PRIJATELJSTVO za ceo život…? Koliko često postavljate sebi pitanja o iskrenosti vaših prijateljstava?

Razgovarate li sa svojim prijateljima o tome? Da li su u pravu oni koji kažu da muško-ženska prijateljstva, ali ona prava, postoje, ili oni koji kažu da ne postoje? Da li naše deke i bake preteruju kada kažu da 3, 4 sata dnevno koje provedemo za kompjuterom možemo lepše i korisnije da iskoristimo napolju, sa ljudima, šetajući ili razgovarajući uz kafu, sok ili čaj? Ne može se sasvim opisati ni to osećanje ni ta pojava. To je nešto što ispunjava i srce i dušu, daje najlepši osećaj sigurnosti i retko se nalazi - to je prijateljstvo. Naći pravog prijatelja veće je blago od bilo kog na svetu. Danas su ljudi mnogo više okrenuti sebi i retko ko bi sve dao za neku osobu sa kojom nije u srodstvu i prema kojoj nema nikakvu obavezu. Međutim, postoje oni, retki, ali ipak postoje, koji su vredni pažnje. Ti ljudi se u današnje vreme skoro nikada ne sreću, ali ko naiđe na takvu osobu, taj je zaista srećan. On može dobiti bezuslovnog prijatelja, nekoga ko je jednostavno uvek tu, pa čak i ako nije prisutan fizički. Lepo je znati da uvek postoji neko ko te voli i ko jet u, čak i ako te svi napuste. Neki kažu da to ne postoji i da ne može postojati osoba kojoj se može u potpunosti verovati, neki pak tvrde da se prijateljstvo ne može javiti među osobama različitog pola, mnogi imaju razne predrasude i malo je onih sa verom u prijateljstvo. Većina smatra da i razgovori ne mogu biti iskreni i da se duša ne može otvoriti kompletno ako su prijatelji različitih polova. Prijateljstvo je nešto što ne bira članove, ni po polu, niti po bogatstvu, kao ni po lepoti. Postoje ljudi koji ne umeju da sačuvaju prijateljstvo, pa kasnije pate zbog toga i sami bivaju povređeni. Oni su se jednostavno vodili nekim trenutnim osećanjima, bez ikakvog razmišljanja o posledicama. Nekada je prijateljstvo vredno velikih odricanja i žrtvi. U prijateljstvu ne treba samo uzimati već i davati i to u najvećoj mogučoj meri. Odnosi među mladima mogu da odolevaju iskušenjima. Mnogi tinejdžeri rešavaju sukobe verbalno, bilo to na fizički način i slično. Po nedavnim istraživanjima čak se i ženska populacija oslanja na fizički obračun. Tinejdžeri se u ovom preiodu oslanjaju na svoje najbolje prijatelje. Sa njima dele sve svoje probleme, događaje i mnoge sitinice. Psiholozi kažu da je prijateljstvo veoma bitno za mlade, za njihovo zdravlje. Pogotovo kada su utučeni,depresivni ili tužni. Prijatelji su pogodni i za emotivno biće koje leži u svima nama. Oni nas podstiču da se fokusiramo na samo jednu osobu ili na neku oblast u našem životu. Unose raznovrsnost i nove perspektive u naš život, podstiču nas da se smejemo i brinu o nama. Oni nam takođe ulivaju veru i nadu, bude u nama pozitivnu energiju, inspirišu nas i uvek su nam ’’rame za plakanje’’ u teškim trenucima. Oni su oslonac kada donosimo važne odluke. Zato nije čudo kada se gubitak dobrog prijatelja doživi kao emotivna trauma. Šta se desi kada SVE PADNE U VODU....? Psiholozi kažu da je prekid bliskog prijateljstva sličan raskidu emotivne veze ili čak smrti voljene osobe. To iskustvo apsolutno je traumično i obično ga prate tuga, osećaj praznine, bes i poricanje. Naravno, obe strane se mogu osetiti iznevereno i povređeno. Ipak se posle ove faze moramo podići i nastaviti dalje. Ima dosta slučajeva, dosta izneverenih osoba. Razgovarali smo sa mnogo njih, ali smo odvojili ovu priču za vas. „Imala sam najbolju drugaricu, koja je mlađa od mene dve godine. Prekinuli smo sa svakim kontaktom pre 3 godine, ali i sada patim za njom. Družile smo se 5 godina

neprestano. Odlazile smo jedna kod druge, spavale jedna kod druge, nismo se odvajale, po ceo dan smo bile zajedno. Kada je meni bilo teško ona je bila tu, ali naravno i ja sam bila tu kada se ona slično osećala. Sve je znala o meni, kao i ja o njoj. Delile smo sve tajne. Međutim, ništa ne traje večno. Samo jedno veče je bilo dovoljno da nas dve nikad ne progovorimo. Ona je počela da se druži sa, kako mi to kažemo, popularnom decom. Meni se oni nikada nisu dopadali i bila sam ljubomorna zato što je ona provodila više vremena sa njima nego samnom. Jednom prilikom sam joj rekla šta mislim o njima, ali sam dodala i po neku uvredu. Naravno, nekoliko dana kasnije je ona to ispričala njima i ja baš nisam dobro prošla. Nisam je pozvala, jer sam se plašila da će im i to reći. Pošto živimo blizu, često se srećemo. Ja sam, na početku, prelazila ulicu. Bila sam ispunjena besom. Priznajem svoju grešku, ali mi i dalje nije jasno zašto je to uradila. Naravno, imam prijatelje, ali posle svega i pored svih njih, ona mi fali.” Kada vas prijatelj povredi trebate odmah reagovati. Onda će ona ili on shvatiti da je pogrešila ili pogrešio i nastavićete da se družite. Ipak, nisu sva prijateljstva doživotna. Mladi se menjaju, jer se razvijaju, ne samo fizički, već i psihički. Nemoj te da paničite, ako izgubite priatelje. Početak je najteži, ali to morate da prebrodite i da podjiete dalje. Možda bi mogli i da se obratite psihologu, to nije uopšte strašno, niti bi trebalo da vas je sramota. Naravno i roditelji su tu, a možda i stariji brat ili sestra. Nema potrebe nervirati se, jer nećete sigurno ostati sami. Tu su i ostali prijatelji. M. P.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful