeĉuljka. A, kaj me to pitate — odgovori ĉovjeĉuljak. — Niš ne znam kaj bi rekal ili da pokušamo s novcem? Nismo li prisiljeni da pokušamo? Ne i ne i ponovo ne! Tim lopovima to neće ni na pa- met pasti! A mislim si kaj oni mogu napraviti? Ubiti zarobIjenike? Stigla bi ih naša osveta. Oni buju se sigurno grozili s tim, ali mi to ne smemo verovati. Ali mi moramo — ĉak ako su i njihove grožnje isti- nite — uvijek uzimati u obzir zarobljenike ĉiji položaj je u svakom sluĉaju veoma neugodan. Ako ih štedimo, oni će ipak biti izvrgnuti raznim mukama i prijetnjama. To im ne bu škodilo. To moraju pretrpeti. Zakaj su dozvolili da ih zarobiju. To ih bu navuĉilo pameti. Mi smo tu i svi vrazi znadu da bumo već našli puta i naĉina kak ih bumo izbavili. No kako da zapoĉnemo? Jeste Ii što smislili, Tetko Droll?

134

Još niš, baš niš. Morali bi malo priĉekati da vidimo kaj se bu još dogodilo. Onda moremo nekaj delati. Mene ni niš strah, jer ja poznam sebe. Kad bu došal pravi trenutak, bum se već neĉemu setil. Nas dva smo već mnoge stvari ispe- laii. Ja mislim, da ... stoj! — prekinu on. — Pogleĉte! Upravo dolaze. Dva fakina idu, glete baš k nama. Mašu sa belom krpom da vidimo da su parlamentarci. Bute s njima govorili? Naravno, hoću! Za volju zarobljenika moram znati što nam nude. PoĊite sa mnom. Obojica se uputiše na dvorište gdje je posada već bila na svojim mjestima i promatrala dvojicu došljaka. Ovi su se za- ustavili izvan dohvata oružja i mahali nekom bijelom ponja- vom. Old Firehand otvori vrata, izaĊe i mahne im neka se približe. Kad su mu se približili, uljudno su ga pozdravili i trudili su se da svojim licima dadu izraz povjerenja. Sire, mi dolazimo kao poslanici — reĉe jedan — po- stavit ćemo vam naše uvjete. Tako, dakle! — odgovori lovac ironiĉno. — Otkada se prerijski zeĉevi usuĊuju dolaziti grizzlyju, da mu postavljaju uvjete. Usporedba kojom se poslužio nije bila loša. Pred njima se isprijeĉio u svoj svojoj veliĉini, a gledao ih je tako prije- teći da su i nehotice ustuknuli. Mi nismo nikakvi zeĉevi, sire — razjasni govornik. Zar baš niste? No tada ste kukavni prerijski vuci koji su zadovoljni strvinom. Vi, pa da ste parlametarci ? Vi ste razbojnici, kradljivci i ubojice koji ste sami sebe stavili van zakona i koji ste u stanju pucati na svakog poštenog ĉovjeka. Sire — uzvikne tramp — ja sebi takve uvrede ... Šuti, lopužo! — grmio je Old Firehand. — Dopustio sam vam da mi se približite samo s razloga da jednom vidim kako ste dugo naumili tjerati vašu bezobraštinu. što vam govorim, vi imate slušati bez prosvjeda! Recite samo još jed- nu jedinu rijeĉ koja mi se ne bude svidjela, smrvit ću vas! Znate li vi tko sam? Ne znamo — odgovori tramp tiho i ponizno. Naživaju me Old Firehandom. Kažite onima koji su vas poslali, oni će možda znati kakav sam ja ĉovjek i da sa mnom nema šale. A to ste već danas mogli iskusiti. A sada kratko. Kakvu nam poruku donosite?
135

Mi treba da vam javimo, da je farmer sa svojim bra- tom i nećakinjom u našim rukama. To već znam. Te tri osobe moraju umrijeti.,. Pshaw! — prekine ga lovac. ... ako ne ispunite naše uvjete — nastavi parlamen- tarac — i ne predate nam farmu. Ako nećete slušati, pred vašim ćemo oĉima objesiti naše zarobljenike. Samo to uĉinite! Ovdje na farmi ima dovoljno ko- nopaca i za vaše glave. To tramp nije oĉekivao. On je znao pouzdano, da se ne- će usuditi izvesti ono što poruĉuju. Gledao je preda se i ponovo rekao: Promislite, rijeĉ je o tri ljudska života. Na to upravo i mislim, a sada mi se gubite s oĉiju, inaĉe ću vas postrijeljati. Potrže revolver. Obojica trampa brzo su se udaljila. Ipak se jedan usudio da u izvjesnoj udaljenosti upita: Možemo li se vratiti ako vam donesemo novu poruku? Ne, hoću da razgovaram samo sa crvenokosim Cor- nelom, ali ne dulje od jednog trenutka. Obećajte mu slobodni povratak! Obećajem ako me ne uvrijedi! Reći ćemo mu to. Pobjegli su tako brzo, da se vidjelo kako su sretni da su se udaljili iz blizine velikog muža. Taj se nije vratio u dvorište, već je zakoraĉio u pravcu trampa dok nije stigao na polovicu puta. Tamo je sjeo na neki kamen i ĉekao crvenokosog Cornela, jer je sigurno znao da će ovaj doći. Uskoro se pokazalo, da se nije prevario. Krug se trampa otvorio i Cornel se lagano približavao. On se napadno nakloni i reĉe: Godd day, sir, tražili ste da razgovarate sa mnom. O tome ništa ne znam — odgovori zapadnjak. — Re- kao sam samo da osim s vama ni s kim drugim ne želim govoriti, najvolio bih da i vas ne gledam. Master, vi govorite veoma ponosnim tonom. Imam i zašto. Vama ne bih savjetovao da i vi poĉnete ovako razgovarati sa mnom. 145 Jedan su drugome gledali okom u oko. Crvenokosi Cor- nel prvi spusti pogled i odgovori muĉno skrivajući srdžbu. 10 Blago u Srebrnom jezeru
136

Mi stojimo jedan nasuprot drugome jednako vrijedni. Zar tramp pred poštenim zapadnjakom, poraženi pred pobjednikom — to vi zovete jednakom vrijednošću? Još nisam pobijeĊen. U našim je rukama oštrica i mi je možemo okrenuti. Pokušajte samo — nasmije se Old Firehand prezirno. To je ljutilo trampa i on odgovori: Mi treba da samo iskoristimo vašu neopreznost. Ah, a kako to? Kakvu sam ja neopreznost poĉinio? Tu, što ste se dovde udaljili s farme. Da smo htjeli, vi biste već bili u našim rukama. Nepobjediv, kakvim sebe držite, još dugo vremena niste. Nalazite se upravo po sredini izmeĊu nas i farme. Neka se samo nekolicina od nas otputi konjima i presjekli bismo vam povratak. Zar vi to uistinu mislite? Da. I kad biste bili i najbolji trkaĉ, konj je ipak brži. To morate priznati. Dakle, mi bismo vas opkolili prije no što biste vi dosegli kuću. Vaš raĉun je ispravan samo do jedne taĉke. Smetnuli ste s uma, da bi oni koji bi me htjeli uhvatiti, došli na domet kugala mojih ljudi. Moji bi ih ljudi jednostavno izbrisali s Iica zemlje. Ali to nije ono o ĉemu sam htio razgovarati s vama. Doista nije, sire. Došao sam da vam pružim priliku da spasite živote ono troje zarobljenih. Tada se uzalud trudite jer život tih ljudi nije u opas- nosti. Nije u opasnosti? — reĉe Cornel smijući se pakosno. — Bogami se dobrano varate, sire. Ako ne pristanete na naše prijedloge, objesit ćejno ih. Već sam vam poruĉio da biste poslije njih vi svi bili povješani. To je smiješno, sire. Jeste li izbrojali koliko nas je? Dobro smo vas prebrojali. Ali znate ii vi možda koliko ja mogu suprotstaviti. Znam. Pshaw, niste nas mogli prebrojati. To nije ni potrebno. Mi znamo koliko Butlerova farma ima slugu. Više ih ni sada nema. K tome val ja pribrojiti ne- što raftera, koje ste doveli sa Crne medvjeĊe rijeke.

137

Pogledao je lovca pun oĉekivanja, jer Cornel doista nije mogao znati koliko ljudi ima Old Firehand. Old Firehand od- mahne rukom i odgovori: Prebrojte vaše mrtve i ranjene i kažite mi tada da li bi to moglo uĉiniti ono malo raftera? Osim toga vidjeli ste moje Indijance, a i one ostale bijelce koji su vas gonili s leĊa. Drugi bijelci? — nasmije se tramp. — To nije bio nitko drugi nego rafteri. Priznajem, da ste nas tada nadmu- drili. Pojahali ste Indijancima u pomoć iz farme. Na žalost, to sam prekasno uvidio. Trebali smo odmah udariti na farmu i ova bi već bila naša. Ne, sire, vašim brojem nećete me zaplašiti. Ako ubijemo naše zarobljenike, potpuno vam je nemoguće da se osvetite. Cornel je ponovo bacio tajom oko na Old Firehanda. Ovaj je omalovažavajući slegnuo s ramenima i rekao: Nemojte se svaĊati. Kad bismo i bili tako malobrojni kao što vi to uzimate, mi bismo vam bili daleko nadmoćni. Trampi, trampi, kakvi su to borci? Lijeni neradnici, vaga- bundi, skitnice! Tu unutra iza ovih zidova stoje najslavniji lovci i provodiĉi s Divljeg zapada. Jedan jedini od njih vri- jedi najmanje deset trampa. Ako nas je dvadesetak zapadnjaka, a vi ste namislili i usuĊujete se ubiti zarobljenike, slijedit ćemo vas tjednima, mjesecima, dok vas ne izbrišemo s lica zemlje. Uostalom, to vi vrlo dobro znate i zbog toga ćete se ĉuvati, da ono troje izgubi i vlas s glave. Te rijeĉi je Old Firehand izgovorio prijeteći i tako pouzdano, da je Cornel poniknuo pogledom. Cornel je znao da je slavni lovac doista onaj ĉovjek, koji će ostati kod rijeĉi. I te rijeĉi pretvoriti u djelo. Već se nekoliko puta dogodilo, da je jedan jedini hrabri muž slijedio ĉitavu bandu da se osveti. I ako se to dogodilo bilo kojem zapadnjaku, to je va- ljalo vjerovati upravo tom Old Firehandu da će i on to uĉi- nili. Tramp se, meĊutim, ĉuvao da to prizna; digne pogled, upravi ga podmuklo na lovca i reĉe: Pa priĉekajmo; kad biste vi bili sigurni u svoju stvar ne biste vi ovdje sa mnom razgovarali. Samo vas je zabrinulost dovela ovamo da sa mnom razgovarate. 10* 147 Ma, ne brbljajte gluposti! Ja sam došao ovamo, da razgovaram s vama ne što bih se bilo ĉega bojao, već samo zbog togn da vam taĉno upoznam lice i da provjerim još jednom vaš glas. Samo to je bio uzrok našem sastanku. Sad
138

ste tako

139

dobro urezani u moje pamćenje, da se možemo rastati. Mi smo završili. Još ne, sire, predlažem vam nešto novo. Odustat će- mo, naime, od opsade farme. Ah, vrlo milostivo. A što ćete raditi nadalje? Vratit ćete nam naše konje, koje ste utjerali u dvo- rište, k tome ćete nam dati nužnu stoku, da se možemo opskr- biti hranom i konaĉno ćete nam isplatiti dvadeset tisuća dolara, toliko će se još naći na farmi. Samo to? I ništa više! Veoma lijepo! A što nam nudite za to? Vratit ćemo naše zarobljenike i odjahat ćemo pošto nam vi dadete ĉasnu rijeĉ da nas više nećete progoniti i da će izmeĊu nas prestati svako neprijateljstvo. Sada znate što hoću i molim vas, da se rastanemo. Razgovarali smo i suviše dugo i besplodno. Cornel je to rekao tonom kao da posjeduje najveće moralno pravo da to predloži. Old Firehand trgne svoj revolver i odgovori nimalo ljutito već sasvim mirno i s jednim neopisivo prezirnim smiješkom: Da, dosta smo govorili i zbog toga se tornjajte ovoga trenutka, inaĉe ću vam prosvirati glavu. Kako? Da li je to ... Naprijed! I to ovoga trenutka — prekine ga lovac povišenim glasom, a pri tom je cijev svog revolvera uperio na Cornela. — Jedan ... dva... Tramp je pretpostavio da nije uputno ĉekati »tri«; on se okrene i brzo zakoraĉi. Lovac ga je promatrao dok je bio siguran da mu Cornel ne može pucati u leĊa, tada se i on otputi u farmu odakle su cijeli taj dogaĊaj promatrali s velikom napetošću. Došavši na farmu kratko ih je izvjestio o ovom ĉudnovatom razgovoru. Sasvim ste ispravno postupili sire, — reĉe lord. — Takvim gadovima ne treba popuštati niti za dlaku. Oni se boje i neće se usuditi da bilo što nažao uĉine zarobljenicima. Što mislite da će uĉiniti? Hm — odgovori upitani. — Sunce upravo zalazi. Ja mislim, da će ĉekati dok <se smraĉi i onda uĉiniti još jedan pokušaj da se prebace preko zida. Ako im to ne uspije, ostat će im još uviiek zarobljenici, da nas i dalje ucjenjuju. Hoće li se uistinu usuditi da još jednom napadnu?

140

Možda. Oni znadu da su nam brojĉano nadmoćni. Tre- ba da se spremimo na obranu. Oprez nam nalaže, da ih taĉno promatramo. ćim se smraĉi netko će od nas morati napolje, da im se prišulja i da nas obavijesti o svakom njihovom pokretu. Sunce je došlo do horizonta i posljednji zlaćani traci obasjali su daleku preriju i osvjetljavali skupinu trampa tako da se svaki pojedinac mogao vidjeti s farme. Trampi se nisu spremaii ni za odlazak, a još manje na logorovanje. Lako je !)ilo prozreti da nisu namislili napustiti okolicu, ali da ni ovdje gdje sada stoje ne kane ostati. Old Firehand je dao da na sve ĉetiri strane dvoriŠta donesu mnogo drva, takoĊer su nanijeli i mnogo ugljena, kojeg je posvuda bilo u Kansasu, naložio je zatim da pri ruci budu i posude s petrolejom. Kad se potpuno smraĉilo, bili su iza- slani da uhodare Tetka Droll, Humply-Bill i Gunstick-Uncle. Ako se ovi u sluĉaju brzog povratka ne budu mogli poslu- žiti vratima, na raznim stranama zida priĉvrstili su jake ko- nopce i spustili ih na izvanjsku stranu zida kojima će se moći brzo uspeti. Tada su umoĉili drvene prutove u petrolei, za- pališe ih i pobacaše pred zid. Pošto su na te upaljene prutove nabacali drvo i ugljen ta je vatra obasjavala cijeli bliži okoliš, da se lako moglo primijetiti bilo kakvo približavanje trampa. Vatru su od vremena na vrijeme podsticali tako da su je dugaĉkim motkama raspirivali iz puškarnica te ih kugle tram- pa nisu mogle dosegnuti. Prošlo je mnogo više od jednog sata, a ĉinilo se da se uapolju ništa ne miĉe. Tada se po konopcu uspe GunstickUncle. On je odmah potražio Old Firehanda i izvijestio ga na svoj originalan naĉin. Sa svog su mjesta trampi otisli Nekom novom mjestu prišli. To sam i mislio. Ali kamo su otišli? — upita lovac smi- jući se ovim stihovima. Upitani pokaže prema uglu, desno od vrata, i odgovori nepomućenom ozbiljnošću: Tamo su dosegnuli rijeku Vdaljeni ni milju daleko.

141

Zar su se usudili tako blizu doći? Ali morali smo ĉuti njihove konje. Otjerali su ih na preriju daleku Neka pasu travu meku. Mjesto pravo ne znam ja Nemam svjetla da mi sja. A gdje su Bill i Tetka Droll? Otišli su da gledaju Kamo im noge tragove daju. Odliĉno! Moramo sasvim taĉno znati na kojem mjestu stoje sada trampi. Budite tako dobri i otiĊite opet do Billa i Drolla. Ĉim se trampi zaustave, molim da nam se to javi. Zacijelo misle ti razbojnici da mudro rade. Ali upali su u klopku koju sada treba upravo zatvoriti. Uncle se udalji, a lord koji je slušao taj razgovor upita kakvu to klopku misli Old Fireband. Neprijatelj se nalazi tamo na rijeci. Iza sebe ima vodu, pred sobom zidove farme, ako obje druge strane zatvorimo, imat ćemo ih. Sasvim pravo, ali kako ćete zatvoriti jednu i drugu stranu? Pozvat ću Indijance koji će se morati prišuljati s ju- ga, a mi koji smo ovdje, napast ćemo sa sjevera. Zar ćete ostaviti farmu bez branitelja? To neću uĉiniti. Ostat će sluge, dostajat će. Bilo bi za nas veoma opasno kad bi se trampi dosjetili i žestoko napali na zidine. Ali u njihovu pamet ja sumnjam i oni neće pretpostavljati da smo toliko prevejani, pa da napustimo naše glavno uporište. Obazret ćemo se i gdje su im konji. Ako to doznamo, neće nam biti teško da svladamo ĉuvare i kad budemo vlasnici njihovih konja, bit će momci izgubljeni, jer one koji će nam veĉeras pobjeći, lako ćemo danju uhvatiti. Sada je morao Crni Tom izaći zajedno s Blenterom, da potraži konje od trampa. Poslije toga je Old Firehand poslao dvojicu slugu koji su taĉno poznavali predio do poglavice Osaga, da mu odnesu taĉnu uputu. Prije no što se svi ti ljudi vrate ništa se nije moglo poduzeti. Prošlo je dosta vremena prije no što se jedan od odaslanika vratio. Konaĉno su se vratili i sluge. Našli su Indijance

142

i obavijestili ih. Indijanci su bili udaljeni svega nekoliko sto- tina koraka od trampa i na prvi glas puške bili su spremni da navale. Vratili su se takoĊer i Tetka Droll, Humply-Bill i Gunstick-Uncle. Zar sva trojica? — upitao je Old Firehand. — Mogao je bar jedan da ostane napolju. Ne znam zakaj, ako je potrebno — odgovori Tetka Droll zapavši ponovo u svoj stari naĉin govora. Ja mislim, trebao je jedan ostati da promatra trampe. To je potpuno suvišno. Ja znam na ĉemu sam, prišu- Ijao sam se tako blizu da sam sve ĉuo. Gospoda trampi se Ijute na našu vatru koja im onemogućuje napad; ĉekaju kako će dugo izdržati naša drva i ugljen. Oni se nadaju da će se zalihe uskoro iscrpsti, jer farma sigurno nije spremna da podržava toliku vatru. Tada kane napasti. To je veoma dobro za nas, jer to nam dopušta da zatvorimo klopku. Kakvu klopku? Old Firehand mu razjasni o ĉemu se radi. Ta to je prekrasno — smijuljio se Tetka Droll, kako je to obiĉavao kad je bio dobre volje. — To će nam uspjeti, jer nam mora uspjeti. Momci, natme, misle, da smo mi uvjereni da su oni još uvijek napolju u onoj šumici. Ali, sire, ueba još misliti na nešto što je veoma važno. što mislite, Tetka DroII? O zarobljenima je rijeĉ. Bojim se, da će ih ubiti ako zapoĉnemo neprijateljstvima. Mislite li da i meni to nije već palo na um? Prišuljat ćemo se i trojica od nas morat će ĉim navalimo odmah pri- skoĉiti i svoje ruke staviti na oba Butlera i mladu gospoĊicu. lesu li svezani? Jesu, ali ne ĉvrsto. Dakle, valjat će ih odmah odriješiti i tada ... A tada s njima u vodu — upadne mu Droll u rijeĉ. U vodu ? — upita Old Firehand zaĉuĊen. Da, u vodu s njima, bit će to najljepša šala koju sam ikada uĉinio. Kakva će samo trampi uĉiniti lica! I kako će sebi razbijati glavu! Odvest ćemo zarobljenike još i prije napada. Držite li da je to moguće?

143

Ne samo da je moguće, to je veoma nužno. Za vrijeme borbe bit će teško brinuti se o sigurnosti zarobljenika. Morat ćemo ih dakle prije opasnosti osloboditi. A to nije ni teško. Nije teško! No kako vi to mislite izvesti? Ja znam da ste vi lukava lija. Za taj podvig nije baš potrebna velika lukavost. Ĉu- dim se, da već i sami niste nadošli na to. Pomislite samo na kanal koji vodi k rijeci! Pod zemljom je, a o njemu trampi nemaju ni pojma. Već sam se jednom otputio do rijeke i upoznat sam s predjelom usprkos tami i znam mjesto gdje kanal ulazi u rijeku. I pomislite, gospodo, upravo na ušću kanala u rijeku logoruju trampi. Na samoj obali rijeke obra- zovali su polukrug. U sredini tog polukruga nalaze se zarobljenici. Trampi drže, da ih na taj naĉin imaju u posvemašnjoj sigurnosti, a upravo je to okolnost koja će nam pomoći da ih odvedemo. Ah, poĉinjem shvaćati — reĉe Old Firehand. — Vi hoćete kanalom sve do rijeke? Jest. Ali to neću uĉiniti sam. Moraju još dvojica sa mnom, za svakog zarobljenog jedan. Hm, ta misao je odliĉna. Raspitat ćemo se, da Ii je kanal prohodan. — Old Firehand je upitao nekoliko slugu i na svoju sreću doznao da je kanal ĉist i da u njemu ne vlada loš zrak. Prohodan je, a na ulazu ima mali ĉamac koji bi mogao ponijeti trojicu. Taj ĉamac je uvijek sakriven, da ga nikakvo strano oko ne može naći. Plan stare lukave lije, Tetke Droll, sa svih je strana raspravTjen i zakljuĉiše da ga izvedu Tetka Droll, Humply-BiII i Gunstick-Uncle. Nisu to ni dovršili, vratiše se Crni Tom i Blenter. Pretražili su dosta velik dio okolice i nisu, na žalost, našli konje. Trampi su bili toliko pametni i udaljili ih što dalje od farme. Droll, Bill i Uncle skinuše svoje gornje odijelo i spustiše se u kanal. Uzeše sobom i jednu svjetiljku. Pokazalo se, da im voda doseže samo do prsiju. Puške su uprtili na leĊa, a noževe, revolver i municiju objesiše o vrat. Dugaĉki Gunstick-Uncle išao je prvi noseći svjetiljku. Kad su se ovi izgubili u dubini kanala, otputi se Old Firehand sa svojim lju- dima napolje. Vrata su tiho otvorili, a tada ih opet samo pritvorili da budu u sluĉaju opasnosti spremna. Kraj njih je ostao jedan sluga na straži, da ih odmah zatvori ukoliko bi se trampi

144

približili. Ostali sluge, a takoĊer i služavke, bili su spremni na onoj strani zida koji je gledao prema rijeei. Rafteri su pod vodstvorn Old Firehanda ponajprije okre>nuli prema sjeveru da se uklone iz podruĉja svjetla od vatara. Ali kad su dosegnuli rijeku, okrenuli su pužući prema jugu sve dok su vidjeli, da su prispjeli nadomak trampa, Old Firehand se sam otputi još dalje dok njegovo oštro oko nije ugledalo polukrug razbojnika. Sad je znao kamo će upraviti napadaj. Vratio se k svojim Ijudima da doĉeka znak koji je bio ugovoren s trojicom osloboditelja. Ovi su u meĊuvremenu prošli kroz kanal u kojem voda nije bila odviše hladna da bi im to otežavalo hod. Nedaleko ušća kanala u rijeku, još u njegovoj unutrašnjosti, nalazio se ĉamac. Dva vesla bila su u njemu. Uncle je ugasio svjetiljku i objesio je na ĉavao o koji je bio privezan ĉamac. Tada zapovjedi Droll obojici svojih pratilaca neka ga ovdje priĉekaju. Ponajprije je htio da se orijentira. Vratio se poslije ĉetvrt sata. Što si vidio? — upita Humply-Bill napeto. Nije baš bila laka zadaća — odgovori Tetka Droll. — Voda nam ne zadaje poteškoće jer i napolju nije dublja ne- goli ovdje. Ali tama koja vlada izmeĊu grmlja i drveća, zadavala mi je poteškoća. Ništa nisam vidio. Morao sam se pouz dati u ruke. Ali ipak, ako gledamo u daljini u našu vatru, moramo i ovdje nešto vidjeti. Ali ja to ne mogu vidjeti iz vode, već kad se uspnem na obalu, jer razina vode je mnogo niža. Trampi sjede u polukrugu sasvim blizu vode, a zarobljenici su kraj njih. ćuva ih jedan tramp koji ih ĉvrsto nadzire. Toga moramo ubiti. Nije šteta za jednog takvog momka. Dakle već imate i plan? Jest, zarobljeni ne treba da idu u vodu. Dopremit ćemo ĉamac do mjesta. Vidjet će ga jer će se njegov obris vidjeti na Ijeska- nju vode. Voda je od juĉerašnje kiše tako zamućena, da se ne razlikuje od ĉvrsta tla. Dakle, dopremit ćemo ĉamac onamo i privezat ćemo ga. Vi ćete ostati uz ĉamac stojeći u vodi, a ja sam otići ću na kopno, ubit ću stražara i osloboditi za- robljene. Dovest ću ih k vama. Doveslat će do kanala gdje su

145

sigurni, a mi ćemo se sasvim mirno otputiti na ono mjesto gdje su se nalazili zarobljenici. Dat ćemo zatim znak, kliktaj jastreba, i uskoro će zapoĉeti ples. Jeste li sporazumni? Well! Bolje se to ne može izvesti. A šta ti misliš, Uncle? Upravo kako sve je smišljeno Bit će slavno djelo uĉinjeno. Dobro, dakle naprijed. Odvezali su ĉamac i odgurali ga iz kanala u rijeku. Tetka Droll bio je vodiĉ. Sasvim uz obalu pokretali su se polagano i oprezno naprijed sve dok nije stao. Gunstick-Uncle i Humply-Bill primijetiše kako je zavezao ĉamac. Došli smo do mjesta — zašapta Tetka Droll — ĉekajte me dok se vratim. Obala na ovom mjestu nije bila visoka. Tiho se uspeo. S onu stranu grmlja gorjele su vatre na oba ugla farme, a svi predmeti u protusvjetlu bijahu sasvim jasni. Najviše de- set koraka od obale udaljeni sjedili su zarobljenici sa svojim ĉuvarom. Nešto podalje ugledao je Tetka Droll trampe u svim mogućim položajima. Trampi su se odmarali. Puzao je, a da nije odložio pušku, dalje sve dok se nije našao iza leĊa ĉuva- ru. Istom sada je odložio pušku i mašio se za nož. Tramp je morao umrijeti, a da ne pusti glasa. Droll skupi koljena poda se i u trenu se uspravi, šĉepa trampa ljevicom ĉvrsto za gu- šu, a desnicom mu sjuri nož taĉno u srce. Ij istom trenu je opet legao i položio mrtvog trampa kraj sebe na zemlju. To se zbilo tako brzo, da to djelo ĉak ni zarobljeni nisu primi- jetili. Istom nakon nekog vremena reĉe djevojka: Tata, nema našeg ĉuvara. Doista? Ah jest, to me ĉudi. Budi mirna, zacijelo nas kuša. Tiho, tiho — zašapta Tetka Droll — nitko ne smije ni glasa ĉuti. Stražar, koji vas je ĉuvao, mrtav je, došao sam da vas oslobodim. Nas oslobodili? Nemoguće! Vi ste sam ĉuvar. Ne, sire, ja sam vaš prijatelj. Mi se poznamo još iz puta po Arkansasu. Ja sam Droll, koga zovu Tetka. Bože moj, je li to istina? Tiše, tiše, sire! Old Firehand je takoĊer tu i Crni Tom i mnogi ostali. Trampi su vam htjeli opljaĉkati farmu. Odbili

146

srno ih. Vidjeli smo kako su vas zarobili i s dva odvažna muža otputio sam se da vas oslobodim. Ako mi još uvijek ne vjerujete jer vam se ne mogu pokazati, potvrdit ću vam istinitost mojih rijeći time što ću vas odriješiti. Nekoliko poteza nožem i sve troje bijahu slobodni. Sada samo tiho k ĉamcu — šaptao je Droll. — Došli smo kanalom, doveli smo vam i ĉamac. Morat ćete se s mla- dom gospoĊicom ukrcati, i skloniti se u kanal koji vi dobro poznajete, ondje ćete ĉekati dok se završi ples. Ples? Kakav ples? Treba upravo da poĉne. Na ovoj strani trampi imaju rijeku, a suĉelice im je zid vaše farme, to su dvije zapreke koje oni ne mogu otkloniti, desno do nas nalazi se Old Fire- hand s rafterima i lovcima, a lijevo trampe ĉeka poglavica Osaga, Dobro sunce sa svojim Indijancima. Svi oni ĉekaju moj znak. Dakle, tako stoji stvar! I mi treba da se sklonimo u ĉamcu u sigurnost. Mislite li doista, da smo moj brat i ja takve šeprtlje da ćemo skrstiti ruke na prsima dok ćete vi ostali za nas žrtvovati svoje živote? Ne, sire, varate se. Hm, lijepo, to rado slušam, znaĉi, dva ĉovjeka više; ali mala gospoĊica ne smije da ostane ovdje gdje će kugle fijukati zrakom. S time se slažem. Budite tako dobri i odvedite je na ĉamac. Ali kako je s oružjem? Ne možete li nam prepustiti bar revolver — ili nož? Nije to potrebno, sire, ono što mi imamo trebamo i sami, ali ovdje leži vaš ĉuvar ĉije naoružanje upravo dostaje jednom od vas. Za drugoga ću se odmah pobrinuti, jer ću se ogledati za jednim trampom... pst, tiho, eto jednoga! Zacijelo je to jedan od voĊa koji se hoće osvjedoĉiti, jeste !i dobro ĉuvani. Pustite me da uĉinim svoje. Gledajući spram vatre na farmi ugledali su ĉovjeka kako dolazi da vidi je li sve u redu. Dolazio je polagano, stao je ispred zarobljenjh i upitao: No, Collins, ima li što novo? Nema — odgovori Tetka DroII, jer ga je ovaj držao za stražara. Well! Otvori dobro oĉi! Ode ti glava ako im se što dogodi! Razumiješ li?

147

Yes. Moja glava sjedi na ramenu bolje negoli tvoja! ĉuvaj se! Poslužio se namjerno prijetećim rijeĉima i izgovorio je to namjerno punim glasom. Želio je, da se došljak sagne. Svrha je bila postignuta. Tramp se približi, nagne glavu i reĉe: što ti pada na um! Kako ti to misliš? ĉiji je to glas? Zar ti nisi Collins kojega sam ... Dalje nije mogao govoriti jer ga je Droll kao kliještima šĉepao za vrat privukao ga k sebi i stegao mu grlo. Ĉulo se samo kako ovome klecnuše koljena i tada nastupi tišina sve dok Tetka Droll nije tiho rekao: Tako, i ovaj je donio oružje. Bilo je to vrlo pristojno od njega. Imate li ga? — upita farmer. Kako možete to i pitati! Mrtav je! Uzmite njegovu pušku i sve što ima uza se! Za to ću vrijeme malu gospoĊicu odvesti do ĉamca. Droll se napola uspravi, pruži Elleni Butler ruku i pove- de je k ĉamcu gdje je upoznao svoje pratioce sa stanjem stvari. Bill i Uncle odvezoše djevojku u kanal gdje su ĉamac ĉvrsto svezali i otputili se natrag da se pridruže Tetki Droll i braći Butler. Ova su se dvojica u meĊuvremenu naoružala oružjem obojice trampa, a sada reĉe Tetka Droll: Eh, neka poĉne. Momci će zacijelo prije svega dotr- ĉati ovamo da osiguraju svoje zarobljenike, a to bi za nas moglo biti veoma opasno. Otpuzajmo, dakle, prije svega oda- tle nadesno, da tome izbjegnemo. Petorica muževa oprezno su se krenula sve do oznaĉe- nog mjesta. Tamo su se zaustavili i svaki je stao iza jednog stabla koje mu je pružalo zaklonište. Nalazili su se u potpunoj tami, a trampe su u polusvjetlu imali potpuno osvijetljene tako da su ih lako mogli gaĊati. Tada Droll stavi ruku na usta i pusti kratki umorni kliktaj kojim grabežljive ptice klikću ako ih nešto probudi u snu. Ovaj u preriji tako poznat glas trampima nije mogao pasti u oĉi. Nisu ga niti primijetili ĉak ni onda kad se nekoliko puta ponovio. Neko vrijeme je još trajala duboka tišina. Tada je zaorio iznenada Old Fi- rehandov naĊaleko poznati zov: Naprijed! Pali!

148

Zdesna prasnuše puške raftera koji su se prikijuĉili tako blizu da je svaki svog ĉovjeka imao na ušici. Uto zaori slijeva strašan ratni zov koji je prolazio kroz kosti. Bili su to Indi- janci koji su najprije izbacili strijele na trampe, a tada su navalili tomahawkom u ruci na njih. A sada mi — zapovjedi Droll — najhitrije kugle, a tada kundacima po njima. Bila je to prava divlja scena sa Zapada. Trampi su se osjećali tako potpuno sigurnima, da ih je nenadani napadaj bacio u dubok strah. Kao zeĉevi iznad kojih se ustremiše oĉi orla, skupili su se puni straha i bez ikakva otpora. Tada, kad su se napadaĉi našli posred njihovih redova i poĉeli uda- rati kundacima, tomahawkima, revolverima i bowie noževi- rna, minuo ih je pravi užas i oni se poĉeše braniti. U brzini nisu mogli brojiti neprijatelja. Broj njihovih neprijatelja uĉi- nio im se u noćnoj tami dvostruk, ĉak stostruk. Sve je to po- jaĉavalo njihov strah i bijeg im se uĉinio kao jedini spas. Bježimo, bježimo, ka konjima! — Zaĉuo se neki glas, koji nije toliko vikao koliko urlao. To je Cornel — vikao je Tetka Droll. — Zgrabite ga, ne puštajte ga da bježi! On je požurio na mjesto odakle je zaorio Cornelov po- klik. A ostali su ga slijedili. Uzalud. Crvenokosi Cornel bio je toliko lukav da se odmah sakrije u grmlje. Puzao je kao zmi- ja od grma do grma, a pri tom se držao u potpunoj tami tako da ga nitko nije mogao vidjeti. Pobjednici su se trudili da im što manje trampa pobjegne, ali broj je njihov bio tako velik da im je, kad su se konaĉno ipak udružili, lako pošlo za rukom da probiju obruĉ. Trĉali su prema sjeveru. Samo za njima — zapovjedio je Old Firehand. — Ne dajte im da doĊu do daha. Htio je da zajedno s trampima doĊe do njihovih konja, ali to se uskoro pokazalo nemogućim. što su se više udalja- vali od farme to je manja bila vidljivost i uskoro su se go- nioci našli opkoljeni takvom tamom, da više nisu razlikovali prijatelja od neprijatelja. Old Firehand se osjetio ponukanim, da zapovjedi zbor i prošlo je dosta dok su se njegovi Ijudi skupili, a to je bilo dovoljno da se bjegunci izgube. Pob- jednici su doduše nadirali istim pravcem, ali su uskoro zaĉuli podrugljivu viku trampa i udarci kopita rekli su im da su ovi bez muke našli konje i da su utekli.
149

Natrag — zapovjedi Old Firehand. — Preostaje nam još da zaprijeĉimo da se ne sakriju ranjenici i da nam i oni ne pobjegnu. Ta briga je bila suvišna. Indijanci se nisu bili pridružili goniocima. Žedni skalpova ostali su i pretražili bojište da svakog preostalog trampa ubiju i da mu skinu skalp. Kad su svi pri svjetlu vatara prebrojili leševe, pokazalo se, ako se pribroje poginuli trampi kroz dan, da je na sva- kog pobjednika došlo dva mrtva trampa. Bio je to strašan broj! Usprkos tome bio je broj pobjeglih tako znatan, da su zapravo sebi trebali ĉestitati što su pobjegli. Ellena Butler bila je iz zakloništa dovedena. Mlada djevojka se nije bojala i za svo vrijeme zarobljeništva držala se veoma hrabro. Kad je Old Firehand to doznao, reĉe njezinom ocu: Uvijek sam se žacao da Ellenu povedem na Srebrno jezero, ali sada se ne protivim, jer sam uvjeren da nam ona neće praviti nepriiika. Kako nitko nije vjerovao da bi se trampi mogli povratiti preostali dio noći, a to se pogotovu ticalo Indijanaca provedoše svi u pobjedniĉkom veselju. Farmer je zaklao dva vola i razdijelio ih i uskoro se od vatre širio snažan miris peĉenja. Kasnije su razdijelili plijen. Oružje palih trampa i sve ostalo, što su ovi imali uza se, dobili su Indijanci, a to ih je ushići- valo. Padali su dugi govori, izvodili su se ratni i ostali ple- sovi, a istom kad je svanuo dan, stišala se graja, zanijemilo je veselje i Crvenokošci se zamotaše u svoje pokrivaĉe, da prospavaju jedan dio jutra. Drugaĉije su se ponašali rafteri. Srećom ni jedan od njih nije poginuo. Tek nekolicina ih je bila ranjena. Old Firehand je namjeravao odmah ujutro proslijediti za trampima da do- zna kamo su se otputili. Zbog toga su legli da u odreĊeno vrijeme budu svježi i snažni. Doznadoše, da se tragovi kreću spram Osage-nook i slijediše ih sve do tog mjesta. Ali kad su prispjeli na Osage-nook bilo je to mjesto prazno. Old Fire- hand je taĉno pretražio cijelo mjesto. U meĊuvremenu došle su još nove skupine trampa, Cornelovi trampi su im se pri- družili i sjedinili se s novima i bez gubitka vremena uputiše se svi u pravcu sjevera. Trampi nisu ni slutili da Old Fire- hand znade plan koji su sada htjeli izvesti.

150

Osmo poglavlje DRAMA U PRERIJI Prerijom je koraĉao polako i umorno jedan pješak, ĉud- na pojava ondje gdje je ĉak i najsiromašniji ĉovjek posjedovao konja. Kakvom soju ljudi je pripadao taj ĉovjek nije bilo lako odgonetnuti. Odijelo je nosio na gradsku, ali biio je veoma trošno i podavalo mu izgled nekog dobroĉudnog ĉovjeka kojem ipak stara dugaĉka puška koju je prebacio preko leĊa, nije pristajala. Lice njegovo bilo je blijedo i upalo, zacijelo zbog napora koje mu je priĉinjavalo hodanje. Od vremena na vrijeme stao je kao da se želi odmoriti, ali nada da će sresti ljude tjerala ga je uvijek sve brže na nove napore. Ispitivao je uvijek iznova horizont, ali dugo vremena uzalud dok se konaĉno njegove oĉi ne razveseliše — daleko na horizontu primijetio je ĉovjeka, takoĊer pješaka koji se pribiižavao zdesna tako da su se oba pravca ovih pješaka morala uskoro sastati. To je podalo novu snagu nje- govim udovima; kroĉio je brzo i uskoro ugledao da ga je i onaj drugi primijetio, jer onaj se ustavio da ga doĉeka. Taj drugi ĉovjek bio je sasvim ĉudnovato odjeven. Na sebi je imao modri frak s crvenim visokim ovratnikom i žu- tom dugmadi, nosio je još crvene hlaĉe i visoke ĉizme sa žutim sarama. Oko njegova vrata bio je omotan rubac iz mo- dre svile koji je na prsima bio svezan u ĉvor, a oba kraja rupca pokrivahu mu prsa. Glavu mu je pokrivao neki šešir iz slame sa širokim obodom. Oko vrata je još omotao remen na kojem je visio sprijeda ormarić iz politirana drveta. Taj je ĉovjek bio visok i suh, glalko obrijan. Tko bi ga pogledao u male i lukave oĉi, odmah je bio na ĉistu da pred sobom gleda pravog Yankeeja, Yankeeja od onog soja ĉija snalažlji- vost je već postala posloviĉr.a. Kad su se jedan drugome približili toliko da su mogli ĉuti šta obojica govore, skinuo je onaj s ormarićem šešir i pozdravio: Good day, prijatelju! Odakle? S Kinsleyja, tamo dolje — odgovori upitani, pri ĉemu je pokazivao rukom. — A vi? Ja dolazim odasvud. Posljednje mjesto bila je farma koja Ieži iza mene.

151

A kamo ćete? Svakamo. Prije svega na farmu koja je pred nama. Ima li tu kakva farma? Ima. Nećemo hodati ni pola sata, pa eemo je ugledati. Hvala bogu! Dulje ne bih ni izdržao. Izgovorio je to s dubokim uzdahom. Približio se i stao, pri ĉemu mu se tijelo zaljuljalo. Ne biste izdržali? Zašto? Gladan sam. Do Ċavola! Gladan? Da li je moguće? Priĉekajte, ta ja vam mogu pomoći! Sjednite ovamo na moj ormarić! Us- koro ćete dobiti nešto da zagrizete. On odloži ormarić, posjedne stranca na nj, iz džepa na prsima svog fraka izvadi dva golema komada kruha, namazana maslacem, iz drugog džepa izvadi zatim veliki komad šunke, pruži to gladnom strancu i nastavi: Jedite, prijatelju! Nisu to, doduše, delikatese, ali utažit će vam zacijelo glad. Ovaj drugi se ĉvrsto prihvati posla. Bio je toliko gladan, da je cijeli kruh pokušao strpati u usta. Ipak se predomisli, prekine se u kretnji i reĉe: Veoma ste dobri, sire, ali te su stvari namijenjene vama. — Ako ih ja pojedem, tada ćete vi biti gladni. Nije tako! Ja vam kažem, da ću na slijedećoj farmi dobiti toliko da jedem koliko mi se samo prohtije. Dakle, ljudi su vam ondje poznati? Ne. Još nikada nisam bio u toj okolici, ali nemojte govoriti već jedite. Gladni je ĉovjek poslušao taj nagovor, a Yankee sjede u travu promatraše ga i veselio se tome kako veliki komadi brzo nestaju meĊu jakim zubima ovog gladnog stranca. Kad je ovaj pojeo i kruh i šunku, upita ga: Siti zacijelo niste, ali po svim znacima donekle ste zadovoljni. Kao da sam ponovno roĊen, sire. Pomislite, već tri dana putujem, a da nisam ništa jeo. Ma kako je to moguće? Sve tamo od Kinsleyja pa dovde niste mšta jeli? Zašto? Zar niste mogli ponijeti nešto za jelo? Ne, moj odlazak zbio se veoma nenadano.

152

A lako! Ali vi ste naoružani puškom! Mogli ste ustri- jeliti koju divljaĉ! O, sire, ja sam loš strijelac. Prije bih pogodio mjesec negoli psa, koji upravo sjedi preda mnom! A zbog ĉega nosite pušku? Da preplašim Crvenokošce ili bijele razbojnike. Yankee ga pogleda ispitujuĉi i potom reĉe: ĉujte me, master, kod vas ĉini se nešto nije u redu. ĉini se, da pred neĉim bježite, a ipak ste sasvim neopasan subjekt. Kamo ste se zapravo uputili? Idem u Sheridan, na željeznicu. Još toliko imate prevaliti, a sve bez hrane! Ja sam vama sasvim nepoznat, ali kad se ĉovjek naĊe u nevolji do- bro je nekom se povjeriti. Kažite mi što vas tišti. 161 To je lako reći. Zovem se Haller. Roditelji su mi Ni- jemci. Došli su iz staroga kraja, da nešto zasluže, ali to im nije pošlo za rukom. TakoĊer ni meni nisu cvale ruže. Svašta sam poduzeo i radio, dok nisam postao prije dvije godine pisar na željeznici. Zadnje mjesto bilo je Kinsley. Sire, ja sam ĉov- jek koji ne bi pregazio ni crva, ali ako me i suviše uvrijede i meni će prevreti. PosvaĊao sam se s nekim ĉovjekom i doš- lo je do dvoboja. Pomislite, sire, dvoboj s puškama! U životu nisam nikad držao u rukama pušku! Dvoboj s puškama; tri- deset koraka razdaljine! Kad sam to ĉuo samo mi se zamag- lilo pred oĉima. Htio sam sve to skratiti: došao je sat i mi smo se postavili jedan nasuprot drugom. Sire, vi možete o meni misliti što god hoćete, ali ja sam miroljubiv ĉovjek i nikakav ubojica. Već pri pomisli, da bih mogao ubiti protiv- nika naježila mi se koža. Zbog toga sam namjerice ciljao ne- koliko lakata u stranu. Ja sam opalio, a on takoĊer. Hici od- jeknuše — i pomislite. Ja nisam bio pogoĊen, ali moja kugla prošla je kroz srce mojem protivniku. Pušku koja uopće nije bila ni moja, odbacio sam i užasnut pobjegao. Ja i danas još držim, da je cijev bila savijena. Kugla je morala barem tri lakta otići ulijevo. Ono što je bilo najgore, ovaj ĉinovnik imao je mnogo utjecaja, a to ovdje na Zapadu mnogo znaĉi; morao sam pobjeći, odmah pobjeći i imao sam još toliko vremena, da se oprostim od mog pretpostavljenog. Savjeto- vao mi je neka odem u Sheridan i dao mi je otvoreno prepo- ruĉeno pismo za tamošnjeg inženjera. Možete ga i proĉitati da se
153

osvjedoĉite kako vam govorim istinu. 11 Blago u Srebrnom jezeru

154

Dragi Charoy! Šaljem ti gospodina Josepha Hallera, mojeg pisara. On je pošten, privržen i marljiv momak, ali nije imao sreće. Pucao je u stranu i upravo zbog toga svog je protivnika ubio. Za neko se vrijeme mora udaljiti i ti ćeš mi uĉiniti veliku Ijubav ako ga tako dugo zaposliš u svom uredu dok na ovo njegovo djelo ovdje ne padne zaborav. Tvoj Bend Norton Yankee savije pismo, vrati ga vlasniku i reĉe: Vjerujem vašim rijeĉima, master Haller, a da mi i niste pokazali ovo pismo. Tko vas vidi i ĉuje kako govorite, taj zna da je susreo poštenog ĉovjeka, koji uistinu svojevoljno neće uĉiniti zla. Sa mnom je jednako kao i s vama; ni ja nisam veliki lovac i strijelac. To nije nikakva sramota, jer ĉovjek ne živi samo od praha i olova. Ali tako plašljiv kao što ste vi ne bih bio da sam na vašem mjestu. Držim da ste ponešto satjerani u kozji rog. O ne, stvar je dosta bila opasna. Dakle, vjerujete da će vas slijediti? Zacijelo hoće! Zbog toga sam sve dovde izbjegavao farme. — A da li ste sigurni da će vas u Sheridanu dobro pri- miti i dati vam namještenje? — Da, jer Norton i Charoy, inženjer u Sheridanu, veliki su prijatelji. No, a koliku plaću mislite da će vam dati? Dosad sam imao tjedno osam dolara i držim da će mi toliko i ondje platiti. Tako! Ja znam namještenje gdje ćete zaslužiti još jedanput toliko, dakle šesnaest dolara. Što? Uistinu? — uzvikne pisar razdragan pri ĉemu je skoĉio na noge. — šesnaest dolara! Ta to je ĉitavo bogatstvo! Gdje je to namještenje? Ja vam ga dajem. Vi? — reĉe ovaj razoĉarano. Jest, ja. Vjerojatno mi ne vjerujete? Hm, ja vas ne poznajem.

155

Tome je lako pomoći. Ja sam naime magister, doktor Jelferson Hartley, fizikus i veterinar. Dakle, vi ste ĉovjek koji lijeĉi ljude i životinje? Jest, ljude i životinje — potvrdi Yankee. — Ako imate volju, možete biti moj famulus i ja ću vam plaćati reĉenu sumu. Ali ja se ništa ne razumijem u vaš posao — razjasni Haller skromno. Ni ja baš nisam struĉnjak u tome — prizna magister. Zar tako? — upita Haller zaĉuĊeno. — Ta morali ste studirati medicinu? Ni na um mi nije palo. Ali ako ste magister, a takoĊer i doktor ... To svakako jesam! Tu titulu i tu ĉast posjedujem; lo najbolje znam, jer sam sam sebi te titule podijelio. Vi... vi sam? Jest! Ja sam s vama sasvim otvoren, jer mislim da eote prihvatiti moj prijedlog. Zapravo sam krojaĉ: tada sam bio brijaĉ, a potom uĉitelj plesa; kasnije sam osnovao školu dobra ponašanja za mlade dame; kad je i to prestalo prihvatio sam se harmonike i postao putujući muzikant. Otada sam promijenio deset do dvadeset ostalih zvanja. Upoznao sam život i Ijude. A to znanje sazrelo je od iskustva, da pa- melan ĉovjek ne može biti glup. Ljudi hoće da budu preva- reni; jest, ĉovjek im upravo ĉini najveću uslugu kad ih pre- vari i oni su mu zbog toga zahvalni ako im proda rog za ivijeću. Pogotovu je potrebno laskati njihovim greškama i Ebog toga sam ja odluĉio, da postanem lijeĉnik. Ali, pogle- dajle moju apoteku! On otvori svoj ormarić i digne poklopac. Unutrašnjost Orniarića, sadržavala je pedeset pregradica, koje su bile bar- lunoin optoĉene i proviĊene zlatnim crtama i arabeskama. Svuki pretinac sadržavao je jednu fiolu s lijepo obojenom tekućinom. Bilo je tu fiola u svim mogućim bojama. Dakle, to je vaša apoteka — reĉe Haller. — A tko VM snabdijeva s medikamentima? Sam ih priugotavljam. Mislio sam, da vi ništa ne razumijete od toga. if 163 0, to razumijem! To vam je veoma laka stvar. Sve sltO ovdje vidite nije ništa drugo do nešto boje pomiješane I vodom. Voda, to znaĉi aqua. U toj rijeĉi sastoji se sva moja
156

latinština, a sve ostale izraze izmislio sam ja sam. Svi ti izrazi moraju lijepo zvuĉiti. Pogledajte natpise: Aqua salaman- dra, Aqua peloponesia, Aqua chimborasolaria, Aqua invoca- bularia i tome sliĉno. Vi uopće ne možete ni zamisliti kakve sam ja uspjehe imao s tim vodicama, a ni jedna od njih ni- kome ne škodi. Glavna stvar, da ne doĉekamo njihovo djelo- vanje, treba odmah pokupiti honorar i petama dati vjetra. Sjedinjene Države su velike; prije no što budem opet ovuda prolazio proći će mnoge godine, a u meĊuvremenu postat ću bogat ĉovjek. Život me ništa ne stoji, jer posvuda kamo stig- nem daju mi toliko da ne mogu ni pojesti. A kad poĊem, napune mi džepove jelom. Indijanaca se ne trebam bojati jer sam ĉovjek od medicine, a to kod njih znaĉi sveto lice. Pro- mislite, hoćete li biti moj famulus? Hm — mrmljao je Haller, a pri tom se poĉešao iza uha. — Stvar mi je sumnjiva. Nije to baš pošten posao. Ne budite smiješni! Vjera, to vam je sve! Moji pa- cijenti vjeruju u djelovanje mojih ljekarija i već od toga ozdrave. Da li je to prijevara? Pokušajte! Ojaĉali ste, a eto nam i farme. Ona nam je obojici pred nosom. Nećete ništa štetovati ako poĊete sa mnom. No, pokušat ću već iz zahvalnosti, ali ja nisam dora- stao da se pretvaram pred ljudima. To uopće nije ni potrebno; to ću ja raditi. Vi treba da šutite pun poštovanja i vaš posao sastoji se u tome, da iz ormarića vadite one fiole koje vam budem pokazao. Svakako ćete morati dozvoliti, da vam pred njima govorim ti. Dakle, naprijed! Objesio je ormarić ponovo o vrat i obojica poĊoše prema farmi. Nakon nepuna pola sata ugledali su je; ĉinilo se, da nije velika. Sada je Haller morao ponijeti ormarić, jer se nije pristojalo da ga principal, doktor i magistar, nosi. Glavna zgrada bila je sagraĊena iz drveta. Uz nju i iza nje nalazio se dobro graĊen voćnjak i povrtnjak. Gospodar- ske zgrade bile su ponešto udaljene od glavne zgrade. Ondje bijahu zavezana tri konja, siguran znak da već ima stranaca. Ovi su sjedili u gostinskoj sobi i pili domaće pivo, koje je farmer sam prigotovio. Vidjeli su nadrilijeĉnika kako ulazi sa svojim famulusom.

157

By jove! — usklikne jedan od njih. — Da li pravo vidim, ta toga poznam! Ako se ne varam, to je Hartley har- monikaš. To je neki tvoj znanac — upita drugi. — Jesi li već imao s njime posla? Jest, momak je pravio dobre poslove i pun je novaca. TakoĊer sam i ja pravio dobre poslove, jer sam mu ih noću ispraznio. Došljaci su već došli do kuće; farmerova žena upravo se vraćala iz staje, pozdravila ih je i upitala što žele. Kad je ĉula da je došao lijeĉnik sa svojim famulusom, veoma se obradovala i zamolila ih neka stupe u kuću. Gospodo — povikala je u sobu — upravo dolazi visokoobrazovani lijeĉnik sa svojim apotekarom. Ja se nadam da će vam društvo ovih ljudi biti ugodno. Uĉeni Iijeĉnik? — mrmljao je Cornel. — Kakva besramnost! Mogao bih mu pokazati što o njemu mislim. Došljaci pozdraviše i bez okolišanja sjednu za stol. Cor- ne! je na svoje zadovoljstvo primijetio, da ga Hartley nije prepoznao. Izdavao se za stupiĉara i izjavio je gostioniĉaru, da se sa dva svoja pratioca otputio gore u brda. Tada je zapo- ĉco razgovor i sa dvojicom došljaka, a za to vrijeme je farme- rova žena bila zaposlena oko pripravljanja jela. Kad je ruĉak bio gotov, stupila je pred kuću i prema obiĉaju ove okolice zalinbila u rog da pozove svoje Ijude. Ovi su došli s nedalekih polja. Bijahu to farmer, njegov sin i sluga. Primili su goste, pogotovu lijeĉnika, sa vidljivom pažnjom; rukovahu se s njima i sjedoše kraj njih da jedu. Bijahu to jednostavni, ikromni ljudi, koji nisu bili dorasli pravim Yankeejima. Za vrijeme jela farmer je bio škrt u rijeĉima; tada je rnpalio lulu i reĉe pun oĉekivanja, obrativši se Hartleyju: Uskoro, doktore, morat ćemo opet na polja. Ali sada tmamo nešto vremena da porazgovaramo. Možda bih vašu Umjetnost mogao ispitati. Kakve bolesti lijeĉite? Kakvo je to pitanje — odgovori nadrilijeĉnik. — Ja •ftm lizikus i doktor i lijeĉim prema tome sve bolesti Ijudi I životinja. Well! Tada ste doista ĉovjek kakva ja trebam. Na- dajmo se, da ne pripadate soju sumnjivih Ijudi koji se kao U|{'ĉnici povlaĉe naokolo i usude se obećati sve iako ne znaju fllfila.

158

Izgledam li ja kao neki lopov — busao se Hartley u prsa. — Ako sam pološio svoj doktorski i magistarski ispit, zar nisam po tome pravi ĉovjek. Evo, kraj mene sjedi moj famulus. Pitajte ga i on će vam reći kolike sam tisuće Ijudi, a da životinje uopće ni ne pribrojimo, izlijeĉio. Vjerujem vam, vjerujem, sire! Došli ste upravo u pravo vrijeme! U staji imam kravu. A što je s njom vidjet ćete i sami. Ovdje u preriji krava je u staji samo onda ako je veoma bolesna. Već dva dana ništa ne jede, a glava joj visi do zemlje. Već sam je držao izgubljenom. Pshaw! Bolesnik je za mene tek onda izgubljen kad je mrtav. Neka mi je sluga pokaže, pa ću vam onda odgovoriti. Dopustio je da ga odvedu do staje da pretraži kravu. Kad se vratio, bio je veoma ozbiljan: Bilo je skrajnje vrijeme. Krava bi do naveĉe crkla. Najela se bunike. Srećom imam uza se protusredstvo; sutra će biti tako zdrava kao što je i bila. Donesite mi posudu s vodom, a ti, famulus, podaj mi Aqua syvestropolia. Haller potraži, pošto je otvorio ormarić, odgovarajuću boĉicu, našto Hartley saspe njenu sadržinu u posudu i zapo- vjedi neka kravi daju da pije svaka tri sata iz ove posude. Tada doĊoše na red ljudi. GospoĊi se poĉela praviti guša i dobila je Aqua sumatralia. Farmera je muĉio reumatizam i njemu je Hartley dao Aqua sensationalia. Kći je bila pot- puno zdrava i ipak su je lako nagovorili da protiv sunĉanih pjega uzme Aqua foronia. Na kraju se Hartley obrati trojici stranaca, da li može i njima uĉiniti kakvu uslugu. Cornel za- vrti glavom i odgovori: Hvala vam, sire! Mi smo potpuno zdravi! A ako bih i bio bolestan, pomogao bih sebi na švedski naĉin. Kakav je to naĉin lijeĉenja? Gimnastikom; dadem da mi odsviraju na harmonici kakvi brzi ples i tako dugo plešem dok me ne oblije znoj. Takvo sredstvo je dobro ispitano. Razumijete Ii me? Cornel mu je pri tom znaĉajno namignuo. Nadrilijeĉnik zašuti zateĉen i okrene se od njega, da upita gostioniĉara ka- mo vodi put na slijedeću farmu. Slijedeća farma bila je udaljena osam milja prema zapadu, a jedna druga petnaest milja prema sjeveru. Kada je nadrilijeĉnik izjavio da svaka- ko kani na ovu prvu upitao ga je farmer koliko mu duguje.
159

Hartley zatraži pet dolara i dobio ih je odmah. Tada je brzo otišao zajedno sa svojim famulusom, koji je opet uprtio svoj ormarić. Kada su se toliko udaljili, da ih nitko nije mogao vidjeti reĉe nadrilijeĉnik: Pošli smo prema zapadu, ali ćemo odmah krenuti na sjever, jer mi na um ne pada da poĊem na ovu prvu farmu. Mi ćemo potražiti onu drugu. Krava je toliko bolesna, da će biti kroz jedan sat gotova. Ako farmeru padne na um da -op jad i 5[Boru ijv 'UiSDABJd urrAU5[ sp pod 'mouui ez nscfpo lara za deset kapljica analinske vode zar to nije zavodljivo? Ja se nadam, spoznat ćete prednosti mog zanata i stupit ćete u moju službu. Prevarili ste se, sire — odgovori Haller. — Što mi nu- dite mnogo je, mnogo novaca, ali za te novce morao bih još više lagati. Ne uzmite mi za zlo. Ja sam pošten ĉovjek, a to hoću i da ostanem. Moja savjest mi ne dopušta, da pristanem na vaš prijedlog. Rekao je to tako ozbiljno i ĉvrsto, da je magistar uvidio da bi svaki dalji razgovor bio suvišan. Zbog toga reĉe, pri ĉemu je sauĉesno vrtio glavom: Ja sam vam želio dobro. Šteta što je vaša savjest lako nježna. Zahvaljujem bogu što mi nije dao drugu. Vraćam vam vaš ormarić, rado bih vam vratio sve, što ste dobra za mcne uĉinili, ali to još ne mogu. Well! ĉovjeĉja volja je njegovo carstvo, zbog toga vas više neću siliti. Ali uprkos tome ne treba da se rastajemo; sve do slijedeće farme ostat ćemo zajedno. Hartley je uprtio svoj ormarić, a šutnja, koja ga je sada obuzela, odavala je da praviĉnost pisarova nije ostala bez odjeka u njemu. Tako su hodali neko vrijeme jedan kraj drugoga, kad su odjednom iza sebe ĉuli kas. Kad su se ogledali ugledali su trojicu muževa koje su bili susreli na farmi. Woe to me! — reĉe Hartley. — ĉini se da za mnom idu. Ali ti su momci htjeli u brda! Zašto nisu pošli na zapad. Ne vjerujem im. ĉini se, da su prije razbojnici nego traperi. \a svoju žalost morao je uskoro doznati, da je imao pravo. Jahaĉi se zaustaviše oko obojice i Cornel se obrati podrugljivim tonom nadrilijeĉniku:

160

Master, zbog ĉega ste promijenili pravac? Sad vas farmer neće moći naći. Zašto da me traži? ĉim ste otišli otvorio sam mu oĉi, rekao sam tko ste i on je brzo pošao da vam oduzme svoj novac. To je besmisao, sire! To nije nikakav besmisao već sušta istina! Pošao je na onu farmu koju ste vi oznaĉili. Ali mi smo bili pametniji od njega. Mi se razumijemo u tragove. I tako smo vas tra- žili, da vam nešto predložimo. Ne znamo što namjeravate. Ja vas ne poznajem i ne želim s vama razgovarati. To je više naša želja! Mi poznamo vas! Dok smo trp- jeli, da varate poštenog farmera bili smo vaši sauĉesnici i zbog toga je potrebno da nam platite dio honorara. Vas ste dvojica, a nas trojica. Treba da dobijemo tri petine honorara. Vi vidite, da nam je do pravde i da nismo skupi. Ako niste sporazumni onda ... pogledajte moje drugove. Pokazao je obojicu svojih pratilaca, koji su uperili pu- ške na Hartleyja. Ovaj je uvidio, da je sve uzalud. U stvari, mislio je da doista ima posla sa stupiĉarima i u sebi se veselio što će tako jeftino proći. Zbog toga je izvukao tri dolara iz džepa, pružio ih Cornelu i rekao: Zacijelo ste se prevarili, ja nisam onaj za koga me držite. Ipak vam dajem dio mog honorara. Hoću da vaš pri- jedlog shvatim kao šalu. Eto vam tri dolara koja vam po va- šem vlastitom raĉunu pripadaju. Zar tri dolara? Ta vi se šalite — smijao se Cornel. — Zar mislite, da smo zbog tri dolara jahali za vama? Varate se! Ne mislim ja samo na današnji novac. Mi zahtijevamo svoj dio na sve honorare koje ste zaslužili ovakovim radom. Pretpostavljam, da imate zgodnu sumicu kraj sebe. Sire, uvjeravam vas da ništa više nemam — uzvikne Hartley prestrašeno. Vidjet ću ja to! Budući da nijeĉete, moram vas pre- tražiti. Nadam se, da ćete mi to mirno dopustiti, jer kako vidite moji se drugovi ne šale. Zivot nekog siromašnog harmonikaša nama baš nije odviše vrijedan. Sjaše i približi se Yankeeju. Taj se na sve moguće naĉine poĉeo nećkati da odvrati od sebe neželjeno pretraživanje, Ali uzalud. Cijevi pušaka gledale su ga tako prijeteći, da se ipak

161

prepustio sudbini. Tajom se nadao, da Cornel neće ništa naći jer je mislio da je svoju ušteĊevinu dobro sakrio. Cornel, koji je sada opet postao crnokos, pretražio je sve Harteleyjeve džepove, našao je, ali samo nekoliko dolara. Tada je opipao svaki dijelić njegova odijela da osjeti nije li ovaj u odijelo što sakrio. Ništa nije našao. Sad je Hartley povjerovao, da je izbjegao opasnost, ali Cornel je bio lukaviji. Zapovjedi neka se otvori ormarić i poĉeo ga taĉno razgle- dati. Hm — uzviknu. — Ta baršunasta apoteka kojoj pre- tinci ne dopiru do dna, ona me zanima. Pogledat ćemo ne bi li se što iz nje izvuldo. Hartley problijedi, jer lopov se nalazio na pravom putu. Cornel uhvati s obje ruke meĊu zidove pretinaca i izvadi... uistinu apoteka se dala izvaditi iz ormarića i ispod nje na'azilo se nekoliko papirnatih zamotaka. Kad ih je otvorio, ugledao je banknote. Dakle, tu se nalazi sakriveno blago — nasmijao se zadovoljno. — Ma znao sam ja! Fizikus i lijeĉnik imat će uvijek dovoljno para za nas. On stade spremati novac. To je razjarilo Yankeeja. Baci se na Cornela u namjeri da mu otme novac. Uto prasnu hitac. Kugla bi ga zacijelo oborila, da se nije brzo okrenuo tako ga je pogodila samo u nadlakticu i razmrskala mu kost. Zaviknuvši od bola srušio se pogoĊen u travu. —- I pravo ti je, lopužo — vikne Cornel. — Samo se usudi ustati ili izustiti kakvu pogrdnu rijeĉ pogodit će te druga kugla, ali bolje od ove prve. No, sada da pretražimo gospodina famulusa! Zamotke s novcima stavio je u džep i približio se Halleru. Ja nisam njegov famulus! Sreo sam ga nešto prije farme — odgovori ovaj pun straha. Tako? A tko ste vi? Haller odgovori na ovo pitanje potpunom istinom. ĉak je Cornelu pokazao i pismo da dokaže svoju istinitost. Ovaj inu vrati pismo i odgovori prezirno: Ja vam vjerujem. Tko vas samo ugleda taj mora na prvi pogled primijetiti, da ste ispravan momak koji nije ni primirisao baruta. Samo vi hajdete u Sheridan. Nemam ništa protiv toga. Obrativši se ponovo Yankeeju nastavi: — Go- vorio sam o našem dijelu; ali kako si nas oblagao, ne smiješ

162

se tužiti ako ti otmemo sve. Nastoj da i dalje praviš dobre poslove, a kad se opet sretnemo opet ćemo ovako podijeliti. Hartley im se obrati neka mu bar vrate nešto novaca, za odgovor mu se samo nasmijaše. Cornel ponovo uzjaha i udalji se sa svojim pratiocima prema sjeveru, a prema tome je potvrdio da nije traper, jer taj pravac se nalazio nasuprot brdima. Putujući, razgovarali su i smijali se, ovi lopovi, kako su na lak naĉin došli do novaca. Kad su nakon nekog vremena pronašli odgovarajuće mjesto sjahali su, da podijele plijen. Kad je potom svaki svoj dio stavio u džep, obrati se jedan tramp Cornelu. Trebao si pretražiti i onog drugog. Pitanje je da li je govorio istinu i da li je doista pisar. što je bilo u onom pismu koje ti je pokazao? Bila je neka preporuka za inženjera Charova u Sheri- danu. što? Zar doista? — nastavi tramp. — I ti si mu to pismo vratio. Jesam, a šta bi nam ta pisanija koristila? Ma mnogo, veoma mnogo! I ti još pitaš? Ma jasno je kao na dlanu da bi nam to pismo pomoglo da provedemo svoj plan. Mi smo naše ljude ostavili da u tajnosti izvidimo situaciju. Moramo upoznati prilike i naĉin isplate, a to je vrlo teško kad nas nitko pri tom ne smije vidjeti. Kad bismo posjedovali pismo od tog ĉovjeka, mogli bismo se glatko uputiti otvoreno u Sheridan i izdati se da je jedan od nas pisar; namjestili bi ga u kancelariji i on bi odmah znao nakon ne- koliko dana kako stoje stvari. Grom i pakao — uzvikne Cornel. — To je istina, ma kako je samo moguće da i sam nisam došao na tu misao! Ma upravo ti znaš dobro pisati i glatko bi preuzeo tu ulogu. A bogami dobro bih je i izveo. S tim bi sve teškoće nestale. Ali zar nemamo vremena da ono što smo propustili još uĉinimo. Naravno, da imamo! Znamo kud smjeraju obojica; put ih vodi kraj nas. Treba samo da priĉekamo dok ne doĊu. —■ Istina je, uĉinimo to! Ali nije dosta oteti pisaru pismo. Prije ili kasnije doći će u Sheridan, pa bi sve bilo uzalud. Morat ćemo i njega i nadrilijeĉnika sprijeĉiti u tome.

163

To se razumije. Dat ćemo svakome po jednu kuglu u glavu i riješiti stvar. Poći ćeš zatim s pismom u Sheridan, potražit ćeš naslovnika i davat ćeš nam obavijesti. Ali gdje i kako? Nas ćemo dvojica odjahati natrag i dovesti ostale. Naći ćeš nas u okolici na onome mjestu gdje željeznica pre- Iazi preko Eagle-taila. Taĉno ti ne možemo sada oznaĉiti mjesto. Izbacit ću predstraže u pravcu Sheridana koje ćeš svakako morati susresti. Dobro je! Ali ako im padne u oĉi moj odlazak i ako to prouzrokuje sumnju? Hm, na to se moramo spremiti. Mi možemo to i ovako upriliĉiti. Da povedeš Dugbyja. Reći ćeš, da si ga na putu sreo a on će reći da traži zaposlenje. Izvrsna ideja — saglasi se tramp. — Posla ću odmah dobiti, a ako i ne bude tako, bit će mi to i draže jer ću imati vremena da vam izruĉim glase. Plan su još i nadalje produbili i zakljuĉili, da ga izvedu. Tada su sva trojica ĉekala približavanje nadrilijeĉnika i njegova pratioca, ali prošli su sati a da se oni nisu pojavili. Moglo se uzeti, da su promijenili svoj prvobitni pravac upra- vo zbog toga da ne sretnu trampe. Ovi su zbog toga odluĉili da se vrate i da proslijede za tragom ove dvojice. Što se dvojice ugroženih tiĉe, sada se Yankee priljubio pisaru. Teško ranjene nadlaktice bio je prisiljen da se što prije zakloni na bilo kakvo mjesto gdje će bar za nekoliko dana biti njegovan. Bila je to farma lcoju su naumili posjetiti. Kako su trampi odjahali u istom pravcu reĉe Yankee: Zar da im opet dotrĉimo u šake! Mi moramo biti sretni ako ne požale pa da se vrate da nas ubiju, jer ako im doĊemo na oĉi mogu i to namisliti. Moj novac već imaju, ali život im ne bi htio dati. Potražimo dakle neku drugu farmu. Tko zna kad ćemo je naći — reĉe Haller. — Hoćete li izdržati tako drugotrajno lutanje? Ja držim da hoću. Dosta sam snažan da ćemo doseg- nuti farmu prije no što nastupi groznica. Na svaki naĉin nadam se da me prije nećete napustiti. Naravno da neću! Ako vam na putu bude pozlilo, potražit ću ljude koji će vas prenijeti k sebi. A sada ne treba da gubimo vrijeme. Kamo da upravimo put?

164

Na sjever, kao i prije, samo ćemo se držati ponešto udesno. Horizont je ondje taman. Ĉini se, da je ondje šuma; a gdje ima stabala tamo ima i vode koja je potrebna za rashlaĊivanje moje rane. Haller ponovo uprti ormarić i obojica napustiše ovo nesretno mjesto. Prispjeli su u okolicu gdje je izmeĊu zelenila grmlja bilo i vode. Hartley isprazni sve svoje obojene fiole i napuni ih ĉistom vodom, da na putu može kvasiti povoje. Tada opet poĊoše. Dospjeli su u neku preriju s tako kratkom travom, da se jedva prepoznavahu tragovi. Valjalo je imati oko iskusnog zapadnjaka da se utvrdi jesu li tragovi dvojice ili jednog ĉovjeka. Nakon duljeg vremena primijetili su liniju horizonta ponovo, ona je tamnjela, bio je to siguran znak, da se približuju pošumljenom kraju. Kad se Yankee sasvim sluĉajno okrenuo, ugledao je trampe kako se približuju: radilo se, da- kle, o životu. Drugi bi ĉovjek upozorio takoĊer i pisara na progonitelje, ali Hartley to nije uĉinio. Nastavio je hodati dvostruko brzo, a kad je Hallera ta nenadana žurba zaĉudila, obrazložio je to bolovima u ruci. Jahaĉa je naravno lakše primijetiti negoli pješaka. Razdaljina je bila tako velika, da je Hartley mogao pretpostaviti da ih trampi još nisu primijetili. Odmah je skovao plan kako da se spasi, Rekao je sebi da je svaki otpor uzaludan. U sva- kom sluĉaju samo se jedan od njih dvojice može spasiti; ali tada drugi mora biti žrtvovan. A taj drugi, naravno, neka bude pisar. Neka dakle ne dozna kakva im opasnost prijeti. Zbog toga je lukavi Yankee šutio. Tako su brzo napredovali dok nisu dosegli do gustog džbunja. Grmlje nije bilo gusto, ali se u dugom lancu protezalo na desnu stranu. Kad su ga prošli i dosegnuli drugu stranu, ustavi se Yankee i reĉe: Master Haller, predomislio sam se. Bit ću vam na teret. Vi želite u Sheridan i zbog mene ste skrenuli s puta. Tko zna hoćemo li ikada prispjeti na bilo koju farmu. Mogli biste se danima sa mnom zadržavati, a postoji jedno jedno- stavno sredstvo da se to dokrajĉi. Kakvo sredstvo mislite? — upita Haller. PoĊite vi u božje ime, a ja ću se vratiti u farmu s koje sam došao prije no što sam vas susreo na putu. Na to ne mogu pristati. Suviše vam je daleko.

165

Ali i nije. Ponajprije sam išao na zapad, a istom tada s vama u sjevernom pravcu. Dakle, uĉinili smo pravi kut. Ako ovoga presijeĉem odavde, nemam ni tri sata hoda. A to ću sam izdržati. Mislite li? No dobro, ali i ja ću s vama. Obećao sam vam, da vas neću napustiti. A ja vas oslobaĊam vašeg obećanja, jer neću da vas dovodim u opasnost. Farmerova žena, kao što mi je pripovi- jedala, sestra je šerifa iz Kinsleyja. Ako vas odanle slijede, kladim se stotinu prema jedan, da će vas potražiti i na toj farmi. Pali biste im upravo u ruke. Tada ću, naravno, nastaviti put sam — reĉe Haller prestrašen. — A vi ćete doista na farmu? Hoću, to je najbolje i za vas i za mene. Prikazao mu je prednost te odluke tako uporno da je siromašni pisar pristao na rastanak. Hartley mu uzme orma- rić. Pružiše jedan drugome ruku, jedan drugome zaželješe najbolje želje i rastadoše se. Haller je pošao dalje u otvorenu preriju. Hartley ga je dugo pratio pogledom i sam sebi go- vorio: Siromašno momĉe, ja te žalim ali drugaĉije nije moglo biti. Da smo ostali zajedno on bi ionako bio izgubljen, a i ja bih morao umrijeti s njime. No sada je skrajnje vrijeme, da se i za sebe pobrinem. Ako ga šĉepaju i upitaju gdje sam, reći će da sam otišao na desnu stranu. Zbog toga ću se otpu- titi ulijevo i potražiti sebi mjesto gdje ću se sakriti. On nije bio lovac, a ni stupiĉar; ali znao je da ne smije ostaviti tragove, a ĉuo je kako se oni uklanjaju. Kada je dopro do grmlja, potražio je sebi takva mjesta koja ne ostavljaju trag. Ako je ipak takav trag ostao, poravnao je rukom ponovo travu. Naravno, pri tom ga je smetala rana i njegov ormarić. Napredovao je veoma polagano, ali na svoju sreću pronašao je uskoro mjesto gdje je grmlje bilo tako gusto da oko nije moglo vidjeti kroza nj. Dokopao se sredine, odložio ormarić i sjeo na nj. Jedva je to uradio zaĉuo je glasove tro- jice jahaĉa i udarce kopita njihovih konja. Jahali su napri- jed, a da nisu primijetili da trag ne pokazuje dvojicu već samo jednog ĉovjeka. Yankee odmakne grane i tako je mogao vidjeti cijelu preriju. U daljini je odmicao Haller. Trampi su ga ugledali i potjeraše konje u brzi kas. Sad ih je ĉuo. Okrenuo se i stao.

166

Uskoro su ga stigli. Govorili su s njim, pokazivao im je zacijelo onu stranu na koju je otišao Yankee. Tada prasne revolverski hitac i Haller se sruši. — Gotovo je — mrmljao je Hartley. — Priĉekajte samo, vi razbojnici, ako vas još jednom sretnem platit ćete mi taj hitac. Zanima me šta će sada uĉiniti. Vidio je kako su sjahali i kako su se bavili ubijenim. Tada se uspraviše i uzjahaše svoje konje pri ĉemu je Cornel ubijenoga uzeo k sebi i položio ga poprijeko preko sedla. Na veliko ĉudo Hartleyjevo Cornel se poĉeo vraćati dok su oba njegova pratioca nastavili u istom pravcu. Kad je Cornel dosegnuo do grmlja, potjerao je konja što je dublje bilo moguće i bacio lešinu. Leš je sada bio potpuno sakriven, a ležao je upravo nedaleko Hartleyja. Jahaĉ izvuĉe konja iz grmlja i nastavi jahati, kamo, to Hartley nije mogao vidjeti: ĉuo je još neko vrijeme kas, a tada nastupi tišina. Hartleyja obuze užasan strah. Gotovo je požalio što nije pisara upozorio. Bio je svjedok tom užasnom djelu, a lešina je upravo ležala u njegovoj blizini. Rado bi se bio udaljio s tog mjesta, ali se nije usuĊivao jer je pretpostavljao da će i njega Cornel tražiti. Prošlo je dosta vremena. Tada odluĉi da napusti ovo strašno mjesto. Ponajprije je taĉno ispitao preriju, ali tada ugleda nešto što ga je primoralo da ponovo uĊe u zaklon. Zdesna, po preriji, dolazio je jahaĉ, koji je vodio pra- znog konja. Naišao je na trag obojice trampa, stao je da ga razgleda. Pošto se brižno ogledao na sve strane, sagnuo se i poĉeo taĉno ispitivati trag. Tada je zakoraĉio, a konji su ga slijedili na trag koji ga je doveo na mjesto zloĉina. Tu je ponovo stao da i to mjesto pažljivo razgleda. Istom nakon duljeg vremena ponovo se uspravi i približi Hartleyju. Oĉiju podjednako upravljenih na tlo slijedio je Cornelov trag. Oko pedeset koraka udaljen od grma stane, pusti neki ĉudnovati grleni glas od sebe i pokaže rukom u grm. ĉinilo se, da je to uputio konju jer taj se odmah od njega udaljio, uĉinio kratak luk iza grma i došavši na rub poĉe otvorenih nozdrva glasno udisati zrak. Kako mu konj nije dao nikakva znaka nemira jahaĉ se osjetio potpuno zadovoljan i proslijedi put. Sada je Yankee vidio da pred sobom ima Indijanca. Ovaj je nosio legginse, koji su bili proviĊeni mnogim resama. Nadalje je bio odjeven u lovaĉku košulju koja je po svim ša167

vovima bila ukrašena vezom i resama. Male noge nosile su mokasine. Duga crna kosa bila je spletena u pundžu poput šljema, u kojoj nije bilo nikakva orlova pera. Oko vrata je nosio trostruk lanac medvjeĊih ĉaporaka, lulu mira i kesice s medicinom. U ruci je držao dvocijevku, koja je sva bila okovana srebrom. Njegov obraz zagasite boje kao od bronce saliven, imao je gotovo rimske crte. Samo su liĉne kosti odavale amerikansku rasu. Zapravo blizina jednog Crvenokošca uplašila je još više Yankeeja, koji nije bio roĊeni junak, ali što je dulje promatrao obraz Crvenokošca shvaćao je kako ga se ne treba bojati. Crvenokožac se približio na dvadeset koraka. Konj se bio još udaljio dok je onaj drugi poslušno slijedio jahaĉa. Sada... konj je već prednjom nogom zakoraĉio kad snažno skoĉi frkĉući: osjetio je ili Iešinu ili Yankeeja. Indijanac u ĉasu panterskim skokom skoĉi u stranu, a s njim i konj. Hartley se potpuno umirio i dugo ostao tih i bez ikakva kretanja dokle god mu do uha nije doprlo kratko uff! Kad je pogledao u pravcu odakle je dolazio taj glas vidio je kako Indijanac rukama i oĉima ispituje leš. Tada Indijanac otpuza i Yankee ga nije vidio gotovo ĉetvrt sata. Ali odjednom mu u uhu zazvuĉaše rijeĉi: Zašto bijeli ĉovjek ovdje leži sakriven? Zašto ne istu- pi i ne pokaže se crvenom ratniku? Zar neće da kaže kamo su nestali ubojice ovog drugog bijelog ĉovjeka. Bila su trojica, zar ne? Kad je Hartley podigao glavu, ugledao je Indijanca koji je u ruci držao blistav bowie nož. Njegove rijeĉi odavale su da je tragove taĉno proĉitao i veoma oštroumno zakljuĉio što se dogodilo. Nije držao Hartleyja ubojicom; to je ovoga umirilo i on progovori: Sakrio sam se, da njima ne padnem u ruke. Dvojica su odjahala u preriju, treći je bacio ovamo lešinu i izgubio se, a ja ne znam je li otišao ili nije. Otišao je, njegov trag vodi na istok. Pošao je na farmu da mene potraži. Ali zar ga doista nema? Ne, bijeli ĉovjek i ja jedini smo ljudi koji se ovdje nalazimo. Bijeli ĉovjek neka kaže i neka mi ispriĉa što se dogodilo.

168

Crvenokožac je veoma dobro govorio engleski. Što je re- kao i lcako je to rekao ulijevalo je u Yankeeja povjerenje. Iskobeljao se iz guštika i ugledao, da su oba konja nedaleko svezana. Crvenokožac je pogledao bijelca, pogledom koji kao da prolazi kroza nj: S juga su dva ĉovjeka dopješaĉila, jedan se ovamo sakrio, a drugi je nastavio u preriju. Tada su došla tri jahaĉa koji su ih slijedili. Oni su ubili hicem iz revolvera jednoga. Dvojica su odjahala, treći je uzeo lešinu na konja, dojahao do grma bacio je u nj i najbržim kasom odjahao. Da li je tako bilo? Da, upravo tako — potvrdi Hartley. No sada mi reci zbog ĉega su tvog bijelog brata ubili, tko si ti i zbog ĉega se nalaziš u ovoj olcolici? Jesu li ona trojica takoĊer i tebe ranila? Prijaznost kojom su ta pitanja bila izražena, dokazala je Yankeeju da mu je Crvenokožac naklon i da ga se ne treba bojati. Ispripovjedio je sve što je znao. Indijanac ga pri tom pripovijedanju nije gledao; taaa ga zapita iznenada pri ĉemu ga je upravo proburazio pogledom: Tako je tvoj pratilac tvoj život platio svojim. Hartley obori pogled i odgovori gotovo mucajući: Ne, ja sam ga molio neka se sa mnom sakrije, ali on to nije htio uĉiniti. Dakle, rekao si mu, da su iza vas ubojice? Jesam. Zašto je tada ubojicama kad su ga upitali za te po- kazao farmu? Da ih zavara. Dakle htio te spasiti, doista bio je dobar drug. Jesi li ti vrijedan njega? Samo veliki Manitou zna sve. Moje oko ne može da prodre u tvoju nutrinu. Kad bi to moglo, trebao bi se možda preda mnom stidjeti. Ali ja hoću da šutim. Neka ti tvoj bog bude sudac. Znaš li tko sam ja? Ne znam — odgovori Hartley tiho. Ja sam Winnetou, poglavica Apaša. Moja ruka diže se uvijek protiv loših ljudi, a štiti onoga kojemu je savjest ĉista. Pregledat ću ti ranu, ali mi prije toga kaži zbog ĉega su se razbojnici vratili da vas slijede? Znaš li ti to? Hartley je već mnogo puta ĉuo za Winnetoua. S podvostruĉenom uljudnošću odgovorio je:

169

Već sam ti to saopćio. Htjeli su nas ukloniti, da ih ne izdamo zbog one kraĊe koju su meni poĉinili. Nije to, kad bi samo to bilo, oni bi vas odmah umo- rili. Mora da je nešto drugo, ĉega su se sjetili tek kasnije. Jesu li te taĉno pretražili? Jesu. I sve su ti odnijeli? TakoĊer i tvom pratiocu? Nisu. Rekao im je, da je siromašni bjegunac i to po- tvrdio nekim pismom. Dakle, pismo im je pokazao? Jesu li ga zadržali? Nisu, vratili su mu ga. Kamo ga je spremio? U džep na prsima svoga kaputa. Tamo ga više nema, pretražio sam sve džepove mrtvog i nisam našao nikakva pisma. Dakle, to pismo je razlog zbog ĉega su se vratili. Teško da je to razlog — mišljaše Hartley. Indijanac nije ništa odgovorio. Dovukao je lešinu iz grma i još jednom je svu pretražio. Mrtvac je strahovito izgledao. Ne zbog kugle, već jer su mu strahovito nožem iznakazili lice, da ga nitko ne može prepoznati. Džepovi mu bijahu pra- zni. Naravno, i pušku su mu bili odnijeli. Indijanac je razmišljajući gledao u daljinu, a tada reĉe dubokim osvjedoĉenjem: Tvoj drug je htio u Sheridan. A oni, koji su ga ubili pošli su istim pravcem, i oni hoće onamo. Zbog ĉega su mu oduzeli pismo? Jer ga trebaju da se posluže njime. A zašto su iznakazili lice mrtvaca? Da ga nitko ne može prepoznati. Nitko, dakle, ne smije znati da je Haller mrtav. On ne smije biti mrtav, jer će se jedan od ubojica izdavati da je Haller. Ali zbog kakva razloga? To još ne znam, ali ću doznati. Dakle i ti ćeš poći za njima? Hoću. Htio sam na Smocky-Hill rijeku, a Sheridan je u blizini te rijeke. Kako jašem u istom pravcu neće mi Sheridan biti veliki gubitak vremena. Bjelokošci zacijelo nešto zlo spremaju. Možda će mi biti moguće, da im to osujetim. Hoće li bijelac sa mnom? 177 Htio sam potražiti neku farmu da izlijeĉim ruku. Ali radije bih u SheriĊan. Možda mi ondje bude vraćen moj novac. 12 Blago u Srebrnom jezeru
170

Jahat ćeš sa mnom. Ali moja rana! Pretražit ću te. Na farmi bi imao njegu, ali ne lijeĉ- nika. Winnetou se razumije u rane. On zna i kosti lijeĉiti, a posjeduje i izvrsno sredstvo protiv groznice. Pokaži mi ruku. Već je pisar oslobodio ranjenu ruku od rukava, tako da ranjenome sada nije bilo teško pokazati ranu. Winnetou je pretraži i razjasni da rana nije tako opasna kako je to na prvi pogled izgledalo. Kugla, jer je bila ispaljena iz velike blizine, nije razmrslcala kost već ju je samo okrznula. Winnetou je donio neku suhu biljku iz svoje torbe, navlažio je i stavio na ranu. Tada je odrezao dva drvena pruta i sve to ĉvrsto povezao kao pravi ranarnik, koji s tim sredstvima ne bi ništa bolje znao uĉiniti. Tada reĉe: Bijelac može mirno jaliati sa mnom. Groznice neće biti, ili će se javiti tek u Sheridanu. Ali, zar mi nećemo prije doznati šta kani treći ubo- jica? — upita Hartley. Ne, on tebe traži, ali neće naći traga i uskoro će se pridružiti ostaloj dvojici. A možda ima i neke saveznike koje je pošao da traži, da zajedno s njima ode u Sheridan. Ja dolazim iz nastanjenih predjela gdje sam doznao da se u Kansasu mnogi bijelci skupljaju koje zovu trampima. Mo- guće je, da ubojice pripadaju tim ljudima i da su trampi naumili da uĉine neko zlo u Sheridanu. Ne smijemo gubiti vremena, mi moramo brzo onamo da stanovnike Sheridana upozorimo. Winnetou zna kamo hoće ubojice i nije mu po- trebno na slijedi njihove tragove. Pojahat ćemo drugim putem. A kad ćemo stići u Sheridan? Ne znam kako ti jašeš. No, baš odliĉan jahaĉ nisam. U sedlu se malo snala- zim, ali zbaciti se ipak ne dam. Dakle, brzim kasom ćemo moći jahati, ali to ćemo nadoknaditi malim predasima. Jahat ćemo cijelu noć i ujutro bit ćemo na cilju. Oni, koje mi slijedimo, zacijelo će noću logorovati i kroz to će doći kasnije od nas. A što da uradimo s lešinom siromašnog Hallera? Pokopat ćemo je, a bijeli ĉovjek, ako hoće može se i pomoliti svome bogu. Kad su Hallera pokopali, Winnetou reĉe:

171

— Bijeli ĉovjek neka uzme moga konja, laganog je kasa kao ĉamac u vodi, a ja ću uzjahati onog praznog. 12* 179 Uzjahali su i odjahali, ponajprije ponešto u zapadnom pravcu, a tada su krenuli na sjever. Konji su već bili priliĉno umorni ali su ipak veselo i odmorno kasali, kao da su upravo stigli sa livade. Sunce je sve više zapadalo. Konaĉno se iz- gubilo iza horizonta. Odjednom je posvuda bila noć. Poĉelo je svanjivati na istoku, ali se obrisi predjela još nisu mogli raspoznavati jer je na zemlji ležala gusta magla. To su magle sa Smock-hill rijeke — objasni pogla- vica. — Uskoro ćemo prispjeti onamo. Vidjelo se, da je htio nastaviti s govorom, ali odjednom zaustavi konja i stade prisluškivati ulijevo odakle se približavao žestoki kas. Oĉito je netko najbržim trkom jahao. Jest, eto ga, da kao vjetar munjevito, kao fantom proleti. Obojica nisu vidjeli ni konja ni jahaĉa. Ostalo im je u pameti samo tamni šešir široka oboda, i ništa drugo u tom trenutku nisu zamijetili. Nekoliko sekunda poslije nastupio je potpun mir. Uff! — povikao je Winnetou zaĉuĊen. — Bijelac! Ovako kao što ovaj ĉovjek jaše može da jaše malo koji. Ova- ko jašu samo Old Shatterhand ili Old Firehand. Prvi nije ovdje jer ću se s njime sastati gore na Srebrnom jezeru, ali Old Firehand bi morao biti sada u Kansasu. Da li je on to bio? Old Firehand? — upita Yankee. — To je slavni za- padnjak. On i Old Shatterhand najbolji su, najhrabriji i najiskusniji bijelci koje Winnetou pozna. Winnetou im je prijatelj. Ĉini se, da se ĉovjeku žurilo. Kamo je to pošao? U Sheridan, jer pravac je isti kao i naš. Lijevo leži Eagletail, pred nama se nalazi prijelaz koji vodi preko ri- jeke. Uskoro ćemo ga dosegnuti. U Sheridanu ćemo doznati tko je bio taj jahaĉ. Magle su se prorijedile, jutarnji povjetarac ih je raznio i uskoro su pred sobom primijetili rijeku Smock-hill. TakoĊer i ovdje se pokazalo kako se Winnetou sjajno snalazi.

172

Došao je na rijeku upravo na mjestu gdje je bio prijelaz. Voda je dosezala konjima jedva do trbuha, tako da je prijelaz bio sasvim lak i neopasan. Došavši prijeko valjalo je jahaĉima obići neki grm i pojahati opet u otvorenu preriju sve dok se Sheridan, njihov cilj nije pokazao pred njihovim oĉima. Deveto poglavlje DVA LUKAVSTVA Sheridan je bio u ono vrijeme, kad se naša pripovijest odvija, ni grad ni mjesto već samo prolazno mjesto stanova- nja željezniĉkih radnika. Bilo je tu mnoštvo kamenih, zemlja- nih kuća a i brvnara; bile su to graĊevine za silu ali iznad vrata tih zgrada stajahu ponosni natpisi. Bilo je tu »hotela« i »salona« gdje u drugim zemljama ni najsiromašniji ĉovjek ne bi htio stanovati. Najveća od tih zgrada stajala je na nekoj uzvisini i nosila nadaleko vidljiv natpis: »Charles Charoy, inženjer«. Onamo su obojica jahali. Kad su došli do vrata, sjahali su, a kraj ovih je već stajao na indijansku osedlan konj privezan o motku. Uff! — uzvikne Winnetou kad je plamena oka proma- trao životinju. — Taj je konj vrijedan da nosi dobra jahaĉa. Zacijelo pripada onom bijelcu koji nas je pretekao. — I oni su svoje konje privezali. — Ni jednog ĉovjeka nije bilo u blizini, jer je bilo još rano. Ali vrata bijahu otvorena i oni uĊu. Mladi crnac došao im je u susret i zapitao što žele, ali prije no što su mogli odgovoriti otvore se jedna vrata i u njima se pokaže još mlad bijelac, koji je Apaša promatrao prija- teljskim ushitom. Bio je to inženjer glavom. Njegovo ime, crnomanjasta boja lica i tamna kosa, sve je to odavalo da je južnjak, a bio je podrijetlom Francuz. Koga tražite tako rano, gospodo? — upita on a pri tom se pred Crvenokošcem veoma uljudno naklonio. Tražimo inženjera Charoya — odgovori Winnetou odliĉnom engleštinom, pri ĉemu je francusko ime sasvim taĉno izgovorio. — Well! To sam ja. Molim vas uĊite.

173

Sam je pošao u sobu tako da su ga obojica slijedila. Prostorija je bila omalena i jednostavno namještena. Sve je oda- valo da su ušli u kancelariju inženjerovu. Ovaj im ponudi stolice i ĉekaše vidljivo znatiželjan na ono što mu kane reći. Yankee se brže-bolje spusti na stolicu, ali Indijanac ostade neko vrijeme uljudno stajati, nagne glavu pozdravljajući i reĉe: Ja sam Winnetou, poglavica Apaša... Znam već, znam — upadne mu inženjer brzo u rijeĉ. Ti već znaš — upita Crvenokožac. — Znaĉi da si me već negdje vidio. Ne, ali netko je ovdje, koji te poznaje i koji te je vi- dio kako dolaziš. Osobito sam veseo, što sam upoznao slav- nog Winnetoua. Sjedni i reci što te k meni vodi. Tada ću te zamoliti da budeš moj gost. Indijanac sjedne i odgovori: Poznaješ li nekog bijelca koji stanuje u Kinsleyju, a zove se Bent Norton? Veoma ga dobro poznajem. Taj ĉovjek je jedan od mojih najboljih prijatelja. A poznaješ li bijelca, njegova pisara? Ne, otkako moj prijatelj stanuje u Kinsleyju još ga nisam posjetio. Taj pisar s još jednim bijelcem prispjet će danas k 1 ebi da ti preda neku poruku od Nortona. Ti treba da jednoga namjestiš u kancelariji a i drugoga da zaposliš. Obojica bijelaca su: ... ubojice! Ako si pametan, doznat ćemo, pošto oni budu s tobom razgovarali, kakva ih je namjera dovela. Možda da mene umore? — smijao se Charoy pun nevjcrice. Možda i to — potvrdi ozbiljno Winnetou. — I ne samo lcbe već i ostale ljude. Držim da su to trampi. Trampi? — upita brzo inženjer. — A, onda je to ne- šlo drugo. Upravo sam doznao, da se jedna horda trampa sprcma s Eage-taila ovamo, da nas orobe. Ti su momci bacili oko na našu kasu. Tko ti je to saopćio? Netko ... no najbolje je da tom ĉovjeku ne kažem ime vcć da ti ga odmah i pokažem. Inženjerove oĉi sjale su od zadovoljstva što će Crveno- košcu prirediti veselo iznenaĊenje. Otvori vrata koja su vo-

174

dila u pokrajnju sobu iz koje izade Old Firehand. Ako je inženjer mislio da će Winnetou uskliknuti bar jednu rijeĉ, prevario se. Ni jedan Crvenokožac neće svoje veselje ili svoju bol u prisutnosti drugoga glasno izreći. Oĉi Winnetoua su do- duše zasjale, ali on je ostao sasvim miran. Pristupio je lovcu i pružio mu obje ruke. Ovaj ga povuĉe na svoje široke prsi, poljubi ga u oba obraza i reĉe radosno dirnut: Moj prijatelju, moj dragi, dragi brate! Koliko sam iznenaĊen i ushićen što te vidim ovdje! Kako se dugo već nismo vidjeli. Vidio sam te jutros — odgovori Winnetou. — Proja- hao si u magli kraj nas. I nisi me zvao? Magla te bila obavila, tako da te nisam taĉno prepo- znao, a ti si kao oluja projahao. Morao sam brzo jahati da doĊem prije trampa. A to sam sam morao poduzeti, jer stvar je tako važna da je nisam mogao povjeriti nikome. Više od dvije stotine trampa doći će ovamo. Tada se nisam prevario. Ubojice su uhode koje su izaslali. Mogu li doznati kakve to veze ima s tim ljudima? Poglavica Apaša nije ĉovjek jezika već djela. Ali ovdje je bijelac koji će vam sve taĉno ispriĉati. Winnetou je pokazao na Hartleyja, koji je ustao kad je Old Firehand došao u sobu i ovoga promatrao s vidljivim strahopoštovanjem. Doista bijahu to muževi, taj Old Firehand i taj Winnetou. Hartley je sam sebi došao tako malen i ne- znatan, a zacijelo je i inženjera obuzimao isti osjećaj. Hartley je ispripovjedio svoje juĉerašnje doživljaje. Nato je Old Firehand saopćio u što kraćim crtama svoj susret s crvenokosim Cornelom. Oba slavna muža zamolila su Hartleyja neka im opiše onog koji je ubio siromašna pisara i koji se odvojio od svojih pratilaca. Kad je Hartley uĉinio, reĉe lovac: Kladim se da je to Cornel. Sad opet ima crne kose. Nadajmo se, da će mi konaĉno dopasti šaka. Proći će ga volja za nove sukobe — ljutio se inženjer. — Preko dvije stotine trampa! Kakva ubistva, zloĉini i paleži bi se ovdje zbili. Gospodo, vi ste naši spasioci i ja ne znam kako da vam zahvalim. Taj Cornel je morao nekako da dozna
175

da sam dobio novce za drugi odsjeĉak pruge i da ću ga morati isplatiti u skoro vrijeme. Sad sam opomenut. Neka samo doĊe mi ćemo ga naoružani doĉelcati. Ne osjećate li se nešto suviše sigurni — upozoravao je Old Firehand. — Dvije stotine na sve spremnih momaka uvijek nešto znaĉi. Može biti, ali za nekoliko sati ja mogu skupiti tisuću radnika. Kako su naoružani? Svaki ima po neko oružje. Na kraju i noževi, lopate, i tome sliĉno može da bude oružje. Lopatama protiv dvije stotine pušaka? Bilo bi to su- višno prolijevanje krvi za što ja ne bih htio odgovarati. No, ja mogu iz Fort Wallacea dobiti stotinu vojnika! Vaša hrabrost je hvalevrijedna, sire, ali lukavstvo će nam bolje poslužiti od sile. Ako neprijatelja mogu uĉiniti neškodljivim lukavstvom, zašto da žrtvujem mnoge Ijude? Kakvo ste lukavstvo namislili, sire? Rado ću ĉiniti sve što mi budete savjetovali. Vi ste sasvim drugaĉiji ĉovjek od mene i ako ste s planom vi zadovoljni, ja sam spreman da vam prepustim zapovjedništvo nad ovim mjestom i mojim Ijudima. Samo nemojte žuriti, sire! Razmislit ćemo. Prije sve- ga trampi ne smiju ni slutiti, da ste upozoreni. Oni ne smiju znati da smo mi ovdje, takoĊer i naši konji treba da nestanu. Imate Ii kakvu prostoriju za njih? Vaši konji mogu odmah nestati, sire! Srećom ste došli tako rano, da vas radnici još nisu vidjeli. Od njih bi i trampi mogli nešto doznati. Moj crnac, koji je vjeran i šutljiv, sakrit će konje i brinuti se o njima. Dobro je, zapovjedite mu to, a vi ćete se morati po- brinuti za mastera Hartleyja. Dajte mu krevet da legne, ali nijedan ĉovjek ne smiie znati da je on ovdie. Nijedan ĉovjek osim vas, crnca i lijeĉnika. Imate li lijeĉnika? —• Imamo! Odmah ću ga zvati! On se udalji s Yankeejom, koji ga je rado slijedio jer se osjećao veoma umoran. Kad se inženjer nakon nekoa vremena vratio da kaže da je ranjenik zajedno sa konjima dobro spremljen, reĉe Old Firehand: Moramo svako savjetovanje izbjegavati u prisutnosti ovog nadrilijeĉnika, jer ja mu mnogo ne vjerujem. Ima u

176

njegovu priĉanju jedno tamno mjesto. Uvjeren sam da je siromašnog pisara namjerno poslao u smrt da spasi sebe. S takvim Ijudima ne valja imati posla. Hoćete li nam dakle otkriti vaš plan — upita inženjer radoznalo. Ne, plan ćemo stvoriti istom onda kad taĉno upozna- mo trampe, a to neće biti prije dok ne doĊu ovamo uhode i ne govore s vama. To je taĉno. Moramo se dakle strpjeti. Tada podigne Winnetou ruku, a to je znaĉilo da dru- gaĉije misli. Svaki ratnik može da se bori na dva naĉina, može napadati, i braniti se. Ako Winnetou ne zna kako da se brani, on radije napada. To je brže, sigurnije a i hrabrije. Zar moj crveni brat ne želi znati ništa o planu trampa? — upita ga Old Firehand. On će ga doznati, ali zašto da poglavica Apaša bude prisiljen, da svoj plan stvara po njihovom kad će mu lakše biti da njih prisili da se oni po njegovu ravnaju. Ah, dakle ti već imaš plan? Da. Ti ljudi nisu nikakvi ratnici s kojima bi trebalo ĉasno ratovati, oni su obiĉni psi koje je lako kolcima izuda- rati. Zašto da ĉekam da me pas ugrize kad ga prije toga jednim udarcem mogu ubiti ili ga u kakvoj stupici ugušiti. Znaš li kakvu stupicu za trampe? Ja znam jednu i mi ćemo je sagraditi. Ti će kojoti doći da opljaĉkaju blagajnu. Ako je blagajna ovdje, doći će ovamo, a ako je negdje drugdje ići će onamo, a naĊe li se u ognjenim kolima popet će se na njih i odvesti se u propast, a da ljudima koji ovdje stanuju ništa ne uĉine nažao. Ah, shvaćam pomalo! — usklikne Old Firehand. — Kakav plan! Ti držiš, da momke treba namamiti u vlak? Jest. Winnetou ništa ne razumije oko ognjenog konja i kako se on pokreće. On je dao misao, a njegova bijela braća neka je razrade. Dakle, da ih namamimo u vlak? — upita inženjer. — Ali zašto? Mogli bismo ih ovdje saĉekati i uništiti. Pri ĉemu mnogi od nas neka umru — odgovori Old Firehand. — Ako ih dobijemo u vlak, mogli bismo ih upravo dovesti na mjesto gdje će morati propasti, a da nam ne naškode. Neće im ni na um pasti da se ukrcaju.
177

Ukrcat će se oni ako ih samo namamimo s blagajnom. Znaĉi, da kasu moram u voz odnijeti? Bilo je to pitanje koje nisu oĉekivali od inženjera. Winnetou odmahne rukom, a Old Firehand odgovori: Ma tko vam to kaže! Ma, trampi neka budu samo uvjereni, da je novac u vlaku. Vi ćete namjestiti njihove uhode kao pisare i poklonit ćete im veliko povjerenje. Saop- ćit ćete im da će se ovdje zadržati vlak, u kojem će biti silno mnogo novaca. Na to će sigurno svi pohitati u voz. Kad su unutra, lako ćemo s njima! Možete li nam staviti na raspo- loženje neki vlak? Upravo toliko koliko želite. I odgovornost bih vrlo rado preuzeo kad bih samo mogao vjerovati u uspjeh. Ima tu još mnogo drugih pitanja. Tko će voziti vlak? Sigurno je, da će strojovoĊa i ložaĉ zaglaviti. Pshaw! StrojovoĊu ćemo valjda pronaći, a ložaĉ ću biti ja. Ali pobliže ćemo još o tome govoriti. Ja se nadam da će trampi danas prispjeti na Eagle-tail, jer onamo su htjeli. Dakle, mi ćemo stvar udesiti za sutrašnju noć. Do tog vre- mena je potrebno da utvrdimo mjesto kamo ćemo odvesti trampe. Mjesto ćemo pronaći još danas prije podneva jer će poslije podne prispjeti uhode. Imate li kakovu dresinu, sire? Imamo. Odvest ćemo se zajedno. Winnetou ne može s nama, on mora biti sakriven jer bi njegova prisutnost odala našu namjeru. TakoĊer i mene ne treba nitko prepoznati; na to sam već mislio i ponio neko staro odijelo. Inženjer je uĉinio još zbunjenije lice i reĉe: Sire, vi govorite o toj stvari upravo kao riba o pli- vanju. Meni se ona ne ĉini tako lagana i naravna. Kako ćemo obavijestiti trampe? Kako ćemo ih dovesti do toga, da se ponašaju kako mi hoćemo? Kakvo pitanje? Novi pisar slušat će vas i što mu vi u povjerenju saopćite to će im on prenijeti kao suštu istinu. No dobro, ako doĊu na namisao, da se ne ulcrcaju na voz? Ako misle da im je bolje rastaviti na nekom mjestu traĉnice i survati voz? Tome ćete lako izbjeći, što ćete novom pisaru reći da pred svakim ovakvim vlakom punim novaca, sigurnosti radi, ide jedna lokomotiva. Tada će napustiti misao da razore prugu. Ako vi budete pametni, sve će se glatko odvijati. Pisara ćete morati tako zaposliti i tako obavezati prijatelj178

stvom, da nikako neće moći izaći iz kuće prije noći, a ni s kim ne smije razgovarati. 'Dat ćete mu, nadalje, sobu u potkrovlju koja će imati samo jedan prozor. Ravan krov nalazi se samo jedan lakat iznad sobe. Popet ću se gore i ĉuti svaku rijeĉ koju on bude govorio. Vi dakle, mislite da će on kroz prozor govoriti? Svakako, taj takozvani Haller vas će ispitati, a onaj drugi koji će doći s njim, bit će ĉovjek koji će prenositi vi- jesti. A drugaĉije nije moguće. To ćete, uostalom, uskoro i vidjeti. I ovaj drugi tramp će zamoliti da ga zaposlite samo zato da ostane ovdje. Ali taj posao neće nikako uzeti samo da može slobodno bivati na ovom mjestu. Pokušat će razgo- varati s pisarom, da dozna novosti. Ali to mu neće biti mo- guće prije spavanja. Tada će se šuljati oko kuće. Pisar će otvoriti prozor, a ja ću biti na krovu da sve ĉujem. Sada vam se to ĉini zacijelo veoma teško i veoma pustolovno, jer niste zapadnjak; ali ako stvar ĉvrsto uzmete u ruke, iskusit ćete, da je sve to samo po sebi razumljivo. Howgh! — saglasi se Winnetou. — Moja bijela braća neka sada odu da potraže mjesto gdje ćemo zatvoriti stupicu. Kad se vrate, odšuljat ću se da ne budem ovdje bez posla. Kamo kani moj crveni brat? Winnetou je svugdje kod kuće, u šumi i u preriji. Poglavica Apaša može imati društvo ako hoće. Upu- tio sam svoje raftere i Iovce na jedno mjesto, koje leži sat jahanja ispod Eagle-taila. Oni će tamo promatrati trampe. Tetka Droll je s njima. Uff! — uzvikne Apaš, pri ĉemu je njegovo ozbiljno lice zadobilo izraz veselosti. — Tetka Droll je hrabri i lukavi bijeli ratnik! Winnetou će ga pohoditi! Lijepo! Moj crveni brat naći će ondje i druge vrijedne muževe: Crnog Toma, Humply-Billa, Gunstick-Unclea, same muževe ĉija je imena zacijelo već ĉuo. Dok se mi ne vratimo može Winnetou otići u moju sobu i ondje priĉekati na naš povratak. Old Firehand je još prije dolaska Apaševa od inženjera dobio jednu sobicu; onamo se sad uputi s Winnetouom, da se presvuĉe kako ga radnici ne bi prepoznali i kako bi ga smatrali jednim od njihovih novih kolega. Uskoro je dresina bila spremr a. Old Firehand sjedne s inženjerom na prednje sjedalo, ad/a radnika iza njih pokrenuše dresinu. Prometalo se otisnu kroz mjesto gdje su upravo marljive
179

ruke radile i otpusti se na polje na slobodne traĉnice, koje su već bile položene sve do Kit Karsona. Apaš se raskomotio i uhvatio priliku da kratko vrijeme prospava. Kad su se Old Firehand i inženjer vratili, probudili su ga. Poznao je, da je Old Firehand našao odliĉno mjesto i zadovoljno je to potvrdio. Dobro je! Psi će se tresti od straha. Winnetou će sada odjahati do Tetke Droli da njima i rafterima saopći neka budu spremni. Iskrao se iz kuće i otišao do svog konja. Jedva da je podnevni prekid rada prošao, ugledali su dva jahaĉa kako se lagano približuju. Po opisu, koji je o njima dao Yankee nije bilo sumnje, bili su to trampi. Har- tleyja su probudili i on je potvrdio da su to oni. Sada je Old Firehand otišao u sobu koja je bila kraj kancelarije da bude kroz prislonjena vrata svjedok razgovoru. Inženjer se nalazio u svojoj sobi kad su oba trampa ušla. Uljudno su pozdravili i tada jedan preda, a da nije ništa govorio, preporuĉeno pismo. Inženjer je proĉitao pismo i odgovori u ljubaznom tonu: Vi ste bili kod mog prijatelja Nortona? Kako je s njime? U takvoj se prilici vodi obiĉan razgovor, koji se sastoji iz pitanja i odgovora, a tada se odjednom inženjer obrati trampu da ga zapita što ga je potjeralo iz Kinsleyja. Upitani je ispripovijedao neku tužnu pripovijetku koia je odgovarala sadržaju pisma. Inženjer ga je pažljivo saslušao i rekao: To je tako tužno, da me pobuĊuje na sućut. A kako vidim iz ovih redaka vi ste posjedovali Nortonovu veliku naklonost. Zbog toga će njegova molba, da vas namjestim, biti uslišana. Doduše, ja već imam pisara, ali već dugo vremena tražim pouzdana ĉovjeka koji će mi obavljati važne stvari. Držite li, da bih mogao pokušati s vama? Sire — odgovori navodni Haller veselo. — Pokušajte sa mnom! Siguran sam, da ćete biti zadovoljni. Well, pokušajmo! O plaći još nećemo govoriti. Istom vas moram upoznati, a to će trajati nekoliko dana. što bu-

180

dete bolje radili to ću vas bolje plaćati. Sad sam jako zaposlen. Ogledajte se malo po mjestu i vratite se opet oko pet sati. Do tog vremena pronaći ću vam posla. Stanovat ćete u mojoj kući, a jesti kod mog stola i morat ćete se pridržavati kućnog reda. Ne želim, da se bilo s kime družite. Taĉno u deset zatvaraju se vrata. Meni je to pravo, sire, jer upravo sam ovako i do sada živio — odgovori tramp koji je bio veoma zadovoljan. Tada još priklopi: Još bih vas nešto zamolio, sire, a to se tiĉe mojega pratioca. Da li biste imali i za nj posla? Kakva posla? Kakva bilo — odgovori drugi skromno. — Ja sam sretan ako samo naĊem zaposlenje. Kako se zovete? Dugby. Sreo sam master Hallera na putu i pridružio mu se, kad sam ĉuo da se ovdje gradi željeznica. A ĉime ste se dosad bavili, mister Dugby? Dulje vrijeme sam bio cowboy na jednoj farmi. Bio je to težak život, koji dulje nisam mogao podnositi. Neki dan sam se posvaĊao s nekim prostakom i on me ubo nožem u ruku. Rana mi još nije potpuno zacijelila, ali se nadam da ću za dva ili tri dana biti sposoban za posao. Posla ima u svako doba. Ostanite, dakle, ovdje, ĉu- vajte ruku i kad vam ozdravi javite se. Sada možete ići. Obojica napustiše sobu. Inženjer ode do Old Firehanda i reĉe: Sasvim ste u pravu, sire, taj Dugby je budno pazio, da ne poĉne raditi, već da dobije vremena da ode do Eagle- -taila. Ruka mu je zavezana. Zacijelo je sasvim zdrava. Zbog ĉega ste pisara na- ruĉili za pet sati? Jer ga moram zaposliti sve do spavanja. To bi i njega i mene zamorilo, a moglo bi mu se uĉiniti i sumnjivo. Jako dobro! Uostalom, pet punih sati mora proteći do deset i neće biti lak posao držati ga daleko od ostalih. Dakle prvi dio posla bio je završen. Na drugi dio moglo se prići istom tada pošto se ĉuje razgovor obojice uhoda. Do tog ĉasa bilo je mnogo vremena koje je Old Firehand odluĉio da spava. Kad se probuĊio, bila je već gotovo noć, a crnac

181

mu je donio i veĉeru. Oko deset sati došao je inženjer i javio, da je pisar već davno veĉerao i da se otputio u svoju sobu. Old Firehand se dakle uspne na tavan odakle je ĉetverouglasti poklopac vodio na krov. Ondje legne i tiho otpuže na ono mjesto ruba krova gdje se nalazio trampov prozor. Pošto je neko vrijeme ĉekao, zaĉuje ispod sebe škripu vrata. Koraci su išli spram prozora i svjetlo neke svjetiljke obasjalo je slobodni prostor. Krov je bio naĉinjen od tankih dasaka, a na tim daskama bio je ĉavlima zabijen lim. Jedna- ko kao što je Old Firehand ĉuo korake ispred sebe mogao je novi pisar da ĉuje i njega. Bio je potreban najveći oprez. Veliki je lovac napregnuo oĉi da prodre kroz noćnu ta- mu, a nije to uĉinio uzalud. U blizini onoga mjesta, koje je obasjavao prozor, stajala je neka prilika. Tada se otvori prozor. Magare! — zašapće jedan ljutiti glas. — Ta makni svjetiljku, zar ne vidiš da me svjetlo obasjava! Sam si magare — odgovori pisar. — Koga si vraga već došao! U kući su svi još budni! DoĊi za sat! Dobro, ali reci mi bar imaš li vijesti? Da samo znaš kakve! Jesu Ii dobre? Odliĉne! Sve je bolje no što smo mogli i slutiti; ali mogli bi te vidjeti! Prozor je bio zatvoren, a lik je nestao. Sada je bio Old Firehand prisiljen da priĉeka još sat vremena, a da se ne miĉe. Vrijeme je lagano protjecalo. U okolnim kućama gorjcle su još uvijek svjetiljke. Ovdje gore bilo je sve u dubokoj tami. Odjednom je zaĉuo kako se prozor dolje opet otvorio, a svjetiljka više nije gorjela. Pisar je oĉekivao svog druga. Nije prošlo mnogo vremena zaĉuo se škripaj nogu. Dugby — zašapće pisar s prozora. Ja sam — odgovori pozvani. Gdje stojiš, ne vidim te. Sasvim sam uza zid. Upravo pod prozorom. Jesu li svi prozori tamni? Sve je u tami. Obišao sam dvaput cijelu kuću. Nitko više nije budan. Govori! Kasa nije ovdašnja. Tu se isplaćuje svakih ĉetrnaest dana i sinoć je bio dan isplate. Morali bismo dakle ĉekati
182

dva tjedna, a to je nemoguće. Sada u blagajni nema nego tri stotine dolara. To nije vrijedno truda. Ta za kakvu si mi vijest malo prije rekao da je odli- ĉna. Glupane! Ta šuti! S ovdašnjom blagajnom nije ništa, ali sutra noću doći će vlak s nekoliko stotina tisuća dolara. Besmisao! Istina je, kad ti kažem! Osvjedoĉio sam se svojim oĉima. Vlak će doći iz Kansas Cityja i ide u Kit Karson. ĉitao sam pismo i brzojav koji to najavljuje. Taj blaženi inženjer ima toliko povjerenje u mene kao u sama sebe. Kakva nam korist od toga! Vlak će proći kroz po- staju! Magare, zaustavit će se punih pet minuta ovdje! Grom i pakao! A nas ćemo dvojica biti na lokomotivi. Svi vrazi, ti sanjaš! Ni na um mi ne pada. Vlak mora preuzeti poseban ĉinovnik u Carlyleu. Taj ĉovjek bit će na lokomotivi do ovog mjesta i vozit će se ĉak do Wallacea. A taj posebni ĉinovnik bit ćeš ti? Da. A ti ćeš, ili bolje, ti moraš biti uza me. Inženjer mi je dozvolio da potražim još jednog suputnika i kad sam ga zapitao koga mi predlaže, odgovorio mi je, da ga se to ne tiĉe. Samo se po sebi razumije, da ću izabrati tebe. Slušaj, nije Ii takvo brzo i veliko povjerenje sum- njivo? Zapravo jest. Ali iz svega sam spoznao, da je inženjer pod svaku cijenu trebao povjerljivo lice, a kako takva ĉovjeka nije imao, izabrao je mene. Osim toga ovako brzo povjerenje me ne zabrinjuje, jer ovakav nalog je veoma opasan. To me sasvim umiruje. Kakva je pruga? Po svim znacima to nije stalna pruga iz knjiga i pla- nova, vidim da je samo privremena. Ali možeš sebi zamisliti da ovakva velika i nova pruga nikad nema dovoljno dobrih ĉinovnika. Ima strojovoĊa, koji još nisu provjereni, a za ložaĉe se nude ljudi koji su sumnjivi. Pomisli samo na vlak koji vozi pola milijuna dolara. A da ga voze obiĉan strojovoĊa i ložaĉ! Ako se ti momci dogovore, mogu ga lako zaustaviti negdje na pruzi i s novcima dati petama vjetra. Zbog toga mora kraj njih biti ĉinovnik, a kako su njih dvojica i mi moramo biti dvojica, razumiješ li to? To je u neku ruku
183

policijsko mjesto. Mi ćemo obojica biti naoružani, da momke, u koliko se pokaže da imaju razbojniĉkih namjera, odmah ubijemo. Cuj me, ta to je smiješno! Mi, pa da ĉuvamo novce. Upravo mi ćemo prisiliti momke neka ustave pa ćemo nato s dolarima mi dati petama vjetra. Neće to ići tako lako; osim strojovoĊe i ložaĉa, postoji vlakovoĊa, a s blagajnom putuje i blagajnik iz Kansas Cityja, koji novac nosi u svojoj ruĉnoj blagajni. Obojica su dobro naoružani. Ta dvojica bi, ako bismo i ložaĉa i strojovoĊu prisilili da stanu, odmah posumnjali i poĉeli braniti svoj va- gon. Ne, cijeli taj pothvat mora se sasvim drugaĉije izvesti. Morat ćemo napasti sa velikom premoći i na mjestu gdje to nitko ne bi oĉekivao. Dakle ovdje. I ti držiš da bi nam to moglo uspjeti? Naravno. Nema tu ni najmanje sumnje i ni jednom od nas neće pasti ni vlas s glave. Ja sam toliko osvjedoĉen, da ću te eto odaslati da obavijestiš Cornela. Nemoguće mi je, da po ovoj tami jašem jer ne po- /nam okolicu. Priĉekaj do sutra ujutro, ali to je skrajnje vrijeme, jer oko podneva već moram znati na ĉemu sam. Obodi svoga konja pa makar ga i usmrtio. Pa što da kažem Cornelu? Sve što si sada od mene ĉuo. Vlak će biti taĉno u tri .sata noću ovdje. Obojica ćemo biti na lokomotivi i već za vrijeme stajanja nas ćemo dvojica uĉiniti neškodljivim stro- jovoĊu i ložaĉa. Corncl će morati s našima tajom doći na postaju i u trenu zaposjesti kola. Kad vide ono nekoliko budnih stanovnika i ĉinovnika Sheridana ovoliku masu naoružanih ljudi, bit će toliko preplašeni, da neće imati vremena za obranu. Hm, plan nije loš. Strašna svota! Ako svaki od nas dobije koliko mu pripada, znaĉilo bi to, da svaki od nas dobiva dvije tisuće dolara. Nadajmo se, da će Cornel pristati na taj prijedlog. Kako da ti saopćim njegov odgovor? To je opasno pitanje. Mi moramo izbjegavati da se saslajemo. TakoĊer ne znam hoćemo li imati vremena i pravu priliku za to. Morat ćeš me pismeno obavijestiti. Nije li upravo to najupadljivije? Ako ti uputim gla- snika... Glasnika? Tko o tome govori — prekine ga pisar. — Bila bi to najveća glupost koju bismo uĉinili. Ja ne znam hoću li
184

moći bar jednom napustiti kuću; morat ćeš mi, dakle, sve napisati, a ceduljicu sakriti u mojoj blizini. Gdje da je sakrijem? Jest! Treba da odaberemo neko mjesto kamo mogu prispjeti, a da to ne bude napadno i da ne izgubim suviše vremena. Znam već da ću morati dopodne rnnogo raditi. Mo- ram ispuniti platne liste. Ipak ću naći vremena da stupim bar do kućnih vrata. Upravo kraj njih stoji bure s kišnicom pod koje mi stavi svoju ceduljicu. Kako ćeš doznati, da sam ti ostavio poruku? Nećeš moći ĉešće i uzalud dolaziti na to mjesto. I to se može uĉiniti. Ja ti moram reći ili poruĉiti da ćeš ti biti moj pratilac na Iokomotivi. Oko podne ću poslati po tebe. Doći ćeš, dakle, da me pitaš što te trebam. Tog ćeš trenutka sakriti ceduljicu i meni kazati gdje se ona nalazi. Jesi li s time sporazuman? Sve je u najboljem redu. Laku noć! Prozor se tiho zatvori. Old Firehand ostade neko vrijeme na svome mjestu i s najvećim se oprezom povuĉe do otvora. Odšunja se niza stepenice i ode u inženjerovu sobu koji je bio budan. Sve mu je ispripovjedio i izrazio je svoje uvjerenje, da će sve ići svojim tokom. Tada se rastadoše da u miru legnu spavati. Old Firehand se iduće jutro rano probudio. Njemu, koji je bio nauĉen na djelatnost i kretanje nije bilo lako da iz- drži u svojoj sobi. Moglo je biti oko jedanaest sati kad je inženjer došao k njemu. Ovaj mu reĉe, da je pisar ĉvrsto prionuo uz posao i da se trudi da ga svi smatraju najboljim ĉinovnikom. U tom trenutku ugledao je Old Firehand nekog malenog grbavog ĉovjeka, koji je bio odjeven u kožnatu lovaĉku odjeću preko koje je objesio dugaĉku pušku. Humply-Bill! — reĉe on zateĉen. — Taj ĉovjek pri- pada mojim ljudima! Mora da se nešto dogodilo inaĉe se ne bi ovamo otputio. Nadajmo se najboljem. On zna, da sam ja ovdje nepoznat i zacijelo će vas pitati gdje sam. Molim vas, dovedite ga, sire. Inženjer se udalji, a u istom trenutku Bill uĊe u kuću. Sire — reĉe on — ĉitam natpis i vidim da ovdje sta- nuje inženjer. Mogu li s tim gospodinom govoriti? Ja sam taj, molim vas uĊite — On ga odvede u Old Firehandovu sobu koji je grbavka doĉekao s pitanjima što ga je ponukalo da doĊe usprkos svim dogovorima.
185

Nemajte brige, sire, nije ništa zlo — odgovori Bill. — Možda je ĉak i dobro. U svakom sluĉaju, to je nešto što morate znati. Zbog toga sam izabran, da vas o tome obavije- stim. Brzo sam jahao i držao sam se pruge od koje trampi bježe. Dakle nisu me primijetili. Konja sam sakrio napolju u šumi i došao sam do vas, a da me nitko nije vidio. —■ Dobro — reĉe Old Firehand. — Dakle što se dogodilo? Sinoć je došao k nama, kao što znate, Winnetou. Tetka Droll se silno razveselio tome, a ostali su bili ponosni da tog ĉovjeka vide u svojoj sredini. Izabrali smo mjesto koje nitko ne bi mogao otkriti. Ali što da izbjegne oĉima Winnetoua. Kratko vrijeme prije no što će doći k nama uhodio je logor trampa i kad se potpuno smraĉilo ponovo se vratio k njima da ih promatra, a da možda i nešto ĉuje. Ali sve do jutra, a ĉak i nekoliko sati u samo jutro, on nije dolazio i mi smo se zabrinuli za nj; ali bilo je uzalud. Ništa mu se nije dogodilo, on se ĉak i ujutro prikuĉio toliko u njihovu blizinu, da je ĉuo njihov razgovor. Njihov razgovor kao što znate nije govor već urlanje. Upravo je bio prispio neki glasnik i sa svojom viješću ih je silno razveselio. Aha, Dugby. Jest, Dugby, tako se zvao taj momak. Pripovijedao je o neka pola milijuna dolara koje će odnijeti s voza. To je taĉno. Jest i Apaš je govorio o tome, dakle to je stupica u koju kanite namamiti momke? Dugby je trampima priĉao sa- mo ono što im vi nudite. I vi znate, da je on otišao k njima. —■ Jest, upravo to, da im kaže, to je naš plan. Ali vi treba da znate što su zakljuĉili. Naravno! Mi smo upriliĉili nešto nakon ĉega bismo odmah saznali što kane ĉim se Dugby vrati. 193 No, taj vam momak nije potreban, jer je Winnetou sve ĉuo. Lopuže su od sreće toliko galamili, da se to moglo ĉuti i milje daleko. Dugby ima lošeg konja. Stići će tek oko podne. Zbog toga je bilo mudro od Winnetoua, da je mene 13 Blago u Srebrnom jezeru

186

poslao. Trampi su, naime, odmah pristali na pisarov prijedlog, a njegov plan ima da se izmijeni samo u jednoj taĉki. Koja je to taĉka? Rijeĉ je o mjestu gdje će se dogoditi prepad. Budući da ovdje u Sheridanu ima mnogo radnika i ovakav jedan izvanredni vlak će na sebe zacijelo svratiti pozornost, trampi misle da će mnogi radnici pojuriti da ga vide. To bi moglo omesti njihov plan, jer lopovi žele samo novac i neće da proliju svoju krv. Zbog toga neka pisar mirno pusti vlak iz Sheridana i tada će prisiliti strojovoĊu i ložaĉa da na otvorenom ustave. Jesu li utvrdili mjesto? Nisu, ali trampi će na pruzi zapaliti vatru i na tom mjestu neka se zaustavi vlak. Ako strojovoĊa i ložaĉ ne budu poslušali, neka ih ubiju. Možda vam je to nezgodna vijest, sire? Ni u kom sluĉaju! Izbjeći ćemo upravo opasnost, da se izmeĊu radnika i trampa zametne boj. Nadalje, nije potrebno da odlazimo u Carlyle. Da li vam je Winnetou rekao gdje ćete se postaviti? Jest mi ćemo biti ispred tunela, koji se otvara s onu stranu mosta. To je dobro! Ali morat ćete se sakriti! A ostalo se samo po sebi r/izumije. Sada su znali na ĉemu su i mogli su već da zapoĉnu & pripremama. Telegrafski su obavijestili Carlyle neka obrazuju vlak, a takoĊer su brzojavili u Fort Wallace po vojnike. U meĊuvremenu je Humply-Bill dobio jelo te se jednako neprimjetno udaljio kako je bio i došao. Oko podne stigle su sa obiju postaja vijesti da su postu- pili prema brzojavnim nareĊenjima. Neko dva sata poslije vratio se i Dugby kojega je navodni Haller pozvao k sebi. Old Firehand je s inženjerom bio u svojoj sobi. Obojica su neprimijećeni promatrali trampa koji se kratko vrijeme zadržao oko bureta za kišnicu. Primite ga u kancelariju i govorite s njim veoma dugo sve dok se ja ne vratim. Proĉitat ću ceduljicu. Inženjer ode u svoju sobu i primi ondje Dugbyja. Old Firehand se otputi na vrata. ĉim je bacio pogled iza bureta vidio je pod kamenom ceduljicu. Sagnuvši se, ugleda Cornelovom rukom napisane redove. Sadržaj je potpuno odgova-

187

rao izvještaju Humplv-Billa. On savi papir i stavi ga pod isti katnen i uĊe u kancelariju gdje je Dugby stajao poslušno is- pred inženjera. Tramp nije prepoznao lovca koji je bio oskud- no odjeven, i nije se preplašio kad mu je ovaj stavio ruku na rame i prijetećim glasom upitao: Znate li tko sam ja, master Dugbv? Ne znam — odgovori ovaj zateĉen. Znaĉi da niste imali otvorene oĉi na Butlerovoj farmi. Ja sara Old Firehand! On oduzme trampu nož iz pojasa, a iz džepa revolver, a da ovaj nije uĉinio nikakav pokret da to sprijeĉi. Tada Old Firehand reĉe inženjeru: Molim vas, sire, poĊite gore do pisara i kažite mu, da jc Dugby bio tu i ništa više. Tada se vratite. Inženjer se udalji. Old Firehand posjedne trampa na slolicu, ĉvrsto ga sveže konopom, koji je bio na pisaćem sto- lu, za naslon. Sire — reĉe ovaj, kad se ponešto snašao od straha. — Zašto takav postupak? Zašto me vežete? Ja vas ne poznam. šuti — zapovjedi mu lovac mašivši se za revolver. — Ako samo pisneš prije no što ti ja dozvolim, prosvirat ću ti glavu. Tramp je bio blijed kao zid i nije se usudio otvoriti usta. Uto se vratio i inženjer. Old Firehand mu mahne glavorn ju'ka stane na vrata, a on sam stade uz prozor, ali tako da ga izvana nitko nije mogao vidjeti. Bio je osvjedoĉen, da pisar' neće moći dugo da izdrži. Nisu prošle ni dvije minute kad je vidio jednu ruku koja je posegnula za kamenom iza bureta za kišnicu. Old Firehand dade inženjeru glavom znak, tt ovaj brzo otvori vrata upravo u trenutku kad je pisar htio strugnuti. Master Haller, hoćete li na trenutak k meni — upita inžcujer. Nagovoreni je papir držao u ruci. Spremi ga brzo u džep i pode k inženjeru. Kakvo li je samo lice uĉinio kad je vidio •vog druga privezana za stolicu! Ipak se brzo sabere i uistinu mu poĊe za rukom da uĉini nedužno lice. Kakav to papir držite u ruci? — upita ga Old Fire- hand. Neku staru papirnatu vrećicu — odgovori tramp. 13« 195 Tako? Pokažite mi je, molim vas.
188

Pisar upravi na Old Firehanda zaĉuĊen pogled i odvrati: Kako dolazite do toga, da mi takvu stvar zapovijeda- te? Tko ste vi? Ja vas ne poznam. Znate vi dobro tko je on — upadne mu inženjer u rijeĉ. — On je Old Firehand. Old Fi... — poviĉe tramp. Dva posljednja sloga nije od straha mogao izgovoriti. Njegove oĉi bijahu širom otvorene kad ih je upravio na Old Firehanda. Jest ja sam to — potvrdi ovaj — ovdje me niste oĉe- kivali! A što se tiĉe sadržaja vašega džepa to na nj imam više pravo ja negoli vi. Pokažite mi tu ceduljicu. Old Firehand uzme trampu, a da se ovaj nije branio, ponajprije nož, a zatim mu uzme i ceduljicu. Sire — upita pisar — kakvim pravom vi to ĉinite? Prije svega pravom jaĉega i poštenijeg ĉovjeka, a potom što je master Charoy, koji obnaša i policijske ĉasti u tom mjestu, meni dao svoje ovlasti, da u toj prilici umje- sto njega radim. U kojoj prilici? Ono što uza se nosim to je moja svo- jina. Ja nisam uradio ništa protuzakonito i moram bezuvjet- no znati s kog me razloga smatrate lopovom. Lopov? Pshaw! Kad bi se samo radilo o tome, lako vama. Nije rijeĉ o lopovluku, već, prvo, o ubojstvu je rijeĉ, a, drugo, o neĉem što je još gore od obiĉnog ubistva, naime, rijeĉ je o napadaju i o pljaĉki vlaka gdje po svim znacima ne bi poginuo tek jedan ĉovjek. Vi ste tramp i pripadate družbi koja je napala Osage u Osage-nooku, tada ste napali But- lerovu farmu, a ovdje ste naumili da pokradete pola milijuna dolara. Vidjelo se kako su oba lopova problijedjela, ali se ipak navodni Haller brže snašao i odgovorio tonom potpuno nevina ĉovjeka. Od toga što ste vi govorili ne razumijem ni rijeĉi. S tom svrhom ste Ovamo i došli da vidite i da obavi- jestite svoje saveznike. Ja? Ni za tren nisam napustio kuĉu. Sasvim taĉno, ali vaš drug ovdje izvršio je to djelo. što ste sinoć naveĉe kbd otvorenog prozora razgovarali? Le- žao sam iznad vas na krovu i ĉuo svaku rijeĉ. Na toj cedu- Ijici ovdje napisan je odgovor koji vam šalje crvenokosi Cornel. Trampi logoruju prijeko kod Eagle-taila. Iduće noći

189

iloći će ovamo i izvan Sheridana kane napasti vlak, a pri tom će zapaliti vatru. Taj će vam znak oznaĉiti mjesto gdje ćete vas dvojica prisiliti strojovoĊu da zaustavi vlak. Sire — izusti pisar, koji više nije mogao sakrivati strah — ako uistinu ima ljudi koji to hoće uĉiniti to je samo posljedica meni nepoznatih okolnosti koje me samo prividno dovode u vezu s razbojnicima. Ja sam pošten ĉovjek i... Šuti, lopove — naloži mu Old Firehand. — Pošten ĉovjek ne ubija! Zar ćete vi ustvrditi, da sam i ubojica? Svakako, vas ste obojica ubojice! Gdje je lijeĉnik, a gd je je njegov famulus koje ste s crvenokosim Cornelom slijedili? Zar nije njegov pomagaĉ ubijen zbog toga, što ste irebali njegovo pismo da se ovdje predstavite kao da je jedan od vas pisar Haller? Zar možda niste onom nadrilijeĉniku oduzeli njegov novac? Sire, ja ne znam... ništa... ništa o svemu tome — mucao je tramp. Zar ne znate? No odmah ću vas ja o tome uvjeriti. Ali da ne biste obojica došli na pomisao da pobjegnete treba da vas oslobodim te misli. Gospodin Charoy imajte dobrotu i svežite tom momku ruke na leĊa. Pridržat ću ga. Kad je tramp ĉuo te rijeĉi, kao munja se okrenuo spram vrata u namjeri da pobjegne. Ali je Old Firehand bio brži. On ga šĉepa, povuĉe ga natrag i držaše ga usprkos njegovu snažnom otimanju tako ĉvrsto, da ga je inženjer bez muke svczao. Tada su odriješili Dugbyja od stolice i obojicu poveli u sobu gdje je ležao ranjeni Hartlev. Kad je ovaj ugledao trampe, sjedne na krevet i poviĉe; To su momci koji su me orobili i koji su jadnoga Hal- lcra ubili, a gdje je treći? Taj nam još manjka, ali i on će nam dopasti šaka — odgovori Old Firehand. — Oni poriĉu djelo. Poriĉu! Ja ih ponovo prepoznajem sasvim taĉno i ti- mku puta ću se zakleti da su oni ubojice. To nije potrebno, master Hartley. Dovoljno dokaza lni;iino u rukama da znamo na ĉemu smo s njima. Lijepo, a kako stoji s mojim novcem? Naći ćemo i njega. Prije svega sam im oduzeo oružje i tu ecduljicu koja sve odaje.

190

Trampi više nisu govorili ni rijeĉi. Spoznali su, da je svako poricanje smiješno. Sada su im pretražili džepove. Pronašli su banknote. Bio je to Hartleyjev novac koji mu je odmah bio vraćen. Priznali su, da je ostatak Cornel uzeo sebi. Tada su im svezali noge i polegli ih na pod. Hartley je bio toliko bijesan da boljeg ĉuvara ne bi mogli zamisliti. Dobio je revolver i uputu da ih smjesta ubije ako pokušaju bježati. Nakon toga prihvatili su se novih priprema za izvršenje plana. Više nije bilo potrebno oba trampa puštati na lokomo- tivu i zbog toga ih slati u Carlyle. Brzojavili su ovamo neka u odreĊeno vrijeme vlak poĊe i neka se na odreĊenom mje- stu prije Sheridana zaustavi da preuzme Old Firehanda. U daljnjem toku popodneva stigao je iz Fort Wallacea brzojav, da su otputili ĉetu vojnika, koji će biti na odreĊenom mjestu o ponoći. Deseto poglavlje NA EAGLE-TAILU Radnici u Sheridanu bijahu većinom Nijemci i Irci. O svemu što smo već ispriĉali oni nisu bili obaviješteni, jer se moglo pretpostaviti da će Cornel poslati svoje uhode koji bi po ponašanju ljudi mogli biti upozoreni na opasnost. Ali kad je došao sat svršetka posla, saopćio je inženjer svojem predradniku najnužnije i zapovjedio mu da nenapadno upozori radnike o dogaĊajima. Predradnik je bio rodom iz New Hampshirea i proživio je već dosta pustolovina. Iz poĉetka se namjeravao posvetiti graditeljstvu i nekoliko godina je to doista i radio, ali se nije mogao osamostaliti i posegnuo je za drugim zanimanjima ka- ko to već ĉesto biva kod Yankeeja. Sreća mu se nigdje nije nasmiješila i tako je Istoku rekao zbogom i prešao u Missi- ssippi, da ondje potraži sreću, na žalost s istim uspjehom. Ko- naĉno je ovdje u Sheridanu našao nijesto gdje je mogao upo- trijebiti sva svoja prije steĉena znanja. Ali ipak nije bio za- dovoljan. Tko je jednom osjetio prerijski zrak i prašumu tome je teško, ako ne i nemoguće prilagoditi se urednim od- nosima.

191

Taj ĉovjek, koji se zvao Watson, bio je upravo razdragan kad je ĉuo što ima da se dogodi. Hvala bogu, konaĉno će se nešto dogoditi u toj svakidašnjici! Moja stara puška već dugo ĉami u kutu i sigurno se zaželjela da nakon dugog vremena progovori razumnu rijeĉ. Ja sudim, da će danas imati prilike da pametno govori. Ali, zar sam dobro ĉuo? Ime koje ste mi rekli nije mi nepo- znato, sire. Crvenokosi Cornel? A zove se i Brinkley. Jednom sam susreo jednog Brinkleyja koji je nosio obojenu crvenu kosu dok mu je naravni skalp bio sasvim taman. Skoro sam taj susret platio glavom. Gdje i kada je to bilo — upita Old Firehand. Prije dvije godine i to ondje, na Grand Riveru. Bio sam ondje s nekim Nijemcem imenom Engel, a nalazili smo se na Srebrnom jezeru. Htjeli smo u Pueblo pa tada cestom uz Arkansas prema istoku, da sebi pribavimo alat za neki pothvat koji bi nas uĉinio milijunašima. Old Firehand je napeto slušao. Engel se zvao ĉovjek, kažete? Neki pothvat koji bi vas uĉinio milijunašima? Da li ĉovjek smije doznati nešto pobliže o tome? Zašto ne! Doduše, nas smo obojica jedan drugome obećali najveću šutnju, ali milijuni su se rasplinuli u ništa, jcr nije došlo do izvršenja plana i prema tome sudim da vi- še nisam obavezan šutnjom. Radilo se, naime, o vaĊenju nekog golemog blaga sa dna Srebrnog jezera. Inženjer se nevjerojatno nasmije, zbog toga predradnik reĉe: Da, sire, to zvuĉi pustolovno, ali usprkos tome to je istina. Vi, Old Firehand, vi ste jedan od najznamenitijih zapadnjaka i mnogo što ste doživjeli i iskusili, što vam kad biste sve to ispriĉali, nitko ne bi vjerovao. Možda ćete i mene ismijati. —■ To mi ni ne pada na um — odgovori veliki lovac najozbiljnije. — Ja sam spreman da vam podarim vjeru i imam innogo razloga za to. Jer i ja sam obaviješten, da je sasvim sigurno na dnu toga jezera sakriveno golemo blago. Uistinu? No, sudim, i mogu mirne savjesti potvrditi, da je pripovijetka o tom blagu istinita. Onaj koji nam je o blagu govorio zasigurno nas nije oblagao. Tko je to bio?

192

Neki stari Indijanac. Još nikad nisam vidio ovako sta- ra ĉovjeka. Bio je na umoru, a i sam nam je rekao da je već davno prešao stotinu ljeta. Sam je sebe nazvao Hauey-kolakakho, ali nam je jedno'm u povjerenju rekao da se zapravo zove Ikhaĉi-tatli. što to indijansko ime znaĉi, ne znam. Ali ja znam — reĉe Old Firehand. — Prvo ime pripada plemenu Tonkawa, a drugo jeziku Asteka, a oba imena ima- ju isto znaĉenje, naime, Veliki otac. Ali, molim vas, samo govorite dalje, Watsone! Ja sam izvanredno znatiželjan kako ste upoznali tog Indijanca. No, nema na tome ništa naroĉita ili pustolovna. Bio sam se prevario u vremenu i suviše sam dugo ostao u brdi- ma, tako da me iznenadio snijeg. Morao sam se ondje zadr- žati i pronaĉi sebi mjesto gdje ću a da ne skapam od gladi, prezimiti. Sasvim sam, zameten snijegom, to nije bila šala! Srećom sam se protukao do Srebrnog jezera i ondje ugledao kamenu kuću iz koje je izlazio dim. Bio sam spasen. Vlasnik kuće bio je upravo stari Indijanac. Imao je unuka i praunuka, a zvali su se Veliki i Mali medvjed, oni... Ah, Nintropan-hauey i Nintropan-homoš — upade mu Old Firehand u rijeĉ. Da, to su bile indijanske rijeĉi. Možda ih poznajete, sire. Poznam ih, ali dalje, molim vas! Oba Medvjeda nalazila su se u Wahsaĉ brdima gdje su nakanili ostati sve do proljeća. Zima je došla veoma rano i bilo je nemoguće preko silne mase snijega doći do Srebrnog jezera. Starca sam našao sama, a u njegovoj kući naĊoh još jednog, onog već spomenutog Nijemca, po imenu Engel, koji se upravo kao i ja pred snijegom spasio u ovu kuću. Držao sam, da ovom ranom snijegu neće biti vijeka, ali reći ću vam samo to, da smo nas trojica proživjeli cijelu zimu zajedno. Gladi se nismo trebali bojati, bilo je dosta divljaĉi, ali hladnoća je starog i suviše nagrizla i kad su zapuhnuli prvi topli vjetrovi moradosmo ga pokopati. On nas je zavolio. A za hvalu nam je otkrio tajnu blaga na Srebrnom jezeru. Posjedovao je neki prastari komad kože na kome je taĉno bilo na- crtano odreĊeno mjesto i dozvoli nam, da to precrtamo. Sa- svim sluĉajno Engel je kod sebe imao papira bez kojeg ne bismo mogli napraviti nacrt, jer nam stari Indijanac nije po- klonio kožu već ju je saĉuvao za oba Medvjeda. Dan prije
193

svoje smrti zakopao ju je; gdje, to mi nismo doznali, jer smo poštovali njegovu volju i nismo pošli za njim. Kad je bio pod svojim humkom, poĊosmo i mi. Engel je crtariju ušio u svoj lovaĉki kaput. Na povratku niste sastali oba Medvjeda — upita Old l'ircliand — ili ih niste ĉekali. Nismo. To je bila velika pogreška. Možda jest, ali mjesecima smo bili zasuti snijegom i žudjeli da vidimo ljude. Uskoro smo ih i ugledali, ali kakve jude! Iznenadili su nas Utahi i do gola opljaĉkali. Bili bi nas i ubili, ali su poznavali starog Indijanca koji je kod njih bio u visokoj cijeni i kad su doznali da smo njegovi prijatelji i da smo ga pokopali poslije njegove smrti poklonili su nam /ivote, vratili odjeću i pustili nas. Oružje su nam bili oduzeli. Okolnost, na kojoj im nismo mogli biti zahvalni, jer smo bez oružja bili izloženi mnogim opasnostima, pa ĉak i smrti od gladi. Srećom ili taĉnije nesrećom naišli smo nakon tri dana lulanja na lovca koji nam je dao mesa. Kad je ĉuo da hoćemo u Pueblo, rekao je da i on ima isti cilj i dopustio nam da mu se pridružimo. Bio je to crvenokosi Brinkley. Jest. Doduše, zvao se tada drugaĉije, ali kasnije sam doznao da se tako zove. Ispitivao nas je i mi smo mu sve re- kli. Samo o blagu i o crtežu, koji je Engel imao uza se, prešntjeli smo, jer nije baš bio pouzdana izgleda. Ja sebi ne mogu pomoći, ali uvijek sam se bojao crvenokosih ljudi iako sudim da meĊu njima nema manje lopova negoli meĊu osta- lim ljudima. Ipak nam naša šutljivost ništa nije pomogla. Kako je samo on posjedovao oružje mnogo je odlazio da lovi, a nas smo dvojica ostajali i razgovarali iskljuĉivo o blagu. Jedanput se tako on vratio i prisluškivao naš razgovor. Kad je opet jednom pošao u lov, nagovorio me da i ja poĊem s njim jer ĉetiri oka više vide. Nakon jednog sata kad smo se dovoljno udaljili od Engela rekao mi je da je sve ĉuo i za kaznu što mu nismo povjerili tajnu, da će nam oduzeti crtež. istom trenutku potegao je nož i navalio na mene. Iz petnih /.ila sam se branio, ali uzalud. Probo me je nožem. Srećom me nije pogodio u srce, a pomislio je ipak da sam mrtav. Kad sam se probudio, našao sam se posred skupine doseljenika, koji su me našli i povezali mi ranu. Ispripovjedio sam im što
194

se zbilo, iako se ti jednostavni Ijudi nisu usudili slijediti trag ubojice. Meni je trebalo mnogo vremena dok sam toliko pri- zdravio, da sam se mogao odijeliti od svojih spasilaca. Kako nisam našao ni grob, a ni lešinu Engelovu, vjerovao sam, da je pobjegao ubojici. Jest, pobjegao mu je — povrdi Old Firehand. Kako? — upita predradnik. — Vi to znate, sire? Znam, ali o tome poslije. Priĉajte dalje. Uputio sam se do slijedećeg naselja gdje sam našao dobar doĉek i potporu. Radio sam u tom naselju pol godine sve moguće poslove da sebi toliko zaradim da se uputim na Istok. Kamo ste bili naumili? K Engelu. Znao sam da on ima brata u Kentuckiju i mi smo bili odluĉili da ga potražimo da ondje pripremimo naš pohod na Srebrno jezero. Kad sam onamo došao, ĉuo sam da je brat otišao na Arkansas, ali kamo to mi nitko nije znao reći. Svom susjedu ostavio je pismo za Engela ako taj bude pitao za nj. Doista, Engel je bio došao i primio pismo u kom je zacijelo bilo oznaĉeno novo mjesto. Tada se udaljio, a onaj susjed je u meĊuvremenu umro. U Kentuckiju Engel je ispripovjedio pustolovinu i mog ubojicu nazvao Brinkley. Kako i na koji naĉin je on doznao njegovo ime to mi je ne- poznato. Tako, moja gospodo. To je sve što vam ja imam da kažem. Ako je doista ovaj Brinkley onaj pravi, kraljevski se veselim da se sretnem s tim lopovom. Sudim, da ću se uskoro s njim obraĉunati. Ima i ostalih, koji imaju iste namjere — primijeti Old Firehand. — Ali još mi je samo nešto nejasno. Rekli ste prije, da Brinkley imao obojenu kosu. Kako ste vi to znali? To je veoma jednostavno. Kad je živio s nama uz- manjkalo mu je boje i crna kosa je zapoĉela da prodire. Well! Nema sumnje, vi ste imali posla s crvenokosim Cornelom. Sav njegov život i djelovanje nije drugo do sam zloĉin. Vjerojatno će nam uspjeti da ga uhvatimo. I ja to želim od srca. Ali još mi niste rekli kako ćemo se obraniti od namjeravanog napadaja. Nije potrebno, da to još sada znate. U danom trenut- ku doznat ćete sve. Prije svega radnici moraju biti mirni. Treba da se spreme da neće biti spavanja. Neka takoĊer urede

195

i oružje. Još prije ponoći uspet će se na vlak koji će ih odvesti na odreĊeno mjesto. Well! Treba da se s tim zadovoljim. Slušat ćemo vaše zapovijedi. Kad je ovaj otišao, raspitao se Old Firehand kod inže- njera ima li on možda dvojicu radnika koji bi mogli zamije- niti oba zarobljena trampa u lokomotivi, a koji bi ujedno bili i sliĉni po stasu i crtama lica trampima. Charoy zamisli i pošalje svog crnca da dovede radnike. Kad su došli, vidio je Old Firehand da inženjerov izbor nije loš: po stasu bijahu isti, a što se tiĉe obraza, valjalo je pretpostaviti da u tami noći neće biti velikih razlika. Trebalo je još utvrditi da im glasovi ne budu jako razliĉiti. Zbog toga je Old Firehand po- veo obojicu radnika u sobu gdje su bili zarobljeni trampi koje je prividno poĉeo ispitivati, da im radnici ĉuju glas. Kad je sve to bilo gotovo, napusti lovac kuću da još jednom pretraži okolicu. Ako je Cornel izaslao obavještajce, morali su se oni naIaziti na onom mjestu odakle su mogli i noću promatrati na- selje. Takvo jedno mjesto nije bilo daleko od inženjerove kuće. Da bi napravili prugu, trebalo je praviti usjeke, a na izboĉini tih usjeka stajalo je nekoliko stabala. Odatle se naj- bolje moglo razgledati okolicu, a stabla su podavala nužni zaklon. Ako gdje, ovdje su morali biti Cornelovi špijuni. Old Firehand se sa stražnje strane neprimijećen uspne na tu uzvisinu i poĉe tiho puzati dalje. Kad je prispio gore, vidio je da mu je raĉun taĉan. Ispod stabla sjeĊahu dvije prilike koje su tiho meĊusobno razgovarale. Hrabri lovac približio im se toliko, da je glavom doticao stablo kraj kojega su sjedili trampi. Obojicu je mogao rukama dotaknuti. Mogao se tako približiti, jer njegovo sivo odijelo ni najoštrije oko ne bi moglo razlikovati od tla. Na žalost, u razgovoru je nastupila stanka i prošlo je dosta vremena kad je jedan rekao: Jesi li doznao kamo ćemo kasnije, kad ovaj posao završimo? Ne znam ništa odreĊeno — odgovori drugi. Brblja se svašta, ali taĉno znadu samo rijetki. Jest, Cornel je zatvoren i malo ima pouzdanika. Nje- gov pravi plan uistinu poznaju samo oni, koji su prije nas bili s njime.
196

Misliš li ti Woodwarda, koji je s njim pobjegao rafte- rima? No, taj je povjerljiv prema tebi. Zar ti ništa nije re- kao? Nagoviještao je svašta, dalje ništa. Iz njegovih rijeĉi zakljuĉujem, da Cornel ne namjerava sve nas zadržati. Za njegove daljnje planove je tako velika skupina Ijudi smetnja. Ja mu potpuno odobravam. Što nas je više, to je manji plijen. Držim, da će odabrati najbolje i s njima nenadano nestati. Svi vrazi, zar će ostali biti prevareni? Kako, prevareni? No, ako, na primjer, Cornel sutra, s onima koje kani zadržati, nestane? To ne može nikome štetiti. Ja bih se samo veselio tome. Samo se po sebi razumije, da nas dvojica ne bismo bili meĊu onima koji će biti prevareni. Možeš li mi to dokazati? Ako ne. otvorit ću oĉi i vi- kati na uzbunu. Dokaz nije teško dati. Zar te nije ovamo izaslao sa mnom. No? Samo upotrebljive i pouzdane ljude šalje se na ova- kav pothvat. Ako nam povjerava promatranje ovoga mjesta, zar nam nije podario najveće povjerenje? što iz toga slijedi? Ako uistinu ima namjeru nekolicinu od nas odbiti od sebe, nećemo mi biti odbijeni već u svakom sluĉaju bit ćemo oni koje će uzeti u novi posao. Hm! To rado slušam. Ali ako misliš da sam i ja oda- branik, zašto šutiš i ne govoriš mi kakve ti je planove sa- općio Woodward. Jer i sam još nisam naĉistu. Ali reći ću ti što znam. Rijeĉ je o pohodu gore u brda. Ondje gore je u prastara vre- mena stanovao neki narod, kojem sam zaboravio ime. Taj je narod ili preselio na jug ili nestao, a prije toga je golemo blago potopio u neko jezero. Ma, to ti je glupost! Tko blago posjeduje taj ga nosi sa sobom, a ne potapa ga u vodu. Već sam ti rekao, taj narod je mogao i da bude istrijebljen. U kojem obliku je to blago. U novcu? To ne znam. Nisam nikakav nauĉetijak i ne mogu reći jesu li stari narodi upotrebljavali novac. Woodward je rekao.

197

da je taj narod bio veoma napredan, da je posjedovao goleme hramove prepune masivnog zlata i slika svojih bogova i nebrojeno mnoštvo zlatnih i srebrnih posuda. To bogatstvo leži na dnu Srebrnog jezera i po tome je to jezero dobilo ime. Cornel, navodno, posjeduje neki crtež s ĉijom će pomoći pronaći mjesto. Tako, a gdje leži to Srebrno jezero? To ja ne znam. U svakom sluĉaju on će istom tada govoriti o tome kada bude utvrdio koga će uzeti sa sobom. Samo se po sebi razumije da svoju tajnu i svoje namjere ne odaje. Sasvim je jasno, ali ta je stvar u svakom sluĉaju veoma opasna. Zbog ĉega? Zbog Indijanaca. Pshaw! Ondje stanuju samo dva Crvenokošca — unuk i praunuk onih Indijanaca od kojih potjeĉe crtež. A tu dvojicu je lako izbrisati s Iica zemlje sa dva hica. Ako je tome tako, pohvalit ću to. Još nikad nisam bio gore u brdima i moram se osloniti na one koji tu stvar razu- miju. Prije svega, misli da za sada moramo svu pažnju obra- titi na današnji posao. Vjeruješ li, da ćemo uspjeti? U svakom sluĉaju. Vidi samo kako je sve mirno u mjestu. Ni jedan ĉovjek dolje nema ni pojma o našoj prisut- nosti i našim namjerama. A dva naša najlukavija ĉovjeka već su dolje, da nam sve pripreme. Tko da i pomisli da nećemo nspjeti. Vlak će doći ovamo, stajat će pet minuta i poći dalje. Nakon jednog sata zapalit ćemo na pruzi vatru. Ondje će naša dva druga, koji se nalaze na lokomotivi, dati strojovoĊi i ložaĉu revolverski metak i vlak će stati. Mi ćemo ga opko- liti, a Cornel će se uspeti i... Oho — prekine ga drugi tramp. — Tko će se uspeti? Zar Cornel? Ili će možda s njime oni malobrojni s kojima kani komotno petama dati vjetra? Kasnije će lijepo stati, uzeti pola milijuna i nestati, a ostali neka sjede ovdje i neće im preostati ništa do njihovih glupih lica. No, tako se nismo do- govorili. Na što ti misliš — reĉe prvi ljutito. — Već sam ti re- kao ako Cornel uistinu misli tako nešto sliĉno, nas ćemo dvo- jica biti meĊu onima koji će se uspeti u vlak. Ako uostalom Srebrno jezero posjeduje takvo blago, nije nam potrebno da

198

budemo neĉasni spram današnjih naših drugova. Dijelit ćemo; svaki će dobiti svoj novac, a tada će Cornel izabrati one koje će uzeti u brda. I dosta o tome! Nemojmo više o tome govoriti! Sad bih htio samo znati zašto ona lokomotiva dolje stoji? Pod parom je, dakle spremna je da poĊe. Kamo će? Možda je to pokusna mašina, koju uvijek šalju ispred važnih vlakova. Ne, tada ne bi već sada ĉekala. Vlak će doći tek u tri sata. Ta mi je mašina sumnjiva i radoznao sam što namje- ravaju s njome. Ćovjek je izgovorio ovdje ozbiljnu sumnju, koju je valja- lo odmah odstraniti. Old Firehand je odmah uvidio, da lokomotiva ne smije ostati na svom mjestu. Bila je to obiĉna omalena lokomotiva koja je vozila zemlju. S tim istim vagonima trebali su biti prevezeni radnici na mjesto napadaja. S tim se sada nije smjela ĉekati ponoć, već je trebalo, da se razbije sumnja uhoda, odmah otpustiti radnike. Old Firehand se dakle odšulja i prispije u inženjerovu kuću komu je ispri- povjedio što je ĉuo. Well — reĉe ovaj. — Moramo ljude odmah otputiti. Ali obavještajci će ih vidjeti kako se ukrcavaju. Ne. Zapovjedit ćemo radnicima neka se ponešto uda- lje od naselja, neka idu ĉetvrt sata hoda izvan mjesta i neka se ondje ukrcaju. A obavještajci neće vidjeti ni ĉuti, da se ondje zaustavio vlak. A koliko će ljudi ostati ovdje? Dvadesetorica će biti sasvim dosta, da zaštite vašu kuću i da ĉuvaju dvojicu zarobljenika. Vaše zapovijedi mogu biti izvršene za pol sata, tada neka ovaj naš vlak krene. Ja ću se opet prišuljati do one dvojice trampa, da ĉujem što sada govore. Uskoro je ležao ponovo na istom mjestu, ali trampi sada nisu ništa govorili. Mogao je jednako kao i oni razgledati ĉi- tavo naselje i uza svu pažnju nije primijetio nikakva kretanja. Ljudi su se udaljili tako tajnovito i oprezno, da obavještajci nisu o tome imali ni pojma. Uostalom, svjetla koja su gorjela u zgradama i kućama bila su sasvim nedovoljna da rasvijetle mjesto i ljudska prilika nije bila vidljiva. Uto se mogla primijetiti jaka svjetiljka, koja se iz kuće inženjerove približavala pruzi. Nosilac svjetiljke glasno je
199

vikao da se to nadaleko moglo ĉuti:

200

Prazni vlak za zemlju u Wallace! Vagone će ondje napuniti! Bio je to inženjer, koji je vikao te rijeĉi. Sa strojovoĊom se bio dogovorio i ovaj je takoĊer glasno povikao: Well! sire! I meni je drago, da sam se konaĉno po- makao s mjesta i što svoj ugljen ne trošim uzalud. Imate li kakvu poruku za Wallace? Ništa nemam. želim vam samo laku noć, vama i inže- njeru koji će zacijelo sjediti kod karata. Good road! Good night, sir! Para je poĉela šištati i vlak se pokrenuo. Kad su se ko- Uiĉi poĉeli vrtjeti, reĉe jedan tramp: No, sad znaš na ĉemu si i s tom lokomotivom! Jest, umiren sam. Ona vozi prazne vagone u Wallace, da ih ondje napune zemljom. Moja sumnja bila je neosno- vana. Sumnja je uopće ovdje besmislica. Plan je tako dobro smišljen, da svakako mora uspjeti. Mogli bismo se već udaIjiti. Ne, Cornel nam je zapovjedio da ĉekamo ponoć i nioramo ga slušati. Što se mene tiĉe možemo, ali kad smo dosad izdržali ne vidim zašto bismo svoje oĉi i nadalje naprezali nizašto. Ja ću Ieći da zaspim. To ću uĉiniti i ja; to je najpametnije što možemo uraditi. Kasnije nećemo imati vremena. Old Firehand se brzo udalji, jer su se obojica pokrenula prema njegovu mjestu da se što komotnije namjeste. Vratio se k inženjeru i ode s ovim u kuću gdje su uz vino i cigare saĉekali sat napadaja. Ostalo je još svega dvadesetak radnika u mjestu, a to je bilo dosta. Ostali su se prema zapovijedi odšuljali. Izvan Sheridana ĉekali su jedni druge i udaljili se prugom, gdje ih je vlak pokupio. Vlakom su stigli do Eagle- -laila gdje su se zadržali. Trampi to nisu mogli primijetiti, jer su se već bili udaljili s tog mjesta. Old Firehand je izabrao izvanredno pogodno mjesto. ŽeIjcznica je morala prijeći preko rijeke koja je na tom mjestu iniala visoke obale. Prijelaz je osiguravao most za nuždu preko koga se odmah ulazilo u tunel koji je bio dugaĉak sedamdeset niclara. Nekoliko koraka prije toga mosta zaustavio se vlak, koji nije, kao što su trampi mislili, vozio prazne vagone. Dva

201

Lovca i stupiĉara koji je lovio gore oko Srebrnog jezera. Toga, toga vi mislite? — reĉe Tetka Droll. — Gdje ste ga upoznali? Upravo gore na Srebrnom jezeru. Obojica smo morali jednu cijelu zimu provesti gore, uhvatio nas je snijeg ... Tada se vi zovete Watson? — usklikne Tetka Droll prekinuvši ga. Jeste, sire, to je imoje ime. Watson, Watson, heavens! ĉovjeĉe, ja vas poznam kao što znam svoj džep, a još vas nikad nisam vidio. Dakle su vam priĉali o meni? Tko? Brat vašeg prijatelja Engela. Pogledajte ovamo! Taj djeĉak se zove Fred Engel, on je nećak vašeg pratioca sa Srebrnog jezera i pošao je sa mnom da potraži ubojicu svoga oca. Zar je njegov brat umoren? — upita Watson pri ĉemu je pružio djeĉaku ruku. Jest zbog nekog crteža koji... Zar opet crtež? — prekine ga predraĊnik. — Poznate li ubojicu, zacijelo je to Cornel. Jest on je taj, sire. Ali... on je navodno i vas ubio. Samo me je ranio, ranio me je. Ubod me srećom nije pogodio u srce. A vi, master Droll, možete li mi reći što se desilo s mojim drugom? Da, mogu — odgovori ĉovjeĉuljak. — On je već mrtav. Cornel ga je ranio jednako kao i vas ali on je nesrećom zaglavio. Priĉajte, priĉajte, sire. To se brzo može ispriĉati. Kad vas je Cornel odma- mio od mjesta gdje ste logorovali, Engel je poĉeo nešto sum- njati. Zbog ĉega je taj ĉovjek upravo vas, koji ste bez oru- žja uzeo sa sobom? Mora da je imao neku osobitu namjeru, koja nije s Iovom imala ništa zajedniĉkog. Obojica niste Cornelu vjerovali i Engel se uplašio za vas. Taj mu nemir nije dao mira. Ustao je da vas slijedi. Briga je podvostruĉila njegov korak, tako da vas je već za jedan sat ugledao. Upra- vo je stupio za neki grm, kad vas je ugledao; ali ono što je vidio bacilo ga je opet iza grma. Od užasa gotovo nijem gle- dao je kroz granje. Cornel vas je ubio i kleknuo je, da se osvjedoĉi je li rana smrtna. Tada je ustao i neko vrijeme

202

i a/.mišljajući stajao. Sto je valjalo Engelu ĉiniti? Zar da napadne do zuba naoružanog ubojicu, da vas osveti; on koji je bio goloruk? Bila bi to ludost. Engel se okrenuo i poĉeo b ježati, iz poĉetka istim tragom, a tada kad je okolica bila povoljnija, u pravcu istoka. Ali odmah je primijetio, da mu je ubojica za petama. Engel se uspeo na neku uzvisinu i vidio je crvenokosog kako ide za njim, još je bio dolje u dolini, udaljen svega desetak minuta. S onu stranu uzvisine nalazila se prerija. Engel se sruši niza stranu i poĉe bježati uvijek pravo što je brže mogao. To gonjenje trajalo je sat, sve dok Engel nije ugledao grmlje pred sobom; vjerovao je ila je spasen. Ali grmovi su bili veoma razdaleko, a izmeĊu njih se nalazila svježa trava, koja je pokazivala s najvećom vidljivošću svaki trag. Nedaće teške zime oduzele su bjeguncu innogo snage. Gonilac se sve više i više približavao. Kad se l-'ngel ponovo okrenuo, ugledao je Cornela u udaljenosti od svega stotinu koraka. To je potrostruĉilo njegove snage na posljednji napor. Pred sobom je ugledao vodu. Bila je to Gunnison River. Potrĉao je k rijeci, ali je još nije ni dosegao kad je pao hitac. Osjetio je udarac kao da ga je netko snaž- nom pesnicom udario, ali je potrĉao dalje u vodu da prepliva na drugu obalu. Uto je ugledao slijeva kako se neki potok ulijevao u rijeku. Okrenuo je prema tom utoku, otplivao je nešto uzvodno sve dok nije ugledao neko šipražje, koje je svoje gusto granje spuštalo sve do vode, tako da se nije mo- gla vidjeti obala. Zavukao se unutra i stao dršćući od uzbu- Ċenja, napora i straha. Noge su mu pronašle dno. Uto je crvenokosi Cornel takoĊer prispio do obale i kako Engela ni je vidio, a rijeka je bila uska, vjerovao je da je Engel pre- plivao rijeku pa se i on bacio u nju. On je to morao uĉiniti s velikom opreznošću, jer nije smio smoĉiti oružje ni muni- ciju. Trajalo je mnogo vremena prije no što je plivajući na IcĊa prešao rijeku i nestao u grmlju. Zacijelo se vratio — reĉe Humply-Bill. — Kad prijeko nije našao tragove, morao je pretpostaviti da je bjegunac još uvijek na onoj strani. Tako je i bilo — potvrdi Droll. — Najprije je tražio prijeko i tada se vratio da i na drugoj obali traži. Ali ni ovdje nije bilo tragova i to ga je potpuno zbunilo. Dvaput je prošao kraj sakrivenog, ali ga nije primijetio. Ovaj je još dugo vremena slušao da ĉuje ili vidi ubojicu. Ostao je još uvijek u
203

vodi sve do noći. Tada je preplivao i trĉao cijelu noć da se po mogućnosti što više udalji od ubojice. Zar nije bio ranjen? Jest, metak mu je okrznuo gornji dio tijela ispod ruke. U uzbuĊenju i kraj hladnoće vode to uopće nije primi- jetio ili nije o tom vodio raĉuna. Ali za vrijeme hoda poĉela je rana gorjeti. On ju je zavio koliko je to mogao dok nije ujutro našao blagu travu, koju je stavio na ranu i od vre- mena do vremena mijenjao. Bio je nasmrt umoran, a osjećao je strahovitu glad, koju je pokušao utažiti korijenjem. Tako se probijao dok nije naveĉe stigao do nekog osamljenog naselja ĉiji stanovnici su ga primili. Bio je toliko slab, da im nije mogao ni pripovijedati što je doživio. Onesvijestio se. Kad se osvijestio, ležao je u nekom starom krevetu i nije znao lcako je dospio u nj. Tada je doznao, da je ležao gotovo dva tjedna u ognjici i da je fantazirao samo o ubistvu, bi- jegu, krvi i vodi. Istom sada je ispripovijedao svoju pusto- lovinu i doznao, da je njegov gostoprimac sreo nekog crve- nokosog ĉovjeka koji se raspitivao nije li neki stranac došao u naselje. Upitani gostoprimac vidio je već tog ĉovjeka jed- nom u Coloradu i znao da se zove Brinkley: nije ga držao poštenim ĉovjekom i zanijekao je to. Tako je Engel doznao Cornelovo ime; i mogao bih se kladiti da se Cornel doista tako i zove! Rana je zarasla i Engel je jednom prilikom otpremljen u Los Animas. Dakle ne u Pueblo — reĉe predradnik — inaĉe bih ja, kad sam se kasnije navratio, možda našao njegov trag. Što je onda bilo s njim? Prikljuĉio se kao koĉijaš nekoj trgovaĉkoj karavani, koja je po staroj navadi išla u Kansas City. Kad je dobio pla- ću, posjedovao je sredstva kojima je mogao potražiti brata. Došavši u Russeville Kentucki ĉuo je da je brat otišao nekamo, ipak je od susjeda primio pismo koje je ovaj ostavio za nj u kom je stajalo da će brata naći u Bentonu, Arkansas. Ah, ondje? I upravo Benton je jedno od rijetkih mjesta kamo nisam prispio! — reĉe VVatson. — A što se de- silo s crtežom koji je Engel imao uza se? Taj crtež je jako stradao u vodi Gunnisona, i Engel ga je morao precrtati. Naravno da je svom bratu sve ispripovjedio, a taj je bio spreman da s njim odjaše na Srebrno jezero. Na žalost se uskoro pokazalo, da onaj doživljaj nije
204

bio bez posljedica kao što se to u prvi mah moglo pcmisliti. Engel je zapoĉeo kašljati i brzo nestajati. Lijeĉnik je utvrdio, da boluje od milijardne tuberkuloze i osam tjedana poslije njegova dolaska bio je lešina. Ono dugo stajanje u hladnoj, proljetnoj vodi uĉinilo ga je kandidatom smrti. Dakle, taj Cornel na svojoj savjesti ipak nosi njegov život. Kad ne bi ništa drugo imao! Ovdje nas ima nekoliko koji bismo se htjeli sastati s tim višestrukim ubojicom. Ali ĉujte što se dalje zbilo. Engel, naime, brat, bio je bogat ĉovjek koji je obraĊivao svoje polje i imao dobru trgovinu kraj toga. Imao je dvoje djece djeĉaka i djevojĉicu. Obitelj se sastojala od roditelja, ovo dvoje djece i jednog momka, koji je radio sve poslove, ĉak je i u nuždi zamjenjivao služavku. Jednoga dana došao je k Engelu neki stranac i ponudio mu lako unosnu trgovinu, da je Engel bio sasvim izvan sebe od l adosti. Stranac se predstavio kao poduzetnik i otkrio je IZngelu da je kao kopaĉ zlata našao svoju sreću. Kod toga je u razgovoru spomenuo da je nekada upoznao nekog lovca po imenu Engel. Naravno, mislio je na brata i sada je bilo mno- go toga da se priĉa, tako je prošlo popodne, a i veĉe, a da slranac nije mislio na odlazak. Zamolili su ga zbog toga neka prenoći, što je nakon mnogo moljenja i uĉinio. Konaĉno je Bngel ispripovjedio strancu smrt svog brata, a rekao mu je uzrok smrti i izvukao je iz jednog pretinca onaj crtež. Po- sli je toga su pošli na poĉinak. Obitelj je spavala u gornjem katu, a s njima takoĊer i momak, ali na drugom kraju kata. (iostu su dali lijepu sobu koja se nalazila u prednjem dijelu kuće. Dolje je sve bilo zakljuĉano i Engel je kao i uvijek ponio kljuĉeve sa sobom. Sve se to zbilo nešto poslije roden- dana djeĉaka Freda, koji je za taj dan dobio na dar dvogo- dišn jeg ždrijepca. Djeĉak se sjetio, da danas zbog mnogih i zaniml jivih pustolovina koje su odrasli priĉali još nije nahra- nio svoga konja. Ustao je i sasvim tiho napustio spavaću sobu, a da pri tom nije nikoga probudio. Dolje je pomaknuo kraĉun sa stražnjih vrata i preko dvorišta se uputio u staju. Ni je uzeo svjetlo, a i kuhinja u kojoj se svjetlo nalazilo bila Je zakljuĉana. Morao je pipati u tami, zbog toga je utrošio mnogo vremena. Još nije bio ni gotov s hranjenjem kad je pomislio da ĉuje neki povik. Izašao je iz staje na dvorište i u spavaćoj sobi ugledao svjetlo. Uskoro je nestalo da se

205

nato pojavi u sobi sluge. Ondje se zaori velika vika. Sluga je vikao, pokućstvo se lomilo; pun groze ovaj je nesretni djeĉak primijetio da se ondje gore razvila zdvojna borba. Pala su i dva hica. Fred je zapoĉeo glasno vikati od straha. U istom trenutku pojavio se onaj stranac na prozoru, bacio revolver koji se još dimio i skoĉio dolje da se baci na djeĉaka ne bi li ga zgazio nogama. Pri tom mu je ispao nož koji je upravo potegao da udari. U najvećoj nuždi uspjelo je Fredu zgrabiti oružje i sa zdvojnom snagom ubosti napadaĉa u nogu. Ovaj je zavikao od srdžbe i bola i skoĉio unazad. Kao munja se podigao Fred i pobjegao. Ozljeda je prijeĉila ubojicu da ga slijedi. Smrtno preplašen potrĉao je djeĉak do susjeda. Kuća susjedova, jednako kao i Engelova, nalazila se ponešto uda- ljena od naselja. Ljudi su ĉuli Fredovo zapomaganje, brzo su se probudili i izašli iz kuće. Kad su ĉuli što se dogodilo, naoružali su se i pošli za djeĉakom. Još nisu došli do Enge- love kuće ugledali su je kako gori. Stranac je podmetnuo po- žar i nestao. Plamen se tako brzo raširio, da više nisu mogli gore; što je bilo u donjim prostorijama bilo je spaseno. Pre- tinac u kom se nalazio crtež bio je otvoren i prazan. Lešine do kojih nisu mogli, morale su izgorjeti. Užasno — povikaše svi naokolo kad je pripovjedaĉ na trenutak stao. Fred Engel sjedio je uz vatru, rukama je podboĉio glavu i tiho plakao. Jest, strašno — potvrdi Tetka Droll. — Sluĉaj je pobu- dio pažnju. Istraživali su u svim pravcima ali uzalud. Oba brata Engela imali su u St. Luisu sestru, koja je bila bogato udata. Dala je deset tisuća dolara premije onome tko uhvati palikuću i ubojicu. Ni to nije donijelo ploda. Tada joj je došla zamisao da se obrati privatnim detektivima Harrisu i Blotheru i to je imalo uspjeha. Uspjeha! — upita Watson. — Ubojica je još slobodan, svakako uzimam da je to Cornel. Jest, još je slobodan — odgovori Tetka Droll. — Ali nema mu dugog vijeka. Otputio sam se u Benton, da ondje malo bolje otvorim oĉi negoli oni što su... Vi? Zašto vi? Da zaradim pet tisuća dolara. GospoĊa je obećala deset tisuća dolara. Honorar će biti podijeljen — primijeti Tetka Droll. — Jednu polovicu dobit će Harris i Blother, a drugu detektiv.
206

Znaĉi da ste vi, sire, od policije. Hm, ja se nadam da se nalazim u krugu samih pošte- uih ljudi, meĊu kojima nema takvoga kome bi bilo kada trebalo pripaziti na prste i sada moram reći ono što sam dosad lajio: ja sam privatni detektiv i djelujem na odreĊenim mje- stima Divljeg zapada. Već sam mnogog lopova, koji se osje- ćao već sasvim sigurnim, uhvatio. I nadam se, da ću to i nadalje ĉiniti. Tako sada znate; a znadete i razlog zbog ĉega fie obiĉavam govoriti o sebi. Stari Tetka Droll, kome se sto- tine Ijudi smiju kad ga upoznaju, nije baš tako smiješan. Ali ta stvar ne spada ovamo, govorit ću o ubistvu. Drolla su sad svi gledali sasvim drugim oĉima. Njegovo priznanje da je detektiv bacilo je obilje svjetlosti na njegovu osobu i na sva njegova svojstva. On se zaklanjao iza ove smiješne maske, da svojim rukama šĉepa to sigurnije >noga koji je to zaslužio. Dakle — nastavi on — prije svega sam se obratio Fredu i valjano ga ispitao. Doznao sam sve što se o tome pripovijedalo i govorilo. Pretinac s crtežom bio je otvoren. Ubojica ga nije smio razbiti, jer bi to probudilo stanovnike kuće. Zbog toga ih je ubio, da se doĉepa crteža. Naravno da je odluĉio krenuti na Srebrno jezero. Morao sam za njim i poveo sam Freda, koji ga je vidio, pa de ga prema tome i pre- poznati. Već na brodu mi se taj momak uĉinio sumnjiv; kod i aftera ga je Fred i prepoznao, a danas će mi, nadam se, do- pasti šaka. Vama? — upita stari Blenter. — Oho, a što biste vi - njim? Već nešto. Nije ĉak ni potrebno, da ga dopremim u Henton. Ako donesem dokaz o njegovoj smrti i da sam ja pridonio tome, premija mi je tako sigurna kao eto ovaj moj s!eepinggoown. Za sada sam dosta govorio i rnalo ću spavati. Probudite me kada doĊe vrijeme. Ustao je da pronaĊe sebi udaljenije i tamno mjesto. Os- iali nisu ni pomišljali na spavanje. Ono što su ĉuli zaoku- pljalo ih je još dugo vremena, a skori sudar s trampima bio je tema koju nikad neće moći iscrpsti. Winnetou nije sudjelovao u tome razgovoru. Naslonio se 11a liticu i zatvorio oĉi, ali nije spavao; od vremena na vrijeme otvorio bi vjeĊe i upravio oštar ispitivaĉki pogled koji bi kao munja sinuo.

207

Bila je ponoć kad se Old Firehand otputio k inženjeru i ovome rekao da će poći u susret vlaku. Pozvao je onu dvojicu radnika koji će se ukrcati na lokomotivu umjesto obojice trampa i udaljio se s njima, tako da ih možebitni uhode ne mogu primijetiti. Posvuda je bila tama. Doprli su neprimijećeni do mjesta koje je brzojavno bilo uglavljeno i sjeli ovdje u travu da doĉekaju vlak. loš nije bilo taĉno tri sata kad je vlak pristao i stao kraj njih. Sastojao se iz lokomotive i šest velikih osobnih vagona. Old Firehand se uspeo i prošao kroz sve vagone. Bili su prazni. U prvome vagonu ležao je kovĉeg napunjen kamenjem. Kraj njega je stajao strojovoĊa koji je izmolio dozvolu da vozi vlak dok je ložaĉ trebao da siĊe u Sheridanu, jer će mjesto ložaĉa zauzeti Old Firehand. Prijateljski je klimnuo strojovoĊi, s oba se radnika uspeo na lokoinol ivu. namazao lice ĉaĊom i u svom platnenom odijelu izgledao je sasvim kao Iožaĉ. Vlak je krenuo. Vagoni su bili graĊeni na amerikanski naĉin. Ulaziti se moglo samo na posljednji vagon, da ĉovjek dospije u one prednje; naravno, vagoni su bili rasvijetljeni. Lokomotiva je bila takozvana tenderica, bila je sa strane obložena ĉvrstim limenim zidovima protiv vjetra. To je bila sretna okolnost., jer su ti zidovi sakrivali ljude koji su bili u lokomotivi, a mogli su izdržati hitac iz revolvera pa ĉak i pušĉani metak. Nakon kratka vremena vlak je ušao u Sheridan gdje je pravi ložaĉ bezglasno nestao. U meĊuvremenu su oba obavještajca, koje je Old Fire- hand prisluškivao, prispjela do mjesta gdje se crvenokosi Cornel utaborio. Obavijestili su ga, da u Sheridanu nitko nema ni pojma o tome što će se dogoditi i tom su viješću izazvali veliko veselje kod trampa. Tada su odveli Cornela na stranu i saopćili mu svoje bojazni o kojima su na straži razgovarali. On ih je mirno slušao i rekao: Doista mi ne pada na um, da sve te momke, od kojih je većina lopova zadržim, a jednako mi tako na um ne pada, da onima koje ne kanim zadržati, dam i jedan jedini dolar od ovih pola milijuna, neće dobiti ništa! Ali, oni će sebi sami uzeti! Priĉekajte! Ja imam svoj plan!

208

Usprkos tome! Ja znam, da će svi nagrnuti unutra, oslal ću napolju i ĉekati dok ne izvuku blagajnu. Kad se vlak udalji, vidjet će se što će se dogoditi. Kako stoji stvar s nama dvojicom? Vi ostajete uza me. Time što sam vas poslao u Sheri- dan dokazao sam da vam poklanjam vjeru. PoĊite k Woodwardu. On zna moj plan i saopćit će vam imena onih koji ostaju uza me. Oni su poslušali i uputili se imenovanome koji je unutar ĉete obnašao titulu poruĉnika. Još je sve bilo ovito u tamu. Kasnije, kad se bude približio sat, kraj pruge će zapaliti vatru. Bilo je tri sata i ĉetvrt. Zaĉuli su daleki štropot v]aka i kratko nakon toga vidjeli jaka svjetla s lokomotive. Zapalili su vatru. Old Firehand je zatvorio vrata od kotla, da on i ostale osobe u lokomotivi ne budu previše osvijetljeni. Jedva stotinu koraka od vatre udaljen, strojovoĊa kao da je po- slušao neki iznenadni nalog, pusti protuparu. Zvižduk se razliježe, a kotaĉi zacvile, vlak stane. Trampi su poĉeli klik- tati od veselja i poĉeše se gurati na stražnja vrata posljed- njeg vagona. Svaki je htio biti prvi. Cornel je znao što je najvažnije. Uspne se na rub lokomotive, baci gore pogled i upita: Je li sve u redu, boys? Well! — odgovori jedan radnik, koji je strojovoĊi upe- rio revolver na prsa. — Moraju biti mirni! Vidi, Cornel, pri najmanjem pokretu ja pucam! Old Firehand je stajao, kao da je pun straha, naslonjen na kotao, a pred njim je stajao drugi radnik s naperenim revolverom. Cornel je bio potpuno prevaren. On reĉe: Lijepo, vašu stvar ste odliĉno izvršili, bit ćete nagra- Ċeni posebnim nagradama. Ostanite gore dok ne svršimo stvar i tada, kad dam znak siĊite da ovi dobri Ijudi ne umru od straha već da mogu poći dalje. Od mašine se opet udaljio u tamu. Kad se udaljio, nagne se Old Firehand da razgleda prostor. Nikoga više nije vidio da stoji napolju, ali u vagonima je sve kljuĉalo od ljudi. ĉulo se kako se pravdaju oko kovĉega. Naprijed, naprijed! — zapovjedi Old Firehand strojo- voĊi. — Što najbrže možete! ĉini se, da je i Cornel ušao u vlak. Ne smijemo više gubiti ni ĉasa.

209

Vlak se pokrenuo, a da mašinist nije za to dao znak. Stoj, stoj — povika jedan glas. — Ubijte pse u loko- motivi! Pucajte, pucajte! Trampi, koji su se nalazili u unutrašnjosti vagona, prestrašili su se kad je vlak poĉeo ići. Htjeli su iskoĉiti, sići, ali zbog brzine koju je strojovoĊa razvio bilo je to nemoguće. Old Firehand je punom parom ložio. Plamen je obasjavao njega i njegove pratioce. Vrata su se na prvom vagonu izne- nada otvorila, na njima se ukaže Woodward, sav razjaren. Vidio je lokomotivu pred sobom i obasjano lovĉevo lice, koji je stajao kraj navodnih trampa sasvim mirno. Old Firehand! — zaurla on tako glasno da se to ĉulo usprkos Iupi toĉkova i pištanju mašine. — Taj pas je ovdje! Idi do Ċavola! Potegao je revolver iza pasa i opalio. Old Firehand se kao munja baci na zemlju i nije bio pogoĊen. Ali u trenu zasja i njegov revolver i Woodward se prevali pogoĊen u srce. Na ista vrata nadirahu i drugi trampi, ali u trenu su popadali pod njegovim mecima. U istom trenutku uspjelo je obojici radnika povući neku ĉeliĉnu zavjesu koja je sada di- jelila lokomotivu od vagona. Sad su mogli.trampi pucati ko- liko ih je volja. Za to vrijeme vlak je jurio. StrojovoĊa je pažljivo gledao na kojem će se mjestu pokazati nova vatra. Prošlo je ĉetvrt sata, a na istoku se ukaza svjetlo. On punom snagom zazvižda ne kratko, već dugim beskrajnim zviždukom. Približavao se mostu i s tim zviždukom je htio opomenuti ljude na dolazak vlaka. Ovi su već davno bili na svojim mjestima. Nešto prije ponoći prispjeli su i vojnici iz Fort Wallacea. Postrojili su se sada na obje strane rijeke ispod mosta, da svakog trampa, koji bi se odozgo spustio, šĉepaju. Ondje gdje je zapoĉinjao most, stajao je Winnetou s rafterima i lovcima, a na drugoj strani na izlasku iz tunela vlak su ĉekali naoružani radnici. Njima je zapovijedao predradnik Watson, koji je preuzeo na se veoma odgovornu dužnost, da u tunelu otkaĉi lokomotivu od vlaka. Kad je ĉuo zvižduk, zapovjedio je svojim ljudima. Zapalite vatru! Odmah je planula vatra na ulazu u tunel dok je on sam stupio u nj priljubljen uza zid da saĉeka vlak.

210

Vlak je usporenom brzinom dojurio na most i približavao se tunelu. Old Firehand je vidio svoje ljude i zapovjedio im »iza nas odmah upaliti vatru!« Trenutak kasnije stao je vlak. Lokomotiva je stala upra- vo na onom mjestu gdje ju je oĉekivao Watson. Brzo se prikrao izmeĊu nje i prvog vagona, otkaĉio ju je i pobjegao iz tunela. Lokomotiva ga je odmah slijedila. Vagoni su ostali u tunelu, a vatra je sada gorjela na ulazu i izlazu. Radnici su nadalje brzo preprijeĉili eventualni izlazak iz tunela. Sve se to dogodilo mnogo brže no što se to može ispripovijedati, a i mnogo brže no što su to i trampi mogli shvatiti. Nisu se osjećali ugodno i zbog one luĊaĉke brzine kojom ie vlak dojurio do tunela. Doznali su da se na lokomotivi na- iazi Old Firehand i prema tome znali, da im je propao plan; ali su se pouzdano nadali, da će ovdje gdje je vlak stao, pa makar to bila i neka postaja, ugrabiti slobodu. Bili su snažno naoružani a i brojĉano su se osjećali jakim, te su se nadali da se nitko neće usuditi omesti ih u izlaženju. Vlak je stajao; na to su i ĉekali. Kad su pogledali na prozore, ugledali su upravo podzern- nu tamu. Onima, koji su se natisnuli u posljednji vagon, uĉinilo se da gledaju kroz usku cijev u neku golemu vatru, a oni opet koji su se nalazili u prvom vagonu vidjeli su kako je nestala lokomotiva, a na njeno mjesto stupila je ogromna vatra. Tada je jednome od trampa sinulo: »U tunelu smo! CJ tunelu smo!« poviĉe on prestrašen, a za njim su i svi po- ćeli uzvikivati »Tunel, tunel«. No, pa šta onda, hajdemo napolje! MeĊu njima je poĉela strahovita gurnjava, tako da oni Itoji stajahu na vratima, nisu mogli jednostavno izaći već su bili kao neki ĉep izbaĉeni iz boce. Popadali su jedan preko drugoga, tako da je nastala velika graja. U tom kaosu tjelesa, ruku, nogu, u tom kaosu povika, psovaka, mnogi su bili dob- rano ozlijeĊeni. Bilo je i takvih, koji su se mašili oružja, da sc oslobode onih drugih koji su padali po njima. U tami, koja onim vatrama sprijeda i straga nije mogla biti uklonjena, osjetio se teški zadah dima, kojeg je jutarnji povjetarac tjerao u tunel. K vragu! Hoće da nas uguše! — usklikne neki pro- mukao glas. — Mi moramo napolje!

211

Desetorica, dvadesetorica, pedesetorica njih urlahu u je dan glas i njihov pravi smrtni strah tjerao je sve spram oba izlaza. Ali na izlazima je gorjela tako jaka vatra koja nije dopuštala nikakav prolaz. Tko je htio izaći morao je skakati kroz vatru i svakako opržiti odjeću i tijelo. To su spoznali oni prednji; oni se okrenuše i pokušaše nazad; oni straga po- tiskivali su ih sve više, tako da se izmeĊu donedavnih prija- telja razbjesnio pravi boj. U tunelu se zaĉuo urlik i toptanje, tako da su oni napolju imali dojam da se u podzemlju tuku divlje zvijeri. Old Firehand je obišao liticu, da doĊe do prednje vatre. Nije potrebno da išta radimo — doĉeka ga jedan raf- ter. — Beštije se tuku unutra. Poslušajte samo, sire! Da, dobro su se zgrabili — odgovori ovaj. — Ali ipak su ljudi, moramo ih štedjeti. Oslobodite mi ulaz. Ma nećete valjda unutra? To baš hoću. Za ime božje ne ĉinite toga! Napast će vas i ugušiti, sire! Neće to uĉiniti, bit će sretni ako im pokažem put k spasenju. Sam je pomogao da se ukloni vatra i izmeĊu nje i tunelskog zida zinuo je prostor u koji se moglo uskoĉiti. Lagano unići bilo je nemoguće. Old Firehand skoĉi i naĊe se u tunelu, on sam, suĉelice njemu razjareni Ijudi. Još nikada se njegova hrabrost nije tako jasno pokazala kao sada; ali takoĊer nikada njegovo samopouzdanje nije bilo sigurnije nego- li ovoga trenutka. Ĉesto je iskusio kako fascinira, upravo umrtvljuje neprijatelja hrabrost jednog ĉovjeka. Halo, silence! — zaori njegov snažni glas. Nadglasao je viku iz stotinu grla i svi zamukoše. — ĉujte što vam govo- rim! »Old Firehand«, zaĉuo se sa sviju strana, a svi bijahu zapanjeni njegovom besprimjernom hrabrošću. Jest, ja sam to — odgovori on. — I vi treba da znate: ondje gdje sam ja, tamo nema otpora! Ako se nećete ugušiti, položite oružje i poĊite napolje, ali jedan po jedan! Stajat ću napolju kraj vatre i zapovijedat ću! Tko iskoĉi, a ne bude ĉekao moj poziv, bit će ubijen! A tko pokuša pronijeti oružje takoĊer će ga zadesiti kugla! Ima nas mnogo! Ovdje su radnici, lovci, rafteri i vojnici! Dakle, dosta nas je da povjeru-

212

jete mojoj prijetnji! Razmislite! Bacite nam kapu ili šešir napolje, to neka bude znak da se želite predati! Ne uĉinite li to, upravit ćemo stotinu pušaka u vatru i nitko neće živ izići! Zbog dima je posljednje rijeĉi izgovorio s najvećim naporom i skoĉio napolje, da ga još tko ne ubije. Ta opreznost bila je na mjestu, ali u stvari suvišna. Utisak koji je uĉinila njegova pojava na trampe, bio je tako jak, da se nitko od njih ne bi usudio dignuti pušku na nj. ĉulo se kako se savjetuju. Mnogi su glasovi govorili jednovremeno. Okolnosti im nisu dozvoljavale da troše mnogo vremena, jer dim, koji je ispunjavao tunel, postajao je sve gušći i otežavao disanje. Mužu kakav je Old Firehand, morali su vjerovati; pred njim su izgubili svaku hrabrost; znali su da će ispunit.i svoju prijetnju i nisu vidjeli drugi put k spasu već predaju. Bacili su šešir kroz vatru i odmah potom obavi- jesti ih Old Firehand, da prvi od njih smije napolje. On je iskoĉio i bez zadržavanja morao je preko mosta gdje su ga prihvatili rafteri i lovci. Ovi su bili snabdjeveni konopcima, remenjem, tako da je svaki ĉovjek koji je prispio prijeko, odmah bio svezan. Puštali su ih iz tunela i to u dovoljnim razmacima, da je za svakog bilo vremena da ga svežu. Ipak se to tako brzo odvijalo da su se za nepunih ĉetvrt sata svi trampi nalazili u vlasti pobjednika. Ali na najveće zaĉuĊenje i razoĉaranje naišli su pobjednici, vidjevši da meĊu trampi- ma nema crvenokosog Cornela. Zarobljenici, koje su ispiti- vali, rekli su da se on s još dvadesetoricom svojih ljudi nije ukrcao na vlak. Pobjednici su najpomnije pretražili tunel i sve vagone. Ništa nisu našli i moradoše povjerovati, da su trampi govorili istinu. Zar da upravo taj ĉovjek, koga su svi željeli imati u rukama, pobjegne? Ne! Zarobljenike su povjerili vojnicima i radnicima, a Old Firehand se i Winnetou, zajedno s lovcima i rafterima, otputiše na mjesto da pretraže tragove. Old Fire- hand je ĉetvoricu raftera poslao u Sheridan neka mu dovedu konja i donesu lovaĉko odijelo i da oba trampa dovedu k tu- nelu. Nije se namjeravao vratiti u Sheridan, već je odluĉio da sa svojim drugovima poĊe u Fort Wallace kamo će i tram- pi biti otpremljeni, jer će ondje biti bolje ĉuvani negoli bilo gdje.

213

Našli su mjesto gdje su trampi logorovali i oĉekivali vlak. Nakon duljeg traženja i savjesnog pretraživanja mnogih tra- gova pokazalo se da je doista nešto oko dvadesetero ljudi pobjeglo. Odabrali su sebi najbolje konje, a ostale su rastje- rali na sve strane. Cornel je postupio veoma lukavo — reĉe Old Fire- hand. — Da je sve konje poveo, bio bi to veliki teret za nje- govu malu ĉetu a i trag bi bio veoma vidljiv da bi ga i dijete znalo slijediti. Time što je preostale konje rastjerao, otežao nam je ispitivanje tragova i dobio mnogo vremena. -— Moj bijeli brat se možda vara — reĉe Winnetou. — Ovaj bijelac zacijelo nije napustio okolicu a da nije ispitao što se dogodilo s njegovim ljudima. Kad bismo sada slijedili njegove tragove, oni bi zacijelo vodili u Eagle-tail. Osvjedoĉen sam da moj crveni brat pravilno rasu- Ċuje. Cornel je odavde odjahao da nas prisluškuje. Sad zna na ĉem je i istom sada će pobjeći. Ako se sada brzo vratimo, možda bismo ga još mogli uhvatiti. Ne, moj brat mora znati da ga ne možemo odmah sli- jediti. Mi moramo u Fort Wallace da dademo svoj iskaz. To će nas zadržati cijeli dan, tako da ćemo istom sutradan moći slijediti ovu dvadesetoricu trampa. Oni će nam se, znaĉi udaljiti za ĉitav dan. Jest, ali mi znamo kamo će i ne trebamo gubiti vri jeme tražeći njihove tragove. Poći ćemo pravo na Srebrno jezero. Misli li moj crveni brat, da će oni na Srebrno jezero? Svakako. Oni hoće novaca. Njima je do kupovanja. Ali za njih kupovanje nije neophodno potrebna stvar. Živ- jeti mogu od divljaĉi što će je ubiti. Oružja imaju, a i muni- cije. Ako bi im municije uzmanjkalo, dobit će je na putu poštenim ili nepoštenim naĉinom. MeĊutim, ja sam ipak osvjedoĉen da će poći na Srebrno jezero. Dakle, hajdemo vidjeti njihove tragove da bar doz- namo kamo su odjahali. Ubrzo su pronašli tragove bjegunaca, vodili su na rijeku a tada podjednako uzvodno. Na Eagle-tailu nedaleko mosta trampi su bili stali. Jedan izmeĊu njih, zacijelo Cornel, prišuljao se pod okriljem stabala na prugu, gdje je bio svjedok zarobljavanja njegovih

214

Ijudi. Kad se vratio, uputili su se u Kid Carson. Bio je to gotovo siguran znak, da namjeravaju preko Colorada na Srebrno jezero. Uto su se vratila i ĉetvorica raftera. Doveli su takoĊer i Hartleyja i inženjera, obojica su htjeli u For Wallace, jer i njihov je iskaz bio važan. Radnici su se vratili pješke u Sheridan. Kao nagradu su dobili oružje od trampa. Za prijevoz razbojnika bilo je dovoljno vagona. Pošto su ukrcali zarobljenike, uspeli su se i ostali i oba vlaka krenuše. Vojnici su se na konjima vratili u Fort Wallace. Ondje se dogaĊaj već raspriĉavao i kad su prispjeli vla- kovi, sve je nagrnulo da ih doĉeka. Trampi su bili doĉelcani tako da su mogli odmah znati što ih ĉeka poslije osude. Uostalom oni su pretrpjeli tako velike gubitke da ih je gotovo ĉetvrtina ostala u tunelu. Još i danas se u toj okolici pripovijeda o slavnom pothvatu protiv trampa koji su izveli VVinnetou, koji ga je izmislio, i Old Firehand, koji ga je izveo. Jedanaesto poglavlje U ŠKRIPCU Ondje, gdje s onu stranu Gunnison rijeke strše planine Elk, jahahu ĉetiri ĉovjeka po nekoj visoravni, koja je bila obrasla kratkom travom i na kojoj, koliko je oko moglo vidjeti, nije bilo ni grmlja ni stabala. Iako se na Divljem zapadu ĉovjek morao naviknuti da vidi ĉudnovate likove, ipak su ova ĉetvorica morala zapeti za oko svakorne ĉovjeku koji bi ih susreo. Jedan je od njih jahao na prekrasnom pastuhu od one pasmine koju gaje plemena Apaša. Stas mu nije bio ni visok a ni širok, ipak je ostavljao dojam snage i izdržljivosti. Preplanuo obraz bio je okružen punom tamnoplavom bradom. Nosio je kožnate legginse, lovaĉku košulju iz istog materijala i duge ĉizme koje je navukao do iznad koljena. Na glavi mu je sjedio šešir široka oboda na kraju kojega su visili šiljci od ušiju grizzly medvjeda. Imao je širok pojas koji je bio ispunjen municijom za koji je zataknuo dva revolvera i bowie nož, O pojasu je nosio još dva para potkovica i ĉetiri

215

gotovo okrugle debele navlake iz slame, koje su bile proviĊene remenjem i kopĉama. Zacijelo su mu služile, da ih stavi konju na noge umjesto potkova, ako je trebalo zavarati gonioce. S lijevog ramena pa sve do desnog boka visio mu je smotan laso, a oko vrata je nosio na svilenoj vrpci, ukrašenu perjem kolibrića, lulu mira. U desnoj ruci je držao kratku pušku, koja je bila sasvim osobite grade, a na leĊima je imao dugaĉku i veoma jaku dvocijevku ĉudnovate vrste koju su prije nazivali »ubojica medvjeda« iz ĉijih cijevi se moglo pucati samo kuglom. Taj je ĉovjek bio Old Shatterhand, slav- ni lovac koji je to ime zahvaljivao ĉinjenici što neprijatelja može oboriti udarcem svoje šake. Uza nj je jahao omaleni slabašni i golobradi ĉovjeĉuljak u plavom dugaĉkom fraku sa žutim veoma svijetlim dugrnetima. Na glavi je nosio golemi ženski takozvani amazona še- šir, u koji je utaknuo neko golemo pero. Hlaĉe mu bijahu prekratke, a noge je utaknuo u stare proste cipele na koje je priĉvrstio ogromne meksikanske mamuze. Taj je jahaĉ nosio ĉitavu zbirku raznog oružja i sve je to visilo kraj njega i na njemu i tom arsenalu nije odgovaralo njegovo dobroćud- no lice. Taj ĉovjeĉuljak zvao se Heliogabal Morfej Franke od svojih pratilaca nazvan Hobble Frank, jer je zbog neke davne ozljede bio hrom. Iza ove dvojice jahao je neki šest stopa visoki dugajlija na staroj, niskoj mazgi, koja se ĉinila da ga jedva nosi. ĉo- vjek je nosio neke kožnate hlaĉe, koje su bile skrojene u svakom sluĉaju za daleko manju i deblju osobu. I on je nosio na bosu nogu nataknute cipele, koje su bile toliko okrpane, da je jedna krpa bila na drugoj. Jedna od tih cipela bila je sigurno teška pet ili šest pudova. Tijelo ovog ĉovjeka bilo je utaknuto u košulju iz bivolje kože, koja nije pokrivala prsa jer nije imala ni dugmadi a ni rupica, a rukavi su jedva dosizali do lakata. Oko dugaĉka vrata obavio je rubac, kome nije bilo moguće raspoznati boju. Na šiljatoj glavi sjedio mu je šešir, koji je pred mnogo godina bio sivi cilindar. Možda je tada pokrivao glavu nekog milijunaša, meĊutim, taj je cilindar padao sve niže i niže i konaĉno se našao u preriji u rukama svog današnjeg vlasnika. Ovaj je obod držao suviš- nim, odrezao ga i ostavio telc toliko da pokrivalo može ski- nuti s glave. U debelom užetu, koje mu je služilo kao pojas, vidjela su se dva revolvera i nož za skalpiranje, a osim toga
216

je o taj svoj pojas objesio mnoge kesice, koje sadržavahu sve one malenkosti koje su potrebne zapadnjaku. Na leĊima je nosio neki gumeni pokrivaĉ. Ali kakav samo! Ta ĉudno- vata stvar bila se poslije prve kiše toliko raspala, da više nikada nije mogla ispunjavati svoju prvobitnu namjenu i sad je taj pokrivaĉ morao nositi tek kao neku vrstu husarske jake. Preko koljena svojih beskrajno dugaĉkih nogu položio je jednu od onih pušaka s kojom izvježban lovac nikada ne promaši cilj. Koliko je bio star to se nije moglo odgonetnuti ni reći. Jednako je tako bilo i sa starošću njegove mazge. Najviše što se moglo nazrijeti bilo je to, da se oboje potpuno poznaju i da su mnogu pustolovinu zajedno proživjeli. Ĉetvrti jahaĉ sjedio je opet na veoma visokom i jakom konju. Bio je veoma debeo, ali toliko malen da su mu kratke noge jedva mogle obaviti konjski trup. Nosio je, iako je sunce upravo pripeklo, neko krzno, koje je bolovalo na primjetnoj nestašici dlaka. Kad bi ĉovjek htio sakupiti dlake s njegova krzna jedva da bi mu dostajalo pa da pokrije tijelo jednog miša. Na glavi mu je sjedio mnogo prevelik panama šešir, a ispod krzna provirivale su dvije goleme posuvraćene ĉizme. Kako su rukavi krzna bili predugaĉki, od ĉitava tog ĉovjeka moglo se vidjeti samo masno, crveno i dobrodušno, ali lukavo lice. Bio je naoružan takoĊer s dugaĉkom puškom. Kakvo je još oružje imao uza se to se nije moglo vidjeti, jer je njegovo krzno pokrivalo ĉitavo tijelo. Oba ova muža bijahu David Kroners i Jakob Pfefferkorn, posvuda zvani kao »Dugaĉki Davy« i »Debeli Jemmy«. Bijahu nerazdruživi i nitko nije vidio jednoga, a da u blizini ne bi bio i drugi. Jemmy je bio Nijemac, a Davy Yankee. Ipak je ovaj posljednji toliko nauĉio njemaĉki za vrijeme dugih za- jedniĉkih godina, da su se i u tom jeziku mogli sporazumije- vati. Jednako nerazdružive kao i oba jahaĉa bijahu i njihove životinje. Te životinje stajahu uvijek jedna kraj druge, pasle su zajedno i, ako su bile u nekom logoru prisiljene trpjeti društvo ostalih, udaljavale bi se u najmanju ruku nekoliko inetara od ostalih. 225 Ova su ĉetvorica morala, iako nije prošlo više od podne- va, ipak danas uĉiniti velik put i zacijelo nisu jahali samo mekom prerijom, jer oni i njihovi konji bijahu veoma prašni. Usprkos tome nisu bili umorni ni oni a ni njihove životinje. Ako su se osjećali umornima, to se moglo
217

zakljuĉiti samo po 15 Blago u Srebrnom jezeru

218

šutnji. Ova je bila prekinuta razgovorom izmeĊu Old Shatterhanda i Hobble Franka, koji je svog susjeda zapitao: Dakle, prenoćit ćemo na Elk-Forku. Koliko još imamo do tog mjesta? Tu ćemo vodu dosegnuti oko veĉeri — odgovori upi- tani. Istom oko veĉeri? O jao! Tko će to izdržati; već od rana jutra sjedimo u sedlu. Trebali bismo već jednom stati da nam barem konji predahnu. Ne mislite li vi takoĊer to isto? Svakako. Priĉekajmo dok proĊemo ovu preriju, tada ćemo doći do šume gdje ima i vode. To je lijepo! Konji će se napiti, a bit će zacijelo i do- bre paše. A što ćemo mi? Sinoć smo pojeli posljednje bivolje meso, a danas ujutro smo oglodali kosti. Od tog trenutka nam ništa nije došlo pred pušku. Gladan sam i uskoro moram nešto pojesti inaĉe će me vrag odnijeti. Nemajte brige, već ću ja nešto pronaći. Jest, a što! Ta stara poljana ovdje kao da je izumrla. Meni se ĉini, da ovdje ni hrušta nema. Kako ovdje pošten zapadnjak doĊe do peĉenke? Već je vidim! Uzmi, molim te, moga konja i poĊi s ostalima polako naprijed! Uistinu — upita Hobble Frank, pri ĉemu je mašući glavom gledao naokolo. — Vi već vidite peĉenku? Ja ne zamjećujem ništa. On uzme uzde Old Shatterhandova konja i proslijedi s dugaĉkim Davyjem i debelim Jemmyjem naprijed. Old Shatterhand se odvoji od njih i poĊe u onom pravcu gdje se moglo vidjeti mnoštvo brežuljaka. Tamo je bila kolonija pre- rijskih pasa, bili su to amerikanski glodavci, koje su tako zvali zbog njihova lajanja. To su bezazlene, neškodljive i veoma radoznale životinje i, ĉudno, vole stanovati sa sova- ma i ĉegrtušama. Ako im se netko približavao, stanu na dvije noge da ga posmatraju; pri tome ĉine veoma smiješne kret- nje. Ako se uplaše, nestaju kao munja brzo u svojim rupama i više ih nema. Ako lovac pronaĊe drugi zalogaj, on prezire meso ove životinje, ali ne zbog toga što nije ukusno već zbog obiĉne predrasude. Hoće li usprkos tome uhvatiti pre- rijskog psa ne smije pokušati da mu se približi tajom, jer su

219

te životinjice suviše oprezne a da bi mu to uspjelo. On mora pobuditi njihovu radoznalost i nju tako dugo podržavati dok se ne približi da može pucati. To mu je moguće samo ako i sam ĉini najsmješnije kretnje. Prerijski pas tada ne zna o ĉeinu se radi i što da drži o ovome koji se približuje. Old Shatterhand je, dakle, ĉinio takve kretnje ĉim je predmnijevao da su ga životinjice, koje su sjedile na svojim brežuljcima, primijetile; sagibao se, skakao je amo-tamo, ustajao, okretao se, uzdizao je ruke kao da leti i imao je na umu samo jsdno, da im se što više približi. Hobble Frank, koji je sada jahao uz Jemmyja i Davyja, promatrao je Old Shatterhandove kretnje i zabrinuto reĉe: Gospode bože, što mu je to palo na um! Ta zar mu se uiiješa? Ponaša se kao da se napio beladone! Ali, ĉujte! Puca! Old Shatterhand je sada opalio dva hica tako brzo da su se ĉuli kao jedan. Vidjeli su ga kako je potrĉao i dvaput se sagnuo da nešto digne sa zemlje. Tada se vrati. Ubio je dva prerijska psa, stavio ih u bisage i uzjahao. Hobble Frank uĉini veoma sumnjivo lice i upita ga: To je ta peĉenka? Zahvaljujem najuljudnije, takvu stvar ja ne jedem. Jesi li bar jednom kušao? Nisam, to mi ni u snu ne pada na um. Nemaš nikakva prava da sudiš jesu li prerijski psi ukusni ili nisu. Jesi li možda ikada u životu jeo jareće meso? Malog jarĉića — upita Frank, pri ĉemu je puckao je- zikom. — Naravno da jesam. ĉujte me, sire, to je nešto dobro. Zar uistinu dobro — smijao se Old Shatterhand. — A l isuće se smiju tome. Jest, ali ti su Ijudi glupi. Ja vam kažem, mi Saksonci se razumijemo u dobro jelo i u tom nam nitko u Evropi nije ravan. Jarići u tavi, pa zatim malo luka, pa nešto majorana 1 to sve neka se lijepo zažuti i dobro speĉe, pa to je hrana za bogove s Olimpa! Ja to dobro poznam, jer oko Uskrsa, kada ima mlade jaretine, to se kod nas u Moritzburgu uviJck jede. Vrlo dobro. A reci mi jesi li već jednom jeo kunića? Kimić, a što je opet to? 15* 227 Pitomi zec kako se to kaže u Saksoniji.
220

Pitomi zec? A la bonheur! To je nešto odliĉno! U moritzburgu i u njegovoj okolici bilo je za moje vrijeme mnogo kunića. Meso je mekano kao maslac i samo se razilazi u ustima. A, ipak, vidiš, ima mnogo ljudi, koji bi te ismijali kad bi im to rekao! To su glupani! Takav jedan kunić, koji se hrani samo najboljim i najfinijim zeljem, mora da ima odliĉno meso, Ui možda i vi ne vjerujete? Vjerujem, vjerujem, ali upravo zbog toga tražim da ti meni vjeruješ, što ti kažem o prerijskom psu! Vidjet ćeš da prija kao jaretina ili ĉak kao kunić. Ja ti velim... stoj, nisu li to jahaĉi? Old Shatterhand je pokazao prema jugozapadu gdje se pokretahu mnogi likovi. Bili su toiiko udaljeni, da se nije moglo razlikovati jesu li to životinje, možda bivoli, ili jahaĉi. ĉetiri lovca jahahu polako naprijed, a stalno su pratili onu skupinu. Nakon nekog vremena razaznali su, da su to jahaĉi i uskoro se pokazalo da nose uniformu; bijahu to vojnici. Zapravo su krenuli u sjeveroistoĉnom pravcu, ali kad su ugledali ĉetvoricu naših lovaca promijenili su pravac, i u naj- bržem se kasu približili. Bilo ih je dvanaest, a vodio ih je jedan poruĉnik. Približili su se na trideset koraka, tada su stali. Oficir je ponajprije promatrao ĉetvoricu jahaĉa ispitivaĉkim pogledom, tada njegov pogled padne na puške koje je nosio Old Shatterhand, njegovo oko sine i on zapita, a pri tom je pokazao na kratku pušku. Behold, nije li to henry-puška, sire? Svakako — potvrdi zapadnjak. — Poznajete li te puške? Ni jedne takve puške još nisam vidio, ali su mi taĉno opisali. Pronalazaĉ te puške navodno je bio ĉudnovat ĉovjek i saĉinio ih je tek nekoliko, jer se bojao da bi takvim puškama Indijanci i bivoli nestali s lica zemlje. Taj mali broj pušaka je nestao i samo Old Shatterhand nosi jednu od posljed- njih. Istina je, sire. Od neko jedanaest ili dvanaest Hen- ryjevih pušaka, koliko ih je uopće bilo, samo je moja još na životu. Ostale su nestale na Divljem zapadu.

221

Pa to ste vi tada uistinu, Old Shatterhand. Kakva radost! Biste li nas htjeli pratiti? Moji će drugovi to sma- trati ĉašću, ako vam se svidi da budete naš gost. Kamo ste naumili? Mi krećemo u Fort Mormon. Tada vaš ljubazni poziv, na žalost, ne mogu slijediti, jer mi moramo upravo u suprotnom pravcu; u odreĊen ćemo se sat sastati s prijateljima. Smijem li pitati kamo ste naumili, sire? Ponajprije idemo do Elk planina, sve do Grand Ri- vera; a odatle ćemo u Book planine. Upozoravam vas, da se ĉuvate Utaha koji su nedavno iskopali ratnu sjekiru. Zbog toga i patroliramo izmeĊu Fort Mormona i Fort Indiana. Naime, neko društvo kopaĉa zlata provalilo je u logor Utaha da im oduzme konje. Bilo je to noću; ali Utahi su se probudili i poĉeli se braniti našto su mnogi Utahi ubijeni od mnogo nadmoćnijeg neprijatelja. Ko- paĉi zlata su pobjegli s konjima i ostalim popljaĉkanim stva- rima, a Crvenokošci su se uputili sutra ujutro da ih slijede. Stigli su razbojnike i razvio se boj koji je ugasio mnoge ljud- ske živote. U toj su bici izgubili živote šezdesetorica Indija- naca, a samo šestorica bijelaca je uspjelo pobjeći. Sada Utahi kruže okolicom da pronaĊu ovu šestoricu, ĉak su u Fort Union poslali deputaciju koja traži da im se nadoknadi šteta; za svakog konja traže novoga, a za sve izgubljene predmete tisuću dolara; za svakog mrtvog Indijanca traže dva konja i jeĊnu pušku. To nije preskupo. Jesu li pristali na te uvjete? Nisu. Bijelcima ni na um ne pada, da priznaju Crvenokošcima pravo na bilo kakve uvjete. Deputacija se vratila neobavljena posla i zbog toga su iskopali ratne sjekire. Utahi su ustali masovno i kako mi na žalost na ovom teritoriju ne- mamo dovoljno snaga da ih pokorimo jednim udarcem, potra- žili smo saveznike. Neki su oficiri svratili k Navajosima, da ih predobiju protiv Utaha a to im je i uspjelo. A što su obećali Navajosima za njihov pristanak? Sav plijen koji uĉine. Lice se Old Shatterhanda smraĉi kad je to ĉuo. Rekao |c vrteći glavom. Dakle, ponajprije su Utahi napadnuti, opljaĉkani, a innogi od njih i ubijeni; kad su zatražili da se pljaĉkaši ka222

zne i da im se nadoknadi šteta, odbijaju ih; a kada svoju stvar uzimaju u svoje ruke, na njih huškaju Navajose i te Crvenokošce plaćaju plijenom koji će biti uzet Utahima što traže pravdu. Zar nije pravo ĉudo ako se oni samo osjećaju otjerani u krajnost? Njihova srdžba mora da je velika i teško onom bijelcu koji im padne u šake. Ja moram samo slušati i nemam prava da sudim. Ja sam vas s ovim saopćenjem opomenuo, sire. Ja to shvaćain. I zahvaljujem se što ste me opome- nuli i ako budete u Fortu priĉali o sastanku sa mnom, kažite da Old Shatterhand nije neprijatelj Crvenokožaca i da svesrdno žali da ovako jedna nadarena nacija mora propasti, jer joj ne daju vremena da se naravno približi kuituri, već od nje traže da se iz lovaĉkog naroda preobrazi u moderni svijet s državama. S istim pravom bi trebalo djeĉaka iz škole ubiti, jer još nije toliko sposoban da bude profesor astroaomije. Good bye, sire! Okrenuo je konja i odjahao, a slijedili su ga njegovi pratioci. Na vojnike se više nije ogledao. Oni su zateĉeni neko vrijeme stajali pa zatim nastavili put. Old Shatterhand je u svojoj srdžbi, a to je dobro znao, uzalud govorio; to je šutlji- viji bio sada kad je bez rijeĉi slijedio svoje misli da je sa- svim uzaludno prouĉavati »brata Jonatana« da nema rdkakvih većih prava od Indijanaca, kojega tjeraju od mjesta do mje- sta, od predjela u predio dok ne završi svoje nasmrt osu- Ċeno postojanje. Prošlo je pola sata, tada se probudi Old Shatterhand iz svog razmišljanja da svoju pažnju upravi na horizont koji je poprimao obris tamne i sve šire linije. Pokazavši rukom reĉe: Eno tamo šume o kojoj sam vam govorio! Obodite svoje konje, za pet minuta bit ćemo u njoj. Konje su potjerali najbržim kasom i uskoro su se našli nadomak visoke, guste smrekove šume, ĉiji rub, ĉiuilo se, da je tako ĉvrsto zatvoren, da je nemoguće konjem prodrijeti u nju. Ali Old Shatterhand je znao put. Dojahao je do jednog mjesta, potjerao je konja kroz usko, nisko granje i našao se na nekoj takozvanoj indijanskoj stazi koja je jedva bila Siroka tri stope. Sjahao je da mjesto pretraži, ima li novih tragova; kad ih nije našao, uzjahao je i pozvao svoje prati- oce neka ga slijede.

223

Ovdje u tajanstvenoj prašumi nije bilo ni daška i osim koraka konja ništa se drugo nije ĉulo. Old Shatterhand je u desnoj ruci držao kratku pušku spremnu za pucanje, a pogled je oštro uperio naprijed, da pri mogućnom neprijateljskom napadaju bude prvi koji će dignuti oružje na protivnika. Ali bio je osvjedoĉen da sada takve opasnosti nema. Kad bi Crvenokošci ovu okolicu prelazili na konjima, bilo bi ih toliko, da se zacijelo ne bi poslužili ovakvom stazom gdje je nemoguće bilo što pronaći, a kretanje je u tako gustoj šumi veoma otežano. Na toj stazi bilo je malo mjesta, na kojima bi se jedan jahaĉ mogao mimoići s drugim. Nakon dugog vremena otvorila se staza i obrazovala ĉistinicu na ĉijoj sredini su ležale velike gromade kamenja koje je saĉinjavalo visoku gomilu. To kamenje je bilo obraslo mahovinom, a u pukotinama raslo je grmlje koje je tu našlo hrane za svoje korijenje. Mali izvor tekao je izmeĊu kame- nja, vijugao je i gubio se u šumi. Ovdje se Old Shatterhand zaustavio: To je mjesto na kojem ćemo dati konjima odmor, a u meĊuvremenu ćemo ispeći naše peĉenke. Jahaĉi su sjahali, oslobodili konjima gubice da mogu pa- sti i potražili suhoga drvlja da upale vatru. Jemmy je preu- zeo na se da oguli prerijske pse, a Old Shatterhand se uda- 1 jio da vidi je li mjesto sigurno. Šuma je bila široka triĉetvrt sata hoda i sva je bila ispresijecana indijanskim stazama. Ova ĉistinica nalazila se nekako posred staza. Nije tome bilo dugo, već se meso peklo na vatri a zra- kom se provlaĉio ugodan miris peĉenja. Uto se povratio i Old Shatterhand. Brzim je korakom otišao sve do druge strane odakle je pucao pogled na široku preriju. Njegovo oko nije zamijetilo ništa sumnjivo i tako je os(aloj Srojici donio vijest, da se ne trebaju bojati nikakva iznenaĊenja. Nakon sata ĉekanja bila je peĉenka gotova. Hm — mrmljao je Hobble Frank. — Jedem peĉene pse! Da mi je to netko predskazao da će me najbolji prijatelj liraniti s ovakvim mesom, tome bih odgovorio tako da bi mu se kose podigle kao brada. Ali ja sam gladan i moram kušati. —• Ta to nije pas — reĉe Jemmy. — Već si ĉuo da taj glodavac samo laje kao pas i zbog toga su ga tako nazvali.

224

To ne popravlja stvar; to je još gore. Dakle jedem glodavca. Zar da to ĉovjek misli. No vidjet ćemo. Uzeo je komad prsiju i okušao ga oprezno; tada mu se razvedri lice, strpa veći komad u usta i reĉe zvaĉući: Na ĉasnu rijeĉ nije loše! To prija uistinu gotovo kao kunić! Iako nije tako fino kao jaretina! Djeco moja, ja mislim da od oba ova psa neće mnogo ostati! Valjat će nešto i za veĉeru spremiti — dobaci mu Davy. — Mi ne znamo hoćemo li još danas pucati. Ne brinem se ja za kasnije. Ako sam umoran i ako se bacim u naruĉje Orfeja, tada sam potpuno zadovoljan. Htjedoste reći Morfeja — popravi ga Jemmy. Da si odmah ušutio! Nećeš valjda ti stavljati jedno M pred Orfeja. To ja znam sasvim taĉno; u selu Kloĉe kraj Moritzburga bilo je to jedno pjevaĉko društvo koje se zvalo »Orfej u nadzemlju«. Ti su momci pjevali tako umilno, da su slušaoci obiĉno zapali u ugodan drijem. Zbog toga odatle, dakle, iz Kloĉa, potjeĉe poslovica da ĉovjek Orfeju pada u naruĉaj. Ne svaĊaj se dakle sa mnom već jedi svog prerijskog psa sa šutljivom pažnjom; bit će to bolje umjesto da se sa jednim ĉovjekom mojeg iskustva pravdaš. Ako su se ova ĉetifi muža osjećala sasvim sigurna, va- rali su se. Približavala im se dvostruka opasnost: dvije su ĉete krenule u šumu. Jedna je bila malena; bijahu to dva jahaĉa, koji su dola- zili sa sjevera i naišli na tragove Old Shatterhanda i njego- vih drugova. Zaustavili su konje i sjahali da pretraže Old Shatterhandove tragove. Naĉin kako su to radili odavao je da nisu bili neiskusni zapadnjaci. Bili su dobro naoružani, ali loše odjeveni. Izvjesni znaci govorili su da u posljednje vrijeme nisu doživjeli dobre dane. Što se ticalo njihovih konja, oni bijahu uhranjeni i svježi, ali bez sedla i nezauzdani. Tako su opremljeni samo konji Indijanaca kad se nalaze u logoru. što ti držiš o tim tragovima, Knox — upita jedan. — Jesu Ii pred nama možda Indijanci? Nisu — odgovori upitani osvjedoĉeno. — Konji su potkovani, a ljudi su jahali jedan kraj drugoga a ne jedan iza drugoga kao što to ĉine Crvenokošci. A koliko ih je?

225

Samo ĉetvorica. Nemamo se ĉega bojati, Hiltone. Osim ako nisu vojnici. Pshaw! Ni tada se nemamo ĉega bojati. Ne smiju nas vidjeti u Fortu, ondje ima toliko oĉiju i pitanja da bismo se sigurno odali. Ali ĉetiri jahaĉa neĉe ništa od nas doznati. Kakva bi razloga imali da sumnjaju da mi pripadamo onim bijelcima koji su napali Utahe. Tako i ja mislim; ali ĉesto se i Ċavo zna našaliti a da prije toga ĉovjek i ne sluti. Nalazimo se u veoma lošem položaju. Progone nas Crvenokošci, a traže vojnici; nalazimo se na podruĉju Utaha. Bila je glupost što smo dopustili da nam onaj crvenokosi Cornel sa svojim trampima obeća zlatna brda. Glupost? Ne mislim tako, brzo se obogatiti lijepa je stvar. Za kratko vrijeme bit će i Cornel s ostalom ĉetom ovdje i tada više nemamo brige. Mi moramo pokušati da se izvuĉemo iz sadašnje loše situacije. Ako razmislim, nalazim samo jedan put iz toga i taj nam se upravo sada otvara. Koji bi to bio put? Mi moramo potražiti ove bijelce i njima se prilĊjuĉiti. U njihovu društvu držat će nas svi lovcima i nikom neće pasti na um da nas poveže s onim Ijudima koji su primorali Utahe da iskopaju ratnu sjekiru. I ti držiš da takve Ijude imamo pred sobom? Ja tako mislim. Ušli su u šumu, hajdemo za njima. Crvenokosi Cornel imao je ĉetu, koja se sastojala, kao što je poznato, iz dvadeset trampa koji su pobjegli sa Eagle-taila, a namislio je da je poveća. Spoznao je, da će njegova skupina gore u brdima po svim znacima biti napadnuta od Indijanaca i da mu je premalo dvadeset ljudi. Zbog toga je, za vrijeme jahanja kroz Colorado, svakoga tko se pokazao spremnim da poĊe s njim, pozvao. To su bili, naravno, sve loši ljudi, kojima moralnost uopće nije trebalo ispitivati. Ta- kvi Ijudi bijahu takoĊer Knox i Hilton, ova dvojica, koji su sada ujahali u šumu. Nova skupina crvenoga Cornela uskoro je toliko narasla, da je pobuĊivala svagdje pažnju, a sve ju je leže bilo opskrbljivati hranom. Zbog toga je Cornel namislio, da je razdijeli. S jednom polovinom htio je u okolici La Veta prijeći preko Rocky planina a druga skupina trebala je za- okrenuti prema Morissonu i Georgetownu, da ondje prijeĊe gorje. Kako su Knox i Hilton bili iskusni Ijudi imenovao ih je
226

voĊama druge skupine. Sretno su prešli planine i zaustavili se u okolici Breckenridgea. Ondje ih je zadesila nesreća, da je kraj njihovih konja prokasala gomila poludivljih konja sa jedne haciende. Njihovi su se konji otrgnuli i pridružili ovoj gomili. Da se dokopaju novih konja napali su logor Utaha, Indijanci su ih slijedili i potukli. Pobjegli su samo šestorica. Crvenokošci su i ovu šestoricu u stopu slijedili. ĉetvorica su sinoć ubijena, a Knox i Hilton su imali sreću da su izbjegli hicima osvete. O tome su razgovarali kad su se približavali šumi. Došav- ši u nju pošli su indijanskom stazom. Prispjeli su na ĉistinu upravo u trenutku kad je završila rasprava izmeĊu debelog Jemmyja i Hobble Franka. Mi smo lovci, razumiješ li? — šapnuo je Knox Hil- tonu. — Ja ću govoriti. Old Shatterhand je obojicu ugledao, uzeo je u ruku krat- ku pušku i gledao ih kad su se približavali ozbiljno i pun oĉekivanja. Good day, gospodo — pozdravi Knox. — Je li dozvo- Ijeno, da se kod vas malo odmorimo? Svaki pošten ĉovjek je dobro došao — odgovori Old Shatterhand pri ĉemu je oštra oka posmatrao najprije jahaĉe, a tada konje. Nadajmo se, da nas držite za poštene Ijude — reĉe Hilton, pri ĉem je prodorni pogled lovĉev prividno mirno izdržao. O ljudima sudim samo onda kad sam ih upoznao. No, tada nam dozvolite da vam damo priliku za to. Obojica su sjahali i sjeli kraj vatre. Bili su gladni, jer su bacali ĉeznutljive poglede na peĉenku. Dobroćudni Jemmy gurnuo im je nekoliko komada i nutkao ih neka jedu, što oni nisu dopustili da im se dvaput kaže. Uljudnost je nala- gala, da ih ne ispituju dok jedu. Druga već spomenuta ĉeta, koja se takoĊer približavala šumi, sastojala se iz dvije stotine Indijanaca. Old Shatterhand je bio na toj strani s koje su oni dolazili, ali u otvorenoj pre- riji nije mogao vidjeti dolazeće Crvenokošce, jer su se u to doba nalazili još veoma daleko iza neke okuke koju je pra- vila šuma. Indijanci su taĉno poznavali predio, jer su upravili upravo na onu usku stazu kojom su bijelci došli do ĉistine.

227

Crvenokošci su bili na ratnom pohodu kako su pokazi- vale boje kojima su namazali obraze. Većina ih je imala pu- ške, a samo nekolicina lukove i strijele. Na ĉelu ove skupine Crvenokožaca jahao je orijaš, bio je to poglavica, jer je u kosi nosio orlovo pero. Nije se moglo znati koliko je sati, jer je i njegovo lice bilo obojeno cmom, žutom i crvenom bojom. Došavši na stazu sjahao je da je pretraži. Prednji ratni- ci, koji su jahali odmah iza njega, promatrali su pažljivo njegovo ponašanje. Neki je konj zafrktao. Poglavica digne opominjući ruku i ratnik kog se to ticalo zaĉepi brzo živo- tinji nozdrve. Budući da se poglavica ponašao izvanredno op- rezno mora da je primijetio nešto sumnjivo. Išao je polagano korak po korak, gornjeg dijela tijela sasvim nagnuta prema zemlji, kratki komad puta po stazi, koja ga je odvela u šumu. Kad se vratio, rekao je tiho u jeziku Utaha koji bijahu neki odvojak plemena šošona: Jedan bijelac bio je prije nekog vremena ovdje. Rat- rsici Utaha neka se sakriju sa svojim konjima. Ovuts-avaht će poći da potraži bijelca. Poglavica, koji je bio gotovo viši i širi od Old Firehanda, a zvao se dakle Ovuts-avaht, što znaĉi Veliki vuk, odšuljao se u šumu; kad se vratio, nakon gotovo pola sata, nije njegovih ljudi bilo. On je tiho zazviždio i odmah su se pokazali Crve- nokošci dok su njihovi konji ostali još uvijek u zaklonu. Mahnuo je glavom i odmah su njegovi zamjenici, petorica ili šestorica, pristupili k njemu. Šest bijelaca logoruju kod kamenja — reĉe on. -— To su zacijelo ona šestorica koji su sinoć pobjegli. Jedu meso, a konji pasu kraj njih. Moja braća neka me slijede sve do završetka staze; tada će se razdijeliti. Polovina će se odšuIjati udesno, a ostali ulijevo. Tamo će biti sve do sutona. Kad dadem znak, crveni će ratnici navaliti. Bijeli će psi biti toliko uplašeni, da se neće ni braniti. Žive ćemo ih dovesti u selo i privezati za stup. Petorica neka ostanu ovdje da ĉuvaju konje. Howgh! Sa svojim poglavicom na ĉelu ušli su Crvenokošci po stazi u šumu, tiho, tako tiho, da ih nitko nije mogao ĉuti. Kad su doprli do mjesta na kojem je put obilazio ĉistinicu, razdijelili su se na obje strane da opkole mjesto.

228

Bijelci su upravo završili s jelom. Hobble Frank je spre- mio svoj bowie nož za pojas i reĉe, naravski engleski, da ga obojica pridošlica ĉuju: Sad smo jeli, a i konji su se odmorili: mogli bismo poći da prije noći doĊemo na cilj. Jest — odobri mu Jemmy. — Ali prije je potrebno, da se upoznamo i da doznamo kamo svi idemo. To je pravo — složi se Knox. — Smijem li doznati koji je vaš cilj danas? Mi kanimo do Elk gorja. I mi takoĊer. To se poklapa. Mogli bismo zajedno. Old Shatterhand nije rekao ni rijeĉi. Tajom je kirnnuo Jemmyju neka nastavi s ispitivanjem. Htio je istom tada go- voriti kad doĊe njegovo vrijeme. Meni je pravo — odgovori debeli Jemmy. — A kaino ćete onda? To još ne znamo. Možda ćemo prijeko u Greenriver da potražimo dabrove. Tamo ih nećete naći. Tko hoće da hvata dabrove mora da poĊe mnogo sjevernije. Dakle, vi ste traperi, lovci na dabrove? Jest, ja se zovem Knox, a moj suputnik Hilton. A gdje su vam vaše stupice, master Knox, bez kojih nećete ništa uhvatiti? Dolje na rijeci San Juan pokrali su nas lopovi, a mo- žda su to uĉinili i Indijanci. Možda ćemo se namjeriti na neko naselje gdje ćemo kupiti nove stupice. Dakle, mislite li da vam se možemo pridružiti sve do Elk planina? Nemam ništa protiv toga ako su moji pratioci s time zadovoljni. Lijepo, gospodo! Smijemo li sad mi doznati vaša imena? Zašto ne! Mene zovu debeli Jemmy, moj susjed de- sno je... Zacijelo dugi Davy — upadne mu Knox u rijeĉ. Jest, pogodili ste. To nije teško! Vi ste nadaleko poznati i gdje se nalazi debeli Jemmy ne treba dugo tražiti i dugaĉkog Davyja. A omaleni master vama s lijeva? To je Hobble Frank, odliĉan momak, kojega ćete još; upoznati.

229

Hobble Frank baci topao, zahvalan pogled na govornika, a ovaj nastavi: A posljednje ime koje vam još moram reći zacijelo vam je još bolje poznato od naših. Ja se nadam, da ste već ĉuli za Old Shatterhanda. Old Shatterhand? — povikne Knox najradosnije iznenaĊen. — Zar doista? Je li to istina, sire, da ste vi Old Shat- terhand? Tada mi dozvolite, da vam kažem da se veoma veselim što sam vas upoznao, sire. S tim rijeĉima pružio je Old Shatterhandu ruku, a Hilto- nu je pri tom bacio pogled koji je govorio »veseli se, jer sad smo spaseni!« Old Shatterhand se priĉini kao da ne vidi pruženu ruku i odvrati hladno: Zar se doista veselite? Tada je šteta što vašu radost ne mogu dijeliti. Zašto ne, sire? Jer vi ste ljudi kojima se ĉovjek ne može veseliti. Kako vi to mislite, sire? — upita Knox sasvim pogo- Ċen tom otvorenošću. — Pretpostavljam da se šalite. Govorim ozbiljno. Vi ste varalice, a možda i nešto gore. Oho! Držite li da ćemo takvu uvredu podnijeti sjedeći. Da, to držim jer što drugo da radite. Poznajete li nas? Ne, to mi ne bi služilo na ĉast. Sire, vi postajete sve bezobzirniji. Dokažite mi da smo varalice. Zašto ne — odgovori Old Shatterhand. — Dakie, dolje na San Juanu izgubili ste vaše stupice? Kada? Prije ĉetiri dana. Dakle dolazite pravo odande? Jest. To bi znaĉilo da ste došli s juga, a to je laž. Došli ste sasvim kratko iza nas i mi bismo vas morali na otvorenoj preriji primijetiti. Šuma se proteže prema sjeveru i iza tog jezika vi ste se nalazili, kad sam ja posljednji puta prije no što smo pošli stazom, razgledao okolicu. Vi ste došli sa sjevera. Ali sire, rekao sam vam istinu. Naprosto nas niste vidjeli.

230

Ja? Nisam vidio? Kad bih imao tako loše oĉi, već bih tisuću puta bio izgubljen. Ne, nećete me oblagati. A sada dalje. Gdje vam je sedlo i oglav s uzdama? I to nam je ukradeno. ĉovjeĉe, držite li me za glupog djeĉaka — nasmije se Old Shatterhand prezrivo. — Vi ste sedlo i uzdu zajedno sa vašim stupicama stavili u vodu, i sve to da vam je ukradeno? Ma, koji lovac skida konju uzdu? A zbog ĉega imate indijan ske povodnike? Kupili smo ih od Crvenokožaca. Zar i konje takoĊer? Ne — odgovori Knox, koji je uvidio da mu je nemo- guće izreći otvorenu laž. Dakle, Utahi trguju povodnicima! To još nisam nika- da ĉuo! Odakle imate vaše konje? Kupili smo ih u Fort Dodgeu. Zar tako daleko odavde? A ja bih se kladio, da su se te životinje zadnjih dana nalazile na paši. Konj koji jahaĉa nosi od Fort Dodgea dovde sasvim drugaĉije izgleda. A kako se i to zbilo da nisu potkovani? To pitajte vi trgovca gdje smo ih kupili. Besmislica! Trgovac! Ti konji su ukradeni! Sire! — usklikne Knox pri ĉemu je zgrabio nož. Ta koĊer i Hilton se maši za pojas. Ostavite noževe inaĉe ću vas smrviti — prijetio je Old Shatterhand. — Zar mislite da ne vidim da su ti konji na indijansku dresirani. —. Kako vi to možete znati. Ta niste vidjeli.kako jašemo. Samo kratki razmak od staze do ovog kamenja vidjeli ste nas na konjima. Vidim da izbjegavaju naše konje, da se drže zajedno. Ti su konji ukradeni Utahima i vi pripadate onim ljudima koji su siromašne Crvenokošce napali. Knox nije znao što da reĉe. Oštroumnost toga ĉovjeka nije mogao pobijati. Kao što veĉ priliĉi takvim Ijudima koji se naĊu u istoj prilici, pribjegao je prostakluku. Sire, ja sam o vama mnogo ĉuo i držao sam vas za sasvim drugaĉijeg ĉovjeka — reĉe on. — Vi kao da sanjate. Tko iznosi tvrdnje kakve su vaše, taj mora da je poludio. Naši konji, pa da su na indijansku dresirani! Morali bismo se do smrti smijati kad se ne bismo ljutili. UviĊam, da ne

231

spadamo zajedno, prekinut ću, da ne budem prisiljen i dalje slušati vaše fantazije. Do vraga, što je to? On je, govoreći o konjima, bacio oko na njih i pri tom nešto primijetio što je privuklo svu njegovu pažnju. Konji su podigli njuške pomicali ih na sve strane, njušili su zrak i veselo potrĉali na rub ĉistine. Doista, šta je to — uzvikne debeli Jemmy. — Crve- nokošci su tu. Nepogrešivo Old Shatterhandovo oko ugledalo je jednim jedinim oštrim pogledom opasnost. Odgovorio je: Opkoljeni smo, zacijelo su to Utahi, a konji su ih nanjušili. Što ćemo sad? — upita dugaĉki Davy. — Hoćemo li se braniti? Prije svega ćemo im pokazati, da nemamo ništa s ovim razbojnicima. To je glavno. Dakle dolje s njima! On udari Knoxa stisnutom pesnicom po sljepooĉnici, tako da je udareni pao kao gromom ošinut, a tada i Hilton dobije isti udarac prije no što se mogao spremiti na obranu. A sad brzo na liticu — zapovjedi Old Shatterhand. Ondje imamo zaklon, a oni dolje ništa. Priĉekat ćemo da vidimo što će biti dalje. Uspeti se po golemom kamenju nije baš bilo lako; ali ovakav položaj podvostruĉuje sposobnost ljudi: u dvije, tri sekunde sva ĉetvorica bijahu gore gdje su nestali iza grmlja. Od rzanja indijanskih konja, pa do sada jedva da je prošla minuta. Poglavica je odmah htio dati znak za napadaj ali nije to uĉinio kad je vidio da jedan bijelac dvojicu ostalih obara. To sebi nije mogao razjasniti i oklijevao je: tim njegovim oklijevanjem dobili su ĉetvorica lovaca vremena da pobjegnu na liticu. Sad su bili gore, a kugle i strijele nisu ih dosezale; a oni su mogli s litice pregledati cijeli prostor i slati svoje kugle na sve strane. »Što sad?« bilo je to pitanje koje Veliki vuk sam sebi postavio. Crvenokožac je ako treba hrabar, odvažan i odluĉan, ali ako cilj može postići lukavošću i bez opasnosti, ne pada mu ni na um da život stavlja na kocku. Poglavica je zviždukom pozvao svoje zamjenike da se s njima savjetuje. Rezultat toga savjetovanja bio je brzo vidljiv ili bolje reći mogao se ĉuti. S ruba ĉistine odjeknuo je glas. Kako je slobodan prostor iznosio najviše pedeset koraka i razdaljina

232

izmeĊu litice i mjesta gdje se zaĉuo glas prema tome nije bila veća od dvadeset i pet koraka mogla se svaka rijeĉ razumjeti. Bio je to poglavica glavom koji je, stojeći na nekom drvetu, vikao: Bijelci su opkoljeni mnogim crvenim ratnicima! Neka siĊu! Bilo je to tako smiješno, da mu nisu ni odgovorili. Poglavica je ponovio poziv još dva puta, a kako ponovo nisu odgovarali, reĉe: Ako bijeli muževi ne poslušaju, ubit ćemo ih! Što smo uĉinili crvenim ratnicima, da su nas opko- lili i napali — odgovori Old Shatterhand. Vi ste psi, koji ste ubili naše muževe i pokrali naše konje! Ti se varaš? Samo dva razbojnika dolje su to uĉinila; pridružili su nam se tek nedavno, a kako sam slutio, da su neprijatelji Utaha oborio sam ih. Oni su mrtvi; osvijestit će se. Ako ih hoćete, uzmite ih! Ti nas mamiš k njima, pa da nas ubiješ. Ne! Kako se zoveš? Tko si ti? Ja sam Ovuts-avaht, poglavica Utaha. Ja te poznam. Veliki vuk je jak duhom i tijelom. On je poglavica Yamba Utaha, koji su hrabri i pravedni i ne ĉine nevinima zla. I neće ovima pripisati grijehe krivaca. Govoriš kao žena. Kukaš za svojim životom. Nazivaš se nevinim iz straha pred smrću. Ja te prezirem. Kako se zoveš? Bit će to ime nekog starog, slijepog psa. Nije li Veliki vuk sam slijep? Ĉini se da ne vidi naše konje. Zar i naši konji pripadaju Utahima? Zar ne vidi ma- zgu? Zar je i ona ukradena Utahima? Kako nas Veliki vuk smije držati konjokradicama? Neka pogleda moga pastuha zar su ikada Utahi imali ovakva konja? On ima u sebi krv, koja je uzgajana samo za Winnetoua, velikog poglavicu Apaša i za njegove prijatelje. Neka ratnici Utaha ĉuju da li je moje ime ime slijepog psa. Bijelci me zovu Old Shatterhand, a to u govoru Utaha znaĉi Pokai-mu. Poglavica nije odmah odgovorio i tišina je trajala nekoliko minuta. Bio je to siguran znak, da je ime velikog lovca uĉinilo snažan dojam. Istom nakon nekog vremena zaĉuje se ponovo glas Velikog vuka.

233

Bijelac se izdaje za Old Shatterhanda: mi mu ne vjerujemo. Old Shatterhand ne poznaje straha, tebi je strah oduzeo hrabrost da nam se pokažeš. Kad bi to bila istina, ratnici bi Utaha bili u većem strahu od mene! Oni su se sakrili, a i ti s njima, pred nama ĉetvoricom. Dokazat ću ti, da nemam straha! Pogledajte me! Old Shatterhand je istupio iz svog zaklona, uspeo se na najvišu liticu, polako je razgledao okolicu i stajao gore tako slobodno i bezbrižno kao da dolje nema ni jedne puške koja bi ga mogla pogoditi. Ing Pokai-mu, ing Pokai-mu, howgh! — razliježe se mnogo glasova. On je »ruka koja ubija«, on je »ruka koja ubija«, uistinu! Zapadnjak je stajao neustrašivo i poviĉe poglavici: Jesi li ĉuo što su tvoji ratnici posvjedoĉili? Vjeruješ li sada, da sam uistinu Old Shatterhand? Vjerujem! Tvoja hrabrost je velika! Naše kugle ga- Ċaju mnogo dalje od mjesta na kojem ti stojiš! Kako bi lako mogla jedna od naših pušaka zapucati! To se neće dogoditi, jer su ratnici Utaha junaci, a ne ubojice! A da me i ubijete bila bi moja smrt na vama teško osvećena. Mi se ne bojimo nikakve osvete. Ona bi vas stigla i prožderala ne pitajući da li je se bojite. Ja sam ispunio želju Velikog vuka i pokazao mu se. Zašto se on još uvijek skriva? Da li se boji ili me smatra za muĉkog ubojicu, koji ga želi ubiti? Poglavica Utaha nema brige. On zna, da se Old Shatterhand samo onda laća oružja kad je napadnut, i pokazat će mu se. On izaĊe iza dveta, tako da se njegova velika pojava mogla potpuno vidjeti. Je li sada Old Shatterhand zadovoljan? — upita on. Ne. Ja bih želio s tobom iz veće blizine govoriti, da lakše saznam vaše želje. DoĊi, dakle, bliže, do polovine sada- šnje udaljenosti; ja ću sići s litice i doći tebi u susret. Tada ćemo sjesti kako se to obiĉno kod ĉasnih ratnika i pogla- vica, da se posavjetujemo. 241 Nećeš li radije k nama? 16 Blago u Srebrnom jezeru
234

Ne. Treba da jedan drugoga time poĉasti i da obojica poĊu isti komad puta. Tada ću s tobom sjediti na slobodnom prostoru i bit ću iziožen hicima tvojih ijudi. Dajem ti rijeĉ, da ti se ništa neće dogoditi. Oni će pucati samo u tom sluĉaju ako tvoji ratnici budu pucali na mene. Naravno, da ćeš u tom sluĉaju biti izgubljen. Ako Old Shatterhand daje svoju rijeĉ, moramo joj vjerovati; ona je za njega svetinja kao i najveća zakletva. Doći ću dakle. Kako će veliki bijeli lovac biti naoružan? Svo moje oružje odložit ću i ostaviti ovdje; ti si slo- bodan da radiš kako te je volja. Veliki vuk neće se tim sramotiti da pokaže manju hrabrost i povjerenje. SiĊi dakle. Poglavica je odložio oružje na mjestu gdje je stajao i oĉekivao je Old Shatterhanda. Suviše se usuĊujete — upozorio ga je Jemmy. — Zar ste doista osvjedoĉeni, da to smijete uĉiniti? Jest. Da je poglavica prije otišao k svojim ljudima da se s njima savjetuje ili da im nešto zapovjedi, naravno da bih bio oprezan. Ali lcako to nije uĉinio mogu mu povjerovati. A što da radimo? Ništa. Uperite, a da se to ne vidi odozdo, puške na nj i ubijte ga odmah ako bih ja bio napadnut. — Old Shatterhand je sišao i obojica su se uputila jedan prema drugome. Kad su stigli jedan do drugoga, pruži Old Shatterhand pogla- vici ruku i reĉe: Velikog vuka nisam još nikad vidio, ali sam ĉuo ĉesto za nj, da je u savjetu najmudriji, a u boju najhrabriji. Vese- lim se, da mu vidim lice i da ga mogu pozdraviti kao prijatelja. Indijanac je prihvatio bijelĉevu ruku, promatrao ga je oštrim pogledom i odgovorio: Sjednimo! Ratnici Utaha iskopali su protiv bijelaca ratnu sjekiru. Prema tome nema ni jednog bijelca, kojeg bih mogao pozdraviti kao prijatelja. On sjedne, a Old Shatterhand se postavi njemu suĉelice. Vatra se ugasila, uz pepeo ležahu još uvijek Knox i Hilton, koji su bili u jakoj nesvjestici, jer se još uvijek nisu micali. Old Shatterhandov mustang nanjušio je Indijance još prije no što je odjeknuo poglaviĉin glas i frkćući se otputio u bli-

235

zinu litice. Davyjeva stara mazga posjedovala je takoĊer fini nos i slijedila je mustangov primjer. Konji Franka i Jemmy- ja, pouĉeni tim primjerom, otputiše se takoĊer na isto mje- sto, tako da su sve ĉetiri životinje stajale gotovo priljubljene uz liticu, a njihovo je ponašanje pokazivalo, da su bile svjesne opasnosti u kojoj su se nalazili njihovi gospodari. Nijedan nije htio da poĉne govoriti. Old Shatterhand je gledao ĉeka- jući i tako ravnodušno, kao da mu se ništa ne može dogoditi. Crvenokožac, meĊutim, nije spuštao radoznala pogleda s bi- jelca. Boja koja mu je pokrivala lice, nije dopuštala da se raspozna njegov izraz, ali crta usana pokazivala je da je sebi o tom slavnom mužu stvorio sasvim drugu sliku no što je sada vidio pred sobom. To se i pokazalo, kada je konaĉno ironiĉno primijetio: Slava Old Shatterhandova je velika, ali stas mu nije narastao s njome. Old Shatterhand je rastom nadmašivao obiĉnu visinu ĉovjeka, ali svojom vanjštinom nije bio gigant. U predodžbi Crvenokošca, živio je on kao neki istiniti golijat. Lovac odgo- vori smijući se: Što stas ima posla sa slavom? Zar da poglavici Utaha odgovorim: stas Velikog vuka je velik, ali slava, njegova hrab- xost, nije rasla sa stasom. Bila bi to uvreda — razjasni Crvenokožac sijevajući oĉima ■— na koju bih te smjesta napustio i izdao nalog neka poĉne boj. Zbog ĉega sebi ti dozvoljavaš takvu primjedbu na moj stas? Doduše, tvoje rijeĉi ne mogu uvrijediti jednog Old Shatterhanda, ali one su omalovažavanje koje ja ne treba da tipim. U najmanju ruku ja sam tako velik poglavica kao i ti. S tobom ću razgovarati uljudno, a od tebe takoĊer tražim jednaku uljudnost. To tebi moram reći prije no što zapoĉne naš razgovor, jer inaĉe neće dovesti do cilja. Za volju položaja svoga i svojih pratilaca Old Shatter- hand je to morao reći Crvenokošcu. Što snažnije istupi, to će više poštovanja pribaviti sebi i njima, i o utisku koji će on sada uĉiniti na poglavicu ovisi sve. Postoje samo jedan jedini cilj: vaša smrt — razjasni Veliki vuk. 16* 243 Bio bi to zloĉin, jer vam nismo ništa uĉinili.
236

Nalaziš se u društvu ubojica koje slijedimo! Jahao si s njima. Ne, to nije istina. Pošalji jednoga od svojih ljudi neka razgleda naš trag. Vidjet će uskoro da su se ova dva lopova tek nedavno pridružila nama. To ne mijenja stvar. Bijelci su nas napali u vrijeme najdubljeg mira, ukrali nam konje i mnoge naše ratnike ubili. Naš bijes bio je velik, a ne manja bila nam je razboritost. Mi smo potražili bijele Ijude i predložili im da kazne krivce i neka nam nadomjeste gubitke; ismijali su nas i odbili. Zbog toga smo iskopaii ratnu sjekiru i zakleli se, da, dok ne završimo osvetu, svaki bijelac koji nam padne u ruke mora biti mrtav. Tu zakletvu moramo ispuniti, a ti si bijelac. Žao mi je, što se to desilo. Veliki vuk mora znati, da sam ja prijatelj crvenim ratnicima. Ja to znam; ali uprkos tome morat ćeš umrijeti. Kada nepravedni bijeli Ijudi, koji su odbili naše traženje, doznaju, da je zbog njihova postupka stradao ĉak i Old Shatterhand, pouĉit će ih to da budu u budućnosti pametniji i uviĊavniji. To je opasno zvuĉilo. Indijanac je govorio veoma ozbiljno i zakljuĉci koje je stvorio nisu bili nelogiĉni. Ipak Old Shatterhand odgovori: Veliki vuk misli samo na svoju zakletvu, a ne na posljedice. Ako nas ubijete, zaorit će preko brda i dolina poklik zgražanja i tisuće bijelaca poći će na osvetu, da osvete našu smrt. Osveta će biti strožija, jer smo mi uvijek bili prijatelji crvenim ratnicima. Vi? A ne ti sam? Ti govoriš takoĊer i o ostalim bijel- cima? Tko su oni? Jedan se zove Hobble Frank i ti ga po svim znacima još ne poznaš, ali imena obojice drugih ratnika već si sigurno ĉesto ĉuo. Zovu se debeli Jemmy i dugi Davy. Ja ih poznam. Nikada jedan nije bio viĊen, a da ne bi i drugi bio u blizini, nikada nisam ĉuo da su neprijatelji Indijanaca. Ali upravo zbog toga će njihova smrt nepravedne poglavice bijelaca pouĉiti koliko su bili neuviĊavni kad su odbili naše predstavnike. Vaša sudbina je zapeĉaćena, ali bit će to ĉasna smrt. Vi ste hrabri i slavni muževi i morate umri- jeti smrću punom muka kako ćemo vam mi prirediti. Izdržat ćete je, a da ne trepnete trepavicom, a vijest će o tome obići cijelu zemlju. Vaša će
237

slava biti još veća no što je to dosad

238

bila, a u vjeĉitim lovištima biti ćete rado viĊeni gosti. Nadam se, da shvaćaš s koliko obzira postupamo s vama, i da si nam zbog toga zahvalan. Old Shatterhand nije nikako bio oduševljen ovim prijedlozima. Nije dopustio da se to vidi: Namjera ti je veoma dobra, i zbog toga te pohvalju- jem; ali mnošto onih koji će nas osvetiti neće ti biti za- hvalna. Ja im se smijem; neka samo doĊu! Veliki vuk nema obiĉaja, da broji svoje neprijatelje. A znaš li ti koliku ćemo snagu mi skupiti? Sabrat će se ratnici Yamba, Uinta, Sampi- ĉa, Pahvanca, Miminuĉa, Elka, Kapota, Weawersa, Paisa, Muaĉa i Tabeqaĉa. Svi ti narodi pripadaju plemenu Utaha. Smrvit ću bijele napadaĉe. PoĊi na istok i poĉni brojiti bijelce! A kakve će samo voĊe imati! Doći će osvetnici od kojih svaki pojedinac vrijedi mnoge i mnoge Utahe. Tko bi to bio? Samo ću ti jednoga spomenuti: Old Firehand. On je junak; izmeĊu bijelaca, on je onaj koga bih mogao usporediti sa grizzly medvjedom kad se naĊe meĊu prerijskim psima — prizna poglavica. — Ali on bi bio jedini; možeš li mi reći još jednog osvetnika? Mnoge bih ti još mogao navesti; ali samo jednoga spominjem: Winnetou. Šuti o tome! On je poglavica Apaša. Bijelci se osjećaju slabima, nahuškali su Navajose protiv nas. Ti već znaš to? Oĉi Velikog vuka su oštre, a njegovu uhu ne može iz- bjeći nikakav šum. Zar Navajosi nisu pripadnici plemena Apaša? Zar ne moramo prema tome i Winnetoua smatrati svojim neprijateljem. Teško njemu kad nam padne šaka. A teško takoĊer i vama! Opominjem te! Protiv sebe nećete imati samo ratnike bijelaca već i mnoge tisuće rat- nika Mescalerosa, LJanerosa, XicariIIasa, Tarakona, Navajo- sa, Pilanjenosa, Lipana, Koppera, Gila i Mimbrenjosa, koji svi pripadaju plemenu Apaša. Svi će se protiv vas dići i bi- jelci ne trebaju ništa da rade već da mirno gledaju kako se Utahi i Apaši istrebljuju. Zar ćeš doista bijelcima uĉiniti ova- kvo veselje?

239

Poglavica je gledao neko vrijeme u zemlju, a tada reĉe: Rekao si istinu; ali bijelci sa svih strana nadiru na nas; preplavljuju nas, a crveni je ĉovjek osuĊen da umre polaganom, muĉnom smrću. Zar nije za njega bolje, da boj tako vodi da što brže umre i da što brže bude miišten? To što mi govoriš o budućnosti, to me ne može zadržati već me samo jaĉa u odluci da upotrijebim ratnu sjekiru bez milosti i obzi- ra. Ne trudi se, dakle, ostat će na onome što sam već rekao. Ili vjeruješ, da ćeš nam pobjeći? Svakako. To je nemoguće. Znaš li ti koliko ratnika imamo uza se? Nas ima dvije stotine. Samo? Zacijelo si već ĉuo da sam i mnogo većem broju izbjegao. Zar nisi doznao kakvo ja oružje imam? Navodno imaš pušku iz koje ĉovjek može vjeĉito da puca, a da je ne mora puniti. Ali to je besmislica. Ja ne vje- rujem tome. Da li da ti pušku pokažem? Jest, pokaži je — usklikne poglavica sasvim oduše- vljen mišlju da će vidjeti ovu tajnovitu pušku oko koje su se splele mnoge priĉe. No, donijet ću je. Old Shatterhand ustane i ode do litice da donese svoju pušku. Kako su se dogaĊaji razvijali morao je na sve pomišljati kako bi Indijance usprkos njihovu broju potisnuo i obezglavio, a za to će mu dobro poslužiti puška. Znao je kolike su priĉe raširene o njoj kod Crvenokožaca. Tu su pušku oni držali ĉarobnom, držali su da ju je Veliki Manitou dao lovcu da ga uĉini neranjivim. Debeli Jemmy mu je pruži; Old Shatterhand se vrati poglavici, pruži mu je i reĉe: Eto puške, uzmi je i razgledaj je. Već je poglavica pružio ruku da je uzme, ali je odmah i povuĉe i zapita; Smije li je dotaknuti netko drugi osim tebe? Ako je uistinu ĉarobna, to mora da svakome kome ne pripada nosi nesreću. Njene tajne ne smijem otkrivati. Uzmi je i razgle- daj je. Pušku je držao u desnoj ruci i palcem je neprimjetno otkoĉio kokot, tako da će ovaj, ĉim pušku nepažljiva ruka dotakne, opaliti. Old Shatterhandov oštri pogled primijetio je

240

skupinu nekolicine Crvenokožaca koji su iz radoznalosti napustili svoje položaje i sad bijahu sasvim uz rub ĉistine. Ta je skupina bila tako dobar cilj da je svaki pa i najnetaĉniji hitac morao pogoditi bar jednoga Crvenokošca. Radilo se samo o tome hoće li poglavica uzeti pušku ili neće. Bio je nešto manje praznovjeran od ostalih Crvenokožaca, ali se ipak nije sasvim usuĊivao. »Da li da uzmem ili ne?« Ta dva pitanja ogledala su se u njegovim oĉima koje je upravljao na pušku. Old Shatterhand ju je uzeo s obje ruke i držao upravo tako da je cijev bila uperena na onu skupinu Indijanaca. Radoz- nalost poglavice bila je ipak veća negoli njegova zabrinutost. On posegne za njom. Old Shatterhand mu je tako pruži da je poglaviĉina ruka morala taknuti kokot. Odmah plane hitac ... ondje gdje su stajali Indijanci zaori povik, a Veliki vuk smje- sta ispusti pušku. Jedan je Crvenokožac vikom javio da je ranjen. Jesam li ga ja ranio? — upita poglavica zateĉen. A tko drugi — odgovori Old Shatterhand. — To je samo mala opomena. Ako pušku još jednom dotakneš, do- godit će se ozbiljne stvari. Dozvolit ću ti da je ponovo uzmeš, ali upozoravam te kugla će sada ... Ne, ne — poviĉe poglavica pri ĉemu je obje ruke is- pružio. — Doista je ĉarobna puška i odreĊena samo za te. Pametno je to od tebe — reĉe Old Shatterhand ozbilj- nim tonom. — Doživio si malu pouku. Idući put bi se stvar drugaĉije zbila. Pogledaj ono stablo što stoji kraj potoka. Debelo je samo dva prsta a dobit će deset rupa koje će biti udaljene jedna od druge za debljinu tvoga palca. Old Shatterhand podigne pušku, nacilja i opali, jedan — dva — sedam — deset hitaca. Tada reĉe: PoĊi onamo i pogledaj! Tako puca ĉarobna puška! Poglavica se otputi od drveta. Old Shatterhand je vidio kako razdaljinu rupa mjeri palcem. Nekoliko Crvenokožaca se približe gonjeni radoznalošću. To je iskoristio lovac da pušku ponovo napuni. Uff, uff, uff — zaĉuje. Za Indijance je već bilo veliko ĉudo da je mogao toliko hitaca ispaliti odjednom. Ali još veće iznenaĊenje je bilo za njih kad su vidjeli da nijedna kugla nije promašila, već da je svaka probušila stablo upravo u širini ljudskog palca. Poglavica se vratio, ponovo je sjeo i po-

241

zvao lovca pokretom ruke neka i on uĉini isto. Dugo je gledao preda se i tada reĉe: Vidim da si ljubimac Velikog duha. Ja sam ĉuo o toj puški, ali nisam mogao vjerovati što su mi govorili. Sada znam da su govorili istinu. Budi dakle oprezan i razmisli dobro što ĉiniš! Ti nas hoćeš zarobiti i ubiti. Pokušaj samo, ja se ne protivim. Ali ako poĉnete brojiti one ratnike koji će pasti od moje kugle, razlijegat će se vašim taborom naricanja žena i plaĉ djece vaših mrtvih muževa; na mene nemoj svaljivati krivnju. Držiš da ćemo mi dopustiti da nas strijeljaš? Vi nam se morate predati, a da ni metka ne opalite. Vi ste opkoljeni i bez jela ste. Tako ćemo vas dugo opsjedati, dok vas ne natjera glad da položite oružje. Na to ćeš dugo ĉekati. Vode imamo dosta, a i mesa. Ondje su naše životinje, ĉetiri konja, s njihovim ćerno mesom izdržati mnoge tjedne. Ali do toga uopće neće doći. Mi ćemo se probiti. Poći ću prvi sa svojom ĉarobnom puškom u ruci, slat ću vam kuglu za kuglom, a kako dobro gaĊam upravo si vidio. Stajat ćemo mi iza stabala. Zar misliš da se mojoj kugli može netko sakriti? ĉu- vaj se, ti ćeš biti prvi koga ću ubiti. Ja sam prijatelj crvenih ljudi i bit će mi žao da ću morati tolike Crvenokošce ubiti. Vi već dosada oplakujete mnoge gubitke, a popadat će vam mnogi ratnici u bitki s bijelim vojnicima i Navajosima. Zbog toga ne biste trebali i nas, vaše prijatelje, siliti da baš mi poĉnemo slati smrt u vaše redove. Ove ozbiljne rijeĉi nisu ostale bez djclovanja. Poglavica je dugo zurio preda se, i sjedio nepokretan poput statue. Tada procijedi gotovo plaĉljivim glasom: Ma kad samo ne bismo imali tu zakletvu, da sve bi- jelce ubijemo, tada bismo vas možda mogli pustiti; ali za- kletvu moramo održati. Ne. Zakletva se može i opozvati. Ali samo u onom sluĉaju ako to dozvoli veliko vijeće. Ja sam ovdje jedini poglavica; s kim da se savjetujem? Sada je Old Shatterhand imao poglavicu upravo na onoj taĉki do koje ga je htio dovesti. Ako taj već govori o savjetovanju, najveća opasnost je već bila prošla. Veliki je lovac

242

poznavao obiĉaje Crvenokožaca. Zbog toga je šutio i ĉekao što ĉe sada Veliki vuk reći. Ovaj je ispitivao proplanak. Razmišljao je zacijelo o tome da li je moguće zarobiti bijelce usprkos ovoj opasnoj ĉarobnoj puški. Konaĉno reĉe, a pri tom je duboko uzdahnuo. Ja sam ne mogu opozvati zakletvu; opozvati je može samo vijeće staraca. Zbog toga ćete poći sa mnom kao moji zarobljenici da doznate što će o vama odluĉiti vijeće. Zarobljenik je samo onaj koji je doista zarobljen. Jahat ćemo s vama ali ne kao zarobljenici. Nego kako? Kao vaši pratioci. Zar nećete predati vaše oružje, a zar vas nećemo svezati? Ni u kom sluĉaju. Uff, hoću da ti dakle kažem svoju posljednju rijeĉ! Ako ne pristaneš na ono što ću ti reći, opsjedat ćemo vas us- prkos tvojoj ĉarobnoj pušci. Vi ćete poći s nama u naše selo; zadržat ćete vaše oružje, vaše konje, a mi vas nećemo vezati. Cinit ćemo kao da smo u potpunom miru; ali za to ćete nam se zakleti da ćete se pokoriti bez protivljenja odluci vijeća. Ja sam rekao. Howgh! Ta posljednja rijeĉ bila je dokaz, da ni u kom sluĉaju više ne popušta. Old Shatterhand je bio potpuno zadovoljan rezultatom ovog razgovora. Ako Crvenokošci ozbiljno napad- nu bilo bi potpuno nemoguće izvući se cijele kože. Zbog toga reĉe: Veliki vuk neka uvidi, da sam mu prijatelj. Bez protivljenja pokorit ćemo se pravorijeku vijeća. Uzmi svoj kalumet i zakuni se, da ćeš tako uĉiniti. Old Shatterhand odriješi svoju lulu mira, napuni je s malo duhana i zapali je svojim punksom. Tada otpuhne dim prema nebu, prema zemlji na sve ĉetiri strane svijeta i reĉe: Obećavam, da nećemo misliti ni na kakvo protivljenje. Howgh! — reĉe poglavica. — Sada je dobro. Ne, jer i ti moraš tvoje obećanje potvrditi — razjasni Old Shatterhand, pri ĉemu je pružio lulu Crvenokošcu. Ovaj se u potaji nadao, da će ga to mimoići. U tom slu- ĉaju ne bi se osjećao vezan svojim obećanjem i ĉim bi bijelci sišli s litice, uĉinio bi sasvim suprotno. Ipalc se pokorio bez

243

protivljenja i kad je uzeo lulu, na isti je naĉin otpuhnuo dim i pri tom rekao: ĉetvorici bijelaca se s naše strane ništa neće dogoditi sve dok vijeće staraca ne odluĉi o njihovoj sudbini. Howgh! Vratio je lulu Old Shatterhandu i ode do Knoxa i Hil- tona, koji su još uvijek ležali kao da su mrtvi. Na ove se moje obećanje ne odnosi. Oni su ubojice, jer mi smo prepoznali naše konje. Blago njima ako ih je tvoja ruka usmrtila. Nisu mrtvi — odgovori Old Shatterhand, ĉijem oštrom oku nije izbjeglo da su obojica za vrijeme razgovora tiho podigli glave da se ogledaju. — Nisu više u nesvjestici; pretvaraju se da su mrtvi, jer vjeruju, da ćemo ih ostaviti ovdje. Neka, dakle, ti psi ustanu inaĉe ću ih smrviti nogom! — usklikne poglavica, pri tom je svakog udario snažnim udarcem noge da su smjesta prestali glumiti nesvjesticu. Usta- li su. Mojim su ratnicima danas izjutra pobjegli — reĉe poglavica ljutito. — Sada ih je Veliki Manitou predao u moje ruke i oni će okajati ubojstva koja su poĉinili i to tako što ćemo ih vezati na muĉeniĉki stup, a oni će urlikati da će ih svi bijelci ĉuti sve do vrha planina. Obojica su razumjeli svaku rijeĉ poglavice koji je go- vorio dosta ĉistom engleštinom. Kakva ubojstva — upita Knox — o tome mi ništa ne znamo! Koga smo mi umorili? šuti, pseto! Poznamo mi vas! A i ovi bijelci ovdje koji su zbog vas pali u naše ruke znadu što ste uĉinili. Knox je bio lukavo ĉeljade. Vidio je Old Shatterhanda gdje stoji nepovrijeĊen i netaknut kraj poglavice. Indijanci se nisu usudili napasti velikog lovca. Tko je stajao pod njegovim okriljem taj je i sam bio pošteĊen; zbog toga je namislio da se stavi pod njegovu zaštitu. Old Shatterhand je bio bijelac, morao se dakle zauzeti za bijelca, protiv Crveno- kožaca. Tako je u sebi mislio Knox i zato je odgovorio: Sasvim je jasno, da znadu što smo uĉinili, jer mi smo s njima jahali i već smo tjednima u njihovoj zajednici. Upitaj Old Shatterhanda koji će ti razjasniti i potvrditi da mi uopće ne možemo biti oni za koje nas vi držite. Ne varajte se — reĉe Old Shatterhand — neću lagati da vas spasim od zaslužene kazne. Vi znate što o vama dr244

žim; već sam vam to rekao i svoje mišljenje o vama ne mijenjam. On se okrenu od njih. Grom i pakao! Ako vi s nama tako, tada i ja znam £to mi je ĉiniti. Ako nas ne spasite i vi ćete propasti s nama! Obrativši se poglavici nastavi: Zbog ĉega ne zarobljavaš i ovu ĉetvoricu? I oni su su■djelovali u kraĊi konja i s nama su pucali na Utahe. Upravo jnjihove kugle oborile su mnoge Utahe. Bila je to bezobraština kojoj nema ravne. Ali odmah je •uslijedila kazna i to kakva kazna! Oĉi poglavice bljesnuše. Taj pogled je bio prava munja kada je zagrmio na Knoxa. Kukavico! Nemaš hrabrosti da sam podneseš krivicu i prebacuješ je na druge prema kojima si ti obiĉna smrdljiva žaba! Zbog toga neka kazna ne poĉne tek na muĉeniĉkom stupu već odmah. Uzet ću tvoj skalp, a ti živi dok se tvoj 'skalp bude njihao o mom pojasu! Nani-viĉ, nani-viĉ! Te dvije rijeĉi znaĉile su: »Moj nož! Moj nož! Za volju božju — poviĉe Knox. — Zar živom uzeti skalp? Ne, ne! On skoĉi, da pobjegne, ali poglavica je bio jednako brz kao i on, potrĉi za njim i šĉepa ga za vrat. Snažnom ga je rukom oborio. Uto je dotrĉao jedan Crvenokožac i donio po- glavici nož. Ovaj ga uzme, klekne kraj Knoxa, koji je bio napola ugušen i — tri brza reza, zatim trzaj za kosu, a straho- vit poklik Knoxa govorio je što se dogodilo. Poglavica se podignuo, a u lijevoj ruci držao krvav skalp. Knox se nije tnicao. Onesvijestio se. Njegova je lubanja izgledala straho- vito. Tako će se dogoditi svakom psu koji bude napadao crvene muževe a potom optuživao nevine! — poviĉe Veliki vuk pri ĉemu je stavljao skalp za pojas. Hilton je to sve promatrao pun groze. Strah je uĉinio, da se uopće nije mogao maknuti; on se složi polako kraj skalpiranoga i ostane ondje sjediti, a da nije rekao ni rijeĉi. Poglavica je znakom pozvao Crvenokošce koji su uskoro ispunili ĉistinu. Hilton i Knox bijahu u tren oka svezani. Za vrijeme skalpiranja Old Shatterhand se uspeo na liticu, da ne mora biti svjedok groznome ĉinu; saopćio je svojim pratiocima ishod razgovora.

245

To nije dobro — reĉe Jemmy. — Zar nas niste moglš sasvim osloboditi. Zar ne bi bilo bolje da smo se upustili u bitku? Sigurno ne bi. To bi nas zacijelo stajalo života... Oho! Mi bismo se branili! A zbog straha, koji Crve- nokošci imaju pred vašom puškom ne bi to bilo ni tako loše. Oni se ne bi usudili da nam se približe. To je vjerojatno; ali bi nas izgladnili. Doduše, ja sam im rekao, da bismo ponajprije izjeli naše konje, ali bih ra- dije umro od gladi nego da svoga konja ubijem. Crvenokošci ne bi stajali jedan kraj drugoga. Mi bi- smo se, ĉim bi se smraĉilo spustili sa litice, sruĉili bi se svi na jedno mjesto: nekoliko hitaca ili dva-tri uboda i mi bismo se probili. A što onda? Crvenokošci bi naokolo zapalili vatru i odmah bi primijetili našu namjeru da bježimo. Pa ĉak kad bi nam to i uspjelo da se probijemo kroz njihove redove mi ne bismo mogli daleko, a da nas ne bi slijedili. Morali bismo nekolicinu ubiti i tada ne bismo imali ni najmanje šanse da nas poštede. Ja se slažem s tim — reĉe Hobble Frank. — Ja uopĉe ne mogu razumjeti kako je jednom debeljku palo na um da bude pametniji od našeg Old Shatterhanda. ĉiniš mi se uvijek kao gušĉje jaje koje hoće da bude pametnije od kokoši, Old Shatterhand je uĉinio sve što je bilo u njegovoj rnoći, i mišljenja sam da tako misli i dugaĉki Davy. To se samo po sebi razumije ■— odgovori ovaj. — Bitka bi nas dovela u sigurnu propast. Howgh! A kamo vodi to što ćemo u njihove ralje? — upita Jemmy. — Lako će pretpostaviti da će nas vijeće staraca smatrati neprijateljima. To im ne bih savjetovao — primijetio je Hobble Frank. — U cijeloj toj stvari i ja imam neku rijeĉ. Mene neće nitko lako dobiti na muĉeniĉki stup. Branit ću se zubima i noktima. To ne smiješ ĉiniti. Mi smo se zakleli. Mi moramo mirno sve podnijeti. A tko je to rekao? Zar doista ne uviĊaš, ti žalosni jasnovidĉe, da ta zakletva ima svoje lukavštine. Naš slavni Old Shatterhand ostavio je otvorena jedna simpatiĉna vrata. O tome da se moramo svemu pokoriti nije bilo rijeĉi. Reĉeno

246

je kao što si ĉuo, da ne smijemo misliti ni na kakvu obranu. Dobro, toga ćemo se pridržavati. Neka oni zakljuĉuju što god hoće, rijeĉ je o lukavstvu, lukavstvu; a to nije nikakvo pro- tivljenje. Ako nas šaptalac osudi na smrt, mi ćemo nestati u donje dijelove pozornice i izronit ćemo s onu stranu kraljev- skog kazališta u punom sjaju. Jemmy htjede mališanu ironiĉno odgovoriti, ali Old Shatterhand odmahne i reĉe: Frank me je shvatio. Ja sam odustao od protivljenja, ali ne i od lukavstva. Ipak bi mi bilo drago kad ne bih bio prisiljen da svoje obećanje iznudim lukavošću. Nadam se da ce nam biti na raspoloženju još i druga, mnogo ĉasnija sred- stva. Sad se moramo baviti sadašnjošću. Prije svega rijeĉ je o tome — reĉe Davy — da li da povjerujemo Crvenokošcima. Hoće li Veliki vuk održati rijeĉ? Sasvim sigurno hoće. Nikada poglavica nije prekršio zakletvu kad je ispušio kalumet. Sve do vijećanja možemo se Utahima povjeriti spavajući. PoĊimo dolje i pojašimo konje. Crveni se spremaju za polazak. Knox i Hilton bijahu zavezani na svoje konje. Prvi, koji je još uvijek bio u nesvjestici, ležao je svezan na konju. Utahi su se poĉeli udaljavati idući jedan iza drugoga. Poglavica je bio posljednji. On je ĉekao na bijelce, da im se prikljuĉi. Bio je to dobar znak. Lovci su držali da će ih staviti u sre- dinu i da će paziti na njih. Kad su prešli indijansku stazu i prispjeli na rub šume, izvukli su već Crvenokošci svoje konje ispod drveća i pojahali ih. ĉeta je krenula. Bijelci su ostali s poglavicom na kra- ju kolone, a ĉelo su saĉinjavali Indijanci koji su Knoxa i Hiltona stavili sebi u sredinu. To je veselilo Old Shatterhanda, jer kako su Crvenokošci jahali jedan iza drugoga ĉeta se oduljila i nije se ĉula kuknjava skalpiranog Knoxa, koji se u meĊuvremenu osvijestio. Sada kada se prerija ponovo otvorila, nedaleko se vi- djelo sve do Elk planina do ĉijeg podnožja se protezala rav- nica. Old Shatterhand nije pitao poglavicu, ali je znao da se izmeĊu tih brdina nalazi cilj današnjeg jahanja. Nije se mno- go govorilo. TakoĊer i bijelci izmeĊu sebe nisu mnogo govo- rili. Moralo se ĉekati dok ne prispiju u logor Utaha; tada se istom moglo odluĉiti kakav plan da se uĉini.

247

Dvanaesto poglavlje NA 2IV0T I SMRT Crvenokošci su se po svim znacima žurili. Jahali su većinom kasom i nimalo nisu brinuli za oba svezana zarobljenika od kojih je jedan bio ĉak teško ranjen. Skalpiranje živa ĉovjeka ozbiljna je rana. Tu i tamo može se naići na bijelca koji je bio skalpiran i koji je pobjegao, ali to su velike rijetkosti, jer zato je potrebna, neovisno od svih drugib okolnosti, silna tjelesna snaga da ĉovjek može preživjeti ovak- vu ozljedu. Planine su se sve više približavale, a spram veĉeri su stigli i do podnožja tih planina. Crvenokošci su zaokrenuli u neku dugu usku dolinu, ĉije su strane bile pokrivene šumom. Kasnije ih je put vodio kroz mnoge pokrajnje doline, a pri tom su se sve više uspinjali, a Indijanci su usprkos nadošloj tami razaznavali put kao da je dan. Kasnije se pojavio mjesec i obasjao obronke Iitica izmeĊu kojih su se jahaĉi tiho- i podjednako pokretali. Istom oko ponoći ĉinilo se da su se našli u blizini cilja jer je poglavica zapovjedio nekolicini svojih ljudi da požure naprijed i da najave dolazak ratnika. šuteći su glasnici odjahali da izvrše nalog. Prispjeli su na neku dosta široku rijeku ĉije su se visoke obale sve jaĉe širile dok se na kraju, usprkos jakoj mjeseĉini, nisu više razaznavale. šuma, koja se iz poĉetka na obje strane gotovo doticala vode, naglo je nestala i otvorila se travnata savana na kojoj su u daljini gorjele vatre. — Uff! — usklikne poglavica sada po prvi put za vrijeme ĉitava puta. Ondje se nalaze šatori mog plemena i tamo će se odluĉivati o vašoj sudbini. Još danas? — raspitivao se Old Shatterhand. Ne, mojim je ratnicima potreban odmor, a vaša smrt- na borba trajat će dulje i nama ĉiniti veće veselje ako se budete osvježili snom. To nije loše — reĉe debeli Jemmy, njemaĉkim jezi- kom da ga Crvenokožac ne bi razumio. — Naša smrtna borba? On govori kao da nećemo izbjeći muĉeniĉkom stupu. Što kažeš, ti stari Frank?

248

Ništa ja ne govorim — odgovori mali Saksonac. — Govorit ću poslije kada doĊe vrijeme za to. Jedino primje- ćujem, da još ne želim umrijeti. Priĉekajmo malo. Ali ako me budu silili da se pridružim mojim precima, branit ću svoju kožu a taĉno znam da će na mom grobu mnoge udovice i siroĉad plakati jer ću im ekspedirati u Elisu njihove hrani- telje. Htio si reći Elisijum — upita debeljko. Ne govori gluposti! Mi govorimo njemaĉki, a Elisa zvuĉi sasvim germanski. Ja sam dobar kršćanin i neću da imam posla s rimskim Elisiumom. Trenutak kad će biti primljeni je došao. Stanovnici sela su došli da pozdrave ratnike. Približili su se u živim gomilama, sprijeda su išli muškarci i djeĉaci, iza njih žene i djevojke, a svi su iz petnih žila vikali, da je sve odjekivalo kao da se gomila sastoji od divljih zvijeri. Old Shatterhand je oĉekivao, da će vidjeti obiĉne šatore, ali je na svoje zaĉuĊenje primijetio da se prevario. Veliki broj vatara pokazivao je da se ovdje nalazi mnogo veći broj ratnika no što su šatori mogli da prime. Mnogi stanovnici osta- lih sela sakupili su se ovdje, da sudjeluju u osvetniĉkom pohodu protiv bijelaca. Glasnici su pripovijedali, da poglavica Ċovodi šestoricu bijelaca i Crvenokošci su tu poruku primili sa zadovoljstvom, a to su iskazivali divljim povicima. Dizali su svoje oružje i vikali iz sve snage, a pri tom su se žestoko prijetili. Kad su prispjeli u logor, vidio je Old Shatterhand da se ovaj sastoji iz šatora naĉinjenih od bivolje kože, koji su saĉinjavali veliki krug u ĉijoj unutrašnjosti se zaustavila ĉeta. Oba svezana zarobljenika zbacili su s konja na zemlju. Stra- šno stenjanje ranjenog Knoxa nije se uopće ĉulo od urlika Crvenokožaca. Tada su priveli i ostalu ĉetvoricu ovoj sveza- noj dvojici. Ratnici su naĉinili golemi krug oko njih, a žene i djevojke su istupile i zapoĉele plesati oko bijelaca. Bila je to najveća uvreda koja je postojala. Kad žene i djevojke plešu oko zarobljenika to znaĉi da Crvenokošci navješćuju da ništa ne drže o zarobljenicima. Onaj tko to dopusti bez otpora toga preziru. Old Shatterhand je povikao nešto svojim pratiocima našto su ovi kleknuli i napunili svo- je teške puške. On sam ispali metak iz svoje teške puške ĉiji

249

hitac je nadglasao usklik Crvenokožaca, a kada je kratku pušku prislonio na lice, u trenu je nastupila grobna tišina. Sto to znaĉi? — usklikne on glasno da su ga svi mogli ĉuti. — S Velikim vukom sam ispušio kalumet i složio sam se da se ratnici Utaha savjetuju jesmo li mi prijatelji ili neprijatelji! Cak kad bismo bili i zarobljenici, ne bismo trpjeli da žene i djevojke oko nas plešu kao oko kojota. Nas smo samo ĉetvorica, a Utaha ima na stotine; ipak vas pitam tko se od vas usuĊuje uvrijediti Old Shatterhanda? Neka istupi da se bori sa mnom! ĉuvajte se! Vidjeli ste moju pušku i znate kako puca! Ako ženama ponovo na um padne da oko nas zaplešu, progovorit će naše puške i ovo će se mjesto zacrvenjeti krvlju onih koji ne poštuju kalumet! Te su rijeĉi izazvale snažan dojam. Da se slavni lovac usudio ovako govoriti pred tolilcom premoći, to se svidjelo Utahima. žene i djevojke su se povukle, a da im to nitko nije zapovjedio. Crvenokošci su jedan drugome šaptali poluglasne primjedbe, pri ĉemu se stalno ĉulo »Old Shatterhand« i »smrtna puška«. Neki Crvenokošci koji su u kosi nosili pera, prišli su Velikom vuku i razgovarali s njim; tada se ovaj približi ĉetvorici lovaca i reĉe jezikom Utaha, kojim se po- služio i Old Shatterhand: Poglavica Yamba-Utaha poštuje kalumet i zna što je obećao. Sutra kad nastupi dan bit će odluĉeno o sudbini ĉetvorice bijelaca, a sve do onda neka se ovi odmore u Šatoru koji će im sada biti pokazan. Ova druga dvojica su ubojice i nemaju ništa zajedniĉko s mojim obećanjem; umrijet će kao što su i živjeli, prolijevajući krv. Howgh! Je li Old Shat- terhand sporazuman s ovim mojim rijeĉima? Jesam — odgovori upitani. — Tražim ipak da naši konji budu kraj našeg šatora. I to dozvoljavam, iako ne vidim s kojeg razloga Old Shatterhand izražava tu želju. Zar možda misli, da će pobjeći? Velim mu, da će višestruki krug opkoljavati njegov šator, da je nemoguće da pobjegne. Obećao sam da ću priĉekati ishod vašeg savjetovanja; nije potrebno da nam stavljaš stražu. Ako usprkos tome to želiš, ne protivim se. PoĊite! Kad su ova ĉetvorica slijedili poglavicu, obrazovali su Indijanci prolaz i promatrahu lovce oĉima punim poštovanja.
250

šator koji su namijenili bijelcima, bio je jedan od najvećih. Mnoga iskićena koplja bila su pobodena s obje strane ulaza u zemlju a tri orlova pera odavahu, da je to zapravo bio stan Velikog vuka. Vrata je saĉinjavala jedna hasura, koju su sada pomakli. Jedva pet koraka od nje gorjela je vatra koja je rasvjetljavala unutrašnjost šatora. Lovci su ušli, odložili svoje puške i sjeli. Poglavica se udaljio, a nakon kratka vre- mena doĊoše mnogi Crvenokošci koji su sjeli kraj šatora i nisu bijelce puštali iz oĉiju. Nakon nekoliko ĉasaka stupila je u šator jedna mlada žena, koja je pred bijelce stavila dvije posude i bez rijeĉi se udaljila. U jednoj posudi bila je voda, a u drugoj meso. Oho — oblizivao se Hobble Frank. — To je jelo za nas. Vrĉ s vodom to je otmjeno! A bivolje meso, ima ga u najmanju ruku osam pudova. Valjda ga nisu posipali otro- vom za štakore. Otrov za štakore! — smijao se debeljko. — Odakle Utahima takva stvar? Uostalom meso nije bivolje već losovo. I opet ti znaš nešto bolje od mene! Ja mogu da ĉinim i govorim što hoću, a ti mi se uvijek suprotstavljaš. I to nikad ne kreće na bolje. Ali, danas se ne kanim svaĊati, već ću te samo ošinuti pogledom, koji će te uništiti; iz njega ćeš vidjeti koliko beskrajno ja svoju osobu izdižem iznad tvoje pigmentne. Htio si zacijelo reći, da sam Pigmej — popravi ga Jemmy. Hoćeš li zašutjeti sa svojih dvadeset i šest osminskih taktova — zapovjedi mališan. — Ne dovodi moju žuĉ u opasnost da nabrekne već mi podaj puno poštovanje koje i zaslužujem svojim osebujnim životom. Samo pod tim uvjetom postat ću toliko popularan i posvetit ću tom peĉenju bla- goslov moje nepogrešive kuharske umjetnosti. Da, ispeci je samo — ponovi Old Shatterhand, da ublaži ljutinu mališana. Pravo kažete, ali gdje da uzmem luk i lovorov list! Uostalom još i ne znam da li smijem s tim mesom do vatre? Pokušajte. 257 Da, pokušajte! A ako ovi momci to ne budu trpjeli i ako mi pošalju u trbušnu okolicu kuglu, tada će za mene biti potpimo svejedno, da li je to meso raslo pod kožom bivola ili losa. No, hop, eto me napolju. 17 Blago u Srebraom jezeru
251

Odnio je posudu s mesom na vatru i poĉeo ga peći, a da ga nisu ĉuvari smetaii. Ostali bijelci ostadoše u šatoru i promatrahu kroz otvorena vrata što se u logoru zbiva. Pun je mjesec rasprostirao gotovo danju svjetlost. Njegova svjetlost pala je na nedaleki pošumljeni planinski masiv s kojega se rušio široki svjetiucavi srebrni trag, bila je to neka rijeka ili jaki potok koji se pri dnu skupljao i ĉinio do- sta veliko jezerce. Iz tog jezerca je voda oticala i ćinila rije- ku koju su vidjeli kad su dolazili u logor. Grmlja i stabala ĉinilo se da u blizini nema. Okolica jezera bila je ravna i otvorena. Kraj svake vatre sjeĊahu Indijanci, koji su promatrali svoje žene kako pripravljaju jelo. Od vremena na vrijeme ustajao bi pokoji, prošao kraj šatora da pogleda slavne lovce. Knoxa i Hiltona nigdje nije bilo. Lako se moglo zamisliti, da njihov položaj nije bio ružiĉast. Nakon sata vratio se Hobble Frank noseći posudu koja se dimila; sjeo je kraj svojih drugova i rekao samouvjereno: Eto vam, vaša gospodstva! Znatiželjan sam kakve ćete imati oĉi! U tom jeiu nema doduše zaĉina, ali moja uro- Ċena talentiranost lako je tome doskoĉila. Kako si to uĉinio? — upita Jemmy pri ĉemu je u lonac rio svoj mali nos. Meso nije samo mirisalo, već se di- milo, i to dobrano; za tren je ĉitav šator bio ispunjen oštrim, zagorenim mirisom. To mi je tako jednostavno uspjelo, da je taj uspjeh pravo ĉudo — odgovori mališan. — Jednom sam ĉitao, da je drveni ugljen ne samo nadomjestak za sol koja nam nedostaje, već takvom mesu koje posjeduje jaki miris oduzima svaki zadah. Naša je peĉenka bila ponešto pljesniva i zbog toga sam pribjegao već spomenutom sredstvu i posuo je pepeiom što je bilo lako kraj vatre. Ponešto vatre je pri tom dospjelo u posudu, ali upravo to će biti kao što mi govori moj genijalni kuharski mozak, prava rskava peĉenka. O, jao! Losova peĉenka u pepelu drvenog ugljena, jesi li ti pri pameti? Ma, ne brbljaj gluposti, ja sam uvijek pri pameti! Ko- naĉno bi ti to morao znati. Pepeo je kemijski protivnik svih alkemijskih neĉistoća. Naužij se ovog losa s onoliko ljudske pameti koliko je za to potrebno, pa će ti dobro doći i dati tvojoj debeloj glavi potrebne tjelesne i duševne snage.

252

Ali — mišljaše Jemmy vrteći glavom — sam si rekao da ti je vatra paia u zdjelu. Meso je izgorjelo, ono ne valja. Ne priĉaj nego žvaći! — razbjesni se Frank. — Posve je nezdravo kod jcla pjevati ili priĉati, jer se tada otvara krivi grkljan i jelo dolazi u slezenu umjesto u želudac. Da, žvaĉi, tko to može žvakati! Pogledaj! Zar se to može nazvati mesom! On nabode jedan komad na nož, digne ga i držaše mališanu ispred nosa. Meso je bilo crno, izgorjelo i oblijepljeno tamnom masnom naslagom pepela. Naravno, da je to meso! A šta bi drugo moglo biti! — odvrati Frank. Ali crno kao kineski tuš! No, samo zagrizi! Odmah ćeš vidjeti ĉudo kako prija! Rado ću povjerovati. Aii pepeo? Pepeo se oĉisti i izbriše. Pokaži mi kako se to radi! Kraljevskom iakoćom! On izvadi jedan komad i stru- gaše ga amo-tamo po kožnom šatorskom krilu dok nije skinuo sav pepeo. Tako se to radi — nastavi tada. — Ali tebi nedostaje potrebna spretnost i prisutnost duha. A sad pogledaj kako delikatno prija kad odgrizem jedan krajiĉak i jezikom zdrobim. Tada ... Najednom stane. Zagrizao je u meso, a tada raširi zube i sa široko rastvorenim ustima gledaše svoje drugove, zbunjeno jednog za drugim. No — podsjeti ga Jemmy — ta grizi! Gristi... kako? Neka ga Ċavo zna, to puca i bode kao... no kao peĉena ĉetka za ribanje. Zar je to moguće? To se moglo predvidjeti! Ja mislim da je stara zdjela mekša od mesa! Sad možeš tvorevinu svoga duha sam po- jesti! No, možda još ima koji komad kojem nije uspjelo da postigne takvu ĉvrstoću karaktera! Potražit ću! Srećom, bilo je još nekoliko komada koji su bili donekle upotrebljivi za jelo i dostajali su za njih ĉetvoricu, ali Frank je postao veoma malen. 17* 259 Sutradan su trebali Knox i Hilton umrijeti na muĉeniĉ- kom stupu, a ostale bijelce će možda stići ista sudbina. To je bilo veliko slavlje za Crvenokošce i za to se trebalo pri253

premiti. Zbog toga su svi polijegali odmah poslije većere. Vatre su pogašene osim dviju i to ispre šatora, u kojem su se nalazili Old Shatterhand i njegova tri druga, i ispred šatora u kojem su bili Knox i Hilton sa svojim ĉuvarima. Oko prvog šatora polijegao je trostruki krug Crvenokožaca, a ispred sela stajale su brojne straže. Bijeg je bio, ako ne nemoguć, a ono težak i opasan. Old Shatterhand je spustio hasuru na ulazu u šator, da ne bude cijelu noć izložen pogledima Crvenih. Sad su Iežali u tami i uzalud se trudili da zaspu. Šta će biti s nama sutra u to doba — mišljaše Davy. — Možda će nas Crveni otpremiti u vjeĉna lovišta. Najmanje jednoga, dvojicu ili trojicu od nas — od- govori Jemmy. Šta vi o tome mislite, Mr. Shatterhand? Ne vjerujem, doduše, da će nam bez daljnjega po- kloniti život i slobodu, ali vjerujem da će nam dozvoliti da se borimo. Svi vrazi! To bi bilo prekrasno! To bi bilo upravo tako kao da su nas odmah ubili, jer će postaviti takve uvje- te, da ćemo morati podleći. Svakako. Ali ne treba da gubimo hrabrost. Bijelac je išao Crvenokošcu u školu i posjeduje isto toliko lukavosti i spretnosti, a što se tiĉe izdržljivosti u tome mu je nadmoćan. Ali ratniĉki ponos Crvenih sprijeĉit će ih da nam suprotstave preveliku nadmoć. Ako to ipak uĉine, nastojat ćemo da ih ruganjem prisilimo na promjenu. Ali — mišljaše Hobble Frank, koji je dosad šutio: — mogućnost, koju nam pružaju, ne može nas ni u kojem sluĉaju usrećiti. ĉini se da će nam ti momci nastojati skuhati što veću poparu. Da, vi se s vašom tjelesnom snagom i slonovskom jakošću možete lako smijati; vi ćete se probiti, a mi ostali, tri nesretne gljivice, mi, ĉini se, da smo danas užili zadnju sreću našeg postojanja. Naravno, u vidu tvoje losove peĉenke? — upita Jemmy. Opet poĉinješ nasmrt ljutiti tvog najboljeg prijatelja i ratnog druga i to neposredno pred njegov posljednji put u nebo. Ne razbijaj mi moju sposobnost mišljenja! Ja moram sve svoje misli upraviti na naš spas.

254

On legne i zatvori oĉi. Na drugoj strani moglo se ĉuti nešto kao prigušen smijeh; on se nije na to osvrtao. Ostali nisu nastavili razgovor, te je nastala tišina u kojoj se moglo ĉuti samo pucketanje vatre. San se pomalo spustio na umorne kapke koji su se tek tada podigli kad su se napolju ĉuli glasni povici i kad je netko podigao hasuru. Jedan Crvenoko- žac pogleda unutra i reĉe: Bijelci neka ustanu i neka poĊu sa mnom. Oni ustanu, uzmu svoje oružje i poĊu za njirn. Vatra je bila ugašena, a na istoku se dizalo sunce. Ono je bacalo svoje zrake prema planinskom masivu, tako da je potok izgledao kao tekuće zlato, a jezero se sjalo poput izglaĉane metalne ploĉe. Danas se pogled pružao dalje nego prošle veĉeri. Ravnica sa jezerom na zapadnom dijelu mogla je biti duga dvije engleske milje i pola milje široka, a bila je omeĊena šumom. Na južnom dijelu nalazio se logor, koji se sastojao od stotinjak šatora i koliba. Na obali jezera pasli su konji, dok su konji lovaca bili u blizini njihova šatora. Ispred i izmeĊu koliba i šatora stajali su ili se pomicali Crvenokošci, okićeni svojim ratnim nakitom, naravno, u ĉast smrti obojice uhvaćenih ubojica. Kad su ĉetvorica bijelaca prolazila, povukli su se s poštovanjem i gledali ih pogledima više ispitivaĉkim no neprijateljskim. šta hoće ti momci? — upita Frank. — Gledaju nas kao konja kojeg želiš kupiti. Ispituju našu tjelesnu graĊu — reĉe Old Shatterhand. — To je znak, da sam taĉno predmnijevao. Naša sudbina im je već poznata. Morat ćemo se boriti za naše živote. Lijepo! Moj im neću jeftino dati. Jemmy, bojiš li se? Ljutnja na debeljka nestala je. U njegovu pitanju moglo se ĉuti, da je više zabrinut za život debeljka negoli za svoj. Ne bojim se, ali sam zabrinut; a to je i razumljivo. Strah bi nam samo škodio. Sad valja biti sabran i miran koliko je to najviše moguće. Izvan logora zabili su dva stupa u zemlju; u blizini stajahu petorica Indijanaca s perima u kosi; meĊu njima je bjo i Veliki vulc. Pošao je nekoliko koraka bijelcima u susret i rekao: Pozvao sam bijelce, da budu svjedoci kako crveni mu- ževi kažnjavaju svoje neprijatelje. Odmah ćemo ih dovesti, i ttbojice neka umru na muĉcniĉkom stupu.

255

Ne mili nam se to gledati — odgovori Old Shatter- hand. Zar ste kukavice da se bojite krvi? Postupat ćemo s vama kao da jeste i nećemo se pridržavati našeg obećanja. Mi svoje neprijatelje ubijamo samo onda kad smo prisiljeni, a to ĉinimo brzo. Mi ih ne muĉimo. Sad ste kod nas i morate se pokoravati našim obiĉa- jima. Nećete li to uĉiniti, uvrijedit ćete nas i mi ćemo vas kazniti smrću. Old Shatterhand je znao da poglavica govori ozbiljno i da će se sa svojim pratiocima naći u najvećoj opasnosti od- bije li da prisustvuje smaknuću. Zbog toga je rekao: Ostat ćemo. Sjednite, dakle, kraj nas! Ako se tome pokorite, snaći će vas ĉasna smrt! Sjeo je u travu i okrenuo se spram stupova. Ostali poglavice uĉiniše isto, a bijelci su se morali pokoriti. Uto Veliki vuk glasno viknu, njegovu poviku posvuda odgovoriše Crvenokošci trijumfalnim urlikom. Bio je to znak, da je poĉeo strašan prizor. Ratnici su se približili i naĉinili polukrug oko stupova u ĉijoj sredini su se nalazili poglavice i bijelci. Tada su se približile žene i djeca tako da je krug bio potpuno zatvoren. Uto su donijeli Knoxa i Hiltona, koji bijahu tako ĉvrsto svezani da nisu mogli hodati. Remenje se tako duboko urezalo u meso, da je Hilton morao stenjati. Knox je bio tih; bio je u ognjici i upravo je prestao fantazirati. Njegov izgled bio je strašan. Obojicu su uspravno privezali o stup i to mokrim remenjem koje se, sušeći se, stezalo tako da su trp- jeli nezapamćene muke. Knox je žmirio, a glava mu je teško pala na prsa; bio je u nesvijesti i nije znao što se s njime dogaĊa. Hilton je bacao naokolo poglede pune straha. Kad je ugledao lovce, povikao im je: Spasite me, spasite me, gospodo! Vi niste divljaci, zar ste došli da gledate našu tako strašnu smrt? Ne — odgovori Old Shatterhand — prisilili su nas da budemo ovdje! Mogli biste vi, samo kad biste htjeli! Crvenokošci bi vas poslušali.

256

Nije tako. Sami ste krivi vašoj sudbini. Tko ima hra- brosti da griješi mora imati hrabrosti i da snosi kaznu! Ja sam nevin, nisam nikada ubio nijednog Indijanca! Knox je to ĉinio! Ne lažite! Bezobrazni je to kukaviĉluk htjeti samo na njega baciti svu krivicu! Ja neću da umrem, ja neću! U pomoć, u pomoć! On je to tako glasno vikao, da je odzvanjalo ĉitavom ravnicom, a ti su povici bijelcima ledili krv u žilama. Napinjao je toliko remenje, da je krv brizgala iz njegovih rana. Uto je ustao Veliki vuk i rukom dao znak da hoće govoriti. Sve oĉi su se uperile u nj. Prikazao je u kratkim, snažnim, a ipak vještim crtama. kako to već ĉine indijanski govornici, sve što se dogodilo, izložio je izdajniĉko držanje bijelaca s kojima su Indijanci živjeli u miru; bile su to rijeĉi koje su proizvele dubok utisak na Crvenokošce i oni su poĉeli mahati oružjem. Tada je rekao, da su oba ubojice osuĊeni na smrt na muĉeniĉkom kolcu i da će smaknuće uskoro poĉeti. Kad je završio i kad je sjeo, obratio se ponovo Hilton Old Shatter- handu za pomoć. No, dobro, pokušat ću — odgovori ovaj, — Ako već ne budem mogao izbjeći smrtnu kaznu za vas, možda ću postići da vam smrt bude olakšana i ubrzana. Okrenuo se spram poglavice, ali još nije otvorio usta da zausti, kad ga je Veliki vuk presreo Ijutito. Ti vrlo dobro znaš, da ja govorim jezikom bjeloko- žaca, pa sam prema tome razumio što si obećao ovome psu. Zar nisam uĉinio dovoljno kad sam tebi dao tako povoljne uvjete. Budeš li govorio protiv naše osude, razljutit ćeš moje ratnike u tolikoj mjeri, da te neću moći štititi! Šuti, dakle, i ne govori! Vjera mi nalaže, da tražim milost za njih — bilo je to jedino opravdanje koje je bijelac mogao izreći. A kakva vjera neka vodi nas, zar tvoja ili naša? Je li vaša vjera tim psima zabranjivala, da nas u najdubljem miru napadnu, da nam pokradu konje i da ubijaju naše ratnike. Nije je bilo briga za to! Neka se, dakle, vaša vjera ne brine za to kako će biti kažnjeni poĉinitelji onih djela! Okrenuo se, rukom dao znak, na što su istupili dvanaestorica ratnika. Veliki se vuk ponovo okrene k Old Shatterliandu da mu razjasni:

257

To su roĊaci onih ratnika koji su umoreni. Oni imaju pravo da prvi poĉnu. Ponajprije ćemo bacati noževe na ove zloĉince. Ako neprijatelj ima da umre na muĉeniĉkom stupu, Crvenokošci pokušavaju da mu muke što više produže. Rane koje mu zadaju, ponajprije su sasvim lagane i postepeno postaju sve teže. Obiĉno zapoĉinju s bacanjem noževa, što ĉine tako da jedan iza drugoga noževima gaĊaju razne dijelove tijela u kojima noževi ostaju zabodeni. Te dijelove tijela tako odabiru da žrtva ne izgubi mnogo krvi kako bi muĉeni što dulje izdržao. Desni palac — zapovjedi Veliki vuk. Ruke zarobljenika bijahu svezane tako da su im pesnice bile slobodne. Crvenokošci koji su istupili naprijed razdije- lili su se u dva dijela. Jedni su stali pred Hiltona, a drugi ispred Knoxa. Udaljili su se od zarobljenika dvanaest koraka i stajahu jedan iza drugoga. Prednji Crvenokožac uzeo je svoj nož u podignutu desnicu i držao ga sa prednja tri prsta, odmjerio je, bacio nož i pogodio palac. Hilton je zajaukao od boli. I Knoxa su pogodili, ali njegova nesvijest bila je tako duboka da se nije osvijestio. Kažiprst — zapovjedi poglavica. Na taj naĉin izredali su se svi prsti koje su ratnici sa zaĉuĊujućom sigurnošću pogaĊali. Hilton je iz poĉetka davao od sebe samo pojedinaĉne glasove boli, sada je podjednako urlao. Knox se osvijestio istom onda kad je njegova lijeva ruka postala cilj. Buljio je sasvim odsutno oko sebe, zatvorio je tada svoje zakrvavljene oĉi i zajauknuo upravo neljud- skim glasom. Vidio je što se s njime zbiva; ponovo ga je prevladala vrućica i oboje, vrućica i smrtni strah, otkidali su mu glasove sa usana, koje nikad ne bi ĉovjek mogao pomi- sliti da će ih ĉuti. Muĉenje se nastavilo, a muĉenici su strašno vikali. No- ževi su pogaĊali nadlanicu, ruĉni zglob, mišiĉje donjeg i gornjeg dijela ruke, a sada su poletjeli spram nogu. To je trajalo nekoliko ĉetvrt sata i bio je to zapravo laki poĉetak muĉenja koje je trebalo da traje sate. Old Shatterhand i njegovi pra- tioci okrenuli su se da ne gledaju. Bilo im je nemoguće pro- matrati ovu scenu. Ali povike bola morali su slušati. Od najmanjeg djetinjstva Indijanca privikavaju, da podnosi tjelesne muke. Tako je dospio toliko daleko, da može
258

podnijeti najveće muke, a da ne trepne trepavicom. Možda su živci Crven kožaca manje osjetljivi negoli bijelca. Ali Indi- janac bude zarobljen i mora umrijeti na muĉeniĉkom stupu, podnosi muke nasmiješenih usta, glasno pjeva svoju mrtvaĉ- ku pjesmu i prekida je samo od vremena na vrijeme, da ismije svoje muĉitelje. ĉovjek koji jauĉe na muĉeniĉkom stu- pu za Crvenokošca je nešto neshvatljivo. Već se znalo dogo- diti, da bi muĉeni bijelac bio osloboĊen muka, jer je njegovo zapomaganje pokazivalo da je kukavica kojega se ne treba bojati i ubiti ga za ratnika je zapravo sramota. Lako je sebi predstaviti kakav utisak je uĉinilo zapomaganje Knoxa i Hiltona. Crvenokošci se okrenuše i poĉeše iskazivati svoj prezir. Kada su se roĊaci ubijenih Utaha zadovoljili i kad su ostale pozvali da pristupe muĉenju, ni jedan se jedini ratnik nije odazvao tom pozivu. Uto se digne jedan poglavica i reĉe: Ti Ijudi nisu vrijedni, da hrabri ratnik položi ruku na njih. Prepustit ćemo ih ženama. Tko umre od ženske ruke njegova će duša poprimiti u vjeĉitim lovištima lik žene i morat će raditi dovijeka. Howgh! Prijedlog su nakon kraćeg vijećanja prihvatili. 2ene i majke umorenih Crvenokožaca dobile su noževe da obojicu posvećenih smrti režu, ali ĉinile su to takoĊer po redu kako ih je Veliki vuk postrojio. Veliki vuk reĉe: Te kukavice nisu vrijedne da budu poslije smrti ni žene, morat će umrijeti, ali neka se na vjeĉitim lovištima pojave kao kojoti koje će proganjati bez prestanka. Predat ćemo ih psima. Howgh! Opet su sjeli da vijećaju, a ishod tog vijećanja bio je Old Shatterhandu jasan i on ga je oĉekivao s grozom. Nekoliko se Crvenokožaca udaljilo da dovedu pse. Poglavica se okrene bijelcima i reĉe. Psi Utaha dresirani su protiv bijelaca; oni će bijelog ĉovjeka napasti istom onda kad im se to zapovjedi; tada će svaki bijelac biti rastrgan koji se naĊe u blizini. Zbog toga ću vas odstraniti sve dok psi ne budu svezani. Tako se i dogodilo. Napolju je desetak minuta vladala potpima tišina koja je bila prekidana povremenim jaukanjem Hiltona. Tada se zaĉuo glasni, brzi lavež, koji je uskoro pre- šao u krvožedno urlikanje; dva ljudska glasa
259

zapomagala su

260

puni straviĉnog smrtnog straha, a tada ponovo zavlada tišina. ĉuj — reĉe Jemmy — ĉujem kako se lome kosti. Ja vjerujem da su obojicu dali psima neka ih pojedu. To je moguće, ali ne vjerujem — odgovori Old Shatterhand. — Rskanje kostiju živi samo u tvojem utvaranju. I ja sam neobiĉno uzbuĊen. Blago nama što nas nisu ipak pri- silili da prisustvujemo i svršetku. Sad su ih ponovo pustili iz šatora i odveli na isto mje- sto. U daljini, u unutrašnjosti logora, vidjeli su ĉetvoricu ili petoricu Indijanaca kako vode pse na jakim uzicama. Jesu li životinje nanjušile trag bijelca... Jedan se od pasa iznenada obazreo, ugledao je ĉetvoricu lovaca. Golemim skokom oslobodio se i nasrnuo. Opći uzvik straha zaori unaokolo. Pas je bio toliko velik i snažan, da se ĉinilo kako je ĉovjeku ne- moguće suprotstaviti mu se. A ipak ni jedan Indijanac nije htio pucati na vrijednu životinju. Davy podigne pušku i po- ĉe ciljati. Stanite, nemojte pucati — zapovjedi Old Shatterhand. — Crveni bi nam mogli zamjeriti smrt ovog prekrasnog psa, pokazat ću im odmah što može šaka jednog bijelog lovca. Te su rijeĉi bile brzo izgovorene. Dogodilo se to daleko brže no što se to može izreći ili opisati, jer pas je razdaljinu prevalio u pravim panterskim skokovima. Old Shatterhand mu se brzom kretnjom isprijeĉio. Izgubljen si — poviĉe Veliki vuk. Priĉekaj — odgovori lovac. Pas se približio. Razjapio je gubicu s ogromnim zubima i skokom grabežljive životinje skoĉio na protivnika. Old Shatterhand je ĉvrsto gledao životinju u oĉi; kad je pas skoĉio i već se nalazio u zraku, široko rastvorenim rukama pošao mu je u susret — snažan sukob psa i ĉovjeka — Old Shatterhand sklopi ruke na hrptu životinje koja je upravila skok na nje- gov grkljan i tako je ĉvrsto stisnuo njenu glavu da nije mo- gla gristi. Jedan još ĉvršći pritisak i pas je ostao bez daha; nogama je poĉeo lomatati po zraku i one se odjednom mloha- vo opustiše. Brzim pokretom odmaknuo je lovac glavu živo- tinje od sebe i desnom šakom udario je psa tako snažno da je pao kao vreća kraj njega. Eto psa — poviĉe on poglavici. — Privežite ga da ne poĉini zla kad se osvijesti.

261

Uff, uff, uff — razlegne se sa svih strana. To nitko od njih nije oĉekivao. To nisu držali da je moguće. Veliki vuk zapovjedi da psa odnesu, pristupi Old Shatterhandu i reĉe oĉito zbunjen: Moj bijeli brat je junak. Nijedan Crvenokožac ne bi tako ĉvrsto stajao, a grudi ni jednog drugog ĉovjeka ne bi izdržale taj nasrtaj. Zašto Old Shatterhand nije dopustio da onaj bijelac puca? Zbog toga što vam nisam htio oduzeti psa. Poglavica ga odvede na stranu, a pri tom ga je s poštovanjem gledao. Po strani su takoĊer stajali ostali bijelci da ne ĉuju što se govorilo na vijećanju. Lovci su odmah pogledali stupove. Na njima su još vi- sila rastrgana tjelesa ubojica i pružala strašnu sliku. Sada je zapoĉelo posljednje indijansko vijećanje. Prvi je govorio Veliki vuk; tad su se izredali sve poglavice jedan poslije drugoga. Veliki vuk je ponovo uzeo rijeĉ, a takoĊer i ostali. Obiĉni ratnici nisu smjeli govoriti. Stajali su puni po- štovanja i slušali. Indijanac malo govori. Ali na vijećanju govori rado i mnogo. Ima Crvenokožaca koji su se proslavili kao veliki govornici. Vijećanje je trajalo dva sata, bilo je to mnogo vre- mena za one kojima je o tom vijećanju ovisila sudbina. Kada je posvuda zaorilo »Howgh« bilo je jasno, da je to konac vijećanja. Pozvali su bijelce; morali su stupiti u krug koji su saĉinjavali Crvenokošci da doznaju svoju sudbinu. Veliki je vuk ustao da im reĉe: Cetiri bijelca znadu zbog ĉega smo iskopali ratnu sje- kiru. Zakleli smo se, da ćemo sve bijelce koji nam padnu u šake, ubiti. Vi ste prijatelji crvenih muževa, zbog toga nećete dijeliti sudbinu ostalih bijelaca koje ćemo uhvatiti. Ove ćemo smjesta privezati na muĉeniĉki stup; a vi ćete se morati boriti za svoj život. Uĉinio je stanku, koju je odmah Old Shatterhand iskoristio. S kim ćemo se boriti? Zar nas ĉetvorica protiv vas? Dobro, ja sam sporazuman. Moja puška, koja sije smrt, mno- ge će od vas poslati u vjeĉna lovišta. Podigao je pušku. Poglavica nije mogao zatomiti strah, uĉinio je brzu kretnju i rekao:

262

Old. Shatterhand se vara; svaki će od vas dobiti jed- nog protivnika s kojim će se boriti, a pobjednik će imati pravo da ubije pobijeĊenog. Uzet će njegovu iniovinu. Sporazuman sam s time. Tko ima pravo da odabire protivnika? Mi ili vi? Mi. Objavit ću to, na što će se javiti dobrovoljci. S kakvim ćerno se oružjem boriti? Naĉin borbe odredit će onaj ratnik koji se bude javio. To nije pravo. Jest, pravo je. Već smo vam mnogo puta popustili i nemate više prava da bilo što tražite. Dobro; ali ja zahtijevam poštene uvjete. Ti kažeš da pobjcdnik imade pravo poraženog ubiti. Kako će biti ako ja pobijedim jednog od tvojih ratnika, mogu li ja slobodno i sigurno otići odavde? Možeš, ali ti nećeš pobijediti. Nitko od vas neće pobijediti. Razumijem te. Odabrat ćete takve ratnike i nametnut ćete nam takve borbe da podlegnemo? Ali nemoj se varati. Može se sasvim drugaĉije dogoditi no što ti misliš. Tražim vašu rijeĉ, da onaj od nas, koji u boju bude pobijedio, po- stane vaš prijatelj. Obećajem. Naprijed! Upitaj tvoje ratnike tko se javlja! MeĊu Indijancima se sada sve stalo micati; išli su jedan do drugoga pitajući i viĉući. Old Shatterhand reĉe svojim pratiocima. Na žalost ne smijem žicu suviše prenapeti, jer bi pu- kla. S uvjetima koje smo ĉuli, nisam baš osobito zadovoljan. Moramo biti zadovoljni kad ništ.a boljeg nismo mogli ni oĉekivati — reĉe dugaĉki Davy. Zabrinut sam za vas. Što se mene tiĉe tu nema brige. Radoznao sam da li će se tko javiti da se meni suprotstavi. Hoće. Bit će to Veliki vuk glavom. Jer se nitko drugi neće javiti i on će morati spasavati ĉast svoga plemena. Go- lem je to momak, pravi slon. Ja ga se ne bojim. Ali vi! Odabrat će za vas opasne protivnike, a svakom će od nas odrediti takav naĉin borbe za koji pretpostavljaju, da nam ne odgovara. Na primjer, sa mnom se moj protivnik neće upustiti u šakanje ... Ali

263

prije no što bar nešto doznamo svaka je briga uzaludna. Ne- ka nam budu mišice ĉvrste, a oĉi otvorene. Razum svijetao i bistar — pridometne Hobble Frank. — što se mene tiĉe ja sam tako miran kao miljokaz na rubu ceste. Ti će Utahi danas upoznati pravog Saksonca. Borit ću se, da će iskre vrcati sve do Gronlanda. Crvenokošci su opet stali u red. Ponovo su obrazovali krug, a Veliki vuk je doveo trojicu ratnika koje je predstavio kao dobrovoljce. No, odredi parove — umoli ga Old Shatterhand. Poglavica gurne prvog prema dugome Davyju i reĉe: Ovdje je Pagu-angare (Crvena riba) koji će plivati sa ovim bijelcem na život i smrt. što se tiĉe Crvenokošca izbor je bio dobar. Tko je pogle- dao dugog Davyja odmah je morao vidjeti, da nije dobar plivaĉ. Crvenokožac, naprotiv, bio je momak okruglih boko- va, širokih, mesnatih prstiju i jakih ruku. Zacijelo je bio najbolji plivaĉ kod Utaha. Ako mu već to nije odavalo ime, odavao je posprdan pogled koji je dobacio drugom Davyju. Potom je poglavica ponovo uzeo drugog Crvenokošca ĉije je mišiĉje bilo nabreklo kao da mu je sve tijelo oteklo i doveo ga do debelog Jemmyja: Ovo je Namboh-ovaht (Velika noga) koji će se rvati s debelim bijelcem. Bit će svezani tako, da će se dodirivati leĊima. Svaki će u desnici imati nož i tko koga prvi baci poda se smjet će ga ubiti. Velika noga nosio je svoje ime s punim pravom. Posjedovao je ogromne noge, na kojima je zacijelo tako ĉvrsto stajao, da bi najbolje bilo debelom Jemmyju da odmah uteĉe odavde. A i treći je bio doveden, neki košĉati momak, gotovo ĉetiri lakta visok, uzak, visoko svedenih prsiju i dugaĉkih nogu. Poglavica ga je odveo do Hobble Franka i reĉe: Ovdje stoji To-ok-tey (Brzi jelen), koji je spreman da s ovim bijelcem trĉi na život i smrt. Siromašni Hobble Frank! Dok ovaj Brzi jelen sa svojim kilometarskim nogama uĉini dva koraka morao bi mališan uĉini deset! Da, Crvenokošci su odliĉno izabrali svoje ljude. A tko će se sa mnom boriti — upita Old Shatterhand.

264

Ja — odgovori Veliki vuk ponosno. Pri tom je prote- gao svoje tijelo. — Ti si mislio, da ćemo se bojati; hoću da ti pokažem koliko se varaš. To mi je drago — odgovori bijeli lovac prijateljski. — Moji su protivnici dosada uvijek bili poglavice. Porazit ću te! Tko bi mogao govoriti da je Veliki vuk poražen? Nećemo se valjda boriti jezikom, već puškama! Old Shatterhand je to rekao lakom ironijom, znao je da poglavica na to neće pristati. I doista poglavica brzo odgovori: Ništa me se tvoja puška ne tiĉe. IzmeĊu nas neka odluĉi nož i tomahawk. I time sam zadovoljan. Tada ćeš uskoro biti lešina, a ja ću naslijediti tvoju imovinu i tvoga konja. Vjerujem, da ti je moj konj zapeo za oko, ali ĉarobna je pušlca još veća vrijednost. Što ćeš s njom uĉiniti? Ne volim ja ovu pušku, a i nitko drugi se ne otima za nju. Suviše je opasna, jer tko je takne ubija najbolje pri- jatelje. Zakopat ćemo je duboko u zemlju neka ondje strune i zarĊa. Neka onaj koji će je pri tom doticati, bude veoma oprezan, jer bi mogao donijeti veliku nesreću plemenu Yam- ba Utaha. A sada mi reci kada i kojim redom će se odvijati pojedine borbe. Ponajprije neka plivaju. Ali ja znam da bijelci prije svoje smrti vole biti sami. Dat ću vam nešto vremena koliko bijelci zovu jedan sat. Crvenokošci su zatvorili krug oko bijelaca samo zbog toga da taĉno vide kako će se ovi preplašiti kad mi se pokažu njihovi protivnici. Ĉinilo se kao da više ne brinu za Iovce, ali su ovi znali sasvim pouzdano da ih taĉno promatraju. Sjeli su zajedno da se dogovore o mogućnostima njihova spasa. Dugaĉkom je Davyju opasnost bila najbliža, jer je bio prvi koji se morao boriti. Nije uĉinio nikakvo zdvojno lice, ali je ipak bio veoma ozbiljan. Crvena riba — mrmljao je. — Naravna stvar, taj lopov ima svoje ime zbog toga što je izvrstan plivaĉ.

265

A ti? — upita ga Old Shatterhand. — Već sam te vidio kako plivaš, ali bilo je to samo na kupanju ili kad bismo prelazili rijeku. Kako stojiš s plivanjem? Nisam suviše dobar plivaĉ. Jao nama! Doista, jao! Ja ne mogu ništa protiv toga što je moje tijelo sastavljeno od samih teških kostiju. Ja vjerujem da su moje kosti teže od bilo kojeg drugog ĉovjeka. Dakle, o brzini nema ni govora! A kako stojiš s izdržIjivošću? Izdržljivošću? Mogu izdržati koliko god vas je volja. Snage imam dosta, ali s brzinom neće biti dobro. Zacijelo ću morati ovom Crvenokošcu pokloniti svoj skalp. Tako to sigurno ipak nije. Još nisam izgubio nadu. Znaš li plivati leĊima? Znam i lakše plivam na leĊima. Da, iskustvo mi govori da mršavi i nevješti Ijudi lakše plivaju u tom položaju! Lezi, dakle, na leĊa, drži giavu duboko, a noge diži. Praviino se odguruj i izdašno zamahuj nogama i udiši samo onda kad budeš zabacivao ruke iza glave. Well! To neće ništa pomoći, jer ta Crvena riba će me svejedno prestići. A možda i neće ako mi uspije moje lukavstvo. što si smislio? Ti ćeš morati da plivaš sa strujom, a on protiv nje. Eh, kad bi se to moglo uĉiniti. Ima li uopće struje u jezeru? Nadam se da ima. Ako je ne bude, bit ćeš izgubljen. A mi uopće i ne znamo gdje ćemo plivati. Sasvim je jasno, da će se to odvijati dolje na jezeru koje je zapravo ribnjak. Duguljasto je, dugaĉko pet stotina koraka, a široko tri stotine, to je otprilike koliko mogu vidjeti odavde. Bujica se u velikom slapu slijeva u jezero i zanosi kako mi se ĉini, prema lijevoj obali. Mora da je i struje u tom jezeru. Samo ti mene pusti! Ako je to u ljudskoj moći, uĉinit ću tako da ćeš s pomoću struje u jezeru poraziti svoga protivnika. Kakvo bi to bilo veselje! Pretpostavimo, da mi to uspije, zar ću morati da ubijem tog momka?

266

Imaš li volju za taj ĉin? On me zacijelo ne bi štedio, već zbog plijena. To je taĉno. Ali na stranu to što smo bijelci, nije probitaĉno da im se suviše zamjeramo. Lijepo! A što ćete vi uĉiniti ako me porazi i nasrne golim nožem na mene? Ja se neću smjeti braniti. U tom ću sluĉaju iznuditi bar to da se s ubijanjem priĉeka dok se ne završe sve pojedinaĉne borbe. Well! To je utjeha u sluĉaju najgorega. I ja sam mi- ran. Ali, Jemmy, kako je s tobom? Ništa bolje! — odgovori debeli Jemmy. — Moj se pro- tivnik zove Velika noga. Znaš li što to znaĉi? No, što? On tako ĉvrsto stoji na nogama, da ga nitko ne može srušiti! A ja sam za dvije glave manji od njega, zar da ja to pokušam? Jesi li mu vidio mišice? Razvijen je kao nilski konj! Što znaĉi moje salo spram njega? Samo nikakve panike, dragi Jemmy — mirio ga je Old Shatterhand. — Ni ja nisam u boljem položaju. Poglavica je primjetno viši i širi od mene, ali mu zacijelo manjka okretnost. Vi, sire, niste ništa slabiji od poglavice! Ali ja protiv te Velike noge! Branit ću se kako budem znao i mogao, ali ću ipak podleći. Eh, kad bi i kod mene postojalo neko lukavstvo kao što je struja u jezeru. Ima tu lukavstva — upadne mu Hobble Frank u rijeĉ. — Kad bih se samo ja borio s tim Florijanom ne bih se ni- ĉega plašio. Ti? Pa ti si slabiji od mene. Tjelesno jesam, ali o pameti je rijeĉ! A pobjeĊivati valja mozgom! Razumiješ li me? Što da ĉinim s pameću protiv ovakvog nilskog konja? Vidite li ga! Uvijek i sve on zna bolje od mene! A kada se radi o životu i skalpiranju onda sjediš tu kao muha koja se utopila u mlijeku! No ispucaj tu ideju ako je uopće imaš! Ideja! Kakve rijeĉi opet on upotrebljava! Ne trebam ja nikakvih ideja! I bez ideja sam ja pametan! Zamisli se malo u svoj položaj. Vas ćete dvojica stajati leĊima jedan uz drugoga, a svezat će vas oko trbuha. Svaki će dobiti nož u

267

ruku i tada će zapoĉeti ples. Tko drugoga dobije poda se bit će pobjednik. A kako da dobije ĉovjeka poda se u takovu položaju? Zacijelo tako da mu oduzme tlo pod nogama, a to se može samo tako da mu straga ĉvrsto na nogu staneš ili svojom nogom tako sapleteš njegovu da mu je izmakneš sa tla. Imam li pravo ili ne? Dobro je, a dalje? No, gledaj! Sve se to mora dogoditi razumno i ne tre- ba se žuriti. Ako eksperiment uspije, naći će se protivnik odmah nosom zaboden u zemlju i ti ćeš ležati na njemu na žalost leĊima naslonjen pri ĉemu ćeš lako izgubiti ravnotežu. Zapravo bi trebali biti tako svezani da licem gledate jedan u drugoga. Jesu li Crvenokošci tim planom smislili neko lukav- stvo još ne znam, ali taĉno znam da će upravo to lukavstvo biti tebi na korist. Ne vidim kako! Ta izjasni se konaĉno — reĉe Jemmy. Svi vrazi, ja već govorim ĉetvrt sata! Slušaj me! Crve- ni će htjeti da ti straga stane na nogu i da te poljulja u ravnoteži. To ti neće smetati nimalo, jer ako imaš upravo nesraz- mjerno jake noge, ti ćeš to osjetiti istom ĉetrnaest mjeseci poslije. Priĉekat ćeš jedan trenutak kad on ponovo navali i prema tome će stajati na jednoj nozi. U tom ćeš se ĉasu svom snagom nagnuti naprijed, podignut ćeš ga, dakle, na svoja IeĊa, brzo ćeš razrezati konopac i skoĉit mu brzim skokom na glavu. Tada brzo momka za gušu i nož na srce. Jesi li me razumio, starino moja? Old Shatterhand pruži mališanu ruku i reĉe: Frank, ta ti si odliĉan momak! Taj plan je odliĉan i mora dovesti do cilja! Frankovo pošteno lice se sjajilo od zadovoljstva kad je prihvatio pruženu ruku: Dobro, dobro dragi šefe! Na nešto, što je samo po sebi razumljivo ja sebi ne utvaram! Ali, eto, upravo to je dokaz, da glupi ljudi ĉesto pravi dijamant smatraju ciglom! Zbog toga mislim ... šljunak, a ne cigla — prekine ga debeli Jemmy. — Kakav bi to samo bio dijamant, koji bi bio velik kao cigla. 273 Hoćeš li samo šutjeti, ti staro nepopravljivo zabadalo! Svojom duševnom nadmoćnošću ja ti spasavam život, a ti mi ciglu bacaš u glavu! Ako konaĉno ne prestaneš ĉešati se o 18 Blago u Srebrnom jezeru
268

mene lako će doći do toga, da ću ti otkazati svoje prijateljstvo, a tada ćeš vidjeti kako ćeš se probijati svijetom! Imaš potpuno pravo — reĉe debeli Jemmy pomirljivo. — A što ti namjeravaš uĉiniti, dragi Frank? Dragi Frank! — ponovi mališan. — Kakva lijepa aku- stika! Što ću poĉeti! No trĉat ću, a što drugo? Ma, znam da hoćeš, ali zaostat ćeš! Ti trebaš tri ko- raka, a on jedan! Hvala bogu! Rijeĉ je o tome kakvom prugom ćete trĉati i da li ćeš izdržati! Kako je s tvojim disanjem? Odliĉno! Imam pluća kao bunar; zujim i brujim cijeli dan, a da mi nikad nije uzmanjkalo zraka! A i trĉati znam! Ali s takvim crvenim dugajlijom ipak ne možeš držati korak. Hm! To je pitanje! Zovu ga Brzi jelen, dakle, brzina mu je jedna od glavnih odlika. Kako se zove, to mi je svejedno; samo ako ja prije njega stignem na cilj. A upravo to nećeš moći! Usporedi svoje noge s nje- govima! Dakle noge! Ti misliš, dakle, da se o nogama radi! Naravno! A što odluĉuje u trĉanju, kada je rijeĉ o životu i o smrti? Jest, noge, i one nešto znaĉe, ali nisu nikako glavna stvar. što se mene tiĉe i ovdje takoĊer glava odluĉuje. Ali glava ne zna trĉati. Zacijelo ne zna! Ali ako pustim, da mi noge same trĉe neću daleko stići. Bila bi to opasna stvar. Ne, glava je glavna stvar i najviše ima da radi! Ne razumijem te! — reĉe Old Shatterhand sasvim zapanjen mališanovim mirom. Ni ja sebe još ne razumijem, bar za sada ne! U tom trenutku još ne znam je li dobra misao bolja od stotinu koraka ili skokova koji će me dovesti k cilju. Dakle, imaš neku misao? Još nije sasvim sazrela. Ali kad sam Jemmyju dobro savjetovao neću valjda sebe ostaviti na cjedilu. Još ne znam na kojem ćemo mjestu trĉati. Kad to bude odluĉeno, vidjet

269

ću gdje i kako ću zabiti ćavlić. Samo se nemojte zabrinjavati za mene. Neki mi unutarnji tenor govori, da svijetu ovdje još neću okrenuti leĊa! RoĊen sam još za mnoga slavna ajela! Uto se približio Veliki vuk, a došli su i ostali poglavice da pozovu bijelce neka poĊu na jezero. Ondje je već sve vrvjelo od ljudi koji su došli da vide plivanje. Kad su pri- spjeli na jezero, vidio je Old Shatterhand da se nije pre- vario. Jaka je struja bila vidljiva. Jezero je bilo poput elipse. Gore na najužem mjestu ulijevala se voda s bregova i stru- jala istom na lijevu stranu, a tada je tekla duž uže strane prema izlazu koji se nalazio na desnoj, duljoj strani i nije bio jako udaljen od mjesta utoka. Ako bude moguće osvojiti struju za Davyja, bit će spasen. žene, djevojke i djeca stajahu uz obalu. Ratnici su se nalazili na donjoj, južnoj strani jer će se ondje odvijati borba. Svi su gledali borce. Crvena riba gledao je vodu ponosno i pun sebe, kao onaj koji je siguran u svoju pobjedu. TakoĊer se ĉinilo da je i Davy miran, ali je gutao slinu, jabuĉica na vratu stalno mu se pomicala. Tko ga je poznavao, znao je da je to siguran znak unutarnje uzbuĊenosti. Veliki vuk se obrati Old Shatterhandu: Misliš li da bismo mogli poĉeti? Možemo, ali mi još ne znamo nikakve podrobnosti — odgovori upitani. ĉut ćete ih. Upravo ovdje preda mnom ući će dvojica u vodu. Kada pljesnem dlanom o dlan, bit će to znak da valja zaplivati. Jednom će preplivati oko ĉitava jezera, a oba plivaĉa moraju se uvijek za dužinu tijela držati uz obalu. Tko bude skraćivao put taj je pobijeĊen. Onaj, koji prvi prispije do polazišta ima pravo ubiti drugoga. Dobro! A na koju stranu da krenu? Desno ili lijevo? Lijevo. Vratit će se desnom obalom. Zar će plivati jedan kraj drugoga? Naravno! Dakle, moj pratilac zdesna a Crvena riba slijeva. Ne, obratno. Zašto? 18* 275 Jer onaj koji pliva lijevo bliže obali taj će morati uĉiniti veći put.
270

To nije pošteno da obojica poĊu istim pravcem. Ti ne voliš prijevaru i moraš priznati da će biti pravilnije ako svaki pliva svojom stranom. Jedan desnom, a drugi lijevom obalom. Na vrhu će se sresti i tada će obojica suprotnim obalama na polazište. Pravo imaš — reĉe poglavica — tko da poĉne desnom a tko lijevom obalom? Da i ovdje bude sve po pravu neka odluĉi kocka. Po- gledaj, uzet ću dvije travke u ruku i neka oba plivaĉa biraju. Tko izvuĉe dulju travku plivat će lijevom obalom, a tko kraću desnom. Dobro, neka bude tako. Howgh! Old Shatterhand je otrgnuo dvije travke, ali tako da obje budu iste duljine. Najprije poĊe k Crvenoj ribi i dade mu da bira. Tada ode k Davyju, ali je neprimjetno otrgnuo mali komadić. Travke su bile usporeĊene: Davy je imao kraću, morao je na desnu stranu. Njegov se protivnik nije brinuo za to. Još nije imao ni pojma kakvu je prednost dobio Davy. Ali to je sjajnije bilo Davyjevo lice. Gledao je površinu vode i šaptao Old Shatterhandu: Ne znam ni sam kako sam došao do kraće travke, ali ona me spasila, nadam se da ću biti prvi. Struja je veoma jaka i kad se moj protivnik bude vraćao to će ga jako spre- ĉavati u plivanju. Svukao se i stao u plitku vodu. Crvena riba je uĉinio isto. Poglavica je zapljesnuo i obojica zaplivaše, Crvenokožac lijevo, a bijelac desno. Davy, ĉvrsto se drži — povikao je Hobble Frank pri- jatelju. Iz poĉetka nije bilo nikakve razlike izmeĊu obojice. Indijanac je polako rezao vodu, ali mnogo snažnije, upravo kao onaj koji je u vodi kod kuće. Gledao je ravno preda se i ĉuvao se da ne gleda bijelca, jer bi tim ogledavanjem gubio vrijeme. Davy je plivao mnogo nemirnije i mnogo nepravilnije. Nije bio dobar plivaĉ i morao se ponajprije naviknuti na pravilan rad ruku i nogu. Kako to dugo nije mogao uskla- diti, legao je na leĊa i sada je išlo bolje. Struja na ovom mjestu nije bila jaka, ali mu je ipak toliko pomagala da nije mnogo zaostajao za Crvenokošcem. Obojica su se sad nalazila na duljim stranama jezera. Sada je primijetio Indi- janac da je dobio težu stranu. Morao je preplivati cijelu stra- nu jezera da doĊe do utoka. Ali pri svakom zamahu osjećao
271

je kako struja postaje sve jaĉa. Još je bez napora rezao vodu ali uskoro su svi opazili da se jako napreže. Zamahivao je tako snažno da je pri svakom zamahu do pola tijela izlazio iz vode. Kod Davyja je svakog trenutka struja postajala slabija ali ona ga je nosila u njegovom pravcu. On je plivao sve pravilnije i opasnije. Promatrao je uspjeh svakog zamaha i brzo upoznao loše kretnje. Njegova se brzina podvostruĉa- vala. Uskoro je pretekao Crvenokošca što je toga poticalo da sve više napreže svoje snage umjesto da ih saĉuva za kraj. Sad se Davy približavao izlazu jezera. Struja je bivala sve jaĉa. Htjela ga je zahvatiti i odnijeti u potok koji je isticao iz jezera. Teško se borio i zaostao ponovo iza Crvenokošca. Bio je to trenutak o kom je sve ovisilo. Njegovi drugovi stajahu na obali i promatrahu ga u najvećoj napetosti. Crveni ga stiže — reĉe Jemmy prestrašen. — Izgu- bit će! Ako se samo tri lakta udalji — odgovori Old Shatter- hand — savladat će struju i tada je spasen. Jest, jest — složi se Frank. — Ĉini se da je to uvidio. Kako samo udara! Jest, eto ga! On napreduje! Prešao je to mjesto! Dugajliji je uspjelo da savlada prepreku i on je ušao u mirnu vodu. Uskoro je ostavio iza sebe desnu dulju stranu jezera dok Crvenokožac nije savladao svoju lijevu stranu i zakrenuo na kraću stranu prema polazištu. Crvenokožac je to uvidio i poĉeo plivati kao lud da spasi život, ali svaki i najsnažniji udarac nosio ga je jedva naprijed za jedan lakat dok je za to vrijeme Davy preplivao dvostruku udaljenost. Sada je Davy dosegao utok. Voda potoka ga zahvati i zapoĉe ga nositi. Valjalo je prevaliti još treću trećinu puta dok Indijanac još nije ni prvu prevalio. Obojica su se mimoišla. Hura! — Nije se mogao Davy svladati da ne vikne. Crvenokožac je odgovorio bijesnim urlikom. Za Davyja više nije bilo nikakva naprezanja, bilo mu je ĉak ugodno plivati. Trebalo je samo da polako grabi rukama. da se drži zapovjeĊene razdaljine i što je više struja postajala slabija pojaĉavao je zamahe, a sve je to išlo tako lako i ĉinilo mu se kao da cijeli život ne radi ništa drugo nego da pliva. Prispio je na polazište i izašao iz vode. Kad se ogledao, vidio
272

je da je Crvenokožac upravo dosegao izlaz iz jezera i da se ondje upravo bori sa strujom. Odjeknuo je kratki urlik Crvenokožaca koji je prolazio kroz kosti; time su rekli da je Crvena riba izgubio i da je osuĊen na smrt. Davy je najbrže što je mogao obukao svoju odjeću i pridružio se svojim pratiocima, pozdravivši ih kao onaj koji se ponovo rodio. Tko bi mogao misliti! — reĉe on pruživši ruke Old Satterhandu. Pobijedio sam najboljeg plivaĉa Utaha. Pomoću jedne travke! — odgovori veliki lovac smijući se. Kako vam je to pošlo za rukom? O tome kasnije, bilo je sitno lukavstvo koje ĉovjek ne može baš nazvati prijevarom, jer je bio u pitanju I judski život, a Crvenokošci neće biti na šteti. Upravo je tako! — složi se Hobble Frank koji je bio breskrajno sretan zbog pobjede svoga prijatelja. — Tvoj život nije ovisio o slamci, već o obiĉnoj travci. Jednako je tako i kod trĉanja. Noge same ne ĉine ništa. Doduše, i u nogama treba nešto da bude, ali u glavi mnogo više. Ali, gledajte, eto nesretnika .. . Indijanac se približavao zdesna. Uspeo se na obalu, sjeo je i gledao na vodu. Ni jedan ga Crvenokožac nije ni pogledao, ni jedan se nije ni maknuo. Ĉekali su da Davy probode poraženoga. Uto se približi njegova squaw. U svakoj je ruci vodila po jedno dijete. Približila mu se. On je zagrlio najprije jedno dijete, zatim drugo; lagano ih odgurnuo od sebe i rukom dao ženi znak neka se udalji. Tada je pogledom potražio Davyja i povikao: Nani-viĉ, ne pokai! — Tvoj će me nož ubiti! Dobrom se dugajliji orosiše oĉi. Uzeo je ženu s djecom, dovede je k Crvenokošcu i reĉe napola engleski, a napola jezikom Utaha: No viĉ — not pokai. Pri tom se okrenuo i otišao do svojih pratilaca. Utahi su to vidjeli i ĉuli. Poglavica ga je upitao: Zašto ga ne ubiješ? Ja sam bijelac; poklanjam mu život! Ali, da je on pobijedio, on bi tebe ubio!

273

On nije pobijedio i zbog toga to ne može uĉiniti! Neka živi! Uzmi bar njegovu imovinu, njegovo oružje, konja, njegovu ženu i djecu. To mi nije ni na kraj pameti. Ja nisam pljaĉkaš! Neka zadrži sve što ima. Uff! Ja to ne shvaćam! On bi bio mnogo pametniji! TakoĊer i ostali Crvenokošci ĉini se da nisu ništa shvaćali. Pogledi kojima su gledali dugajliju, jasno su pokazivali koliko su bili zaĉuĊeni njegovim držanjem. Nijedan od njih ne bi se odrekao svoga prava. Crvena riba je nestao. Ni on nije shvaćao zašto ga bijelac nije probo i skalpirao, stidio se što je poražen i držao je da je najbolje da bude nevidljiv. Davyju se ipak netko zahvalio. žena je pristupila dugaj- liji i pružila mu ruku; podigla je i ruke svoje djece prema njemu i izustila neke poluglasne rijeĉi, koje, doduše, Davy nije razumio, ali je lako mogao zamisliti što mu govori. Uto se približio Velika noga poglavici i zapitao može li sada on zapoĉeti borbu s drugim bijelcem. Veliki vuk potvrdi i zapovjedi neka se svi otpute na odreĊeno mjesto. Nalazilo se to mjesto borbe u blizini muĉeniĉkih stupova. Ondje su Crvenokošci uĉinili novi krug u ĉiju sredinu je poglavica doveo Veliku nogu. Old Shatterhand je pratio debelog Jemmyja. ĉinio je to namjerno, da pripazi nisu li Crvenokošci spremili kakvo lukavstvo. Oba borca skinuli su gornje odijelo i postavili se leĊima jedan spram drugoga. Glava debelog Jemmyja nije dosizala ni do ramena Velike noge. Poglavica je u ruci držao neki laso kojim je obojicu ĉvrsto svezao. Konopac je Crvenokošcu pre- lazio preko bokova, a bijelcu preko prsiju. Sasvim sluĉajno, a to je bila velika prednost za Jemmyja, konopac je bio to- liko velik, da ga je poglavica svezao na Jemmyjevim prsima. Sad nije ni potrebno da laso režeš već ga samo na prsima razveži — reĉe Old Shatterhand njemaĉki. Tada su obojici pružili nož u desnicu i borba je mogla poĉeti. Poglavica se udaljio, a takoĊer i Old Shatterhand. Stani ĉvrsto, Jemmy, i ne daj da te baci! — usklikne Hobble Frank. — Ti znaš, ako te probode, ostat ću udovac i siroĉe, a to ne bih htio da budem! Pusti neka te udara nogom i kad jednu digne tada ti na posao!

274

TakoĊer i Crvenokožac je sa svih strana dobivao savjete. On je odgovorio: Ja nisam Crvena riba, koji je dopustio da ga bijelac pobijedi! Ja ću ovu malu debelu žabu, koja mi visi na leĊima, u trenu zgaziti! Jemmy nije ništa rekao. Gledao je tiho i ozbiljno, a iza leĊa Crvenokošca bio je vrlo komiĉan. Oprezno je gledao u stranu i pratio svaki pokret noge Crvenokošca. Nije bila njegova namjera, a to ne bi bila nikakva prednost, da on zapoĉne; htio je svakako da to uĉini Indijanac. Taj je dugo vremena bio miran i nepokretan. Htio je svoga protivnika jednim iznenadnim napadajem prevaliti, ali mu to nije uspijevalo. Kada je sasvim neoĉekivano pomaknuo svoju nogu unazad da stane na Jemmyjevu, stao mu je ovaj na drugu tako snažno da je skoro pao. Sad se redao napadaj za napadajem. Crvenokožac je bio jaĉi, a bijelac oprezniji i razboritiji. Ovaj prvi je sve više i više zapadao u bjesnilo, jer mu sva naprezanja nisu urodila plodom. Ali što je više toptao nogama to je mirniji bio Jemmy. ĉinilo se, da će borba dugo potrajati. Ni jedan od boraca nije bio ni u kakvoj prednosti. Ali to se brže približavao konac, naime, Indijanac je spremio jedno lukavstvo. Indijanac je svojim dosadašnjim držanjem htio protiv- nika uspavati, da se ovaj osjeti siguran. Bijelac je trebao da misli da nikakav drugi napadaj ne može uslijediti. Sada je Indijanac zgrabio laso, oštro ga povukao, tako da je naprijed dobio mjesta da se okrene, doista okrenuo, se, ali ne sasvim. Da mu je njegova namjera uspjela bio bi se prednjom stranom tijela okrenuo bijelcu i jednostavno ga poklopio; ali Jemmy je bio veliki lukavac i veoma oprezan. TakoĊer je i Hobble Frank smjesta prozreo namjeru Crvenokošca i brzo je Jemmyju savjetovao: Prevali ga, on se okreće! Vidim — odgovori debeli Jemmy. U istom trenutku kad je izgovorio te rijeĉi, a Crvenoko- žac je svoje okretanje napola izvršio i nije se nalazio ĉvrsto na nogama, Jemmy se brzo sagnuo, tim sagibanjem je podigao Crvenokošca i razvezao laso. Laso popusti. Crvenokožac zalo- mi rukama po zraku i preko Jemmyjeve glave odleti na ze- mlju, pri ĉemu je izgubio nož. Debeli Jemmy je kao munja
275

kleknuo na svog protiviiilca, ljevicom ga uhvatio za vrat, a nož mu prislonio na srce. Možda se Velika noga ne bi ni pod koju cijenu predao i u svakom bi se sluĉaju zacijelo branio da ga sve to nije toliko ošamutilo, a oĉi debelog Jemmyja sjale su tako opasno pred njegovim licem da je držao najparnetnijim da ostane mirno ležati. Tada debeli Jemmy pogieda poglavicu i upita: Priznaješ li da je izgubio? Ne — odgovori upitani kad se približio. Zašto ne? — umiješa se odmah Old Shatterhand. On nije pobijeĊen! Ja tvrdim upravo protivno: on je pobijeĊen! To nije istina! Laso se odriješilo! Za to je upravo Velika noga kriv, jer on se okrenuo i pri toj kretnji prenapeo konopac! Nitko to nije vidio. Pusti ga! On nije pobijeĊen i borba mora iznova zapoĉeti! Ne puštaj ga Jemmy — zapovjedi lovac. — Kad ti zapovjedim, ili ako se usudi da se makne, probodi ga! Tada se poglavica ponosno uspravi i upita: Tko ovdje zapovijeda ti ili ja? Obojica zapovijedamo! Tko to kaže? Ja! Ti si poglavica tvojih, a ja svojih ratnika! Ti i ja, obojica, sporazumjeli smo se o uvjetima borbe. Tko ne poštuje te uvjete, taj je prekršio ugovor, taj je lažac i varalica. Ti, ti se usuĊuješ ovako govoriti meni pred tolikim brojem crvenih ratnika? Nije to nikakva hrabrost! Ja govorim istinu i tražim vjernost i poštenje! Ako ja ne smijem govoriti, progovorit će dakle moja puška. Dosada je držao svoju pušku oslonjenu na zemlju, a sada je uzme u ruku prijeteći. No, reci što hoćeš — upita poglavica. Ti si pristao, da se obojica bore leĊima okrenuti jedan prema drugome? Jesam. Velika noga se okrenuo. Je li to istina? Morao si to vidjeti. Jesam — priznao je poglavica oklijevajući.

276

Nadalje, onaj neka umre koji drugoga baci poda se. Sjećaš li se uvjeta? Ja ih znam. A tko leži na zemlji? Velika noga. Tko je dakie poražen? —■ On... — odgovori poglavica nerado jer je Old Shatterhand svoju kratku pušku tako držao da je cijev puške gotovo doticala njegova prsa. Imaš li što primijetiti? Na te rijeĉi slavni lovac pogleda poglavicu tako oštrim i nadmoćnim pogledom, da se ovaj usprkos svojoj orijaškoj pojavi osjećao malenim: Nemam. Poraženi pripada pobjednilcu. Reci svom rat- niku neka ga probode. To mu ja ne trebam govoriti, on to i sam zna; ali on to neće uĉiniti. Zar će i on mojem ratniku pokloniti život? O tome ćemo poslije odluĉiti. Do odluke neka Velika noga bude istim lasom svezan kojeg se htio osloboditi i okrenuti se. Zašto ga treba vezati? On vam neće pobjeći. Kuneš mi se da neće? Kunem se. Meni je to dosta. On može ići kamo ga je volja; kad se završe i preostale borbe, mora se javiti svojem pobjedniku. Sada je Jemmy ustao i odjenuo se. TakoĊer je i Velika noga ustao i kroz redove Crvenokožaca nestao, a oni nisu znali da li da mu pokažu svoj prezir ili ne. Ovi Utahi uopće još nikada nisu vidjeli ni doživjeli, da jedan bijelac ovako razgovara s njihovim poglavicom. Bila je to moć Old Shatterhandove osobe i djelovanje onog nim- busa što ga je priĉa satkala oko njega. Poglavica je bio u svakom sluĉaju veoma ljutit što su mu već dva ratnika poražena i to od protivnika kojima su po svim znacima bili daleko nadmoćni. Sada mu se pogled zaustavio na Hobble Franku i on se odmah razvedri. Bilo je nemoguće, da taj mališan pobijedi Brzog jelena. Ovdje je pobjeda bila sigurna. Pozvao je Brzog jelena, odveo ga do Old Shatterhanda:

277

Taj ratnik trĉi kao vjetar i još ga nitko nije nadma- šio u trĉanju. Bilo bi bolje da savjetuješ svom pratiocu neka odmah napusti borbu. Neĉu to uĉiniti! Brzo bi umro i ne bi bio osramoćen! Zar nije najveća sramota predavati se bez borbe? Nisi ii i Crvenu ribu držao nepobjedivim, a nije li takoĊer i Ve- lika noga nazvao svog protivnika žabom? Držiš li ti da će Brzi jelen biti sretnije ruke od onih koji su tako ponosno zapoĉeli borbu, a završili je tako tiho? Uff! — usklikne Brzi jelen. — Ja bih se takmiĉio i sa srnom! Old Shatterhand ga je sada taĉnije pogledao. Doista, bio je graĊen kao pravi trkaĉ, noge su se ĉinile tako elastiĉne, kao da se nikad neće umoriti. Ali koliĉina mozga nije stajala u dobrim odnosima s njegovim nogama. Posjedovao je pravi izraz majmuna bez ikakva znaka lukavosti, koju ĉak i majmun posjeduje. Hobble Franlc se takoĊer približio da pogleda Brzog jelena. Što držiš o njemu — upita Old Shatterhand. Glup je to mladić — odgovori mališan. — što se tiĉe njegovih nogu, on mi je trostruko nadmoćan, ali kada je rijeĉ njegovoj glavi, nadam se da nisam ispod njega. Treba da doznam kojim ćemo pravcem trĉati. Možda ću glavom trĉati bolje negoli on nogama. Old Shatterhand se ponovo okrenuo poglavici: Je li odluĉeno na kojem će se mjestu održati slijedeća borba? Jest, doĊi, pokazat ću ti. Old Sliatterhand i Hobble Frank poĊoše za njim, dok je Brzi jelen ostao. On je znao gdje je cilj. Poglavica je pokazao na jug i rekao: Vidiš li drvo koje se nalazi na pola puta izmeĊu šume ovog mjesta gdje stojimo. Vidim. Do njega će trĉati. Tko tri puta oko ovog stabla op- trĉi i prvi se vrati, taj će biti pobjednik. Hobble Frank je oĉima mjerio razdaljinu, a takoĊer i svu okolicu i reĉe engleskim jezikom kojim je mnogo književnije govorio negoii njemaĉkim.

278

Nadam se, da ćemo se boriti pošteno. Hoćeš li reći, da smo do sada postupali neĉasno? — upita ga oštro poglaviea. Jest. Hoćeš li da te smlavim? Pokušaj, metak mog revolvera bio bi brži od tvoje ruke. Zar se nije malo prije Velika noga pokušao okrenuti iako je to bilo zabranjeno? Je li to bilo pošteno? Nije to bilo nepoštenje, već lukavstvo. Aha! Zar je lukavstvo dozvoljeno? Poglavica je razmišljao. Ako kaže da, obranit će Veliku nogu, a možda će se pružiti prilika i Brzom jelenu za neko lukavstvo. Ali ovi bijelci su mnogo vredniji no što je to mislio. Možda je ovaj mališan bio izvrstan trkaĉ; ĉinilo mu se da je dobro da otvori mogućnost Crvenokošcu za bilo kakvo lukavstvo. Zbog toga je odgovorio: Lukavstvo nije prijevara. Zašto to zabranjivati. Slažem se i spreman sam za borbu. S kojeg ćemo mjesta potrĉati? Zabost ću koplje u zemlju kod kojega ćete poĉeti i dovršiti trku. Udaljio se za neko vrijeme, a bijelci ostadoše sami. Zacijelo si nešto smislio — reĉe Old Shatterhand. Jesam. Zar ste to na meni vidjeli? Svakako. Tako se zadovoljno smiješiš. A to i vrijedi smijeha. Taj poglavica mi je svojim lukavstvom pokušao naškoditi. Naprotiv, uĉinio mi je najveću uslugu. Kako to misliš. Evo ĉujte. Kakvo je ono drvo oko kojega moramo tri puta optrĉati. ĉini mi se da je bukva. A pogledajte malo ulijevo; tamo je neko drvo gotovo dvaput udaljenije. A kakvo je to drvo? To je omorika. Dobro je. Do kojeg drveta treba da trĉimo? Do bukve. Trĉat ću upravo na omoriku. Ma zar si poludio? Nisam. Glavom ću trĉati prema bukvi, a nogama pre- ma omorici, iako je do omorike dvaput dalje.

279

Ali koji je razlog tome? To ćete vidjeti i bit ćete veseli. Nadam se da se ne varam u svojim oĉekivanjima. Kad pogledam tog Brzog je- lena, ĉini mi se da se upravo ne mogu prevariti. Budi oprezan, Frank. O životu je rijeĉ. No, kad bi se samo radilo o životu, ne bih se trebao naprezati. Kad bi me i porazili, ostao bih na životu. Velika noga trebao je umrijeti, a vi ćete poglavicu poraziti. Dakle, za svoj život se ne trebam bojati, ali više je rijeĉ o ĉasti. Zar da kasnije u povijesti ĉetvrte ĉetvrtine devetnaestog stoljeća bude napisano, da sam ja, Hobble Frank iz Moritzburga po- ražen od Indijanca. To sebi ne mogu dopustiti. Ali mi bar razjasni što si naumio. Možda ti mogu nešto dobro savjetovati. Zahvaljujem vam! Savjet sam već sam sebi dao i svoj ću pronalazak sam iskoristiti. Samo mi jedno kažite. Kako se omorika kaže jezikom Utaha? Ovomb. Ovomb? Ĉudna rijeĉ! Kako da kažem ovu kratku reĉenicu; prema onoj omorici? Inĉ ovomb. Pa to je još kraće, samo dvije rijeĉi. Ove rijeĉi neću nikad zaboraviti. Ma, molim te što taj inĉ ovomb ima s tvojim planom? To je zvijezda vodilja ĉitave moje trke; eto i pogla- vice. Veliki vuk se približio. Pobo je koplje u mekanu zem- lju i objasnio, da trka na život i smrt može otpoĉeti. Frank je skinuo sve osim hlaĉa; Brzi jelen je sada bio odjeven samo u neku kecelju od kože. Svog je protivnika gledao prezirnim izrazom lica. Frank, potrudi se — brižno mu je rekao Jemmy. — Misli na to da smo i Davy i ja pobijedili. Samo nemoj plakati — odgovorio mu je mališan. — Ako još nisi do danas znao kakve ja noge imam, to ćeš ih sada vidjeti kako lepršaju. Uto zaplješće poglavica. Resko kriknuvši otisnuo se Brzi jelen, a odmah za njim, što je brže mogao, Hobble Frank. Svi stanovnici sela ponovo su se sakupili da gledaju trku. Za njih je već trka sada, nakon tri, ĉetiri sekunde bila odluĉena. Brzi jelen je već bio daleko ispred svoga protivnika i sve više je

280

zadobivao na prednosti. Crvenokošci su likovali. Bila je to prava ludost ma i pomisliti da bijelac može dostići Crvenokošca. Pri tom je bilo veoma ĉudnovato kako je mališan trĉao. Njegove noge uopće nitko ni je vidio tako je brzo radio njima, a ipak se ĉinilo pažljivijem promatraĉu da još nije upotrijebio svu snagu, da je mogao i brže da je samo htio. Odjednom su se Indijanci uznemirili; poĉeli su se podrugljivo smiješiti; smijali su se, jer su uistinu držali da imaju na to pravo. Razlog je bio ovaj: bukva je stajala taĉno u pravcu trke i nije bila udaljena ni tri tisuće stopa. Slijeva, ali dalje od bukve dvije tisuće stopa stajala je već spomenuta omorika i sada, pošto su se oba trkaĉa već dobrano udaljila od polazišta, taĉno se vidjelo, da mališan ne trĉi spram bukve, već je upravio na omoriku. Trĉao je što su ga noge nosile pravo k njoj. To je doista bilo tako smiješno, da Indijanci nisu mogli zatomiti svoje veselosti. Tvoj pratilac me nije dobro razumio — poviĉe pogla- vica Old Shatterhandu. Ne mislim da je tako. Ali zar ne vidiš, da trĉi prema omorici? To vidim. Brzi će ga jelen za dvostruku razdaljinu pobijediti. Neće. Zar neće? — upita Veliki vuk zapanjen. To je lukavstvo koje si mu ti sam odobrio. Uff! Uff! Sam sam to bio — a uff, uff stali su vikati i ostali Crvenokošci kad im je poglavica rekao što mu je odgovorio Old Shatterhand. Umukli su i njihova se napetost podvostruĉila. Brzi jelen je već došao do bukve. Morao ju je tri puta optrĉati. Već kod prvog optrĉavanja vidio je svog protivnika kako trĉi u sasvim drugom pravcu udaljen samo tri stotine koraka. Sasvim zateĉen stane i poĉne buljiti u lukavog mališana. Uto su iz logora vidjeli kako je mališan ispružio ruku prema udaljenoj omorici, ali nisu mogli ĉuti što je rekao. On je upravo izvikivao: »Inĉ ovomb, inĉ ovomb!« — prema omorici, prema omorici!

281

Brzi jelen je razmišljao da li je pravo ĉuo. Njegove misli nisu išle dalje od ovog razjašnjenja, pomislio je da je poglavicu krivo razumio i da se ne trĉi do bukve već do omorike. Mališan je već daleko odmakao. Sumnja Brzog jelena potpuno je nestala i on se kao strijela otisne prema omorici. Za par trenutaka proletio je kraj svoga protivnika i trĉao je, a da se više nije ogledavao, prema svom drugom cilju. To je proizvelo snažno uzrujavanje kod Crvenokožaca. Oni su urlikali i vikali kao da im je svima život na kocki. To je veće bilo veselje bijelaca, a pogotovo debelog Jemmyja. Hobble Frank se u trenu, ĉim ga je prešao Brzi jelen, okrenuo i otrĉao do bukve. Optrĉavši je tri, ĉetiri, pet puta nagne bježati što su ga noge nosile spram koplja. Ĉetiri petine razdaljine prešao je najbržim trkom. Tada se zaustavi da se ogleda prema omorici. Ondje je stajao Brzi jelen. Naravno nitko nije moga vidjeti izraz njegova lica, ali svi su vidjeli kako stoji ukoĉen kao kip. Nije se mogao snaći, a njegov duh nije bio dovoljno pronicav da odgonetne kako je strašno bio nasamaren. Hobble Frank bio je veoma zadovoljan i prevalio je preostatak razdaljine obiĉnim korakom. Indijanci su ga doĉekali tamnim pogledima; njega se to niie ticalo, pristupio je poglavici potapšao ga po ramenu i upitao: No, stara kućo, tko je pobijedio? Onaj koji je ispunio uvjete — odgovori ovaj ljutito. Taj sam ja. Ti? Jest, zar nisam optrĉao bukvu? Vidio sam. A nisam li sada tu? Jesi. Zar nisam pet puta umjesto tri puta optrĉao oko drveta? Zbog ĉega si dvaput više optrĉao? Iz ĉiste Ijubavi prema Brzom jelenu. Kad je jednom optrĉao, potrĉao je dalje. Ja sam preostala dva puta optrĉao za njega da se ne bi bukva uvrijedila. Zašto ju je napustio i uputio se prema omorici? Upravo sam ga to htio pitati, ali on je tako brzo po- bjegao od mene, da nisam imao vremena. Kad se vrati, mo- žda će ti reći.

282

A zašto si ti trĉao prema omorici? Jer sam mislio, da je to jela. Old Shatterhand je to drvo nazvao omorikom, a ja sam htio vidjeti da li ima pravo. Zašto si onda promijenio odluku i ipak otišao bukvi? Jer je umjesto mene prema omorici otrĉao Brzi jelen. On će mi reći tko se prevario, ja ili Old Shatterhand. Sve je to izgovorio najmirnijim tonom. U duši poglavice je sve kuhalo. Upravo je siktao kad je zapitao mališana: Zašto si prevario Brzog jelena? Prevario? Hoćeš li da te ubijem? — poviĉe mališan prividno ljutit, pri ĉemu se poslužio istim rijeĉima koje je prije trke izgovorio poglavica. Ili si se možda poslužio lukavstvom? Lukavstvom? A za što bi mi služilo? Da Brzog jelena pošalješ da trĉi prema omorici. Bilo bi to loše lukavstvo, a toga bih se morao stidjeti. Ĉovjek koji trĉi za svoj život, ne dopušta da ga samo tako pošalju na cilj koji je dvostruko udaljen od pravoga. Kad bi to doista uĉinio, ne bi imao mozga u glavi. A oni, ĉijem plemenu pripada, morali bi se stidjeti što ga nisu boljem pouĉili. Samo bi glupan poslao ovakvog ĉovjeka da se bori s nekim bijelcem. Ja te ne shvaćam kako možeš tako šta i pomisliti, jer time ĉiniš lošu uslugu i sebi. Ruka poglavice maši se za pojas i zgrabi držak noža. Najradije bi ovog hrabrog i Iukavog mališana probo; ali je morao progutati svoj jad. Hobble Frank ode k svojim prijateljima, koji su ga doĉekali tihom ali to srdaĉnijom veselošĉu. Dakle, pobijedio sam, jesi li zadovoljan sa mnom — reĉe Jemmyju. I te kako! To si doista lukavo izveo! To je pravo re- mekdjelo. —■ Zar uistinu? Zabilježi to vjerno u svoj mozak, to ti je stranica 163, i uvijek je otvori kad ubuduće nakaniš pokazivati svoju nadmoć nada mnom. Eto vidiš dolazi Brzi jelen, ali ne skakuće, već se vuĉe. ĉini se da ima zlu savjest i drži se po strani kao da će ga netko izlemati. Pogledajte njegovo Iice. I s tim smušenjakom sam se ja morao boriti. Da, da, noge nisu ništa, ĉak ni kod trĉanja. Uvijek je o glavi rijeĉ. Brzi jelen htio se naprosto udaljiti, ali ga poglavica po- zva k sebi i upita:

283

Tko je pobijedio? Bijelac. Zašto si potrĉao prema omorici? Bijelac me prevario. Rekao je da je cilj kod omorike. I ti si povjerovao? Ta, rekao sam ti gdje je cilj. Old Shatterhand je preveo Hobble Franku kako ga je Brzi jelen nazvao lašcem. Mališan se odmah obrati poglavici. Zar sam ga prevario? Ja da sam rekao Brzom jelenu da je kod omorike cA}. To nije istina. Vidio sam ga gdje stoji kod bukve; gledao me je zaĉuĊeno. Bio je pun straha i za- brinut što ja to potajno snujem. Iz same sućuti razjasnio sam mu da ja trĉim prema omorici i povikao mu i pokazao rukom »Inĉ ovomb«. Dakle, ja sam mu lijepo rekao, da ja trĉim prema omorici. A zašto je sa svog miesta potrĉao i on prema omorici, to ja ne mogu odgonetnuti; možda će on to bolje znati. Howgh! Old Shatterhand se morao u sebi smijati kako se ovaj mali ironiĉni antikrist poslužio indijanskim naĉinom govora. Poglavicu je to dovelo još u veće bjesnilo, povikao je: Jest, ti si govorio i završio si s govorom; ali ja još nisam gotov i hoću razgovarati s tobom kad za to doĊe vri- jeme. Sada moram šutjeti. život, skalp i imovina Brzog je- lena pripada tebi. Ne, ne — odbio je mališan. — Ne treba meni ništa. Samo vi to sebi zadržite. Vi ćete Brzog jelena opet trebati, pogotovo ako bude trebalo ponovo trĉati. U redovima Crvenokožaca zamnije tihi, ljutiti šapat; poglavica zasikta: Samo ti pljuj otrovne rijeĉi; molit ćeš ti još za milost da će se ĉuti sve do neba. Svaki pojedini dio tvoga tijela umrijet će na svoj naĉin, a tvoja duša će napuštati tvoje tijelo svakim tim komadom. što vi meni možete? Ja sam pobijedio i prema tome sam slobodan. 289 Još je jedan ovdje koji nije pobijedio, a to je Old Shatterhand. Priĉekaj, pa će on ležati preda mnom u prašini i moliti za svoj život. Darovat ću ga, a uzeti tvoj; ti ćeš biti rnoje vlasništvo. Svi poĊite sa mnom, zapoĉet će posljednji, najveći i odluĉan boj. 19 Blago u Srebrnom jezeru
284

Crvenokošci su slijedili svog poglavicu, a bijelci su ih polako slijedili. Zar sam suviše govorio — upita Hobble Frank zabri- nuto. —■ Nisi — odgovori Old Shatterhand. — Sasvim je dobro da njihov ratniĉki ponos jednom poklekne. Ali kako vidiš, tim Crvenokošcima ne treba ništa vjerovati. Ja sam osvjedo- ćen, da nas ni u kom sluĉaju neĉe mirno pustiti. Oni su se odluĉili za pojedinaĉne borbe, jer su bili ĉvrsto uvjereni da ćemo svi biti poraženi. No, kako im se to izjalovilo, smislit će nešto novo. Ĉini mi se, kane nas zadržati kao taoce, a tu namjeru moramo im osujetiti, jer ni jednog trenutka ne bi- smo bili sigurni za naše živote. U tom razgovoru prispjeli su do kruga koji su obrazo- vali šatori i kuće. U sredini su već pravili pripreme za posljednju borbu. Na mjestu borbe stršio je iz gomile kamenja jaki stup, za koji su priĉvrstili dva lasa. Na tom mjestu nalazili su se svi stanovnici logora da budu svjedoci ovoj borbi. Old Shatterhand stupi u sredinu kruga gdje se već nalazio poglavica. Ovaj je bio uvjeren u svoju pobjedu. Pokazao je oba konopca: Ti vidiš ove konopce. Jedan kraj lasa priĉvršćen je za stup. A drugim ćemo mi biti vezani. Zašto to? Kretat ćemo se samo u tom uskom krugu, tako da jedan drugome ne može pobjeći. Ja se domišljan zašto ti to ĉiniš. Ti držiš da sam ja mnogo brži i pokretljiviji, a da nisam toliko jak i namislio si me tim vezanjem sprijeĉiti da upotrijebim ovu nadmoć. Neka i to bude; meni je svejedno. S kakvim ćemo se oružjem boriti? Svaki će držati u ljevici nož a u desnici tomahawk. Tim ćemo se oružjem boriti dok jedan od nas ne bude mrtav. Bilo je jasno, da je Crvenokožac odabrao ovaj naĉin bor- be, jer je vjerovao da je ovdje nadmoćan. Ipak je Old Shatterhand vrlo mirno odgovorio: Slažem se.

285

Pogledaj koliko sam jak. Poglavica priĊe nekom te- škom kamenu, digne ga i ponovo baci. Bio je veoma snažan i vjerovao je, da ga bijelac neće moći oponašati. Zadovoljno uff razliježe se po cijelom krugu. Ti si veoma snažan muž — reĉe Old Shatterhand — i ja se nadam da ćeš se u toj borbi osloniti samo na se. —■ To ću doista i uĉiniti. Ta tko da mi pomogne? Tvoji ratnici. Kako mi se ĉini oni dopuštaju da bih te ja mogao pobijediti. Zbog ĉega su se naoružali, kao da idu i oni u boj. Jesu li tvoji pratioci bez oružja? Ne. Ali mi smo spremni svoje oružje odnijeti u naš iator. Mogu li povjerovati da ćeš i ti biti tako hrabar? Zar me hoćeš uvrijediti? — usklikne poglavica lju- tito. — Ne treba mi niĉija pomoć. Moji će ratnici odnijeti oružje u svoje šatore ako to i tvoji uĉine. Mi ćemo to uĉiniti. Zadržat ću samo svoj nož. Old Shatterhand je predao svoje puške Hobble Franku, a isto to uĉiniše i debeli Jemmy i dugaĉki Davy. Old Shatterhand je tiho njemaĉkim jezikom prišapnuo mališanu: Odnijet ćeš samo prividno oružje u šator. Kad te nitko ne bude vidio zaokrenut ćeš na slobodan prostor. Ne- moj se vraćati. Svi će biti zabavljeni borbom i nitko neće znati gdje si. Tada se prišuljaj iza šatora i spremi naše konje. Hobble Frank se udalji. Na poziv poglavice svi su Indi- janci odnijeli svoje oružje u šatore ili ga dali ženama da ga one odnesu u šatore. Poglavica se razodjenuo. Ali Old Shatterhand nije to uĉinio. Odijevanje bi mu odnijelo suviše vremena, a to bi moglo biti sudbonosno. Zene su se vratile bez oružja, a sve su oĉi bile uperene u unutrašnjost kruga i nitko nije mislio na malog Saksonca. Jesi li sada zadovoljan? — reĉe Veliki vuk. — Može- mo li poĉeti? Još samo jedno pitanje. što će biti s mojim pratio- cima ako me ubiješ? Bit će naši zarobljenici. —■ Ali, oni su izborili slobodu i prema tome mogu da idu kud ih je volja. 19' 291 Ne. Ostat će kod nas kao taoci.

286

To se protivi našem utanaĉenju; ali ne smatrain da je potrebno na to trošiti rijeĉi. A što će se desiti u sluĉaju da ja tebe ubijem? Takva što se ne može dogoditi — reĉe poglavica po- nosno. Ali pretpostavimo to kao neku mogućnost. No, dobro; ako me pobijediš, slobodni ste. I nitko nas neće zadržati? Nitko. Zadovoljan sam! Sada možemo poĉeti! Da, poĉnimo! Neka nas svežu! Evo ti tomahawk! Ostala su još dva tomahawka. Poglavica, koji je u ruci držao nož uzme jednu od sjekira i daĊe je Old Shatterhandu. Taj je pogleda i baci je u velikom, dalekom luku izvan kruga. što to ĉiniš? Bacio sam tomahavvk, jer ništa ne vrijedi. Tvoj je, kao što vidim, odiiĉno izraĊen, ali moj bi se raspao pri pr- vom zamahu. Vidjelo se uprkos debelom sloju boje koja pokriva obraz poglavice, da je poprimio podrugljiv izraz: —• Tebi je dovoljno da odbaciš sjekiru; ali nećemo ti dati nove. To i ne tražim. Borit ću se samo svojim nožem, jer znam da se na njega mogu osloniti. Uff! Jesi li ti pri zdravoj pameti? Prvi udarac mog tomahawka ubit će te. Ja imam u ruci tomahawk i nož, a ti nisi tako jak kao ja! Uto se Old Shatterhand sagne, šĉepa onaj isti kamen koji je poglavica bacio, podigne ga ponajprije do pojasa zatim iznad glave, zadrži ga u tom položaju neko vrijeme i baci ga devet do deset koraka. Uĉini i ti to — reĉe on poglavici. Uff, uff, uff! — ĉudili su se Crvenokošci. Poglavica odmah nije odgovorio. Gledao je najprije lovca, zatim kamen, pa potom kamen i lovca. Bio je iznenaĊen i nakon nekog vremena mogao je reći: Misliš li da ćeš me uplašiti? Nemoj o tome misliti. Ubit ću te, uzet ću ti skalp, pa makar borba trajala sve do veĉeri! Svežite nas! Ta zapovijed bi odmah izvršena i poglavica, a zatim Old Shatterhand ostadoše svezani oko pasa. Ovako priĉvršćeni za
287

stup mogli su se kretati samo u krugu, ĉiji polumjer je iznosio dužinu konopca. Stajali su tako da su oba konopca ĉinila pravu liniju, dakle, promjer kruga u kojem je jedan gledao drugome u leĊa. Poglavica je držao tomahawk u desnoj ruci, a nož u lijevoj ruci, Old Shatterhand je imao samo nož u desnoj ruci. Veliki vuk je borbu zamislio tako da će jedan protivnik tjerati drugoga u krugu i nastojati se protivniku približiti tako blizu, da će ga moći sigurnim udarcem ili ubodom poraziti. Morao je uvidjeti, da svom protivniku nije nadmoćan jakošću; ali oružje nije bilo jednako i nadao se zasigurno, da će on pobijediti; pogotovu kad je vidio da bijelac po njegovu mnijenju sasvim pogrešno drži nož u ruci. Old Shatter- hand je, naime, držao tako nož, da mu oštrica nije gledala dolje već je bila upravljena gore; nije mu dakle bilo moguće odozgo zadati udarac. Crvenokožac se tiho smijao tome i oštro promatrao svoga protivnika, da mu ne izmakne ni jedna njegova kretnja. I bijelac je takoĊer ĉvrsto promatrao svog protivnika. Nije htio napasti, već je samo oĉekivao napadaj, a taj sudar trebao bi se ubrzo zbiti. Radilo se samo o tome kako će se Veliki vuk poslužiti svojim tomahawkom; upotrijebi li ga ĉvrstom rukom, niĉega se nije trebao bojati, ali ako ga bude držao labavo u ruci, dakle, bude li se spremao da ga baci, za taj sluĉaj trebalo je biti veoma oprezan. Oba borca nisu bili mnogo udaljeni jedan od drugoga da bi lako bilo izbjeći to- mahawku. Stajali su jedan spram drugoga pet do deset mi- nuta a ni jedan se nije pomaknuo. Već su Crvenokošci naoko poĉeli negodovati. Veliki vuk je podrugljivo izazvao svog protivnika neka poĉne; vrijeĊao ga je. Old Shatterhand nije ništa odgovorio! Njegov odgovor sastojao se u tome što je sjeo i poprimio tako mirno držanje, kao da se nalazi u naj- mirnijem društvu. Ali njegovo mišiĉje bilo je spremno da se najbrže krene. Poglavica je shvatio to držanje kao izraz potcjenjivanja, ;t to nije bilo ništa drugo nego obiĉna ratna varka koja ga je trebala navesti na neopreznost. To držanje Old Shatterhandovo u potpunosti je uspjelo. Poglavica je držao da će lakše pobijediti neprijatelja koji sjedi i da mora tu okolnost brzo iskoristiti. Snažno je poviknuo ratni zov, skoĉio na Old

288

Shatterhanda podignuvši tomahawk na smrtni udarac. Već su Crvenokošci vjerovali da vide kako taj udarac pogaĊa ne- prijatelja i već su otvorili usta da viknu pobjedniĉki krik, tada bijelac kao munja skoĉi na stranu, a njegov nož je iz- vršio svoju dužnost; poglavica je promašio; ruka kojom je podigao tomahawk udarila je o oštricu koja je stajala spram gore okrenuta tako da je ratna sjekira pala; brzi udarac Old Shatterhanda u poglaviĉinu ljevicu uĉinio je to da je ovom i nož ispao iz ruke, a tada ga bijelac gotovo nevidljivo brzom kretnjom drškom noža udari u srce tako da se kao vreća složio na zemlju i ostao ležati. Old Shatterhand podigne nož i poviĉe: Tko je pobjednik? Nitko nije odgovorio. Ĉak i oni koji su to dopuštali, da bi njihov poglavica mogao podleći nisu vjerovali da će se to tako brzo dogoditi. Stajali su kao ukopani. Veliki je vuk sam rekao da skalp pobijeĊenog pri- pada pobjedniku — nastavi Old Shatterhand. — Njegova kosa je dakle moja, ali ja je ne trebam. Ja sam bijelac i prijatelj sam crvenih muževa: poklanjam mu život. Možda sam mu prebio rebro, ali on mrtav nije. Moja crvena braća mogu ga pretražiti, a ja idem u svoj šator. Odriješio se i otišao. Nitko ga nije smetao, a nitko to takoĊer nije uĉinio kad su pošli i Davy i Jemmy. Svatko se htio osvjedoĉiti kako stoji s Velikim vukom, i svi su se gurali oko njega. Za to vrijeme doĊoše lovci sasvim neopaženi do šatora. Iza ovoga je bilo njihovo oružje, a u blizini se takoĊer nalazio i Hobble Frank s konjima. Brzo su uzjahali i odja- hali iz poĉetka polako, tražeći zakloništa iza šatora i kuća. Tada ih je primijetila straža koja je stajala izvan logora. Stražari su poĉeli izvikivati ratniĉke povike, a takoĊer su i pucali. Zbog toga su bijelci snažno potjerali konje, a kad su se ogledali vidjeli su da su straže upozorile ostale Crveno- košce. Lovci su jahali pravo preko doline sve do onog mjesta gdje se voda sa bregova slijevala u jezero. Old Shatterhand je dovoljno poznavao okolicu i znao da je upravo ta dolina potoka najbolji put za bijeg. Bio je osvjedoĉen, da će se Utahi odmah pokrenuti. Krenuo je u takav predio gdje će Crvenokošcima biti najteže ĉitati tragove.

289

HOBBLE FRANK I TETKA DROLL Bilo je to istog jutra, kada su potokom kojim su sinoć Utahi jahali sa svojim zarobljenicima, jahali mnogi bijelci. Na ĉelu se nalazio Old Firehand s Tetkom Droll. Uza njih jahahu Humply-Bill i Gunstick-Uncle, a za njim engleski lord. Ukratko, bijahu to oni bijelci, koji su upravo doživjeli već ispriĉanu pustolovinu na Eagle-tailu i koji su se nalazili na putu za Srebrno jezero. U Denveru pridružio im se inženjer Buttler sa svojom kćerkom Ellenom. S farme svoga brata otputio se upravo u to rnjesto. Njegova je žena, zbog one pustolovine s panterom bila nešto bolesna, i ostala je na farmi. Djevojka, koja se nikako nije htjela rastati od oca, i njemu za volju pošla u tu divljinu, sjedila je u nekoj vrsti nosiljke, koju su nosila dva izdržljiva indijanska ponija. Win- netoua nije bilo, jer je odjahao naprijed, da bude predstraža. Sasvim sluĉajno je Old Firehand pošao istim putem kojim je išao i Old Shatterhand i vidio iz tragova da su bijelci zarob- Ijeni od Indijanaca i odmah je odluĉio da slijedi tragove i da im priteĉe u pomoć. Old Firehand i drugovi nisu ni slutili, da su Utahi isko- pali ratnu sjekiru, kao Winnetou, tako je i Old Firehand mislio da se s tim plemenom nalaze u najdubljem prijatelj- stvu i obojica bijahu osvjedoĉeni, da će ih Utahi dobro pri- miti i da će svojim zagovorom mnogo pomoći zarobljenim bijelcima. Gdje su Utahi udarili svoj logor to Old Firehand i Winnetou nisu znali, ali su poznavali jezero i kako je to mjesto odliĉan prirodni logor vjerovali su da će ondje naći Utahe. Usprkos tome što su oĉekivali srdaĉan prijem bilo bi sasvim suprotno pravilima Zapada pokazati se Utahima, a da ovi prije toga ne budu promatrani. Zbog toga je Winnetou odja- hao naprijed da prisluškuje. Upravo kad je ĉeta došla do mjesta gdje se obala potoka razdvaja, vratio se Apaš. Jahao je najbržim kasom i već izdaleka davao znakove neka smjesta stanu. To nije bio dobar znak i zbog toga je Old Firehand upitao: — Moj brat nas upozorava. Je li vidio Utahe?

290

Vidio sam njih i njihov logor. Winnetou im se nije pokazao? Nije jer su iskopali ratnu sjekiru. Kako znaš da su to uĉinili? Po boji kojom su se namazali, a i po tome, što su u tolikom broju zajedno. Crveni ratnici ujedinjuju se u tako velik broj samo u ratu i u vrijeme velikih lovova. Kako ni smo u vremenu kad se bivoli sele, sigurno je da su iskopali ratnu sjekiru. Koliko ih je? Winnetou to nije taĉno vidio. Na jezeru su stajali mnogi, preko tri stotine ratnika, a bilo ih je zacijelo i u šato- rima. Na jezeru? Toliki? što se tamo odigravalo? Možda veliki lov na ribe? Ne, kada se lovi riba, ljudi se pomiĉu; svi su, meĊu- tim, stajali tiho i mirno promatrali vodu. Winnetou misli da je netko plivao na život i smrt. Imaš li razloga da tako misliš? Imam. Utahi su obojeni ratnim bojama i one bijelce koji su kod njih smatraju svojim neprijateljima. Ti moraju umrijeti. Ali crveni ratnik ne dopušta da mu neprijatelj umre već ga polako muĉi; ĉesto ga pušta da se bori s nadmoćnim neprijateljem. Zacijelo su jednoga od zarobljenika prisilili da s nekim pliva na život i smrt. I ja mislim tako. Vidjeli smo najprije tragove ĉetvo- rice, a tada opet dvojice bijelaca, to znaĉi da su šestorica. Sigurno ne plivaju svi već svaki na svoj naĉin mora da se bori za svoj život. Moramo se požuriti da ih spasimo inaĉe su izgubljeni. Apaš je poprimio izvanredno lukav izraz kad je odgo- vorio Old Firehandu: MeĊu bijelcima je muž koji sebe i svoje pratioce ne- će tako lako predati u ruke smrti. Tko je taj? Old Shatterhand. Old Shaterhand, s kojim si se namjeravao sastati gore na Srebrnom jezeru? Zar je on već ovdje? Old Shatterhand je taĉan kao sunce na nebu. Zar si ga vidio? Nisam.

291

A kako tvrdiš da je on meĊu njima? Ja to znam već od sinoć. I nisi mi to rekao? Šutjeti je bolje negoli govoriti. Da sam juĉer rekao ćija je ono puška govorila na litici, ne biste bili mirni već bi se mnogo brže napredovalo. Ti kažeš da je njegova puška govorila? Odakle znaš? Kad smo pretraživali šumu i rub ĉistine našao sam drvce probušeno kuglama. Bile su to kugle iz Old Shatterhandove puške; ja je poznam. Htio je preplašiti crvene muževe i oni se sad boje njegove puške. Trebao si mi pokazati to drvo. Hm. — Ako je Old Shatterhand s tim bijelcima, ne trebamo biti suviše zabrinuti za njih. što da radimo? Moji će me prijatelji sada slijediti i pri tom će jahati jedni iza drugih da Utahi ako naiĊu na naše tragove ne mogu brojiti koliko nas ima. Howgh! Winnetou je okrenuo konja i odjahao, a da se nije ni ogledao da li ga slijede. Obale potoka kao što je već bilo reĉeno razdvojile su se da iz poĉetka niskom obalom a tada sve većim uzdizanjem obuhvate jezero. Dolina je bila bez stabala, ali visovi su bili puni šume koja je dopirala sve do podnožja i poĉetka doline koja je bila obrubljena grmljem. Hvatajući zaklon iza ovog grmlja uspinjao se Winnetou desnom uzbrdicom, koja je gra- niĉila sa sjevernom stranom doline, a tada udarala na za- padu na ono gorje ĉije su vode napajale jezero. Tako su objahali dolinu s istoka na zapad i prispjeli na jezero nekoliko stotina koraka udaljeni od njega, zakriveni stalno grmljem i stablima iza kojih su mogli vidjeti logor. Na tom su mjestu sjahali, svezali konje i zalogorovali. Mjesto je bilo kao stvoreno za logor odakle su mogli tajno proma- trati Utahe. Vidjeli su kako južno od njih stoji mnoštvo Utaha. Tada su ugledali dvojicu muževa koji su se otisnuli od gomile i iz sve snage potrĉali u pravcu juga. Old Firehand uzme svoj dalekozor pogleda i uzvikne: Trĉe jedan Crvenokožac i bijelac! Crvenokožac je već daleko pred bijelcem i zacijelo ĉe pobijediti. Bijelac je neki omaleni momak.

292

On dade Apašu dalekozor. Jedva je taj pogledao uzvik- nuo je: Uff! Ta to je Hobble Frank! Taj mali junak mora trĉati na život i smrt i nemoguće je da dostigne Crvenokošca. Hobble Frank? — upita Old Firehand. — Ne smijemo sjediti skrštenih ruku, moramo nešto odluĉiti. Sada još ništa — reĉe Apaš. — Još nema opasnosti. Old Shatterhand je s njima. Stabalje im je prijeĉilo da vide cijeli tok trke. Oba tr- kaĉa su nestala; oĉekivali su njihov povratak i bijahu na- ravno osvjedoĉeni, da će se pojaviti Crvenokožac. Kako su se samo zaĉudili kad su umjesto Crvenokošca ugledali mali- šana kako sasvim komotno ide kao da je na šetnji. Prvi je Frank — uzvikne Old Firehand. — Kako se to zbilo? Lukavstvom — odgovori Winnetou. — On je pobijedio, a mi ćemo doznati kako mu je to pošlo za rukom. Slušajte kako su Utahi ljutiti. Oni se udaljuju. Vraćaju se u logor. Gledajte još. Ondje stoje bijelci. Ćetvorica su. Ja ih poznam. I ja — usklikne Tetka DroII. — Old Shatterhand, du- gaĉki Davy, debeli Jemmy i taj mali Hobble Frank. Ta su imena pobudila sveopću pažnju. Neki su poznavali jednoga ili dvojicu navedenih; a ostali su mnogo o njima ĉuli, tako da su im poklonili najveću pažnju. NagaĊanja su samo letjela sve dok Winnetou nije rekao Old Firehandu: Naši prijatelji još uvijek imaju oružje uza se. Dakle, nemajmo straha za njih. Ostanite ovdje, ja ću pokušati da doznam što se zbiva. Zadržao je dalekozor u ruci nestao izmeĊu stabala. Pro- šlo je više od pola sata; vratio se i javio: Upravo se u logoru odvija novi dvoboj. Utahi su tako okružili borce da nisam mogao vidjeti tko se bori, ali sam vidio Hobble Franka. Tajom je i oprezno spremio konja iza šatora. Bijelci kane otići. Tajno? Dakle oni kane bježati — upita Old Firehand. — Postavit ćemo se ovdje na put i preuzet ćemo ih ili mogli bismo ĉak pojahati njima u susret. Ni jedno ni drugo nećemo uĉiniti — odvrati Apaš. — Neka, razmisli Old Firehand: što će uĉiniti Crvenokošci kad bijelci pobjegnu? Slijedit će ih.

293

Ako se slijedi ĉetiri ili šest muževa koliko je potrebno ratnika? No, tridesetak ratnika je dosta. Dobro! Ove ćemo lako poraziti. Ali ako se pokažemo Utahima, navalit će na nas cijelo pleme, a tada bi poteklo mnogo krvi. Pravo govoriš, Winnetou! Ali Crvenokošci će doznati naš broj iz tragova. Oni će paziti na tragove koji su pred njima, a ne na one koji se naiaze iza njih. Aha, ti držiš da ćemo ih slijediti... ĉuj! što je to? Iz logora su zaĉuli prestrašenu viku i odmah potom vidjeli su ĉetiri jahaĉa u najbržem kasu. Bijahu to bijelci. Pošli su u pravcu gornjeg kraja jezera, dakle su namjeravali dosegnuti potok i jahati uz njega. Neka me Old Firehand slijedi — reĉe Winnetou. — Moja ostala bijela braća neka se smjesta dublje povuku u šumu i neka ondje ĉekaju dok se mi ne vratimo. Neka uzmu i naše konje. Winnetou je uzeo Old Firehanda za ruku i vodio ga duž visoke obale potoka, sve do mjesta odakle su mogli vidjeti logor, a da ih iz logora nitko nije mogao primijetiti. Old Shatterhand se sve više približavao. Držao se sa svojim pratiocima sasvim obale, dakle bio je mnogo niže, dok su Winnetou i Old Firehand stajali gore. Kad je Old Shatterhand došao do mjesta, ĉuo je kako mu netko odozgo viĉe: Uff! Neka moja bijela braća stanu! Sva ĉetvorica stadoše kao ukopani. Tada povikaše: Winnetou! Winnetou! Jest, ovdje je Winnetou, poglavica Apaša! A kraj me- nc je još jedan prijatelj moje bijele braće! Old Firehand — usklikne Old Shatterhand. — Ti ovdje! Kakvo veselje! Jeste li sami? Nismo, ima nas ĉetrdesetorica, što lovaca, što raftera! Naći ćeš mnogo poznatih Ijudi. Ali sad nije vrijeme priĉanju! Kamo ćeš? Na Srebrno jezero! I mi ćemo onamo! Jašite samo naprijed! Kad vaši progonitelji proĊu mimo nas, mi ćemo pojahati za njima i tako ćemo ih dobiti u sredinu.

294

Slažem se — reĉe Old Shatterhand. — Kakva sreća što smo vas sreli! Možete li s vašeg mjesta promatrati logor? Možemo! Pripazite da nas ne iznenade. Hoću da vam najnu- žnije ispripovjedim. Rekao im je u najkraćim crtama sve, našto je Winnetou zaustio: Moj bijeii brat pozna usjek koji bijelci zovu Nigh; -kanjon. Udaljen je odavde pet sati jahanja i u sredini se proširuje u okrugli prostor ĉiji zidovi dosižu gotovo do neba Sjeća li se Old Shatterhand tog mjesta? Sjećam ga se taĉno. Neka moj bijeli brat jaše do tog mjesta. Kada doĊe do okruglog mjesta u sredini, neka se postavi na drugoj strani na izlaz. Tako je uzak, da jedva dva jahaĉa mogu proći kroza nj. On sam može s mojom puškom zatvoriti taj izlaz. Kad progonitelji mog bijelog brata doĊu do tog mjesta, neće moći ni naprijed ni nazad jer ćemo ih mi u stopu slijediti. Dobro je, postupit ćemo, kako nam savjetuješ. Ali još mi samo jedno recite: — Zašto vas toliko jaše na Srebrno jezero? To ću ti ja razjasniti — reĉe Old Firehand. — Na tom jezeru postoji neobiĉno bogato nalazište srebra, ali se nalazi u tako vodom oskudnom predjelu, da će biti nemoguće isko ristiti ga ako nam ne poĊe za rukom da dovedemo vodu. Palo mi je na um, da do tog mjesta dovedem vodu sa Srebrnog jezera. Ako nam to uspije, izvući ćemo milijune iz toga nalazišta. Uza se imam jednog inženjera, koji će tehniĉki. stranu posla, u sluĉaju da se to može uĉiniti, izvesti. Old Shatterhand se tiho nasmije. Nalazište, veliš? A tko ga je otkrio? Ja sam sam bio gore. Hm! Dovedi jezero do tog nalazišta, uĉinit ćeš dvo struki posao. Na dnu tog jezera leži blago kraj kojega je tvoje nalazište smiješno maleno. Ti misliš blago u Srebrnom jezeru? Što ti o tome znaš? Više nego što i misliš. Cut ćeš poslije. Ali i ti meni govoriš o blagu. Od koga si to ĉuo? Cuo sam to ... no takoĊer i o tom poslije. PoĊi sada. Eno vidim Indijance na konjima koji dolaze iz logora.

295

Koliko ih je? Petorica. Pshaw! Njih se ne trebamo bojati. To je predstraža koja ne smije da nas pušta iz oĉiju. Glavnina će doći. Dakle, naprijed. Do viĊenja u Night-kanjonu. Protjerali su svoje konje i brzo nestali. Old Firehand i Winnetou sagnuli su se da promatraju petoricu Utaha. Oni doista doĊoše, pogledima su budno pratili trag, zatim su projahali. Winnetou i Old Firehand se vratišc svojim ljudima. Ovi su se povukii dublje u šumu i sada su stajali sasvim uz izlazak potoka iz jezera. Old Firehand je upravo htio saopćiti što je razgovarao sa Old Shatterhandom kada primijete mnoge žene Utaha koje su se približavale jezeru. Nosile su udice. Upozorio je Winnetoua. Kad bismo prisluškivali što govore ove žene, možda bismo nešto doznali o namjerama Utaha. Winnetou će pokušati ako se dovoljno približe. Jest, približile su se. Nisu namjeravale loviti na jezeru već na poĉetku potoka. Ondje su sjele, bacile udice i razgovarale. Ĉini se, da nisu vodile raĉuna o tome da ribiĉ ne smije razgovarati. Winnetou im se približi kao zmija i legne iza nedalekog džbunja sasvim kraj njili. Bilo je zabavno pro- matrati ove žene, pa potom njega. Ležao je nekih ĉetvrt sata, tada se vrati: Ako te squaw ne budu šutjele, neće uhvatiti nikakve pastrve. Rekle su mi sve što sam želio znati. Petorica ratnika koji su projahali kraj nas, slijedit će tragove Old Shatter- handa i njih uĉiniti vidljivima, a za kratko vrijeme slijedit će ih još pedeset ratnika, koje će voditi Veliki vuk. Dakle, nije ranjen? — upita Old Firehand. Old Shatterhandov udarac umrtvio mu je desnu ruku, a udarac u prsa ga je onesvijestio. Ruka ga ne smeta da bude voĊa progonitelja. Utahi se danas zabavljaju loveći jer će sutra napustiti logor. Kamo će ga prenijeti? Žene i djeca povlaĉe se k starcima u brda gdje će biti sigurni. Ratnici će proslijediti za Velikim vukom da se prikljuĉe velikom skupu svih plemena Utaha. A gdje će se taj skup održati?

296

— Cini se da to ove žene ne znaju. Više nisam mogao doznati. Za to što mi kanimo saznao sam dosta. —■ Dakle, ne preostaje nam drugo nego da ĉekamo dok Veliki vuk krene. Svi su legli da se odmore, a odjednom su zaĉuli nakon jednog sata Velikog vuka i njegove ljude. Projahali su, a da nisu bacili pogled na šumu. Njihov izgled bio je sasvim ratniĉki. Svi su bez razlike nosili puške. Poglavica je imao povezanu desnu ruku. Obraze je još jaĉe namazao bojom. Na IeĊima je nosio ratniĉki ogrtaĉ proviĊen perima. Ali, na glavi nije imao orlova pera. Bio je poražen i taj znak je istom onda naumio staviti na glavu kad se osveti. Nakon desetak minuta krenuo je sam Winnetou za Utahima, a desetak minuta poslije njega pošli su i ostali na put. O nekoj istinskoj stazi nije moglo biti ni govora. Jahali su uvijek uzvodno. Voda se u proljeće digla i odnosila stalno obalu. Kamenje i povaljano stabalje ležalo je posvuda i zbog toga se nije moglo brzo napredovati, pogotovu jer je nosiljka male Ellene vrlo teško prelazila razne prepreke. Kad su pre- valili obronke brda, bilo je lakše. Najveći uspon su prešli i što je voda ĉinila manji pad, to je okolica potoka bivala manje oštećena. Pravac koji je vodio u Night-kanjon, prolazio je najužim mjestom Elk-planina. Kad su se našli na vrhu, napustili su potok; prolazili su posred prašume, u kojoj nije bilo grmlja. Stabla su rasla razdaleko, ali im se krošnja u visini tako gusto sastajala, da se samo na pojedinim mjestima moglo ugledati sunce. Tlo je bilo mekano i dobro je pokazivalo tragove. Nekoliko puta približili su se toliko Apašu, da su ga mogli vidjeti. On je brezbrižno jahao. Znao je da će Utahi vrlo teško i pomisliti na svoju pozadinu. Bilo je deset sati kad je Old Firehand sa svojim ljudima krenuo s jezera. Do jednog sata jahali su samo kroz šumu, a tada preko neke prerije što je bijelcima bilo veoma drago. Da je prerija bila otvorena, morali bi se držati u većoj udaljenosti. Zemlja puna trave ĉesto se spuštala i ĉinila dolinu, da se opet na drugoj strani poĉne uspinjati. Tada se opet pojavljivala šuma, ali ne zadugo, jer nakon nekoliko minuta došli bi joj na drugi kraj. Ondje je Apaš stao i ĉekao svoje pratioce.

297

Pred bijeleima se rasprostirao jedinstven prizor. Iza sebe su ostavili predio Elk-planina, a pred sobom su imali Grand River sa njenim kanjonima. Zdesna, slijeva i s ovog mjesta, gdje su stali jahaĉi, spuštale su se tri crne, kose pećinaste ravnice kao goleme tablice od škriljca koje su se pri dnu sastajale. Nagib je bio tako jak, a površina toliko glatka, da je bilo nemoguće ostati u sedlu. Biio je upravo straviĉno baciti pogled sve do dna. S obje strane, ondje gdje su se sastajale ove goleme ploĉe, tekla je voda, ali nigdje nije bilo drve- ta, grma ili bilo kakva zeleniia. Obje vode su se dolje sastajale da nestanu u nekom procijepu izmeĊu litica koji je izgledao kao obiĉna ravna crta. To je Night-kanjon — razjasni Old Firehand pokazu- jući na pukotinu. — Tako ga zovu, jer je toliko dubok i toliko uzak da svjetlo sunca ne može prodrijeti u njegovu unutrašnjost tako da je danju jednako mraĉno kao i noću. Ali pogledajte dolje! Pokazao je onamo gdje se voda gubila u pukotini. Tamo su se micale male figure. Bili su to jahaĉi tako maleni da su promatraĉima jedva dopirali do koljena. Bili su to Utahi koji su upravo nestali u pukotini. Ta pukotina bila je okomito urezana u jednu gigantsku pećinu iznad koje se nalazila široka, široka ravnica, koju je zatvaralo gorje potpuno ovito maglom. Tetka Droll je gledao u dubinu i rekao Crnom Tomu: Kaj? Moramo dolje? To može samo pokrivaĉ kro- vova! To ti je po život opasno, ako je potrebno! Ako sjedneš ja te opalim nogom, odvest ćeš se dolje kao u saonicama. Usprkos tome moramo dolje — reĉe Old Firehand. — Sjašite i nakratko povedite konje za uzdu. Morat ćemo se ponašati upravo kao da se nalazimo na saonicama koje se spuštaju niz brijeg. Kako nemamo ništa što bi usporavalo pad, spuštat ćemo se krivudajući. Taj su savjet svi poslušali. U ravnoj crti bilo bi nemo- guće sići; silazak je trajao više od pola sata. Konaĉno su svi bili dolje i pripremali se za ulazak u kanjon koji je bio tako uzak da su samo dva jahaĉa mogla jahati uporedo. Prvi je naravno bio Winnetou. Slijedio ga je Old Firehand kraj kojega je sada jahao lcrd. Tada £;u dolazili Iovci, a za njima rafteri koji su inženjera i njegovu kćerku uzeli meĊu se.

298

Ceta se mnogo povećala, jer su na Eagle-tailu pošii s njom takoĊer predradnik Watson i nekoliko radnika. Nitko nije smio razgovarati, jer je svaki glas bio u toj pukotini mnogo snažniji negoli na otvorenom mjestu. Topot konja mogao je takoĊer biti izdajnikom; zbog toga je Win- netou sjahao, a njegova konja je vodio jedan rafter, da svo- jim tihim mokasinama razgleda tragove. Ĉinilo se kao da proiaze nekim podzemljem. Pred sobom i iza sebe imali su tek usku pukotinu. Pod soborn ĉvrstu kamenu liticu, a sa strane, tamnu neugodnu vodu koju su omeĊivale uspravne litice koje bijahu tako visoke da se uopće nije vidjelo nebo. Zrak je bio, što su dublje prodirali, sve hladniji i teži, a danje svjetlo prometnulo se u duboki suton. A dug je bio taj kanjon, veoma dug! Sad je bio ponešto širi, tako da su mogli jahati i šestorica jahaĉa uporedo. Tada se zidovi opet skupiše, tako da je ĉovjek imao osjećaj da će ga prignjeĉiti. I konji su takoĊer bili nemirni; strašljivo su frktali i nastojali što brže kasati samo da se riješe ove uskoće. Jahali su već gotovo ĉetvrt sata, pa još toliko; kad... sve i nehotice svi stadoše ... odjeknu silan gromor kao da su ispaljeni mnogi topovi. Za ime božje što je to? — upita Butlcr. — Zar se ruše litice? Pucanj iz puške — odgovori Old Firehand. — Nastupio je ĉas. Na svaka tri konja ostaje jedan ĉovjek, ostali naprijed! Sjahati! U trenu su svi sjahali i preko trideset ljudi, svaki s pu- škom u ruci, potrĉaše za njim. Nakon nekoliko koraka ugle- dali su Winnetoua koji je bio njima leĊima okrenut i spre- man da iz srebrom okovane puške opali metak. Položite oružje, inaĉe će progovoriti moja ĉarobna puška — zaĉu se snažni glas; nisu znali odakle on dolazi, da li odozgo ili odozdo. Dolje oružje — grmio je glas jezikom Utaha, a tih nekoliko rijeĉi uĉinilo se u tom procjepu kao da gromovi tutnje. Tada su zaĉuli tri brza hica. ĉulo se da su ispaljeni iz iste puške. Morala je to biti Old Shatterhandova puška koja je ovdje odjekivala kao top. Odmah nato sijevnula je i Win-

299

netouova srebrom okovana puška. PogoĊeni su vikali, a tada zaori urlik kao da se pakao otvorio. Old Firehand je stigao do Apaša i vidio kakav se prizor ovdje odvija pred njima. Pukotina se iznenada proširila i ob- razovala neki prostor. Taj je prostor bio okrugao i toliko velik da su se u njemu mogli naći i do stotinu konjanika. Voda je tekla lijevom stranom. TakoĊer i tu je bila tama, ipak su dobro vidjeli Utahe. Petorica ratnika Utaha koji su naprijed izjahali poĉinili su veliku pogrešku. Oni su stali ovdje da saĉekaju pridošlice. Da to nisu uĉinili, morali bi ih bijelci koji su stajali na izlasku iz ovog prostora zaustaviti i ta bi se petorica mogla još mirno povući i upozoriti svoje pridošlice. Budući da su ĉekali da ovi doĊu, svi su se odjednom našli u klopki. S onu je stranu stajao Old Shatterhand s naperenom henryjevkom, kraj njega je kleĉao Hobble Frank, da dugaĉki Davy i debeli Jemmy mogu pucati preko njih. Na poziv lovaca Crvenokošci nisu odmah spustili oružje, zbog toga je on i pucao. Pet mrtvih Utaha ležalo je na podu. Ostali jedva da su mogli i pomišljati na obranu. Imali su dovoljno posla da smire konje koji su se preplašili zbog silne detonacije. Položite oružje inaĉe ćemo opet pucati — razlijegao se ponovo Old Shatterhandov glas. S druge strane su Utahi zaĉuli: Ovdje stoje Old Firehand i Winnetou, poglavica Apaša. Predajte se ako kanite saĉuvati svoj život. Nijedan se Utah nije usudio spustiti pušku. Buljili su naprijed, pa nazad i nisu znali što da ĉine. Uto se povuĉe Tetka Droll kraj Winnetoua i Old Firehanda, skokne sve do pogla- vice, prisloni mu cijev puške na prsa i reĉe: Baci pušku inaĉe pucam! Veliki vuk je gledao ovu debelu, stranu osobu kao da pred sobom ima neku sablast; prsti njegove desnice otvoriše se i puška mu ispadne iz ruke. I tomahawk i nož! Poglavica se maši za pojas i odbaci oružje. Odriješi svoj laso! I tu zapovijed je Veliki vuk poslušao. Droll uzme laso i sveže poglavici noge ispod trbuha njegova konja. Tada pri-

300

hvati životinju, odvede je na stranu i pozove GunstickUnclea. koji je stajao iza Old Firehanda. DoĊi, Uncle, i sveži mu ruke! Uncle se približi ukoĉeno i sveĉano: Obje ću mu ruke svezati I pred njime neću prezati. Uspeo se iza Velikog vuka na konja, rijeĉi svoje pjesmice provede u djelo i ponovo siĊe. ćinilo se da poglavica uopće ne shvaća što se s njima zbiva. On kao da je sanjao. To što se njemu dogodilo, djelovalo je i na ostale Utahe. Svi su se pre- dali sudbini; razoružali su ih, svezali kao i poglavicu, a sve se to veoma brzo dogodilo. Prije svega morali su izaći iz ka- njona. Ćim je i posljednji Crvenokožac bio svezan odmah su nastavili jahanje. Prvi su jahali lovci; tada Crvenokošci, a za- ĉelje su ĉinili rafteri. Winnetou i Old Firehand bili su kraj Old Shatterhanda. Tiho su se s njim rukovali, bio je to jedini naĉin pozdrava koji je u tom trenutku bio moguć. Upravo ispred zarobljenika jahahu dvojica koji su bili jedan drugome bliži no što su i mislili, bijahu to Tetka Droll i Hobble Frank. Obojica su iz poĉetka šutjeli. Nakon nekog vremena izvadi Droll noge iz stremena okrene se u jahanju i sjedne naopako u sedlo. Heavens! što to znaĉi! — upita ga Frank. — Zar mi- slite da ste u kazalištu, sire? Zacijelo ste bili clown u cir- kusu! Ne, mister — odgovori Droll. — Sjeo sam tako da nam se što ne dogodi. Pomislite samo iza nas jašu pedeseto- rica Crvenokožaca. Moglo bi se dogoditi nešto što nam ne bi bilo drago. Tako ih držim na oku, a revolver držim u ruci da ih njime pozdravim ako to bude potrebno. To što kažete veoma je taĉno. Moj mi konj to neće zamjeriti, i ja ću se okrenuti. Nekoliko sekunda poslije jahao je i on u istom položaju da može promatrati Crvenokošce. Sada su se obojica pobliže pogledala. Pri tom su se njihovi pogledi sve više razblaživali. Svidjeli su se jedan drugome. Tako je to trajalo neko vrije- me, a da nijedan nije rekao ni bijele. Konaĉno Hobble Frank nije više mogao izdržati:

301

Ne uzmite mi za zlo ako vas upitam za vaše ime. Tako kao što sada kraj mene sjedite ĉini mi se da sam vas već vidio. Gdje ste me vidjeli? U mašti. Svi vrazi! Tko bi se tome nadao, da ja živim u vašoj mašti. Koliko stanarine moram platiti, a kako stoji s otka- zom? Kako vas je volja; danas je svršeno s maštanjem, jer vas eto vidim živa. Ako ste vi onaj kojim vas držim, to sam o vama ĉuo mnogo smiješnih stvari. No, a što mislite tko sam ja? Mislim, da ste Tetka Droll. A gdje ste ĉuli za Tetku Droll? Na razliĉitim mjestima gdje sam bio s Winnetouom i Old Shatterhandom; gore u National parku i tada u Llanu Estacadu. Hm, tako dakle, a i ja sam već o vama ĉuo gospodine Hobble Frank. Apaš je danas o vama priĉao kad smo ležali kraj logora Utaha i nazvao vas malim junaĉinom. Malim junaĉinom! — ponovio je Frank, a pri tom je njegovim licem preletio blaženi smiješak. — Malim junaĉinom! To moram zapisati! Vi ste dobro pogodili — tko sam ja, ali jesam li ja dobro pogodio? Naravno. Ali kako ste došli na pomisao da sam ja Tetka Droll? Vaša mi je odjeća to kazala, a takoĊer i vaše držanje. ĉuo sam mnogo priĉati, da je Tetka Droll jedno izvanredno smjelo žensko ĉeljade i kad sam vas malo prije vidio kako skaĉete na poglavicu Utaha, odmah sam pomislio: to je Tetka! I nitko drugi! Vrlo laskavo za mene! ĉuo sam, da ste vi Nijemac? Da! Upravo iz sredine! Saksonac! Ma nemojte! Odakle? Kraljevstvo? Altenburg? Ko- burgGotha? Meiningen-Hildburgshausen? Kraljevstvo! Kraljevstvo! Ali vi tako poznajete ta imena. Jeste li možda i vi Nijemac Naravno! I još k tome takoĊer Saksonac, naime, iz Altcnburga.

302

Grom i pakao! — reĉe mali u svom domaćem dija- lektu. — Kak, vi ste Saksonac i to iz Atlenburga? Kaj je to moguće? Ste iz grada Atlenburga ili sa sela? Nis iz prestolnice, ja sem iz Langenleuba. Langen... leuba? — upita Frank pri ĉemu je širom otvorio usta. Tak je! Kaj to mesto poznate? A kak ga ne bi poznal? Tam imam roĊake kod kojih sam kak deĉko dvaput bil na sajmu. Bogme tam su lepi sajmi! ĉetrnaest dana napred oni kolaĉe peĉeju. To je istina — složi se Tetka Droll. — A vi imate tam roĊake? Kak se zoveju? I odakle su? Zovu se Droll, kak i vi! I sasvim su mi blizi roĊaci. Naime to vam je tak! Moj otac vam je imal kuma ĉija se je snaha udala u Langenleube. Kasnije je umrla, a njezin pa- storak je imal svaka i to je taj kog ja mislim. Bil je dobar ĉovek. Ĉas je bil kelner ĉas crkvenjak, ĉas narednik civilne garde, a katkada je bil i ženidbeni posrednik ... Stoj — prekine ga Droll, pri tom je prešao na Fran- kova konja i uzeo ga za ruku. — Da li je imao djece? Pun šok. Kak su se zvala ta deca? Bogme ne znam. A1 se seĉam najveĉega jer sam s tim deĉkom bil dobar prijatel. Zval se je Bastel, je, znate, Sebastijana vam tak tam zoveju. Meni se ĉini da se zval i Melkior još. Praf je, praf je! To štima! Taĉno štima! Sebastijan, Melkior, Droll. Znate kaj se z njim pripetilo? Kak bi znal? No malo si bolše mene pogledajte. Ja sam iz njega izrasel... Vi! Vi? — upita mališan. Je, ja! Ja sem bil Bastel i sasvim se taĉno seĉam ko je kod nas bil na sajmu; bil je to mali Frank iz Moritzburga koji je kasnije postal šumarski pomoćnik. Ma ja sam to! Bratiću, dakle u toj divljini smo se pak sastali. Daj da te zagrlim! No tu me imaš! Obojica se zagrliše, a taj zagrljaj nije bilo lako izvesti jer su obojica sjedili obrnuto na konju. Nastavili su jahati rukom o ruku okrenuti naprijed leĊima, puni uspomena na mladost.

303

Do sudnjeg dana ne bi svršili, da povorka nije stigla do uskog mjesta. Došli su do kraja pukotine koja je ulazila u mnogo veći i mnogo širi kanjon. Sunce se već sasvim nagnulo, tako da je već bilo ispod horizonta, ali je još uvijek bilo dovoljno svjetla. Ovdje je zrak bio mnogo bolji i jahaĉi su olakšano disali kad su prispjeli na ĉistinu. Taj je kanjon bio otprilike širok dvije stotine koraka, na dnu mu je tekao uski mali potok koji je lako bilo prijeći. Kraj vode je bilo trave i grmlja, a bilo je takoĊer i nekoliko stabala. Crvenokošce su skinuli s konja, ponovo im svezali noge i polegli ih po zemlji. Istom sada je došao tre- nutak da se jedni s drugim srdaĉno pozdrave. Old Firehandova ĉeta nosila je hranu, pa su slasno zapoĉeli jesti. Tada se valjalo prihvatiti posla da riješe sudbinu Crvenokožaca. Winnetou, Old Firehand i Old Shatterhand bi- jahu spremni da ih oslobode; ostali, meĊutim, tražili su strogu kaznu. Lord je rekao: Sve do onog trenutka dok nisu svršili dvoboji ja sam držao da ih ne treba kazniti; nakon borba trebali su vam dati slobodu. Umjesto da to uĉine oni su vas slijedili da vas ubiju. A ta namjera se kažnjava. Kako biste je vi kaznili? Valjda ne mislite na smrt? Ne. Zar biste ih zatvorili u zatvor ili kaznionicu? Pshaw! Valja ih dobro izlupati. Bilo bi to nešto najstrašnije što bismo uopće mogli uĉiniti, jer za Indijanca nema gore kazne i veće uvrede nego kad ga ĉovjek izbije. Podajte im neku pokoru. Uzmite im konje i oružje. Bilo bi to strašno. Bez konja i bez oružja oni bi ska- pali od gladi ili bi pali u ruke neprijatelju. Ja vas shvaćam, sire! Upravo vi ne biste smjeli biti tako milosrdni, jer upravo ste vi bili taj za kojim su zapravo pošli u potjeru. Upravo zato jer sam ja, Frank, Davy i Jemmy, jer smo mi ti ljudi koje su slijedili, upravo zato smo mi pozvani da odluĉujemo o njihovoj sudbini. Ĉinite što vas je volja! — reĉe lord, pri tom se ne- voljko okrenuo. Ali se odmah obratio ponovo Old Shatter- handu. — Hoćemo li se okladiti? Zašto da se kladimo?

304

OKladit ćemo se da će vam ovi ljudi jako zamjeriti budete li imali s njima obzira. Ja se ne kladim. Old Shatterhandovo mnijenje dobivalo je sve više pristalica, on je zagovarao da se donese ĉvrsto rješenje. Ali za to nije bilo dovoljno razgovarati samo s poglavicom i njegovi su podanici morali ĉuti što će ovaj reći i obećati. Možda će s obzirom na svoje ime ostati pri obećanjima. Svi su obrazovali krug oko zarobljenika. Dva su raftera izaslana na ulaz i izlaz kanjona da straže, da jave odmah pri- bližavanje mogućeg neprijatelja. Poglavicu su posjeli ispred Winnetoua i Old Shatterhanda. On ih nije ni gledao, možda od srama, a možda i iz okorjelosti. Kako sebi zamišlja sudbinu Veliki vuk? — upita ga Old Shatterhand jezikom Utaha. Upitani nije odgovorio. Poglavica se boji i zbog toga ne odgovara. Veliki vuk digne pogled, proburazi njime ljutito Old Shatterhanda i reĉe: Bijelac je lažac ako tvrdi da se bojim. Tada odgovaraj! Uostalom ne smiješ govoriti o laži, jer upravo ti si taj koji je lagao. To nije istina. Istina je. Dok smo se još nalazili u vašem logoru upi- tao sam te jesmo li slobodni ako te pobijedim. što si ti odgovorio? Da možete ići. Nije li to bila laž? Nije, jer ste doista otišli. Ali vi ste nas slijedili! Hoćeš li i to zanijekati? Jest, nijeĉem to. Mi smo se otputili na zborište Utaha, a ne da vas slijedimo. Zašto si petoricu svojih ratnika poslao da slijede naše tragove? To nisam uĉinio. Iskopali smo ratnu sjekiru, a kad se to dogodilo valja nam biti na oprezu. Mi smo vas htjeli pustiti i održati svoju rijeĉ. Vi ste nas napali, razoružali i ubili petoricu naših ratnika. Zašto je vaša predstraža pucala na nas u trenu kad smo odjahali.

305

Stražari nisu mogli znati što sam ja obećao. A zašto su svi tvoji ratnici vikali ratniĉke pozive? Oni su dobro znali što si nam obećao. Ta vika se nije ticala vas već naših straža neka ne pu- caju. Upravo to, što smo dobro radili ti nam sada predba- ouješ. Ti se vrlo oštroumno braniš, ali ja posjedujem nepo- bitni dokaz tvoje krivice. Mi smo prisluškivali tvoje Ijude, znali smo da nas namjeravate ubiti. Kakvu kaznu treba da sada izdržite? Poglavica nije odgovarao. Ništa vam nismo uĉinili, a htjeli ste nas ubiti. Zaslu- /ili ste smrt, ali mi ćemo vam oprostiti. Vratit ćemo vam slo- bodu i oružje, a vi ćete nam obećati da ni jednome od nas koji ovdje sjedimo, nikada nećete ni vlas skinuti s glave. Govori li to tvoj jezik ili tvoje srce? — upita poglavica pri ĉemu je na Old Shatterhanda upravio pogled pun nevjerovanja i ispitivanja. Moj jezik nikada ne izgovara rijeĉi, koje ne bi govo- rilo i moje srce. Jesi li spreman da mi to obećaš? Jesam. Spreman si takoĊer, da mi se zakuneš i uz lulu mira? Spreman sam. On je to govorio brzo i bez razmišljanja; to je govorilo lovoljno jasno, da ozbiljno misli. Neka, dakle, lula zapoĉne kružiti — reĉe Old Shatter- hand. — Ja ću govoriti prvi, a ti za mnom. Govori, ja ću ponavljati. Ova dobra volja kao da je bila dobar znak. Lovac se u svom srcu iskreno veselio ali je još izgovorio i ovo upozo- renje: Nadam se da ovoga puta misliš ozbiljno. Ja sam uvi- jek prijatelj crvenih muževa; ja uzimam u obzir da su Utahi Hili napadnuti, kad to ne bi bio sluĉaj, ne biste tako dobro prošli. Poglavica je pogledao preda se, a da nije dizao oĉiju na govornika. Ovaj uzme kalumet i napuni ga. Kad ga je upalio, odriješi poglavici spone. Ovaj je morao ustati, otpuhnuti dim na sve poznate strane i pri tom govoriti: Ja sam Veliki vuk, poglavica Yamba Utaha. Govorim u ime svoje i svojih ratnika. Govorim bijelcima koje vidim,

306

Old Firehandu, Old Shatterhandu i svima ostalima, takoĊer i Winnetouu slavnom poglavici Apaša. Svi ovi ratnici i bijelci ljudi naši su prijatelji i braća. Nikada im nećemo uĉiniti nešto nažao, radije ćemo umrijeti nego dopustiti, da nas drže svojim neprijateljima. To je moja zakletva. Howgh! Ponovo je sjeo. I ostale su odmah oslobodili spona, a lula je išla od usta do usta dok nisu svi otpuhnuli dimove. Ĉak i mala Ellena Butler morala je otpuhnuti propisane dimove. Nije bilo iznimke. Nato su Crvenokošci dobili oružje; to nije bilo smiono, jer su svoju zakletvu morali poštivati. Usprkos tome bijelci su ili oprezni i svaki je od njih imao ruku u blizini svog revolvera. Poglavica je pošao do svog konja i upitao Old Shatterhanda: Vratit ćemo se u naš logor. Htjeli ste na zborište Utaha! Evo sad priznaješ da ste jahali za nama. Ne. Odnijeli ste nam vrijeme i mi bismo sada zaka- snili. Vratit ćemo se. Proći ćete kroz usjeklinu? Jest. Zbogom. Pružio mu je ruku i uzjahao. Udaljio se u usjek, a da nije ostale ni pogledao. Njegovi su ga ljudi slijedili nakon što su svi prijazno pozdravili. Taj poglavica je ipak podlac — reĉe stari Blenter. — Da nema boju na licu proĉitali bismo mu iz oĉiju da ne misli dobro. Najbolje bi bilo da smo mu satjerali kuglu u glavu. Winnetou je ĉuo ove rijeĉi i odgovorio: Moj brat možda ima pravo, ali bolje je ĉiniti dobro negoli zlo. Za vrijeme noći ostat ćemo ovdje, a ja ću slijediti Utahe, da ĉujem što kane. Winnetou je nestao. Zapravo je sasvim laknulo — osiećali su se mnogo slobodnije negoli prije. A što da i rade s Utahima? Da ih ubiju? Nemoguće! Zar da ih vuku sa sobom kao zarobljenike? TakoĊer nemoguće! Sad su ih obvezali da budu mirni i tako su ih se riješili. Bilo je to najbolje što su mogli uĉiniti. Sve se više mraĉilo, a pogotovo ovdje u kanjonu. Neko- liko muževa je otišlo da nabere granja i drva. Old Firehand je odjahao prema jugu kanjona, a Old Shatterhand na sjever da ga istraže. Valjalo je biti na oprezu. Oba lovca su prevalili velik put, vratili se a da nisu ništa sumnjiva opazili.

307

Uskoro je došao i Winnetou. Taj se muž usprkos najte- žem putu odliĉno snalazio. Ispripovjedio je, da su Utahi uzeli leševe svojih ratnika i da su uistinu nastavili put u logor. Slijedio ih je sve do izlaza i vidio kako su nestali gore u šumi. Usprkos tome izbacili su stražu i na onu stranu tako da je svaki prepad bio nemoguć. Naravno, svi su imali mnogo da pripovijedaju jedan drugome, i došla je i ponoć kad su se umirili. Old Firehand je obišao straže da se uvjeri jesu li na mjestu i da ne spavaju. Odredio je izmjenu. Tada su ugasili vatru i u kanjonu je zavladala tišina... Winnetou je dobro vidio: Utahi su gore u šumi nestali, ali... nisu je prešli, već su bili zastali. Nošenje leševa nije im zadavalo teškoće, jer su poginule stavili na njihove konje. Poglavica je zapovjedio neka skinu mrtve. Stupio je na rub šume, gledao dolje u usjeklinu i rekao: Zasigurno će nas promatrati. Ondje dolje stoji neko bijelo pseto koje bi htjelo vidjeti hoćemo li se uistinu vratiti u logor. Zar to nećemo uĉiniti? — upita njegov zamjenik. Zar tako malo mozga imaš kao šakal iz prerije? — spopadne ga Veliki vuk. — Moramo se osvetiti tim bijelim žabama. Ali, zar nam nisu postali prijatelji i braća? Popušili smo lulu mira s njima. Ĉija je bila lula? Old Shatterhandova. No, zakletva vrijedi za njega, ali ne za nas! Zbog ĉega je bio tako glup, da se ne posluži mojom lulom? Zar to ne uviĊaš? Veliki vuk ima pravo — odgovori ratnik, koji se odmah složio s ovom sofistikom svog poglavice. Sutra ujutro duše bijelaca nalazit će se u vjeĉitim lovištima, da nam vjeĉito služe — nastavi poglavica. Zar ćemo ih napasti? Ali nas je premalo, a takoĊer ne možemo se vratiti kroz usjeklinu, jer će je sigurno promatrati. Poći ćemo drugim putem i dovest ćemo mnoge ratni- ke. Zar ih nema mnogo prijeko u Pa-mow? A ne vodi li nešto više gore put koji bijelci ne poznaju? Leševi i konji pogi-

308

nulih ostaju ovdje, ostavit ćemo i dva stražara. Mi ćemo poći put sjevera. Ta je odluka izvedena. Šuma je bila uska, ali je bila nekoliko sati hoda dugaĉka. Utahi su je prešli najbržim kasom sve dok se nije na visini malo-pomalo poĉela otvarati usjeklina i poĉela postepeno spuštati. Tom usjeklinom prispio je Veliki vuk u glavni kanjon u kojem su se i bijelci nalazili; naravno, ta je usjeklina ulazila u kanjon najmanje tri engle ske milje iznad mjesta logorovanja. Suĉelice tom mjestu pre- sijecao je neki uski poprijeko položeni kanjon glavni kanjon, ipak nije bio tako uzak kao ona usjeklina gdje se odigrao susret Old Shatterhanda s Crvenokošcima. Ovamo je zaokre- nuo Veliki vuk sa svojim Ijudima. Taĉno je znao put, jer usprkos tami nijednom nije zabludio. Ovaj kanjon nije imao vode i uspinjao se. Uskoro su Crvenokošci došli do sljemena daleke pećinaste ravnice, u koju su se usjekli mnogi kanjoni koji su saĉinjavali razgranatu mrežu. Tu je bilo svjetlo; mjesec je jarko obasjavao zemlju. Najbržim su kasom prošli kroz tu ravnicu, a za nekih pola sata okolica se poĉela spuštati. Slijeva i zdesna ostajahu litice kao neki štitni zidovi, postajale su sve više, što se tlo više spuštalo, i odjednom su iskrsnule mnoge hvoje, a kroz granje se vidjele mnoge vatre. Bila je to šuma, prava šuma, koja se uzdizala posred olujama isprane ili suncem ispržene i u ka- men pretvorene ravnice. Ta šuma je zahvaljivala svoje posto- janje taloženju tla. Oluje su je prelazile, a da je nisu mogle zahvatiti; oborine su se sabirale i ĉinile neku vrst jezera, koje je natapalo korijenje ove šume. To bijaše Pa-mow, kamo je nakanio Veliki vuk. Mjeseĉeva svjetlost nije mu bila potrebna da se snaĊe toliko je vatara gorjelo. Tu je vladao pravi logorski život, doduše život ratnog logora. Nije bilo šatora ni kuće. Mnogi crveni ratnici, koje su ugledali, ležahu uz vatru; kraj njih su pasli konji. To je bilo mjesto gdje su se sva plemena Utaha namislila sastati, pa da poĊu na svoj ratni pohod. Kad je Veliki vuk prispio do prve vatre, zaustavio se i sjahao. Domahnuo je svojim ljudima neka ga ovdje ĉekaju i jednom ratniku koji je sjedio kraj vatre povikao: »Nanap neav«. Te dvije rijeĉi znaĉile su »Stari poglavica«. Bio je to zacijelo vrhovni poglavica svih plemena Utaha, za kojega je on pitao. Nagovoreni ratnik ustane i odvede Velikog vuka do jezera gdje je gorjela velika vatra, odijeljena od svih ostalih. Kraj nje su sjedili Indijanci, bili su ĉetvorica, a svi
309

imaĊahu orlova pera u kosi. Jedan je od njih osobito privlaĉio pažnju. Nije obojio svoje obraze; lice mu je bilo izbrazdano dubokim brazdama. Kosu je imao sasvim bijelu, a padala mu je niz leĊa. Taj je muž u najmanju ruku imao osamdeset godina, a ipak je sjedio sasvim uspravno kao da mu je pedeset. Oštro je pogledao došljaka, a da nije izustio ni jedne rijeĉi po- ždrava. TakoĊer i ostali su šutjeli. Veliki vuk je sjeo nijemo i gledao preda se. Dugo je vremena prošlo u šutnji. Konaĉno reĉe starac. Svako stablo gubi ujesen lišće, poĉne li ga gubiti ra- nije, ne vrijedi i valja ga sasjeći. Još pred tri dana stablo je imalo lišće. Gdje je ono sada? To se pitanje ticalo orlovih pera, koje Veliki vuk nije više imao na glavi. To pitanje je bilo za svakog hrabrog ratnika veliko predbacivanje. Sutra ću svoj znak opet imati, a za pojasom skalpove mnogih bijelaca! — odgovori Veliki vuk. Jesu li bijelci porazili Velikog vuka, da više ne smije nositi svoje znakove? Porazio me jedan, ali taj ima težu pesnicu od svih bijelaca zajedno. To je samo Old Shatterhand. On je bio! U blizini je! A s njime su i mnogi bijelci, Old Firehand, debeli Iovac i njegov prijatelj, dugaĉak lovac. To je ĉeta pet puta po deset glava jaka. S njim je i Winne- tou. Došao sam da vam donesem njihove skalpove. Uff! — odgovori mu starac, a to isto uskliknuše i osta- li. Staraĉko lice Nanap-neava poprimi takav izraz napetosti, ia na njemu nije bilo nikakve bore. Neka nam Veliki vuk ispriĉa što se dogodilo. Ovaj je dao izvještaj, pri tom se trudio, da sebe prikaže u što ljepšem svjetlu. Ostali su sjedili nepomiĉno i slušali s naj- većom napetošću. Zakljuĉio je svoj izvještaj slijedećim ri- jećima. Nanap-neav dat će mi još pedeset ratnika s kojima ću napasti bijele pse. Još prije zore njihovi skalpovi moraju visiti o mom pojasu.

310

Starac je opet poprimio prijašnji izraz, vjeĊe mu se za klopiše, a njegov orlovski nos uĉini se dvostruko tanak i oštar. Još prije zore? — upita. — Jesu li to rijeĉi jednog crvenog ratnika? Bijelci koji su namislili da nas unište; Veliki duh je najslavnije i najvrednije od njih doveo u naše ruke, zar oni da umru bez boli kao dijete na rukama majke? Što kažu moja crvena braĉa na ove rijeĉi Velikog vuka? Bijelci moraju na muĉeniĉki stup — odgovori jedan poglavica. Moramo ih imati žive — mišljaše drugi. Što su slavniji to će im biti i muke teže — priklopi treći. — Moja su braća dobro govorila — pohvali ih starac. — Pse ćemo imati žive. Neka stari poglavica razmisli kakvi su muževi meĊu njirna — upozorio je Veliki vuk, — U njihovom je oružju mnogo zlih duhova... Dosta o tome! — prekine ga ljutito starac. — Ja znam kakve snage i kakvu spretnost posjeduju ovi Ijudi, ali nas je- dovoljno da ih svladamo. Dat ću ti tri stotine ratnika da nam dovedeš bijelce žive. Već imaš pedeset ratnika uza se; doći će dakle sedmorica naših na njihova jednog. Morat će nam uspjeti da ih opkolimo i tada sveženo prije no što se pravo probude. Ponesite dovoljno konopaca! DoĊi, odabrat ću Ijude koji će poći s tobom. Ustadoše i poĉeše kružiti oko vatara. Uskoro svi odabrali tri stotine ratnika, a osim toga pedesetoricu koji će ĉuvati konje. Veliki vuk je razjasnio ratnicima kamo idu i o ĉemu je rijeĉ, opisao im je taĉno položaj i razvio svoj plan napadaja. Tada su Crvenokošci uzajahali. Išli su taĉno istim putem kojim je došao Veliki vuk, ali ipak samo do glavnog kanjona. Ondje su sjahali i ostavili onoj pedesetorici konje da ih ĉuvaju. Pri takvoj premoći mo- gao se taj pothvat nazvati sasvim neopasnim, samo je postojala opasnost, da će konji bijelaca nanjušiti Crvenokošce i odati ih glasnim frktanjem. Kako to da se sprijeĉi? Poglavica nije te riieĉi izgovorio tiho i za se već glasno tako da su ih ĉuli i ratnici koji su stajali oko njega. Uto se jedan od njih sagne, otrgne neku biljku, pruži mu je i reĉe: Eto sigurna sredstva da ne budemo primijećeni:

311

Poglavica je prepoznao biljku po njenu mirisu. Bila je to žalfija. Na dalekom Zapadu ima cijelih podruĉja, koja su po- krivena tom biljkom. I u tom kanjonu, kojem je sunce moglo obasjati dno, bilo je te biijke u izobilju. Savjet je bio dobar i odmah su ga poslušali. Crvenokošci su natrli ruke, odijelo i cijelo tijelo žalfijom. Tako su snažno po njoj zavonjali, da ih konji nisu mogli nanjušiti. Osim toga je Veliki vuk primi- jetio da u zraku nema daška vjetra, dakle, sve je bilo u naj- boljem redu. Nastavili su napredovati pješke. Prevalili su onaj put koji je bio udaljen tri engleske milje od logora. Iz poĉetka su brzo napredovali, ali nakon prevaljene dvije milje valjalo je biti oprezan. Sve su više napredovali tiho kao zmije. Šest stotina nogu, a da nisu od sebe dali ni glasa; nisu pomakli ni kamiĉka, nikakvu granĉicu. Tada... stane Veliki vuk koji je išao prvi. Ugledao je vatru straže. Bilo je to upravo u trenutku kada je Old Firehand obilazio stražu. Poglavica je vidio već prije da su stražu izbacili s jedne i druge strane. Ti stražari bili su prvi Ijudi koje je valjalo svladati. Zapovjedio je neka stanu i samo dvojicu poveo sa sobom. Legli su na zemlju i puzali dalje. Uskoro su došli do gornje straže; ugledao je Old Firehanda, koji je upravo napuštao ovo stražarsko mjesto i Crvenokošcima okrenuo leĊa. Iznenada stražara zgrabe dvije snažne ruke za vrat, a ĉetvrti za ruke i noge. Nije mogao disati. Onesvijestio se i kad je opet došao k sebi, bio je svezan a u ustima imao je krpu. Kraj njega je sjedio nelci Indijanac koji mu je stavio nož na prsa. Za to vrijeme ugasila se vatra, a poglavica je ponovo pozvao dvojicu. Pošli su na donju stražu. Valjalo je mimoći logor. Sva su trojica pregazila potok i prolazila onom stranom gdje nije bilo bijelaca. Pretpostavljali su, da su oba stražarska mjesta u jednakoj razdaljini od logora i lako su izraĉunali ko- liko im je preostalo puta. Voda je fosforescirala, a pljuskanje ih je moglo odati. Zbog toga su se dosta udaljili da pregaze dolje ponovo vodu i potrbuške su se poĉeli približavati stra- ži. Nije prošlo mnogo vremena kad su ugledali mjesto. Stra- žarsko mjesto nalazilo se šest koraka pred njima, a stražar je bio licem okrenut od njih. Prošla je još jedna kratka mi- nuta kad je netko skoĉio, zaĉula se tiha, kratka borba i stra- žar je bio svladan. Dva Crvenokošca ostadoše kraj njega, a Veliki se vuk vrati istim putem natrag da izvede glavni udarac.
312

Konji su stajali u dvije grupe izmeĊu logora i obiju stra ža. Sve do sada bili su mirni, ali ĉim su se Indijanci približili, nešto su nanjušili. Zbog toga je Veliki vuk namislio da svoje ljude sve prevede preko vode. To se zbilo sve u najvećoj tišini. Došavši prijeko svi polegoše sve dok nisu došli suĉelice logoru. Najveća teškoća bila je u tome što se to mnoštvo Ijudi moralo odjednom pokretati, a potpuno neĉujno. Kad su ležali jedan kraj drugoga suĉelice ljudi i njihovih konja, konji su se odjednom uznemirili. Valjalo je brzo raditi. »Naprijed«, za ori poluglasna zapovijed Velikog vuka. Potok su brzo preskoĉili. Nijedan od bijelaca nije se još probudio svi su bili u prvom snu, a ležali su tako blizu jedan drugome da tri stotine Indijanaca nije uopće imalo prostora za svoje kretanje. Petorica, šestorica ĉak i više, bacahu se na jednog bijelca, svladahu ga da ga odvuku, pa da odmah na- vale na drugog, trećeg, ĉetvrtog. To se sve rušilo na spavaĉe tako brzo da su se svi odjednom našli u vlasti Indijanaca pri- je no što su se pravo i probudili. Sasvim suprotno od starog obiĉaja Indijanaca da navaljuju sa ratnim povicima ovi Utahi su radili sasvim bez glasa i istom tada kad su bijelci poĉeli glasno izvikivati i sporazumijevati se, zaorio je iz grudiju Utaha snažan pokliĉ koji se razlijegao nadaleko kroz noć da se stostruko odbije od zidova kanjona. Nastalo je silno meĊusobno rvanje. U tami se ništa nije rnoglo razaznati. Samo Old Firehand, Old Shatterhand i Win netou, a s njima veoma mali broj ostalih, skoĉiše na vrijeme da leĊima okrenuti prema liticama poĉnu obranu. Branili su se noževima i revolverima protiv nadmoćnog neprijatelja, koji se, meĊutim, nije smio služiti oružjem, jer im je bilo zapovjeĊeno da bijelce uhvate žive. Ĉak i slavni lovci bijahu tako stisnuti premoći Crvenokožaca, da na kraju nisu mogli ni ruke pokretati, a kamoli se braniti njima. Bacili su ih na, zemlju i svezali kao i ostale. Dugi i otegnuti urlik Crvenoko- žaca navijestio je, da je prepad uspio. Veliki vuk je zapovjedio neka nalože vatru. Kad je pla- men obasjao bojište, pokazalo se da je preko dvadesetorica, Crvenokožaca ranjeno ili ĉak i usmrćeno. — Zbog toga će ovi psi iskusiti deseterostruku kaznu — ljutio se poglavica. — Rezat ćemo im kožu s tijela. Pokupite mrtve, takoĊeri konje i oružje bijelaca! Polazimo!
313

Tko će uzeti ĉarobnu pušku — upita jedan. — Ona je opasna onome tko je dotakne. Ostavii ćemo je ovdje i nabacat ćemo na nju kamenje da nijedan crveni muž ne stavi ruku na nju. Gdje je? Potražili su je s bakljama, ali je nisu našli; nestala je. Kad je Old Shatterhand usred boja ustao, netko mu je kratku pušku uzeo iz ruke; ipak je uskratio poglavici odgovor. Yam- ba-Utahi su još ovoga dana vidjeli tu pušku u njegovim ru- kama i taj nestanak nisu sebi mogli objasniti. Ĉarobna je puška mogla, tako dugo dok su ovdje, uĉiniti silnih nevolja svojom nevjerojatnom moći, zbog toga je Veliki vuk zapo- vjedio: Svežite zarobljenike na konje i što brže odavde! Neki zli duh sakrio je ĉarobnu pušku! Ne smijemo ostati ovdje, da ne poĉne pucati! Tu su zapovijed u trenu izvršili i od onog ĉasa kad su praznovjerni Crvenokošci zapoĉeli napadaj, pa do ovog trenutka, nije prošao ni sat vremena ... Veliki vuk nije znao da je Old Firehand postavio i treću stražu. Taj stražar pazio je na usjek u pećini; bio je to Droll, kojega su namjeravali smijeniti istom poslije dva sata. Iz pri- jateljstva, i da mogu nesmetano razgovarati, pridružio mu se Hobble Frank. Sjedili su u najdubljoj tami, tiho razgova- rali i slušali da li će se što desiti. Odjednom su zaĉuli neki sumnjiv šum. Ĉuj — zašapta Frank. — Jesi li što ĉuo? Jest, nešto jesam — odgovori Tetka Droll takoĊer tiho. — Što bi to moglo biti? Mora da su naši ljudi ustali. —■ Ne nije to. Mora da su to mnoge noge. Mora da ih je najmanje dvije stotine ... Stao je prestrašen u govoru, jer sad su zaĉuli kako napadnuti dozivaju jedan drugoga. Stotinu mu gromova, ta to je borba! — usklikne Hob- ble Frank. — Mislim da su napadnuti od jakog neprijatelja. Jest napali su nas — složi se Tetka Droll. — To su oni isti lopovi, ako je potrebno. Zaĉuli su ratni povik Indijanaca. Neka nam bog pomogne; uistinu, to su Crvenokošci! — poviĉe Frank. — Naprijed, na njih! Požuri!

314

Zgrabio je Drolla za ruku u nastojanju da ga povuĉe, ali taj lukavi iovac ga je zadržao: Ostani! Nemojmo se žuriti nikamo! Ako su Indijanci sada u toj noći napali, sigurno ih je toliko da nam to nalaže najveću opreznost. Najprije ću pogledati kako stoji stvar. Po- slije ćemo zakljuĉiti što da radimo. Leći ću i otpuzati da vidim. Obojica su se uputila prema izlazu. Spoznali su odmah, usprkos tami, da su njihovi pratioci izgubljeni. Nadmoć Crve- nokožaca bila je suviše velika. Hici Firehandovi, Shatter- handovi i Winnetouovi odzvanjahu, ali kratko vrijeme, tada zaori pobjedniĉki pokliĉ iz stotinu grla Utaha. Upravo pred izlaskom iz usjekline nalazio se slobodan prostor. Brzo za mnom i preko rijeke — šaptao je Droll Hobble Franku. Puzao je tako brzo i oprezno kako je to bilo samo mo- guće. Frank ga je slijedio. Odjednom njegova ruka napipa nešto tvrdo i dugaĉko: puška. »Old Shatterhandova henryjevka«, sav se prestravi. Brzo ju je uzeo. Obojica su sretno stigli preko rijeke na drugu obalu. Ondje zgrabi Droll Hobble Franka za ruku i odvuĉe ga u pravcu juga. Bijeg im je uspio, jer je bilo tako tamno, a nitko im zbog vike nije ĉuo korake. Uskoro je prostor izmeĊu vode i litica bio tako uzak da je Droll savjetovao: Moramo opet na drugu obalu. Ondje će zacijelo biti širi put. Prešli su preko vode. Na njihovu sreću nalazili su se daleko od mjesta gdje je bilo stražarsko mjesto. Žurili su sve dalje, sve dok nisu izgubili indijanske glasove. Tada Hobble Frank zaustavi svog pratioca i reĉe mu predbacujući: No stani već jednom, ti šašavko! Koga si vraga pobje- gao i mene povukao za sobom! Zar nemaš poštenja u sebi? Poštenja — odgovori Droll gotovo bez daha. — Toga ja imam ĉini mi se dosta. Ali tko hoće da poštenje nosi u sebi, mora i sve ostale dijelove tijela saĉuvati. Zbog toga sam pobjegao. Ali to nije dozvoljeno. Tako? Zbog ĉega to ne bi trebalo biti dozvoljeno? Naša je dužnost pomoći prijateljima. —■ Dakle, tako misliš! A kako bi ti spasio naše prijatelje? Bacili bismo se na Crvenokošce da ih smrvimo.
315

Hi-hi-hi-hi-hi! Smrviti Crvenokošce? — smijao se Droll na svoj poznati naĉin. — Ma ne bismo ništa drugo po- stigli nego to da i nas uhvate. Uhvate? Zar misliš, da su naši prijatelji samo uhva- ćeni a da nisu ubijeni, i probodeni i... Nikako! Oni su živi, zar si ĉuo i jedan hitac? Jest, pucalo se. A tko je taj koji je pucao? Možda Indijanci? Nisu, jer ono što sam ĉuo bili su revolveri. Dakle vidiš, Indijanci uopće nisu upotrebljavali pu- ške; ĉvrsto su bili odluĉili, da sve bijelce dobiju žive u ruke, da ih mogu staviti na muĉeniĉki stup. Vidiš, zbog toga sam ja pobjegao. Mi smo spaseni i za naše ljude možemo mnogo više uĉiniti negoli da su i nas uhvatili. —■ Imaš pravo! Pao mi je težak kamen sa srca. Zar da se o slavnom Hobble Franku kasnije govori da je pobjegao dok su se njegovi prijatelji nalazili u opasnosti! To ne! Radije bih se bacio u najteži metež borbe. Ja sam sasvim zateĉen i preplašen; ali ipak se ne dam zavesti! Budi miran! Lako je to reći! Kakvi su to bili Indijanci? Jasno je, bili su to Utahi. Veliki vuk se nije vratio u svoj logor. Znao je da ima u blizini Utaha i nekim drugim putem došao je do njih. Budući da ne znamo kamo se sada uputio ne smijemo dugo ostati na ovom mjestu; moramo da- lje dok ne naĊemo dobro mjesto gdje ćemo biti sakriveni. A tada? A tada? Priĉekat ćemo dok se ne razdani; tada ćemo pretražiti tragove i potrĉati za Indijancima dok ne doznamo gdje su naši prijatelji. Hajde! Uzeo je ponovo Franka za ruku i dotakao pušku. što? — zaĉudi se Tetka Droll. — Ti imaš dvije puške? Imam. Dok smo prelazili preko rijeke naišao sam na Old Shatterhandovu henryjevku. To je dobro, to je odliĉno. Mogla bi nam dobro doći. Ali znaš li ti strijeljati iz nje? Jasno je da znam! Ja sam tako dugo jahao s Old Shatterhandom, da njegovu pušku taĉno poznam. I jao svima ako našim prijateljima padne samo vlas s glave! Ja sam dobar

316

ĉovjek, zapravo sam satkan iz dvije duše i jedne misli, ali kada se razljutim, satjerat ĉu ĉitavu povijest ĉovjeĉanstva u lonac! Uz vodu koja je bila desno, a uz litice koje su bile lijevo, žurili su se uvijek sve južnije dok se nakon jednog sata nije kanjon okrenuo prema zapadu. Odjednom je zdesna zasjao mjesec koji je rasvijetlio toliko okolicu, da su se lako mogli kretati. Droll stane i reĉe: Stoj! Ovdje valja da razmislimo kamo ćemo. Ovamo ili onamo? Ja mislim da nema sumnje u to — reĉe Frank. — Mi moramo u dolinu, jer moramo pretpostaviti da će Crvenokoš- ci ostati na podruĉju glavnoga kanjona. Ako se sakrijemo u neki sporedni kanjon, proći će mimo nas, a mi ćemo moći da se ranije pridružimo njihovim tragovima. Ne misliš li tako? Misao nije Ioša, jer taj će nam mjesec upravo osvijet- liti njihove tragove. Jest, luna mi srce nadahnjuje spokojem i Ijubi bujicu suza. PoĊimo za njenim svjetlom. Možda će nas ovaj vjerni sjaj dovesti na mjesto gdje ćemo biti dobro sakriveni, a to je za sada glavno. Preskoĉili su vodu i zaokrenuli u pokrajnji kanjon u ko- jem nije bilo vode. Njihov pravac kretanja išao je na zapad. Ovim su kanjonom hodali već pola sata kad su odjednom, najugodnije iznenaĊeni stali. Litica na njihovoj desnoj strani odjednom je prestala i ĉinila sa zidom, koji se nalazio na sje- veru, oštar kut. Pred njima se nije rasprostirala slobodna ravnica, već šuma, prava šuma, koju nikakvi stranac ne bi ovdje mogao ni naslutiti. S malo grmlja vrhunci su se kro- šanja tako gusto sastajali, da je svjetlost mjeseĉeva samo na rijetkim mjestima probijala. Bila je to upravo ona šuma u kojoj su Utahi udarili svoj glavni logor. Uleknuće, koje je ta šuma ispunjavala, protezalo se taĉno od sjevera prema jugu i išlo je paralelno s glavnim kanjonom koji nije bio više udaljen od pola sata. IzmeĊu kanjona i šu- me postojala su dva puta i dvije pokrajnje doline, sjeverna, koju je upotrijebio Veliki vuk, i južna, kojom su sada došli Droll i Frank. Obje te doline, koje su vodile s istoka na zapad obrazovale su s glavnim kanjonom i sa šumom pravilni ĉe-

317

tverokut ĉije se unutarnje plohe sastojahu od visokih litica, u kojima su bujice izdubile nekoliko stotina stopa duboke putove. šuma s pravim grmljem i drvećem! — usklikne Frank. — Nešto bolje nisrno mogli naćif Tu ćemo se sakriti kao što stoji u knjizi pisano! Ne misliš li i ti tako? Ne mislim — odgovori Tetka Droil. — Ta mi se šuma ĉini sumnjiva, ĉak i opasna. Sam sebi ne vjerujem. Tko će bolje znati, da se ovdje nalazi jedna lijepa šuma mi ili Indijanci? Indijanci! Jest! A oni će jednako tako dobro znati kao i mi, da onome tko se želi zakloniti, šuma daje najbolji zaklon. Zar ti već nisam razjasnio, da u blizini mora biti Indijanaca. Jesi, jer kod ovih je Veliki vuk morao naći pomoći. Dakle, gdje su ti ljudi? U golom tamnom kanjonu ili u udobnoj šumi? Ja sam osvjedoĉen, da imamo mnogo razloga biti veoma oprezni. Brzo unutra, pa pod grmlje, da slušamo da li se što miĉe. Naprijed! Preskoĉili su svijetlu mjeseĉinom obasjanu ĉistinu. Do- šavši do drveća priljubili su se zemlji da prisluškuju. Ništa uisu ĉuli; nije bilo ni ćuha; ali Droll je punim plućima udisao i upitao tiho: Ponjuši malo, Frank! Ja njušim dim! Ne misliš li i ti? Jest — odgovori upitani. — Ali ovaj jedva da se može primijetiti! Ne bih rekao da je to doista dim! To je zato što izdaleka dolazi. Morat ćemo stvari istra- žiti i približiti se dimu. Uzeli su jedan drugoga za ruke i tiho koracali naprijed. Pod krošnjama je bilo veoma tamno i morali su se oslanjati samo na pipanje. Što su više napredovali, to je jasniji bivao vonj dima. šuljali su se dalje sve dok nisu ugledali vatru. Zaĉuli su i nesuvisle glasove. šuma se ĉinila kao da ide sve više udesno. Nastavili su tim pravcem i ugledali mnogo vatara. To je neki veliki, veliki logor — šaptao je Droll. — To mora da su ratnici Utaha, koji su se skupili na ratni pohod protiv Navajosa. Mora da ih je nekoliko stotina. Ništa to ne smeta. Moramo bliže. Ja hoću da znam što je sa Old Shatterhandojn. i ostalima. Ja moram ...

318

Zastao je u govoru. Pred njima je iznenada zaorio urlik veselja iz nekoliko stotina grla. Upravo su doveli zarobljenike — reĉe Droll. — Veliki vuk dolazi sa sjevera, a mi s juga. Moramo svakako doznati što su nakanili s njima. Sve do sada napredovali su uspravna držanja; sad sh morali leći na zemlju. Poĉeše puzati. Nakon kratka vremena došli su do goleme litice, koja je saĉinjavala istoĉnu granicu šume. Uz tu liticu šuljali su se sve više naprijed, pri tom su se držali za ruke. Sebi slijeva ugledali su vatru i uskoro su vidjeli južnu granicu malenog jezera na ĉijoj zapadnoj obali je gorjela vatra poglavica. Uputili su se u tom pravcu, sve dok nisu stigli do nekog visokog stabla, ĉije najniže grane ĉovjek lako može dohvatiti rukama. Upravo su Indijanci potakli vatru; vatra je visoko plamsala i osvjetljavala zaroblje- ne bijelce, koji su upravo bili dovedeni. Sad moramo taĉno paziti — reĉe Tetka Droll. — Znaš li se penjati, Frank? Kao vjeverica! Tada gore na drvo! Odatle ćemo imati slobodniji i Ijepši vidik. Uspeli su se na drvo i sjedili potpuno sakriveni u lišću. Zarobljenici su morali trĉati, nisu dakle bili svezanih nogu. Doveli su ih do vatre, gdje su se nalazili poglavice, a s njima takoĊer i Veliki vuk. Taj je Indijanac ponovo stavio orlova pera u kosu. Bio je pobjednik i taj znak smio ponovo da nosi. Njegov je pogled kao pogled gladne pantere poĉivao na bijelcima, ipak još nije ništa govorio, jer je najstariji poglavica imao pravo da prvi uzme rijeĉ. Pogled Nanap-neava, starca, prelazio je s jednog zarobIjenika na drugoga dok se nije zaustavio na Winnetouu. Tko si ti — upita ga. — Imaš li ime i kako se zove pseto, koje zoveš ocem? U svakom je sluĉaju pretpostavljao, da mu ponosni Apaš neće odgovoriti, ali Winnetou odgovori sasvim mirno: Tko mene ne poznaje slijepa je glista, što živi od blata. Ja sam Winnetou, poglavica Apaša. Nisi ti poglavica, ni ratnik već crknuti štakor — ru- gao se starac. — Svi bijelci umrijet će ĉasnom smrću na muĉeniĉkom stupu; tebe ćemo baciti u jezero, da te pojedu žabe i raci,

319

Nanap-neav je ostarjeli muž, vidio je mnogo ljeta i mnoge zime i velikog je iskustva, ali ipak ĉini mi se da još nije doznao, da Winnetou ne dopušta takva ruganja, a da se ne osveti. Poglavica Apaša je spreman pretrpjeti sve muke, ali se ne da vrijeĊati od jednog Utaha. što ćeš ti meni — smijao se starac. — Ta ti si svezan. Nenap-neav neka razmisli kako je sloboĊnom oboru- žanom ĉovjeku lako biti prost sa svezanim zarobl jcriikom. To nije ĉasno. Ponosni ratnik neće izreći takve rijeĉi i ako Na- napnev ne požali što mi je rekao, snosit će posljedice. Kakve posljedice? Da li je ikad tvoj nos onjušio smrcti.jivog šakala, koga ni strvina neće? Takav šakal si ti. Smrdež... Nije nastavio. Razlijegao se povik straha iz grla svih Utaha, koji stajahu u blizini. Winnetou je starcu silnim skokom skoĉio na prsa i oborio ga. Tada se mirno vratio na svoje mjesto. Starac je ležao nepomiĉan. Nakon općeg povika nastupio je trenutak tišine, tako da se zaĉuo snažan glas poglavice Apaša: Winnetou ga je upozorio! Nanap-neav nije slušao i više nikad neće vrijeĊati jednog Apaša! Ostali su poglavice skoĉili da pretraže starca. Nanap-neav je tako jako udario glavom o neki kamen, da mu je prsla lubanja. Bio je mrtav. Crveni ratnici gurali su se sve bliže, u rukama su držali noževe i bacahu požudne, krvoloĉne poglede na Winnetoua. Moglo se povjerovati, da će Winnetouov Ĉin sasvim izbezumiti Utahe. Nije bilo tako! Njihova ljutnja je zanijemila, kad je Veliki vuk ispružio ruku i zapovjedio: Natrag! Apaš je ubio starog poglavicu, da što brže umre i da izbjegne mukama. On je mislio, da ćemo ga napasti i brzo ubiti. Prevario se. On mora umrijeti smrću koju još nijedan ĉovjek nije iskusio. Mi ćemo se savjetovati. Ponesite starog poglavicu, da oĉi ovih bijelih pasa ne gledaju njegovo tijelo. Svi će biti žrtvovani na njegovu grobu. Howgh! Zarobljenike su odveli na neko omaleno, otvoreno mjesto u šumi gdje je gorjela vatra. Sad su im zavezali noge i polegli ih na zemlju. Šest naoružanih ratnika stajalo je pred njima ĉuvajući ovo mjesto. Bijeg je bio upravo nemoguć. Droll i Frank sa svog su mjesta sve taĉno vidjeli. Drvo, na koje su se uspeli, nalazilo se možda stotinu Icoraka udaljeno od vatre poglavica. Ĉuli su svaku rijeĉ koja je bila
320

izgovorena. Sada je trebalo pronaći mjesto kamo su odveii zarobljenike. Upravo kad su silazili s drveta, poglavicama su donosili zaplijenjeno oružje i ostale predmete. Kraj vatre na obali nalazili su se sada samo još poglavice. Zbog nekog razloga svi su se ratnici nalaziii na drugom mjestu. Razlegli su se neobiĉno žalosni tonovi. ĉuli su neko vrijeme samo jedan glas kako pjeva, kor je prihvatio. To se ponavljalo bez prekida ĉas slabije ĉas jaĉe. —• Znaš li što je to? — upita Droll. Zacijelo su to žalobne pjesme u ĉast mrtvog poglavice. Pogodio si. To je veoma važno za nas, jer dok pjevaju teško ce nas ĉuti. Pod svaku cijenu moramo pronaći naše. Glavno je da ih odriješimo ili da im razrežemo spone. Ako mjesto na kome se sada nalaze, nije daleko od vatre poglavica, a to se nalazi i oružje naših prijatelja, mi smo dobili igru. Prava je sreća, što je ovdje ispod stabla tako tamno. Ne bojimo sc ni vatre, ĉak nam taj plamen ide u prilog jer lako razaznajemo likove Crvenokožaca i Iako im se sklanjamo s puta. Istina je. Dakle, siĊimo na zemlju, pa naprijed. Ja ću prvi. A zašto ti? Jer sam dulje na Zapadu i bolje se razumijem u šu- Ijanje nego ti. Ne govori gluposti! Samo sebi umišljaj takve stvari! Ali jer si mi najdraži prijatelj, dajem ti prednost. Ako te bude tko htio probosti, javi mi to da ti priteĉem u pomoć. Napredovali su u razmaku od pedeset koraka i doĊoše neprimijećeni do slijedeće vatre gdje su se nalazili zarobljenici. Znalo se dogoditi, da je neki Crvenokožac prošao sasvim kraj njih. Jednom se Frank kao munja morao baciti u stranu, da ga ne dotakne noga jednog Crvenokošca koji je protrĉao kraj njega. Ali uskoro je prestalo to trĉanje Crvenokožaca po logoru. Oni ratnici koji su preuzeli pjevanje mrtvaĉkih pjesama, ĉuĉali su kraj lešine a ostali su se odmarali. Tako su prispjeli sve do straže koja je bila kraj mjesta gdje su se nalazili zarobljenici. Droll je ležao iza jednog sta- bla, a Frank iza drugog. Vatre su se bile ugasile i nije bilo mnogo svjetla. Likove zarobljenih prijatelja jedva da su razaznavali. Droll se nekoliko koraka prišulja udesno, tada

321

nešto ulijevo, a da nije primijetio nikakva stražara, Kad se vratio k Franku, zašaptao je: Ĉini mi se, da je trenutak povoljan. Vidiš li Old Shatterhanda? Vidim ga. Tu je, leži prvi. Otpuži do njega i legni kraj njega tako kao da si i sam svezan. A ti? Otići ću k Old Firehandu i Winnetouu koji leže ovdje prijeko. To je opasno. Nimalo opasnije od tvog zadatka. Kako će se Old Shatterhand veseliti kad dobije u ruku svoju pušku. Haj- de brzo. I posljednji plamsaj vatre toliko se smanjio da se ĉinilo kao da je vatra potpuno ugasla. Bilo je tako tamno, da likove zarobljenika nisu mogli razlikovati. Jedan od stražara pristupi k vatri da je potakne novim drvima, ali prije no što je vatra zahvatila novo drvo iskoristili su Frank i Droll tamu: obojica su došla do odreĊenog mjesta. Frank je legao kraj Old Shatterhanda. Ispružio je noge kao da je svezan. Pružio je svom susjedu njegovu kratku pušku i ispružio ruke da stražar ne primijeti da nije svezan. Frank, ti si to? — upita Old Shatterhand tiho. — Gdje je Tetka Droll? Prijeko je kod Old Firehanda i Winnetoua. Hvala bogu da ste pronašli tragove i da ste došli prije novog dana! Zar ste znali da ćemo doći? Naravno! Kad su momci zapalili vatru, vidio sam da vas dvojicu nisu uhvatili. Crvenokošci su tražili moju pušku. Bojao sam se hoće li vas naći, ali vratili su se praznih ruku, a moja se puška bila izgubila. Znao sam sve. Jest, bez nas bili biste izgubljeni. —■ A možda i ne bi. Pogledaj! Frank pogleda i ugleda Old Shatterhanda koji je oslo- bodio jednu ruku. Jednu sam već oslobodio — reĉe Old Shatterhand. — Drugu bih oslobodio za ĉetvrt sata. U mom malom tajnom džepu imam džepni nožić, koji bi išao od ĉovjeka do ĉovjeka tako da bismo svi za kratko vrijeme bili slobodni. Brzo bismo

322

skoĉili i potrĉali k oružju koje se nalazi ondje kod poglavica. Ali mnogo je bolje, da ste nas našli. Zar ste slijedili Crvene? Nismo. Stalno smo se uspinjali kanjonom dok nismo prispjeli u neku popreĉnu dolinu. Namislili smo bili saĉekati dan i tek tada potražiti tragove. Dakle, nije to vaša zasluga što ste se odjednom našli u šumi? Jest, šumu smo pronašli sasvim sluĉajno; ali kad nas je već sluĉaj poslužio, zacijelo nam nećete zamjeriti što smo bili tako slobodni, pa smo vam vratili dužnu novogodišnju posjetu. Ja to od sveg srca cijenim, stari moj Frank. Ali uzmi pušku. Lako bi je mogli vidjeti. Daj mi nož da oslobodim svog susjeda. Ovaj će osloboditi svoga i tako će to ići dalje. Kad se svi oslobode, prvo ćete po oružje, zatim do konja pa dalje. Ne, ostat ćemo. Da poĊemo po oružje i tada do konja to bi se moralo tako brzo dogoditi da bi sigurno izazvalo je- dan bespomoćni metež. Za to kratko vrijeme nitko ne bi na- šao svoju pušku i svoj nož. Crvenokošci bi nas preplavili prije no što bismo i došli do konja, a tko zna jesu li i osedla- ni. Ne. Mi moramo odmah pod naš štit, naime, k poglavicama. To je silna misao. Stavit ćemo se pod okrilje poglavica i bit ćemo tada sigurni, da nam se ništa neće dogoditi. A sada tiho. Vatra se opet smanjila i zacijelo stražari neće vidjeti kad budemo micali rukama. Oslobodio se spona, a takoĊer je oslobodio i svoga susje- da. Taj je predao nož svom susjedu. I DroIIov nož je već obilazio od ruke do ruke. Old Shatterhandova zapovijed pre- nosila se od usta do usta da svi moraju požuriti k pogla- vicama kad utrne vatru. Utrnut ćete vatru — mrmljao je Frank. — Kako ćete to izvesti? Vidjet ćeš. Vatru moramo ugasiti inaĉe bi nas zahva- tili meci stražara. Svi su bili spremni. Old Shatterhand je ĉekao dok se stražar nije okrenuo da ponovo potakne vatru. Tada skoĉi, dobrza do njega, udari ga šakom po glavi i baci u vatru. Povukao ga je tri ili ĉetiri puta amo-tamo po vatri i vatra je bila ugašena. To se zbilo tako brzo, da se smraĉilo prije no

323

što su ostali stražari shvatili što se zbiva. Prekasno su povikali, jer već su zarobljenici trĉali kroz šumu na jezero. Veliki vuk se upravo uputio k svojim ratnicima; tri ostale poglavice sjeĊahu vijećajući kraj vatre. Uto su zaĉuli povike stražara, ali odmah su vidjeli osloboĊene ljude kako im se približuju... nekoliko sekunda kasnije bili su razoru- žani i svezani. Bijelci su odmah zgrabili svoje oružje. Kad su stražari dotrĉali, vidjeli su svoje poglavice svezane na zemlji, a na njima su kleĉali bijelci držeći u rukama gole noževe. Iza njih stajahu ostali bijelci s naperenim puškama. Crvenokošci se povukoše, pri ĉemu su gnjevno urlikali što je ostale upozorilo i svi su brzo dotrĉali do vatre poglavica. Crvenokošci su bili skriveni u šumi, bijelce je obasjavala vatra, ali Crvenokošci nisu dvoumili da će pri prvom hicu njihovi poglavice biti usmrćeni. Old Shatterhand, koji je najstarijeg poglavicu zgrabio, upitao je ovoga kako se zove. Ovaj reĉe: Kunpui je moje ime. Oslobodi me pa ću pregovarati s vama. Bit ćeš osloboĊen, ali tek onda kad se složite s onim što mi predložimo. šta tražite? Slobodu? Ne. Mi već jesmo slobodni; mi tražimo ... Prekinuli su ga. KaĊ su svezali poglavice, Old Shatterhand je odložio svoju pušku; sad ju je ponovo uzeo u ruke. Prijeko stajao je sakriven ispod jednog drveta Veliki vuk, ugledao je pušku i prestravljen povikao: Ĉarobna puška, ĉarobna puška! Opet je ovdje; duhovi su je donijeli zrakom! ĉarobna puška, ĉarobna puška — razlijegao se glas iz stotine prestrašenih grla Yamba Utaha. Old Shatterhand se opet obrati Kunpuiu: Tražimo da nas mirno pustite da odemo. Kad nastupi dan, odjahat ćemo a vas ćemo uzeti kao taoce. Kad se osvjedoĉimo da nam s vaše strane ne prijeti opasnost, pustit ćemo vas. To je sramota, velika sramota — stenjao je Kunpui. — Vi nas imate u svojim rukama. Ujutro smo naumili podignuti muĉeniĉke stupove, a sad smo mi svezani a vi nam postavljate uvjete.

324

Zar rnisliš da će biti bolje budete li se branili da izvršite ono što tražimo? Sjeti se samo moje ĉarobne puške. Ova posljednja opomena, izvanredno je djelovala, jer Kunpui upita: Kamo ćemo vas pratiti? Kamo vi jašete? Mogao bih iz opreznosti slagati — odgovori Old Shatterhand — ali to ne ĉinim. Idemo u Bock planine, gore, na Srebrno jezero. Kad se uvjerimo, da ste pošteno namislili nakon jednog dana ćemo vas pustiti. Dajem vam ĉetvrt sata da razmislite. Budete li se dvoumili, progovorit će naše puške. Ja sam govorio! Kunpui spusti glavu. Pažnja mu se uspravi prema nekom stablu, jer odande je zaĉuo neki poluglasni zov: Mai ive! Te dvije rijeĉi znaĉile su »ovamo gledaj«. Nisu bile gla- sno izreĉene, već skoro šapćući; nisu se mogle ticati nikog drugog već poglavice, a za bijelce su mogle znaĉiti obiĉnu sluĉajnost. Uprkos tome pogledali su Old Shatterhand, Old Firehand i Winnetou odmah na ono mjesto odakle je došao taj zov. Ono što su vidjeli bilo je ĉudnovato. Na tom su mjestu stajala dva Crvenokošca koji su razapeli neki gunj. Taj su gunj pomicali gore i dolje. Iza tog gunja stajala je vatra. Oba ta Indijanca na taj su naĉin razgovarala sa Kunpuijem. Indijanci, naime, imaju neke znakove, koji su razliĉiti kod svakog plemena. Noću se služe zbog tame bakljama, kojima upaljuju u zrak baĉene rukoveti suhe trave. Danju nalože vatru i nad njom drže, da bi sakupljali dim, velike kože ili neke poklopce. Kad se ta koža ili poklopac makne, pokaže se dim, a to znaĉi neki znak. To je neka vrsta brzojavljivanja, sliĉna našem, jer stanke izmeĊu pojedinih dimova imaju jednako znaĉenje kao kod nas povlake i taĉke. Ali ne treba vjerovati, da pleme ostaje uvijek pri istim znacima; mnogo puta ih mijenjaju, da stranci i neprijatelji ne doznaju što se govori. Kad su oba Indijanca zapoĉela pomicati gunj, udalji se Winnetou nekoliko koraka na stranu; došao je sasvim iza poglavice Kunpuia kome su bili upravljeni znakovi. Tada Indijanci nestadoše. Oni su izvršili svoje obavještavanje, ali nisu znali da su i njihovi protivnici shvatili što govore. Kun-

325

pui je tek sada primijetio, da je Winnetou stajao iza njega. To mu je upalo u oĉi i sav se zabrinut okrenuo da vidi kamo Apaš gleda. Ovaj se priĉinio kao da ga je zaokupio mjesec sa svojim zracima na jezeru. Kunpui se umirio. Ali Winnetou se polako približi Old Shatterhandu i Old Firehandu. Ovi su iSe zajedno s njim udaljili nekoliko koraka, tada ga posljednji upita tiho: Indijanci su nešto govorili svom poglavici. Je li moj •crveni brat razumio što govore? Vidio jesam, ali nisam potpuno razumio — odgovori Winnetou. — Ali ipak sam naĉistu sa smislom. Oba Crvenokošca su mladi poglavice Sampiĉe-Utaha, ĉiji ratnici su tako- Ċer ovdje. Javili su Kunpuiju neka mirno odjaše s nama, jer .ako mi kanimo na Srebrno jezero naš put će proći ponajprije preko Grand Rivera da uĊe u Dolinu jelena. Ondje logoruju mnogi ratnici Taša, Capota i Vihminuĉa iz plemena Utaha koji će se pridružiti pohodu na Navajose i upravo oĉekuju ove Utahe. Na ove mi moramo naići i oni će nas po naho- •Ċenju ovih mladih poglavica poraziti i osloboditi taoce. Po- slali su već glasnike i o svemu ih obavijestili. A kako mi ni u kom sluĉaju nećemo izbjeći svojoj sudbini, ovi će se Utahi, ■ĉim se mi krenemo, pokrenuti za nama, i tako ćemo se naći izmeĊu dvije vojske Utaha i neće nam biti moguće da se •spasimo. Do Ċavola. Taj plan nije loš! što kaže moj crveni brat na to? I ja se slažem, da je taj plan veoma dobar, ali u sebi nosi veliku pogrešku. Koju? Samo tu, što mi znamo za nj. Mi znamo što kane i kroz to znamo što nam je raditi. Ali u Dolinu jelena moramo ako nećemo da izgubimo bar ĉetiri dana. Nećemo gubiti na vremenu, ali usprkos tome nećemo ni Utahima pasti u ruke. Upitaj tvog brata Old Shatterhanda, Ja sam već bio s njim u Dolini jelena. Progonili su nas talco- Ċer Utahi. Pobjegli smo im, jer smo pronašli skriveni put meĊu liticama, koji prije nas zacijelo nije dotakla ljudska noga.

326

-— Slažem se. PoĊimo dalcle tim putem. A taoce nećemo' prije osloboditi sve dok se ne riješimo opasne Đoline jelena. Prošlo je i zakazanih ĉetvrt sata. Old Shatterhand upita ICunpuija: Vrijeme je prošlo. što je zakljuĉio poglavica Utaha? Prije no što vam odgovorim, moram taĉno znati do kojeg mjesta namjeravate voditi taoce. Pratit će nas do Doline jelena. Ako nam se do tog mjesta ništa ne dogodi, uzet ćemo da ste vašu rijeĉ održali i pustit ćemo vas. Hoćete li to potvrditi i vašim kalumetom? Samo s tobom ćemo pušiti; to dostaje, jer ti ćeš govo- riti i pušiti u ime ostalih. Uzmi kalumet i zapali ga. Uzmi ti radije svoj. Zašto? Zar tvoja lula nije tako dobra kao i moja? Zar možda tvoja donosi u dimu iaž? Moj lcaiumet govori uvijek istinu. Lula Velikog vuka je lagala. I ti si tu laž potpomogao, kad si mu dao ratnike da nas napadnu. Pušit će se samo iz tvog kalumeta. Nećeš li to, shvatit ćemo da nisi pošteno namislio. Brzo odluĉi. Oslobodite me, da mogu zapaliti lulu. Nije to potrebno. Ti si talac i ostat ćeš svezan sve dok te u Dolini jelena ne oslobodimo. Ja ću sam napuniti tvoju lulu i dat ću ti je u usta. Kunpui je pretpostavio da je dobro da više ne odgovara. 01 d Shatterhand mu uzme lulu s vrata, napuni je i zapali, Tada otpuhne dim na svc propisane strane svijeta i ukratko izreĉe što su on i Kunpui upravo bili dogovorili. Kunpuija su upravili i okretali na sve ĉetiri strane svijeta. I on je ispušio kalumet. Sada su doveli i konje bijelaca, a takoĊer i one talaca. To se dogodilo upravo u trenutku kad je svitala zora, a bijel- ci su držali za shodno da se što više požure. Poglavice su svezali na njihove konje i stavili ih u sredinu ĉete. Pokrenuli su se u pokrajnji kanjon, odalcle su bili došli Hobble Frank i Tetka Droll. Indijanci su se ponašali prema dogovoru, a samo mrki pogledi, kojima su gledali bijelce, govorili su kakvi su im osjećaji.

327

Ĉetrnaesto poglavlje INDIJANSKA BITKA Da se sve sretno svršilo, nitko nije bio ponosniji od Drolla i Hobble Franka. Kad su se udaljili iz logora, reĉe Droll, pri ĉemu se na svoj osebujni i lukavi naĉin nasmijao: Hi-hi-hi-hi, kakvo je to veselje za moju staru dušu. A1 će se Crveni ljutiti, što su nas morali pustiti. Ne misliš li i ti to, Frank? Baš se veselim — potvrdi Frank. — Bez nas bi svi još bili svezani upravo kao Prometej, kojeg je godinama izje- dao orao. Ali, znaš li, Frank, ja mislim da bi se oui i sami iskopali. To i ja vjerujem, ali bilo bi im teško. Ja nisam pono- san na to, ali me ipak prožima neko ponosno ĉuvstvo. Kada se jednom naĊem u potpunom miru i pri ruci mi se naĊe dobra tinta, napisat ću svoje memoare, to uostalom ĉine svi slavni muževi. Prispjeli su u pokrajnji kanjon. Nije zavijao ulijevo pre- ma glavnom kanjonu, već udesno. Winnetou, koji je najtaĉnije poznavao put, kao i uvijek je jahao na ĉelu. Iza njega su slijedili lovci, tada rafteri, koji su ĉuvali zarobljenike. Iza ovih slijedila je ona nosiljka u kojoj se nalazila Ellena Butler. Otac je jahao kraj nje, a zaĉelje su ĉinili ponovo rafteri. Ellen se hrabro ponijela; srećom je Crvenokošci nisu strogo uzimali. Kad su se muževi oslobodili svojih spona i potrĉali k poglavicama, ta je mlada djevojka, voĊena svojim ocem i Crnim Tomom, takoĊer hrabro potrĉala. Uslci kanjon strmo se uspinjao i ušao nakon nekoliko sati u drugu otvorenu ĉistinu opasanu liticama, koje su saĉinjavale poĉetak Rocky planina. Podboli su konje i tako ih brzo potjerali koliko je dopuštala obzirnost prema Elleninoj nosiljci. Ta je brzina nešto usporena, jer su jahaĉi ugledali nešto što ih je razveselilo. Ugledali su stado antilopa, pa im je uspjelo, da dvije iz stada odvoje i da ih ubiju. Današnji dan bio je namiren s mesom. Brda su se sve više približavala. Visoravan se ĉinila, kao da dotiĉe podnožje brda; ali to nije bio sluĉaj, jer je dolina Grand Rivera bila u blizini. Oko podneva, kad su sunĉeve

328

znati, da su prije nas već ovdje bili jahaĉi. Neka moja bijela braća izbrišu tragove sve dokle je moguće okom dosegnuti. Kada doĊu Utahi, trava će biti uspravna i samo ondje gdje smo mi jahali, bit će izgažena. Taj plan je bio odliĉan. Lovci su se vratili i izbrisali tragove. Tko će doći na ovo mjesto morat će držati da postoji samo jedan trag, trag Old Firehanda i njegovih pratilaca. Zarobljeni Crvenokošci šuteći su promatrali što se zbiva. Od polaska nijedan od njih nije progovorio ni rijeĉi. To što su sada ugledali, uĉinilo im se sumnjivo. Shvatili su što se zbiva i spustili glave. Sad su svi pošli širokim tragom Cornelovim. Potok je malopomalp uzlazio. Dolina je bila široka i obrasla grm- ljem i stabaljem. Granala se konaĉno u sve više pokrajnjih dolina, iz kojih su u potok pridolazile manje koliĉine vode da potok koji je tu nastajao natope. Winnetou je pošao najjaĉim izvorom, koji je dolazio iz doline koja je bila široka oko ĉetvrt sata hoda i iznenada izbijala na neki uski prolaz u pe- ćini, iza kojeg se opet širila. Kad su prošli kroz taj uski dio, Winnetou se zaustavi i reĉe: Ovo je odliĉno mjesto da se odmorimo i da nešto pojedemo. Konji su nam gladni i umorni, a mi smo zaslužili odmor. Neka sjašu moja braća, ovdje ćemo ispeći antilope. Ne misliš li, da će nas Utahi dostići — primijeti Old Firehand. Za danas se ni u kom sluĉaju neće približiti. Ništa nam ne mogu uĉiniti, jer ako postavimo jednog ĉovjeka na usko mjesto pri ulazu, on će već izdaleka vidjeti ako se budu približavali. Apaš je imao pravo. Izbacili su straže. Zarobljenike su privezali za stabla, konje su pustili neka pasu i uskoro su gorjele dvije vatre, da ispeku antilope. Za kratko vrijeme divljaĉ je bila ispeĉena. I Indijancima su dali da jedu, pili su iz krĉaga, koji je lord nosio uza se. Englez je bio sjajne volje. Izvadio je svoju bilježnicu, da zbroji iznos koji duguje Billu i Uncleu. Hoćemo li se okladiti? — upita prvoga. Zašto da se okladimo? Da vam dugujem već više od tisuću dolara. Ne kladim se. Vjeĉna šteta! Tu bi okladu ja dobio.

329

To mi je drago. Uostalom danas ćete još dosta toga unijeti u vašu bilježnicu, sire, jer uskoro ćemo krenuti. Uskoro su se ponovo spremili na polazak. Išli su ravni- com gore preko hrpta planine, tada su dosegli neki labirint klanaca i dolina, koje su, protežući se s raznih strana, vodile sve do istog cilja. Winnetou pokaže dalje rukom naprijed i reĉe: Za dva sata spustit će se taj kaos iz kamenja u veliku zelenu Dolinu jelena. Ali mi ćemo skrenuti ulijevo. Old Shatterhand i Old Firehand neka sjašu, neka svoje konje dadu nekome da ih povede, a oni neka zametnu naše tragove, da Yamba Utahi ne primijete da smo skrenuli. On skrene nalijevo meĊu gromade. Oba su lovca poslu- šala njegov savjet, uzjahali su istom tada kad su se dovoljno udaljili od puta. Apaš je dokazao da ima golemo pamćenje. U tom spletu, gdje je pred nekoliko godina tek jednom bio, znao je za svaki kamen, za svaku liticu, za svaki uspon i sva- ki zaokret. Uspinjali su se veoma strmo, dok nisu dosegli daleku visoravan preko koje su pojahali najbržim kasom. Već se i sunce sakrilo iza Rocky planina, kad su došli na kraj visoravni: Apaš se zaustavi, pokaže rukom prema naprijed i reĉe: Još pet stotina koraka dalje i kamen se ruši ravno u dubinu kao što bi kap vode pala; s druge strane takoĊer; izmeĊu toga leži dolje Dolina jelena bogata dobrom vodom i šumom. U nju vodi samo jedan poznat ulaz, naime, onaj kojim mi nismo pošli, a ta dolina ima samo jedan izlaz koji vodi gore na Srebrno jezero. Old Shatterhand i ja sasvim smo sluĉajno našli jedan drugi prilaz. Ja ću vam ga pokazati. Približio se rubu ponora. Na tom rubu bilo je golemih gromada kao neka brana, da ĉovjek ne padne u ponor. On je nestao izmeĊu takvih gromada, a ostali su ga slijedili. ĉudnovato, ovdje je bio put! S desne strane zjala je dubina, koju su namjeravali doseći; Winnetou je pošao lijevo u neki blok pećina i tako se strmo spuštao, da su svi sjahali i poveli svoje konje. Ogromna, milju dugaĉka i široka pećina imala je brazdu na sebi koja se spuštala. 337 Usprkos jakoj strmini, kojom se taj put spuštao, konji se nisu sklizali, jer je put bio posut jakim šljunkom. što su dublje silazili to je bilo tamnije, Old Firehand je Ellenu
330

Butler posadio na svoga konja i pazeći na nju išao uz nju.

331

ĉinilo se kao da se satima spuštaju u dubinu dok nije iznenada strmina prestala, tlo se izravnalo, a brazda postala tako široka, da je obrazovala golemu prostoriju bez stropa. Ovdje se Winnetou zaustavio i rekao: Gotovo smo u dolini. Ovdje ćemo ostati, dok nam tama ne dopusti da prijeĊemo kraj Utaha. Povedite konje neka piju, a zarobljenicima zaĉepite usta da ne puste glasa od sebe. Apaš je poveo nekoliko lovaca, da im pokaže mjesto. Naprijed, gdje se ova prostorija sužavala, bio je izlaz, tako uzak, da su jedva dva ĉovjeka mogla usporedo proći. Taj se piolaz spuštao, ali ne jako. Nakon nekoliko zavoja našli su se muževi pred gustim prirodnim zastorom od povijuša. Winne- tou pomakne zastor i oni ugledaše pred sobom šumu koja je snažno izrasla i bila tako gusta da posljednji traci sunca nisu mogli probiti njenu krošnju. Winnetou je otišao da uhodari. Kad se vratio, javio je: Desno od nas, prema sjeveru, gore mnoge vatre; ondje su dakle Utahi. Niz dolinu je tamno. Onud ćemo poći. Možda ondje neće biti Crvenokožaca. Najviše su dva do tri ĉovjeka postavili na izlasku iz Doline ielena, te ćemo lako uĉiniti neškodliivima i mi ćemo dakle Dolinu napustiti bez velike opasnosti ako se crveni Cornel ne na'azi u njoi. Pod svaku cijenu moramo do-mati što je s niim. Zbog toga ću, ĉim se smraĉi, poći s O'rl Firehandom i Old Shatterhandom da prisluškujem što se zbiva kod vatara. Nskon dva sata noĊoše sva troiica. Onrezno su napredovali. Ništa nisu vidjeli ni ĉuli. Vntre su u daljini gorjele, bilo ih je veoma mnogo, po niihovu broju lako se moglo zakljuĉiti, da ovdie logoruje neobiĉno mnogo Utaha. Šuljali su se još uvijek naprijed. Od drveta do drveta, a Winnetou ie vodio. što su se više približavali vatri, to im je lakše bilo riješiti njihovu zadaću, jer gledajući prema plame- nu vidjeli su svaki predmet, koji je bio pred njima. Kretali su se prema desnom rubu doline. Vatre su gorjele u sredini. Zacijelo Crvenokošci nisu vjerovali rubu pećina. Brzo su na- predovali. Već su se nalazili paralelno sa prednjim vatrama. Lijevo od njih gorio je svijetao, visoki plamen, potpuno odije- ljen od ostalih. Kraj vatre sjedilo je pet poglavica. Poznali su ih po orlovim perima u kosi.

332

Upravo je jedan ustao. Odbacio je ratniĉki ogrtaĉ. Njegovo golo tijelo, zajedno sa obrazom i rukama, biio je obojeno debelom naslagom žute boje. Žuto sunce — šaptao je Winnetou. — On je poglavica Capota Utaha. Posjeduje snagu medvjeda. Pogledajte mu ti- jelo. Kakvo mišiĉje, a koliko su mu široka prsa. Utah je mahnuo drugom poglavici, koji je takoĊer ustao. Taj je bio viši od ovoga. ali ne manje snage. Ovaj se poglavica zove Cetiri bivola — reĉe Old Shatterhand. — Ovo je ime dobio, jer je jednom ĉetiri bivola oborio sa ĉetiri strijele. Oba poglavice izmijenjaše nekoliko rijeĉi i udaljiše se od vatre. Možda su htjeli obići stražu. Izbjegavali su ostale vatre i sve su se više približavali pećini. Ah! — reĉe Old Firehand. — Proći će kraj nas. Što ti misliš, Shatterhand? Da ili šćepamo? Zar žive? Naravno! To bi bila fina šala! Brzo dolje, na zemlju, ti prvoga, ja drugoga. Oba Utaha se približiše, jedan je išao iza drugoga. Tada izroniše iz tame dvije sjene i.,. dva snažna udarca šakom i pogoĊeni se srušiše. Dobro je — zašapće Old Firehand. — Ove imamo. Brzo ćemo ih skloniti. Svaki je uzeo svoga. Winnetoua su upozorili neka ĉeka i obojica su požurili do sakrivene prostorije unutar pećina. Ondje su izruĉili svoje nove zarobljenike, zapovjedili su neka ih svežu i neka irn zaćepe usia i vratiše se k Winnetouu. Taj je još uvijek bio na istom mjestu. Ni je više bilo nužno da pri- sluškuju ostale poglavice, mnogo je važnije bilo pronaći mje- sto gdje se nalazi crvenokosi Cornel sa svojim Ijudima. Zbog toga su morali proći cijeiom dolinom. Tri odvažna muža pošla su sve dalje uza zid pećine napušta jući sve više vatre. Koliko su dobro mogh da promatraju predio oko vatara, toliko je tamnije sad bilo na ovoj strani. Valjalo je, dakle, biti na oprezu. Gdje oko nije moglo ništa, pomogla je ruka. Winnetou je kao obiĉno bio prvi. Iznenada stane i oglasi se gotovo preglasno i prestrašeno. Uff!

333

Ostali takoĊer stadoše i napeto slušahu. Kad je sve bilo mirno, upita ga Old Firehand tiho: što je? Covjek — odgovori Apaš. Gdje? Ovd je, preda mnom, držim ga. Samo ga ĉvrsto šĉepaj! Ne daj da viĉe! On ne može vikati, mrtav je! Zar si ga udavio? Već je mrtav, visi na muĉeniĉkom stupu! Na muĉeniĉkom stupu? Jest. Ni skalpa nema. Tijelo mu je puno rana. Hladan je, a ruke su mu sasvim mokre od krvi. Dakle, već su bijelci mrtvi, a mi se nalazimo na muĉi- lištu. Hajde da pretražimo predio. Pipali su i uskoro našli dvadeset strahovito iznakaženih leševa, koji su bili privezani na stupove i stabia. Strašno! — stenjao je Old Shatterhand. — Mislio sam <da ćemo još spasiti te ijude, bar da ih spasimo od takve smrti. Obiĉno su Crvenokošci ĉekali do slijedećeg dana, ali ovdje to nisu uĉinili. A plan, crtarija — reĉe Old Firehand. — Sve je to sada izgubljeno. Još nije. Mi imamo poglavice. Zamijenit ćemo možda njih za plan. Ako je još taj cio i ako ga nisu već uništili. Uništili? Sumnjam! Crvenokošci su nauĉili, da cijene takve papire. Nemoj biti zabrinut. Uostalom, pomognite mi da odgonetnemo iz kojeg su razloga tako brzo ubili ove momke. No, što misliš? Da dobiju mjesta za nas. Naš je dolazak već javljen. Oĉekuju nas sutra ujutro i, ako se mi ne pojavimo do tog vremena, poslat će uhode. Glasnici, koje su izasfali da najave naš dolazak, sigur- no su već stigli, ali Yamba Utahi još nisu — reĉe VVinnetou. Ne, zacijelo nisu. Možda će stići istom sutra ujutro, jer je drugi dto puta veoma loš i noću ga je teško... Ali ĉuj! Uistinu, oni dolaze, eto ih tu su! Iznad mjesta, na kojemu su sva trojica stajali zaĉuo se iznenada glasni veseli povik, kojim su odozdo odgovorili.

334

Yamba Utahi su dolazili usprkos noćnoj tami i usprkos lošem putu. Odmah su naćinili mcoge baklje i svijetlili došljacima. Šuma je odjednom oživjela i bila sva rasvijetijena tako da su sva trojica odjednom bili u krajnjoj opasnosti da ih otkriju. Moramo odmah dalje — reĉe Old Firehand. — Ali ka~ mo? Ispred nas i iza nas sve je puno ljudi. Na drveće — odgovori Old Shatterhand. — U gustom granju priĉekat ćemo dok se stiša uzbuna. Dobro je, Winnetou je već gore! Jest. Apaš se već bio uspeo, a da nije pitao za savjet. Sakrio se u gustom lišću. Oba lovea slijedila su ga, pri ĉemu su se uspeli na druga stabla. Pri svjetlu vatara i bakalja promatrali su dolazak Yam- ba Utaha. Kad su ovi doznali, da je dvadesetak bijelaca poginulo na muĉeniĉkom stupu, vjerovali su da su to oni bijelci koje oni traž.e i zatražili su da ih vide. Približili su se s mnogim bakljama, da im pokažu bijelce. Lovcima na drvu pružio se strašan prizor. Yamba Utahi su vidjeli da lešine nisu oni Ijudi koje traže i svoju su ljutnju iskalili na neopisiv naĉin. Na lešinama. Srećom, to nije dugo potrajalo, sve se svršilo neoĉekivano brzo. S donje strane Doline razlijegao se dugi povik, povik, koji nitko, tko ga jedanput ĉuje, neće zaboraviti: smrtni povik ĉovjeka. Uf! — usklikne jedan poglavica, koji je stajao ispod drveća. — Što je to bilo? Žuto sunce i Ćetiri bivola su ondje. Ponovo se razlijegao sliĉan povik a potom zapraskaše mnogi hici. Navajosi! Navajosi! — vikao je poglavica. — Winne- tou, Shatterhand i Firehand doveli su ih da nam se osvete! Na noge ratnici, bacite se na te pse! Uništite ih! Pustite konje i poĊite pješke na njih! Nekoliko trenutaka sve se ispremiješalo. Dohvatili su oružje, nabacali mnogo drva na vatre da dobiju dovoljno svje- tlosti za bitku. Padali su poklici i urlici; sva je šuma odzvan ja- Ia od ratniĉkih povika. Hici su praskali sve bliže i bliže. Stra- ne, tamne spodobe prikradale su se od drveta do drveta, a u rukama su im sijevale puške. Utahi su odgovorili iz poĉetka pojedinaĉno tu i tamo, malopomalo su obrazovali skupine, koje su bile u stanju da

335

se brane. Nije bilo zapravo nekog općeg bojišta, već se oko svake vatre rasplamsavao boj. Jest, bili su to Navajosi, namislili su Utahe iznenaditi, ali nisu znali tiho savladati straže koje su Utahi izbacili na ula- sku u Dolinu. Smrtni krik ovih stražara upozorio je Utahe i sad se trebalo boriti prsa o prsa, a napadaĉi nisu mogli isko- ristiti iznenaĊenje, već su morali odiuku prepustiti hrabrosti i brojĉanoj nadmoći. Pokazalo se da su Utahi brojĉano nadmoćniji, osim toga su poznavali okolicu bolje od svojih neprijatelja i tako su ovi, iako su se izvanredno hrabro držali, sve više bili potiskivani. Borili su se iz daljine i izbliza. Govorile su puške, ali i noževi i tomahawci. Tri sakrivena promatraĉa gledali su kraj- nje napetu scenu, bitku na život i smrt. Ovdje su se dvojica šĉepala, ondje su pak strahovito urlikali. Gdje bi jedan pao, odmah je pobjednik kleknuo na nj da mu uzme skalp, da u slijedećem trenutku možda i sam izgubi svoj. Od ona tri poglavice koji su sjedili uz vatru, dvojica su se borila da pokažu primjerom svojim ratnicima. Treći se nasloni na neko drvo u blizini najveće vatre, oštrim je okom promatrao tok bitke i lijevo i desno davao zapovijedi. Bio je vojskovoĊa, u ĉijim rukama su se nalazili konci obrane. Ćak kad su Navajosi sve više i više potisnuti, ostao je na svom mjestu. Bitka se sve više udaljavala. Sad su tri nehotiĉna svje- doka dobila vremena da se sklone u sigurnost. Put u njihovo sklonište bio je slobodan. Sišli su s drveća. Još je uvijek poglavica Utaha stajao na svom mjestu. Buka bitke dolazila je iz daljine. Sada natrag — reĉe Winnetou — kasnije će upaliti golemu vatru veselja i tada će biti prekasno. Hoćemo li i ovog poglavicu šĉepati — upita Old Shatterhand. Zapanjen, stao je u govoru. Iz tame se kao munja pokazalo neko malo tijelo. Taj je ćovjek zamahnuo puškom i kun- dakom tresnuo poglavicu po glavi, tako da se ovaj prevalio na zemlju. Tada ga zgrabi za šiju i brzo povuĉe u tamu. Pri tom su ĉuli kako je rekao dosta glasno: što mogu Old Shatterhand i Old Firehand to mogu takoĊer i Saksonci.

336

—■ Hobble Frank! — reĉe Old Firehand. — Momak je poludio. Moram odmah za njim, da ne uĉini kakvu glupost. Poludio? Zacijelo nije! — odgovori Old Shatterhand. — On je smiješan momak, to je istina; ali srce mu je upravo na onoj strani gdje je potrebno, a lakouman nije nimalo. Ja sam ga uzeo u školu i mogu reći, da me jako veseli taj momak. Odbrzali su s toga mjesta i pošli za mališanom u tamu. Već su skoro došli do ulaza u zaklonište, tada padne upravo pred njima hitac. Odmah nato razliježe se nasmijani glas mališana: Glupane, pripazi malo na koga pucaš! Hoćeš li mene pogoditi, ne smiješ pucati na mjesec. Eto ti tvoj dio i laku noć. Zaĉuli su zvuk kao od teškog udarca i potom je zavladala tišina. PoĊoše dalje i naiĊu na Franka. Natrag! — zaviĉe ovaj. — Ja pucam i bodem! Stoj, ne pucaj — upozori ga Old Shatterhand. — Mi smo! Zahvalite bogu, da ste otvorili usta! Da vas nisam prepoznao, bogami bih pucao! Zbog ĉega si napustio zaklonište — upita Old Shatterhand. Bio sam u brizi za vas! Ĉim ste otišli, zaĉuli smo uža- snu viku kao da su provalili Cimbri i Teutoni. Odmah potom ĉuli smo puškaranje i ja sam se bojao za vas. Zbog toga sam uzeo pušku i otrĉao, a da nisam nikoga u toj egipatskoj tami primijetio. Lijevo su pucali, a vi ste pošli desno. Dakle i ja sam pošao udesno. Tada je neki poglavica stajao uz drvo. To me razljutilo i ja sam mu zadao vertikalan udarac, našto je on horizontalno pao. Naravno, odmah sam ga spremio na sigurno mjesto; ali bio mi je ipak malo pretežak i za trenu- tak sam sjeo na njegov corpus iuris, da se odmorim. Uto je došao neki Crvenolcožac, naperio pušku u mene. Odbio sam mu je, a njegova kugla je odletjela u mlijeĉnu stazu. S pomoću mog kundaka i njega sam položio kraj njegova poglavice. što da se uradi s tim momcima? Ja ih sam ne mogu otpremiti u zaklon. Mi ćemo ti pomoći, ali sada brzo u sklonište! Dolje je prestalo puškaranje. Možemo oĉekivati povratak Utaha.

337

Obojicu onesviještenih Indijanaca spremili su u zaklonište, svezali ih i zapušili im usta. Jest, Utahi su se vraćali kao pobjednici. Zapalili su dvostruku vatru i u sjaju plamenova pretražili šumu, da naĊu mrtve i ranjene. Navajosi su sakupili svoje ranjene i poginule kao što je to već obiĉaj kod Indijanaca. Uz svakog mrtvog kojeg bi našli, razlijegao bi se urlik bijesa i bola. Skupili su leševe, da ih ĉasno pokopaju. Izgubili su trojicu poglavica, koji su po svim znacima bili zarobljeni od Navajosa. Dvojica poglavica pozvali su najhrabrije ratnike na savjetovanje, pri ĉemu su svi držali glasne i ljutite govore. Winnetou je ponovo pošao da prisluškuje ne bi li možda doznao što Utahi namjeravaju. To mu nije bilo teško. Crveno- košci su bili duboko uvjereni da su sasvim sami. Uopće nisu bili na oprezu. Poraženi Navajosi neće se vratiti, a kad bi se i to dogodilo, na izlasku iz doline stajale su straže! Da su se posred doline nalazili mnogo opasniji neprijatelji od Navajosa o tome nisu imali ni pojma. Winnetou je ĉuo sve što su nakanili da uĉine. Još ove noći pokopat će mrtve, a žalosne pjesme će odgoditi za kasnije. Prije svega su naumili osloboditi zaro- bljene poglavice. To je bilo još nužnije, jer će sutra doći Winnetou i njegovi bijeli pratioci. Budući da ovi misle gore na Srebrno jezero, svakako ih Utahi moraju imati u svojim rukama. Zbog toga se treba dobro spremiti, da bi mogli zapoĉeti gonjenje u prvom sivilu dana. Winnetou se polako i oprezno povukao. Došavši u blizinu zakloništa ugledao je mnoge konje. Te životinje su za vrijeme borbe nestale i odvojile se od ostalih konja. Apaš se sjetio da imaju novih zarobljenika za koje je trebalo ĉetiri konja. Nije bilo u blizini ni žive duše. Životinje ga se nisu plašile, jer je i sam bio Indijanac. Uzeo je jednog konja za ular i odveo ga u zaklonište. Ondje je sjedio Old Firehand iza onog zastora i preuzeo od Winnetoua konja. Tako su nabavili ko- nje, koji su, doduše, iz poĉetka ponešto frktali, ali ih je Win- netou odmah umirio. U zakloništu nije nikome bilo dosadno. Toliko su imali jedan drugome da ispriĉaju. Hobble Frank se u potpunoj tami približio svom prijatelju. Prije se nije odvojio od debelog Jemmyja i usprkos ĉestim prepirkama oni su bili nerazdru- živi; ali otkako je pronašao Tetku Droll sve je postalo dru338

gaĉije. Drolla se nije ticalo što Frank govori i nikad ga nije u govoru ispravljao, to je snažno privezalo Franka uz Drolla. Lord je sjeo s druge strane Franka i pitao ga sav oduševljen njegovim junaĉkim djelom. Nadam se da mi nećete zamjeriti ako vam dadem jednu uspomenu. Stavio mu je jednu od svojih prekrasnih pušaka u ruke. Frank odgurnu pušku i reĉe: Ĉujte me, mylorde, nemojte se šaliti. Zar ćete mi doista pokloniti ovu pušku? Hoću — odgovori Englez. Ma zar baš meni? Upravo je tako. Tada amo s njom, samo brzo, dok se niste pokajali! Vaše ludilo je kratko, kao što je kratak Jemmv, ali pokajanje je dugo kao dugaĉki Davy, tako pjeva Freiligrath. Ta je puška moje vlasništvo, moje neprikosnoveno vlasništvo! Sav sam izvan sebe od veselja! Ja sam svladan! MyIorde, trebate li dobra prijatelja, koji će za vas u vatru i u vodu samo zazviždite, eto mene, odmah! Hoćete li da vam stisnem desnicu? Ili hoćete da vas zagrlim i poljubim? Rukovat ćemo se! Dobro! Sam si to htio, Antone! Eto moje ruke! Stisnite je! Uvijek je smijete stisnuti, ako vam to ĉini veselje i zadovoljstvo! Svaki dan vam je stavljam na raspoloženje! Drolle, bratiću iz Altenburga, jesi li ĉuo kako me je poĉastila sreća ovoga dana! Upravo slušam — odgovori Droll. — Kad bi to bio netko drugi, ja bih mu zavidio, ali budući da si ti moj pri- jatelj i bratić, ja se od svega srca veselim! ĉestitam ti! Budući da je idući dan nagoviještao velike napore, postavili su straže i pokušali zaspati, što im još dugo nije pola- zilo za rukom. Istom su oko ponoći zaspaii, da se probude s prvim tracima zore, jer su ĉuli Indijance kako odlaze. Uskoro nije bilo ni jednog Utaha u Dolini. Sad su mogli napustiti za- klonište. Ponajprije su radi sigurnosti izbacili straže na ulaz i izlaz iz doline, a ovu taĉno istražili. Pronašli su skupni grob, u koji su pobacali lešine i na njih nabacali kamenje. Bilo je crknutih konja koji su bili pogoĊeni lutajućim kuglama. Put na Srebrno jezero, ako nisu htjeli susresti Utahe, vodio je

339

kroz pustiujski predio. Ondje se moglo oĉekivati, da neće biti hrane. Konji su im došli veoma dobro. Zapadnjak ne smi- je birati, ako ništa drugo nema, on se hrani i konjskim me- som. Kad je gost Indijanaca, ĉesto biva ponuĊen i mesom psa. Odrezali su, dakle, najbolje komade, razdijelili ih i ispekli. Kad su se Utahi udaljili, izvadili su ĉepove iz usta zarobljenicima. Kad su ovi tražili neka ih oslobode, kratko su im odgovorili, da su razumjeli onaj govor znakovima i da ih zbog toga još ne mogu osloboditi. Zarobljenici su se potom umirili. Sad su došli da razgledaju leševe ubijenih bijelaca. Umrli su u najtežim mukama. Ovi ljudi, koji su sad te leševe gle- dali, mnogo su toga vidjeli i doživjeli, ali ih je spopala groza kad su vidjeli izmuĉena tijela žrtava. Trampi su poželi upravo ono, što su sami sijali. Najteže je prošao Cornel. On je naglavce visio na muĉeniĉkom stupu, sasvim gol; Crvenokošci su meĊu se razdijelili odjeću i ni najmanji komad robe nije se mogao naći. Ukraden je crtež nestao; ako ga ne dobiju od Utaha, ostala je sitna nada da možda oba Medvjeda znadu tajnu Srebrnog jezera. Skinuli su mrtvace sa stupa, polegli ih jedne kraj drugih da na njih nabacaju kamenje. Tada su pojahali, voĊeni Winnetouom, put Srebrnog jezera. Petnaesto poglavlje NA SREBRNOM JEZERU Kad su se nakon nekoliko dana napornog jahanja bijelci približili svome cilju, pružila im se pred oĉima veliĉanstvena slika. Jahali su kanjonom, koji se polagano uspinjao, a s obiju strana uzdizale su se uvis veoma visoke pećinaste stijene tako sjajne boje da su skoro zasljepljivale oĉi. Divovske pira- mide pješĉanika nizale su se jedna do druge poput kulisa sa razliĉito obojenim slojevima i u katovima se dizale poput neba. Katkada su te piramide stvarale ravne okomite zidove, a katkada su se sa svojim mnogim stupovima, izboĉenim uglovima, šiljcima i bridovima, mogle usporediti s nekom gradinom. Sunce je bilo visoko i sjalo koso na ovaj veliĉan-

340

stveni prizor i obasjavalo ga u nekoj upravo neopisivoj krasoti boja. Neke pećine ljeskale su se najsvjetlijim plavilom, druge su bile tamno i zeleno-crvene, izmeĊu ovih ležale su žute i maslinastozelene; neki su siojevi bili vatrene bakrene bolje dok je u brazdama poĉivala tamnoplava sjena. Ali sav taj sjaj, kraj kojeg bi gledalac mogao izgubiti oĉi, bio je mrtav, nedostajao mu je život i kretanje. Nijedna kap vode nije tekla usred tih pećina, nijedna travka nije ovdje našla hrane, a na ukoĉenim zidovima nije se mogla vidjeti nijedna gran- ĉica, nijedan listić, ĉije bi zelenilo prijalo oĉima. Da je nekoć ovdje bilo vode i to u velikim koliĉinama pokazivali su tragovi koji su se jasno raspoznavali u kamenju s obje strane kanjona. U to vrijeme je ovaj sada suhi kanjon bio korito neke rijeke, koja je svoje snažne bujice duboko i široko slijevala u Colorado. Tada je klanac bio tjed- nima nepristupaĉan ljudskoj nozi i teško bi se koji hrabri zapadnjak ili Indijanac usudio prepustiti valovima na sla- boj i krhkoj kanoi. Dno kanjona sastojalo se iz duboke naslage okruglog kamenja, a u meĊuprostoru bilo je finog pijeska. To je otežavalo put, jer je okruglo kamenje izmicalo ispod nogu konja i toliko umaralo životinje, da su ĉesto morali zastajati da se odmore. Old Firehand, Old Shatterhand i Winnetou bijahu na ćelu. Prvi je poklanjao okolici naroĉitu pažnju. Na onom mjestu, gdje su se dvije goleme litice dizale uvis i oslanjale jedna na drugu i pod sobom ĉinile golemi prostor, koji je jedva bio deset stopa širok i koji se sve više sužavao, na tom mjestu je zaustavio konja i promatrao ga ispitujućim pogledom: Mora da je to ono mjesto, na kojem sam tada izbio, kad sam našao žilu. Ali hoću da to istom provjerim. Moguće je, da se i varam. Htio je sjahati da taĉno ispita; ali Apaš okrene konja prema liticama i reĉe mirno i sigurno: Neka me moja braća slijede, jer ovdje poĉinje put kojim ćemo skratiti naše putovanje, a i konjima će biti lakše. Ti poznaješ taj usjek? — upita ga iznenaĊeno Old Firehand. Poznam. Iz poĉetka će biti još i uži, tada će se veoma proširiti i to ne u neki uski klanac već u glatku visoravan, koja kao neki golemi stol malo-pomalo vodi u visinu.
341

To se slaže! Dakle na pravom smo mjestu! Taj se stol uspinje nekoliko stotina stopa. A što dolazi tada, znaš li? Gornji rub toga stola s aruge strane pada u dubinu i ĉini veliki okrugli kotao odakle vodi neki uski s mnogim zavijucima proviĊeni put u široku i lijepu dubinu Srebrnog jezera. I to je istina. Jesi li možda u tom kotlu pronašao nešto naroĉito? Nisam, nema tu ništa, baš ništa. Ni vode ni trave ni bilo kakve životinje. Nema kukaca, nema mrava. Dokazat ĉu ti ipak, da ima neĉega što je mnogo vred- nije od vode i trave. Ti zacijelo misliš na srebrnu žilu koju si otkrio. Jest. Upravo taj kotao meĊu liticama razlog je zbog kojega sam poduzeo tako daleko jahanje. Najprije poĊimo unutra! Pojahali su u usjeklinu jedan iza drugoga, jer za dvojicu nije bilo mjesta. Uskoro su se zidovi pećina raširili, gigantska vrata su se otvorila i pred jahaĉima se iza jednog zavijutka ukazao golem, glatki pećinski trokut, koji se polagano, poput krova, dizao, a slijeva i zdesna omeĊivali su ga zidovi. Ovamo su se uputili. ĉinilo se kao da su se konji uspeli na neki golemi krov, ali ipak uspon nije bio tako velik da bi im zadavao nesavladive poteškoće. Uspinjali su se jedan sat i dosegli najviši vrhunac. Pred jahaĉima se ukazala milju dugaĉka visoravan, koja se protezala prema zapadu; na njenu poĉetku vidio se onaj duboki kotao, o kom su govorili Old Firehand i Winnetou. Na jug je iz njega vodio neki tamni put, koji je odavde izgledao kao neka tamna crta. Bio je to već spomenuti put, koji je vodio na Srebrno jezero. Poĉeli su silaziti. Nagib je bio tako jak, da su sjahali s konja. Bilo je ĉak mjesta gdje je silazak bio opasan. Naravno i zarobljenike su odvezali, tako da i oni mogu hodati. Došavši dolje, ponovo su uzjahali, a zarobljenike privezali na konje. Sad je Old Firehand htio svojim pratiocima pokazati svoj nalaz, ali Utahi nisu smjeli ništa vidjeti. Zbog toga su ih odveli dobar komad puta naprijed, a nekoliko raftera ostalo je uza njih da ih ĉuva. Vijest, da se nalaze posred nalazišta, o kom su toliko priĉali i za njim toliko ĉeznuli, veoma ih je uzrujala.

342

Kotao je imao promjer velik. jednu englesku milju. Tlo se sastojalo iz dubokog pijeska, koji je bio pomiješan kamenjem velikim kao ćovjeĉja ruka. lnženjer Butler iskusnim je pogledom razgledavao tlo i rekao: — Moguće je, da ćemo ovdje naići na bogatu bonanzu. Ako ovdje ima plemenitog metala, možemo zacijelo oĉekivati da ga je mnogo. Ovo golemo uleknuće tokom stoljeća je dobrano isprano. Voda je tekla kroz uske prolaze u pećinama s juga i stvarala je, pošto nije mogla dalje, vir. Tlo na kojem stojimo, nastajalo je postepenim taloženjem i mora da sadrži mnoge metale, koji su svojom težinom bili najdublje, dakle se nalaze ispod pijeska! Ako nekoliko lakata zagrabimo u pi- jesak, pokazat će se, da li je naše putovanje uspješno ili nije. Ne treba da kopamo. Dovoljno je pokazati, da obale ove nekadašnje vodene rupe sadrže traženi metal — odgovori Old Firehand. Svakako. Ako u zidovima ima srebra, sasvim je jasno da će ga biti i na dnu ovog kotla. DoĊite! Pokazat ću vam! Uputio se upravo na neko odreĊeno mjesto. Ostali su ga u najvećoj napetosti slijedili. Slušaj, bratiću, meni drhti srce — prizna Hobble Frank. — Ako naĊemo srebro, napunit ću sebi sve džepove i odvest ću se u Saksonsku. Ondje ću na najljepšem mjestu na obali Elbe sebi sagraditi takozvanu vilu i po cio dan ću gle- dati na prozor, da svim ljudima pokažem kako sam postao otmjen momak. A ja — odgovori Droll — kupit ću sebi imanje s dva- deset konja, osamdeset krava i koza i pravit ću samo sireve. Old Firehand je došao do zida pećine, koji je ovdje bio podlokan i ispran. Pomaknuo je neki labavi kamen, zatim još jedan, pa zatim mnoge. Nastala je brazda, koja je bila za- tvorena ovim kamenjem. Ta je brazda nastala naravnim pu- tem, ali je ljudskom rukom bila proširena. Old Firehand pru- ži ruku u rupu i reĉe: Ono što sam ovdje našao dao sam da ispitaju. Hoću da vidim što će Butler reći na to. Kad je izvukao ruku držao je u njoj neki bijel, pomalo smeĊi predmet nalik na žicu koji je pružio inženjeru. Jedva je Butler pogledao, kad je glasno uzviknuo:

343

Nebesa! To je ĉisto srebro! I to se nalazilo ovdje u toj pukotini? Jest, sva je bila ispunjena srebrom. ĉini se da dopire duboko u pećinu i da je veoma bogata ovim metalom. Sa sigurnošću mogu reći, da smo ovdje na tragu izvanredno bogatog nalazišta. U svakom sluĉaju ima još takvih mjesta, koja sadrže mnogo srebra. Old Firehand se smješkao i izvukao je drugi još veći predmet. Bio je to kao dvije šake velik granitni kamen, koji je Butler pažljivo promatrao: Kemijska analiza zacijelo je bila mnogo taĉnija; ali mogu se zakleti da ovdje imamo posla sa smjesom klora i srebra, kerargiritom. Istina je. Kemijska je analiza uiftinu to i pokazala. Kolik je bio procenat? Sedamdeset pet posto pravog srebra. Kakvo nalazište! Gdje se nalazi navedena žila? Nešto dalje, na drugoj strani kotla. Ja sam je obilje- žio šljunkom. Old Firehande, tu se nalaze milijuni, a pronalazaĉ je silno bogat ĉovjek — uzvikne Watson, bivši predradnik. Zar samo pronalazaĉ? Vi ste svi dionici. Ja sam pronalazaĉ, Butler je inženjer, a svi vi pomažete pri poslu. Zbog toga sam vas i pozvao. Uvjete, pod kojima ćemo zajedno raditi i udio koji će svaki pojedinac imati u poslu, naknadno ćemo utvrditi. Te su rijeĉi razveselile sve i klicanju nije bilo kraja. Ve- ćina je imala volju, da odmah na tom mjestu poĉnu istraži- vati, ali ih je Old Shatterhand upozorio: Nemojte se tako žuriti, gospodo! Još moramo imati na pameti i druge misli! Mi ovdje nismo sami! Ali mi smo predusreli Crvenokošce — primijeti lord, koji, doduše, nije namjeravao sudjelovati pri eksploataciji nalazišta, ali se jednako veselio kao i drugi. Predusreli jesmo, ali ne mnogo. Navajosi će biti samo sat poslije nas na jezeru, a njih će zacijelo slijediti i Utahi. Ne smijemo, dakle, gubiti vrijeme, spremimo se za taj sastanak. To je istina — složi se Old Firehand. — Ali rado bih znao hoće li eksploatacija ovog srebra naići na poteškoće. Da nam to objasni, Butleru će trebati nekoliko minuta.

344

Inženjer je ispitivao dugim pogledom okolicu, zatim je rekao: Koliko je udaljeno Srebrno jezero? Za dva smo sata na njemu. Je li to jezero više od ovog mjesta? Leži mnogo više. Dakle, bit će nam potrebno mnogo cijevi; za prvu ruku dostajat će i drvene. A ima li ovdje takvog drva? U velikim koliĉinama. Srebrno jezero je okruženo šumom. Nešto bolje ne možemo ni zamisliti! Možda nam neće trebati da cijeli put provodimo cijevima. Nedaleko našeg mje- sta mogli bismo iskopati rezervoar. Od jezera pa do rezervoara voda može teći otvorenim kanalom, ali iz rezervoara do našeg mjesta trebat ćemo cijevi da dobijemo odgovarajući pritisak. Ah zbog prskanja. Jest. Ĉuvat ćemo se, naravno, da kamenje obraĊu- jemo ĉekićima i lopatama. Otplavljivat ćemo kamenje iz litica silnim mlazovima, a ondje gdje to neće biti dovoljno, upotrijebit ćemo barut. Ali u tom sluĉaju voda će morati nekamo da otiĉe, inaĉe će vam napuniti kotao i neće biti moguć rad. Jest, o oticanju je rijeĉ! To ćemo morati napraviti. Ja sam mišljenja da će nam iz poĉetka dostajati šmrk ili transmisija, ĉime ćemo vodu dobiti na onu visinu odakle smo došli. Odatle će sama sebi naĉiniti put i izgubiti se u nekoj pukotini kanjona. Naravno je, trebat će nam strojevi; ali to ne predstavlja poteškoću. Za mjesec dana možemo imati sve što nam treba, samo jedno zabrinjuje: ĉije je ovo mjesto. Timbabaĉi su vlasnici. Winnetou će posredovati, da nam prodaju ovo tlo; a obavijestit ćemo o tome i vlast. Time sam zadovoljan. Glavna je stvar, da vodu s je- zera dovedemo ovamo, o tome ću razmišljati dok budemo jahali. PoĊimo. Mala pukotina, koju je Old Firehand otvorio, bila je opet zatvorena. U nju su stavili i srebro koje su pronašli. Tada je društvo pojahalo, da nastavi prekinuti put. Zarobljeni Indijanci i njihovi ĉuvari ĉekali su ih na mje- stu u nekoj jaruzi koju je u davna vremena prosjekla voda a bila je široka deset, najviše dvadeset stopa; vodila je napolje

345

iz kotla. I ona je bila potpuno bez raslinstva. Voda iz davnih vremena potpuno je presušila i možda se kao obiĉna vlaga ja- vila u proljeće, ali ta koliĉina vode nije bila u stanju izazvati bilo kakav život. Još nisu stigli do Srebrnog jezera, kad se ta jaruga nenadano proširila. Ovdje je bilo trave, koju su ugledali nakon dugog vremena. Konji su mnogo patili zbog vrućine, nestašice vode i zbog lošeg puta. Više se nisu pokoravali uzdama, htjeli su pasti. Zbog toga su jahaĉi sjahali, da životinjama olakšaju. Obrazovali su skupine i zabavljahu se priĉanjem o budućno- sti kad iskoriste blago. Za trajanja ovog dijela puta inženjer nije ni na šta drugo mislio. Sad se izjasnio o rezultatu svog razmišljanja: Dovde sam izvanredno zadovoljan. Jaruga nije samo podesna da kroz nju dovedemo vodu, kroz nju ćemo transportirati i sve predmete koje ćemo trebati. Moram istaći, da nam priroda u svakom pogledu ide na ruku. Slušaj — reĉe Hobble Frank, pri ĉemu je svog bratića udario u rebra — ĉuješ li ti to. Ja već vidim svoju vilu. A i ja svoje imanje! Treba da se veseliš, Altenburg, kad najslavniji sinovi tvoji doĊu puni novaca, nosit će vre- ću punu novaca, bit će dugaĉka dvadeset lakata. Bratiću, doĊi da te poljubim. Još ne — branio se Frank. — Ja sam ... Inženjer ga je prekinuo jer je zabrinutim glasom povikao: Ellena! Gdje je Ellena? Ja je ne vidim! Djevojka je nakon dva dana ugledala prvu travu i u travi cvijeće. Potrĉala je kao i sve djevojke, da ga ubere. Vlaga obližnjeg jezera prodirala je kroz zemlju sve dovde; zbog toga je raslir.stvo, što se više udaljavalo od mjesta, postajalo sve bujnije. Ellena se berući cvijeće sve više udaljivala sve dok nije došla do nekog zavijutka. Upravo je htjela da se vrati kad su pred nju stupila tri naoružana Indijanca. Djevojka je zanijemjela od straha. Htjela je zvati u pomoć, ali nije mogla izustiti ni glasa. Indijanac je po svom odgoju vrlo gibiva duha. U svakom položaju on radi odluĉno i brzo. Jedva da su ova trojica ugledali djevojku već su je šĉepali. Jedan joj je rukom zaĉepio usta i rekao lošom engleštinom: Mir, inaĉe smrt!

346

Dvojica su je držali, a treći je pošao naprijed da viĊi kome ova djevojka pripada, jer je bilo jasno da nije ovdje sama. Vratio se za dvije minute, šapnuo nešto svojim pra- tiocima i oni su je odnijeli, a da se ona nije usudila izustiti ma i jedan glas. Za kratko vrijeme jaruga je bila pri kraju; vodila je do neke nevisoke brdske kose, koja je bila obrasla grmljem koje se malo-pomalo prelvaralo u šumu. Ellenu su odnijeli ponajprije u grmlje, pa zatim u šumu gdje su sjedili mnogi Indijanci. Svoje su oružje imali kraj sebe, ali su ga odmah pogra- bili i skoĉili na noge kad su vidjeli svoje drugove da dolaze noseći djevojku. Ellena je vidjela kako je svi prijeteći gledaju i držala je da se nalazi u najvećoj opasnosti. Uto se sjeti totema Malog medvjeda. On joj je rekao, da će je totem ĉuvati od svake opasnosti. Odriješila je uzicu na kojoj je totem visio i dade ga onom Indijancu, kojeg je držala najopasnijim. Crvenokožac je razvio kožu, promatrao je figure, iznenaĊeno je viknuo i dao totem drugome. Totem je išao od ruke do ruke. Lica su postajala sve ljubaznija, a onaj koji je već jednom Ellenu nagovorio, upitao je: Tko dati tebi? Nintropan-homoš — odgovori djevojka. Mladi poglavica? Jest. Gdj^? Na brodu. Velika ognjena kanoa? Da. Na Arkansas? Da. Istina. Nintropan-homoš biti na Arkansas. Koji mu- ževi tamo? Pokazao je u pravcu jaruge. Winnetou, Old Firehand, Old Shatterhand. 353 Uff! — uskliknu on, a takoĊer i svi ostali za njim. Htio je nastaviti s ispitivanjem, ali u tom trenutku šušnulo je u grmlju i sa tri ova muža na ĉelu nahrupiše bijelci, koji su u tren oka opkolili Crvenokošce. Ispitivaĉ nije primijetio Winnetoua, ali ga sada prepozna. 23 Blago u Srebrnoj*. jezeru

347

Veliki poglavica Apaša — reĉe. — Ova bijela djevojka posjeduje totem Maloga medvjeda i prema tome je naša pri- jateljica. Mi smo je zarobili, jer nismo znali da li su muževi kojima pripada naši prijatelji ili neprijatelji. Crvenokošci su bili obojeni modrom i žutom bojom, to je ponukalo Winnetou da upita: Jeste li vi ratnici Timbabaĉa? Jesmo. Koji vas poglavica vodi? Ĉia-nicas. To ime znaĉi Dugaĉko uho. Gdje je on — pitao je Winnetou. Na jezeru. Koliko vas ima? Stotinu. Ima li ostalih plemena ovdje? Ne. Doĉi će još dvije stotine Navajosa. S njima ćemo poći na sjever da Utahima odnesemo skalpove. Pripazite da vam oni ne bi vaše odnijeli. Imate li straže? Zašto straže? Ne oĉekujemo neprijatelje. Dolazi ih mnogo više no što će vam biti drago. Je li Veliki medvjed na jezeru? Jest, a s njima se nalazi i Mali medvjed. Odvedite nas k njima. Upravo su stigli i rafteri s konjima i sa zarobljenicima, jer su ostali bijelci, nafavno, pješke slijedili Ellenin trag. Svi su pojahali, a Timbabaĉe su stavili na ĉelo povorke. Jahali su po kosi kroz šumu. Tada se tlo poĉelo spuštati i uskoro su ugledali vodu kako svjetluca. Došli su do Srebrnog jezera! Poput kula visoke litice svjetlucale su u svim bojama kao i one u kanjonu i zatvarale dolinu koja je možda bila dugaĉka dva sata hoda, a za polovicu tog vremena široka. Iza tih litica izranjahu sve nove i nove pećine, jedne su svoje vrhove izdizale iznad drugih. Ti bregovi i te pećine nisu bile gole. U brojnim provalijama, koje su morali proći, raslo je drveće i grmlje; što bi se dublje spuštali, to je gušća bila šuma koja je okruživala jezero. Posred jezera nalazio se neki zeleni otok s jednom ĉudnovatom kućicom. Ĉinilo se, da potjeĉe iz vre- mena kad današnji Indijanci još nisu potisnuli prastanovnike. U njenoj blizini bilo je nekoliko kanoa na jezeru. Otok je bio

348

okrugao i mogao je imati promjer od stotinu koraka. Stara gradina potpuno je bila obrasla povijušama. Preostali prostor bio je ograĊen kao neki vrt, u kojem je raslo cvijeće i grmlje. Vrhovi šume ogledali su se u vodi jezera, a planine baca- hu svoju sjenu po površini. Ipak, površina nije bila ni zelena ni modra; sjajila se poput srebra. Ni dašak vjetra nije mreškao vodu. Covjek bi mogao pomisliti, da pred sobom ima školjku punu srebra. U kućama i kraj njih ležahu Indijanci, bili su to Timbabaĉi. Ponešto su se uzbudili kad su ugledali ĉetu bijelaca, ali kako su se njihovi suplemenjaci nalazili na ĉelu ove ĉete brzo su se umirili. Još bijelci nisu stigli na pravo mjesto, kad su da otoku ugledali dva lika kako izlaze iz zgrade. Apaš stavi ruku na usta i poviĉe: Nintropan-hauey! Winnetou je došao! Odgovorio mu je radosni povik, a tada su bijelci vidjeli kako su se oba Indijanca ukrcala na kanou da doveslaju na obalu. Bili su to Medvjedi, otac i sin. Njihovo zaĉuĊenje, kad su ugledali poznata lica, bilo je veliko, ali oni to nisu odavali. Kad je Veliki medvjed stupio na obalu, pružio je Winnetouu ruku: Veliki poglavica Apaša nalazi se svuda, a kamo god doĊe razveseljava srca. TakoĊer pozdravljam Old Shatterhanda, kojeg poznam, zatim Old Firehanda, koji je sa mnom bio na brodu. Kad je ugledao Tetku Droll, lako se nasmijao; prisjetio se posljednjeg susreta s tim smiješnim ĉovjekom, a kad mu je pružio ruku reĉe: Moj bijeli brat je hrabar ĉovjek, ubio je crnu panteru, neka mi je i on dobro došao! Išao je od ĉovjeka do ĉovjeka i svakome pružio ruku. Njegov se sin približio Elleni, koja je izašla iz nosiljke. Na- klonio se i rekao lošom engleštinom. Mali medvjed nije držao da to biti moguće bijelu miss ponovo vidjeti. Kamo ona putovati? Otputili smo se na Srebrno jezero. Crvenilo radosti obasjalo je njegovo lice, iako nije mogao zatomiti izraz zaĉuĊenja. To će bijela miss neko vrijeme biti ovdje — upita on. 23' 355 Bit ću ovdje dugo vremena — odgovori ona.
349

Tada molim da uvijek budem kraj nje. Ona neka upo- zna svo drveće, svo biije i cvijeće. Lovit ćemo ribu na jezeru, a u šumi takoĊer ići u lov, ali ja ću biti uvijek kraj bijele miss, jer biti mnogo divljih životinja i loših ljudi. Hoće li mi to dozvoliti? Veoma rado. Mnogo se veselim što si ovdje. Ellena mu je pružila ruku, koju je on oklijevajući uzeo, da je srdaĉno i neko vrijeme zadrži u svojoj. Konji pridošlica bili su odvedeni u šumu, gdje su se nalazili i konji Timbabaĉa. Njihov pogiavica je ostao ponosno u svom šatoru. Sad je polako izašao, primjetno ljutit da na nje- ga nisu obratili pažnju. Bila je to neka nesimpatiĉna pojava dugih nogu i ruku; izgledao je kao orangutan. U primjetnoj udaljenosti stao je, promatrao strance, zatim brda kao da ga se oni ne tiĉu. Ali prevario se, jer Tetka Droll mu se približi i reće; Zašto se Dugaĉko uho ne približi? Zar ne kani pozdra- viti slavne ratnike bijelaca? Poglavica je mrmljao nešto nerazumljivo na svom jeziku, ali Droll se nije dao smesti, potapšao ga je kao starog dobrog prijatelja po ramenu i uzviknuo: Kaži ti to meni engleski, staro momĉe! Još nisam na- uĉio tvoj jezik. Crvenokožac je ponovo mrmljao, a Droll ga ponovo nagovori: Nemoj se pretvarati! Ja znam da sasvim dobro govoriš engleski. No! — nijekao je poglavica. Zar baš ne? Poznaš li me? No! Zar me još nikad nisi vidio? No! Hm! Prisjeti se! Moraš se mene sjećati! No! Susreli smo se ondje dolje u Fort Defiaceu. No! Bili smo tri bijelca i jedanaest Crvenokožaca. Kartali smo se, a ponešto i napili. Crvenokošci su popili nešto više od

350

bijelaca i više nisu znali kako se zovu i gdje se nalaze. SpaTali su cijelo poslijepodne i cijelu noć! Zar se toga ne sjećaš? No! Ne! Lijepo! Mi smo bijelci takoĊer polegli uz Indi- jance, jer nije bilo mjesta. Kad smo se probudiii, nije više bilo Indijanaca. Znaš li kamo su otišli? No! Ali s njima je takoĊer otišla i moja puška i moja ke- sica za municiju. U cijev sam ugravirao T. D., a to znaĉi Te- tka Droll. Sasvim ĉudnovato, ta se slova eto nalaze na cijevi tvoje puške. Znaš li kako su ta slova dospjela na cijev tvoje puške? No! Moja kesa za municiju bila je izvezena biserom i ta- koĊer je imala ucrtana slova T. D. Nosio sam je o pojasu upravo kako je i ti nosiš. A na moje veliko veselje i ova tvoja kesa ima na sebi ista pismena. Znaš li kako je moje ime dospjelo na tvoju kesu? No! Ali zato ja znam! Kako je moja puška i moja kesa za naboje dospjela u tvoje ruke, oslobodit ću te ovog tereta! U trenu je oduzeo Crvenokošcu pušku iz ruke, a oduzeo mu je takoĊer i kesu s municijom. Kao munja skoĉio je k njemu Crvenokožac i s priliĉno dobrom engleštinom rekao: Daj to ovamo! No! Ta puška je moja! No! Kesa takoĊer! No! Ti si kradljivac! No! Vrati mi stvari ili ću te prisiliti! No! Poglavica izvadi nož. Droll se veselo nasmije i uzvikne: Ti se zoveš Dugaĉko uho i ja te poznam. Ali mnogo dulji od tvog uha su tvoji prsti! Uĉini istini ĉast, pa ćeš zadržati stvari. Dakle reci, poznaš li me? Yes! — odgovori Crvenokožac protiv svakog oĉeki- vanja.

351

Bio si sa mnom u Fort Defianceu? Yes! Jesi li bio pijan? Yes! Nestao si tada s mojom puškom i mojom kesom? Yes! Dobro, kad si priznao vraćam ti stvari! TakoĊer ti i ivoju ruku pružam! Hoću da budemo prijatelji, ali moraš go7 oriti engleski i ne smiješ više lagati! Jesi li razumio? Uzeo je poglavicu za ruku, potresao je, a ukradene mu >redmete vratio. Poglavica je uzeo te stvari i reĉe prijaznim Elasom: Moj bijeli brat moj je prijatelj. On zna što je pravo, er je stvari našao kod mene zbog toga ih vraća. On je prija- elj crvenih muževa i ja ga volim. Jest, dragoviću, i ja tebe volim. To ćeš uskoro i spo- :nati, jer da mi nismo stigli po svim biste znacima vaše skal>ove darovali Utahima. O, Utahi neće doći. Navajosi su ih potukli, a mi ćemo >ve slijediti da i mi osvojimo skalpove Utaha. Ti se varaš. Ali mi vidimo poglavice i ratnike Utaha ovdje kod .-as. Oni su vaši zarobljenici, dakle, su ipak poraženi. Mi smo ih zarobili za svoj raĉun. Navajosi su poraženi, >ni su pobjegli. Utahi ih slijede i već danas će možda biti >vdje na Srebrnom jezeru. Uff! — usklikne Dugaĉko uho, pri ĉem je širom otvo- io usta. Je li to moguće — upita Veliki medvjed. — Da li ta >ijela Tetka govori istinu? Jest, tako je — odgovori Old Firehand. — Mi ćemo 'am sve ispripovijedati, ali istom tada kad se osiguramo da las neprijatelji ne mogu iznenaditi. Svakog trenutka mogu Jtahi biti ovdje. Neka pedeset ratnika Timbabaĉa odmah po- tu u kanjon. Frank, Droll, Davy, Jemmy, Bill i Uncle, poĊite ; njima. Sići ćete sve do mjesta gdje kanjon poĉinje da bude lzak. Ima tamo dovoljno dobrih mjesta, koja će vas štititi. Jtahi će snažno potiskivati Navajose i s njima doći na Sre- )rno jezero. Prijateljima pružite pomoć, a nama, ĉim vidite leprijatelja kako se približuje, pošaljite glasnike. Dajte ko-

352

njima piti, a i vi se napijte, jer ondje dolje nema vode, a Veliki medvjed dat će vam jesti. Bilo je dovoljno hrane. Meso je visilo obješeno o ko- nopce, sušilo se. Bilo je takoĊer dovoljno pitke vode. S plani- na su tekli mnogi potoci, koji su natapali jezero. Na jednom od tih potoka napili su se konji! Uskoro je pedeset muževa sjedilo u svojim sedlima, a takoĊer su bili spremni i bijeli iovci. Vodio ih je Mali medvjed. Dolina izmeĊu planina protezala se od sjevera prema jugu; s istoĉne i zapadne strane bilo je nemoguće prići, a sa sjevera je neprijatelj mogao doći samo kroz kanjon kojim su takoĊer došli i bijelci; prema jugu se jezero izlijevalo u neki klanac, kojeg je ušće bio izlaz. S juga nisu trebali oĉekivati neprijatelja; odande su ĉak mogli doći prijateljski nastrojeni Navajosi. Tko bi okolicu Srebrnog jezera istraživao prema sjeveru, morao bi uskoro primijetiti, da se prije jezero nije izlijevalo na jug već na sjever, u kanjon. Sada je izmeĊu jezera i kanjo- na bila široka uzvisina, koje prije nije bilo. Ruke, koje su iz- vele taj posao, već su davno poĉivale u zemlji, jer brana je bila sastavljena iz drveća, ĉija starost se mogla procijeniti na sto pedeset godina. U koju svrhu su sagradili ovu branu? Zar postoji na zemlji ma i jedan ĉovjek, koji bi tu tajnu znao objasniti? Ĉeta, koju je Old Firehand obrazovao, odjahala je preko brane iza koje je poĉinjao kanjon. Na ovome mjestu bio je jedva deset lakata širok, iz poĉetka plitak i malo se pomalo spuštao. što je veća bila dubina kanjona, to se više širio. Odmah iza brane prestajala je šuma i uskoro nije bilo ni travke. Jedva da je ĉeta jahala deset minuta, zidovi kanjona postali su visoki preko sto stopa; još ĉetvrt sata i ĉinili su se kao da su spojeni s nebom. Put je bio posut golemim šljunkom, a to je toliko otežavalo jahanje. Nakon triĉetvrt sata postajao je kanjon odjednom širi, dvostruko širi no prije. Zidovi kanjona nisu bili samo u visini već i pri dnu puni pukotina. Ĉinilo se, kao da pećine stoje na stupovima koje tvore hodnike u kojima bi se mogli sakriti. — Ovdje moramo stati — reĉe Mali medvjed, koji je ja- 'hao s bijelcima na ĉelu. — Ovdje ima dosta rupa i udubina u fcojima se možemo sakriti.

353

A konje ćemo odvesti nešto natrag — reĉe Droll — da ih odavde ne mogu vidjeti ako doĊe do bitke. Tako su i uradili. Sedamdeset i pet ljudi sakrilo se s obje strane u udubine. Nisu dugo ĉekali kad zaĉuju posrtanje jednog premorenog konja u šljunku. Odmah zatim ukaza sc jedan jahaĉ, Navajos, ĉiji je konj već jedva trĉao. Ĉinilo se da je ĉovjek ranjen jer je njegovo odijelo bilo poprskano krv- Iju. Ipak je neprekidno, rukama i nogama podsticao konja, da ga natjera na nove napore. Miadi medvjed napusti svoj zaklon i izaĊe. Ĉim ga je Navajos spazio, zaustavi konja i poviĉe: Uf! Moj mladi brat! Jesu li već došli ratnici Navajosa, koje oĉekujeino? Još ne. Tada smo izgubljeni! Veliki duh nas je napustio okre- nuo se psima Utahima. Mi smo ih napali u Dolini jelena, ali smo bili odbijeni. Mi smo bježali, a Utahi su nas slijedili; danas im se ujutro pridružila nova ĉeta, tako da su sada ĉetiri puta jaĉi od nas i snažno nas potiskuju. Vi ste dakle uništeni? Skoro. Na deset pušĉanih dometa niže odavde bije se bitka. Poslan sam da s jezera dovedem pomoć, jer smo mislili da su oĉekivar.i ratnici stigli. No sada su naši ljudi izgubljeni. Još ne. SiĊi i odmori se ovdje! Pomoć će doći! Trebalo je teško pritiješnjenim Navajosima hitno dovestt pomoć, da im se omogući uzmak. Poslali su glasnika na Srebrno jezero, glasnika Navajosa ostavili su kod konja, a sami su požurili na poprište bitke. Da, zlo je stajalo s Navajosima. Većina je njihovih konja bila ubijena, oni su stajali iza leševa životinja, koji su u ovom predjelu predstavljali jedino zaklonište, budući su zidovi kanjona bili glatki i bez dubina. ĉinilo se da su im uzmanj- kale strijele, jer su sada još gaĊali samo u sigurni cilj; neki, oni najhrabriji, bježali su naokolo i skupljali strijele Utaba. Utahi su bili tako mnogobrojni, da su u mnogim uzastopnim redovima ispunjavali cijelu širinu kanjona. Borili su se s nogu, a sve su konje ostavili iza sebe da im ne budu ubijeni. Sad su na kratko vrijcme utihnuli bojni povici. Vidjeli su, da je došla pomoć. Bijelci su se posve otvoreno zaustavili na sredini kanjona; kad su vidjeli da su im Utahi došli na domet puške, naciljali su i opalili. Vika sa strane Utaha svje
354

doĉila je, da su meci pogodili cilj. Još šest hitaca i novi povici. Timbabaĉi su se sagnuli i puzali naprijed, da oni uz mognu gaĊati. Humply-Bill je bio mišljenja, da šestorica bijelaca ne smiju odjednom pucati, jer u tom sluĉaju nastaju za vrijeme punjenja predugi razmaci. Dvojica treba da pucaju, a ostali redom da pune puške. Tako je i bilo i svi su pristali na to. Uskoro se pokazalo, što mogu uĉiniti šestorica dobrih strije- laca s dobrim puškama. Svaki bijelac pogodio je jednog ĉov- jeka. Utahi su se povukli. Samo nekolicina od njih koji su posjedovali puške ostali su, ali su njihovi meci bili prekratki, a nisu se usuĊivali približiti se. Tada poviĉe Hobble Frank Malom medvjedu. Nas šestorica ćemo ih držati. Navajosi neka se povuku iza nas. Reci im ti! Sin poglavice poslušao je taj nalog i Indijanci se dignu i potrĉe natrag, da se zaklone iza bijelaca. Tek sada se vidjeio što su Navajosi pvetrpjeli. Preostalo ih je najviše šezdeset, a ni polovica od njih nije imala svoje konje. Srećom, mogli su se nesmetano povući, jer su i Timbabaĉi ostali ležati i držati Utahe na oku. Posvuda su se sad poĉeli i spasioci Navajosa povlaĉiti. Utahi su ih jednostavno slijedili. štedjeli su strijele i nasta- vili su bitku samo puškama. I tako su se jedni malo-pomalo povlaĉili a drugi su ih slijedili, sve dok nisu došli do onog mjesta gdje su se malo prije bili sakrili. Bijelci zapovjede, da se odmah potraže udubine i zakloništa a Mali medvjed je bio tumaĉ... Jedno posvemašnje i naglo povlaĉenje i ovi dosada teško potiskivani, nestali su. Sada su se nalazili u sigurnosti, jer su se mogli zakloniti od svakog metka, dok se Utahi nisu mogli nigdje skloniti. Još samo da skoro doĊe oĉekivana pomoć i moglo bi se mirno glcdati na daljnji tok bitke. A ta je pomoć već bila na putu. Old Firehand je s neko- liko rijeĉi ispriĉao Velikom medvjedu što se dogodilo. Po sljednji je imao vrlo zabrinuto lice i reĉe: Ja sam Navajose upozorio. Savjetovao sam im, neka priĉekaju dok se sakupe svi njihovi ratnici. Ali oni su mislili, Ċa se ni Utahi nisu još ujedinili i htjeli su pojedine ĉete jednu za drugom uništiti. Sad ih je stigla sudbina, koju su sami spremali svojim neprijateljima. A ako im i uspije da

355

•doĊu u brda, broj njihovih progonitelja će se od mjesta do mjesta povećavati i lako bi se moglo desiti, da se jednom naĊe tisuću Utaha na Srebrnom jezeru. Kako stoji u tom sluĉaju s tobom? Da li će te Utahi smatrati neprijateljem? Da. Tada se nalaziš u najvećoj opasnosti. Ne. Vjerojatno zbog toga, jer su Timbabaĉi ovdje i jer oĉekuješ još neke Navajose? Ne; ja se oslanjam samo na sebe sama. Tada te ne razumijem. Ja se ne plašim ni tisuće Utaha. Ja treba samo da podignem ruku i oni su izgubljeni. Jedan jedini kratki ĉasak ubija ih sve. Hm! Sve? Ne vjeruješ? Da, ti ne možeš shvatiti takva šta. Vi ste bijelci vrlo pametni ljudi, ali na takvu misao ne bi nijedan od vas nadošao. On je to rekao ponosnim glasom. Old Firehand slegne ramenima. Pogled Old Shatterhanda kružio je po jezeru, preko brda, i tada reĉe pri ĉemu mu je jezik titrao oko usnica: Ali nisi ti taj koji je nadošao na tu misao. Ne. Tko ti to kaže? Ja sam. Mi bijelci ne možemo imati takve misli, jer izbjegavamo masovne pokolje, ali dosta smo pametni da vam ĉitamo u dušama. Ti misliš, da znaš zašto se ne bojim tisuće neprijatelja? Da. Tada reci! Dobro! Ti ubijaš tisuću Utaha za jedan ĉasak? Da. Ako se nalaze u kanjonu? Da. To se ne može uĉiniti ni nožem, ni puškom, ni bilo kakvim drugim oružjem, već samo prirodnom silom. Zrakom, dakle, oluja? Ne. Vatrom? TakoĊer ne. Dakle vodom! Tvoje misli su pametne i dobre, ali dalje nećeš doći. Vidjet ćemo! Gdje imaš dosta vode da ubiješ tolike Ijude? U jezeru. Da li će ti Ijudi u jezero? Ne. Dakle mora

356

jezero doći k njima, ono mora svoju bujicu izliti naglo na kanjon. Kako je to moguće? IzmeĊu kanjona i jezera stoji visoka i ĉvrsta brana. Ta brana nije postojala u stara vremena; ona je naknadno sagraĊena i kod gradnje je stvorena naprava kojom se brana može naglo otvoriti tako da se suhi kanjon u ĉasu može pretvoriti u snažnu bujicu. Jesam li po- godio? Usprkos miru koji je Indijanac znao u svakoj prilici saĉuvati, skoĉio je Veliki medvjed i povikao: Jesi li sveznajući? Nisam, ali ja razmišljam! Ti si pogodio, uistinu ti si pogodio! Ali kako sam došao do te tajne? Nasljedstvom. A kako se otvara brana? Ako mi dozvoliš da istražim, tada ću ti i na to pitanje uskoro moći odgovoriti. Ne, to ti ne smijem dozvoliti. Ali možeš li pogoditi zašto je ta brana sagraĊena? Iz dva razloga. Prvo zbog obrane. Osvajaĉi južnih kra jeva su svi dolazili sa sjevera. Taj kanjon bio je omiljeni put osvajaĉa. Sagradili su branu da zatvore put time što bi izne- nada puštali vodu. A drugi razlog? Blago. Blago? — upita poglavica pri ĉem je zakoraknuo unatrag. — Što znaš o tome? Ništa, ali pogaĊam mnogo. Gledam jezero, njegove obale, okolicu i razmišljam. Dok nije bilo brane nije bilo ni jezera već samo jedna duboka dolina kroz koju su proticali potoci, koji su još i danas ovdje, i slijevali su se u kanjon, koji su sebi izdubili. Jedan bogat narod nastavao je ovaj kraj, borio se dugo protiv osvajaĉa, koji su nadirali, a na kraju spoznao, da mora popustiti i bježati, možda samo privremeno. Taj je narod zakopao svoje dragocjenosti i svetinje ovdje u dolini i sagradio branu, da nastane jedno veliko je- /ero, ĉije su vode postali nijemi ĉuvari blaga. Šuti, šuti! — povika Veliki medvjed prestrašeno. — Ne govorimo o blagu već o brani. Da, ja je mogu otvoriti; mogu tisuću i više Utaha udaviti kad budu u kanjonu. Da li da to uĉinim ako doĊu?

357

Ne! Ima i drugih sredstava, da ih svladamo. Koja? Oružje? Da, a tada i taoci, koji ieže dolje u travi. To su naj- slavniji poglavice Utaha. Utahi će pristati na mnoge naše uvjete da spasu svoje voĊe. Zbog toga smo ih zarobili i doveli. Tada moramo ove zarobljenike spremiti na sigurno mjesto. Da; najprije neka piju i jedu; zatim ćemo ih odvesti. Zarobljenicima su oslobodili ruke; dobili su mesa i vode i tada ih ponovo svezali. Zatim su ih s pomoću nekolicine Timbabaĉa prevezli u kanoama na otok. Old Firehand, Shat- terhand i Winnetou su se takoĊer zaputili na otok. Bili su znatiželjni kako izgleda unutrašnjost ove zgrade. Odozgo nalazilo se samo prizemlje, koje je zidom bilo odijeljeno u dva dijela. U jednom se dijelu nalazilo ognjište, a drugi je dio bio odreĊen za stanovanje, a bio je vrlo skrom- no ureĊen. Jedna visoka mreža i jedan jednostavni ležaj bilo je sve. Ovdje će ostati zarobljenici? — upita Old Firehand. Ne, ovdje ne bi bili posve sigurni. Ima jedno mnogo bolje mjesto. On gurne ležaj u stranu. Sastojao se samo od podnožja iz ukrštenih dasaka preko kojih su bile hasure i gunjevi. Ispod ležaja ukazao se ĉetvrtast otvor kroz koji je jedno izdubeno deblo kao stepenice vodilo dolje. Poglavica siĊe; Old Shatterhand ga je slijedio, a ostali su trebali da spuštaju jed- nog po jednog zarobljenika dolje. Kroz otvor dolazilo je samo malo svjetla u taj prostor sliĉan podrumu. Bio je veći od prostora za stanovanje, to povećanje se protezalo prema vrtnoj strani. Suprotna strana bila je odijeljena zidom od nepeĉene na suncu sušene cigle, na kojem se nisu nalazila vrata ili bilo kakav otvor. Kad je lovac pokucao na taj zid, odzvanjalo je šuplje. Dakle iza tog zida nalazio se jedan drugi podrum koji je ležao ispod prostora s ognjištem. A ipak se odanle nije vidio nikakav prilaz uprkos pomnom traženju. Utahe su spustili i polegli jednog do drugog. Old Shatterhand se pobojao da neće ovdje imati dosta zraka. Kad je to primijetio, odgovorio mu Veliki medvjed:

358

— Oni mogu dovoljno disati. Na stropu su rupe u zidu kuće; ugraĊene su šupljikave cigle. Stari stanovnici ovog predjela znali su dobro šta rade. Old Shatterhand stupi kao nehotice nekoliko puta ĉvrsto na pod. Pod podruma zvuĉao je takoĊer šuplje. Svakako da je otok bio sagraĊen kao šuplja graĊevina, a zatim obzidan nepromoĉivim zemljanim i kamenim zidom, prije no što je nastalo jezero. Da li je ovdje, na dnu otoka, pohranjeno blago? Nije bilo vremena za daljnja upadljiva istraživanja, jer su već i posljednjeg zarobljenika spustili i poglavica se ponovo uspeo gore. Old Shatterhand ga je morao slijediti. Pod krovom zgrade visilo je na preĉkama mnogo osušena i nadim- Ijena mesa. Uzeli su od toga i odnijeli u kanoe, da prenesu na obalu i pojedu. Tek što su prispjeli prijeko, stigao je na zapanjenom konju glasnik kojeg su poslali po pomoć. Svi su prihvatili oružje i požurili konjima. Ellen je naravno morala ostati, a s njom je ostao da je ĉuva njen otac. Veliki im je medvjed savjetovao da odveslaju na otok gdje su najsigurniji. Oni se ukrcaju u kanou i otplove od kopna kad su ostali odjahali. Iz opreza postavili su još jednu jaku stražu na usjek u pećini kojim su bijelci došli na Srebrno jezero; dostajala je da zaštiti zaleĊe. Ostali su više požurili od onih prvih. Kasali su preko drvlja i kamenja i za ĉetvrt sata svladali su nut za koji je prva ĉeta trebala tri puta toliko. Tada su naišli na njihove konje. Pred njima su padali hici. Oni sjašu, ostave svoje ko- nje takoĊer ovdje, podijele se što su brže mogli na liievo i desno i stignu u zakloništa da ih Utahi nisu ni primijetili. Utahi su mislili, da se još uvijek bore samo s onima koje su vidjeli prije. Cini se, da su vidjeli da bi jednim naglim prodorom već davno dokrajĉili bitku i sada su to htjeli nado- knaditi. Iznenada se zaori poklik i Utahi navale. Niti dvije minute nije trajala pucnjava s lijeve i desne strane i Utahi se povukoše i ostaviše na bojištu mnogo mrtvih i ranjenih. Old Shatterhand je stajao iza jednog stupa u pećini i ispalio je nekoliko metaka, ali je pri tom tako ciljao da nije ni jednog Indijanca ubio već samo onesposobio za borbu. Sad je vidio, da su se Timbabaĉi bacili da mrtve i ranjene skalpiraju; njihov je poglavica bio s njima.

359

Stoj! — povikne lovac gromkim glasom. — Pusiite ljude da leže! Zašto? Njihovi skalpovi pripadaju nama — odgovori Dugaĉko uho. Pri tom se sagne i izvadi nož da skalpira jednog ranjenika. U slijedećem trenutku stajao je Old Shatterhand kraj njega, prisloni mu revolver na glavu i zaprijeti: Samo zareži i ja ću te ubiti! Dugaĉko se uho uspravi i reĉe glasom prijaznog pretvaranja: Ĉemu se protiviš? Utahi bi nas skalpirali. Da sam ja s njima ne bi to uĉinili. Ja to ne trpim, naroĉito ne dok je ĉovjek živ. Tada neka zadrže svoje skalpove, ali mrtvima ću ih skinuti. Kojim pravom? Ne razumijem te — reĉe Crveni zateĉen. — Ubijenog se neprijatelja mora skalpirati. Ovdje leže mnogi. Jesi li ti sve njih pobijedio? Ne, jednog sam pogodio. Kojeg? Ne znam. Je li mrtav? Ni to ne znam. Otrĉao je dalje. Dakle, pokaži mi onog mrtvaca u kojem se nalazi me- tak iz tvoje puške. Tada ga smiješ skalpirati, ali prije ne. Poglavica se mrmljajući povuĉe natrag u svoj zaklon, a njegovi su ljudi slijedili njegov primier. Tada se zaori vika dolje meĊu pobijeĊenima Utahima. Dok je lovac stajao izmeĊu Timbabaĉa, nisu ga mogli pravo ni vidieti, ali sada kad se nalazio sam na ĉistini prepoznali su ga i ĉulo se kako viĉu: Old Shatterhand! Ĉarobna puška, ĉarobna puška! On poĊe polagano prema njima i poviĉe kad im se približio da su ga mogli ĉuti: DoĊite po svoje ranjene i mrtve. Poklanjamo vam ih. Jedan od voĊa stupi naprijed i odgovori: Vi ćete na nas pucati! Ne. — Pri tom se okrene i vrati se u svoje zaklonište. Koliko god su ovi Crvenokošci bili vjerolomni ipak nisu mogli pomišljati da bi ih ovaj lovac prevario. K tome Indija- nac smatra velikom sramotom, da napusti svoje mrtve i ra- njene u nuždi. Zbog toga pošalju Utahi ponajprije za pokus
360

svoja dva ĉovjeka, koji su se lagano približavali. Podigli su jednog ranjenika i odnijeli. Kad su vidjeli da nema neprijateljstva, povjerovali su posvema i doĊoše više njih. Old Shat- terhand ponovo istupi i vikne im: Ostanite! Ništa vam se neće desiti. Oni su se nevoljko zaustavili; on im se potpuno približi i upita: Koliko je poglavica sada s vama? Ĉetvonca. Koji je najugledniji od njih? Kai-l)nune (Jaka grmljavina). Recite mu da želim s njime razgovarati! Neka mi do- Ċe na po puta i ja ću poći k njemu, a u sredini ćemo se sresti. Oružje ćemo ostaviti. Oni su izruĉili ovu poruku i donesu odgovor: On će doći i povesti ostalu trojicu poglavica. Ja ću povesti samo dva pratioca. ĉim ovdje svršite, neka poglavice doĊu. Uskoro se približiše ova ĉetvorica s jedne strane, a Old Shatterhand s Old Firehandom i Winnetouom s druge. U sre- dini se sastaše i pozdraviše ozbiljno kimnuvši glavom i sjednu jedni prema drugima. Ponos je zabranjivao Crvenokošcima, da odmah progovore. Crte lica nisu im se raspoznavale usli- jed debele naslage boje; samo se na Velikom vuku vidjelo da se ne osjeća sasvim sigurno. Oĉi obiju stranaka poĉivale su jedne na drugoj neko vrijeme dok konaĉno najstariji Crveno- kožac, Jaka grmljavina, nije izgubio strpljenje i zakljuĉio da progovori. Podigao se, ispravio u svoj svojoj veliĉini, i za- poĉeo: Kad je široka zemlja pripadala sinovima velikog Ma nitoua i dok kod njih još nije bilo bijelaca ... Tada si mogao držati govore koliko ti srce želi — upadne mu Old Shatterhand u rijeĉ. — Bijelci ipak vole da se kratko izražavaju, a to ćemo i mi sada uĉiniti. Kad Crvenokožac zapoĉne govoriti, tome nema kraja. Taj bi razgovor možda potrajao i nekoliko sati, da Old Shatterhand nije sve to prekinuo već u poĉetku. Poglavica mu dobaci napola zaĉuĊen, napola Ijutiti pogled, sjedne i reĉe: Jaka grmljavina slavan je poglavica. Mnogo je sta- riji od Old Shatterhanda i nije navikao da ga mlaĊi preki- daju u govoru. Howgh!

361

Ĉovjek može da ima mnogo godina, a da bude neis- kusniji od mlaĊega od sebe. Htio si govoriti o onim vreme- nima kada još ovdje nije bilo bijelaca; a mi smo naumili da govorimo o današnjem danu. I kako sam taj ĉovjek koji sam te pozvao, to ja moram biti upravo onaj ĉovjek koji će govoriti prvi da ti kaže što želi. Hovvgh! Bilo je to oštro reĉeno. Kako su svi šutjeli, Old Shatterhand nastavi: Rekao si moje ime, znaĉi da me poznaš. A znaš li tko su ovi ratnici koji su došli sa mnom? Znam. Zovu se Old Firehand i Winnetou, poglavica Apaša. Prema tome moraš znati, da smo uvijek bili prijatelji crvenih muževa Zašto nas slijedite? Jer ste prijatelji naših neprijatelja. To nije istina. Veliki nas je vuk bio zarobio, a da mu nismo ni najmanje neprijateljstvo uĉinili. Da spasimo život, morali smo se braniti. Zar niste u logoru Utaha ubili starog poglavicu, a neke druge zarobili? Ponovo ti kažem samo da sebe spasimo. A sada ste kod Navajosa i Timbabaĉa, a oni su naši neprijatelji. To je pusta sluĉajnost. Mi smo naumili gore na Sre- brno jezero i tu smo ih susreli. Ĉuli smo da će doći do boja izmeĊu vas i njih i požurili smo da uĉinimo mir. Mi hoćemo osvetu i nikakav mir. Vi ste povrijeĊeni; to znamo; ali s vaše strane je nepravedno, da se osvećujete na nevinima. Da je po vašem već bismo mi bili davno privezani za muĉeniĉki stup kao oni bijelci u Dolini jelena. Sto vi znate o tome? Sve. Mi smo ih pokopali. Ti si dakle bio ondje? Jest, bili smo u vašoj sredini, ĉuli smo što Utahi go- vore i vidjeli što rade. Bili smo iza drveća, kad su došli Nava- josi i vidjeli smo kako ste ih suzbili. To je nemoguće, to nije istina. Ti znaš, da ja nikad ne lažem. Upitaj poglavice Utaha, koji su nas vidjeli.

362

— Gdje da ih pitam? Nestali su. Veliki ih je duh pozvao k sebi. Nije tako. Veliki duh neće da zna za nevjerne i izdaj- niĉke ljude. Oni su u našim rukama. Tvoj jezik krivo govori; ti govoriš te rijeĉi da iznudiš mir. Jest, doista, ja hoću da od vas iznudim mir, ali uspr- kos tome govorim istinu. Kad smo te veĉeri bili u Dolini jelena, zarobili smo trojicu poglavica. Dokazat ću ti, da govo- rim istinu. što je to? Izvadio je neki uski remen iz džepa koji je imao po sebi valjkasto izrezanu dugmad i pokaže to Jakoj grmljavini. Uff! — poviĉe stari Indijanac prestrašeno. — To je vampum Žutog sunca. A ovo ovdje? To je vampum poglavice Ĉetiri bivola. A taj treći vampum? Kad je pokazivao i treći remen, zastala je starcu rijeĉ u grlu. Uĉinio je užasnutu kretnju i reĉe mucajući: Nijedan ratnik ne daje nikome svoj vampum. To je najsvetija stvar. Tko posuĊuje tuĊi vampum ili ga je ubio ili zarobio. Da li žive poglavice? Jest, u našoj su vlasti. što ste naumili s njima? Zivot za život, krv za krv! Uĉinite mir s Navajosima i Timbabaĉima, pa ćemo vam vratiti zarobljenike. I mi imamo zarobljenika, izmijenit ćemo ih ĉovjeka za ĉovjeka. Držiš li me djeĉakom, da misliš lcako ne znam da poglavica vrijedi najmanje trideset ratnika. Kažem ti, ako ne uĉiniš mir s nama, malo koji ratnik od vas ugledat će svoj šator. Jaka grmljavina tmurno je gledao razmišljajući u zemlju. Tada ustane Old Firehand, protegnu se pun dosade, pokaže svoje gigantsko tijelo i reĉe: Pshaw! Ĉemu tolike rijeĉi kad imamo oružje. Jaka grmljavina neka nam brzo odgovori hoće li rat ili mir. Tako ćemo znati na ĉemu smo i dat ćemo mu ono što ga ide: život ili smrt. Tako se brzo mi ne možemo odluĉiti. A zašto ne? Jeste li ljudi ili žene?

363

Nismo mi nikakve žene, već ratnici. Ne dolikuje mužu da brzo sudi. Mi ćemo poći i razmisliti što ćemo uĉiniti. Promislite da će za pola sata nastupiti noć. Reći ćemo vam i noću što smo odluĉili. Tko bude želio govoriti, ili mi ili vi, neka opali metak u zrak. Odgovorit ćemo mu. Howgh! Ustao je, tiho je mahnuo glavom i udaljio se. Ostali su ga slijedili. No, sada smo tako pametni kao što smo bili i prije ljutio se Old Firehand. Moj bijeli brat se prenaglio — reĉe Winnnetou tiho. Valjalo je pustiti, da Old Shatterhand govori. Jaka grmljavina je upravo poĉeo razmišljati i već je bio na putu da prihvati naše uvjete. ĉinilo se, da Old Firehand uviĊa istinitost ovog predbacivanja jer ništa nije odvratio. Kad su se vratili, upitao ih je Dugaĉko uho: Bila su ĉetvorica, zašto ste pošli samo trojica? Jer nas je ionako bilo dosta — odgovori Old Firehand. Ima još muževa ovdje. I ja sam poglavica, valjalo je i mene povesti. Dosta se govorilo u vjetar, još bi nam samo i ĉetvrti trebao! Dugaĉko uho je šutio, ali da mu lice nije bilo namazano bojom vidjelo bi se koliko je ljutit. Uopće nije bio dobre volje. Droll ga je osramotio, a da se nije mogao na njega rasrditi, a i Old Shatterhand ga je jako uvrijedio, kad mu je pred njegovim ljudima zabranio da uzme skalp. Poglavica je u stvari bio kukavica, koji nije imao hrabrosti da otvoreno protivurjeĉi, ali ljutnja, koju nije dopuštao da se vidi, bila ga je svega obuzela. Nastupio je suton, a tada i noć. Nisu pretpostavljali, da bi se Utahi usudili napasti, ali usprkos tome uĉinili su mjere opreza, da osujete možebitni prepad. Valjalo je postaviti straže. Dugaĉko uho se svojevoljno javio, da će s nekolicinom svojih ljudi preuzeti stražu, a to mu nisu mogli odbiti. S njime su pošla petorica, koji su obrazovali ravnu liniju preko kanjona. Dugaĉko uho nalazio se na desnom krilu. Bijes ga nije napustio. Želio je da tim bijelcima pokaže kako je on važna osoba koju je nemoguće mimoići. Kako bi bilo ako Utahi nešto namjeravaju, da ih prisluškuje? Ta mu misao
364

nije dala mira dok konaĉno nije odluĉio da je izvede. šuljao se naprijed sve dalje i dalje. Ali to nije bilo tako lako kako je to sebi zamišljao, jer se šljunak stalno pomicao pod njego- vim nespretnim udovima. Zbog toga je morao svoju pažnju upraviti više na sebe negoli preda se. Opet se otkotrljao kamen ispod njegovih nogu, a kraj njega izroni nešto tamno; dvije snažne ruke pograbe ga kao kliješta za vrat. Dvije druge ruke držahu ga za tijelo; prestao je disati i onesvijestio se. Kad je došao k svijesti, ležao je izmeĊu dvojice muževa, koji su mu na prsima držali šiljak svog noža. Bio je svezan, a u ustima je imao ĉep. Pokrenuo se, a to je primijetio treći koji je sjedio kraj njegove glave. Ovaj je tiho rekao, pri ĉem mu je ruku stavio na njegovu glavu: Prepoznali smo Dugaĉko uho. Ja sam Jaka grmljavina. Bude li Dugaĉko uho pametan, ništa mu se neće dogoditi. Ne bude li to, okušat će nož koji osjeća na svojim prsima. Neka mi kimanjem glave potvrdi da li je razumio i ĉuo moje rijeĉi. Zarobljeni poglavica uĉinio je željeni znak. Nalazio se izmeĊu života i smrti i samo se po sebi razumjelo, da je odabrao život. Neka mi, nadalje, Dugaĉko uho potvrdi da će samo tiho govoriti ako mu izvadim ĉep iz usta — reĉe Jaka grmljavina. Upitani je ponovo kimnuo glavom i odmah su ga oslobodili ĉepa, usprkos tome ga je Jaka grmljavina upozorio: Izgovoriš li glasnu rijeĉ, umrijet ćeš! Budeš li se sa mnom povezao, dobit ćeš dio našeg plijena. Odgovori mi. Plijen! Kod te rijeĉi prožela je Timbabaĉa jedna misao, golema, dragocjena misao. Prisluškivao je razgovoru izmeĊu Velikog i Malog medvjeda, razgovoru, koji mu je još uvijek zvonio u ušima. Plijen! Jest, bit će plijena, plijena kakva ni jedna bitka još nije donijela! Od toga trenutka sav se predao Utahima. Mrzim i prezirem te bijelce — odgovori on. — Ako mi pomogneš, uništit ćemo ih! TakoĊer i Medvjede? Jest. Samo neka ostanu živi moji ratnici. To ti obećajem. Zbog ĉega si bio moj neprijatelj? Jer još nisam znao to što sad znam. Bijelci su me tako uvrijedili, da moram imati njihovu krv.
365

Ispunit će ti se što kažeš. Uskoro ću vidjeti da li ti to misliš pošteno ili me varaš. Vjeran sam ti, a to želim i dokazati. Kaži mi prije svega je li istina da su bijelci zarobili naše poglavice i da ih drže uza se? ■— Istina je, vidio sam ih. To znaĉi da su ti psi u savezu sa zlim duhom, inaĉe im ne bi uspjelo ono što je drugom ĉovjeku nemoguće. Gdje se nalaze poglavice Utaha? U kući koja se nalazi posred jezera, na otoku. Tko ih ĉuva? ĉuva ih jedan jedini bijelac, a uza nj je i njegova kćerka. Je li to istina? Jedan jedini ĉovjek sa svojom kćerkom ĉuva tako mnoge hrabre i slavne ratnike. Lažeš! Govorim istinu! Ti moraš znati, da su zarobljenici ĉvrsto svezani. Vjerujem ti. To je na otoku. Koliko se ratnika nalazi na obali? Samo nekoliko bijelaca. Oni ĉuvaju drugi ulaz na Sre- brno jezero. Uff! Zar put kroz taj kanjon nije jedini? Zar ima još jedan? Jest, ako hoćeš, vodit ću te. A gdje je taj put? Nešto podalje odavde nalazi se pukotina izmeĊu dvije pećine kojom se dolazi u neki kotao odakle jedna jaruga vodi na jezero. Taj sam put pronašao s Velikim medvjedom. Koliko je vremena potrebno da odavde doĊemo do tog puta na Srebrno jezero? Tri sata. To je mnogo, veoma mnogo. Ali velika je plaća. Svi bi neprijatelji pali u tvoje ruke. Oslobodit ćeš svoje poglavice i ratnike, a potom ... Zamucao je. Pa potom ...? govori dalje! Osim toga naći ćeš plijen kakva nema na ĉitavu Di- vljem zapadu. Plijen? Kod Navajosa? Zacijelo misliš na njihove ko- nje i oružje.

366

Ne govorim o Navajosima, već o obojici Medvjeda i o njihovu Srebrnom jezeru, na ĉijem dnu postoji golemo blago, ima tu zlata, srebra i plemenitog kamenja. Tko ti je to otkrio? Nitko. ĉuo sam od obaju Medvjeda! Te sam veĉeri ležao u sjeni velilcih stabala. Došli su i stajali su sasvim u mojoj blizini, a da nisu znali da sam ja tako blizu. Tada su govorili o golemom biagu. Kako je to blago dospjelo u jezero? Narod, koji je ovdje stanovao pred mnogo i mnogo vremena, kad su ga svladali, ovdje je pohranio svoje blago. Kako da ga ĉovjek izvadi ako leži na dnu jezera. Tre- balo bi ga izvaditi. Ne. Ovdje gdje je sad jezero, bila je davno prije suha dolina. Onaj je narod sagradio jednu kulu ĉiji vrh je onaj otok. Iz te kule vodi šuplji ĉvrsti hodnik, koji prelazi preko doline i svršava upravo ovdje gdje sada poĉinje kanjon. Sa- gradili su jaku i široku branu, da voda ne prodre na sjever. Dolina se napunila vodom i postala jezero, a vrh kule je sada otok. Kad se jezero napunilo, voda je otjecala prema jugu, a kraj hodnika zakriven je kamenjem. Zar je sve to istina? Potpuna istina. Osvjedoĉio sam se, u tajnosti sam razmaknuo kamenje i pronašao hodnik. Ondje gdje poĉinje, ima mnogo bakalja, koje su potrebne da rasvijetle tamni hod- nik. On vodi po dnu jezera sve do otoka, do kule, u ĉijem se najnižem katu nalazi blago. A taj hodnik je ujedno ovdje da kroz njega bude puštena voda, koja će uništiti možebitne neprijatelje, koji bi se našli u kanjonu. Valja samo otvoriti kanjon i sve što se naĊe u njemu mora poginuti. Uff! To bi nešto bilo za nas! Kad bismo mogli bijelce potopiti. To ne smijem dopustiti, jer bi se utopili i moji Tim- babaĉi. Istina je. Ali ako je sve doista tako kao što ti kažeš, bijelci su i bez toga izgubljeni. Vidjet ćemo jesi Ii govorio istinu, odvedi nas sada na jezero. Jest, voljan sam to uĉiniti! Ali što ću ja dobiti za to? To ću ja odrediti kad se uvjerim da si govorio istinu. Odriješit ću te, a dobit ćeš i konja. Ali pri najmanjem pokušaju bijega ti si izgubljen!

367

Poglavica je izdao nekoliko zapovijedi. Uskoro su svi Utahi bili u sedlu i pojahali natrag u kanjon. Iz poĉetka puni najveće pažnje da ne prouzroĉe nikakva šuma, došli su do mjesta gdje su bijelci iz kanjona zaokrenuli u kotao i proslijedili istim putem. Jahanje je sada bilo, posred noći, još teže negoli danju, ali Crvenokošci su vidjeli kao maĉke, a konji su se dobro snalazili. Uspeli su se kosom ravnicom, da se potom spuste u kotao, nakon toga su ušli u uski prolaz meĊu pećinama, išli su upravo onim istim putem kojim su jahali bijelci. Druga polovica jahanja bila je lakša, jer je put osvjetljavao pun mjesec. Prošla su bila upravo tri sata kad su Utahi došli na mjesto gdje je zapoĉinjala šuma. Ovdje ih je Dugaĉko uho zaustavio: Ulaz u dolinu je tako uzak, da ga straže lako mogu braniti. Ali vi ćete bijelcima doći u leĊa. Kako je to moguće? Hodnikom, o kojem sam vam upravo priĉao. On svr- šava nekoliko koraka od ovog mjesta. Mi ćemo ga otvoriti, maknuti kamenje i ući unutra. Kad zapalimo baklje, možemo lako njime ići i dospjeti do kule, a zatim na otok. Tamo ima uvijek nekoliko kanoa, kojima ćemo odveslati na obalu. Tada ćemo biti iza leĊa neprijatelja i moći ćemo ih lako svladati, pogotovu, kad moji Timbabaĉi prijeĊu na vašu stranu kad im ja to zapovjedim. Dobro! Polovica mojih ratnika ostat će ovdje, a druga će nas polovica slijediti u hodnik. Pokaži nam ga! Utahi su sjahali. Dugaĉko ih uho povede u stranu, sve do mjesta gdje je na pećinu bila naslonjena hrpa kamenja. Ovo kamenje moramo ukloniti — reĉe poglavica — tada ćete vidjeti otvor. Hrpu su odstranili i pokaza se jedna tamna rupa pet lakata široka i tri lakta visoka. Poglavice uĊu i naĊu, kad su oko sebe potražili, cijelu zalihu bakalja, koje su bile napravljene iz jelenjeg i bivoljeg loja. Pomoću punksa rasvijetle prostor, zatim razdijele i zapale baklje i uĊu u hodnik. Zrak je u hodniku bio zagušljiv, ali nije bio vlažan. Mora da su zidovi bili izvanredno jaki i temeljito nabijeni zemljom kad su tako dugo pružali otpor vodi iz jezera. Da ne bi bili predugo izloženi ovom zraku koji je izgaranjem bakalja postao još gori, brzali su što im je bilo moguće
368

brže naprijed dok nisu stigli u jednu prostranu dvoranu uz ĉije zidove su ugledali mnoštvo zamotaka. To mora da je najniži kat kule, dakie smo na jezeru — reĉe Dugaĉko uho. — Možda se u tim zamocima nalazi blago o kojem sam vam govorio. Pogledajmo. Jest — odgovori Jaka grmijavina. — Ali nećemo se dugo zadržavati, jer se moramo žuriti da doĊemo na jezero. Kasnije ćemo imati dosta vremena. Kad su s nekih zamotaka skinuli omot, ugledali su u sjaju bakalja figure bogova, koje su bile naĉinjene iz suhoga zlata. Već sama jedna figura bila je golem imetak. Bijelac bi glasno likovao; ovi Crvenokošci ostadoše hladni. Opet su zavili zamotak i nastavili put. Nisu to bile stepenice poput naših današnjih. Usjekli su ih u pećinu, a vodile su gore i bijahu tako uske, da je samo jedan ĉovjek mogao njima uzlaziti. Crvenokošci su išli jedan za drugim. Prvi je uzlazio Dugaĉko uho držeći u ruci baklju. Još nije bio stigao do najgornje stepenice, kad je zaĉuo pod sobom povik, koji su slijedili mnogi, puni straiia. Zaustavio se i ogledao. Ono što je vidio ispunjalo ga je grozom. Iz hodnika, u kojem su se nalazili mnogi Utahi, nadirala je, ispunjajući cijeli prostor, voda. Baklje su svojom svjetlošću obasjavale tamnu bujicu, koja je šurnila, koja je već dosegla visinu ljudskog tijela, a nadirala je strahovitom brzinom. Oni, koji su još bili u hodniku, bijahu izgubljeni; voda ih je jed- nostavno preplavila, a oni, koji stajahu na stepenicama bijahu takoĊer izgubljeni. Žurili su naprijed; svaki se htio spasiti; jedan je drugoga svlaĉio niza stepenice. Odbacivali su baklje, da bi se mogli boriti objema rukama. I tako se zbilo, da ni- kome nije uspjelo domoći se stepenica. Potom je bujica tako brzo rasla, da je nakon jedne minute otkako je zaorio prvi povik, dosezala do pola tijela svim Crvenokošcima. Neki su poĉsli plivati, boriti se protiv smrti, ali sve je bilo uzalud. Samo je šestorici uspjelo da budu toliko visoko da je bilo moguće spasiti se. Jaka grmljavina i Veliki vuk nalazili su se -meĊu ovom šestoricom. Imali su samo jednu baklju, koju je nosio poglavica Timbabaĉa. Uski otvor vodio je u slijedeći kat, odakle su se uspinjale jednake takve stepenice. Daj mi svjetlo i pusti me naprijed — zapovjedi Jaka grmljavina Dugaĉkom uhu.
369

Posegao je za bakljom, ali Dugaĉko se uho nećkao da mu je dade. Razvila se kratka svaĊa, koja je, meĊutim, bila dovoljno duga da im se voda približi. Već je nadirala kroz otvor u njihov kat. Ovaj je bio veoma uzak, mnogo, mnogo uži od onog dolje. Zbog toga je bujica nadirala deset puta brže. Dugaĉko uho je bio mlaĊi i jaĉi od Jake grmljavine. On ga se oslobodio i snažnim ga udarcem oborio na tlo. Sada su ostali Utahi poĉeli napadati na nj. Nije posjedovao oružja, a samo mu je jedna ruka bila slobodna. Već je Veliki vuk podi- gao ruku, da ga smrvi, tada poviĉe Dugaĉko uho: Stani, inaĉe ću baciti svjetlo u vodu, a tada ste izgub- Ijeni. Nećete vidjeti kamo valja poći i voda će vas dostići. To je pomoglo. Uvidjeli su, da se mogu spasiti samo u tom sluĉaju ako budu imali svjetlo. Voda im je dolazila već do pasa. Pridrži, dakle, baklju i poĊi prvi, pseto! — odgovori Jaka grmljavina — kasnije ćemo razgovarati! Timbabaĉ je već bio na stepenicama i žurio naprijed. Ponovo je prošao kroz neki uski otvor u još jedan kat. Prijet- nja Jake grmljavine bila je ozbiljna. Znao je to Dugaĉko uho. Zbog toga je, kad je prošao kroz otvor, stao i ogledao se. Pojavila se glava Jake grmljavine. Nazvao si me psetom i kaniš se osvetiti — povikao je Dugaĉko uho. — Sam si pseto i kao pseto ćeš umrijeti. Putuj natrag u vodu. Udario ga je nogom u lice tako da je starac pao nauznak i nestao u otvoru. Trenutak kasnije pojavila se glava slijedećeg Utaha. I ovaj je dobio udarac nogom; jednako je tako prošao i treći. Dugaĉko je uho stenjao od straha i uzrujanosti. Ali ipak mu je lice obasjalo rumenilo pobjede. Uto se iz tamnog otvora pomoli jedna snažna rulca, koja ga je šĉepala za nogu kao da ga je netko kliještima uhvatio. Užasnut, osjetio je kako se klima. Odmah se ukazalo strašno lice Velikog vuka u otvoru. Zdvojnost je Dugaĉkom uhu podala natĉovjeĉnu snagu. Strašnim zamahom udari protivnika gorućom bakljom u oĉi. Veliki vuk zaurliĉe od bola i s obadvije ruke pokrije oĉi. Tada ga zadesi drugi neumoljivi udarac goruće baklje. Zateturao ie i pao u vodu, koja je neugodnom brzinom nadirala u sli- jedeći kat.

370

Dugaĉko uho bio je sam; samo je on preostao od svib koji su ušli u hodnik. Uspinjao se sve dalje i dalje, još neko- liko katova, a voda ga je gotovo jednakom brzinom slijedila. Osjetio je kako se poboljšao zrak. Uspon je sad postao sve uži, više nije bilo stepenica, sad su prema gore vodile neke Ijestve. Već je stavio nogu na prvu preĉku da se uzvere kad je ĉuo iznad sebe glas: Stoj, ostani dolje inaĉe pucam! Utahi su nas htjeli uništiti! Sad su sami izgubljeni, a ti ćeš umrijeti posljednji! Bio je to glas Velikog medvjeda. Timbabaĉ ga je prepoznao. Ja nisam Utah, ne pucaj! Tko si ti? Tvoj sam prijatelj, poglavica Timbabaĉa! Ah, Dugaĉko uho? Ti si tek zaslužio smrt, ti si izdajica. Varaš se, nisam! Ne varam se ja! Nekako si dokuĉio moju tajnu i saopćio je Utahima! Sad ćeš se utopiti kao što su se i oni utopili. Ništa ja nisam izdao — branio se Timbabaĉ pun stra- ha, jer mu je voda već dosezala do koljena. Ne laži! Pusti me gore! Sjeti se, da sam uvijek bio tvoj pri- jatelj. Ostat ćeš dolje! Uto se zaĉuje glas Old Firehanda: Pusti ga neka doĊe! Dosta se grozota dogodilo. Priz- nat će svoju krivicu. Jest, priznat ću sve; sve ću reći — obećao je Dugaĉko uho, jer mu je voda dosizala već do pojasa. Dobro, darovat ćemo ti život, nadamo se, da ćeš biti zahvalan! Moja zahvalnost neće imati granica. Držim te za rijeĉ. DoĊi. Dugaĉko uho je odbacio baklju, da se može poslužiti obje ma rukama pri penjanju. Kad je prispio gore, našao se u onom prostoru zgrade na otoku gdje se nalazilo ognjište. Gorjela je vatra i on je ugledao Velikog medvjeda, Old Firehanda i Old Shatterhanda. Srušio se od umora i od pretrpljenog straha, brzo je zatim skoĉio i povikao:

371

Bježimo, bježimo, napolje, inaĉe će doći voda prije no što ćemo se spasiti! Ostani samo — reĉe Veliki medvjed. — Vode se više ne trebaš bojati, jer ona se ne može više uzdići no što je razina samog jezera. Spasen si i moraš nam ispriĉati kako si napustio svoje stražarsko mjesto i dospio ĉak ovamo ... Prošao je sat vremena otkako su postavili posljednje straže, kad se Old Firehand sjetio da ih obiĊe. Iskrao se na- polje i pošao ponajprije na ono mjesto na kojem je trebao biti Dugaĉko uho, ali nije našao nikoga. Otputio se do slijedećeg Timbabaĉa da ga upita i od njega je doznao da se njegov poglavica udaljio. Prema Utahima. Još se nije vratio. Kako je tome dugo? Ima tome već skoro jedan sat. Mora da mu se nešto desilo. Pogledat ću. Lovac je legao i otpuzao do mjesta gdje se nalazila prva neprijateljska straža. Ali ove nije bilo. Puzao je dalje. Na onom mjestu, gdje su Utahi ispunjali ĉitav kanjon nije bilo ni jednoga vidjeti. Old Firehand je s najvećom opreznošću napredovao dalje. Nije ni vidio a ni ĉuo nikakva Utaha. a nije bilo ni Dugaĉkog uha. To ga je zabrinulo. Duboko je ušao u kanjon, a da nije naišao na neprijatelja; vratio se u uvje- renju da su Utahi nestali. Ne bi to bilo ništa strašno ni ne- shvatljivo kad i Dugaĉko uho ne bi nestao s njima. Šĉepali su ga — reĉe Veliki medvjed — suviše se usudio! Neće biti dobro s njim! TakoĊer ni s nama — reĉe Old Firehand. Kako to misliš? Upada mi u oĉi da su nestali. Tome mora da je razlog nešto naroĉito. Cinjenica, da je Dugaĉko uho njima pao u šake ne bi smjela biti uzrok njihovog neoĉekivanog nestanka. Mora, da je tu posrijedi nešto drugo, a što stoji u vezi s poglavicom. Što bi to moglo biti? Da ti pravo kažem, ja Dugaĉkom uhu ništa ne vjeru- jem. Nikad mi se nije svidio. Ja ne znam zašto da sumnjamo u nj. Nikad nije bio moj neprijatelj. To je moguće. Usprkos tome on nije ĉovjek na koga bih se pouzdao. Pozna li on okolicu?

372

Jest. Pozna li put koji vodi kroz onaj kotao do jezera? Pozna ga, jer je sa mnom onuda prolazio. To mi je dovoljno. Mi moramo odmah na jezero. Zašto? Jer je sigurno pokazao Utahima ovaj put. Da li se varam ili ne, da li je to uĉinio svojevoljno ili su ga prisilili, o tome sad nije rijeĉ. Osvjedoĉen sam, da su Utahi napustili pred jedan sat svoje položaje da se naĊu na jezeru. I ja to mislim — složi se Old Shatterhand. Dugaĉko uho nema dobro lice — reĉe Winnetou. — Neka se moja braća brzo upute na jezero inaĉe će Utahi prije nas biti tamo i zarobit će Butlera i njegovu kćerku. Uzjahali su i odjahali uz kanjon koliko im je to dopu- štala tama. Prošao je sat prije no što su stigli do ulaska na jezero. Ulaz je bio zaposjednut, a držali su ga bijelci, jer Timbabaĉima nisu vjerovali otkako je nestao njihov poglavica. Butler više nije bio na otoku. Sjedio je sa svojom kćer- kom u zgradi, ispod njih su se nalazili razbojnici koji su razgovarali meĊusobno. Njihovi glasovi dopirali su do gornje prostorije i odzvanjali tako tajanstveno, da se Ellena poĉela bojati i zamolila svog oca da napuste otok i da poĊu na obalu. Uslišio je njenu molbu i odveslao prijeko. Kad je nastu- pila noć, upalio je vatru, ali je bio toliko oprezan, da ne sjedne kraj nje; sa svojom kćerkom sjedio je u dalekoj sjeni, da pri tom može razgledati osvijetljen prostor, a da ne bude i sam primijećen. Bilo im je neugodno samima na tom osamljenom i opasnom mjestu, zbog toga su se veselili kad su se prijatelji vratili s Timbabaĉima. Bijelci su zalogorovali oko vatre, a nekolicina ih je ostala na straži. Timbabaĉi su naložili još jednu vatru, kraj koje su sjeli i razgovarali o nestanku svog poglavice. Da im bijelci ne vjeruju to im nitko nije saopćio. Sve do dolaska na jezero predradnik Watson još nije imao prilike da se porazgovori s Velikim medvjedom. Sada, kad su obojica sjedili jedan kraj drugoga, obrati se bijelac Crvenokošcu: Moj crveni brat još nije sa mnom razgovarao. Ja sam jedan od one dvojice bijelaca, koji su ovdje proveli jednu

373

cijelu zimu. Tada je još živio Ikhaĉi-tatli, tvoj djed, koji je bio bolestan i kojeg smo mi njegovali sve do njegove smrti. —■ Zahvaljujem ti na tome — reĉe Veliki medvjed jednostavno. Jest, njegovali smo ga, a on natn je nešto darovao za to. Bila je to tajna, koju nam je saopćio, tajna nekog blaga koje je ovdje sakriveno. Veliki otac nije imao pravo što je govorio o toj tajni. Ostario je i oslabio, a zahvalnost ga je sprijeĉila da se sjeti zakletve koja ga je vezala na vjeĉitu šutnju. On je o toj tajni smio govoriti samo svojem sinu i svom unuku. Dakle, ti držiš da ja nemam prava govoriti o toj stvari. Ja ti to ne mogu zabraniti. Ali da se koristiš ovom tajnom, na to moraš zaboraviti. Svaku ću ti drugu želju s veseljem ispuniti. Govoriš li to ozbiljno? — upita ga brzo Old Firehand. — To ću ja umjesto moga pratioca govoriti. Samo kaži što želiš! Sve što je u mojoj moći ja ću ti rado ispuniti. Kome pripada zemlja na kojoj se mi sada nalazimo? Ona je moja. Ostavit ću je svom sinu, Malom med- vjedu. Možeš li dokazati svoje pravo? Mogu. Kod crvenih muževa vrijedi rijeĉ; bijeli muževi traže papir sa crnim slovima. Imam takav papir, koji je potpisao bijeli poglavica. Na tom papiru nalazi se i veliki peĉat. Upravo sam zbog toga bio u gradu bijelog oca. Cijela zemlja oko Srebrnog jezera, što god brda zatvaraju, moje je vlasništvo. Mogu da radim s njom što me je volja. A kome pripada onaj kotao posred litica, kroz koji smo danas prošli? Timbabaĉima. Bijeli su poglavice svu okolicu izmjerili I obilježili. Bijeli otac u Washingtonu potpisao je, da je ona zemlja vlasništvo Timbabaĉa. Oni je mogu prodati, darovati ili bilo što sliĉno? Jest! Hoću da ti kažem, da sam naumio kupiti taj kotao Ja im ne mogu zabraniti, da ga prodaju, a takoĊer ni tebi, da ga kupiš.

374

Nije rijeĉ o tome, htio bih te zapitati da li ti je drago ili nije da ti mi postanemo susjedi. Lice Velikog medvjeda poprimi lukav izraz kad je upitao Old Firehanda: Zbog ĉega ste naumili da se nastanite upravo na onom mjestu gdje nema vode i nikakva raslinstva. Bijelac kupuje samo takvu zemlju koja mu donosi veliku korist. Ja sam odgonetnuo vaše misli. Vas zanima kamenje, pećine, odakle ćete imati velike koristi. Istina je. Ali to mjesto će istom onda dobiti na vri- jednosti ako ga snabdijemo vodom. Uzmite je iz jezera. Upravo je to ono, što smo te nakanili moliti. Uzmi je koliko ti treba. Smijem li je sprovesti dolje? Jest. Prodat ćeš nam pravo? Ako je to potrebno, ne protivim se. Ti ćeš odrediti cijenu, ali ja ti to darujem. Vi ste me mnogo zadužili. Bez vas bih ja bio u rukama Utaha, zbog toga ću vam pomoći da doĊete do blaga, koje se nalazi u onom kotlu. To mi se sviĊa — zašapće Hobble Frank Drollu. — Vodu već imamo; ako nam bude još poteklo srebro, uskoro ćemo se poigravati Krazusa. Ti zacijelo misliš na Kreza. To je bio onaj kralj za koga povijest kaže da je bio najbogatiji ĉovjek na svijetu. Opet si zapoĉeo Jemmy! Ako hoćeš ostati i nadalje moj prijatelj... ĉuj! S ulaza su zaĉuli zvižduk. Bio je to znak koji su ugovorili s rafterima. Bijelci su skoĉili na noge i požurili na ulaz. Došavši do njega saznali su da rafteri u okolici zaĉuli šum kao da konji udaraju kopitima. Brzo su se spremili. Bijelci su legli iza stabala i napeto oĉekivali što će se desiti. Prošlo je mnogo vremena, a da ništa nisu ni ĉuli ni vidjeli. Bilo je to napadno. Zbog toga se Winnetou otputi naprijed da istra- ži prostor. Nakon ĉetvrt sata vratio se do mjesta na kojem su stajali Old Firehand, Old Shatterhand i Veliki medvjed, javio im je: Ratnici Utaha su se razdijelili. Jedna polovica sa svim konjima otputila se nalijevo, gdje put ulazi u kotao; ostali su

375

pošli na poĉetak kanjona, ondje su otvorili neki otvor, u kojem su nestali. Otvor? — upita Veliki medvjed prestrašeno. — Tada znadu podzemni hodnik, moja je tajna otkrivena. Nitko drugi to nije mogao uĉiniti veĉ Dugaĉko uho. Kako je to samo doznao. PoĊite sa mnom, moram da vidim je li to istina. On se brzo udaljio i pošao do vrha brane, a ova trojica su ga slijedila. Uskoro su ugledali, sakriveni iza stabala, poĉetak kanjona pod sobom. Ugledali su Utahe u svjetlu mjeseĉine, kako ulaze u neki hodnik, a prije toga su razmaknuli gomilu kamenja. Jest, oni znadu moju tajnu — reĉe Veliki medvjed. — Namislili su tim putem doći na otok, došli bi nam iza leĊa i ne samo to, domogli bi se moga blaga. Ali to im neće uspjeti. Ja moram brzo na otok. Old Firehand i Old Shatterhand mogu me slijediti; Winnnetou neka ostane ovdje, moram mu nešto pokazati. Poveo je poglavicu Apaša nekoliko koraka naprijed do nekog mjesta, gdje se brana koso rušila u jezero. Tamo se nalazio veliki, nekoliko stotina kilograma teški kamen ispod kojega je bilo dosta malog kamenja koje je bilo naroĉito složeno. Veliki medvjed je pokazao na jedan od tih kamenova i reĉe: Kad Winnetou vidi, da sam na otoku zapalio vatru, neka udari u taj kamen, našto će se ova prećina survati u vodu. Moj crveni brat morat će brzo odskoĉiti i neće se smjeti prestrašiti kad zaĉuje silnu lomljavu. Potrĉao je, a dva lovca su ga slijedila. Došavši do vatre izvadi ugarak i uĊe u ĉamac. Dok se trudio da mu ne utrne ugarak, uzeše Old Firehand i Old Shatterhand vesla, otisnuše se i odveslaše na otok. Veliki medvjed je otrĉao u zgradu. Na ognjištu je bilo mnogo suhog drveta, izvadi ga i upali vatru. Moja braća neka slušaju — reĉe pokazavši u pravcu gdje je ostao Winnetou. Zaĉuli su neko kratko kotrljanje, a tada pljusak kao da se survala pećina u vodu; nato je uslijedio gromor, kao da se kuća ruši. Uspjelo je — reĉe Veliki medvjed, duboko uzdahnuvši. — Prilaz je zatvoren. Utahi su izgubljeni. PoĊite sa mnom. Ponovo je ušao u zgradu u ono odjeljenje gdje se nala- zilo ognjište. Ognjište se nalazilo na pokretnom mjestu, jer
376

Crvenokožac ga je pomaknuo bez muke. Vidjeli su otvor, u koji je Veliki medvjed napeto prisluškivao. Unutra su; dolje su; ĉujem ih kako dolaze, a sada brzo vodu! Potrĉi napolje iza zgrade; što je tamo radio lovci nisu mogli vidjeti, ali kad se vratio, pokazao je na jedno mjesto na jezeru i razjasnio im: Vidite li kako se tamo voda pomiĉe? Gledajte vir; voda se slijeva u hodnik koji sam otvorio. Tako mi neba! Ta svi će se Utahi udaviti — poviĉe Old Shatterhand. Jest. Svi, svi, nijedan se neće spasiti. Užasno! Nije li se to moglo izbjeći? Nije. Nitko ne smije pripovijedati što je dolje vidio. Ali upropastio si vlastito blago. Jest, sve je uništeno i nikad se više neće moći vratiti. Blago je izgubljeno za ljude, ni jedan ga smrtnik neće naći, jer će se otok sve dovde napuniti vodom. PoĊimo unutra. Hladna groza obuzela je oba bijelca. Voda, koja je nadirala, tjerala je vlažni zrak do njih; osjećali su ga kako nadolazi. To je znaĉilo smrt nekoliko stotina ljudi. Ali naši zarobljenici, koji se nalaze tu kraj nas — reĉe Old Shatterhand — i oni će se udaviti. Ne, zidovi će neko vrijeme odolijevati, tada ćemo ih, naravno, morati spasiti. Ali ĉujte. Zaĉuli su dolje šum i tada su ugledali jednog Crveno- košca kako dolazi s bakljom. Bio je to Dugaĉko uho. Veliki medvjed je htio da se i on utopi, ali na nagovor Old Firehandov odustao je od te strahote. Jedva da se Timbabaĉ našao u sigurnosti na otoku je odjednom voda bila tako visoko kao i na jezeru. A vira je nestalo. Dugaĉko uho sjeo je kraj vatre. Nije mogao stajati. Veli- ki medvjed sjeo je suĉelice njemu, izvadio revolver i reĉe prijeteći: Neka nam sada poglavica Timbabaĉa ispriĉa kako je s Utahima došao u hodnik. Ako bude lagao, prosvirat ću mu glavu. Zar je znao za tajnu ovog otoka? Znao sam. Tko ti je odao tajnu? Ti. To nije istina.

377

Jest, istina je. Sjedio sam napolju ispod one stare 'bukve kad si ti došao sa svojim sinom. Stali ste u mojoj bli- zini i govorili ste o otoku i o blagu i o hodniku. Sjećaš li se? Da. Shvatio sam iz vaših rijeoi, da hodnik zapoĉinje ondje gdje se nalazi ona gomila kamenja. Idućeg jutra bili ste u lovu na jelene i ja sam to jutro iskoristio da uklonim kame- nje. Stupio sam u hodnik i ugledao mnoge baklje. Znao sam dosta. I danas si otišao k Utahima da im izdaš tajnu? Ne. Htio sam prisluškivati, ali tu su me uhvatili. Da spasim život, otkrio sam tajnu hodnika, a takoĊer i tajnu otoka. Ponio si se kao kukavica. Da Old Firehand nije pri- mijetio da te nema, uspjela bi ti izdaja, a naše duše nalazile bi se u vjeĉitim lovištima. Jeste li vidjeli što je bilo dolje? Jesmo. Jeste li otvorili zamotke? Da, samo jedan smo otvorili. Što ste vidjeli? Nekog boga iz suhog zlata. Nijedno Ijudsko oko neće ga više vidjeti! A ni tvoje! Što misliš da si zaslužio? Timbabaĉ je šutio. Smrt! Desetorostruku smrt! Ali bio si moj prijatelj i drug, a ovi veliki bijelci ne žele da te ubijem. Ostat ćeš na životu, ali samo pod tim uvjetom, da ispuniš što ja od tebe tražim. Što tražiš? Da uĉiniš što bude Old Firehand tražio! On želi sta- novati dolje u kotlu, kupit će ga od vas. Prodat ćeš mu ovo mjesto, a takoĊer i put koji odanle vodi na Srebrno jezero. Mi ne trebamo taj kotao, jer nam je bez koristi; ni konji ne mogu da u njemu pasu. što tražiš za to mjesto? Moram da se dogovorim s ostalim Timbabaĉima. Reći ću ti što smiješ tražiti. Old Firehand će ti dati dvadeset kila duhana. To nije premalo. Pristaješ li? Pristajem i uĉinit ću da i ostali na to pristanu! S Old Firehandom i sa svjedocima poći ćeš do najbli- žeg bijelog poglavice da tamo ovjerite prodaju. Za to ćeš

378

dobiti naroĉiti dar, velik ili malen, o tome će odluĉiti Old Firehand. Ti vidiš da ja mislim i na tvoju korist. Nadam se da ćeš mi dati prilike da zaboravim tvoju izdaju. Pozovi svoje ljude da prenesu zarobljene Utahe da se i oni ne udave. Dugaĉko uho je poslušao, a bilo je i skrajnje vrijeme da se zarobljenici odnesu na sigurno mjesto. Upravo kad su i posljednji smješteni, zaĉuli su neko rušenje i žubor vode; voda je probila zidove i prodrla u podrum kuće. U kanoi su zarobljenike prevezli na obalu, a Timbabaĉi su ih ĉuvali. Njihov poglavica nije bio kraj njih, jer mu još uvijek nisu vjerovali. Odaslali su ga k bijelcima, koji su bili na straži jer su pred sobom još imali drugu polovicu Utaha, koji se nisu povukli. Ovi Utahi još nisu znali na ĉemu su. Većina onih koji su trebali poći na otok, bili su već ušli u hodnik kad je ovaj iznenada silnim kamenjem i zemljom odozgo bio zasut. Ta je masa mnoge, koji su prodrli u hodnik, prignjeĉila a hodnik tako potpuno i ĉvrsto zasula i zatrpala da voda nije mogla napolje. I to je bilo smišljeno od Velikog medvjeda. Voda se nije smjela razliti po kanjonu nego se morala uspinjati po unutrašnjosti otoka. Utahi, koji su bili posljednji i koji nisu dospjeli da uĊu u hodnik, i tako nisu bili zasuti, prestrašeno su otrĉali k onom odjeljenju koje je pošlo ulijevo s kanjona. Ispripovijedali su im što se dogodilo. Oni nisu mogli znati jesu li svi koji su ušli u hodnik izgubljeni ili su samo oni izgubili živote koje je lavina zasula. Ako su dospjeli na otok, došli su bijelcima iza leĊa i uskoro će ih napasti. Ĉekali su minutu za minutom da se to dogodi, ali vrijeme je prolazilo, a da se njihova nada nije ispunjavala. Sad su znali da su svi postali žrtvom katastrofe. Dan je nastupio, a još uvijek su se Utahi nalazili na istom mjestu s konjima. Da ih bijelci ne bi iznenadili, posta- vili su straže. Old Shatterhand ih je ugledao kako stoje ispod stabala. Doviknuo im je da želi govoriti s njihovim voĊom. Kad je ovaj došao, reĉe Old Shatterhand: Ti znaš da se kod nas nalaze vaše poglavice i neki ratnici kao taoci. Znam — odgovori upitani mraĉno. A znaš li što se dogodilo s vašim ratnicima, koji su ušli u hodnik?
379

Ne znam. Voda je prodrla u hodnik i svi su se utopili. Smrti je izbjegao samo Dugaĉko uho. Upravo su prispjeli i Navajosi. Ima ih dvije stotine. Nadmoćni smo vam, ali ne želimo vašu krv, mi želimo mir. Budi pametan i poĊi sa mnom. Odvest ću te k poglavicama. Govori s njima, tada se možeš vratiti. Ĉovjek je neko vrijeme gledao preda se, a tada reĉe: Držat ćeš rijeĉ i pustit ćeš me. Ja ti vjerujem i idem. Svoje je ljude obavijestio o tome šta kani uĉiniti; odložio je oružje i slijedio lovca na jezero. Tamo je vladao živ promet, jer su Navajosi doista prispjeli. Gorjeli su od požude, da osvete poraz svojih suplemenika i trebalo je mnogo nago- varanja, da ih se sklone na mirno rješenje. Taoci su bili osloboĊeni, sjedili su pod ĉvrstom paskom, jedan uz drugoga kad je Old Shatterhand doveo njihova druga. Sjeo je kraj njih, a bijelcu su doveli Dugaĉko uho da ispriĉa kako se zbila katastrofa. Dugo su razgovarali, tada javi Dugaĉko uho, da su odluĉili pristati na mirno rješenje. Nalcon toga upriliĉili su sveĉanu sjednicu, na kojoj su sudje- lovali najpoznatiji bijelci i Crvenokošci. Sveĉanost je trajala nekoliko sati; palo je mnogo govora, dok nisu konaĉno svi ispušili lulu mira. Zakljuĉili su vjeĉni mir izmeĊu svih stra- naka. Zarobljenici su osloboĊeni i svi, Utahi, Navajosi i Timbabaĉi obvezali su se, da će bijelcima, koji su odluĉili da ostanu u kotlu, dolje, pomagati u njihovu poslu. Crtarija, koju je crveni Cornel posjedovao, nestala je; a i bila je sada bespredmetna. Upriliĉili su veliki lov, koji je trajao sve do kasne veĉeri. Idućeg jutra došao je ĉas rastanka. Utahi su krenuli na sjever, Navajosi na jug. TakoĊer i Timbabaĉi se vratiše u svoje wigvame. Dugaĉko uho je obećao da će odmah održati vijeće u pogledu prodaje kotla i da će odmah javiti ishod vijećanja. Već treći dan se vratio i donio vijest; saglasio se sa svim što je predložio Veliki medvjed. Trebalo je još samo potvrditi prodaju na odgovarajućem mjestu bijelaca. Svi su bili puni nade i maštali su, a samo jedan ĉovjek nije bio s time zadovoljan: lord. Namislio je s Humply-Billom i Gunstick-Uncleom poći sve do Frisca, ali ovima nije ni na um padalo, da se u sadašnjim okolnostima udalje s ovog mjesta, a lord je bio toliko razuman, da im to ne uzme za

380

zlo. Radovi na eksploataciji mjesta nisu još dugo mogli zapo- ĉeti. Lord je, dakle, imao dovoljno vremena da se s oba svoja vodiĉa naužije pustolovina u brdima. Old Firehand je s Velikim medvjedom i Dugaĉkim uhom odjahao u Filmore City, gdje su uredili prodaju. Bilo je to upravo dobro mjesto gdje su naruĉili potrebne strojeve i alat. Tetka Droll je pošao s njima, da sa svjedocima kod notara utvrdi smrt Cornelovu; bit će nagraĊen. Nakon dva mjeseca došle su mašine na Srebrno jezero, a inženjer je zapoĉeo da radi. Vodovod su sproveli i poĉeli eksploataciju kotla. Mjesto je doista bilo bogato rudaĉom i dobitak je rastao iz dana u dan. Svake veĉeri su vagali i procjenjivali; kad je rezultat bio zadovoljavajući, šaptao je Droll svom bratiću: Ako to tako nastavi, uskoro ću kupiti posjed! Posao dobro napreduje! A Hobble Frank bi uvijek odgovarao: Moja vila je već gotova, bar u glavi! Bit će to prekra- sna zgrada na lijevoj obali Elbe, a ime koje ću joj nadjeti, bit će još Ijepše. Howgh!

381