PROJEKAT “VLADAVINA PRAVA U SRBIJI“ 1

MATERIJALI ZA IZBORNI PREDMET

PRAVNA ETIKA
ZA PRAVNE FAKULTETE U SRBIJI : SRPSKI STANDARDI UZ KOMPARATIVNI PREGLED

Priredio Džejms E. Moliterno,

1

Ovaj projekat je sproveden pod pokroviteljstvom Nacionalnog Centra za Državne Sudove u skladu sa donacijom USAID-a.

Pravna etika

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

2

Pravna etika

Pravna etika/ Srpski standardi uz komparativni pregled Profesor Džejms Moliterno Na ovom kursu studentima će biti ponuđeni materijali iz Srbije, Evropske unije, nekih evropskih zemalja, Sjedinjenih Američkih Država i Japana, vezani za profesionalnu odgovornost advokata, sudija i tužilaca. U svakom poglavlju će biti predstavljeni nakon uvodnog dela prvo srpski propisi. Zatim će, biti prikazani standardi usvojeni u zemljama Evropske unije kao i lokalni zakoni pojedinih evropskih država. Propisi Sjedinjenih Američkih Država i Japana takođe su priloženi radi komparativne analize pružajući često interesantan kontrast srpskim i evropskim zakonima. Pisani materijal se sastoji iz objavljenih i originalnih materijala uključujući, gde je prikladno, tekst zakona, statuta, kodeksa i drugih propisa, kao i upućivanje na sudske odluke. Pisani materijal će takođe sadržati hipotetičke probleme za raspravu na predavanjima. Za svaku nedelju, pisani materijal će biti organizovan kao celina koja se sastoji od uvodnog teksta, citata propisa relevantnih za pravnu etiku, kao i problema za raspravu. Studenti će u toku semestra između ostalog dobijati zadatke da napišu pisane radove na zadatu temu. Nastava će predstavljati kombinaciju predavanja i diskusije o problemima iznetim u materijalu. NCSC želi da izrazi zahvalnost prof. James Moliterno. Na priručniku su takođe radili i zaposleni na projektu Vladavina prava u Srbiji: prevodioci Dijana Jelovac i Jelena Popović, pravnici Ljiljana Urzikić Stanković i Vesna Ćorić, saradnik na programu Milena Piosijan, konsultant za pravno obrazovanje prof. Spidi Rajs i direktor projekta Dejvid Sabin Anderson.

U Beogradu, 16. februara 2006. godine

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

3

Pravna etika

SADRŽAJ:
NEDELJA

1. ULOGA PRAVNIKA U PRAKSI; IZVORI PRAVA PRAVNE ETIKE .........7 2. ULOGA SUDIJA I SUDSKIH SLUŽBENIKA; SUDIJSKE DUŽNOSTI.............19 3. NEZAVISNOST I NEPRISTRASNOST SUDIJA I SUKOB INTERESA ....41 4. KORUPCIJA U PRAVOSUĐU ......................................................................57
U

5. POSEBNA PITANJA PRAVNE ETIKE ZA TUŽIOCE ................................63 6. PRIHVATANJE I PRESTANAK ZASTUPANJA; HONORARI I OBAVEZE PUNOMOĆNIKA; ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA I OBAVLJANJE ADVOKATSKE DELATNOSTI VAN TERITORIJE NACIONALNE JURISDIKCIJE; NEZAVISNOST ......................................................................75 7. STRUČNOST, SAVESNOST I BRIŽLJIVOST U OBAVLJANJU ADVOKATSKE PROFESIJE; DONOŠENJE ODLUKA U ODNOSU ADVOKAT-KLIJENT; DUŽNOST ČUVANJA ADVOKATSKE TAJNE.............................................123 8. LOJALNOST KLIJENTA; NESPOJIVI POSLOVI ADVOKATA .....................147 9. OBAVEZE PREMA TREĆIM LICIMA; REKLAMIRANJE I NAČINI PRIVLAČENJA KLIJENATA .........................................................................171 10. DUŽNOST ČUVANJA UGLEDA ADVOKATURE ........................................197 PRILOZI

1. KODEKS ADVOKATSKE ETIKE EVROPSKE UNIJE...................................207 2. KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA U SRBIJI ........................223 3. STATUT ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE.................................................249 4. ZAKON O ADVOKATURI.............................................................................289 5. PREDLOG ZAKONA O ADVOKATURI ........................................................307 6. TARIFA O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ...........................333

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

4

Pravna etika

7. ETIČKI KODEKS JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA SRBIJE............................................................................................................337 8. KODEKS SUDIJSKE ETIKE .......................................................................343 9. ZAKON O SUDIJAMA ................................................................................347 10. ZAKON O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA........................................373 11. NACIONALNA STRATEGIJA REFORME PRAVOSUĐA.......................381

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

5

Pravna etika

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

6

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

7

Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi; Izvori prava pravne etike

1. UVOD

U svakoj raspravi o etici advokata, sudija i tužilaca, otvaraju se tri moguće teme: pravo koje uređuje advokaturu i pravosudnu delatnost, uloga advokata, sudija i tužioca u društvu i koncept postupanja na moralno ispravan način. Najplodonosnije rasprave o pravnoj etici su one u kojoj su zastupljene sve tri navedene teme.

1.

Pravo koje uređuje advokaturu i pravosudnu delatnost: Postoji pozitivno pravo

koje reguliše ponašanje advokata i pravosudnih organa. Neki ovu pravnu oblast nazivaju pravom pravničke etike dok je drugi nazivaju pravom koje uređuje advokaturu i delatnost pravosudnih organa. Pravo koje reguliše advokaturu i pravosudnu delatnost obuhvata obavezujuće propise advokatske i pravosudne etike, čije kršenje može imati posledica za advokate, sudije i tužioce. Tako, dozvola za rad advokatu može biti ukinuta ili privremeno oduzeta, a takođe može biti i javno ukoren od strane advokatske komore ili suda. Pravo koje uređuje advokaturu obuhvata zakone i druge propise čije kršenje proizvodi posledice za samog advokata više nego za njegovog klijenta. Sudija može biti razrešen sudijske dužnosti. Konačno, u zemljama anglosaksonskog pravnog sistema, pravo koje uređuje advokaturu obuhvata ustanove kao što su odgovornost za zloupotrebu dužnosti i zlonamerno krivično gonjenje.

2.

Uloga advokata i pravosudnih organa: Pravo koje uređuje advokaturu i

pravosudnu delatnost predstavlja osnov za ulogu advokata, tužilaca i sudija u društvu. Ukoliko je to pravo dobro koncipirano omogućiće valjano ostvarenje njihovih uloga. Naime, u svakom društvu advokati imaju značajnu ulogu. Oni primenjuju materijalno

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

8

Uloga sudija i tužilaca. Pored opšte uloge u društvu. oni pokreću sistem pravosuđa i predstavljaju zaštitnike ljudskih prava. 3. advokati imaju i specifičnije uloge koje određuju način na koji bi trebalo sagledavati propise koji se odnose na pravnu etiku advokata. Ovaj pojam se zove specifična moralnost. koji nije privržen nijednom klijentu kao takvom. po samoj prirodi svoje profesije. čine stvari koje bi za druge bile moralno neprihvatljive. tužioci i advokati bi trebalo uvek da postupaju u skladu sa moralom. Izuzev situacija kada koncept specifične moralnosti dopušta ili čak izričito zahteva od advokata da uradi nešto što bi za druge bilo moralno neprihvatljivo. Postupanje na moralno ispravan način: Sudije. postoje situacije koje pravo koje uređuje advokaturu ne reguliše. Postoje slučajevi čije bi pravno Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 9 .Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. Pravo koje reguliše advokaturu treba uvek da bude koncipirano i tumačeno na načine koji će biti prilagođeni valjanoj ulozi advokata u društvu. Tužilac radi unutar pravnog sistema slično kao advokat. ali zastupa državu i ima posebnu obavezu prema javnosti koja dolazi uz takav status. oni učestvuju u procesu menjanja zakona u cilju njegovog poboljšanja. je različita od uloge advokata zaposlenih u advokatskoj kancelariji. Zaštita klijentovih poverljivih informacija čak i kada to može dovesti u pitanje pravedno rešavanje predmeta je nešto što se od advokata očekuje prema pravu koje uređuje advokaturu i u skladu je sa ulogom advokata u sistemu ostvarenja pravde. čin advokata koji je inače nemoralan u ovom slučaju neće se posmatrati kao takav. Sudijina prvobitna obaveza je da bude nepristrasni donosilac odluka u sporovima. Izvori prava pravne etike pravo radi rešavanja problema svojih klijenata. oni pomažu poslovne planove i na taj način potpomažu privredu. ukoliko pravni sistem ne nalaže odstupanje od izvesnih moralnih principa u ime ostvarenja nekih drugih pravnih principa. S obzirom da je uloga advokata neophodna u ovom sistemu. U nekim slučajevima advokati.

čak i kada joj se pojedini advokati protive. mora biti strogo ograničeno i usko primenjivo. Kodeks o advokatskoj etici SAD-a. već bi oni trebalo da postupaju sa ljudima na valjan način. Kod sudija i tužioca se takođe može javiti unutrašnji sukob između neobavezujućih moralnih i obavezujućih pravnih pravila. Sudija može doći u iskušenje da vođen Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 10 . Obaveza čuvanja advokatske tajne. sudije i tužioci su vođeni i moralnom i pravnom dužnošću da razotkriju takvu vrstu informacije. I pored toga takvo se ponašanje smatra krajnje ispravnim u širem moralnom smislu. međutim. isključivo zbog toga što svi ljudi zaslužuju takvo ophođenje. da se pridržava zakona. godine. je propisivao da obaveza čuvanja advokatske tajne ima aposolutan karakter. Izvori prava pravne etike regulisanje proizvelo u toj meri katastrofalne posledice da većina advokata ne bi htela. S druge strane. Ponekad strogo pridržavanje prava koje uređuje advokaturu proizvodi rezultat koji bi uznemirio savest svakog pojedinca. na primer. tužioci i advokati ne bi trebalo da postupaju valjano u odnosu prema drugima iz straha od pravnih posledica ukoliko to ne čine. optirali za kršenje pravila. pre usvajanja izmena iz 2002. Verovatno se do izmene propisa došlo kroz dugotrajni proces pregovaranja i uopšteno gledano. iz razumljivih razloga. Sudije. Do 2002. Uprava advokatske komore je 2002. godine. godine izmenila pravila o obavezi čuvanja advokatske tajne u cilju omogućavanja razotkrivanja advokatske tajne u izuzetnom. gore navedenom slučaju. njegovu primenu treba poštovati. Pravo koje uređuje advokaturu i delatnost pravosudnih organa ne nalaže uvek učtivo ponašanje prema sudskom ili kancelarijskom osoblju kao ni prema svim učesnicima u postupku. ne mešajući se dok se smrtna kazna izvršava nad nekom nevinom osobom osuđenom za taj zločin.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. Mnogi advokati suočavajući se sa dilemom da li da prećute ili progovore i na taj način prekrše pravilo advokatske etike su. Takvo kršenje zakona iz moralnih obzira. može nalagati da advokat prećuti izvršenje užasnog zločina počinjenog od strane svog klijenta.

pravni sistem bi se pretvorio u neuređeni skup u kojem bi svaki sudija. Naime. tužioci ili advokati pokušavaju da premoste procep između morala i zakona. tužilac ili advokat uvek slobodno odlučivao o svim pitanjima vršenja svoje dužnosti po sopstvenom nahođenju. Tužilac takođe može formulisati optužnicu koja prevashodno sadrži moralne umesto pravnih navoda. Masovno kršenje prava iz moralnih pobuda bi podrilo celokupni sistem prava koji uređuje advokaturu i pravosudnu delatnost i narušilo koncept valjane uloge advokata i pravosudnih organa u društvu. u retkim slučajevima. Ipak. nepridržavanje propisa iz moralnih pobuda može biti način na koji sudije. Izvori prava pravne etike moralnim pobudama presudi na način koji predstavlja povredu pozitivnog prava.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 11 .

Advokatsku komoru Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 12 . Kodeks je usvojen na osnivačkoj skupštini Advokatske komore Jugoslavije. Kodeks koji je usvojen 1999. Advokatska komora Jugoslavije bila je ovlašćena da usvoji ovaj Kodeks na osnovu Zakonu o advokaturi koji joj je dodelio tu nadležnost. Izvori prava pravne etike 2. Zakon o advokaturi je promenio svoj pravni karakter i postao republički zakon. Takođe je značajan Zakon o advokaturi čiji je nacrt još u pripremi. februara 2003. IZVORI PRAVA PRAVNE ETIKE A. januara 1999. Advokatsku komoru Niša. ali je većina odredbi ostala ista. sadrži detaljan skup pravila u skladu sa kojima advokati u Srbiji treba da vrše svoju dužnost. danas postoje Zakon o advokaturi Srbije i Zakon o advokaturi Crne Gore. Advokatsku komoru Vojvodine. Pomenuti pravni akti koji su na snazi u Srbiji odnose se na Advokatsku komoru Srbije i svih osam advokatskih komora u njenom sastavu: Advokatsku komoru Beograda. Propisi u Srbiji Pravila advokatske etike u Srbiji potiču iz dva osnovna izvora: Statuta advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata. U Srbiji bi trebalo da se usvoji nacrt novog republičkog Zakona o advokaturi. Zakon o advokaturi je usvojen kao savezni zakon 1998. ali nakon usvajanja Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crne Gora 4..Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. Zato. koji su pretrpeli neke manje izmene. Advokatsku komoru Zaječara. Advokatsku komoru Kragujevca. godine. Na isti način je nekadašnji savezni Kodeks profesionalne etike advokata preimenovan u Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji i Kodeks profesionalne etike advokata u Crnoj Gori. Određena ponašanja su inkriminisana Krivičnim zakonikom a procesni zakoni sadrže. između ostalog. relevantne odredbe o slučajevima obavezne službene odbrane i kažnjavanju advokata zbog nepoštovanja procesne discipline. održanoj 16.

Na primer. propisuje kaznu za kršenje odredbi zakona od strane sudije. Svaka od komora ima svojstvo pravnog lica sa potpunom prvostepenom nadležnošću. Izvori prava pravne etike Čačka. Značajni su takođe standardi za ocenjivanje načina obavljanja posla i profesionalnosti sudija koje je propisao Vrhovni sud u Merilima za ocenu minimuma uspešnosti u vršenju sudijske funkcije. član 360. realno ima poseban status koji proizilazi iz statusa Autonomne pokrajne Kosovo i Metohija. iako nominalno obuhvaćena Statutom Advokatske komore Srbije. Propisi u Evropi i Evropskoj uniji Propisi o advokatskoj etici pojedinačnih evropskih država se zasnivaju na kombinaciji parlamentarnih propisa i ovlašćenja datih pravničkim udruženjima ili advokatskim komorama raznih država. Pored pravila kojih se pridržavaju advokati u privatnoj praksi. javnog tužioca ili njegovog zamenika. postoje odgovarajuće odredbe Krivičnog zakonika Srbije koje bi se mogle efikasno koristiti u ovom kontekstu. Član 367. Advokatska komora Kosova i Metohije. procesnim zakonima koji propisuju osnove za izuzeće sudija. Osim etičkih standarda za tužioce kojima nedostaju disciplinski organi koji bi bili zaduženi za njihovo sprovođenje. Advokatsku komoru Požarevca i Advokatsku komoru Šapca. Krivičnim zakonikom kao i neobavezujućim etičkim kodeksom koje je Društvo sudija Srbije usvojilo 30. 1244. Profesionalna odgovornost i etičko ponašanje sudija su pretežno regulisani osnovnim odredbama Zakona o sudijama. regulisanog rezolucijom Saveta bezbednosti UN br. Savet Advokatskih komora i pravničkih udruženja Evropske unije (CCBE) usvojio je okvirnu grupu etičkih pravila za Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 13 . propisuje krivično delo prihvatanja mita. juna 2003. postoje i etički kodeksi za javne tužioce i sudije. B. godine.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi.

Iako ne postoje značajna unifikovana pravila Evropske unije u pogledu pravne etike tužilaca. pridržavaju Kodeksa ponašanja. C. vršeći svoje dužnosti.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. značajni su sledeći dokumenti doneti na međunarodnom odnosno evropskom nivou: • Ujedinjene Nacije su na svom Osmom kongresu o prevenciji zločina i tretmanu prestupnika 1990. U nekim slučajevima ta ista pravila se sada primenjuju na domaće advokatske prakse unutar država članica Evropske unije. a izmenjen je 1998. i 2002. Izvori prava pravne etike advokate koji posluju u više država unutar Evropske unije. usvojile Smerinice o ulozi tužilaca. Taj Kodeks profesionalne etike advokata u Evropskoj uniji je prvi put usvojen 1988. Postoji dosta zajedničkih etičkih standarda među evropskim zemljama kada je u pitanju rad tužilaca.) 19 o ulozi javnog tužilaštva u krivično-pravnom sistemu preporučuje da se tužioci. Pošto države dodeljuju dozvole one stoga imaju pravo da disciplinski kažnjavaju advokate. Propisi u SAD i Japanu Propisi o advokatskoj etici SAD-a uglavnom potiču iz ovlašćenja pojedinačnih država da advokatima dodeljuju dozvole za rad. Standardi sudijske etike evropskih država međusobno se razlikuju. • Međunarodno udruženje je u svojim Standardima profesionalne odgovornosti i dekleraciji osnovnih dužnosti i prava tužilaca sačinilo dokument koji služi kao međunarodni temelj za ponašanje tužilaca. Države su usvojile sopstvene kodekse Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 14 . • Savet Evrope je u svojoj Preporuci (2000. Evropska unija nije donela za sada ni jedan unificiran etički kodeks sudijskog ponašanja. Posedovanje takve dozvole je neophodno da bi se izbegla odgovornost za kršenje propisa o neovlašćenoj advokatskoj praksi (nadripisarstvo). na Kubi. godine u Havani.

parničnog postupka. Takođe. u različitim stepenima. Većina upućivanja na američke kodekse profesionalne etike advokata u ovom materijalu odnosiće se na Modele pravila. advokati mogu biti građanski odgovorni prema svojim klijentima zbog nesavesnog vršenja dužnosti (neizvršenje usluga na valjan način). Takođe su značajni krivični i procesni propisi kao i propisi koji regulišu uređenje sudova. S druge strane. u odnosu prema klijentima i pravosudnom sistemu u Japanu. a važeći model datira iz 1983. Na primer.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. c) Zakon o advokatima praktičarima i d) Statut Advokatskih komora Japana. Propisi koji uređuju etiku javnih tužilaca sadrže određene specifičnosti iz razloga što tužioci služe javnom interesu i usled toga se kaže da bi oni trebalo da tragaju za pravdom a ne samo da pobeđuju na sudu. na primer) i zakoni koji izričito formulišu odgovornosti i kazne za advokate (novčane sankcije u Propisu 11. drugi 1969. Postoje Kodeksi sudijske etike koje su doneti na nivou država članica i koji regulišu ponašanje sudija date države članice. ali skoro svi ti kodeksi su bazirani na Modelima pravila za profesionalno obavljanje dužnosti Američke advokatske komore (ABA) (Modeli pravila ili MP). Izvori prava pravne etike profesionalne etike advokata. Dužnosti američkog sudije su brojne i dobro definisane. Prvi model etičkog kodeksa ABA je usvojen 1908. To su: a) Kodeks profesionalne etike advokata praktičara. na primer) vezane za kršenje ovih odgovornosti. postavljaju japanskim advokatima etičke obaveze kojih treba da se pridržavaju u međusobnom odnosu. Postoje četiri glavna dokumenta koja. b) Pravila u vezi sa advokatskim honorarima. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 15 . postoji Kodeks sudijske etike koji je donet na saveznom nivou i koji uređuje ponašanje sudija saveznih sudova. Znatne izmene su izvršene u toku 2002. Pored kodeksa profesionalne etike advokata postoje i drugi izvori prava koji regulišu rad advokata u SAD. postoje sudski propisi (Savezni propis 11.

ULOGA PRAVNIKA U PRAKSI Uloga advokata se. Advokati približavaju zakon osobama koje nisu pravno obrazovane putem davanja saveta klijentima i sastavljanjem ugovora i drugih pravnih akata koji omogućavaju transakcije klijenata i time služe ostvarenju njihovih interesa u zakonom dopuštenim granicama. pravdi i čestitosti društva. Drugi će smatrati da advokat ima ulogu koja je više javna. koji(a) pruža usluge mušterijama koje za to plaćaju.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. naravno. Advokati imaju takođe važnu ulogu pri izradi zakona. Izvori prava pravne etike 3. koji imaju mogućnost da postanu važan uravnotežavajući faktor između različitih ekonomskih Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 16 . razlikuje od jednog pravnog sistema do drugog. Ali se i pored toga mogu izvesti neka opšta pravila. Ova različita stanovišta u vezi uloge advokata dovode do različitih stavova u pogledu delovanja advokata u moralno teškim situacijama. ideala da su svi ljudi jednaki pred licem pravde i niti očekuju niti dobijaju poseban tretman. U demokratskim društvima advokati imaju važnu ulogu koju nema nijedan drugi stručnjak: advokat je zaštitnik vladavine prava. Mnogi advokati sarađuju sa zakonodavnim telima odnosno parlamentima u cilju pojašnjavanja odredbi novih zakona. Moguće je imati različite poglede na to šta advokat radi. Advokati omogućavaju funkcionisanje pravosudnog sistema. ništa drugačiji(a) od berberina. U mladim demokratskim društvima ova uloga je veoma važna za advokate. Njihova uloga je. lekara ili vlasnika radnje. ali i u kontinentalnom kao i u anglosaksonskom sistemu advokat ima odlučujuću ulogu u pravosudnom sistemu. pružajući usluge mušterijama koje za to plaćaju ali takođe vodeći računa o javnom interesu. svakako. Neki mogu reći da je advokat poslovni čovek/žena. aktivnija u sporovima koji se vode u državama anglosaksonskog pravnog sistema.

sve zajedno čine neku vrstu nade da će rešavanje najvažnijih pitanja koja se tiču siromašnih i nemoćnih biti takođe obuhvaćeno advokatskom profesijom. Ali garancije prava na zastupnika u krivičnim postupcima.” Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 17 . Doduše. Izvori prava pravne etike slojeva društva. čak i u najafirmisanijim demokratskim društvima. Funkcija advokata ga stoga izlaže raznim moralnim i pravnim obavezama prema klijentu. sudovima i drugim organima. pravne pomoći za siromašne koju finansira država (bez obzira na ograničenja) i pro bono aktivnosti advokata. jasno je usmereno na korporacijski svet i one sa novčanim sredstvima. a njegova obaveza je ne samo da zastupa predmet njegovog klijenta već i da bude njegov savetnik. navodeći sledeće: „Advokat mora služiti interesima pravde kao i onima čije slobode mu je povereno da dokazuje i brani. tržište za advokatske usluge.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. Preambula CCBE-a pristupa ulozi advokata na prilično uopšten način.

Sanja. Nikolić. a pošto su dokazi protiv nje slabi on je savetuje da ne bi trebalo da prizna krivicu. priznaje advokatu da je načinio grešku tokom hirurškog zahvata na jednom od svojih pacijenata. Isti student takođe kaže ostalima da može da im organizuje upisivanje prelaznih ocena iz još jednog predmeta. Nikolić traži savet od advokata o tome kako da postupi u ovakvoj situaciji. On joj izlaže sve mogućnosti koje joj stoje na raspolaganju. Advokat često posećuje kafić koji se nalazi u blizini zgrade lokalnog pravnog fakulteta. Jedan od studenata nudi ostalima spisak pitanja koje njihov profesor planira da postavi sledećeg dana na usmenom ispitu. Advokat zna da je njegov klijent. Dr. Pripremite nacrt “Preambule” etičkog kodeksa za advokate koji izražava Vašu ideju o ulozi advokata i advokatskoj profesiji u društvu? 4. verovatno je da iako pacijent bude imao bilo kakve probleme oni se neće moći povezati sa greškom dr.Nedelja 1 Uloga pravnika u praksi. Njegov pacijent nije svestan greške i još uvek nije osetio štetne posledice te greške. Da li je advokat dužan da prijavi studente? Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 18 . Ukoliko advokat uvažava pravila morala. dr. Klijent. Izvori prava pravne etike Problemi za diskusiju 1. Da li je advokat postupio nemoralno? 2.Nikolića. Tokom jedne njegove posete kafiću on čuje razgovor za susednim stolom između tri studenta prava. U stvari. kome će dva studenta za stolom prisustvovati. počinila zločin za koji je optužena. kako bi savetovao klijenta u tom slučaju? 3.

Sudijske dužnost Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Sudijske dužnosti Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 19 .

izložene su i neke važne primedbe u Studiji o izvodljivosti: „U Srbiji. Kratak pregled ovih promena služi razumevanju trenutnog stanja ponašanja sudija i reforme u pravosuđu. kao što to treba da budu advokati. Sudijske dužnost 1. Sudije ne treba da budu lojane klijentu. Standardi u Srbiji (i) Standardi u bivšoj Jugoslaviji Sve države u određenim trenucima svog razvoja prolaze kroz pravosudne reforme. pravosuđe je u ozbiljnoj krizi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 20 . zbog toga što njihove odluke imaju precedentni karakter i obavezujuće su i za treća lica a ne isključivo za stranke u datom sporu. A. Iako je EU odala priznanje da je već učinjen određen napredak u obasti reforme u pravosuđu. Sudije su nepristrasni donosioci odluka u sporovima koje pokreću stranke pred pravosudnim sistemom. Srbija i Crna Gora dobile su pozitvnu Studiju o izvodljivosti koja im je dala zeleno svetlo za početak pregovora za pridruživanje EU. Aprila 2005. Temelj sudijske funkcije leži u ideji o nepristrasnom donošenju odluka. SUDIJSKO PONAŠANJE Uloga sudija i ostalog sudskog osoblja je po prirodi drugačija od uloge advokata koji obavljaju privatnu praksu i zbog toga analiza njihovih etičkih obaveza polazi od sasvim različite grupe pretpostavki. U državama anglosaksonskog pravnog sistema sudije su takođe i tvorci zakona. Sudijska nezavisnost je takođe suštinska sudijska karakteristika. već lojalne pravosudnom sistemu i adekvatnoj primeni zakona u sporovima. Tranzicija Srbije od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije pod Josipom Brozom-Titom preko bivše Savezne Republike Jugoslavije pod Miloševićevom vladavinom do danas predstavlja složen i težak skup promena.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika.

Uprkos svojoj važnosti. ključne osobine sudstva kao što su nezavisnost i nepristrasnost ugrožene su zbog nastavka duge tradicije sudijske potčinjenosti onima koji su na vlasti. Zakon o sudijama predviđao je da u slucaju da parlament ne prihvati kandidata koga je predložilo Visoko pravosudno veće Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 21 . Nakon raspada bivše Jugoslavije i dolaska Miloševića na vlast. za koju postojanje nezavisnog sudskog sistema predstavlja ključni preduslov za započinjanje pregovora o pridruživanju. Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim. skupština je usvojila kontroverzni Zakon o sudijama.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. ne bi bilo moguće bez učešća sudija“. glavni zahtev za imenovanje sudija bilo je članstvo u Komunističkoj partiji. Teškoće u stvaranju nezavisnog pravosuđa u Srbiji predstavljaju ozbiljnu prepreku na njenom putu ka Evropskoj uniji. Sudijske dužnost i suočava se sa političkim pritiscima. Imenovanje i smenjivanje tužilaca podležu političkim pritiscima“. oni nisu uspeli da eliminišu sukob između izvršne i sudske vlasti. direktor Instituta za uporedno pravo. Profesor Vesna Rakić-Vodinelić. besplatnih stanova. i jeftinih kredita koje im je davao režim. tradicija iz Titovog vremena se nastavila. postojala je stroga kontrola izbora predsednika sudova. međutim. koji je avgusta 2002. godine. Vrhovni sud je odbacio 45 žalbi koje je protiv odluka opštinskog suda podneo opozicioni blok Zajedno. dok je nezavisnost sudstva bila u nekoliko navrata ozbiljno ugrožena. Novi zakoni u oblasti pravosuđa usvojeni su 2001. Policija i sudstvo nalaze se pod pritiskom. U vreme Tita. Na sudije su uticali predsednici sudova koji su politički osetljive predmete dodeljivali samo poslušnim sudijama koje su imale koristi u vidu unapređenja. Kako bi stavila pravosuđe pod svoju kontrolu. Prvi Opštinski sud u Beogradu je tada poništio rezultate u 33 beogradske opštine. rekla je za Izveštaj o balkanskoj krizi: „Lažiranje izbora iz 1996. Takođe.

koje je predlaže Skupštini kandidate za predsednike sudova. predsednika Vrhovnog suda Srbije. jednog člana imenovanog od strane Advokatske komore Srbije i jednog člana imenovanog od strane Narodne skupštine. radi promovisanja pravosudnih reformi. Repubičkog javnog tužioca. sudije. Ministarstvo pravde prenelo je ovlašćenje za predlaganje i odbijanje kandidata za položaj predsednika suda na novoosnovano telo koje se nalazi pod kontrolom države – Veće za pitanja sudske uprave (videti Balkan Crisis Report. Osnivanje Društva sudija Srbije i Pravosudnog centra za obuku i stručno usavršavanje sudija i tužilaca takođe doprinosi razvoju institucionalne nezavisnosti sudstva i efikasnosti u podršci vladavini prava u Srbiji. Vrhovni sud Srbije je intervenisao po drugi put 2004. razvili su se i neki pozitivni trendovi u oblasti pravosuđa nakon Miloševićeve vladavine. Osim njih postoje i dve grupe pozivnih članova.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Veliko personalno veće. jednog javnog tužioca koga biraju zamenici Republičkog javnog tužioca i drugog koga biraju okružni javni tužioci na Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 22 . godine kada je izmenama Zakona o sudijama ponovo pokušala da se naruši nezavisnost sudstva. predsednike sudova i tužioce). Osim Visokog pravosudnog veća. 6 sudija imenovanih od strane Vrhovnog suda Srbije. Srpske sudije pod političkim pritiskom). postoji još jedno nezavisno telo. Visoki savet pravosuđa se sastoji od pet stalnih članova: Ministra pravde. javne tužioce i njihove zamenike. koje je ustanovljeno Zakonom o sudijama i zaduženo je za razrešenje sudija. novog kandidata imenuje parlamentarni komitet za pravosuđje. Zakon je proglašen neustavnim zbog svoje namere da zaobiđe Visoko pravosudno veće u odabiru sudija. Kao što je navedeno i u Studiji o izvodljivosti. Sudijske dužnost (nezavisno telo ovlašćeno da predlaže kandidate za sudije. Naime. Visoki savet pravosuđa ustanovljen je kao nezavisno stručno telo paketom zakona o pravosuđu iz novembera 2001. godine.

Nakon preduzete kontrole. Takođe ovim amandmanima formirano je novo telo. vraćena su amandmanima iz 2004. koja su nadležna za ratne zločine i organizovani Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 23 . i 2003. ali je ponovo uspostavljen usvajanjem amandmana na Zakon o sudijama iz aprila 2004. ili potpuno ukinuta. Mnogobrojna ovlašćenja Visokog saveta pravosuđa su ograničena 2002. Nadzorni odbor. godine. Drugu pozitivnu tendenciju predstavlja formiranje novih posebnih odeljenja u okviru Okružnog suda u Beogradu. godine. Visoki savet pravosuđa je ponovo nadležan za predlaganje broja sudija i tužilaca koji je neophodan za efikasno funkcionisanje pravosudnog sistema. kao i ostala koja je Visoki savet pravosuđa imao prema prvoj verziji Zakona o Visokom savetu pravosuđa iz 2001. (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju Američkog udruženja pravnika. kao i za predlaganje kandidata Narodnoj skupštini radi izbora na sudijske i tužilačke funkcije. Poput Visokog saveta pravosuđa. Rad Velikog personanog veća je bio suspendovan nakon odluke Ustavnog suda Srbije iz februara 2003. Veliko personalno veće može suspendovati sudije ili odrediti druge disciplinske mere zbog neprofesionalnog postupanja.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. godine. Sudijske dužnost zajedničkoj sednici. vrši uvid u sudske predmete i da ih kontroliše. godine. koji se sastoji od pet sudija Vrhovnog suda Srbije i koje ima nadležnost da po pritužbi ili samoinicijativno. Ovo ovlašćenje. godine. Nakon ovih izmena. godine. Ovo telo nadležno je za utvrđivanje razloga za razrešenje sudija sa funkcija zbog nezakonitog. poput predlaganja kandidata za tužioce. članstvo i sastav Velikog personalnog veća je pretrpeo promene naknadnim amandmanima paketa pravosudnih zakona iz 2001. Indeks reforme sudstva za Srbiju) Veliko personalno veće je telo koje se sastoji od devet sudija Vrhovnog suda Srbije. Nadzorni odbor može preporučiti Velikom personalnom veću da pokrene postupak za razrešenje ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji. nestručnog ili neprofesionalnog ponašanja.

Ova inicijative nije proizvela konkretne rezultate i ovo telo je bivalo sputavano tokom većeg dela svog postojanja. jedan predstavnik Advokatske komore SCG. Nacionalna strategija ustanovljava okvir za reformu pravosuđa koji stavlja naglasak na jačanje nezavisnosti. omogućavanju uspostavljanja nove mreže sudova. na primer. godine sa ciljem da organizuje programe edukacije sudija. 2002. dva člana iz Vrhovnog suda Srbije. kao i sekretar. Plata za sudije i tužioce je viša. koje su priložene ovom materijalu na kraju. kao i povećanju dostupnosti i korišćenja informacionih tehnologija. decembra 2005. godine Komisija je usvojila Polazne osnove strategije reforme pravosuđa. Sudijske dužnost kriminal. sa naglaskom na poboljšanju efikasnosti sudova. U nameri da koordinira reformu pravosuđa nakon 2000. Komisija za reformu pravosuđa je osnovana od strane Vlade Srbije u aprilu 2004. Ovaj dokument poslužio je kao polazna osnova za izradu nacrta Nacionalne strategije reforme pravosuđa koja je predstavljena javnosti u julu 2005. kako zbog povećanog rizika koji tereti zaposlene tako i zbog složenosti same prirode predmeta. koji je usvojio strategiju reforme pravosuđa. odgovornosti i Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 24 . Vodilo se računa i o odabiru sudija koje ne pripadaju ni jednoj političkoj stranci i za sudsko osoblje su organizovani posebni programi obuke. godine. godine. su objavljene 24. poboljšanju osnovne i kontinuirane edukacije nosilaca pravosudnih funkcija. godine. poštujući pritom evropske pravne standarde. jedan predstavnik Advokatske komore Srbije. godine. Komisija ima sedam članova među kojima su Ministar pravde koji predsedava Komisijom. da doprinese reformi zakonodavstva i da ostvari saradnju sa međunarodnim naporima usmerenim na jačanje nezavisnosti sudstva u Srbiji. bio je osnovan Savet za reformu pravosuđa. transparentnosti. U septembru 2004. Izmene nacrta. zamenik ministra pravde. predsednik Vrhovnog suda. Vlada Srbije ustanovila je više ekspertskih grupa.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Ova odeljenja bi mogla da postanu model za stvaranje nezavisnog sudstva u demokratskom društvu u tranziciji.

posebno istaknute u nacrtu Nacionalne strategije za reformu pravosuđa iz decembra 2005. Taj zakon bi činio osnovu za imenovanje svih funkcionera i kandidata za visoke položaje u sudstvu.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. koji zapošljava oko 14. godine (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju Američkog udruženja pravnika. sudije koje su bile suviše bliske vladajućoj partiji ili su sarađivale sa službom državne bezbednosti nisu imale pravo da obavljaju iste funkcije u sudstvu ujedinjene Nemačke. Prema istraživanju objavljenom u Balkan Crisis Reportu u 2004. ili 67 procenata je dobilo dozvolu da to i učini. uključujući bivšu Istočnu Nemačku. srednjoročnih i dugoročnih reformskih ciljeva koji zahvataju period od 2006. Lustracija se pokazala uspešnom u reformi nekih problematičnih sudskih sistema. Srpske sudije pod političkim pritiskom) zauzeli su stav da je neprimenjivanje Zakona o lustraciji jedan od glavnih razloga koji podriva reformu sudstva u Srbiji. ili drugim rečima približno 150 miliona evra godišnje je namenjeno pravosudnom sistemu. Od oko 3000 sudija koji su izrazili želju da ostanu na položaju. Indeks reforme sudstva za Srbiju). Parlament je usvojio Zakon o lustraciji u junu 2003. godini. oko 2. Oko dve trećine javnih tužilaca je takođe smenjeno.000 ljudi. Balkan Crisis Report. Cilj Zakona o lustraciji je udaljavanje iz javnog života svih koji su sarađivali sa bivšim režimom i koji su kršili ljudska prava. Ova forma tranzicije ka pravdenom i transparentnom pravosudnom sistemu se pokazala veoma uspešnom (videti.4 procenta nacionalnog budžeta. Neki autori (videti. ukazuju na hitnu potrebu stvaranja zasebnog pravosudnog budžeta koji bi bio nezavisan od državnog budžeta. do 2013. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 25 . 1750 sudija. Balkan Crisis Report. U toj nekadašnjoj komunističkoj državi. ali on nikada nije sproveden zbog nedostatka političkog konsenzusa među najvećim političkim strankama u Srbiji. Srpske sudije pod političkim pritiskom). Ostale potrebne reforme. Sudijske dužnost efikasnosti pravosuđa preko više kratkoročnih.

Na primer. Sudijske dužnost Uprkos ustavnim smernicama koje su uspostavile slične platne razrede za ekvivalentne pozicije u sve tri grane vlasti. da uz saglasnost Ministarstva pravde. Predstavnici Ministarstva pravde su zauzeli stav da sadašnji Centar za obuku sudija. decembra podigla osnovicu za zakonodavnu i izvršnu vlast a ostavila sudstvo na istom nivou. U junu 2005. može predstavljati polaznu osnovu za novu Sudsku akademiju po ugledu na slične ustanove u Nemačkoj i Francuskoj.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Sudijama koji su raspoređeni u posebna odeljenja za organizovani kriminal i ratne zločine. Ustavni sud Srbije je doneo odluku da je Zaključak Vlade Srbije u pogledu plate sudija i tužilaca. Ovim izmenama je takođe ovlašćen Visok savet pravosuđa. poveća plate predsednika sudova i sudija za 20% u zavisnosti od efikasnosti njihovog rada. u 2004. Društvo sudija Srbije je takođe istaklo važnost adekvatnog obrazovanja osoba zaposlenih u srpskom pravosuđu. pokrenuli postupak pred Ustavnim sudom za ocenu zakonitosti ove odluke. godini vlada je usvajanjem Zaključka od 23. Nakon toga Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 26 . Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije su 2005. Ove države mogu služiti kao dobar primer država koje pružaju dobru sudsku obuku. Relativno niska primanja u pravosuđu i spora dinamika njihovog porasta su kritične tačke uspostavljanja nezavisnog i nepristrasnog pravosudnog sistema koji će biti u stanju da privuče i zadrži kvalifikovane sudije. koji je nadležan za profesionalno usavršavanje sudija. prekršio odredbe Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu. plata može biti povećana do 100%. Narodna skupština je usvojila izmene Zakona o sudijama u pogledu sudijskih plata odn. Nakon toga u julu 2005. da biste postali sudija u Francuskoj morate proći kroz obuku u nacionalnoj školi za sudije. godine. koja traje 31 mesec. brisane su odredbe koje ustanovljavaju paritet između plata sudija i plata funkcionera izvršne vlasti. godine.

ukoliko je delo izvršeno da bi se nekome nanela šteta ili u korist drugoga kome se na taj način obezbeđuje neki interes. Na primer. koje bi podržale naš Kodeks sudijske etike i učinile ga obavezujućim. korupcije i drugim kršenjima sudskih etičkih principa. propisuje kaznu u trajanju od 2 do 12 godina za primanje mita. koja preporučuje da se posebna pažnja usmeri na način imenovanja. član 360. Član 367. nivo kvalifikacija sudija i tužilaca. Srpske sudije pod političkim pritiskom). sudijama nije dozvoljeno da vrše sudijske dužnosti u određenom predmetu ako su u rodbinskim vezama sa nekom od stranaka u sporu. Na primer. javnog tužioca ili njegovog zamenika. način organizovanja suda. Sudijske dužnost postoji još jedan nivo usavršavanja pre proglašenja za sudiju (Balkan Crisis Report. a tu je i širok spektar drugih osnova koje mogu da utiču na nepristrasnost sudija. Zakona o krivičnom postupku). Zakona o parničnom postupku i član 40. a samim tim i na pravičnost suđenja (videti član 66.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. (ii) Važeća pravila koja se odnose na sudijsko ponašanje Profesionalna odgovornost i etičko ponašanje sudija trenutno su pretežno regulisani neobavezujućim etičkim kodeksom koji je Društvo sudija Srbije usvojilo. njihove radne uslove i nivo njihovih novčanih nadoknada. propisuje kaznu u trajanju od 6 meseci do 5 godina za kršenje zakona od strane sudije. Značajne su takođe i odredbe građanskih i krivičnih procesnih zakona koje propisuju osnove za izuzeće sudija. Slični predlozi reforme su izloženi u Studiji o izvodljivosti EU. kao i kombinacijom osnovnih odredbi Zakona o sudijama. Takođe. dodatno doprinosi stanju neefikasnosti. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 27 . Odsustvo precizne regulative disciplinskog postupka. Krivični zakonik Srbije sadrži relevantne odredbe koje se tiču ponašanja u pravosuđu (posebno ponašanja sudija i javnih tužilaca). unapređenja ili razrešenja sudija i tužilaca.

8) nepodmitljivost 9) doličnost 10) hrabrost. 5) posvećenost i 6) odanost kodeksu. kontroliše sudske predmete i načini uvid u Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 28 . godine na Zakon o sudijama. Etičnost sudija kao garant vršenja pravde. To su: 1) nezavisnost.2005. Po amandmanima iz aprila 2004. Simpozijum organizovan od strane Advokatska komora Beograda.10. godine. 15. Primena etičkih standarda nastavlja da bude glavni izazov i kamen spoticanja. u čijoj osnovi su sadržani kanoni Kodeksa sudijske etike Društva sudija Srbije. Komisija može samo da usvaja mišljenja i izdaje preporuke u vezi sa kršenjem Standarda sudijske etike. Sud časti. maja 1998. Svaka od ovih kanona obuhvata nekoliko pratećih principa. koji je Statutom Društva predviđen kao telo odgovorno za primenu standarda. usvojenim u novembru 2004. novembra 2002. 4) integritet. koji predstavljaju merila vrednosti bez ograničene vremenske ili prostorne važnosti. ustanovljeno je novo telo Nadzorni odbor koji se sastoji od pet sudija Vrhovnog suda Srbije i koji je nadležan da po pritužbi ili samoinicijativno. nikada u potpunosti nije formiran i iz tog razloga nikada nije profunkcionisao. Sud časti zamenjen je telom od sedam članova. Kodeks sudijske etike sadrži deset glavnih kanona kojima svaki sudija u Srbiji treba da teži.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. godine (Vasić Predrag. Zbog neobavezujućeg karaktera svojih odluka Komisija za sada služi pre svega kao izvor informacija o etičkim pitanjima za sudije i na taj način podiže nivo javne svesti.). koji je usvojen od strane Pravosudne grupe Ujedinjenih nacija za jačanje integriteta pravosuđa. 3) profesionalnost. Standardi su usklađeni sa međunarodnim etičkim standardima izraženim u Nacrtu Bangalorskog kodeksa sudijskog ponašanja. u skladu sa amandmanima na Statut Društva. Za razliku od Suda časti koji je mogao da isključi članove iz Društva. 7) apolitičnost. 2) pravednost. Sudijske dužnost Društvo sudija Srbije usvojilo je Standarde sudijske etike dana 30. godine. juna 2003. od 9. pod nazivom Komisija za etička pitanja. Nasuprot. godine.

vrsta i kompleksnost predmeta. standardi za ocenjivanje načina obavljanja posla i profesionalsnosti sudija koje je propisao Vrhovni sud u Merilima za ocenu minimuma uspešnosti u vršenju sudijske funkcije. kao relevantni kriterijumi se navode: broj predmeta koji čekaju rešavanje. uključujući i učesnike. efikasno vođenje slučajeva kao i ponašanje. a. Značajno je takođe ovlašćenje Velikog personalnog veća da ukori ili suspenduje sudiju u trajanju do jedne godine. Sudijske dužnost njih. No i pored uvođenja ovih mera Nacrt Nacionalne strategije za reformu pravosuđa iz decembra 2005. vremenski period potreban za sastavljanje odluka.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Navedene mere se posmatraju takođe kao mere usmerene ka skraćivanju dužine postupka i kao određena prevencija nagomilavanju predmeta. Nezavisnost se podrazumeva na ličnom tako i na profesionalnom nivou. godine podvlači važnost stvaranja preciznih disciplinskih standarda kao sredstva za postizanje većeg poverenja javnosti u sudstvo. Naime. tako da ne podleže spoljnim pritiscima uključujući i one koji dolaze od ljudi sa kojima je mogao biti u vezi u periodu koji je Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 29 . Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene činjenica koje se pred njim nalaze. ali to može da uradi samo u postupku utvrđivanja razloga za razrešenje. Takođe je Nacrtom predviđeno da bi Visoki savet pravosuđa trebalo da razvije precizne kriterijume za disciplinski postupak i unapređenja i time onemogući bilo koji oblik manipulacije ili arbitrernosti pri donošenju odluka. Značajni su u ovom kontekstu. tokom rasprave. potvrđenih i promenjenih odluka. broj predmeta koji bi sudija trebalo da završi tokom jednog meseca. broj poništenih. Nezavisnost Sudije bi trebalo pre svega da budu nezavisni. Po okončanoj kontroli sudskog predmeta Odbor može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji (videti član 40(b) Zakona o sudijama).

Politička aktivnost sudija se osuđuje jer nanosi štetu sudijskoj nepristrasnosti. Sudijske dužnost prethodio tom predmetu. Nezavisnosti takođe nalaže sudiji da brani sudstvo ukoliko se ono nađe na meti napada i pod uticajem spoljnih političkih pritisaka. iako je takvo članstvo u načelu dozvoljeno sve dok ne odaje utisak nanošenja štete sudijskoj pravednosti. Profesionalnost Zahtev za profesionalnošću u Srbiji sadrži američki koncept merodavnosti i marljivosti. isto kao i članstvo u izvesnim religioznim.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. od sudije se očekuje da “stalno unapređuje” svoje znanje kroz dalje stručno usavršavanje. građanskim i humanitarnim organizacijama. objektivno i bez nepotrebnih odlaganja. njenom nacionalnom poreklu ili sličnom. Uz edukaciju. Pored toga što ne sme da zasniva odluku na pripadnosti osobe nekoj rasi. polu. Iako manje određeno u odnosu na američke propise. sudija u Srbiji mora preduzeti “razumne korake” u cilju očuvanja svoje profesionalnosti. sudija ne sme da daje bilo kakve komentare u toku suđenja koji bi mogli uticati na njegov ishod. c. U pogledu merodavnosti. U vezi sa ostvarenjem američkog ideala marljivosti relevantno je sledeće pravilo: “Sudija treba da vrši svoju dužnost efikasno. b.” Od sudije se takođe očekuje da preduzme odgovarajuće korake radi očuvanja profesionalnosti i dostojanstva svih učesnika u sudskom postupku. kao i osoblja suda Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 30 . propisi o pravednosti u Srbiji takođe zabranjuju jednostranu komunikaciju sa advokatom uključenim u predmet koji se trenutno vodi pred sudijom. Pravednost Blisko povezana sa principom nezavisnosti je princip pravednosti. U cilju očuvanja sudijske pravednosti jasno je istaknuto i to da odnosi sa medijima treba da budu svedeni na najmanju moguću meru.

na primer. pisanje. e. predavanje i slično. d. rade u upravnim i savetodavnim komitetima i učestvuju u “naučnom. Takođe. Sudija će posvetiti svoju aktivnost sudijskim dužnostima koje uključuju ne samo obavljanje sudijskih funkcija i dužnosti u sudu i donošenje odluka. već i druge zadatke bitne za sudijsku funkciju ili rad suda. Posvećenost Da bi neko lice postalo sudija u Srbiji. Profesionalna etika takođe iziskuje od sudije da poverljive informacije koje primi sačuva za sebe. mora biti voljno da se u potpunosti posveti pravosudnom sistemu. ne sme se dozvoliti drugima da ostave utisak da se bilo ko nalazi u takvom posebnom položaju da bi mogao uticati na sudiju prilikom vršenja sudijske dužnosti. etička pravila jasno dopuštaju sudijama da učestvuju u nekim aktivnostima koje se tiču prava. S obzirom na izloženost sudija stalnom sudu javnosti. književnom i umetiničkom radu i drugim aktivnostima” sve dok dodatni rad ne oduzima vreme potrebno za uspešno vršenje sudijske funkcije ili ne narušava dostojanstvo ili političku neutralnost sudije. Integritet Prva tri principa u okviru ovog kanona na uopšten način podsećaju sudije u Srbiji da su pod budnim okom javnosti i da treba da vode računa o tome bez obzira da li obavljaju dužnost ili ne. Sudija i članovi njegove porodice ne smeju tražiti niti primati poklone od onih koji bi u budućnosti mogli da se pojave na sudu.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 31 . Sudijske dužnost kojim on rukovodi. sudija mora da prihvati slobodno i svojevoljno lična ograničenja koja prosečni građani mogu da smatraju otežavajućim. pravnog sisitema i srodnih stvari kao što su. Uzimajući u obzir prvenstvo sudijske dužnosti. Ovaj kanon takođe nalaže sudijama da ne smeju koristiti ili ustupati prestiž sudijske funkcije radi zadovoljenja sopstvenih ili tuđih interesa. Dozvoljeno im je da se pojavljuju na javnim diskusijama.

koji je stupio na snagu 6. posao ili čini postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom dužnošću. baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom. Takođe iznos koji je primljen na ime naknade ili kompenzacije ne sme preći iznos koji bi lice koje nije sudija primilo za slične aktivnosti.“ U slučaju utvrđivanja nespojivosti. nadoknada ne izgleda neprimerena niti ostavlja utisak vršenja uticaja na sudiju u obavljanju sudijske funkcije. predsednik suda je dužan da pred Velikim personalnim većem pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti. Odanost standardima sudijske etike (kodeksu) Poslednji u Kodeksu sudijske etike naveden kanon kojeg sudije u Srbiji moraju da se pridržavaju odnosi se na odanost Standardima sudijske etike. biti član političke stranke. a predsednik Vrhovnog suda Srbije obaveštava Veliko personalno veće. Predsednik suda o takvoj svojoj službi ili poslu obaveštava predsednika neposredno višeg suda. poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Kodeksu.11. Zakona o sudijama. Tako. Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije. Sudiju tereti inicijalna dužnost pismenog obaveštavanja predsednika suda o svakoj službi ili poslu za koji postoji mogućnost da su nespojivi sa dužnošću sudije. Sa njegovom dužnošću nespojive su i druge službe. Čim sazna da sudija vrši službu odn.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu. oni Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 32 .2001. U ovom kontekstu je relevantan član 27.godine: „Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise. Sudija ima pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa povodom odluke u roku od osam dana. Sudijske dužnost Sudijama je dozvoljeno da budu plaćeni za vansudijsko angažovanje sve dok te dodatne aktivnosti nisu u suprotnosti sa obavezama sudije. Veliko personalno veće može sudiji izreći meru upozorenja koja se upisuje u njegov lični list. f. U pitanju je standard u skladu sa kojim sudije u Srbiji treba da žive. te da prethodno navedeni etički standardi treba da postanu „filozofija i način života“ sudija u Srbiji. tj.

Švedska i Ukrajina. Mnogi evropski etički kodeksi. B. Danska. Sudijske dužnost treba da se u svakoj prilici ponašaju na način koji deluje besprekorno u očima prosečnog posmatrača. nemaju odvojeni kodeks sudijske etike. Holandija. Evropski standardi Standardi sudijske etike evropskih država međusobno se razlikuju. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 33 . Irska nije uopšte kodifikovala propise o ponašanju sudija mada planira da uvede takav etički kodeks. Estonia. imaju propise koji se odnose na sudijsko ponašanje u vidu zasebnog dokumenta. Portugalija i Švajcarska. Odluke sudija ne samo da bi trebalo da teže ostvarenju pravde. sudije treba da podstiču ostale kolege sudije da postupaju u skladu sa etičkim standardima. Države koje pripadaju ovoj kategoriji su Republika Češka. Takođe. usvojenog od strane Pravosudne grupe Ujedinjenih nacija za jačanje integriteta pravosuđa u Hagu. međutim. Nekoliko država ima propise o ponašanju sudija koji su jasno navedeni u zakonu a takođe i izvan zakona u zasebnom kodeksu sudijske etike. Francuska. Nemačka. ako ne i sve. već takva težnja treba da bude očigledna. objedinjuju većinu. Mađarska. Neke evropske države. uključujući Poljsku i Hrvatsku. principe iz Bangalorskog kodeksa sudijskog ponašanja. novembra 2002.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Italija. Slovenija. kao što su Austrija. izdvojenog od ostalih zakona. Španija. Druge države. uključuju svoje propise o sudijskom ponašanju u zakon. Sudstvo u svakoj državi ponaosob snosi primarnu odgovornost za unapređenje i održavanje visokih standarda sudijskog ponašanja. Evropska unija nema ni jedan unificiran etički kodeks sudijskog ponašanja. Mnoge države su propisale etičke kodekse da bi zadovoljile zahteve za nezavisnost sudstva kao uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Ovi principi promovišu i objašnjavaju šest glavnih aspekata etičkog sudijskog ponašanja.

(iii) Integritet Bangalorski princip integriteta zahteva da sudijsko ponašanje bude iznad zamerki koje bi mogle biti iznesene od strane razboritog posmatrača da bi se na taj način poverenje ljudi u integritet sudstva ponovo uspostavilo. (ii) Pravednost Sudija će obavljati svoje sudijske dužnosti bez uslužnosti. Bangalorski principi zahtevaju od sudije da sam sebe isključi iz svih postupaka u kojima bi se razumnom posmatraču moglo učiniti da sudija nije u stanju da nepristrasno donese odluku. I u ovom principu se od sudija zahteva da se ponašaju u skladu sa dostojanstvom sudijskog položaja. uključujući i njhove privatne živote. Poljski kodeks sudijskog ponašanja je tipičan primer za one države koje su usvojile ovaj princip. javno ili privatno. Mnoge države ovaj princip proširuju u tolikoj meri da čak zabranjuju bilo kakvo angažovanje sudija u političkim strankama ili izražavanje podrške nekom političkom kandidatu. ovo je princip koji sprečava sudije da prime mito ili poklone. ometa njihovu pravičnu procenu činjenica u svakom predmetu.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika.” (iv) Uljudnost Princip uljudnosti je blisko povezan sa principom integriteta. Sudijske dužnost (i) Nezavisnost Priznajući da je sudijska nezavisnost preduslov vladavine prava i osnovna garancija pravednog suđenja. On glasi: “sudija mora da ispunjava najviše moralne standarde kako u sudijskom vladanju tako i u vansudskom ponašanju. da zloupotrebe prestiž Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 34 . Ovaj princip priznaje da su sudije izložene stalnom kritičkom ispitivanju od strane javnosti i da stoga moraju da se klone neuljudnog postupanja u svim svojim aktivnostima. sudije ne smeju dopustiti da ništa. pristrasnosti ili predrasuda. Kao što je objašnjeno u bangalorskim principima.

društvenu ili ekonomsku klasu. Austrijski kodeks navodi da “sudija mora da završi svoje predmete u što kraćem vremenskom roku”. boju kože. Poljski kodeks predviđa da u je slučaju prekršaja. invaliditet. religiju. (vi) Sposobnost i marljivost Principi sposobnosti i marljivosti. uključujući. nacionalno poreklo.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. pol. pravedno i brzo. Uljudnost nije obuhvaćena kodeksima sudijskog ponašanja u mnogim državama. Sudijske dužnost rada u sudstvu i da imaju advokatsku praksu dok rade kao sudije. ali tipovi ponašanja poput ovih navedenih su izričito zabranjeni. zahtevaju od sudije da ograniči svoje profesionalne dužnosti na sudijske obaveze ili aktivnosti koje se relevantne za sudijski položaj i nalažu da sudije moraju preduzeti razumne mere u cilju održanja i razvoja svog stručnog obrazovanja. (v) Jednakost Princip jednakosti je obuhvaćen skoro svim evropskim kodeksima ponašanja. usvojeni od strane mnogih država. sudija koji ga je počinio odgovoran za preduzimanje svih neophodnih mera za Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 35 . ali se ne ograničavajući na. Sudija je takođe dužan da spreči advokate ili sudsko osoblje da na isti način iskazuju pristrasnost bez osnova prema osobama koje se pojavljaju pred sudom. Ovi principi takođe zahtevaju da sudije obavljaju svoje dužnosti efikasno. bračni status ili seksualno opredeljenje. rasu. Dva istaknuta izuzetka su Poljska i Ukrajina koje trenutno nemaju sankcije za sudije koji prekrše svoje obaveze. On izričito zabranjuje sudijama da iskazuju prema nekoj osobi pristrasnost “bez osnova”. starost. (vii) Disciplina Disciplinski postupak ili druge sankcije za kršenje sudijskog etičkog kodeksa se ne razmatraju u bangalorskim principima mada skoro svaka država ima disciplinske postupke predviđene ukoliko sudija prekrši obaveze nabrojane u etičkom zakonu ili kodeksu.

to ovlašćenje se ne sme zloupotrebljavati.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Većina drugih evropskih država imaju sankcije koje se kreću od javnog ukora do smenjivanja sa položaja sudije. To znači da sudije imaju ovlašćenje (pravo da nekoga kazne zbog nepoštovanja suda) da disciplinski kazne osobe u svojim sudnicama zbog rušilačkog ponašanja. Na primer. Sva ostala pravila i pretpostavke izviru iz ovog centralnog pojma. Prema tome sudije moraju da obrade i reše predmete i predloge zavedene u njihovom sudu bez suvišnog odlaganja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 36 . udaljiti advokate iz sudnice samo zato što je sudija nezadovoljan argumentima advokata. Sudijske dužnost uklanjanje posledica svog lošeg ponašanja. One obuhvataju sledeće: (i) Pravednost Možda je najosnovnija karakteristika uloge sudije u američkom pravosudnom sistemu upravo pravednost. na primer. Nekada se ovaj zahtev tumači na način koji uključuje trajno pohađanje programa sudijskog obrazovanja od strane sudija. Sudije ne mogu. Američki standardi Dužnosti američkog sudije su brojne i dobro definisane. (iii) Sposobnost Sudije u Americi takođe moraju da budu upoznati sa propisima i sposobni za donošenje odluka. advokati mogu biti udaljeni zbog toga što se nisu povinovali sudijinoj odluci. Ipak. (iv) Uspostavljanje pristojnosti u sudnici Sudije u Americi su ovlašćene i obavezne da uspostavljaju red u sudnici. (ii) Marljivost Od američkih sudija se zahteva marljivost pri izvršenju njihovih dužnosti. C.

pola ili etničke pripadnosti. Zbog uspostavljanja pristojnosti u sudnici od sudija se zahteva da obuzdaju pristrasnost advokata. sudije moraju izbegavati pristrasnost u prilog prijatelja i saradnika a protiv određenih dela ili grupa advokata. Čak i kada se sudija upusti u komunikaciju sa samo jednom stranom iz po njemu opravdanih razloga. sudija u Sjedinjenim Američkim Državama mora ispoljavati strpljenje. tom sudiji nije dozvoljena komunikacija sa pravnim savetnikom samo jedne strane u predmetu sve dok se očekuje odluka po žalbama. Komunikacija sa samo jednom stranom u sporu narušava tu pretpostavku pružajući jednoj strani u sporu priliku da utiče na donošenje odluke od strane sudije u odsustvu drugih strana u sporu. čak i nakon presuđenja. Sudijske dužnost (v) Strpljenje Čak i za vreme uspostavljanja pristojnog ponašanja i marljivog obavljanja sudskih poslova. Kao takav. koji kao takvi nisu predviđeni zakonom. mada ne u meri u kojoj bi sprečili iznošenje zakonitih dokaza. sudija u Americi mora izbegavati pristrasnost i predrasude. Pored pristrasnosti po osnovu rase. privatna komunikacija između sudije i advokata na čijem predmetu taj sudija trenutno radi smatraće se da je imala za temu tekući predmet. U odsustvu dokaza koji bi naveli na drugačiji zaključak. (vi) Izbegavanje pristrasnosti i predrasuda Da bi bio pravedan. taj sudija podleže disciplinskim merama. Američki pravosudni sistem funkcioniše na osnovu pretpostavke da sve strane u sporu imaju priliku da budu saslušane o svim pitanjima relevantnim za predmet. Komunikacija koja se tiče zakazivanja ročišta ili administrativnih pitanja ne krši Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 37 . Za predmet se smatra da je u radu sve do nastupanja pravnosnažnosti. (vii) Izbegavanje komunikacije sa samo jednom stranom u sporu Osim u ograničenim okolnostima.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. sudije ne smeju da se upuštaju u komunikaciju sa samo jednom stranom u sporu.

bez odlaganja obavesti sve strane u sporu i pruži im mogućnost odgovora. Prirodno.“Sudija će sebe izuzeti kada njegova nepristrasnost bude mogla biti dovedena u pitanje…” Sudija takođe mora lično biti bez predubeđenja. Izveštaj sudije o povredi dužnosti je potpuno zaštićen od građanskih tužbi za naknadu štete. Sudijske dužnost propise o komunikaciji sa samo jednom stranom u sporu pod uslovom da sudija koji „razumno veruje da nijedna strana neće steći prednost na osnovu obavljene komunikacije. mnoštvo posebnih kategorija razloga može podstaći dovođenje u sumnju sudijske nepristrasnosti od strane razborite osobe. predubeđenje sudije može biti razlog za ispitivanje njegove nepristrasnosti. (xi) Izuzeće i odustajanje U velikoj meri zbog motivacije stranaka u sporu. izuzeće je među najvažnijim i najspornijim oblastima sudijskog ponašanja. “pravilo neminovnosti” kaže da sudije nisu izuzete. (ix) Izbegavanje kritika upućenih porotnicima Osim izražavanja zahvalnosti porotnicima zbog njihovih usluga. (x) Prijavljivanje povrede dužnosti Sudije su dužni da prijave povredu dužnosti drugih sudija i advokata pod određenim okolnostima.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Kada se pojavi taj fenomen.” (viii) Izbegavanje javnih komentara Sudijama je zabranjeno da javno ili privatno komentarišu predmete u radu što bi dovelo u opasnost pravedan ishod spora. Povremeno se javi problem koji bi mogao izuzeti svakog sudiju u sudu koji je nadležan da reši to pitanje. Osnovni standard za izuzeće sudije je ovaj objektivni standard . Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 38 . sudije ne smeju da upućuju komplimente niti kritike povodom odluka porotnika. Osim opšteg standarda. Za sudiju koji se dobrovoljno udalji sa ročišta kaže se da je samog sebe izuzeo.

to predubeđenje nije diskvalifikujuće. može biti osnov za izuzeće samo kada je predubeđenje usmereno ka stranci u suprotnosti sa zakonskim propisima koji se primenjuju u predmetu i kada predubeđenje prema stranci proističe iz izvora van trenutnog spora. Samo predubeđenje u korist ili protiv jedne strane u sporu može biti razlog za izuzeće. Sudijske dužnost Predubeđenje. međutim. Kada sudija stekne predubeđenja u toku sudskog postupka na osnovu samog toka sudskog postupka. Sudijino predubeđenje u pogledu zakonskih propisa koji se primenjuju nije dovoljan osnov za opravdanje izuzeća. Isključivo predubeđenje koje ima svoj izvor izvan tekućeg sudskog postupka može biti razlog za izuzeće.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 39 .

Bojan dobrovoljno pristaje da svedoči o približnom vremenu kada je video sumnjivu osobu kao i o njenom fizičkom izgledu. Da li Bojanovo ponašanje predstavlja povredu Kodeksa sudijske etike? Advokat Dragan radi na predmetu u kome sudi sudija Kičić. ali je ostao sa njim u razgovoru nekih 20 minuta. Međutim. Ukoliko ni Dragan ni sudija Kičić nisu spremni da svdeoče da nisu diskutovali u vezi sa predmetom. 4. ukazavši na sudijinu grešku. protiv sudije još uvek nije podignuta optužnica za krivično delo davanja mita. Dragan se nije pridružio sudiji za stolom. sudija primeni pogrešan zakonski standard. drugostepeni sud je poništio presudu sudije. podneske i ostala dokumenta i da se pojavi na sudu u ime svog oca. što dovodi do toga da B odnosi prevagu nad A. Sudija je optužen za pokušaj davanja mita osobi u vezi aktivnosti koja nema nikakve veze sa vršenjem njegove sudijske funkcije. Kakav postupak može A da pokrene protiv sudije da bi mu se naknadili troškovi podnošenja žalbe? Sudija. Jedne večeri. da li će se smatrati da je sudija povredio propise o ponašanju? Sudija sudi u složenoj parnici. koja radi u krivičnom odeljenju suda. Suprotna stranka u predmetu je takođe prisutna u restoranu i vidi taj susret između njih dvojice. Prihvatanje te uloge neće uticati na obavljanje njenih dužnosti sudije. Postupajući po žalbi. Pitanja su veoma komplikovana. Da li je sudija u pravu kada smatra da neće izgubiti svoju poziciju sudije zbog toga što nije podignuta optužnica za krivično delo? Marinin komšija Bojan je sudija. iako po svoj prilici ta uloga neće podrazumevati zastupanje štićenika u parničnom postupku bilo bi neophodno da se sudija pripremi i potpiše brojne molbe. on se muči sa ovom nepoznatom oblašću prava. Sudijske dužnost Problemi za diskusiju 1. i iako njegovi pripravnici rade prekovremeno da bi on bio u toku i upućen. Međutim. Na kraju. Dragan i sudija Kičić slučajno su se sreli u restoranu jedne večeri kada su obojica večerali sami. koja traje nekoliko meseci. želi da bude staratelj svog oca koji je proglašen nesposobnim. neko je provalio u Marininu kuću. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 40 . Bojan se seća da je malo pre toga video neku sumnjivu osobu na ulici. 5. Da li bi bilo „dolično“ da se sudija prihvati ovog starateljstva? 2.Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih službenika. 3. Optužba obiluje dokazima.

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 41 .

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa 1. Zato su sudije isključivo odgovorne za proces utvrđivanja činjenica i njihovo podvođenje pod odgovarajuću pravnu normu. uticajima koji se ne tiču samog merituma spora. Obezbeđenje nepristrasnosti pri donošenju odluka je od krucijalnog značaja za valjano funkcionisanje pravosudnog sistema. kodeks navodi da je „sudija presuditelj u vezi sa činjenicama i zakonom u cilju razrešenja sporova. Sam čin suđenja se vezuje za neutralnog donosioca odluka. ni jedan sudija nije savršen. NEPRISTRASNOST I NEZAVISNOST . Od nepristrasnosti treba zato zahtevati eliminaciju barem onih uticaja koji prevazilaze neizbežne osobine ličnosti sudije i njegove nesvesne navike. Sudije su nepristrasni donosioci odluka u predmetima. Za razliku od sudija anglosaksonskog pravnog Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 42 . Jedna od specifičnosti kontinentalnog pravnog sistema je. Sudija je „državni službenik imenovan ili izabran da presuđuje povodom pravnih pitanja u sudu“ (Blekov pravni rečnik 857. i sve sudije prenose svoje lične karakteristike i stavove na proces odlučivanja. 8. Model kodeksa ponašanja sudija Američke advokatske komore ne sadrži definiciju „sudije“ u poglavlju koji definiše osnovne pojmove. sudije se smatraju nepristrasnim presuditeljima sporova. međutim.).POJAM I RAZGRANIČENJE Nepristrasnost je osnova donošenja sudskih odluka. na primer. 2004. Naravno. Zemlje sa kontinentalnim pravnim sistemom obično ne koriste porotu verujući da je pravo suviše tehnička i prefinjena stvar da bi je pravilno razumeli laici. odgovronost koja je na sudijama u razrešenju sporova. U istražnom sistemu sudija ima aktivnu ulogu kako u prikupljanju činjenica tako i u procesu utvrđivanja činjenica. i veoma vidljivi simbol vlasti podvrgnute vladavini prava“. nepodložnog spoljnim uticajima odn. Čak i u pravnim sistemima koji su usvojili drugačije modele suđenja. Nepristrasnost bi trebalo da bude zajedničko obeležje svih sudija. izdanje.

Sudija koji se tako izloži neproverenim argumentima jedne strane narušava svoju nepristrasnost ali ne i nezavisnost. Glavna karakteristika koja podržava nepristrasnost je zabrana ex parte komunikacije. nezavisnost podrazumeva zabranu mešanja izbornih tela i predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti u donošenje sudijskih odluka. Nezavisnost je pre svega stvorena strukturom procesa razrešenja spora. Kod nepristrasnosti. Zabrana ex parte komunikacije je samo jedan od mehanizama koji pomaže ostvarivanje nepristrasnosti. kao jedna od osobina sudije. Na primer. nezavisnost sudija podleže stepenovanju. Kao i većina pažljivo definisanih pojmova. ona takođe doprinosi nepristrasnom presuđivanju od strane sudija tako što ih sprečava da sude po svom nahođenju. Ex parte komunikacija podriva taj koncept dozvoljavajući jednoj strani pristup donosiocu odluke bez prisustva druge strane. tačnost. radi se o pravednosti i neutralnom donošenju odluka. Sudije u kontinentalnom pravnom sistemu su na taj način vezane samo sadržinom zakona i drugih opštih pravnih akata. i stabilnost zakona. Gledano na ovaj način. često se meša sa nezavisnošću. U užem smislu reči.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa sistema. neke sudije pripadaju sistemima koji nalažu nezavisnost. sudije u anglosaksonom pravnom sistemu moraju da se pridržavaju presedana. Kako doktrina stare decisis podržava uniformnost. Nepristrasnost. sudije u kontinetalnom pravnom sistemu uglavnom nisu vezane svojim presedanima. Eliminisanje ličnih interesa sudije je takođe jedan od mehanizama presuđivanja koji doprinosi dostizanju nepristrasnosti. Osnovni koncept pravednog suđenja zasniva se na mogućnosti da stranka istovremeno odgovori na argumente suprotne stranke. ako bi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 43 . Sve sudije pripadaju sistemu koji nalaže nepristrasnost. Umesto toga. neke sudije su nezavisnije od drugih. Ex parte komunikacija je svaka komunikacija u vezi predmeta sa bilo kojom stranom u sporu bez prisustva one druge strane.

što bi značilo potpunu autonomiju i nepodložnost spoljašnjim uticajima i kontroli. kao što je privremeni smeštaj. savezne sudije u američkom pravnom siistemu nisu nezavisne. te sudije su podložne spoljnim uticajima. Ako bi sudija dobio beneficije od vlade koje je moguće ukinuti. jurisdikcijom. strukturom. oni se mogu krivično goniti i može im se odrediti zatvorska kazna. septembar 2005. Osim toga. to bi podrilo nepristrasnost. jer Kongres zadražava pravo krajnje kontrole nad njihovim budžetom. još uvek ne znači da manje nezavisne sudije ne zaslužuju epitet sudije. koje političke vlasti karakterišu kao krivično delo. Ako se sudije upuste u ponašanje. Ukoliko o nezavisnosti sudija razmišljamo u tom bukvalnom smislu. Indeks reforme sudstva za Srbiju. „Nezavisnost bukvalno znači odsustvo zavisnosti. Predsednik i Senat mogu da odbiju da ih unaprede na više pozicije. često nisu u saglasnosti sa realnošću. načina udaljavanja sa radnih mesta i sl. administracijom i donošenjem pravilnika. bilo dok su na poziciji sudije ili ne. to bi podrilo nepristrasnost. nezavisnost kao suštinska sudijska karakteristika je podložna stepenovanju. može se pokrenuti Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 44 . iako je argentinskim sudijama radno mesto formalno zagarantovano.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa sudija dobijao procenat od svih novčanih kazni koje dosudi na ime svoje nadoknade. Zatim. Sama činjenica da su neke sudije u većoj meri nezavisne u poređenju sa drugim sudijama. godine (Pravna inicijativa za srednju i istočnu Evropu. Problem je u tome što formalni pokazatelji sudske nezavisnosti poput zagarantovanosti radnih mesta i plate. bar ne u smislu u kome to definišu rečnici. One nisu autonomne. Ukoliko donesu politički neprihvatljive odluke.). u Vrhovnom sudu je izvršeno bar pet progona od 1940. ukoliko počine teška krivična dela i prestupe. Zatim. Čak i najnezavisnije sudije u Americi nisu bukvalno nezavisne. Nasuprot nužnoj osobini svakog sudije da bude nepristrasan. ali se ipak često i opravdano koriste kao model nezavisnosti.

Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa postupak za njihov opoziv i mogu izgubiti posao. Pre Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 45 .). i zaštita od pretnji njihovom mandatu i plati. to povećanje se ne može smatrati primarnom svrhom nezavisnosti. Ova kontrola sudijskog ponašanja od strane Kongresa se skoro nikad ne koristi. Tako da proces imenovanja ostaje jedina provera sudske nezavisnosti i integriteta sudstva kao treće grane vlasti kako bi mogla da kontroliše ostale dve. Američki savezni sudovi su autonomni u ograničenom smislu tako što im je dat monopol nad saveznom sudskom vlašću. 159. Kakva je onda svrha nezavisnosti sudija? Iako delom nezavisnost povećava nepristrasnost. Međutim. protiv njih se može pokrenuti disciplinski postupak“ (Čarls Gei „Nezavisnost sudija. Kongres ne želi da se meša u nezavisnost sudstva. odn. to je samo sredstvo ka određenom cilju. kako se može postići da sudije budu odgovorne drugim organima koji ne motre na njih? Šta se dešava sa konceptom odgovornosti sudija ukoliko je Kongres postepeno odustao od ustavno dopuštenih metoda kontrole sudova? Proces imenovanja je jedino ustavom predviđeno ograničenje sudstva koje je Kongres spreman da koristi. Usled toga postoji evidentna napetost između odgovornosti i nezavisnosti. opoziv neodgovarajućih odluka) postepeno su napuštane i nastala je „uobičajena“ nezavisnost propisana članom tri Ustava Sjedinjenih Američkih Država. i treba ga ograničiti kada prestane da vodi tom cilju. sve druge metode (prilagođavanje veličine suda. iako stoji tehnički Kongresu na raspolaganju. to je ono što sudije koje su zaštićene trećim članom Ustava Sjedinjenih Američkih Država čini nezavisnima. Ako se ponašaju na način koji sudijsko veće smatra neprikladnim. Ako donesu odluku sa kojom se viši sud ne slaže. odgovornost sudija i uloga ustavnih normi u u kontrolisanju suda od strane Kongresa“ 153. smanjenje budžeta sudova. Nezavisnost sudija nije sama sebi cilj. 2003. Kako se može rešiti ova napetost. njihova odluka može biti poništena.

one nisu u potpunosti nezavisne. kao i sudstvo koje funkcioniše kao treća grana vlasti koja kontroliše rad druge dve. Tako američki savezni sistem garantuje mandat i platu.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa svega. Međutim. no ipak manji u poređenju sa sudijama čija je pozicija obezbeđena članom tri Ustava Sjedinjenih Američkih Država. sudije zaštićene trećim članom Ustava Sjedinjenih Američkih Država imaju najveći stepen nezavisnost u poređenju sa bilo kojim drugim sudijama u Americi. ali ne i razulareno sudstvo koje radi šta hoće. Mnoge sudije u okviru sudova država članica u Americi imaju visok stepen nezavisnosti od zakonodavne i izvršene vlasti. Na nivou država članica. Cilj koji bi se trebalo dostići su sudije koje će suditi isključivo na osnovu činjenica i zakona. Iako sve sudije koje su pod trećim članom Ustava Sjedinjenih Američkih Država su zaštićene od zakonodavne i izvršne kontrole nakon što su imenovane (ostaje samo opasnost od zahteva za smenom). U svakom slučaju. Ali odabir i imenovanje sudija kao i proces reimenovanja su bazirani na Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 46 . Proces selekcije i imenovanja predstavlja realno ali umereno narušenje sudijske nezavisnosti. Naime. ali ne garantuje da će celokupno sudstvo biti lišeno bilo kakve kontrole od strane druge dve grane vlasti. Apelacioni sud. sudije ostaju članovi suda na čiji će sastav uticati imenovanja u budućnosti. Sudije čija se pozicija jemči trećim članom Ustava Sjednjenih Američkih Država kao članova sudova sastavljenih od više sudija (Vrhovni sud. sudijama nedostaje stalno zvanje i zaštita od smanjenja nadoknada. Tako u formulaciji američkog saveznog sudstva vidimo elemente i nezavisnosti i odgovornosti. ravnoteža je pomerena sa odgovornosti na nezavisnost. kako bi sudska kontrola druge dve grane vlasti imala smisla. nezavisnost čuva integritet sudstva kao nezavisne grane vlasti. veća okružnih sudova) sami predstavljaju rezultat kombinacije izbora izvršne i zakonodavne vlasti.

je od izuzetnog i presudnog značaja za sudstvo kada se od njega očekuje da funkcioniše na način koji ne uživa podršku većine. Međutim. mandat je dugačak i proces reizbora favorizuje onog ko je već na funkciji tako da je ovo ograničenje neznatno. Imenovane sudije imaju manje odgovornosti prema biračima od izabranih sudija. Kako postoji nova mogućnost organizovanja kampanja za izbor sudija. nezavisnost od izbornog tela će se verovatno i dalje smanjivati za izabrane sudije.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa mehanizmima koji su daleko manje naklonjeni nezavisnosti nego što je to slučaj sa sudijama zaštićenim trećim članom Ustava Sjedinjenih Američkih Država. ali moraju da odgovaraju onima koji su ih izabrali i kao rezultat toga imaju manji stepen nezavisnosti prema ljudima. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 47 . ali njihov proces reizbora značajno smanjuje jednom utvrđenu nezavisnost. Može se samo zaključiti da osnivači vlada država članica nisu na isti način posmatrali nezavisnost sudija kao osnivači savezne vlade. Imenovane sudije na početku imaju isti stepen nezavisnosti u odnosu na druge dve vlasti kao sudije čiji je status propisan članom tri Ustava Sjedinjenih Američkih Država. Dok mnoge državne sudije u Americi mogu da rade sa visokim stepenom nezavisnosti. Nezavisnost. u mnogim državama. mada ona vlast koja imenuje sudije je i sama podložna talasima izbornih promena. barem strukturna nezavisnost od mešanja druge dve grane vlasti. Ove sudije moraju povremeno da budu kandidovane za ponovno imenovanje bilo od strane zakonodavne bilo od strane izvršne vlasti i rizikuju okončanje mandata ukoliko rade na način koji ne odgovara onoj grani vlasti koja razmatra njihovo ponovno imenovanje. Izabrane državne sudije imaju značajan stepen nezavisnosti od zakonodavne i izvršne vlasti. u većini država u Americi ne postoje strukture za podršku visokog stepena nezavisnosti. ali ipak postojeće u izvesnoj meri na svim instancama.

ustavom dopušten zakon za obaranje sudijskih odluka. ili da ne uživaju nezavisnost od izvršne vlasti jer moraju da se pridržavaju podzakonskih propisa. Čak i tada mora da deluje u ustavnim okvirima ili će u suprotnom sudovi imati mogućnost za naknadnu kontrolu zakonodavne vlasti. Mora da ima dovoljno vremena tokom zasedanja da bi delovala. Sudovi se smatraju nezavisnim u odnosu na druge dve grane vlasti čak i pored postojanja ovog oblika kontrole zakonodavne vlasti. Jedna grupa je strukturne prirode: savezne sudije Sjedinjenih Američkih Država biraju se kroz proces koji obuhvata obe grane vlasti. Da bi kontrolisala rad suda. mogućnost koju imaju sudije anglosaksonskog pravnog sistema da tumače ustavne odredbe ili da proglase da je zakonodovna ili izvršna vlast prekoračila svoja ovlašćenja donošenjem određenog akta. Osim sudijskog tumačenja odluke suda. neke Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 48 . ali se ta tvrdnja ne razlikuje od stava da zakonski propisi ili čak podzakonski akti koji su doneti u skladu sa zakonom predstavljaju izvore prava. zakonodavna vlast mora prvo da objavi pogrešnu odluku. one imaju doživotni mandat. A u odsustvu apsolutne većine mora da ima podršku izvršne vlasti. može se reći da su odluke uvek podložne tumačenju i pregledu od strane zakonodavne vlasti: zakoni za koje smatraju da su ih sudije pogrešno primenile mogu biti izmenjeni. Mora da prevaziđe inerciju zbog svojih brojnih poslova i da deluje po datom pitanju.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa Može se reći da sudije iz kontinetalnih pravnih sistema ne uživaju nezavisnost od zakonodavne vlasti jer moraju da se pridržavaju zakona. Sudijama iz kontinentalnih pravnih sistema nekada je ograničena mogućnost sudijskog tumačenja. Mora da obezbedi većinu glasova. njihova plata ne može biti smanjena. Postoje dve grupe garancija koje podržavaju nezavisnost. Mnoge sudije se biraju. Sudije država članica rade u sistemu koje je manje prijateljski nastrojeno prema nezavisnosti. može se upotrebiti novi.

Međutim. A. stalnoj. Na taj način sudije rizikuju da budu razrešene i ukoliko se to i desi strukturni element je prevagnuo i odneo pobedu u datom slučaju. između ostalog. Kada su ove strukturne garancije prisutne. U svakom slučaju. Neke sudije mogu da se ponašaju nezavisno od političkog uticaja drugih grana vlasti ili birača. budžeti njihovih sudova podležu lokalnim političkim nadmetanjima. kanon nezavisnosti i kanon nepristrasnosti sudija. u određenom smislu. čak i sudije koje su po prirodi i ponašanju nezavisne nisu nezavisne u sudijskom smislu jer njihove odluke podležu direktnoj. Druga grupa karakteristika više je relativne nego strukturne prirode.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa bira zakonodavna vlast. (i) Nezavisnost Nezavisnost sudstva i samih sudija u donošenju odluka je zagarantovana nizom ustavnih i zakonskih odredbi. moraju da motre na svoje spoljašnje interese. Struktura je može ili ne mora štititi. one štite nezavisnost od mešanja drugih grana vlasti. kao što je to slučaj u saveznom pravosuđu. Standardi u Srbiji Kodeks sudijske etike reguliše. sudije su zavisne ili nezavisne zbog svojih ličnih osobina. većina je bliska političkim procesima iz raznih razloga. čak iako strukturne garancije za takvo ponašanje ne postoje u konkretnom slučaju. Za ovu grupu garancija može se reći da istovremeno štite i nezavisnost i nerpistrasnost sudija. Sudije su izolovane od ex parte komunikacije. naknadnoj kontroli vlade. Nezavisnost sudija je garantovana Ustavom koji Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 49 . Donekle je nezavisnost i lična karakteristika. Ova pravila više imaju za cilj da štite nezavisnost sudija od neadekvatnog uticaja stranaka u postupku ili ostalih zainteresovanih za ishod postupka. ne smeju da prihvataju ekstravagantne poklone.

zanemaruje propisane rokove u vođenju postupka ili izradi odluka. same sudije se smatraju nezavisnim u vođenju sudskih postupaka i donošenju presuda na osnovu svog razumevanja činjenica i zakona (članovi 1. kao i „bilo kakav drugi uticaj na sudove” su zabranjeni članom 6.). kada nesavesno ili nestručno obavlja dužnost ili kada trajno izgubi radnu sposobnost za sudijsku dužnost. Zakona o uređenju sudova.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa eksplicitno propisuje u članu 96. do ispunjenja uslova za starosnu penziju utvrđenu zakonom. Zakona sudija nesavesno vrši dužnost ako „odugovlači rešavanje predmeta. tačka 10. i 3. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 50 . da su sudovi „autonomni i nezavisni u svom radu”. Štaviše. Zakon o uređenju sudova razlikuje sudsku vlast kao nezavisnu u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast (članovi 1. Narodna skupština Republike Srbije na osnovu člana 73. i 19. ili pak na drugi način postupa protivno normama koje odredi Vrhovni sud Srbije”. Nesavesnim vršenjem dužnosti smatra se i „ako sudija nastavi službu. razrešenjem iz Ustavom predviđenih razloga (član 101. tj. pored ostalog „bira i razrešava predsednike i sudije Vrhovnog suda i drugih sudova ”. Ti razlozi su u Zakonu o sudijama preuzeti in texto. Upotreba javnog položaja. Ustava). Osim toga. Sudija se razrešava kada je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske dužnosti. saglasno članu 55. Neki od formalnih pokazatelja sudske nezavisnosti jeste način izbora i razrešenja sudija i stalnost sudskog mandata. Međutim sudijska funkcija može prestati na osnovu ličnog zahteva samog sudije ali i mimo njegove volje. Zakona o sudijama). s tim što je zakonodavac bliže odredio sadržinu ustavnih pojmova „nestručno i nesavesno vršenje sudijske dužnosti”. Sudijsku funkciju. ustavotvorac je opredelio kao stalnu funkciju koja traje neprekidno od izbora do navršenja radnog veka sudije. Naime. sredstva javnog obaveštavanja.

Nestručnim se smatra „nedovoljno uspešno vršenje sudijske dužnosti shodno merilima koje propiše Vrhovni sud Srbije. Razmatrano je postojanje razloga za razrešenje 25 sudija. godine i 34 predmeta u periodu od januara do septembra 2005. Ako po utvrđivanju činjenica Veliko personalno veće odluči da postoje razlozi za razrešenje sudije. godine primilo u rad 112 predmeta.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa poslove i postupke iste ili slične za koje je utvrđeno da su nespojivi sa njegovom dužnošću«. ono mora da obavesti Predsednika Vrhovnog suda. dok je u odnosu na četvoro sudija i dva predsednika suda izrečena mera upozorenja. Veliko personalno veće je tokom 2004. godine na Zakon o sudijama.” Član 56. samo Vrhovni sud može da ustanovi da li postoji osnov za razrešenje sudije ili ne. Nadzorni odbor Vrhovnog suda može takođe pred Velikim personalnim većem da pokrene postupak za razrešenje sudija zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti. uključujući 78 predmeta primljenih tokom 2004. i 2005. Tim povodom donete su odluke kojima je utvrđeno da postoje razlozi za razrešenje pet sudija i o tome je obaveštena Narodna skupština. koji obaveštava Narodnu skupštinu. Na osnovu amandmana iz aprla 2004. Zakona o sudijama propisuje da postupak pred Velikim personalnim većem vezan za ponašanje sudija može da pokrene predsednik suda. O prestanku dužnosti sudije odlučuje Narodna skupština po postupku utvrđenom Poslovnikom Narodne skupštine. godine. amandmani na Zakon o sudijama su usvojeni kako bi i Ministar pravde mogao da pokrene postupak razrešenja. godine. da po Ustavu. Postupci protiv jednog predsednika suda i 4 sudije su u Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 51 . godinu i podacima iznetim od strane Velikog personalnog veća na savetovanju u Vrnjačkoj Banji 2005. ali je Ustavni sud odlučio u februaru 2003. Prema izveštaju Vrhovnog suda Srbije za 2004. predsednik višeg suda i Predsednik Vrhovnog suda. Narodna skupština je razrešila jednog sudiju. U julu 2002.

(ii) Nepristrasnost Blisko povezana sa obavezom nezavisnosti je dužnost pravednosti koja je kao kanon propisana Kodeksom sudijske etike. Zakona o sudijama koji propisuje: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 52 . Stepen uticaja sudova na proces izrade budžeta je takođe jedan od relevantnih formalnih pokazatelja stvarne nezavisnosti sudstva. U ovom kontekstu je značajan član 27. godine (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa toku od septembra 2005. Trend u regionu pokazuje da sve više tranzicionih zemalja prenose budžetska ovlašćenja na same sudove. Dužnost nezavisnosti takođe nalaže sudiji da brani sudstvo ukoliko se ono nađe na meti napada i pod uticajem spoljnih političkih pritisaka. isto kao i članstvo u izvesnim religioznim. Pored toga što ne sme da zasniva odluku na pripadnosti osobe nekoj rasi. Indeks reforme sudstva za Srbiju). Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene činjenica koje se pred njim nalaze. njenom nacionalnom poreklu ili sličnom. tako da ne podleže spoljnim pritiscima uključujući i one koji dolaze od ljudi sa kojima je mogao biti u vezi u periodu koji je prethodio tom predmetu. Nezavisnost im je dužnost kako na ličnom tako i na profesionalnom nivou. Nezavisnost je propisana kao prvi kanon u Kodeksu sudijske etike. Zbog toga Nacrt Nacionalne strategije reforme sudstva kao jedan od ciljeva predviđa i ustanovljavanje nezavisnog budžetskog organa. iako je takvo članstvo dozvoljeno sve dok ne odaje utisak nanošenja štete sudijskoj pravednosti. polu. sudija ne sme da daje bilo kakve komentare u toku suđenja a koji bi mogli dovesti do različitog ishoda. Politička aktivnost sudija se osuđuje jer nanosi štetu sudijskoj nepristrasnosti. građanskim i humanitarnim organizacijama.

Mnoge države ovaj princip proširuju u tolikoj meri da čak zabranjuju bilo kakvo angažovanje sudija u političkim strankama ili izražavanje podrške nekom političkom kandidatu. ometa njihovu pravičnu procenu činjenica u svakom predmetu. Sa njegovom dužnošću nespojive i druge službe.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa „Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise. posebno sudije saveznih sudova. niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu. sudije ne smeju dopustiti da ništa. smatraju se strukturno najnezavisnijima na svetu. sudija može uz naknadu obavljati naučnu i stručnu delatnost. Oni imaju doživotni mandat za dobro ponašanje a retko koji sudija je opozvan zbog lošeg ponašanja. baviti se bilo kojim javnim ili drugim plaćenim poslom. Izuzetno. Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije”. biti član političke stranke. Kada ih Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 53 . B. propisi o pravednosti u Srbiji takođe zabranjuju jednostranu komunikaciju (ex parte komunikaciju) sa advokatom uključenim u predmet koji se trenutno vodi pred sudijom. Iako manje određeno u odnosu na američke propise. javno ili privatno. C. Oni su još zaštićeni od zakonodavne vlasti jer im se ne mogu smanjiti nadoknade dok su na položaju sudije. Američki standardi: Sudije u SAD. poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. Evropski standardi (i) Nezavisnost Priznajući da je sudijska nezavisnost preduslov vladavine prava i osnovna garancija pravednog suđenja. Propisi takođe jasno ističu da odnosi sa medijima treba da budu koliko je god moguće ograničeni zbog zaštite pravednosti sudije.

savezne sudije su skoro sasvim izolovane od političkih uticaja. i potvrdi Senat.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa imenuje Predsednik. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 54 .

Dok se njegova kancelarija kreči. Sudija veruje da može da bude pravedna i nepristrasna. sudija je primoran da koristi javni toalet u hodniku. sudija duboko veruje da može da ostane neutralan. Da li bi sudija trebalo da traži svoje izuzeće? 2. On shvata da je njegova primarna dužnost da štiti zakon. i predmet je dodeljen sudiji. on slučajno čuje sastanak između advokata i okrivljenog u čijem predmetu je on sudija.000 akcija u velikoj naftnoj kompaniji.Nedelja 3 Nezavisnost i nepristrasnost sudija i sukob interesa Problemi za diskusiju 1. 3. uprkos njihovom prijateljstvu. Sudija čuje advokata kako govori o svom učešću zajedno sa klijentom u pokušaju davanju mita i/ili vršenja pritiska nad sudijama porotnicima u predmetu njegovog klijenta. Jednog dana. Da li sudija opravdano veruje da ne mora da traži svoje izuzeće? Sudija je jedan od troje poverilaca fonda namenjenog za obrazovanje njenih unuka. stalno su u kontaktu i smatraju jedan drugog bliskim prijateljima. Fond ima 5. Međutim. Naftna kompanija tuži rafineriju za povredu ugovora o preradi nafte. U prošloj godini. Sudija i njegov prijatelj se često viđaju. Šta sudija mora da prijavi? Sudija ima starog prijatelja iz detinjstva koji je optužen za krivično delo u predmetu koji se vodi u sudu u kome sudija radi. akcije su se prodavale za 10 evra po akciji. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 55 .

Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 56 .

Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 57 .

To pokazuje da je korupcija pravilo samo po sebi. ali osnovna pravednost obezbeđuje poverenje javnosti. Osobe koje donose odluke na svim nivoima unutar pravosudnog sistema su izložene korumpirajućim uticajima. pravilo koje stavlja svako lice u drugu poziciju u odnosu na zakon. Obe vrste usluga mogu biti poželjne za korupcionaša i pretpostavlja se da će neki pokušati da ih obezbede nepodesnim sredstvima. Od sudija se očekuje da budu nepristrasni (videti nedelju III). On ne uspeva da obezbedi javnost koja je voljna da se pridržava obavezujućih propisa. pravilo koje ljude odvraća od pridržavanja zakona i očekivanja da će i drugi to isto raditi. KORUPCIJA U PRAVOSUĐU Kada ljudi veruju u neki pravosudni sistem oni od njega očekuju zadovoljenje osnovne pravednosti. Mnogi faktori mogu naneti štetu nepristrasnosti sudija. Na neki način korupcija je ništa više do poseban slučaj odsustva nepristrasnosti. Niko ne treba da očekuje savršenost od pravosudnog sistema. U očima potencijalnog potkupljivača značaj ima kako najviši sudija tako i službenik na najnižem nivou. Korupcija pokazuje ljudima da se sistemu ne može verovati i da je podložan manipulaciji kao uobičajenoj pojavi. Korupcionaš traži nepoštene usluge. kao na primer.Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu 1. bez poverenja javnosti pravosudni sistem nije uspešan u svojoj biti. zavisno od uticaja i prijatelja koje ta osoba ima kao i njene volje da iskoristi novac i druge stimulanse u cilju kupovine usluga od onih koji donose odluke. Sudija može pružiti uslugu u vidu donošenja odluke. lično predubeđenje Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 58 . Ništa više od korupcije ne podriva pravosudni sistem i ljude koji mu podležu. Uz poverenje javnosti sistem može opstati i pored povremenih grešaka pojedinaca unutar sistema. službenikove usluge mogu da omoguće kako ubrzan tok postupka tako i pristup tajnim dokumentima.

ne mnogo drugačiji od davanja plata sudijama. Kako treba posmatrati takav fenomen? Da li treba smatrati korupcijom jednostavnu ljubaznu reč upućenu sudskom službeniku koja je neformalno uzvraćena prijateljskom spremnošću da se dozvoli zavođenje pet minuta kasnije nego što je predviđeno? Skroman poklon za praznik? A šta je sa ekstravagantnim poklonom? Da li stanje svesti potencijalnog potkupljivača određuje status samog čina? Da li bi trebalo da težimo definiciji korupcije koja će ustanoviti i zabraniti poklone i ljubaznost koji podrivaju pravednost pravosudnog sistema ali u isto vreme dozvoliti ljudima da iskažu i osete istinsku ljubaznost i dobronamernost? Čak i uz najbolju strukturnu zaštitu. Korupcija može biti prefinjena ili može biti prilično očigledna i otvorena. i dalje će se javljati pokušaji vršenja uticaja na sudije. to može jednostavno biti oblik kompenzacije. pružajući vladi mogućnost izvesnog uticaja na sudije. Ali korupcija postoji u mnogo širem obliku. Na izvesnom nivou. čak i jednostavna ljubaznost prema sudskom osoblju može pobuditi dobrodušno i blagonaklono ophođenje. je možda najočigledniji primer korupcije. koristeći svoju bliskost sa sudijom. uz odsustvo samog čina plaćanja. Na kraju. Sudijini prijatelji ili porodica mogu takođe pokušati da utiču na odluke sudije. mito.Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu sudije koje se tiče principa koji utiču na prosuđivanje o položaju stranke u sporu. ukoliko izvršni organ vlade obezbedi adekvatan stambeni smeštaj za sve sudije. samo sudije sa dobrim karakterom i istinsko društveno Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 59 . Na primer. Direktna ponuda i prihvatanje novca u zamenu za povlašćeno ophođenje. Manje očigledni oblici korupcije mogu obuhvatiti i ugrožavanje nezavisnost sudstva. Ali ukoliko vlada ima pravo da oduzme taj obezbeđeni smeštaj (ili da smanji platu) to takođe može biti korumpirajuće. Korupcija je u znatnoj meri oblik pristrasnosti podstaknut otvorenim činom korupcionaša i nije isključivo rezultat sklonosti sudije.

Krivičnog zakonika koji propisuje kaznu zatvora od tri do 15 godina za službeno lice koje primi mito u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela. Strukturna zaštita obuhvata.Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu očekivanje sudijske nepristrasnosti i pravednosti zadržaće slučajeve korupcije na dovoljno niskom nivou da bi se pravosudni sistem i dalje smatrao pravednim. Indeks reforme sudstva za Srbiju). javnog tužioca ili njegovog zamenika kada u sudskom postupku u nameri da drugom pribave kakvu korist ili da mu nanesu kakvu štetu donesu nezakonit akt ili na drugi način prekrše zakon. A. Standardi u Srbiji Srbija i Crna Gora su ratifikovale Krivičnopravnu konvenciju o korupciju donošenjem Zakona o potvrđivanju Krivičnopravne konvencije o korupciji na sednici Veća građana Savezne skupštine od 26. februara 2002. Krivičnog zakonika koji propisuje kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za sudiju. izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije. stav 3. Neprestano se održavaju savetovanja o planiranju strategija u pogledu korupcije zbog znatnog porasta korupcije na svim nivoima. Samo dobar karakter i strukturna zaštita mogu sprečiti korupciju. Da bi se korupcija svela na nivo koji neće uništiti sistem. U ovom kontekstu posredno je značaj član 360. pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka. na primer. Takođe je relevantan član 367. sledeće: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 60 . pravosudni sistemi treba da obezbede strukturnu zaštitu za sudije i sudske službenike. Prema navodima Ministarstva pravde u toku je preko 30 postupaka za korupciju u pravosuđu (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju. sudiju portnika.

Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu • • adekvatne plate za sudije i osoblje. sisteme za vanlokalno ispitivanje optužbi za korupciju. striktno sprovođenje odredbi krivičnih zakona o davanju i primanju mita. ozbiljno sprovedene propise koji zabranjuju ex parte komunikaciju između učesnika u sporu ili njihovih predstavnika i sudija. garanciju odgovarajuće bezbednosti položaja sudije. potrebe javnog uvida u poklone i vanredne prihode sudija. • • • • • propise protiv smanjenja kompenzacije za sudije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 61 .

advokat tužioca kaže prijatelju da ne mora da svedoči i da bi možda bilo dobro „da se izgubi” negde tokom sledećih nekoliko nedelja pred suđenje. Da li advokat podleže disciplinskim merama? Advokat ima hitan slučaj. Advokat zastupa tužioca u predmetu koji se odnosi na nanošenje telesne povrede u saobraćajnom udesu. Ali mi smo svesni da je vaša plata neprikladna tako da vam dajemo posebne uslove. Ta nelagodnost što bi svedočio protiv prijatelja uvećava njegovu dilemu u vezi sa svedočenjem. koji je slučajno išao ulicom kada je došlo do sudara. Međutim. Potpredsednik banke je rekao sudiji: „Iskreno govoreći. Postoje i drugi svedoci koji bi mogli da kažu šta su videli. mi obično ne dajemo tako velike pozajmice kada je sredstvo obezbeđenja druga hipoteka. za dva dana ima zakazanu raspravu o predlogu.Nedelja 4 Korupcija u pravosuđu Problemi za diskusiju 1.” Da li je „dolično” za sudiju da prihvati ovaj zajam? 2. Prijatelj tužioca je jedan od svedoka udesa. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 62 . Objasni situaciju i kaže sudiji da je ovaj predlog veoma važan za predmet. Banka mu je ponudila pozajmicu po vrlo povoljnoj kamati. to bi bilo na štetu njegovog prijatelja. Bez razmišljanja advokat zgrabi telefon i pozove sudiju na kućni broj. Iz razloga što njegovo svedočenje nije jedini dokaz o onome što se desilo. Sudija se saglasi da odloži datum ročišta za nedelju dana. a nije pripremio ni polovinu potrebnog materijala. Iskrsao je porodični problem i on mora brzo da ode iz grada. Prijatelj tužioca je veoma stidljiv i više bi voleo da ne mora da svedoči. 3. Da li advokat podleže disciplinskoj odgovornosti zbog ove komunikacije? Sudiji je potrebna pozajmica za koju će kao sredstvo obezbeđenje pružiti već ustanovljenu hipoteku na svojoj kući. a vaša kamatna stopa će biti 2% manja od one koju zaračunavamo drugim klijentima. Ako bi svedočio. tužioca.

Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 63 .

Evropske konvencije o ljudskim pravima. čiji je klijent sama država. tužioci se smatraju delom pravosudnog sistema. Međutim. godine predviđa da bi Republika Srbija trebalo postepeno da uvede izvesne elemente akuzatornog modela da bi se omogućilo efikasnije procesuiranje krivičnih slučajeva. Usled toga što su istražne sudije angažovane sa policijom na sprovođenju krivičnih istraga i prikupljanju dokaza i usled toga što nije dozvoljena nagodba. Informacije i podatke iznose stranke i njihovi advokati koji velikim delom odlučuju šta će predstaviti na sudu i u okviru utvrđenih sudskih propisa i procedura. Standardi u Srbiji Nacrt Nacionalne strategije za reformu pravosuđa iz decembra 2005. U zemljama sa anglosaksonskim pravnim sistemom. A. sudija ostaje po strani istražnih aspekata predmeta.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce 1. procesuiranje krivičnih slučajeva kasni i predmeti se nagomilavaju. Srbija ima kontinentalni pravni sistem i time i istražni sistem koji ograničava ulogu tužilaca i sudija koji upravljaju postupkom. kako će to predstaviti. i koji vrši istragu u krivičnim predmetima i goni počinitelje krivičnih dela. Uzrok ove razlike uglavnom potiče od razlike u istražnoj ulozi pravosuđa. posebna odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala i postupanje protiv učinilaca ratnih zločina pri Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 64 . ali se više smatra nekom posebnom vrstom advokata. Sudija u kontinentalnom pravnom sistemu na mnogo načina je glavni istražitelj i sakupljač podataka u vezi sa predmetom. tužilac je takođe u bliskoj vezi sa sudstvom. Na taj način se obezbeđuju uslovi za ostvarenje pravne zaštite u razumnom roku kako propisuje član 6. U nekoliko susednih zemalja su istražni sistemi već zamenjeni efikasnijim i manje zahtevnim akuzatornim modelima. U anglosaksonskom pravnom sistemu. ETIKA TUŽILACA U kontinentalnim pravnim sistemima.

propisuje krivično delo prihvatanja mita. dostojanstveni i pošteni. U okviru ovog principa. Član 367. Radna grupa Udruženja javnih tužilaca je završila krajnji nacrt Etičkog kodeksa Udruženja. Zaposleni u ovim tužilaštvima takođe imaju šira ovlašćenja u početnom istraživanju. Na početku se propisuje profesionalnost koja predstavlja obavezu tužilaca u Srbiji u svakom trenutku. Dužni su da budu Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 65 . godine. javnog tužioca ili njegovog zamenika. (i) Profesionalno ponašanje Etički standardi počinju od opšteg. S tim u vezi se naglašava da bi trebalo neprestano da se trude da uvećavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti. propisuje kaznu za kršenje odredbi zakona od strane sudije. Dužnosti tužilaca u Srbiji mogu se podeliti u pet glavnih kategorija: 1) njihovo profesionalno ponašanje. 3) njihova uloga u krivičnim postupcima. postoje odgovarajuće odredbe Krivičnog zakonika Srbije koje bi se mogle efikasno koristiti u ovom kontekstu. Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije je nastalo 2002. tužioci su dužni da budu časni. U radu Specijalnog tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine koriste se razna sredstva kao što su „svedoci saradnici“ ili svedoci koji sarađuju i koji imaju puni imunitet. 2) ponašanje u međusobnim odnosima.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce Okružnom sudu u Beogradu usvajaju druga pravila. Na primer. Trebalo bi da se čuvaju bilo kog vida pritiska koji mogao da utiče na njihovo profesionalno rasuđivanje. Poslednjim sastancima radnoj grupi u definisanju konačnog teksta pomogao je Generalni Sekretar Međunarodnog Udruženja tužilaca. sveobuhvatnog nivoa. član 360. 4) njihov odnos prema radnoj okolini i 5) njihovo ponašanje u svakodnevnom životu. Osim etičkih standarda za tužioce kojima nedostaju disciplinski organi koji bi bili zaduženi za njihovo sprovođenje.

Kada je u pitanju odnos prema sudovima. (ii) Ponašanje u međusobnim odnosima Odeljak koji se odnosi na odnose tužilaca prema drugim licima podeljen je na dve potkategorije: odnosi tužioca sa kolegama i odnos tužioca sa sebi podređenima. tužioci treba da pokazuju poštovanje jedni prema drugima. i Kodeks Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 66 . tužioci su dužni da ostanu nezavisni kao i da poštuju prava svih učesnika u sudskom postupku. Postupak predstavlja traganje za istinom. Ostatak ovog dela Kodeksa nabraja uloge tužilaca u odnosu na policiju i sud. tužioci u Srbiji su dužni da se ponašaju pravedno i uzorno. Kodeks nameće obavezu tužiocima da tokom tog perioda svoj posao obavljaju profesionalno i objektivno. Što se tiče odnosa prema policiji. da otvoreno komuniciraju i da imaju obzira prema dužnostima drugih. Ovde je to eksplicitno navedeno. u određenim situacijama tužioci preuzimaju istražnu ulogu. Ova obaveza je jasnije objašnjena u nekim drugim etičkim pravilima. kao i da odustanu od gonjenja u odsustvu takvih dokaza. imaju obavezu da podnose kompletne. istinite i tačne izveštaje kada se istraga završi. nepotkupljivi i nezavisni i da postupaju u skladu sa zakonom. Prilikom nadzora istrage krivičnog dela. da ohrabruju svoje podređene da usavršavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti. tužioci su dužni da iskoriste taj položaj nadzornika nad radom policije u cilju obezbeđenja poštovanja „zakona i osnovnih ljudskih prava”. i da ih pravovremeno informišu o stvarima koje su neophodne za njihovo uspešno obavljanje dužnosti. Kada rade zajedno. (iii) Uloga u krivičnom postupku i drugim sličnim postupcima Očigledno. Takođe. U odnosu sa podređenima. Međutim. tužioci treba da obavljaju svoje dužnosti tako da promovišu ažurnost i pravdu. Podređeni bi trebalo da im se obraća sa dužnim poštovanjem.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce nepristrasni. Oni su dužni da pokreću gonjenje samo ukoliko postoje osnovani i nepobitni dokazi.

moraju da ih podsete koja su njihova prava i da im pomognu u zaštiti istih. kao i da im pomažu zadržavajujući svoju „nezavisnost i samostalnost”. Što se tiče odnosa prema društvu. Kada je u pitanju nepravosudna. tužioci su dužni da medijima pruže „što je moguće više objektivnih informacija”. kao i da čuvaju profesionalnu tajnu. Iako treba da uvek tragaju za istinom i pomažu sudu da dođe do istine.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce nameće dužnost tužiocima da pomažu sudu da dođe do istine. Tužioci moraju uzimati u obzir interese žrtava i drugih svedoka. uz istu pažnju i oprez koje pokazuju pri radu na sopstvenim predmetima. U skladu sa tim. tužioce istovremno tereti obaveza čuvanja profesionalne tajne. Kada se za dokaz „opravdano veruje” da je stečen na protivzakonit način i „predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava osumnjičenog”. pod uslovom da time ne krše obavezu čuvanja profesionalne tajne. postoje i obaveze prema svim učesnicima u postupku. i tužilac treba da preduzme mere protiv onih koji se takvim metodama služe. Takođe. tužilac je dužan da poštuje njihove nadležnosti i da se uzdrži od mešanja u njihove dužnosti. kada je u pitanju odnos tužilaca prema sudovima. tužioci treba da zahtevanu pomoć pruže. strpljenjem i dužnim poštovanjem prema svakome sa kim dođu u kontakt. takav dokaz se neće koristiti. Takođe. tužioci treba da se „ponašaju korektno” sa pažnjom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 67 . „u najkraćem mogućem roku”. Tužioci imaju obavezu da sarađuju sa ovim telima. tužioci su dužni i da obezbede da se odgovarajuće lice goni za odgovarajuće krivično delo. izvršna vlast. U postupanju po zahtevima drugih država ili međunarodnih tela za međusobnom pravnom pomoći. (iv) Odnos prema okruženju Ovaj deo Kodeksa bavi se odnosom tužioca sa četiri različita entiteta.

Dalje. B. Kodeks zatim govori o politici. ugrožavajući time ugled tužilaštva. ovaj deo Kodeksa počinje rečima „uzimajući u obzir objektivna ograničenja države koja je u tranziciji”. Tužiocima je dozvoljeno da osnivaju i da se učlanjuju u profesionalne i druge organizacije radi zastupanja svojih interesa. uloga tužilaca u mnogim evropskim zemljama je preuzimanje krivičnog gonjenja predvođenjem krivične istrage i zastupanjem države tokom suđenja. Evropski standardi (i) Tužioci u Evropi Uopšteno govoreći. bez obzira da li su u tom trenutku na dužnosti ili ne. tužiocima nije dozvoljeno da budu članovi političkih partija ili da javno iznose svoja politička ubeđenja.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce (v) Ponašanje u svakodnevnom životu Tužioci u Srbiji su dužni. Postoji mnogo zajedničkih etičkih standarda u evropskim zemljama u pogledu rada tužilaca. tužioci moraju da budu osobe od integriteta. Za sada. da se ponašaju u skladu sa javnim karakterom tužilačke funkcije koja uključuje primenu određenih standarda. promovisanja svoje profesije. na taj način želeći da kaže da će tužioci možda moći da se učlanjuju u političke partije kada se završi period političkih perviranja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 68 . Međutim. nalaze druga zaposlenja. ili koje mogu da ostave takav utisak. to jest da ne vrše nikakve radnje. niti da se bave aktivnostima koje mogu da utiču na njihov profesionalni slobodouman stav. što može da rezultira time da izvesna dela ili previdi tužioca mogu postati predmet javne debate. obuke ili zaštite svog položaja.

da svaki dokaz koji nađu. Bosanski kodeks takođe zahteva od svojih tužilaca da se pobrinu da sve stranke u sporu budu obaveštene o vezama sa drugim strankama. objektivnost Etički kodeksi tužilaca svake od zemalja koje su ovde bile pomenute snažno naglašavaju važnost njihove nepristrasnosti. Uopšteno govoreći. Italijanski kodeks zabranjuje svojim tužiocima učlanjivanje u bilo koje udruženje koje zahteva polaganje Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 69 . tužioci u gore navedenim evropskim zemljama moraju da ispune veoma visoke standarde u pogledu dokaza. kao i da tužioci moraju da se povuku kada postoji pravi sukob interesa. propisanu njihovim kodeksima. Na primer.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce (ii) Odluka o gonjenju Većina evropskih zemalja koje su ovde bile pomenute imaju interes da izbegnu nepotrebno krivično gonjenje. većina njih insistira na tome da dokazi koji se koriste u krivičnim postupcima budu jaki. nezavisnost. kao i tužioci u Sjedinjenim Američkim Državama. nezavisnosti. pre nego što donesu odluku o podizanju optužnice. Tužioci u Engleskoj takođe moraju da uzmu u obzir valjanost dokaza pre nego što donesu odluku da pokrenu gonjenje. a koji može biti od koristi okrivljenom. objektivnosti i nediskriminatornosti prilikom sprovođenja krivičnog gonjenja. (iii) Nepristrasnost. predaju sudu. bosanski kodeks ima deo posebno posvećen sukobu interesa koji navodi da tužioci treba da izbegavaju ne samo konkretnu neprikladnost sukoba interesa već i mogućnost pojave takve neprikladnosti. dozvoljavaju gonjenje samo u onim predmetima koji ispunjavaju dva uslova: ukoliko su zasnovani na jakim dokazima i ukoliko postoji umešanost javnog interesa. tužioci u Italiji. imaju obavezu. Englezi na primer. U Engleskoj se zahteva da tužilac mora da ima dovoljno dokaza da bi obezbedio „realne izglede za izricanje presude”. Osim toga. Iako sve gore navedene evropske zemlje posebno ne ističu postojanje javnog interesa.

I bosanski i mađarski kodeksi posebno zabranjuju svojim tužiocima učlanjivanje u bilo kakve diskriminatorne grupe. (vi) Trajno stručno usavršavanje Nužna pretpostavka za uspešno sprovođenje zakona jeste dobro poznavanje zakona od strane tužilaca. Kodeks tužilaca u Mađarskoj zabranjuje primanje poklona od stranaka koje su u vezi sa predmetom koji je u radu. poštuju ljudska prava i svoje obaveze izvršavaju savesno i odgovorno.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce zakletve vernosti. U mnogim slučajevima tužioci u Evropi kontrolišu krivičnu istragu i imaju mogućnost da upravljaju radom policije. Uopšteno gledano. dok bosanski kodeks ide toliko daleko da čak zabranjuje tužiocima da budu članovi političkih partija. sudije i ostali sudski službenici Uopšteno gledano. Kodeks u Italiji zabranjuje tužiocima da daju bilo kakve izjave u vezi sa radom sudija ili da od sudija traže posebne privilegije. kao što je ponašanje tužilaca prema policiji. (iv) Profesionalni standardi Svaki od kodeksa koji je ovde pomenut bavi se profesionalnim standardima za tužioce. od tužilaca u Evropi se očekuje da se ophode profesionalno i sa poštovanjem prema svima sa kojima rade. sudijama i drugim sudskim službenicima. trajno stručno usavršavanje i zaštita informacija. ovo je važno pitanje u evropskim zemljama. Kodeks se takođe bavi problemom mita. menjaju i Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 70 . zakoni se stalno usvajaju. U većini zemalja. Tužioci su takođe dužni da poštuju sudije. Od njih se takođe očekuje da se povinuju željama svojim pretpostavljenih. (v) Policija. Kodeks tužilaca na Kosovu zahteva od tužilaca da poštuju nepristrasnost sudija. Uopšteno gledano. Tužioci u svakom trenutku moraju da se čuvaju nedopuštenih uticaja i ličnih naklonosti tokom obavljanja svoje dužnosti. od tužilaca se očekuje da tragaju za istinom. Evropski kodeksi pokrivaju još nekoliko srodnih oblasti.

C.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce ukidaju. Takav vid zastupanja sam po sebi pruža čvrste garancije da tužilac mora uzeti u obzir i javni interes tj. Italijanski kodeks navodi sledeće: „Tužioci moraju da čuvaju baštinu svog profesionalizma tako što će pratiti sve promene u oblasti prava koje su vezane za njihove aktivnosti”. na primer. tužioci u Sjedinjenim Američkim Državama su po pravilima etike odvojeni od advokata. koja ima posebnu dužnost prema javnosti. a stanovnike Sjedinjenih Američkih Država državni tužilac Sjedinjenih Američkih Država. i da shodno tome deluje. lokalna vlada ili SAD). No u Sjedninjenim Američkim Državama tužioci se ipak tretiraju kao posebna vrsta advokata. stanovnike države Njujork zastupa tužilac države Njujork. tako da. Američki standardi Kao i njihove kolege u kontinetalnim pravnim sistemima. Mnoge evropske zemlje od svojih tužilaca zahtevaju da budu u toku sa važećim zakonima. Kodeksi u Bosni i Mađarskoj nameću slične zahteve. Italijanski kodeks ide toliko daleko da zabranjuje tužiocima da „traže objavljivanje vesti koje se odnose na njihove sudske aktivnosti” u svim predmetima koji nalažu čuvanje profesionalne tajne. Mađarski kodeks posebno navodi da tužioci ne smeju „da komentarišu nezavršene predmete”. Sobzirom da ni jedna druga osoba nije ovlašćena da Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 71 . a u demokratskom sistemu to znači da tužilac zastupa ljude koji su pod njegovom jurisdikcijom. Jedan od načina da se objasni ova razlika u dužnostima je da se jednostavno razmotri „klijent” tužioca. interes svog klijenta. (vii) Zaštita informacija Neke evropske zemlje svojim kodeksima regulišu širenje informacija. Klijent tužioca je vlada koju tužilac predstavlja (vlada države. Ovi propisi generalno zabranjuju tužiocima da na protivzakonit način otkrivaju podatke koji su u vezi sa predmetima u radu.

u takvim okolnostima. može rezultirati pristrasnom porotom. Osim toga. Takva dužnost doprinosi ostvarivanju javnog interesa na taj način što se sudu stavljaju do znanja dokazi koji podrivaju teoriju o krivici okrivljenog. Ako tokom postupka tužilac shvati da optužba nije zasnovana na jakim dokazima. zakon takođe nameće dužnost tužiocu da se uzdrži od bombastičnih izjava za medije koji mogu unapred stvoriti negativno mišljenje o okrivljenom kod potencijalnih porotnika. koju zastupa tužilac. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 72 . To znači da tužilac ne bi trebalo da podiže optužnicu za krivično delo ukoliko nije uveren da poseduje dovoljno dokaza za potkrepljenje optužnice. sistem obezbeđivanja ovakve nepristrasnosti daleko je od savršenog jer sami mediji imaju slobodu da objave svaku informaciju do koje dođu u vezi sa predmetom što.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce zastupa javni interes. tužilac bi trebalo dobrovoljno da je odbaci: donošenje presude u korist optužbe. čak i bez uticaja tužioca. isključivi interes tužilaca se ne može svesti samo na puku pobedu na sudu već su oni obavezni da istovremeno tragaju za pravdom. Uspostavljanje ravnoteže između prava na slobodu štampe i prava na pravedno suđenje je veoma delikatno i teško ostvarivo i predstavlja široku temu koja bi se takođe mogla izučavati u okviru krivičnoprocesnih i ustavnopravnih predmeta. Naravno. zakon nameće tužiocu obavezu da otkrije sve dokaze koji idu u prilog okrivljenog. Svrha ove dužnosti je da se obezbedi formiranje pravedne i nepristrasne porote koja će se ograničiti samo na razmatranje onih dokaza koji su joj predstavljeni u sudu. Osim što zahteva iskrenost. tužioci imaju veliko diskreciono pravo da odrede šta se smatra javnim interesom u određenom slučaju i kako bi trebalo postupiti u datoj situaciji. Iz razloga što tužioci služe javnom interesu. ne bi služilo javnom interesu sobzirom da bi nevino lice bilo nepravedno osuđeno.

Tužioci. kada je u pitanju istražni postupak. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 73 . Policajci na tajnom zadatku. tužiocima jeste. Obavljajući taj zadatak. to je u nadležnosti tužioca. tužilac je obavezan da to čini ukoliko se kriminalne grupe moraju otkriti i osujetiti. Odluka da podigne optužnicu za krivično delo je diskreciono pravo tužioca. ne objavljujući pri tom svoj identitet. Poput njihovih kolega advokata. u okviru svojih istražnih ovlašćenja. nadgledaju istragu policije koja redovno dovodi druge u zabludu preduzimajući istražne radnje. ali ako se interes klijenta odnosno javnosti shvati na pravi način. ni tužioci ne smeju da dovode u zabludu sudije ili da na drugi način iznose lažne i obmanjujuće informacije u sudnici. čine to da bi sakupili dokaze protiv lica koja su predmet istrage. Čak i uz ograničenja. koji se ubacuju u kriminalne grupe koje se bave organizovanim kriminalom ili preprodajom droge.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce Pomenute dužnosti donekle ograničavaju advokatski aspekt delovanja tužioca. tužilac može da radi u okviru tih ograničenja. tužilac ima ogromnu moć. u svakom slučaju. Sobzirom da sudije u Sjedinjenim Američkim Državama ne učestvuju u istrazi krivičnog dela. No i pored toga. Iako advokatima ovakva aktivnost nije dopuštena. tužioci postupajući u toj specifičnoj sferi raspolažu sa širim obimom ovlašćenja. tužioci imaju šira ovlašćenja i manja ograničenja od advokata. Dok advokati ne smeju da dovode druge u zabludu tokom istražnog postupka.

Postoji i rasni element priče. čekajući zastarelost krivičnog gonjenja. Dejan je porekao da je umešan.Nedelja 5 Posebna pitanja pravne etike za tužioce Problemi za diskusiju 1. 3. Miloš je uveren da bi njegovi dokazi bili još više potkrepljeni („stavili tačku na I” prema Miloševim rečima) kad bi svedočio bivši advokat okrivljenog. jer je glumac belac a devojka mu je bila Romkinja. Zakonik o krivičnom postupku) „Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke. dobio je krivični predmet protiv Dejana. Da li tužilac Bojan podleže disciplinskim merama? Zamenik okružnog javnog tužioca Ivan je sin čuvenog biznismena iz Crne Gore koji je bio umešan u šverc cigareta. Dejanov advokat nije znao da je Viktor prvo u policiji identifikovao drugu osobu. Glumac često igra uloge sumnjivih tipova. možete li da podignete optužnicu a zatim da je povučete ukoliko istraga ne otkrije ništa značajno? Tužilac Miloš ima veoma jake dokaze. Može li Miloš da pozove bivšeg advokata okrivljenog da svedoči? Tužilac Bojan. Ljudi insistiraju da se pravda zadovolji i da glumac bude uhapšen. Osim toga. u vezi sa stvarima koje nisu zaštićene privilegijom čuvanja advokatske tajne. kao dokaz. Bojan je priložio film lošeg kvaliteta koji je snimljen kamerom u samoposluzi. kao i veoma pouzdanog svedoka. mušterija iz samoposluge. protiv okrivljenog. Zamenik okružnog javnog tužioca je svestan krivičnog dela kao i počinioca krivičnog dela. Na suđenju. Da li zamenik okružnog javnog tužioca podleže disciplinskim merama usled ovakvog postupanja? (Član 17. ubijena je devojka čuvenog glumca. optuženog za pljačku samoposluge. Međutim. svedoči da je u policiji identifikovao Dejana i dao još neke izjave koje Dejana dovode u vezu sa krivičnim delom. U cilju sprečavanja lošeg publiciteta i potencijalnih nemira na rasnoj osnovi. ali o tome nije obavestio Dejanovog advokata koji nije tražio dozvolu za istraživanje u vezi sa ovom informacijom pred suđenje. Porota je osudila Dejana. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 74 . imate malo ili nikakvih dokaza koji bi ga doveli u vezu sa krivičnim delom. braneći se da je dotične noći bio kući sa majkom. Tužilac je veoma dobro obavešten o kriminalcima u Srbiji povezanim sa onima u Crnoj Gori i ima jake dokaze protiv njih ali ne želi da podigne optužnicu. osim rezultata ankete u javnosti. Tužilac Bojan je bio svestan ovih činjenica. 4. Radite na predmetu koji je veoma zastupljen u javnosti. 2. pa je nakon podsticanja od strane detektiva identifikovao Dejana. Viktor. ali ne želi da podigne optužnicu. Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog. i to može da bude objašnjenje za poviku u javnosti da glumac treba da bude uhapšen. tako i one koje mu idu u korist”. Vi ste zamenik okružnog tužioca.

Honorari i obaveze punomoćnika. Honorari i obaveze punomoćnika.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Nezavisnost Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Nezavisnost Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 75 . Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.

). A. zabranjuje advokatu da se bavi aktivnostima koje bi „ugrozile njegovu nezavisnost” ili „naškodile značaju i ugledu advokatske profesije”.). primenjuje se ugovorno ili obligaciono pravo. Sledeći član obavezuje advokate u Srbiji da izbegavaju poslove koji bi njihovom radu dali „komercijalni karakter”. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 76 . Na primer. Oni se međutim. PRIHVATANJE I PRESTANAK ZASTUPANJA Pitanja koja su u vezi sa prihvatanjem i prestankom zastupanja su od ključne važnosti. Detalje u vezi sa ovom oblašću Statut uglavnom prepušta Kodeksu profesionalne etike. Honorari i obaveze punomoćnika.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. skoro u celosti nalaze u Kodeksu. nabraja teške prekršaje dužnosti advokata. U nekim slučajevima. Propisi počinju tako što tretiraju ovu temu na veoma uopšten način: član 44. Ovi slučajevi daju sliku koja je daleko od potpune pošto su propisi zapravo veoma opširni i restriktivni. „Neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći” (stav 24. i među njima se nalaze dva koja su primenljiva ovde: • • „Istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni” (stav 19. U Statutu se mogu naći samo nejasna upućivanja na ovu temu. Nezavisnost 1. član 124. Standardi u Srbiji Statut Advokatske komore Srbije ne obraća posebnu pažnju na početak niti na završetak odnosa između advokata i klijenta. advokat ima prema klijentu kako obaveze punomoćenika tako i druge obaveze koje modifikuju klasičan ugovorni pristup prilikom analiziranja odnosa između advokata i klijenta. Međutim.

Honorari i obaveze punomoćnika. ali u većini slučajeva advokat sam odlučuje. pod uslovom da se verodostojnost izjave i potpisa provere čim okolnosti to dozvole. sprskog Kodeksa da „advokat treba da nastoji” nije dovoljno precizno formulisan. to diskreciono pravo je daleko više ograničeno. sam član 65. Kodeksa prema kojoj advokat treba da nastoji da klijent lično. da izjavu kojom mu svoj slučaj poverava. predmetu zastupanja. Od člana 54. Formalna priroda pisanog ovlašćenja za početak zastupanja je posebno naglašena u članu 67. ili kada mu sud to naloži. strankama. obimu ovlašćenja i datumu potpisivanja“. Kodeks počinje da se detaljnije bavi time šte advokat može. Zastupanje može da počne samo onda kada se od advokata traži da otpočne zastupanje. uz razuman oprez. srpski Kodeks profesionalne etike advokata na osnovu člana 65. Očigledno. Nasuprot američkim standardima. i klijent i advokat imaju poverenje. Nezavisnost (i) Prihvatanje zastupanja U pogledu otpočinjanja odnosa između advokata i klijenta relevantna je član 65.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. iznoseći problem i potpisujući punomoć. u slučajevima kada sud naloži zastupanje. Međutim. šta ne bi trebalo i šta ne sme da prihvati. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 77 . u njegovom prisustvu. vrsti postupka. To je takođe slučaj i sa drugim oblastima kojima se Kodeks bavi. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. U većini slučajeva odluka o tome da li da prihvati zastupanje spada u diskreciono pravo advokata. indirektno ustanovljava kao uslov postojanje formalnog pisanog ovlašćenja za početak zastupanja. Kodeksa profesionalne etike advokata koji utvrđuje sadržinu punomoćja: “Pre nego što je klijent potpiše. u punomoć treba da budu uneti podaci o advokatu. Kodeks profesionalne etike advokata propisuje da se u opravdanim slučajevima izjava i potpis mogu pribaviti posredstvom uobičajenih sredstava komunikacije ili posredstvom lica u koje.

To znači da advokat ne sme da donosi odluku na osnovu „pola. bogatstva. Srpski Kodeks nameće dosta odgovornosti advokatima u Srbiji u odnosu na optužene u krivičnim postupcima. navodi razloge koji su neprihvatljivi za odbijanje krivičnog zastupanja. ozbiljnosti ili nepobitnosti dokaza koji ga terete. Advokatu nije dozvoljeno da odbije optuženog u krivičnom postupku zbog „odlika ličnosti okrivljenog. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.” Kodeks navodi brojne prihvatljive.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Oni obuhvataju nedostatak vremena advokata. mada nije obavezan da odbije zastupanje. Nezavisnost Prvo ograničenje koje se nameće advokatima u Srbiji je zabrana da svoju odluku zasnivaju na osobi koja im se obraća. političke i ekonomske moći. Kodeks prelazi na situacije kada bi advokat trebalo. načina na koji se okrivljeni brani. vrste krivičnog dela koje je počinio i zaprećene kazne za to delo.. 78 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . ličnim ili poslovnim odnosima kakvi bi. po opštim merilima. društvenog položaja. izuzev ukoliko stranka. porekla. izričito zahteva zastupanje. Honorari i obaveze punomoćnika. iako upoznata sa ovim pravilom. veroispovesti. ali ne i obavezujuće razloge zbog kojih advokat može da odbije zastupanje. nacionalnosti.. Postoje četiri takve situacije: • „ako ga je preporučila suprotna stranka ili njen punomoćnik. rase. kao i brojne razloge koji navode na zaključak da advokat i klijent neće imati dobar poslovni odnos: ako je klijent neučtiv. Kodeks u članu 59. tvrdoglav je ili ima zahteve suprotne interesima advokata. mogli da nepovoljno da utiču na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu. političkih i drugih uverenja. Pre nego što pređe na razloge zbog kojih advokat mora da odbije zastupanje. a advokat je sam uveren da navedene okolnosti neće na njega nepovoljno uticati. osuda ili uznemirenosti koje je krivično delo izazvalo u javnosti. ili stranačke pripadnosti. traži garanciju uspeha. jezika. ili je sa suprotnom strankom ili njenim punomoćnikom u takvim porodičnim. male šanse za uspeh. ponašanja oštećenih strana ili malih izgleda na uspeh”. Nakon gore izložene diskusije o tome kada advokat sme da odbije zastupanje i o tome kada mu to nije dozvoljeno.

osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti stručnjak za takvu pravnu oblast” (član 60. Prvi od tih slučajeva. Nasuprot slučajevima kada može ili treba da odbije zastupanje. ako bi trebalo da radi protiv interesa svog bivšeg klijenta. Drugi razlozi koji obavezuju advokata da odbije zastupanje su da klijent već ima zastupnika. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 79 . Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. itd. Takođe. ukoliko se ovaj član posmatra zajedno sa članom 59. Međutim. Mnogi pomenuti slučajevi kada advokat ne sme da prihvati zastupanje tiču se pitanja sukoba interesa. Nezavisnost • • ako sa advokatom koji stranku već zastupa nije postigao dogovor o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja. Honorari i obaveze punomoćnika. Kodeksa profesionlane etike). tužilac ili drugo službeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome je rešavano o slučaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kome bi trebalo da zastupa. ovo ne bi bio prihvatljiv razlog za odbijanje zastupanja u krivičnom postupku. ako već zastupa saučesnika u sporu sa suprostavljenim interesima. nedovoljno poznavanje slučaja. advokat mora da odbije zastupanje u slučaju da klijent traži protivzakonito zastupanje. ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav položaj ili ga zastupa. ili ako „nema izgleda” na uspeh. ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije advokat. ovo su slučajevi kada advokat mora da odbije zastupanje. Osim toga. ako je savetovao suprotnu stranku u istoj pravnoj stvari. ako bi se suprostavljao rezultatu sopstvenog rada. potpada pod kategoriju koja bi se u drugim zemljama nazivala zahtev za stručnošću. ako je kao sudija. Ako advokat zastupa suprotnu stranku u drugom predmetu. • Kodeks se zatim bavi onim slučajevima kada advokatu nije dozvoljeno da prihvati zastupanje.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. ili zastupanje podrazumeva upotrebu nečasnih ili nedozvoljenih sredstava. tada advokat ne može da prihvati novo zastupanje.

Kodeksa profesionalne etike advokata koji navodi da je suprotno pravilima Kodeksa kada advokat prihvata nove klijente ili predmete u meri koja ugrožava ispunjenje njegovih obaveza prema postojećim klijentima ili predmetima koji su u toku. advokat može da odbije zastupanje. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 80 . onda to nije opravdan razlog. u slučajevima: • • kada je dužan da odbije zastupanje na osnovu pravila 61. jer je advokat to sam sebi prouzrokovao prihvatanjem novih predmeta..6 ovog Kodeksa (ako stranka već u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojnost).. Kodeksa profesionalne etike advokata). Honorari i obaveze punomoćnika. Kodeksa profesionalne etike advokata. Član 59. Kodeksa profesionalne etike advokata zabranjuje advokatu da otkaže zastupanje iz „neopravdanih razloga” pre kraja postupka i pre nego što se „svi redovni i vanredni pravni lekovi iscrpe. „Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopšti i obrazloži bez odlaganja i da. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.”. (ii) Prestanak zastupanja Slično kao i prihvatanje zastupanja. Jedini izuzetak je ukoliko se kao razlog navede opterećenost poslom. Član 78. Sledeći član definiše „opravdane razloge” za otkaz zastupanja koji su isti kao i oni zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje. Nezavisnost U slučajevima kada je advokatu zastupanje dodeljeno po službenoj dužnosti odlukom suda. stav 1. preporuči drugog advokata u koga ima poverenja. osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja važi jednako za sve advokate” (član 63. pravila Kodeksa koja se odnose na prestanak zastupanja počinju opštim principima. U vezi sa ovim je relavantan član 77. ako postoji opravdan razlog za odbijanje zastupanja propisan pravilom 58. ukoliko to stranka od njega zahteva.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. advokatske komore ili drugog nadležnog organa. Kodeksa profesionalne etike restriktivno negativno definiše opravdani razlog za odbijanje zastupanja u krivičnim predmetima.

Kodeksa). Honorari i obaveze punomoćnika. Takođe. on podleže odgovornosti za sve posledice koje je klijent pretrpeo. „I kada otkaže odbranu advokat treba da nastoji da to ne čini na način i u vreme koji bi klijenta izložili osudi javnosti ili pogoršanom položaju u postupku” (član 84. Izuzev gore navedenih. Kodeksa profesionalne etike advokata). Ukoliko prestanak zastupanja ne prejudicira slučaj klijenta i Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 81 . advokat ima obavezu da zastupanje ne prihvati u trenutku kada sazna da su se stekli takvi uslovi prema kojima je obavezno odbijanje zastupanja.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. ako bi time „pogoršali položaj klijenta”. još jednom je naglašen cilj garancije zastupanja optuženima u krivičnom postupku. Ako je znao ili je trebalo da zna da su postojali uslovi zbog kojih je morao da otkaže zastupanje u trenutku kada ga je prihvatio. Poštovanje ovih rokova nije obavezno ukoliko ga sam klijent oslobodi obaveze zastupanja. „Advokat ne sme da otkaže zastupanje u nepodesnom trenutku. To se svakako ne primenjuje u slučaju da klijent zahteva prestanak zastupanja bez obzira da li to zahteva eksplicitno ili implicitno podrivanjem zastupanja ili odbijanjem saradnje. Ako iz bilo kog navedenog razloga advokat želi ili mora da otkaže zastupanje. Nezavisnost U slučajevima u kojima bi imao obavezu da odbije zastupanje. advokat u Srbiji načelno ima malo obaveza po prestanku zastupanja. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. čak i ako postoje opravdani razlozi. Advokatima koji zastupaju optužene u krivičnom postupku zabranjeno je da okončaju zastupanje koje je u toku. U delu Kodeksa profesionalne etike advokata koji reguliše okončanje zastupanja. ovo pravilo se ne primenjuje ako klijent angažuje novog advokata. on je u obavezi da zastupa klijenta do angažmana novog advokata ili najkasnije dok ne istekne 30 dana od otkaza ukoliko u tom periodu novi advokat nije angažovan. osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju” (član 81.

Honorari i obaveze punomoćnika. Uglavnom. Ukoliko je advokat u stanju da dokaže da klijent može da nađe alternativnog Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 82 . prestaju. postavljanjem advokata se ne bavi sud. Na primer. Postavljanje advokata od strane suda preovlađuju u dosta zemalja. Jedino mali broj zemalja tako eksplicitno navode uslove za prihvatanje ili odbijanje zastupanja kao što je to slučaj sa Srbijom. Evropski standardi koji se bave okončanjem odnosa između klijenta i advokata mnogo su eksplicitniji. a advokatima je na sličan način zabranjeno da odbiju takva postavljanja. obaveze advokata. Jedan odsek advokatske komore bavi se ovim pitanjima. Kodeks CCBE ne propisuje posebno specifičnosti uspostavljanja tog odnosa. Mnoge zemlje sa kontinentalnim pravnim sistemom nameću i druge obaveze.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Pojedinačne zemlje. jer je većina tih odnosa ugovorne prirode. Nezavisnost ukoliko su ispunjeni pomenuti uslovi. advokatima je zabranjeno da odbiju pružanje pomoći kada im to naloži sud. kao i druge oblasti pravne etike. Evropski standardi Evropski standardi koji se odnose na uspostavljanje odnosa između advokata i klijenta. On jednostavno zahteva da advokati poštuju standarde suda pred kojim se pojavljuju. CCBE smatra da samo po sebi povlačenje nije dozvoljeno. koje određuju pravila za te sudove. imaju različite pristupe ovom problemu. na odnos advokata i klijenta se primenjuje obligaciono pravo koje je na snazi u pojedinačnim državama. U Italiji i Republici Češkoj na primer. advokati u Francuskoj imaju predugovornu obavezu da budu pošteni prema budućim klijentima. raznoliki su u većoj meri u odnosu na unitarne etičke standarde Srbije ili SAD-a. barem što se tiče onih eksplicitno navedenih u kodeksu. U Litvaniji. B.

U principu. S druge strane. na primer. advokati polažu zakletvu koja između ostalog propisuje da advokat Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 83 . od advokata u Španiji se zahteva da se povuku iz slučaja ukoliko on predstavlja pretnju njihovoj nezavisnosti. advokati nisu dužni da preuzmu određeno zastupanje. Advokatima u Hrvatskoj dozvoljeno je da se povuku iz slučaja ukoliko smatraju da ne mogu da ga dobiju ili ako on narušava njihovu profesionalnu etiku. advokat bira koje će klijente zastupati. Ostale države dozvoljavaju povlačenje u brojnim drugim okolnostima. Honorari i obaveze punomoćnika. generalno gledano. Advokati imaju monopol na pružanje pravnih usluga koji im garantuje država. Standardi u SAD-u i drugim državama U SAD. advokati u Španiji mogu da se povuku iz slučaja jedino ukoliko se uvere da su klijenti obezbedili dalje zastupanje. advokat može da se povuče. Za razliku od advokata pojedinca. pre nego što počnu da se bave praksom. male šanse za uspeh ili insolventnost klijenta. prema CCBE. može povući iz slučaja. Međutim. U nekim državama. U Italiji na primer. Advokate u Španiji tereti i dodatna obaveza. u cilju izbegavanja nanošenja štete slučaju. Opravdanim razlogom smatraju se. Advokat nije javno komunalno preduzeće koje mora da prihvati svakog klijenta koji je spreman da plati potrebnu nadoknadu. postoji široko definisano pravo advokata na povlačenje. Dok god je klijent na adekvatan način obavešten. C. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Toliko široko u stvari. onda se. Naime. standard za povlačenje je opravdani razlog.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. advokati kao grupa imaju nešto zajedničko sa javnim komunalnim preduzećem. da ne postoje eksplicitna ograničenja u vezi sa njim. U Makedoniji. taj opravdani razlog treba da bude otkriven tek nakon prihvatanja zastupanja da bi mogao biti uvažen. Nezavisnost zastupnika na vreme i da izbegne štetu.

osim u slučaju postojanja opravdanog razloga za odbijanje. Na primer. (i) Obavezno povlačenje advokata U nekim okolnostima. advokatima je zabranjeno da prihvate zastupanje u nekoliko različitih situacija. podleže disciplinskim merama. Nezavisnost nikad neće iz ličnih razloga odbiti zastupanje ugroženih i zlostavljanih. kao što je obaveza čuvanja advokatske tajne i obaveza izbegavanja konflikta. Advokat ima veću obavezu da prihvati postavljanje od strane suda za zastupanje klijenta. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 84 . Iz ove zakletve i postojanja monopola na pružanje pravnih usluga može se zaključiti da advokati imaju veoma ograničenu obavezu da prihvate zastupanje ugroženih i zlostavljanih. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. advokat i dalje ima mnoge obaveze prema klijentu. advokat mora da odbije zastupanje. Postoje slučajevi kada je povlačenje advokata obavezno. Ukoliko se advokat u ovakvim slučajevima ne povuče iz slučaja. Formalni odnos između advokata i klijenta prestaje kada se završi zastupanje. kada advokat sam odlučuje o tome. Taj početak odnosa ne zavisi od postojanja pisanog ugovora niti od plaćanja honorara. Honorari i obaveze punomoćnika. kao i slučajevi kada je dopušteno. Odnos između advokata i klijenta formalno počinje kada klijent opravdano veruje da je advokat odlučio da mu pruži pravnu uslugu. čime se završava odnos između advokata i klijenta. tj. advokat je dužan da se povuče u slučaju da zna da klijent koristi njegove usluge da bi počinio zločin ili prevaru.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Ako će prihvatanjem zastupanja prekršiti neko pravilo pravne etike. od advokata se zahteva da se povuku iz slučaja. Uprkos tome što je zastupanje okončano. Za razliku od opšteg pravila da advokat nije dužan da prihvati zastupanje svakog klijenta. Prekid zastupanja je veoma važno sredstvo za advokata koji je suočen sa mogućnošću da dalje zastupanje klijenta može da rezultira kršenjem etičkog kodeksa ili drugog propisa.

već je istog ranga kao i finasijski teret koji bi omogućio advokatu da odbije dodeljivanje zastupanja od strane suda. advokat može da se povuče. Advokat može da se povuče ako i nakon saveta advokata da to ne čini. advokat se može povući iz slučaja. advokat se može povući iz slučaja iako se njegove trenutne usluge ne koriste na isti način. advokat može da povuče. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 85 . Ako postoji opravdan razlog koji nije naveden u pravilu. Čak i ako se povlačenjem advokata nanosi šteta klijentu. Kada advokat sazna da je klijent njegove usluge u prošlosti iskoristio za izvršenje zločina ili prevare. najčešće ne isplati advokatu honorar. Praktični ishod ovog pravila je omogućavanje advokatima prekida zastupanja u određenim situacijama bez kršenja dužnosti kontinuiranog zastupanja klijenta. advokat mora prvo da upozori klijenta da namerava da se povuče iz slučaja ukoliko klijent ne ispuni svoje obaveze. ali advokat ipak opravdano veruje da je klijent upleten u nešto što ima karakter zločina ili prevare. Nezavisnost (ii) Dopušteno povlačenje advokata U nekim slučajevima advokati mogu ali ne moraju da se povuku iz slučaja. advokat može da se povuče. Bez obzira na uzrok povlačenja. Kada klijent ne ispuni svoje obaveze. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Ako je klijent otežao zastupanje svom advokatu.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. advokat može da se povuče. advokat se može povući ako time neće prouzrokovati materijalnu štetu klijentu. Ako će zastupanje rezultirati velikim finansijskim opterećenjem advokata. klijent nastavi sa ponašanjem za koje advokat smatra da je moralno odbojno i besramno. Honorari i obaveze punomoćnika. Ako klijent nastavi da ne ispunjava svoje obaveze i nakon upozorenja. Ovo pravilo omogućava advokatu da prekine zastupanje klijenta i da se distancira od njegovih zločina ili prevara što je ranije moguće. iako je u skladu sa zakonom. Ovaj finansijski teret nije samo gubitak. Kada ne postoji izvesnost da će usluge advokata dovesti do izvršenja zločina ili prevare. advokat se može povući u sledećim okolnostima.

Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Neki drugi sudovi opet imaju pravilo da ovakvi advokati koji traže nadoknadu uslovljenu ishodom zastupanja. prilikom raskida odnosa honorar će se zaračunati kao vrednost pruženih usluga. po jednu za svakog advokata koji je radio na slučaju. klijent će nastaviti da plaća honorar koji je advokat već zaradio. To znači da će klijent morati da plati duplu nadoknadu uslovljenu ishodom zastupanja. jer taj advokat nije postigao ishod zastupanja koji bi mu doneo tu nadoknadu. Takva teorija naplate naziva se quantum meruit. Satnica se računa kao vrednost već pruženih usluga. kao argument navode da pravilo po kojem bi advokati imali pravo na naknadu bi suviše obeshrabrilo one klijente koji žele da promene advokata.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Kada mu je naloženo da nastavi sa zastupanjem. Takav nalog od suda obično dolazi uoči ili u toku samog suđenja i obično ga izdaje sudija koji pokušava da osujeti pokušaje klijenta da odloži postupak menjanjem advokata u poslednji čas. sud može da naloži advokatu da nastavi sa zastupanjem. Nezavisnost (iii) Obaveze nakon prestanka zastupanja Čak i u slučaju da advokat ima opravdan razlog za povlačenje iz slučaja. advokat je preuzeo slučaj uz neki rizik. a Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 86 . U tom slučaju. Sporazumi o nadoknadi koja je uslovljena ishodom zastupanja predstavljali su izazov za sudove u nastojanju da odrede iznos nadoknade za otpuštene advokate. Honorari i obaveze punomoćnika. Neki sudovi propisuju da advokati koji su imali takav sporazum uslovljen ishodom zastupanja nemaju pravo ni na kakvu nadoknadu u slučaju da ih klijent otpusti. a otpušten je bez razloga. Iako klijent može da otpusti advokata bez razloga. Kada je honorar fiksna suma za određene usluge ili se zasniva na satima provedenim u radu. advokat je dužan da nastavi. Takođe. Drugi sudovi propisuju da advokati koji imaju sporazum uslovljen ishodom zastupanja i koji su otpušteni bez razloga imaju pravo na punu nadoknadu ukoliko zaista klijent na kraju dobije slučaj. usluge sa fiksnom cenom zahtevaju da se odredi razumna vrednost pruženih usluga klijentu.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 87 . Nezavisnost otpušteni su bez razloga imaju pravo na nadoknadu razumne vrednosti pruženih usluga (quantum meruit teorija) koja je ograničena sumom koju bi advokat zaradio da je došlo do završetka zastupanja i advokat naplatio dogovoreni procenat. Honorari i obaveze punomoćnika. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.

Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Da bi opravdao neizvršenje svojih finansijskih obaveza Milan ističe da su se oni od samog početka dogovorili da plaćanje bude uslovljeno postignutim uspehom. Milica. Nakon godinu dana on otkriva da Milan nije u mogućnosti da plaća nagradu i naknadu troškova. Da li Helena mora da zastupa Mladena zato što je potpisala ugovor prilikom angažovanja kojim je pristala da zastupa Mladena u svim njegovim pravnim poslovima u zamenu za platu? Saši je odlukom suda dodeljeno zastupanje Jovana koji je optužen za nanošenje telesnih povreda. Helena radi za Mladena kao njegov advokat. Goran je pre godinu dana postupao u svojstvu tužioca po predmetu izazivanja opšte opasnosti koji se može smatrati prethodnim pitanjem za ovaj predmet. koji joj kaže da namerava da konsultuje advokata u vezi sa problemima koje ima sa svojim stanodavcem. Nakon istraživanja. Milica mu odgovara da situacija nameće zanimljivo pravno pitanje na koje mu ne može dati odgovor bez dodatnog istraživanja i konsultovanja prijatelja koji je advokat i koji se bavi stambenim odnosima. a on pokušava da uštedi novac za odmor na kraju godine. Ugovor pokriva sledećih šest meseci. 4. Jelena je nedavno shvatila da Miloš koristi njene usluge da bi počinio prevaru. Da li je Goran kao advokat primoran da odbije zastupanje ili ima diskreciono pravo da sam odluči šta treba da čini? Advokat Bojan zastupa svog klijenta Milana u predmetu vezanom za alimentaciju. Jedna od tvrdnji tokom parnice bila je da je Jovan supruzi nanosio telesne povrede. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . Nezavisnost Problemi za diskusiju 1. 6. Da li Jelena može da se povuče? Tužilac Goran je napustio svoj prethodni posao zbog niske plate i pre par meseci odlučio je da počne da radi kao advokat. Saša shvata da je Jovan bivši muž žene koju je Saša zastupao u brakorazvodnoj parnici pre 10 godina. Ona želi da prestane da ga zastupa. 5. U afektu advokat Bojan nakon 88 2. Od bivšeg tužioca Gorana se traži da zastupa osiguravajuću kompaniju koja se tereti za neisplaćivanje naknade iz osiguranja klijentu Ivanu po nastupanju osiguranog slučaja. Da li Saša može da odbije nalog suda za zastupanje? Na zabavi. Da li je odnos između klijenta i advokata uspostavljen između Milice i Zorana? Jelena zastupa Miloša i njegovu porodicu u svim njihovim pravnim poslovima već nekoliko godina. Mladen zahteva da se tužba podnese. Tokom njegovog prvog sastanka sa Jovanom. 3. Mladen dolazi kod Helene i traži da ga zastupa u sporu koji on želi da pokrene zbog nanete telesne povrede. ali je potpisala ugovor prilikom angažovanja kojim se saglasila da će ga zastupati u svim njegovim pravnim poslovima. razgovara sa svojim poznanikom Zoranom. Jelena takođe zna da će njeno povlačenje nanenti materijalnu štetu Milošu i njegovoj porodici. Saša ne želi da preuzme slučaj jer bi suma koju bi dobio od suda bila znatno manja od one koju obično naplaćuje. Honorari i obaveze punomoćnika. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. advokat. Helena shvati da je potencijalna tužba beznačajna. On ispriča Milici sve detalje problema i pita je da li ona misli da postoji osnov za podnošenje tužbe.

advokat Bojan je propustio da blagovremeno pravni lek i usled toga je Milan izgubio parnicu. Da li je advokat Bojan prekršio Kodeks profesionalne etike propuštanjem da blagovremeno uloži pravni lek? Da li je Kodeks profesionalne etike advokata prekršen davanjem izjave za štampu? Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 89 . prikrivajući svoju insolventnost. Honorari i obaveze punomoćnika.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Nezavisnost donošenja prvostepene odluke iznenada odbija dalje zastupanje. Odbijajući dalje zastupanje. Nakon toga je jedan dnevni list objavio članak u kome navodi izjavu advokata Bojana da ga je klijent Milan angažovao da ga zastupa. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.

Kodeks profesionalne etike advokata takođe sadrži relevantne odredbe u vezi sa nagradom i naknadom za rad advokata. PITANJA HONORARA Advokati i klijenti imaju složen poslovni odnos koji je određen obavezama advokata kao punomoćnika klijenta. Standardi i ograničenja za honorare znatno se razlikuju. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Zakonski i etički propisi ograničavaju raspon honorara koji je na raspolaganju. dodeljuje Upravnom odboru dužnost da određuje „cenovnik za nagrade i i nadoknade honorara advokata”. Nezavisnost 2. i ako mogu. Na taj način sporazumi o nagradi i naknadi troškova za rad advokata podležu Advokatskom tarifnom sistemu (koji je poslednji put izmenjen 2002. tačka 3. Član 23. Honorari i obaveze punomoćnika. godine). Standardi u Srbiji U Srbiji. Na primer. ovaj Kodeks zauzima isti Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 90 .Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. koji objavljuje Upravni odbor. Na početku odnosa između advokata i klijenta. pitanja nagrade i naknade troškova advokata u Srbiji uređuje Statut Advokatske komore Srbije. pojavljuju se pitanja honorara koje treba uspešno rešiti. ističe se nekoliko pitanja u vezi sa honorarima: Da li su honorari uglavnom zasnovani na satnici ili se plaćaju paušalno po usluzi? Da li je dozvoljeno ugovarati honorare koji su uslovljeni ishodom spora? Da li advokati koji nisu iz iste advokatske kancelarije mogu da dele honorare . pod kojim uslovima? Kako se računaju honorari ako se odnos između klijenta i advokata okonča neposredno pre kraja zastupanja? A. ali u suštini. Advokati nisu potpuno slobodni da se dogovaraju sa klijentima prema svojoj želji.

advokati u Srbiji pridružuju se manjini advokata u Evropi.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. advokat može ugovoriti. (i) Sistem fiksnih honorara Prema ovom tarifnom sistemu. u skladu sa odredbom 112. U slučaju stalne savetodavne pomoći. u pisanoj formi mesečnom paušalnu nagradu. a sporazum o njoj treba da bude u sačinjen u pisanoj formi. Nezavisnost stav u pogledu neophodnosti postojanja pisanog ovlašćenja za otpočinjanje odnosa između advokata i klijenta i postojanja pisanog sporazuma o ugovorenoj nagradi. Iznosi tih mesečnih nagrada mogu biti podvrgnuti kontroli Disciplinske komisije Advokatske komore Srbije u slučaju pojedinačnih tužbi. zajedno sa svojim kolegama u Italiji i Nemačkoj. u iznosu koji je primeren vrsti i obimu njegovih obaveza (član 113. Disciplinska komisija odlučuje o zakonitosti pojedinih paušalnih honorara ignorišući kriterijum raspona od 50% do 300% već uzimajući u obzir neke druge kriterijume relevantne za dati predmet. Kodeksa). Isti izuzetak je uređen i Tarifom o nagradama i nakandama troškova za rad advokata koja u članu tri propisuje: „Advokat može za slučaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paušalne mesečne nagrade za obavljanje poslova pružanja pravne pomoći”. Kodeksa profesionalne etike advokata ugovorena nagrada mora biti primerena vrsti i obimu rada. Predviđena su međutim značajna odstupanja od sistema fiksnih honorara: Honorari variraju u zavisnosti od vrednosti transakcije i pregovaranje je dozvoljeno sve dok se konačni honorar kreće u rasponu od 50% do 300% stope određene tarifnim sistemom. S obzirom na njihovu dosadašnju praksu. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. koji koriste sistem fiksnih honorara. Honorari i obaveze punomoćnika. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 91 . kao što je namera da se počini prevara. Naime.

Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Tarifa nije uopšte ili nije na jasan način propisala nagradu. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata Srbije propisuje da se nagrada naplaćuje nakon izvršenog rada. umesto predujma u novcu ugovori. izuzetno. Kodeksa koji navodi da se advokat može slobodno dogovoriti sa klijentom u pogledu nagrade za rad ukoliko za zastupanje određene vrste ili složenosti. - Četvrti izuzetak u odnosu na sistem fiksnih honorara je obuhvaćen članom 110. Kada advokat obavlja svoj rad u drugoj državi on može biti plaćen u skladu sa advokatskom tarifom te države (član 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata). • „Advokat ima pravo da. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata). obezbeđenje druge vrste. tačka 2. Kada advokat pruža pravnu pomoć inostranim pravnim ili fizičkim licima on može primeniti tarifni sistem Srbije ili tarifni sistem države iz koje je stranka (član 4. propisuje u retkim slučajevima mogućnost ugovaranje nagrade uslovljene ishodom spora. (iii) Mogućnost avansnog plaćanja Član 7. Nezavisnost - Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji. pod uslovom da je ugovor pravno dopušten i 92 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . (ii) Odnos između advokata i klijenta sa elementom inostranosti Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata sadrži relevantne odredbe za odnose kada između advokata i stranke postoji element inostranosti. Tarifa dalje propisuje da advokat ima pravo da od stranke traži da mu unapred isplati iznos potreban za pokrivanje troškova. Kodeks profesionalne etike advokata takođe sadrži relevantne odredbe o predujamu. Honorari i obaveze punomoćnika. ali da advokat može da se sporazume da mu se isplati unapred primereni iznos na ime nagrade.

ova odredba nije obavezujuća. tačka 3. • „Advokat ima pravo na predujam nagrade i troškova za svoj rad i naknade i troškova za rad drugoga za koji lično jamči” (odredba 114. Nezavisnost da se njime ne ograničava poslovna delatnost klijenta” (odredba 115. Taj član navodi da nagrada ne može zavisiti od uspešnog ishoda zastupanja izuzev ukoliko to odgovara prirodi slučaja. član 110. Nenaplaćenu nagradu i troškove advokat ne treba da ustupa. u cilju zaštite klijenta Kodeks profesionalne etike advokata preporučuje advokatima da pismeno upozore klijente i da im ostave primeren rok za ispunjenje obaveza pre pokretanja postupka pred sudom u cilju naplate nagrade i troškova. niti da njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraživanja. ili takozvani „prosleđeni honorar” takođe nije zabranjen propisima u Srbiji ukoliko se klijent saglasi sa takvim sporazumom o podeli honorara. Takođe. ne ugrožava nezavisnost advokata i nije suprotno zabrani iz pravila 109. (vi) Nagrade uslovljene ishodom zastupanja Pored činjenice da su honorari uslovljeni ishodom zastupanja strogo zabranjeni članom 109. istog Kodeksa propisuje retke izuzetke. Pravni akti u Srbiji su Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 93 . Kodeksa). Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Kodeksa. (v) Podela honorara Kodeks profesionalne etike advokata ne sadrži odredbe koje bi sprečile advokate iz iste advokatske kancelarije da međusobno podele nagradu i naknadu troškova. (iv) Naplata Naplati nagrade i troškova advokat treba da pristupi na mestu i na način koji neće narušiti ugled advokature i ugled samog advokata. tačka 1. tačka 1. Podela honorara između advokata iz različitih advokatskih kancelarija.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Međutim. Honorari i obaveze punomoćnika. Kodeksa).

koji se odobrava ili ugovara unapred i nezavisono od poznavanja imovinskih prilika i platežnih sposobnosti klijenta. stav 6. nagradu i naknadu troškova nižu od propisane Tarifom ili drugu vrstu popusta. stav 2. vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je daje i ukoliko sa drugim licem. stav 5. Kodeksa zabranjuje besplatno zastupanje. koji navodi da advokat može prilagoditi naplatu nagrade klijentovim platežnim Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 94 .Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. da bi bila dozvoljena ta nagrada mora da bude ponuđena od strane klijenta ili drugog lica sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku. Nezavisnost propustili da jasno odrede u kojim okolnostima bi nagrada uslovljena ishodom zastupanja bila prihvatljiva u odnosu na prirodu slučaja. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Honorari i obaveze punomoćnika. stav 1. (vii) Dodatne nagrade Advokatu je dozvoljeno da primi neugovorenu nagradu ukoliko je ona u srazmeri sa obimom. Međutim. a i bez znanja klijenta kada je postupak završen. nije ugovorena subrogacija. u cilju namirenja potraživanja. da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadrži elemente iskorišćavanja teškog položaja klijenta i ne narušava ugled advokature. (ix) Uzimanje u obzir finansijske situacije klijenta i slučajevi obavezne odbrane Član 109. može primiti vrednost druge vrste pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav način razduženja. Kodeksa profesionalne etike advokata određuje da se umesto nagrade i naknade troškova u novcu. Uz to. (videti član 110. izvesna odstupanja su dozvoljena članom 110. bez znanja klijenta. Kodeksa) (viii) Nagrade u naturi Član 110. ukoliko ih sam na to nije naveo i ukoliko drugo lice nije suprotna stranka ili neko ko je podržavao suprotnu stranku.

Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu. Honorari i obaveze punomoćnika. Član 109.) mora da ima branioca čim sud donese odluku da mu se sudi u odsustvu. Ako okrivljeni u slučajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca.” Član 71. stav 4. Zakona o krivičnom postupku sadrži relevantne propise u pogledu obavezne odbrane: „Ako je okrivljeni nem. Kodeksa takođe štiti klijenta ne dopuštajući advokatu primanje nagrade od klijenta za odbranu po službenoj dužnosti ili za zastupanje siromašnih po odluci advokatske komore. bilo prihvatanjem isplate u delimičnom iznosu ili po okončanju postupka bilo odricanjem od nagrade ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromaštvu. a u ostalim slučajevima ako to zahtevaju interesi pravičnosti okrivljenom će se.(1). po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuća advokatska komora. gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna. predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti za dalji tok krivičnog postupka do pravnosnažnosti presude…” Član 72. Nezavisnost sposobnostima. stav 5. Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (član 304. okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja. a postupak se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine. Član 71.” Uprkos odredbama Krivičnog zakonika i člana šest Evropske konvencije o ljudskim pravima („Svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava: … da se brani lično ili da izabere branioca. Okrivljeni prema kome je određen pritvor mora da ima branioca dok je u pritvoru. ako prema svom imovnom stanju ne može snositi troškove odbrane. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. ili ukoliko ne može snositi troškove odbrane da mu bude dodeljen branilac besplatno kada to interesi pravde Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 95 .Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. na njegov zahtev. postaviti branilac. Zakonika o krivičnom postupku propisuje kada okrivljeni može tražiti od suda da mu obezbedi pro bono branioca: „72. propisuje da će se u oba slučaja: “za branioca postaviti advokat.

U toku 2005. Jedan od aktuelnih problema je činjenica da je samo Advokatska komora po službenoj dužnosti odgovorna za vršenje kontrole kvaliteta rada advokata u pružanju usluga pravne pomoći. Procenat lica koja su primila pravnu pomoć po osnovu siromaškog prava je svega 11%. dok je 46% lica bilo bez advokata tokom istrage. 2005. klijent bi trebalo da plati 50% od minimalne tarife na osnovu pravila propisanih Tarifom o nagradi i naknadi troškova za rad advokata.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Nezavisnost zahtevaju”) statističko istraživanje koje je sprovela organizacija PILI (Public Interest Law Initiative) na teritoriji Srbije. Disciplinski postupak kao mehanizam za obezbeđenje takve kontole se retko sprovodi. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 96 . Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. propisano je da u izvesnom broju slučajeva klijent može platiti samo 40% minimalne propisane tarife. godine pokazuje nedostupnost i nerazvijenost sisitema sudske zaštite i besplatne pravne pomoći za ugrožena lica. U slučaju kada se klijentu pruža besplatna pravnu pomoć zbog siromaštva. kojom se delimično odstupa u odnosu na važeću Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Honorari i obaveze punomoćnika. Donošenjem nove uredbe. advokat će biti isplaćen iz sudskog budžeta u iznosu koji predstavlja 40% minimalne tarife ili višem. godini Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu za pripremu Nacrta zakona o pravnoj pomoći. Gore navedeni statistički podaci i nepotpuna zakonska regulativa nesumnjivo ukazuju da je obim pružene besplatne pravne pomoći veoma ograničen i da ne odgovara stvarnim potrebama. U slučajevima kada obezbeđena pravna pomoć nije besplatna. Prema rezultatima tog PILI-jevog istraživanja. 24% optuženih u krivičnom postupku nije imalo advokata tokom trajanja postupka. Još je gora situacija sa brojem lica koja nisu imala advokata u najvažnijim fazama postupka: 54% okrivljenih nije imalo branioca dok je davalo izjavu pred istražnim sudijom.

24. Reforma prava. jun 2004. pravnom sistemu u Srbiji nedostaje sistematski pristup problemu pravne pomoći odn.godine). U tom smislu posebnu pažnju zaslužuju sporovi pojedinaca sa velikim multinacionalnim kompanijama ili monopoloistima gde je naglašena bitna nesrazmera u ekonomskoj snazi (Atanas Pavlov. Danas Pravo plus. jun 2004. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Danas Pravo plus. Nezavisnost Drugi nedostatak našeg sistema je činjenica da svaki sud ima sopstveni budžet za pokrivanje troškova pravne pomoći i prema tome svaki predsednk ponaosob je nadležan za sprovođenje politike pružanja pravne pomoći uključjući i određivanje troškova za branioce po službenoj dužnosti.Reforma prava. odnosno da li stranke imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. Trebalo bi imati u vidu praksu Suda za ljudska prava u Strazburu koja naglašava da bi trebalo obezbediti finansije za besplatnu pravnu pomoć u građanskom postupku u istoj meri u kojoj se obezbeđuju sredstva za besplatnu pravnu pomoć u krivičnim postupcima. Sudeći prema svemu navedenom. da procenjuju interese stranaka.godine).Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Sudovi u Srbiji u praksi jako retko primenjuju mogućnost predviđenu Zakonom o parničnom postupku prema kojoj su ovlašćni da parničnoj strani na njen zahtev priznaju siromaško pravo ukoliko procene da ima interesa da joj se obezbedi pravna pomoć i to tako što će joj angažovati advokata da je besplatno zastupa. prema nekim odlukama Evropskog suda za ljudska prava. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 97 . koherentno planiranje i rukovođenje tim sistemom (Atanas Pavlov. 24. Honorari i obaveze punomoćnika. Naime. država je obavezna da plati štetu zato što nije obezbedila adekvatnu besplatnu pravnu pomoć stranci u građanskoj stvari koja je na tu pomoć imala pravo. Iz toga proizilazi da sudije moraju u građanskim postupcima.

(i) Satnice u Evropi Jedna vrsta plaćanja honorara dominira evropskim pravnim sistemom. koji se naziva „uslovni” honorar. običajnom pravu i tradiciji. Španija. bar za sada. ne može se govoriti o standardima u pravom smislu te reči. prilikom utvrđivanja da li su cene „razumne”. Sličan Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 98 . Jedina druga razlika između evropskog i američkog sistema honorara je u tome ko plaća nakon izricanja presude. Nezavisnost B. Finska. Jedini izuzetak od ove dve kategorije je pojam koji se nedavno pojavio (1995. Honorari i obaveze punomoćnika. koji obema stranama u sporu omogućava da im honorari budu isplaćeni od strane onog koji izgubi spor. Irska. Evropski standardi Usled odsustva uniformnosti u pogledu pravila koja se tiču honorara u evropskim zemljama. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. On je naišao na opšte odbijanje u ostatku Evrope. evropske zemlje skoro uniformno (sa izuzetkom Luksemburga) imaju sistem „gubitnik plaća”.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Danska. Plaćanje advokata. Ovakav honorar dosta podseća na honorare uslovljene ishodom zastupanja u SAD. Slično tom sistemu plaćanja po satu. a to je plaćanje na sat. Norveška. konsultovati šifrovani spisak određujućih faktora. Holandija i Luksemburg sve koriste sistem plaćanja na sat. Osnovni. Austrija. godine) u Velikoj Britaniji. vodi većoj fleksibilnosti svih strana i većem uticaju pregovora na utvrđivanje koliko će advokatu biti plaćeno za njegove usluge. sveobuhvatni sistem honorara može se podeliti u dve glavne grupe: honorari koji se naplaćuju po satu i oni koji se naplaćuju paušalno. Dok je američki sistem ostao privržen podeli troškova na obe strane. Portugalija. postoji sistem u kome je advokat slobodan da sam odredi svoju cenu (naravno po satu) a sud će. Evropske zemlje standarde zasnivaju na zakonskim odredbama. a način na koji se honorari isplaćuju takođe značajno varira od zemlje do zemlje. po svojoj prirodi.

Kada ih je odredila Advokatska komora. Grčkoj i Nemačkoj. (ii) Paušalni honorari u Evropi Takođe poznati pod nazivom honorarni razredi. Na primer. honorarni razredi su proglašeni nezakonitim od strane Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država. Osnova za ovakvu presudu bilo je objašnjenje da honorarni razredi predstavljaju prekršaj odredbe o zabrani finansijskog monopola. Međutim. C.5 propisuje da su „honorari su određeni prema svojoj prirodi i iznosu”. ona ipak postoji. Standard razumnosti visine honorara odnosi se na sve vrste honorara. Irskoj. Honorari i obaveze punomoćnika. dok je italijanski sistem razvijen od strane Saveta advokatske komore. Švedskoj. paušalni honorari za određenu vrstu posla dominiraju u brojnim evropskim zemljama. Portugaliji. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 99 . oni obavezuju advokate da naplate određenu cenu za svoje usluge u određenim oblastima. (i) Standard razumnosti Honorar advokata mora biti razuman. honorari advokata predstavljaju predmet pažnje u javnosti. Modeli pravila 1. Neke države su usvojile obaveznu arbitražu sporova u vezi sa honorarima. u zavisnosti od vrste usluge koju klijent traži. Nezavisnost sistem je na snazi u Danskoj. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. uključujući i honorar uslovljen ishodom zastupanja.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. oni su regulisani zakonskim odredbama. U Nemačkoj. Škotskoj. advokati u Nemačkoj i Italiji imaju minimalne honorarne razrede. u onim zemljama Evrope koje koriste honorarne razrede smatra se da oni štite integritet pravnog sistema. Standardi u SAD-u i ostalim zemljama Iako je odredba koja reguliše honorar advokata blaga i retko se poštuje. Kao što je napomenuto. Kao što se i pretpostavlja. MR 1. što za posledicu ima odsustvo pregovaranja u vezi sa cenom usluga.5.

Za takve honorare se smatra da pokreću sporove koji inače ne bi bili započeti. Honorari koji zavise od ishoda zastupanja tradicionalno se smatraju načinom na koji klijent koji pokreće opravdanu parnicu. ali ima malo novca da bi platio advokata po satu može da angažuje advokata da ga zastupa. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. činjenica da je njegovo pokretanje omogućeno postojanjem honorara uslovljenih ishodom zastupanja. (ii) Honorari uslovljeni ishodom zastupanja Uz nekoliko izuzetaka i ograničenja. Honorar zavisi od iznosa isplate. osim ako ne smatra nedoličnim pominjanje nečeg tako uobičajenog kao što je novac tokom „pravog” poslovnog razgovora. Organizovana advokatska komora sa sumnjom i neodobravanjem posmatra honorare koji su uslovljeni ishodom zastupanja. zahteva se da svi ugovori u vezi sa honorarima budu u pisanoj formi. Očigledno. Iako je Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 100 . ako ne postoji pisani ugovor o honoraru. Predlog da se takav zahtev doda Modelima pravila bio je odbačen tokom procesa usvajanja reformi Etičke komisije 2000. U mnogim državama. Izveštaj takođe daje preporuku da. ako je spor opravdan. takvi kulturološki problemi moraju biti prevaziđeni. advokat može da naplati honorar od 40% od vrednosti novca isplaćenog klijentu nakon presude. „advokat će snositi teret dokazivanja svih činjenica” u takvom arbitražnom postupku. Nezavisnost i izveštaj komisije Američke advokatske komore takođe preporučuje da sve države usvoje obaveznu arbitražu. teško je shvatiti zašto bi advokat propustio da svog klijenta obavesti o iznosu honorara. Naravno. Modeli pravila zahtevaju od advokata koji ne zastupa redovno nekog klijenta da ga pismenim putem obavesti o stopi za obračun honorara. Ukoliko se izuzmu neprikladni motivi.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. advokatu je dozvoljeno da odredi honorar koji zavisi od ishoda zastupanja. Na primer. Honorari i obaveze punomoćnika. mora se smatrati pre pozitivnim a ne negativnim efektom.

• „Advokatu je zabranjeno da naplaćuje honorar uslovljen ishodom zastupanja u predmetu porodičnih odnosa. primenjuju se dodatna ograničenja za honorare uslovljene ishodom zastupanja” (MP 1. • „Zbog povećane opasnosti od pogrešnog tumačenja od strane klijenta i od prevare koju bi mogao počiniti advokat.(d)(2)). „Advokatu je zabranjeno da okrivljenom u krivičnom postupku naplati honorar uslovljen ishodom. Mešanje advokata čiji je honorar uslovljen u osetljive porodične odnose smatra se suviše rizičnim za osetljive i bitne odnose između bračnih drugova odn. roditelja i deteta. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. ili alimentacije” (MP 1. Tako američko pravo propisuje da ugovor o honoraru koji je uslovljen ishodom zastupanja mora biti u pisanoj formi. Ugovor u pisanoj formi mora da sadrži objašnjenje kako će se honorar obračunati. a posebno kako će se obračunavati odbici za troškove. smatraju se prikladnim za honorare uslovljene ishodom zastupanja.(d)(1.5. Model pravila 1. mora se imati na umu da je advokatska komora osnovana skoro isključivo zahvaljujući korporativnim pravnim savetnicima. a delimično i zbog posebnog javnog interesa koji se vezuje za krivične postupke” (MP 1. slučajevi koji se rezultiraju naknadom u novcu koju dobija klijent i kojim se isplaćuje honorar uslovljen ishodom zastupanja. iako se pisana forma ne zahteva za standardan ugovor o honoraru. veka advokatska komora izrazila svoju krajnju rezervisanost prema honorarima uslovljenim ishodom zastupanja. Povređeni podnosioci tužbi bili su zastupani na osnovu honorara uslovljenih ishodom zastupanja od strane samostalnih advokata. tj. prava na starateljstvo nad decom. Uopšteno gledano.)).5. Postoje dva izuzetka. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 101 .Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.(c) takođe predviđa advokatovu obavezu da klijentu dostavi konačnu izjavu u pisanoj formi koja sadrži objašnjenje ishoda slučaja kao i kalkulaciju honorara i troškova. delimično zbog toga što se slučaj ne završava nikakvom sumom novca iz koje bi se isplatio honorar. čiji su klijenti bili okrivljeni u parnicama koje su pokretali povređeni podnosioci tužbi. Honorari i obaveze punomoćnika.5. kada honorar treba da zavisi od dobijanja razvoda ili dela imovine. Nezavisnost početkom 20.5.(c)).

Međutim. shvata da mu nedostaje odgovarajuća stručnost za problem klijenta i šalje ga kod advokata koji poseduje takvu stručnost.5(e)(2). Umesto potpune zabrane podele honorara među advokatima iz različitih kancelarija. „Advokati koji dele honorar moraju da ga podele ili proporcionalno količini usluga koje je svaki advokat pružio. Podela honorara među advokatima koji nisu iz iste kancelarije predstavlja kontroverznu temu u zakonu o profesionalnoj odgovornosti. ili na neki drugi način ako se advokati u pismenoj formi dogovore sa klijentom da će deliti odgovornost za zastupanje” (MP 1. već za koje deluju samo kao brokeri. kada advokati koji nisu iz iste kancelarije dele honorare.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Praksu prosleđivanja honorara koriste advokati koji se oglašavaju u cilju privlačenja velikog broja klijenata kojima u stvari nemaju nameru da pruže uslugu. Podela honorara je dozvoljena ako se ispune sledeći uslovi propisani odredbom 1.5(e)(3)). Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.5(e) Modela pravila. Posebno se „prosleđeni honorar” smatra uvredljivim za advokatsku etiku. nastaju specifični problemi. Honorari i obaveze punomoćnika. „Ukupna suma honorara za sve advokate mora biti u skladu sa opštim standardom razumnosti za visinu honorara” (MP 1. advokat koji vodi razgovor sa potencijalnim klijentom. sastavljači Modela pravila odlučili su se da osmisle pravilo koje bi regulisalo praksu. (MP 1. Prosleđeni honorar je onaj honorar koji naplati advokat koji samo pošalje potencijalnog klijenta drugom advokatu koji zaista pruži pravnu uslugu. Nezavisnost (iii) Podela honorara Uobičajeno je da advokati u istoj advokatskoj kancelariji međusobno dele honorare. „Klijent mora da se saglasi da se honorar deli na sve advokate koji su uključen”. ili kada advokati žele da dele honorar sa nekim ko nije advokat. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 102 .5(e)(1)). Taj proces predstavlja suštinu onoga što znači biti partner u firmi. čini i klijentu i profesiji uslugu koja ima neku posledicu. Sa druge strane.

ove novine nisu mnogo različite od uobičajene prakse naplaćivanja usluga advokata pre nego što je naplaćivanje po satu postala norma.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. obezbeđuju ili plaćaju pravne usluge svojim članovima ili korisnicima. Kao odgovor na sveprisutni osećaj da „naplativi sat” ima poguban efekat na samostalne advokate. Vrhovni sud je na kraju poništio mnoge od ograničenja koja je Kodeks propisao čak i pre nego što su bila javno objavljena.). ukoliko je on „odgovarajući i razuman” (član 37. Honorari i obaveze punomoćnika. Grupne pravne usluge i plaćanje advokatskih usluga od strane trećeg lica postale su uobičajena pojava. klijente i kvalitet usluga. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 103 . Sve dok je obračun honorara jasno predočen klijentu (član 36. i postoje načini da advokati prime nadoknadu a da to ne uključuje klijente koji plaćaju honorare u uobičajenom smislu te reči.).). Nezavisnost (iv) Alternativni načini određivanja honorara Postoje novi načini (koji su u stvari stari načini sa drugačijim nazivom) da advokati odrede honorare. advokati imaju dosta diskrecionog prava u određivanju svog honorara. pojavile su se preporuke koje podstiču advokate da koriste „naplatu vrednosti” umesto striktne kalkulacije honorara po satu. Japanski zakon ostavlja dosta manevarskog prostora kada su u pitanju honorari advokata. koji je potenciran sistemom naplate honorara po satu. Jedino upozorenje je da javni pravobranioci ne mogu da naplaćuju honorar (član 38. advokatske kancelarije. Pomalo ironično. Očekuje se da će takav način obračunavanja honorara rezultovati manjom neefikasnošću i stresom koji su nastajali iz načina razmišljanja „pojedi ono što si ulovio”. koja je stvorena da bi advokati bili odgovorniji i efikasniji. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Naplaćivanje po satu se smatralo reformom koja favorizuje klijenta. Međutim. Model kodeksa uređuje delovanje organizacije koje preporučuju. Modeli pravila su eliminisali svu tu regulativu.

Ovaj dokument je relativno kratak.nichibenren. itd. metod obračunavanja i datum dospeća naplate honorara advokata. potrebnom vremenu i količini rada. Ugovor treba da „odredi identitet i obim slučaja za koji se sačinjava ugovor. dnevnice i troškovi. ide još dalje u razmatranju honorara. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 104 . advokat treba da objasni način obračuna honorara i da obezbedi ugovor (koji nije neophodan za jednostavne slučajeve). kategoriju. Sve informacije koje se odnose na honorar advokata treba da budu obelodanjene. Član 87. savetodavni honorar. i mogu se naći na sledećoj adresi: (http://www. Ako klijent to želi. kao što su „honorar za uspeh”. primeren „nezavisnosti” koja je data advokatima u Japanu. koje propisuje Kodeks. i sve ostalo što je potrebno. iznos. složenosti slučaja.jp/en/about/pdf/rcsaf_2004. Honorari i obaveze punomoćnika. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.pdf) Pravila koja je objavila Advokatska komora Japana a koja se tiču pitanja honorara nalaze se u ovom dokumentu kao prošireno objašnjenje većih dužnosti u vezi sa honorarom. Oni treba da sadrže datume.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. kao i način izmirivanja dugova prema advokatu u slučaju da se ugovor raskine pre završetka zastupanja”. treba dati i procenu troškova za slučaj klijenta.” Kriterijumi koji se koriste za određivanje visine honorara treba da se čuvaju u kancelariji advokata. metode obračunavanja. Honorari treba da budu „prikladni i primereni ekonomskoj dobiti. Posebno taj član dozvoljava naplatu honorara pod izgledom angažmana. honorar za mišljenje. Kada preuzima zastupanje.or. Nezavisnost Japan ima specifična pravila koja se odnose na honorar advokata.

Umesto toga. Sonja predlaže dogovor za honorar koji bi podrazumevao da ona plati Marku dogovoreni procenat bilo kog iznosa alimentacije koji ona dobije. 7. ono postaje složenije nego što je advokat predvideo. Advokat šalje klijenta kod drugog advokata. Nakon zaključenja ugovora. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Honorari i obaveze punomoćnika. Advokat shvata da ne poseduje neophodnu stručnost da zastupa klijenta. Neki aspekti zahtevaju stručnost koju advokat ne poseduje. Klijent uplati advokatu 20. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 105 . 3. novim poslom. klijent postaje nezadovoljan advokatom i otpušta ga. Klijent se saglasi da plati 200. kako treba odmeriti to pravo? Klijent dolazi kod advokata da bi ga advokat zastupao u krivičnom postupku. Advokat se saglasi da preuzme zastupanje za honorar predviđen zakonom. Da li advokat ima pravo na više od te sume koja je do tada plaćena? Ako ima. Da li je ovakav sporazum doličan? Ako nije. on šalje prvom advokatu 5% honorara kao nadoknadu za prosleđivanje klijenta. Klijent dolazi kod advokata jer želi da ga advokat zastupa prilikom osnivanja korporacije koja bi se bavila kreativnim. on prima honorar od oba klijenta. Markov klijent. da li bi trebalo da bude? Sastavite jednostavan ugovor o honoraru u kome iskazujete saglasnost o preuzimanju zastupanja klijenta u odbrani za manji krivični prekršaj. Advokata zaintrigira ideja klijenta i predlaže mu da odradi posao za njega bez naplate uobičajenog honorara. Nezavisnost Problemi za diskusiju 1. 6. Do tada je klijent platio 60. Da li je ovakav sporazum doličan? Ako nije. Nakon šest meseci rada na slučaju. 4. da li bi trebalo da bude? Klijent dolazi kod advokata radi zastupanja. klijent će preneti 5% udela u novom poslu na advokata. 5. Kako se zastupanje odvija.000 dinara od ukupne sume honorara. nema dovoljno novca da plati Marku da je zastupa u njenoj brakorazvodnoj parnici. Advokat angažuje još jednog advokata da zastupa klijenta i deli honorar sa njim.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.000 dinara za zastupanje. Marko misli da je to pošten dogovor. Da li je ovakav sporazum doličan? Ako nije. Sonja.000 dinara i saglasi se da ostatak plati u ratama u toku zastupanja. Da li je takav čin doličan? 2. da li bi trebalo da bude? Advokat i klijent zaključe ugovor o zastupanju. Kada drugi advokat preuzme zastupanje klijenta. Da li će protiv Marka biti pokrenut disciplinski postupak ako zaključi ovakav ugovor sa Sonjom? Advokat zastupa dva klijent a u zaključivanju ugovora.

pravi razliku između „težih” i „lakših” povreda dužnosti advokata. Punomoćnik ima posebnu dužnost da se stara o interesima korisnika (što je klijent u kontekstu odnosa klijent-advokat). ne postoji zakonski utvrđena regulativiva. ili kada advokat deluje kao posrednik za neko plaćanje klijenta trećem licu. čak iako je klijent saglasan da plati taj honorar. OBAVEZE PUNOMOĆNIKA Osim ugovornih i obligacionih obaveza. Kodeksa nalažu advokatu da čuva imovinu klijenta koju mu je klijent poverio. advokat ne može da stavi na snagu ugovor za nerazuman honorar. On u članu 123. Članovi 85. To će se često dešavati kada treba klijentu isplatiti novac za poravnanje koji se prvo šalje advokatu. Među povredama koje su označene kao „teže”. nekoliko njih se odnosi na dužnosti advokata kao punomoćnika.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. A. Standardi u Srbiji Upravni organi Advokatske komore Srbije tek treba da objave posebna pravila koja se odnose na rukovanje novcem klijenta od strane advokata. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 106 . advokati prema svojim klijentima imaju i obaveze punomoćnika. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. i 86. Slično tome. Na primer. Nezavisnost 3. punomoćnik je sprečen da potpuno iskoristi nešto što bi inače bio ugovor sklopljen sopstvenom voljom. Jedini relevantni dokument u Srbiji koji se bavi pitanjem odgovornosti advokata kao punomoćnika klijenta je Statut Advokatske komore Srbije. U Srbiji ne postoji ustaljena praksa među advokatima da da novac klijenta drže na odvojenom računu. Punomoćnik je onaj kome je pruženo posebno poverenje. Honorari i obaveze punomoćnika. Na neki način. čak i u slučaju da se ti interesi ne poklapaju sa ličnim interesima punomoćnika.

Kodeks CCBE je obavezujući za sve advokate u Engleskoj. Lakše povrede. Velsu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 107 . U stavu 11. na kojoj advokat zastupa klijenta”. U Velikoj Britaniji. takođe navodi da je teža povreda dužnosti “Kupovina predmeta na javnoj aukciji u lične svrhe ili za neku treću osobu. i Norvešku. B. standardima koji se odnose na smisao dužnosti advokata punomoćnika upravlja Savet Advokatskih komora i pravničkih udruženja Evrope (CCBE). Kazna za težu povredu dužnosti. Nemačku. Luksemburg. može da podrazumeva novčanu kaznu ili brisanje iz Registra advokata u praksi. Statuta advokatske komore Srbije zatim navodi šta sve te teže povrede dužnosti podrazumevaju. navedene u članu 125. Evropski standardi U mnogim zemljama u Evropi. kao i za pravne savetnike u Severnoj Irskoj (mada ne i za Advokatsku komoru). Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Honorari i obaveze punomoćnika. tako da uprkos nedostatku posebne zakonske regulative. Stav 13. zabranjuje „precenjeni zahtev za zastupanje ili nadoknadu troškova suprotno odredbama Tarifnog sistema za nagrade i nadoknade troškova advokatskih honorara ili zahtev za nadoknadom klijentu koga advokat treba da zastupa besplatno” kao povredu istog nivoa. i Škotskoj. Švedska i Finska nameću ograničenja CCBE kodeksa svojim advokatima koji su uključeni u aktivnosti u susednim zemljama. Kodeks CCBE je obavezujući za Belgiju. Osim toga. Stav 27. advokati u Srbiji mogu da se nađu na udaru strogih kazni za nesavesno upravljanje novcem klijenta ili da se zauzvrat odreknu svojih dužnosti advokata punomoćnika. ovog člana se navodi da je „Zadržavanje novca uplaćenog klijentu” jedna od težih povreda. prema članu 126. ne sadrže ništa od obaveza advokata kao punomoćnika. Nezavisnost Član 124.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.

Iako nije posebno pomenuto u Kodeksu CCBE. ili pod nekim drugim uslovima koje odobri sam klijent. Vođenje striktne evidencije je obaveza advokata u Slovačkoj. Pored većine pravnih sistema u Evropi koji nameću zahteve CCBE kodeksa svojim advokatima (kao što su Velika Britanija. Kodeks zahteva da sredstva odmah budu isplaćena klijentu. itd. Uprkos opštem prihvatanju CCBE u evropskom društvu. Na kraju. zahteva i da se vodi tačna evidencija o primljenom novcu. honorar ili nešto drugo) osim ukoliko to ne odobri sam klijent. a njih je odobrio njihov Kodeks Deontologico Forense. Osim toga. neispunjavanje dužnosti punomoćnika ne kažnjava se tako često kao što je to slučaj u SAD. i da vode evidenciju o novcu bez odlaganja. Osim u Nemačkoj i Škotskoj. Nemačka.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. mora biti dostupna klijentima na njihov zahtev. ne postoje zabeleženi slučajevi vođenja disciplinskih postupaka protiv onih advokata koji su prekršili dužnosti punomoćnika. advokati u Italiji jedino su obavezni da na vreme i revnosno predaju novac. Čak i u ovim dvema zemljama retka je pojava takvih slučajeva. Hrvatskoj i Albaniji. Norveškoj. Standardi koji se najviše razlikuju mogu se naći u Italiji. Nezavisnost Kao mnoge druge države u Evropi (pre svega Španija). Novac koji je uplaćen može da postane lični novac advokata samo ukoliko je namenjen za njegove troškove (a klijent dobije obaveštenje o transferu) ili njegov honorar (a klijent je saglasan ili tako naloži sud). Honorari i obaveze punomoćnika.) postoji malo drugih primera regulisanja obaveza punomoćnika na kontinentu. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Umesto obaveze da odmah isplate klijentu novac kao što nalaže CCBE. Španski zakon takođe zabranjuje prebacivanje novca klijenta na lični račun advokata (bilo da su to troškovi. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 108 . Ova evidencija. mešanje sredstava je zabranjeno zakonom u Španiji. Kodeks CCBE zahteva od advokata da novac klijenta deponuje u banku (ili sličnu instituciju). prema odredbama Kodeksa.

Kazna koja tradicionalno sleduje nakon sprovođenja disciplinske mere za zloupotrebu upravljanja imovinom je isključenje iz advokatske komore. Honorari i obaveze punomoćnika. Kršenje obaveze advokata da pažljivo upravlja imovinom klijenta najčešće je predstavljalo osnovu za pokretanje disciplinskog postupka. Nezavisnost C. Per se pravila: Pravila koja regulišu upravljanje imovinom su per se pravila koja ne podrazumevaju namerno kršenje propisa od strane advokata. Informacije o bankovnim računima često otkrivaju očigledne zloupotrebe. punomoćnici su dužni da budu pošteni i iskreni prema korisniku. ako Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 109 . Na primer. kao i da pažljivo upravljaju njegovim interesima. b. U mnogim drugim pitanjima zbog kojih se pokreće disciplinski postupak protiv advokata potrebno je uraditi evaluaciju pouzdanosti svedoka i odrediti subjektivnu nameru. osim što podrazumevaju opštu brigu za interes i poverljive stvari klijenta koje proizilaze iz njihovog odnosa. Standardi u SAD-u i u drugim zemljama U Americi. obično podrazumevaju i upravljanje klijentovim novcem i imovinom. Dobra prilika za trajnu zloupotrebu: Advokati koji zloupotrebljavaju imovinu klijenta su u poziciji da nanesu ozbiljnu štetu budućim klijentima. Lako dokazivanje: Većinu prekršaja u vezi sa novčanim transakcijama lako je dokazati.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. iz sledećih razloga: a. (i) Upravljanje novcem klijenta Obaveze advokata kao punomoćnika. c. za razliku od nekih drugih koji obuhvataju nejasne činjenice. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.

Osim toga. Tradicionalno su poverljivi računi vođeni kao računi koji ne donose kamatu. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Advokatima nije dozvoljeno da potražuju kamatu od poverljivog računa (ona pripada klijentu). obično na pet godina” (MP 1.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Honorari i obaveze punomoćnika. on odmah podleže disciplinskim merama.15(a)). Potpadanje pod disciplinske mere zbog kršenja obaveze čuvanja advokatske tajne zbog velikog javnog interesa da se tajna otkrije. Zloupotreba klijentove imovine koja je poverena advokatu ne podrazumeva toliko teško postizanje ravnoteže. bez obzira na to da li je klijentu time naneo štetu ili ne.15(a)). (ii) Klijentovi poverljivi računi „Advokati moraju da upravljaju klijentovim poverljivim računima i sefovima u cilju čuvanja klijentove imovine” (MP 1. postojanje neprihvatljivog konflikta zbog više klijenata uprkos saglasnosti klijenata. „Poverljivi račun treba voditi u državi u kojoj je advokat dobio dozvolu za rad ukoliko se klijent ne saglasi sa nekim drugim aranžmanom” (MP 1.15 (a)). računi koji donose kamatu veoma su nepraktični jer je računanje Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 110 . „Imovina klijenta mora se čuvati odvojeno od imovine advokata” (MP 1. d. ima malo toga što se može dovesti u ravnotežu kada su u pitanju prekršaji u vezi sa upravljanjem novcem klijenta.15(a)). Izostanak ili malo interesa za postizanje ravnoteže: Za razliku od drugih prekršaja koji se javljaju kada advokat naruši ravnotežu između dve ili više suprostavljenih dužnosti. „Dokaze o deponovanju i povlačenju sredstava sa klijentovih računa moraju se čuvati u toku perioda koji je određen zakonom države. dovode do toga da je veoma teško postići ravnotežu između suprostavljenih dužnosti i interesa. ili korišćenje nedozvoljenih oblika reklamiranja zbog postojanja javnog interesa da se više sazna o uslugama advokata. Nezavisnost advokat samo pomeša svoj novac sa klijentovim.

Honorari i obaveze punomoćnika. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 111 .15). „Kada advokat pomeša svoja sredstva sa sredstvima klijenta. advokat podleže disciplinskim merama” (MP 1. već samo interesima banaka kod kojih su klijenti imali račune. „Kada advokat i još neko najčešće sam klijent. a država je distribuirala sredstva u vidu nepovratnih sredstava službama javne pomoći. i nezavisno od toga da li je klijentu prouzrokovana šteta ili ne. ali su ipak bili podržani. polaže pravo na deo novca ili druge imovine. advokat mora tu imovinu da drži odvojenu od svoje dok se ne reši pitanje potraživanja” (MP 1. bilo privremeno ili trajno.15(c)). Međutim.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Slučajevi isključenja iz advokatske komore zbog kršenja ovog pravila su brojni. U kontekstu poverljivog računa. koji su služili za finansiranje pravne pomoći siromašnima. Advokat mora da poseduje poseban račun za svoju kancelariju. „Kada advokat koristi klijentovu imovinu. to znači da samo klijentov novac može biti na tom računu. on podleže disciplinskim merama” (MP 1. Takvi programi su optuženi da uzimaju sredstva klijenata. advokatska komora počela je da uvodi IOLTA programe (Kamata na poverljivim računima advokata). tokom 70-ih i 80-ih godina.15(a)). Nezavisnost kamate i vođenje evidencije veoma teško zbog čestih deponovanja i povlačenja često veoma malih iznosa sa klijentovog računa. ni javnom interesu. ni klijentima. Deponovanje sredstava na račun koji ne donosi kamatu nije služilo ni advokatima. Takvi programi su prikupljali kamatu sa računa klijenata. (iii) Mešanje sredstava Advokat mora svoju imovinu držati odvojeno od klijentove imovine. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. bez obzira na postojanje dobre namere da se novac vrati.

da li bi trebalo da bude? Advokat zastupa klijenta kao tužitelja u obligacionoj tužbi. Tuženi ponudi poravnanje i predlaže advokatu da se u ovu svrhu isporuči ček u kancelariju advokata u iznosu od 100. Kako advokat treba da uputi tuženog da popuni ček i kako advokat treba da upravlja tim novcem? 2. Honorari i obaveze punomoćnika.000 dinara od novca koji je klijent deponovao kod njega. Nezavisnost Problemi za diskusiju 1. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.000 dinara kod advokata za honorar koji advokat još nije zaradio. a on nema dovoljno svojih sredstava da plati zakupninu. Da li je ovakvo ponašanje advokata dozvoljeno? Ako nije. Advokat se pobrine da vodi evidenciju o novcu koji je uzeo i namerava da ga u potpunosti vrati u roku od nekoliko nedelja. Advokatu dospeva naplata zakupnine za kancelariju. Advokat iskoristi 10.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Klijent je deponovao 50.000 dinara. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 112 .

Nezavisnost 3. A. Standardi u Srbiji Uprkos činjenici da je u toku usaglašavanje zakona u Srbiji sa zakonima EU. član Upravnog odbora AK Beograda. Kodeksa profesionalne etike advokata). globalna priroda tržišta i poslovanja kao i drugih interesa klijenata. Honorari i obaveze punomoćnika. PRIJEM U ADVOKATSKU KOMORU / OBAVLJANJE ADVOKATSKE DELATNOSTI VAN TERITORIJE NACIONALNE JURISDIKCIJE U svakom razvijenom sudskom sistemu. Takva praksa se naziva multijurisdikcionalna advokatska delatnost (obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije). Iako je izdavanje dozvole u nadležnosti države. promenljivo je. „ Rad advokata stranih državljana u Srbiji“. a posebno da slede lokalni kodeks profesionalne etike advokata zemlje u kojoj deluju (videti član 5. nalaže obavljanje advokatske delatnosti izvan granica države koja je izdala dozvolu tom advokatu. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Kroz takvu praksu se formulišu precizne kvalifikacije koje je potrebno ispuniti da bi se stekao status advokata i istovremno kategorizuje nelegalnim obavljanje „advokatskog posla“ od strane onih koji nisu dobili dozvolu za rad. postoje neke retrogradne tenedencije u pravcu otežavanja delovanja stranih advokata u Srbiji (Mileva Bogdanović. ipak je advokatska praksa od strane neovlašćenih lica zabranjena svuda na neki način.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. postoji obaveza izdavanja dozvola za rad advokata. U svakom slučaju. Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 113 . Ono što čini ekskluzivni delokrug advokata izuzev aktivnosti u sudnici i izrade sudskih dokumenata. Kodeks predviđa da su advokati u Srbiji dužni da prilikom obavljanja advokatske delatnosti izvan teritorije Srbije poštuju „međunarodna načela etike”.

aktuelni Zakon o advokaturi navodi: „Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u Imenik advokata neke od advokatskih komora SCG uz postojanje uzajamnosti. državljanjstvo Republike Srbije je conditio sine qua non za upisivanje u Imenik advokata pri nekoj advokatskoj komori. novi trendovi su u još većoj meri obeshrabrujući. član Upravnog odbora AK Beograda.10. Osim toga. Prema aktuelnom zakonu.“ Prema raspoloživim podacima. može da obavlja poslove advokature pod određenim okolnostima na celoj teritoriji zemlje. Honorari i obaveze punomoćnika. u Beogradu).10. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.2005. Takođe. nacrt novog Zakona o advokaturi predviđa strožije zahteve za obavljanje advokatske delatnosti od postojećeg zakona. Iako postojeći Zakon o advokaturi dozvoljava stranim državljanima da se upišu pod određenim uslovima u Imenik advokata u Srbiji. u imenike advokatskih komora u Srbiji do sada se nije upisao ni jedan strani državljanin. strani državljanin koji nije upisan ni u jedan imenik advokata pri nekoj od advokatskih komora u SCG. Nezavisnost advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“. podnetim zahtevima nije bilo moguće udovoljiti bilo zato što nije postojala uzajamnost kakva se zahteva Zakonom o advokaturi bilo zato što saglasno zakonu advokat ne može imati više od jedne advokatske kancelarije (Mileva Bogdanović. Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“. koji bi trebalo da bude usvojen. u Beogradu).Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. održan 15. „ Rad advokata stranih državljana u Srbiji“. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 114 . Naime. Prema nacrtu Zakona o advokaturi. održan 15.2005. uz uslov uzajamnosti.

„ Rad advokata stranih državljana u Srbiji“. koji obavezuju advokate kada pređu granice Evropske unije.10. u Beogradu). Honorari i obaveze punomoćnika. uz prethodno pribavljeno mišljenje Advokatske komore Srbije. pri čemu potvrdu o postojanju uzajamnosti izdaje Ministarstvo pravde. Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“. u Beogradu).10. su najverovatnije posledica straha da će inostrana konkurencija preuzeti poslove od domaćih advokata (Mileva Bogdanović. održan 15. Većina osnivača ovakvih privrednih društava dolaze iz EU.2005.2005. advokati strani državljani mogu da zastupaju strane državljane pred domaćim sudovima i državnim organima uz uslov uzajamnosti.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. član Upravnog odbora AK Beograda. strani advokati su pokušali da zaobiđu restriktivan režim koji propisuje srpsko pravo u pogledu slobodnog kretanja advokata (Mileva Bogdanović. B. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Prvi važan korak učinio je Savet EEZ (Evropske ekonomske zajednice) koji je 1977. „ Rad advokata stranih državljana u Srbiji“. Ovo nove tendencije u domaćem pravu koje značajno podrivaju napore Srbije na putu harmonizacije zakona sa zakonima EU. Standardi u EU Evropska unija je uglavnom rešila probleme multijurisdikcionalne advokatske delatnosti u okviru Unije osnivanjem CCBE i usvajanjem okvirne grupe etičkih zakona za advokate. Krajem 2000. održan 15. Prema Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 115 . u Beogradu je osnovano i registrovano više privrednih društava od strane advokata stranih državljana. godine usvojio Smernicu za olakšanje stvarnog proteka advokatskih usluga. Simpozijum na temu „Kodeks profesionalne etike advokata i saradnja zemalja u tranziciji u oblasti pravosuđa“. u cilju pružanja konsultantskih i menadžerskih usluga. Nezavisnost Prema nacrtu novog Zakona o advokaturi Republike Srbije. član Upravnog odbora AK Beograda. Osnivanjem ovakvih formi privrednih društava.

a bez uslovljavanja potrebe prebivališta advokata ili pripadnosti staleškoj advokatskoj organizaciji u toj zemlji. Početkom 1998. advokatu je dozvoljeno da pruži pravne savete po pravu države njegovog porekla. advokat ima pravo upisa u imenik advokata zemlje prijema i stiče pravo da svoju delatnost obavlja pod nazivom zemlje prijema. C. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. Nezavisnost ovoj smernici. U skorije vreme Američka advokatska komora (ABA) je usvojila model pravila o multijurisdikcionalnoj advokatskoj delatnosti koje ne bi isključilo državne dozvole ali bi dozvolilo donekle slobodnije kretanje advokata izvan državnih granica u zastupanju svog klijenta. U Sjedinjenim Američkim Državama svaka država pojedinačno izdaje advokatske dozvole i advokat ima samo ograničenu mogućnost rada u drugim državama. Po isteku najmanje tri godine rada u zemlji prijema. uključujući SAD. po međunarodnom pravu ali i po pravu zemlje prijema. Prema ovoj direktivi. advokat iz jedne države članice EZ može da zastupa klijenta iz druge države članice prema propisima i pod uslovima koji važe u drugoj državi. nisu otišle tako daleko u dopuštanju slobodnog kretanja advokata. Honorari i obaveze punomoćnika. Evropski parlament i Savet Evropske zajednice usvojili su Smernicu za olakšavanje delovanja advokata u zemljama članicama u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju. u prve tri godine. Standardi u SAD Druge sudske vlasti.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 116 . po pravu EU.

Naravno. u sistemima kontinentalnog prava ovo srodstvo između advokata i sudija je nešto slabije nego u sistemima anglosaksnoskog prava. Nezavisnost 4. u obavezi advokata da prijave teško kršenje pravila obavljanja delatnosti drugih advokata. ove obaveze vredne hvale advokati se retko pridržavaju. sa kojim je advokatska delatnost blisko povezana. To je pravo advokatske delatnosti da ostane van delokruga političkih sektora vlade. Kažnjavanje advokata od strane advokatskih komora ili pravničkih udruženja nije jedina kontrola obavljanja advokatske delatnosti. U sistemima kontinentalniog prava. pripadnici profesije mogu da kontrolišu obavljanje delatnosti svojih članova nezavisno od kontrole vlade. Osnovna crta nezavisnosti obavljanja advokatske profesije u SAD je pravilo koje obavezuje advokate da prijave advokatskoj komori teško kršenje pravila obavljanja advokatske delatnosti drugih advokata u cilju izricanja disciplinske mere. Odgovornost prema klijentu zbog zloupotrebe profesije.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. kao i gde ona postoji. Ona se sastoji u tome da kao profesionalna grupa koja se razlikuje od ostalih profesija. u ovlašćenju tih udruženja da kazne svoje članove zbog nesavesnog obavljanja delatnosti. kao i neophodnost Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 117 . U anglosaksonskom pravnom sistemu. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. ostavljajući na taj način ovlašćenje advokatima da se upravljaju prema samoj profesiji. NEZAVISNOST ADVOKATSKE PROFESIJE I MEHANIZMI KONTROLE VRŠENJA ADVOKATSKE DELATNOSTI Jedna od glavnih prednosti pripadanja nekoj profesiji je ideja nezavisnosti. uobičajen je pristup da se u određenom trenutku odvoji obuka za advokate i sudije. Ova osobina pravne profesije nalazi se u postojanju advokatskih komora i pravničkih udruženja. Nezavisnost obavljanja advokatske delatnosti je oblik profesionalne nezavisnosti. koja proističe iz zakona o obligacijama. slično sudstvu. praktično sve sudije su takođe i advokati i bavili su se advokaturom. Honorari i obaveze punomoćnika. Nažalost.

Standardi u Srbiji Disciplinski postupak je uređen Kodeksom profesionalne etike advokata i Statutom Advokatske komore Srbije. Ovo rešenje se pre svega primenjuje u SAD-u. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. A. u koji se lično uverio ili o kome raspolaže verodostojnim dokazima. disciplinski postupak se može privremeno obustaviti zbog činjenice da su pravosudni organi u većoj meri ovlašćeni na preduzimanje pravnih radnji u istoj prsvnoj stvari. Na primer.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. može predstavljati efikasniju kontrolu obavljanja advokatske profesije od kazni advokatske komore. ali ima pristalice i u nekim evropskim pravnim sistemima. Kako će se ta odgovornost ostvariti kada advokat da loš savet ili pruži lošu uslugu? Da li bi trebalo različite vrste neizvršavanja dužnosti tretirati u okviru različitih izvršnih sistema? Ako disciplinske mere nisu idealne. kako treba nametnuti stručnost? Izgleda da odgovor treba tražiti u merama koje se preduzimaju za slučaj štete nastale nesavesnim obavljanjem profesije. I sud takođe kontroliše advokate putem ovlašćenja da ih kazni zbog nepoštovanja suda i kroz razne oblike sankcija tokom vođenja spora. advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori” (član 26. Kada u toku trajanja disciplinskog postupka. Kodeksa profesionalne etike advokata). srpski Kodeks profesionalne etike advokata u članu 11. „Svaki slučaj nadripisarstva. Nezavisnost pokrića osiguranja nastalog iz takve odgovornosti. U zemljama u kojima su usvojene. Načelno govoreći. efikasnost disciplinskih mera je diskutabilna zbog viskog stepena solidarnosti i povezanosti advokata. ukazuje na odgovornost advokata za kvalitet saveta i usluga pruženih klijentima. Honorari i obaveze punomoćnika. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 118 . dođe do pokretanja krivičnopravnog postupka protiv istog advokata. ove mere prepuštaju sprovođenje zakona onima koji imaju najviše motiva da se žale a to su oštećeni klijenti kojima treba nadoknaditi značajne gubitke.

Četvrti stub zaštite klijenta bi trebalo da bude obezbeđen donošenjem novog Zakona o advokaturi. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. član 216. svaki podnosilac zahteva za upis u imenik advokata dužan je da. Na primer. neovlašćeno snimanje i prisluškivanje. Član 27.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Zakon o osiguranju koji predviđa mogućnost osiguranja od profesionalne odgovornosti advokata je stupio je na snagu 21. član 360. Prema članu 6. ukoliko propisima o osiguranju nije drugačije određeno. U vezi sa krivičnim postupkom. od tada je već više puta pretrpeo Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 119 . Nezavisnost Krivični zakonik Srbije predstavlja drugi stub koji omogućava kontrolu ponašanja advokata.). javni tužilac ili njegov zamenik prekrše zakon. član 143. ključni problem za klijenta predstavlja dug vremenski period potreban za donošenje konačne presude. maja 2004. On predviđa brojna krivična dela koja se mogu upotrebiti za zaštitu klijenta od advokata (kao što je neovlašćeno otkrivanje tajne. po donošenju rešenja o upisu. Član 367. propisuje kaznu ukoliko sudija. zloupotreba poverenja. predloga Zakona o advokaturi propisuje da se ugovor o osiguranju zaključuje na jednu godinu i da se zatim obnavlja svake godine. novi predlog Zakona o advokaturi. Krivični zakonik Srbije takođe propisuje pravne lekove koji omogućavaju kontrolu rada sudija i tužilaca. Honorari i obaveze punomoćnika. a pre polaganja advokatske zakletve izvrši uplatu propisanih troškova upisa i zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti sa organizacijom registrovanom za ovu vrstu osiguranja. predloga Zakona o advokaturi. Predlog novog Zakona o advokaturi predviđa da će odredbe u vezi sa obaveznim osiguranjem stupiti na snagu po stupanju na snagu posebnog zakona kojim se reguliše osiguranje od profesionalne odgovornosti advokata. Zakon o obligacionim odnosima predviđa mogućnost potraživanja naplate štete nastale nesavesnim obavljanjem dužnosti od strane advokata. član 141. predviđa kaznu za primanje mita. nadripisarstvo. Naime. član 342. i. koji bi trebalo da bude usvojen predviđa obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti.

Sličan model osiguranja od profesionalne odgovornosti već je usvojen u Hrvatskoj i nekim drugim zemljama koje su u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa zakonima EU. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.000 evra). Honorari i obaveze punomoćnika. na seminaru organizovanom u Beogradu od strane Društva za podršku osiguranja je izneta slededeća preporuka: procenjuje se da bi svaki advokat u Srbiji morao da plati oko 2. Standardi usvojeni u zakonodavstvima zemalja članica EU su usmereni na obezbeđenje pokrivanje visokih iznosa šteta (na primer. Na osnovu uporednih iskustava. u Nemačkoj su to sve štete koje ne premašuju 400.000 evra. Nezavisnost izmene. Da bi se pokrile tako visoke sume osiguranja i iznosi premije osiguranja moraju biti značajni. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 120 .500 evra na ime premije osiguranja godišnje da bi se pokrile prouzrokovane štete koje ne premašuju 100.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja.

i bilo mu je jasno da Andreja ima dokument potreban za istražni postupak ali da tvrdi da se on ne može naći. Honorari i obaveze punomoćnika. Sara gubi svoj slučaj. Međutim. Kasnije. ali je zaboravio da blagovremeno podnese tu tužbu. Milan je mogao da dokaže da bi dobio slučaj koji je Igor vodio za njega da nije bilo Igorovih postupaka. Marija je angažovala advokata Bojana da podnese tužbu zbog nesavesnog obavljanja profesije protiv njenog lekara i bolnice. Da li Marija ima neko drugo rešenje? Sara angažuje advokata da je zastupa u slučaju odgovornosti proizvođača prema kupcu. Nezavisnost Problemi za diskusiju 1. Koliku naknadu štete može Milan dobiti od Igora? Dejan je advokat koji ima dozvolu za rad i deli kancelariju sa Andrejom. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije. 3. Advokat nosi blender kući i stavlja ga u garažu. Jelena je potpisala ugovor da neće tužiti svog advokata za nesavesno obavljanje delatnosti do koga može doći tokom zastupanja. Da li advokat podleže disciplinskim merama? Milan je pokrenuo postupak protiv svog advokata Igora zbog nesavesnog obavljanja profesije na osnovu nanete štete. i uvek se starao o tome da njegovi postupci kao advokata budu u skladu sa pravilima etike. Bojan je već bio kažnjavan od strane advokatske komore. 4. Dejan je tokom godina postao blizak prijatelj sa Andrejom i ne želi da joj stvara nevolje. Kao rezultat gubitka ovog dokaza. kao i zbog zlostavljanja supruge. Da li Dejan mora da prijavi Andreju odgovarajućim profesionalnim organima? 2. Bojan ju je uveravao da je sve pod kontrolom. advokat slučajno baci blender tokom priprema za prodaju u svom dvorištu.Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. što je imalo za posledicu da je Mariji zauvek bilo onemogućeno da podnese tužbu. Da li advokatska komora može da pokrene disciplinski postupak protiv Jovana zbog ovih hapšenja? U zamenu za manju cenu satnice advokata. On je svestan da postoji neslaganje u vezi sa nestalim dokumentom u jednom od Andreinih slučajeva. Kakve su mere protiv advokata na raspolaganju i koji su mogući ishodi? Jovan je jedan od najuspešnijih branilaca u krivičnim postupcima u zemlji. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 121 . dobio bi samo nominalnu naknadu štete. On je čuo razgovor u hodniku između Andreje i njenog klijenta Zorana. Međutim. Sara daje svom advokatu blender koji se pokvario i povredio je. 5. Jovan je dva puta tokom prošle godine bio hapšen zbog vožnje u pijanom stanju. 6.

Honorari i obaveze punomoćnika. Nezavisnost Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 122 .Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja. Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije.

Nedelja 7 Stručnost. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. Dužnost čuvanja advokatske tajne Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 123 . Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Dužnost čuvanja advokatske tajne Nedelja 7 Stručnost. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. Donošenje odluka u odnosu advokatklijent.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 124 . Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Kada su obe vrste kontrole na raspolaganju. disciplinske mere advokatske komore treba da budu rezervisane za najozbiljnije slučajeve kršenja pravila obavljanja profesije ili za ponovljeno kršenje pravila koje nije toliko ozbiljno. U takvom slučaju. Ovo rešenje. Ako rezultati disciplinskih mera nisu idealni. advokat podleže disciplinskim merama na osnovu interesa kako javnosti tako i advokatske komore da se dozvoli rad samo onim advokatima koji su voljni i sposobni za efikasan rad i odgovornost prema klijentima za nesavesno obavljanje profesije. Ovo rešenje je najčešće u SAD-u. tamo gde postoji. U suprotnom. sprovođenje zakona stavlja u ruke onih koji su najviše motivisani za podnošenje tužbe: oštećenih klijenata sa značajnim gubicima koje treba nadoknaditi. ona služi da nadoknadi štetu klijentu koji je oštećen zbog nesposobnosti advokata da pruži nivo usluga koji se očekuje od prosečnog advokata. Kada advokat tvrdi da poseduje posebna znanja i veštine. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. ali ima pristalica i u nekim evropskim pravnim sistemima. Dužnost čuvanja advokatske tajne 1. advokat je očigledno sklon manjim prekršajima. kako treba nametnuti stručnost? Izgleda da odgovor leži u sprovođenju mera zbog štete prouzrokovane nesavesnim obavljanjem profesije.Nedelja 7 Stručnost. pa je potrebno zaštiti javnost. klijent treba da ima pravo da se na tu informaciju osloni kada bira advokata. Kada je takođe na raspolaganju kontrola nesavesnog obavljanja profesije. U drugom slučaju koji je naveden. advokata treba smatrati sposobnim advokatom sa dodatnim znanjem ili obukom. STRUČNOST I SAVESNOST Advokati moraju da služe interesima klijenta uz bar minimum stručnosti i savesnosti.

i treba da podleže disciplinskim merama. koji može da komunicira na nivou potrebnom da obavi klijentov posao. Neke pritužbe na advokate odnose se na propuste u sposobnosti. sposoban advokat je onaj koji zna kako da istražuje (da nađe odgovore na pravna pitanja). Tako da. nije pravno nesposoban da preuzme zastupanje klijenta u predmetu sa kojim još nije upoznat.Nedelja 7 Stručnost. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. pod osnovnom stručnošću advokata više se podrazumeva njegova pravnička sposobnost i veštine. a kad su takvi propusti ozbiljni ili se ponavljaju. Dužnost čuvanja advokatske tajne Advokati uče. advokati se rukovode Statutom Advokatske komore Srbije i Kodeksom profesionalne etike advokata u praksi. Treba imati na umu da je malo onih advokata koji nemaju znanja ili veštine da dostave dokumenta. Advokat koji propusti da na vreme dostavi dokumenta klijenta sudu ili nekoj instituciji verovatno je napravio povredu nesavesnog obavljanja profesije u pravnim sistemima koji imaju ovu meru. Standardi u Srbiji U Srbiji. Kodeks eksplicitno pominje „stručnost. Ako taj advokat može da stekne neophodno znanje uz marljiv rad i da dobro zastupa klijenta. on naravno može preuzeti takvo zastupanje bez bojazni da nije u stanju da odmah radi na predmetu. tokom cele svoje karijere. Verovatnije je da su takvi advokati nemarni ili loše organizovani. i koji je savestan u toj meri da blagovremeno završi klijentov posao. Advokat koji je dobro obučen i spreman da nauči nove stvari. osim što poseduje osnovno pravno znanje. A. Oba propisa upućuju i nameću dužnosti koje veoma podsećaju na dužnosti koje se odnose na stručnost i savesnost u Evropi i Americi. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 125 . ali se većina njih odnose na propuste u brizi za klijenta. i savesnost”. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. i treba da uče. Pošto ni jedan advokat ne poznaje sve zakone. advokat je takođe pravno nesposoban u etičkom smislu.

kao i da ću svojim radom čuvati ugled advokature”. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. advokat stalno treba da prati propise. „zastupanje kod sudova. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. Ova zakletva predstavlja primer suptilnih naznaka zahteva za stručnošću. Ona glasi: „Izjavljujem da ću dužnost advokatskog pripravnika vršiti savesno i da ću se u svom radu pridržavati ustava. U okviru odredbi o savesnosti. Opet se ne pominje izričito ni nedostatak stručnosti niti savesnosti. odlučno. član 15. Dužnost čuvanja advokatske tajne Član 83. brižljivo. ali ide i korak dalje zahtevajući od advokata odlučnost i punu posvećenost. Statutu Advokatske komore i Kodeksu profesionalne etike advokata”.Nedelja 7 Stručnost. navodi da je „advokat dužan da svoju profesiju obavlja savesno. državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu. ali se iz teksta vidi da se to imalo u vidu. „nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika. Evo nekih primera: • • • • „nesavesno i neblagovremeno zastupanje”. sa znanjem za koje je kvalifikovan. Slično tome. Navedena odredba zapravo predstavlja zahtev za stručnošću i savesnošću. Kodeks indirektno zahteva savesnost i stručnost advokata u Srbiji u članovima 15. pravnu praksu i stručnu literaturu. blagovremeno. Prema članu 16. uz punu posvećenost slučaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i sposobnosti i svih pravno dopuštenih i opravdanih sredstava”. Član 17. sa iskrenošću prema klijentu. Statuta Advokatske komore Srbije navodi zakletvu koju advokatski pripravnici polažu pre nego što počnu da rade. zakona i drugih propisa. navodi da je advokat dužan da u radu postupa stručno.-17. “nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke”. i da usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje. Kasnije se u Statutu navodi nekoliko povreda dužnosti koje advokati mogu da počine i koji se karakterišu kao „teže povrede”. što su kvaliteti koji nisu neophodno deo onoga što se naziva stručnost. ili preuzimatelja advokatske kancelarije”. takođe se navodi da u Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 126 . Tako.

Evropski standardi Advokati u Evropi. Nekoliko drugih država je isto tako eksplicitno u zahtevu za stručnošću i savesnošću svojih advokata. takođe imaju obavezu da budu stručni u svom poslu i savesni radnici. koji kaže da je advokat dužan da se prema svim klijentima i predmetima odnosi savesno i stručno i da postupa u zastupanju bez nepotrebnog odugovlačenja. Dalje u Kodeksu postoji još jedno upućivanje na zahtev za stručnošću i savesnošću. B. U slučajevima kada advokat zna da nije stručan. već i posvećenost i briga. Dužnost čuvanja advokatske tajne obavljanju advokatske profesije ne treba da dolaze do izražaja politička. iako se te reči ne koriste uvek eksplicitno. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. u Evropi postoji podela u vezi sa tim da li su ti zahtevi eksplicitno deo etičkog okvira sa kojim se advokat suočava ili ne.Nedelja 7 Stručnost. pa koristi reč stručan i zabranjuje advokatima da preuzimaju predmete koje ne mogu brzo da rešavaju. niti njegova stranačka pripadnost. kao i njihove kolege u SAD i Srbiji. verska i druga ubeđenja advokata. Međutim. advokat se podseća da postupati na etički način podrazumeva kako stručnost tako i savesnost. Italija i Španija eksplicitno koriste te reči. U Francuskoj se od advokata ne traži samo stručnost i savesnost. Ono se nalazi u članu 73. Na ovaj način. s tim što Italija ide čak i dalje u tom zahtevu i od advokata traži da svoje klijente obaveste o svemu što može da umanji njihovu stručnost. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 127 . CCBE je tu potpuno eksplicitan. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Na primer. na bar četiri mesta u dva najvažnija dokumenta koja upućuju na pravnu etiku u Srbiji. zabranjeno mu je da predmet preuzme ukoliko ne sarađuje sa advokatom koji je stručan.

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

Od advokata u Poljskoj se zahteva savesnost, iskrenost i znanje, od njihovih kolega u Albaniji stručnost, sposobnost, odgovarajuće pravno znanje, a od onih u Belgiji časnost, poštenje i obzirnost. Konačno, postoji grupa država u Evropi koje izgleda da zahtevaju neke odlike stručnosti i savesnosti, ali bez posebnog pominjanja tog pitanja u svojim pravilima etike. U Jermeniji i Hrvatskoj na primer, jednostavno se zahteva „temeljitost”, dok se u Hrvatskoj takođe zahteva blagovremenost. Bez obzira na način formulacije, postoji širok spektar načina koji obezebeđuju da advokati u nekoj državi imaju predstavu o osnovnim pravilima etike koja garantuju stručnu i savesnu advokatsku komoru.

C. SAD i druge države Stručnost i savesnost su dva najosnovnija zahteva koje moraju da ispune advokati u Americi. Prema američkim etičkim standardima, da bi klijenta mogao da zastupa na etički način, advokat mora da bude stručan. Po svoj prilici, zahtevi koji su ispunjeni prijemom na pravne fakultete, diploma pravnog fakulteta i pravosudni ispit obezbeđuju početni, minimalni nivo stručnosti. Ali advokat ima obavezu da nastavi da se usavršava tokom karijere. Advokati su dužni da tu stručnost savesno primenjuju. Retko se dešava da advokati vode samo jedan predmet. Zato bi standard koji bi zahtevao od advokata da vodi klijentov predmet brzinom većom od one koja se podrazumeva pod savesnošću bio nepraktičan. Međutim, advokat mora da kontroliše količinu posla tako da omogući da predmet klijenta bude vođen sa pažnjom i da se klijent redovno informiše tokom tog procesa, što klijentu daje mogućnost da donosi blagovremene odluke u vezi sa zastupanjem. Stručnost advokata se meri ispitivanjem svih okolnosti koje utiču na zastupanje, kao što su: iskustvo advokata, složenost predmeta, mogućnosti koje

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

128

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

predmet pruža za razmišljanje i planiranje. Niko nije savršen, pogotovo kad se ocenjuje unazad, prema rezultatima rada. Dužnost advokata da bude stručan podrazumeva da advokat poseduje osnovna znanja iz prava, sposobnost da uči pravo kroz istraživanje, kao i osnovne advokatske veštine. I kada taktičke odluke donosi advokat koji zna šta je potrebno pribaviti odgovarajućim pravnim i činjeničnim istraživanjem i kada on pribavi odgovarajuću količinu informacija od klijenta i dalje će biti u mogućnosti da donosi pogrešne odluke pravljenjem pogrešnih izbora. U svakom slučaju takve odluke ne bi smele biti kritikovane zbog nestručnosti. Oblast u kojoj se javljaju pitanja stručnosti je istraživanje slučaja. Obično će greška u istraživanju, nemar i nesposobnost u pronalaženju važnog svedoka ili pravne institucije koja bi pomogla, rezulturati odgovornošću za nesavesno obavljanje profesije a ne disciplinskim merama za nestručnost. Povremeno, kada je greška nečuvena, odgovornost može da dostigne čak i stupanj kršenja pravila etike. Na primer, za advokata koji upravlja kupovinom firme za svog klijenta može se ispostaviti da ne poseduje sposobnost istraživanja jer je propustio da ispita stanje imovine i dugova te firme. Slično tome je, ali više u oblasti pravnog nego činjeničnog istraživanja, kada se za advokata koji je propustio da locira predmet u radu u Vrhovnom sudu koji obuhvata isti problem kao i predmet njeogovog klijenta, ispostavi da ne poseduje stručnost. Najčešći slučaj kršenja dužnosti savesnosti tiče se advokata koji počinje rad na predmetu klijenta, možda čak i podnosi tužbu, a zatim radi vrlo malo ili ništa na samom predmetu. Od advokata se ne zahteva da zna sve o pravnom problemu klijenta pre nego što preuzme zastupanje. Ne smatra se kršenjem dužnosti stručnosti advokata ako on

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

129

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

preuzme zastupanje a da ne poseduje potrebno znanje, ukoliko je on u stanju da stekne to znanje uz razumnu savesnost.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

130

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

Problemi za diskusiju 1. Jelena dolazi kod Marka, advokata, sa pravnim problemom u oblasti u kojoj on nikada nije radio. Problem nije složen, i Marko zna da postoji nekoliko izvora informacija koje su mu potrebne da bi zastupao Jelenu. Pod uslovom da Jeleni naplati razumnu cenu za vreme koje mu je potrebno da se upozna sa zakonom koji obrađuje Jelenin problem, da li će Marko podleći disciplinskim merama zbog prihvatanja ovog predmeta? Advokat je sačinio testament svom klijentu. Prilikom pisanja zaveštanja, klijent je dao uputstva advokatu da dokument napiše tako da pozamašna suma nakon klijentove smrti bude ostavljena Petru, klijentovom nećaku, koji se starao o klijentu u starosti i bolesti. Advokat je nemarno napisao zaveštanje u kome je naveo da novac ostaje Urošu, a ne Petru. Klijent je rekao Petru i pisao mu pisma u kojima je izrazio svoju nameru da Petru ostavi novac. Nakon smrti klijenta, novac dobija Uroš, a Petar ne dobija ništa. U državi koja priznaje odgovornost za nesavesno obavljanje profesije, da li je advokat odgovoran Petru zbog njegovog gubitka? Uradite nacrt zakonske odredbe koja bi utvrdila odgovornost za nesavesno obavljanje profesije, vodeći računa da obezbedite potreban nivo zaštite za oštećene klijente i ostale, ne primoravajući time advokate da budu garanti savršenih rezultata. Slično kao u prethodnom slučaju, napravite nacrt odredbe koji će biti priložen uz pismo o angažovanju i koji obećava nivo brige za klijenta za koji smatrate da je odgovarajući za vas kao advokata.

2.

3.

4.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

131

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

2. DUŽNOST ČUVANJA ADVOKATSKE TAJNE

[Uvodni deo preuzet je iz knjige James Moliterna „Etika advokatskog rada”, drugo izdanje. (West Publishing 2003). Fusnote iz originala su izbrisane] Često citirana strofa pesnika Karla Sandburga, koja je nesumnjivo imala svrhu da omalovaži advokate, može da ima i drugačije tumačenje, bar za one čitaoce koji su advokati. Strofa glasi: Zašto ljudi uvek u potaji pevaju Kada neki advokat odapne? Zašto se cereka konj Koji ga na mrtvačkim kolima vuče? Možda se konj koji vuče mrtvačka kola ne cereka na advokata koga tegli, već na “tajne” koje pevaju jer se sahranjuju zajedno sa advokatom. Sandburg je nesumnjivo imao na umu da ljudi krišom pevaju i raduju se kada advokata nose na mrtvačkim kolima. Izvinjavamo se gospodinu Sandburgu. Međutim, čak i iz njegove perspektive, može biti da slavlje dolazi od saznanja da su njihove tajne, koje je advokat verno čuvao, sada konačno i sigurno bezbedne. Advokati su osobe kojima se ljudi poveravaju, kojima poveravaju svoje tajne. Ova sposobnost čuvanja tajne je, ako ne srž advokatove lojalnosti prema klijentu, onda njen najopipljiviji, najvidljiviji aspekt. Kao takva, obaveza čuvanja advokatske tajne i njena ograničenja oduvek su bila u središtu advokatskih kontroverzi, ali i u središtu uloge advokata. Dužnost čuvanja advokatske tajne je glavna i za druge teme pravne etike: pravilo sukoba interesa delom se zasniva na opasnosti od zloupotrebe poverljive informacije; osnovna veza sa klijentom, započeta tokom razgovora, uslovljena je advokatovom spremnošću da čuva tajnu.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

132

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

Ograničenja čuvanja advokatske tajne suštinski utiču na odnos koji treba da se uspostavi između advokata i klijenta: međutim, izgleda da ne postoji konsenzus u vezi sa odgovarajućim karakterom tog odnosa. Razmislite o sledećem: Da li advokat treba da kaže klijentu da je sve poverljivo, iako nije? Da li advokat treba budućem klijentu da da spisak stvari koje će biti poverljive i spisak onih koje neće? Može li advokat da ohrabruje klijenta da bude iskren a zatim da obelodani tako dobijene informacije zbog primene izuzetka od dužnosti čuvanja advokatske tajne? Kako različiti odgovori na ova pitanja utiču na vrstu odnosa koji će advokat imati sa klijentom? Kako utiču na izvesnost da će klijent biti otvoren prema advokatu? Da li advokat može da ispuni svoju ulogu savetnika u slučaju nedostatka te otvorenosti? Čak i u odsustvu profesionalnog odnosa ili dužnosi punomoćnika, kao što je onaj između klijenta i advokata, sam čin poveravanja ima svoju moralnu snagu. Kada vam se neko poveri, verovatno osećate neku sputanost u vezi sa otkrivanjem tajne. Veza između vas i onog ko vam se poverio, sama priroda poveravanja, kao i okolnosti koje okružuju komunikaciju, utiču na stepen te sputanosti koju osećate u vezi sa otkrivanjem tajne. Postoje granice ove opšte moralne snage: na primer, možda nećete osećati nikakvo ograničenje da otkrijete tajnu, ako njeno otkrivanje može da spreči ozbiljnu štetu. Dužnost čuvanja advokatske tajne koju advokat duguje klijentu počinje od ove nezavisne moralne sile i pojačava se posebnim mestom koje zauzimaju advokati u pravnom sistemu kao i posebnim očekivanjima koje klijenti imaju kada se povere advokatu. Privilegija odnosa između klijenta i advokata zasnovana na dokazima je u tome što zakon priznaje postojanje tog posebnog odnosa kao i potrebe za poverljivom komunikacijom među njima. Međutim, postoje granice dužnosti čuvanja advokatske

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

133

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

tajne. Zaista, granice dužnosti čuvanja advokatske tajne predstavljaju važan faktor u oblikovanju odnosa između klijenta i advokata, čak i same uloge advokata. Po svoj prilici, što je veći nivo poverljivosti, to će se klijent lakše odlučiti da se poveri. Što se klijent lakše odluči da se poveri, advokat će lakše ispuniti svoju ulogu savetnika. Ako klijenti ne kažu advokatima o čemu razmišljaju, advokati neće moći da im pomognu kada je njihov cilj zakonit i etički, ili da ih odvrate od namere kada je njihov cilj protivan zakonu ili etici.

A. Standardi u Srbiji Komunikacija između klijenta i advokata je poverljiva, i dužnost čuvanja advokatske tajne se nastavlja i nakon prestanka zastupanja. Zakonske odredbe štite komunikaciju između advokata i klijenta čak i tokom sudskog postupka (Videti Srbija: Etika i praksa, str. 2). Kao što je to slučaj sa pravilima koja se odnose na sukob interesa, glavna odredba se nalazi u Statutu Advokatske komore Srbije (deo osmi, odeljak 10. Povreda dužnosti i ugleda advokata). Član 124. stav 20. navodi da zloupotreba poverenja stranke koga advokat zastupa predstavlja težak disciplinski prekršaj. Krivični zakonik predviđa dva krivična dela u vezi sa čuvanjem advokatske tajne. Član 216. stav 3. Krivičnog zakonika navodi da advokat čini krivično delo zloupotrebe poverenja ukoliko, zastupajući interese svog klijenta, zloupotrebi poverena mu ovlašćenja i pribavi sebi imovinsku korist ili prouzorkuje štetu svom klijentu. Advokat može biti kažnjen novčano ili zatvorom u trajanju od 6 meseci do 5 godina za ovo krivično delo. Odredbe zakonika o zloupotrebi poverenja mogu se pod određenim okolnostima primeniti i na kršenje obaveze čuvanja advokatske tajne.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

134

Nedelja 7 Stručnost, savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije; Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent; Dužnost čuvanja advokatske tajne

Što se tiče obaveze čuvanja advokatske tajne, najrelevantniji je član 141. Krivičnog zakonika, koji definiše neovlašćeno otkrivanje službene tajne. On navodi da će se advokat koji neovlašćeno otkrije tajnu koju je saznao tokom vršenja svog poziva kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Čuvanje klijentovih tajni je kritična tačka u odnosu advokata i klijenta i predstavlja osnov za izgradnju njihovog međusobnog poverenja između advokata i klijenta. Obim obaveze čuvanja advokatske tajne je širok, uključujući i „sve što mu je klijent poverio ili je tokom pripreme predmeta ili zastupanja na drugi način saznao ili pribavio” (Kodeks, član 88.). Advokat ima obavezu da klijentove poverljive sadržaje čini nedostupnim i organima vlasti i trećim licima, izuzev u opsegu, za svrhe i u odnosu na organe vlasti i treca lica, kojima su , u dogovoru sa klijentom, ovakvi sadržaji namenjeni.(Kodeks, član 91.). Advokat je dužan da na obavezu čuvanja tajne upozori i lično obaveže službenike i saradnike svoje kancelarije (Kodeks, član 92. tačka 1.). Postoje izuzeci od dužnosti čuvanja advokatske tajne. Kako klijent poseduje poverljive informacije, on može dati dozvolu da advokat otkrije te informacije. U malom broju slučajeva, advokat može imati obavezu da otkrije poverljive informacije uprkos klijentovoj želji da to ne uradi. Na primer, kada je otkrivanje poverljivih informacija neophodno da bi se klijent sprečio da izvrši krivično delo sa znatnom društvenom opasnošću, ili kada advokat mora da iskoristi poverljivu informaciju da bi odbranio sebe ili svog saradnika (Kodeks, član 94.). Član 95. propisuje da čak i kada je advokat ovlašćen da otkrije tajnu, on mora da obavesti osobu na koju se tajna odnosi da ima nameru da je otkrije, i to uvek kada priroda predmeta i konkretne okolnosti to dozvoljavaju a moralni obziri preporučuju. Član 96. navodi da, prilikom odavanja tajne advokat treba, u najvećoj mogućoj meri,

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

135

1 koje se odnosi na čuvanje advokatske tajne predviđa da je za advokata bitno da mu klijenti poveravaju stvari koje ne bi rekli drugima.4 navodi da advokat mora da zahteva od svojih saradnika.2 navodi da advokat mora da poštuje poverljivost svih informacija koje pribavi tokom svog profesionalnog rada.Nedelja 7 Stručnost. Dužnost čuvanja advokatske tajne da štiti ličnost na koju se tajna odnosi i da nastoji da otkriveni podaci ne dobiju veći publicitet nego što je neophodno. Zbog toga ta obaveza ima pravo na posebnu zaštitu.3. niti na štetu bilo kog njihovog zainteresovanog člana. Evropski standardi (i) Evropska unija Savet Advokatske komore i pravničkih udruženja Evrope (CCBE) je organizacija koja je zvanično priznata kao profesionalno udruženje pravnika u EU. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. član 98. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 136 .3. obaveza advokata da čuva tajnu služi interesima vršenja pravde kao i interesima klijenta. CCBE je tu isključiv. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Tako.3.3. Odgovarajuća pravila nalaze se u Kodeksu ponašanja advokata u EU. izuzev na štetu člana protiv koga je zastupanje usmereno” (Kodeks. pravilo 2. Bez sigurnosti čuvanja advokatske tajne ne može biti ni poverenja. Pravilo 2. Zato je čuvanje advokatske tajne primarna i fundamentalna dužnost i pravo advokata. B. pravilo 2.3 ne ograničava vremenski obavezu čuvanja advokatske tajne.). do kojih je došao u zastupanju pravnog lica ili druge organizacije. a da advokat prima te informacije po osnovu poverenja. Dok Modeli pravila američke Advokatske komore predviđaju izuzetke od obaveze čuvanja advokatske tajne. službenika i svih koje je angažovao tokom rada na predmetu da čuvaju poverljive informacije klijenta. „Poverljive podatke. Pravilo 2. advokat ne sme da upotrebi na njihovu štetu. Osim toga. Štaviše.

). (za advokate) . Italija • Etički kodeks za advokate u Italiji (1999. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. § 702. (1. ili ako tako ne nalaže zakon. Portugalija. Ono što sledi su primeri pravila čuvanja advokatske tajne iz različitih evropskih zemalja: a.poverljive informacije ne mogu biti otkrivene. i ukoliko advokat mora da se odbrani od krivičnih optužbi. ili činu prevare. član 9.izuzeci od obaveze čuvanja advokatske tajne primenjuju se ukoliko klijent želi pomoć od advokata da bi izvršio zločin. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. b. Engleska • Kodeks ponašanja za advokatsku komoru Engleske. poslovima i pitanjima njihovih klijenata. • Vodič za profesionalno ponašanje pravnih savetnika.01 .) Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 137 . Dužnost čuvanja advokatske tajne (ii) Pojedine evropske države Evropska pravila proširuju obavezu čuvanja advokatske tajne na komunikaciju među advokatima. Države kod kojih je ovo pravilo prisutno u određenom vidu su Italija. što često znači da se ona ne otkriva klijentu. Grčka.obaveza čuvanja advokatske tajne primenjuje se na pravne savetnike i njihovo osoblje ili kolege u vezi sa predmetom. Pravilo 16. ukoliko je advokat nehotice učestvovao u krivičnom delu.Nedelja 7 Stručnost.) i (2. ili iskorišćene na štetu klijenta ili u korist bilo advokata lično ili korist drugog klijenta ukoliko to nije klijent prethodno odobrio. koji pravo informisanja i donošenja odluka prepušta pre svega klijentima. . Belgija i Francuska. Ovo se potpuno razlikuje od američkog pristupa.

Međutim.). član 9. ili njegovoj privremenoj misiji ili dužnosti. bez obzira da li je stvarno zastupanje započeto.000 evra”. Nemačka • Propis o advokatskoj profesiji (1996.13 . -ne postoji odredba koja dozvoljava otkrivanje poverljivih informacija na osnovu saglasnosti klijenta. član 2. -advokat ima i dužnost i pravo da čuva sve poverljive informacije koje dobije od klijenta u profesionalnom smislu. ili ukoliko je način na koji je advokat brinuo o interesima klijenta predmet spora. Dužnost čuvanja advokatske tajne -čuvanje advokatske tajne je i »osnovna dužnost« i »pravo« koje se nameću i koje ima advokat. otkrivanje je dozvoljeno samo ukoliko je »izuzetno neophodno”. sadašnjih i budućih klijenata.Nedelja 7 Stručnost.) -otkrivanje poverljivih informacija je dozvoljeno ukoliko je neophodno da bi se klijent sprečio da izvrši „veoma ozbiljan zločin«. c. dajući mu time ovlašćenje da čuva poverljive informacije bivših. što se odnosi i na period kada se predmet reši. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 138 . Francuska •Francuski krivični zakonik.). kažnjava se kaznom zatvora od godinu dana i novčanom kaznom u iznosu od 14. d. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. ukoliko advokat mora da se brani u postupku koji je pokrenuo klijent.(5. • Etički kodeks za advokate u Italiji (1999. član 266.“Otkrivanje informacija koje su po svojoj prirodi poverljive od strane osobe kojoj su poverene zahvaljujući njegovom statusu ili profesiji.

savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. ali klijent može svojevoljno da otkrije poverljivu informaciju. član 26.). spor.). Ako advokat propusti da to učini.1 -Obaveza čuvanja tajne primenjuje se na sva stručna lica. Dužnost čuvanja advokatske tajne •Kodeks ponašanja nacionalnog saveta advokatske komore (1999. članovi 27. 33.Nedelja 7 Stručnost. član 2. član 34.).). može izgubiti posao. •Kodeks ponašanja nacionalnog saveta advokatske komore (1999. isključiva i vremenski neograničena”. •Kodeks advokatske etike (1999. sva dokumenta klijenta. sva obaveštenja koja advokat dobije obavljanjem svoje profesije. -advokati podležu standardu vođenja “razumne brige” u vezi sa čuvanjem advokatske tajne unutar advokatske kancelarije. -advokati su dužni da svaku informaciju koju dobiju od klijenta čuvaju kao poverljivu. -obaveza čuvanja advokatske tajne traje onoliko dugo koliko postoji mogućnost da se klijentu nanese šteta njenim otkrivanjem.2 -Obaveza čuvanja poverljivih informacija odnosi se na savete. •Kodeks advokatske etike (1999. Ta dužnost je „opšta. Diskreciono je pravo advokata da “sam odredi šta je to što klijent želi da se čuva kao advokatska tajna”. član 2. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. i čak i na identitete klijenta. e. -te obaveze se ne može odreći. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 139 . uključujući advokate. sve dok advokat deluje u svojstvu stručnog lica. 30. Hrvatska •Kodeks advokatske etike (1999).

• Advokatski etički kodeks iz 1996. Standardi u SAD-u (Odlomci u ovom odeljku su iz knjige „Predmeti i materijali o propisima koji uređuju advokaturu“. Kršenje ove dužnosti može da rezultira kako krivičnom tako i disciplinskom odgovornošću. saradnika i advokatskih pripravnika iz1993. bivše i buduće klijente. Albanija • Advokatski etički kodeks iz 1996. ukoliko će doprineti odbrani. f. (član 13.) -klijent može da ovlasti advokata da otkrije tajnu. g. •Etički kodeks advokata. (član 32. ili ako advokat traži da se povuče iz predmeta. C. (član 20. ili je otkrivanje tajne dozvoljeno ukoliko se koristi da otkloni sumnju sa advokata.Nedelja 7 Stručnost. (član 19. jer bi ona malo vredela i malo Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 140 . saradnika i advokatskih pripravnika iz 1993. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije.) -dužnost čuvanja advokatske tajne primenjuje se na otkrivanje informacija koje može biti štetno za klijenta. autora Džejmsa Moliterna. ili ukoliko je Advokatska komora dala saglasnost za otkrivanje tajne. Dužnost čuvanja advokatske tajne -Otkrivanje advokatske tajne je dozvoljeno uz pristanak klijenta.) -otkrivanje tajne je dozvoljeno uz saglasnost klijenta. Makedonija •Etički kodeks advokata. izdavač Lexis Law Publishing) Dužnost čuvanja advokatske tajne primenjuje se na sadašnje. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. ukoliko je neophodno u slučaju da se advokat brani.) -dužnost čuvanja advokatske tajne je doživotna. Ova dužnost postoji prema bivšim klijentima.

Čim advokat i budući klijent počnu da razgovaraju u tom svojstvu. advokati zastupaju razne organizacije. Oni duguju obavezu čuvanja advokatske tajne svojim klijentima. efikasnost privilegije često ima prednost. advokat i klijent bi morali da odluče da li će klijent angažovati advokata. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. ona omogućava bolje zastupanje klijenta. Osim što zastupaju pojedince. kao što su korporacije. Advokati doživotno imaju obavezu da čuvaju tajne klijenata. odmah se primenjuje dužnost čuvanja svake informacije koju klijent saopšti. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. savetujući klijenta u vezi sa zakonitim načinima da svoju zamisao sprovede kao i odvraćajući ga od nezakonitih i nemoralnih postupaka. dozvoljava advokatu da zna dovoljno o klijentovim budućim potezima i planovima što mu omogućava da ispuni svoju savetodavnu ulogu.Nedelja 7 Stručnost. Dužnost čuvanja advokatske tajne pruža podršku i drugim važnim stvarima: podsticanjem potpunog poveravanja informacija. Ukoliko to ne bi bio slučaj. Budućim klijentima advokat takođe duguje obavezu čuvanja tajne. radnički sindikati javne interesne grupe ili vladine agencije. Dok je etička dužnost čuvanja advokatske tajne šire definisana od privilegije zasnovane na dokazima zato što etička dužnost ima izuzetke za one situacije kada sud naloži advokatu da dostavi inače poverljive klijentove informacije. bez obzira da li su oni pojedinci ili organizacije. a da se odrekne koristi od iskrenosti koju dužnost čuvanja advokatske tajne želi da podstakne. Osnovno razumevanje privilegije zasnovane na poznavanju dokaza je sastavni deo etičke obaveze čuvanja advokatske tajne i njenog tumačenja. Dužnost čuvanja advokatske tajne bi podsticala komunikaciju da njena važnost prestaje prestankom zastupanja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 141 .

Ona obuhvataju modele pravila 1.2. 3. Ista zabrana primenjuje se na poverljive informacije klijenta drugog advokata koji radi u istoj kancelariji. Standardi u Japanu Obaveza čuvanja advokatske tajne predstavlja važnu temu u advokatskim kodeksima u Japanu. „Advokat ne sme da otkrije ili iskoristi. koje je pribavio tokom svoje prakse” (član 20. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 142 .Nedelja 7 Stručnost. 1. 1. poverljive informacije klijenta koje je pribavio tokom svoje prakse.3.6.).18. 4. 1. D. 3. bez opravdanog razloga. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije.10 i DR 4-101. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent.13. Dužnost čuvanja advokatske tajne Posebna pravila za razmatranje mogu se naći u Modelima pravila profesionalnog ponašanja američke Advokatske komore.4.

i iako će nakon niza tretmana pacijenti trpeti posledice koje mogu biti opasne po život. Može li (mora li) advokat da otkrije laži svog klijeta? Ivan se sastao sa svojim advokatom na ručku u popularnom lokalnom restoranu. odgovorio je Savet. Ivonin posao je da proverava izveštaje o kvalitetu proizvoda da bi bili usaglašeni sa ogovarajućim zdravstvenim propisima. Razlika je neznatna. Dok je svedočio. Ona se obraća Savetu i objašnjava da mora da je došlo do greške koja je dovela do distribucije tih filtera. a i takođe je tužena u odgovarajućim građanskim parnicama. Šta Ivona treba da radi? Optužena se tereti za različite zločine. „Ne. Verujemo da ćeš dići ruke od ovoga”. “Galenika” se bavi distribucijom medicinske opreme uključujući i opremu za dijalizu. Ivona podnosi izveštaj Savetu Galenike u kome navodi da ove filtere ne bi trebalo distribuirati. Savet se sa tim složi. nije verovatno da će se uzrok smrti pripisati defektnim filterima. Ivona je proverila evidenciju o distribuciji i na svoje zaprepašćenje shvatila da su filteri prodati i da su u upotrebi. 4. Da li privilegija odnosa advokata i klijenta štiti informaciju koju je Ivan dao svom advokatu za ručkom? Igor i Sara su optuženi da su zajedno izvršili zločin. i Ivona odlazi kući zadovoljna dobro urađenim poslom. Da li Vanja može da se pozove na privilegiju odnosa advokat-klijent i da izbegne odgovor na ovo pitanje? 2. Da li Sara može da spreči otkrivanje komunikacije između Igora i njegovog advokata pozivajući se na privilegiju odnosa klijent-advokat? Vanja je rekao svom advokatu da je bio izvan zgrade u ulozi stražara kada je izvršen zločin. Vanja je odlučio da svedoči tokom suđenja. 5. nema greške Ivona«. Ivan je diskutovao o svojoj ulozi u zločinu za koji je nedavno bio optužen. Ivona je prihvatila posao pravnika u „Galenici” jer je dala prednost 48očasovnoj radnoj nedelji u odnosu na 70-očasovnu koliko je prethodno radila u advokatskoj kancelariji. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Optužena kaže svom advokatu da je lagala u vezi sa stvarima koje nemaju veze ni sa jednim od postupaka tokom iskaza u srodnom građanskom postupku. Dužnost čuvanja advokatske tajne Problemi za diskusiju 1. Sara ne želi da Igorov advokat ima pravo da otkrije komunikaciju između njih dvojice jer bi to ukazalo na njeno učešće u zločinu. a ona planira da izjavi da nije učestvovala. Pored stola sa salatama. Pacijenti će imati nešto manje koristi od lečenja u slučaju korišćenja defektnih filtera. 3. Jedan takav izveštaj je ukazivao da je kvalitet nedavno proizvedenog kontingenta filtera za dijalizu ispod industrijskih standarda. Mislili smo da je najbolje da ne znaš. tužilac ga pita da li je bio izvan zgrade u trenutku kada je izvršen zločin. Najmanje što je očekivala bila je da se nađe u sred velikoj korporaciji i u kontroverznim situacijama povezanim sa smrću. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 143 . »Nedostaci na filterima bili su manji i ja dali smo saglasnost za njihovu prodaju. Igor priznaje sve svom advokatu i odriče se privilegije odnosa između advokata i klijenta.Nedelja 7 Stručnost. Ona predlaže da ispravi svoje laži tokom svedočenja u slučaju da u krivičnom ili građanskom postupku dođe do glavne rasprave ili pretresa. Želeli smo da te poštedimo od profesionalno neprijatne situacije. Dve nedelje kasnije.

savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije. Da li je komunikacija između advokata i klijentovog prijatelja zaštićena privilegijom odnosa advokat-klijent? Pre četiri godine. Tokom te istrage. ali da sada advokat uzima pištolj i odnosi ga u kancelariju. 11. ali bi bilo štetno za Milana. Tokom suđenja. 12. Advokat nije uspeo da naplati svoj honorar od Milana i podneo je tužbu protiv njega da bi naplatio honorar. Da li je ova komunikacija zaštićena privilegijom odnosa advokat-klijent ili dužnošću čuvanja advokatske tajne. 14. Da li advokat krši neko pravilo etike time što kupuje ovu imovinu? Sanja uleće u kancelariju advokata i kaže: „Kad izađem odavde. 13. Kakav efekat ovaj dogovor ima na stvaranje privilegije odnosa advokat-klijent? Advokat istražuje okolnosti zločina za koji je optužen njegov klijent Filip. Da li je advokat obavezan zbog privilegije odnosa advokat-klijent da ne otkrije prekršaj? 7. Ako se park napravi. Dužnost čuvanja advokatske tajne 6. Filipov prijatelj kaže advokatu gde je Filip bio te noći kada se desio zločin. Ivan je optužen da je počinio ubistvo koje je Nikola priznao advokatu pre četiri godine. Otkrivanje poverljive informacije bi svakako doprinelo advokatu. Milan je izjavio da nema novac da plati ostatak honorara. ali ga ne pipne niti ga na bilo koji način pomeri. Šta advokat treba da radi? Advokat je zastupao Milana. Tužilac pita advokata da li zna gde je oružje. 9. Ivan je nedavno zamolio advokata da ga zastupa. parcelama pored parka će naglo skočiti vrednost. Šta bi u ovoj situaciji bilo zaštićeno privilegijom odnosa advokat-klijent? Goran i Igor odlaze kod advokata da ga zamole da im pomogne u postizanju dogovora u vezi sa poslovnim ugovorom koji planiraju da sklope. 8. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 144 . Advokat ode u šumu i vidi pištolj. Nikola nikad nije uhapšen zbog ubistva i advokatovo zastupanje Nikole koje nije bilo u vezi sa predmetom završeno je pre tri godine. i da li advokat ima obavezu da upozori Marka? Advokat koji radi za vladinu agenciju sazna da su zaposleni u agenciji bespravno primili hiljade dinara u vidu putnih troškova i poklona od raznih grupacija koje se bave lobiranjem. Nikola je došao kod advokata i priznao mu da je izvršio ubistvo i zamolio advokata da ga zastupa ako ga ikad optuže za aločin. Advokat veruje da Sanja govori istinu. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. 10. i tokom zastupanja je saznao da je Milan uštedeo pozamašnu sumu novca.Nedelja 7 Stručnost. Da li advokat mora da otkrije lokaciju pištolja a da ne otkrije odakle zna gde je pištolj? Pretpostavite da je situacija ista kao u prethodnom primeru. idem da nađem Marka i da ga ubijem”. Da li advokat mora da ćuti? Advokat zastupa firmu koja razmatra mogućnost da gradi veliki park u oblasti koja je trenutno ruralna. Advokat razmišlja da kupi parcelu pored predloženog mesta za park. Zoran je rekao svom advokatu da je izvršio zločin i bacio pištolj u šumu.

Da li se ovaj advokat dolično ponaša? Advokat Dejan oseća uznemirenost zbog sukoba između svojih etičkih dužnosti prema sudu i obaveza prema klijentu. Dužnost čuvanja advokatske tajne 15. Oni zaključuju sporazum o punomoćju a onda ga poništavaju nekoliko puta tokom postupka. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 145 . Ivana u sporu zastupa njegov advokat. Na kraju je porota oslobodila Dejanovog klijenta optužbi uprkos ozbiljnim povredama drugog čoveka. 16. Dejan je čuo kako njegov klijent kroz smeh opisuje kako je uvukao žrtvu u tuču. jer su očigledno poverovali (pod uticajem svedočenja Dejanovog klijenta) da je Dejnov klijent bio donekle samo nevini posmatrač koji je protiv svoje volje uvučen u tuču. Donošenje odluka u odnosu advokat-klijent. Međutim nekoliko dana nakon presude.Nedelja 7 Stručnost. On je branio klijenta koji je u svađi napao drugo lice. Dejan je zabrinut i pita vas da li mora da se obrati sudu i kaže da je njegov klijent počinio krivokletstvo. savesnost i brižljivost u obavljanju advokatske profesije.

Nespojivi poslovi advokata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 146 .Nedelja 8 Lojalnost klijenta.

Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Nespojivi poslovi advokata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 147 . Nespojivi poslovi advokata Nedelja 8 Lojalnost klijenta.

Nespojivi poslovi advokata 1. postoji problem sukoba interesa. preuzimanje firmi. kao i iz knjige Džejmsa Moliterna „Etika advokatske profesije“. raspuštanje firmi i oduzimanje firmi u današnje vreme se dešava mnogo češće nego pre dvadeset godina.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Mnoga pitanja sukoba interesa odnose se na kršenje dužnosti čuvanja advokatske tajne. izdavač Lexis Law Publishing. advokat koji odlazi. Kada advokat koji zastupa više klijenata poseduje poverljive informacije jednog klijenta. Takođe su dužni i da im daju nezavisno profesionalno mišljenje. sukobi koji pogađaju kancelarije od 200 zaposlenih advokata mnogo su brojniji i verovatniji nego oni koji Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 148 . pitanje sukoba interesa zahteva analizu. nastaju potencijalni sukobi. nosi na novo radno mesto potencijalne sukobe sa svim svojim bivšim klijentima. SUKOB INTERESA I NESPOJIVI POSLOVI (Odlomci u ovom odeljku su iz knjige Džejmsa Moliterna „Predmeti i materijali o propisima koji uređuju advokaturu“. zato što advokati u današnje vreme češće menjaju poslove nego što je to bio slučaj pre dvadeset godina. advokatske kancelarije su danas veće nego pre dvadeset godina. Drugo. Kada je nezavisnost ugrožena interesima koji nisu klijentovi. prodaju delove ili se dele. ili da drugog klijenta zastupa lošije nego što bi mogao kad bi prekršio obavezu čuvanja tajne prema prvom klijentu. Koncept sukoba interesa postao je veoma važan iz nekoliko razloga. Treće. izdavač West Publishing) Osnova odnosa između advokata i klijenta je pretpostavka da su advokati dužni da budu lojalni prema klijentu. Prvo. Kada firme i protivnici kupuju jedni druge. Bilo koja od ovih opcija predstavlja kršenje dužnosti advokata. a to znači i problem sukoba interesa. udruživanje firmi. koje bi poslužile nekom drugom. Iz razloga što je veća mogućnost da razne vrste sukoba utiču na celu kancelariju pre nego samo jednog advokata u okviru kancelarije. Iz razloga što se sukobi između bivših i sadašnjih klijenata moraju analizirati. Takav advokat mora ili da prekrši obavezu čuvanja advokatske tajne prema jednom klijentu.

Ukoliko je tako. Rezultat toga je da. Kada je ugrožena nezavisnost stručne procene. Kada analizirate probleme sukoba interesa. Nespojivi poslovi advokata pogađaju kancelarije od 20 zaposlenih. Neka od pravila koja se često nazivaju pravilima sukoba interesa upućuju na to da su se u nezavisnu stručnu procenu umešali interesi advokata za koje se ne čini. interesi advokata koji se mešaju sa interesima klijenta. efekat koji promena radnih mesta ima na sukobe uvećava se realnom situacijom da mnogi advokati iz velikih kancelarija odlaze u druge velike kancelarije i tom prilikom obavljaju poslove u okviru svojih specijalnosti. da su u sukobu ili suprostavljeni interesima klijenta. Ova pravila verovatno treba smatrati drugačijim od pravila sukoba. da li se sporni advokat može efikasno ispitati ili izolovati iz organizacije? 5. ili veoma sličnom predmetu za drugog klijenta. šta treba da se desi da bi odricanje stupilo na snagu? Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 149 . moguće je nastajanje sukoba. kada advokati menjaju radna mesta. i interesi više klijenata koji se međusobno sukobljavaju. Da li sukob ispunjava osnovne posebne zahteve? 3. postavite sebi sledeća pitanja: 1.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Sukobi interesa javljaju se u najmanje tri varijante: mešanje treće strane. Da li je sukob takav da se odnosi na celu advokatsku kancelariju? 4. bar na prvi pogled. Jedan osnovni princip pojavljuje se iz svakog sukoba interesa: advokat mora biti u stanju da pruži svoju stručnu procenu u korist klijenta. Da li je sukob takav da dozvoljava klijentu da se odrekne prava? 6. Na kraju. Šta je izvor sukoba? (Mešanje treće strane? Višestruki sukob interesa među klijentima? Interesi advokata?) 2. Ukoliko je tako. postoji mogućnost da se presele iz jedne kancelarije koja radi na nekom predmetu u drugu advokatsku kancelariju koja radi na istom.

U ovom smislu. nezavisnost izaziva konotaciju spremnosti protivljenja stavu koji ima država kao i nespremnost na kontrolu od strane vlade. taj termin iziskuje pitanje: nezavisan od čega? Odgovor dosta zavisi od sudstva i pravnog sistema. Ovo se smatra izvorima problema sukoba interesa kako za advokate u Americi tako i drugde. uglavnom za advokate u Evropi. i (c) briga da se čak i pojava doživljene neprijatnosti izbegne. U SAD pojam nezavisnost ima potpuno drugačije značenje: koncept državne kontrole advokata je skoro u potpunosti stran advokatima u Americi. U SAD. bar u slučajevima kada su ti zahtevi neopravdani ili veoma štetni po javni interes. sve dok je to zastupanje unutar zakonskih okvira. ličnih interesa advokata ili trećih lica koja žele da utiču na advokata. na primer. U SAD. Nespojivi poslovi advokata Obratite pažnju na interese koji se nalaze u pozadini pravila sukoba interesa koji su uglavnom sledeći: (a) briga da se održi poverljivost prema klijentu. Dobar deo pravila koja se odnose na sukob interesa podržana su opštim zakonom o obligacijama koji propisuje ponašanje advokata nametanjem građanske odgovornosti za kršenje pravila i pravljenje grešaka. (b) briga da se ne kompromituje lojalnost prema klijentu. slično značenje tog pojma ima potpuno drugu konotaciju: mi smatramo da advokat nije odgovoran za stavove klijenta. Na drugi način. nezavisnost takođe znači nezavisnost od zahteva klijenta. termin nezavisnost podrazumeva nezavisnost od uticaja koji bi ugrozili lojalnost advokata prema klijentu. što predstavlja vrstu nezavisnosti koja dopušta advokatu da se upusti u zatupanje klijenata koji imaju najužasnije motive. U nekim evropskim sudskim sistemima. Međutim. Termin »nezavisnost« često se koristi da opiše poželjnu osobinu advokata. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 150 .Nedelja 8 Lojalnost klijenta. ključnu nezavisnost predstavlja nezavisnost od kontrole države. ili interesa drugih klijenata koji su možda suprostavljeni interesima klijenta o kome se radi. od uticaja.

advokati ne mogu da pružaju pravne usluge ukoliko imaju lični sukob interesa sa klijentom. koja nije podložna uticaju pretnji. radnim i drugim stručnim telima vladinog ili nevladinog karaktera. pedagogije. navodi da se povrede dužnosti advokata dele na teže odn. propisuje nespojivost advokatske profesije i bilo koje druge delatnosti. Odeljak X. rukovodilac ili član rukovodećeg tima u ekspertskim. nevladinim organizacijama. uređivačkim Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 151 . govore uopšteno o nezavisnosti i zabranjuju advokatima da prihvataju poslove koji bi narušili njihovu nezavisnost procene u korist klijenata. i 13. kupovina na javnoj prodaji na kojoj advokat zastupa stranku za svoj račun. disciplinski prestup. disciplinske neurednosti. 2). član 46. Odgovarajuća pravila mogu se naći u Statutu Advokatske komore Srbije. prevodilaštva i sporta. A. ličnih interesa advokata. publicistike. izuzev u oblasti nauke. Takođe. koji se odnosi na povrede dužnosti i ugleda advokata. Mnoge odredbe Kodeksa odnose se na nezavisnost advokata i »nespojive poslove«. i lakše odn. Nespojivi poslovi advokata U ovom poglavlju. Član 123. u humanitarnim organizacijama. organizacijama za zaštitu ljudskih prava i sloboda. advokat može istovremeno da bude član. nabraja postupanja koji se smatraju težom povredom dužnosti.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. ili veliki rizik da nastane sukob interesa između dva ili više klijenata (Videti Srbija: Etika i praksa. Standardi u Srbiji Uopšteno govoreći. ili račun trećeg lica. odeljak 10. Članovi 12. umetnosti. izdavačkim savetima. drugih klijenata i države. nabrajaju nekoliko posebnih zanimanja u upravnim organima ili poslovnoj delatnosti koja mogu da ugroze nezavisnost advokata. kao i istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni. članovi 43. Na primer. sukobljenih interesa trećih lica.-52. str. Član 124. književnosti. ili ukoliko postoji sukob. termin “nezavisnost” uglavnom se odnosi na nezavisnost procene. Ovaj spisak obuhvata nesavesno i neblagovremeno zastupanje.

Naime. radi sticanja prihoda.Nedelja 8 Lojalnost klijenta.6 navodi da je advokat dužan da odbije zastupanje ako bi trebalo da zastupa u sporu povodom ugovora ili vansudskog poravnanja koje je sam sačinio. („treba da odbije”) i 61. advokat je dužan da izbegava sve poslove koji mogu dati komercijalni karakter njegovom pozivu. Govoreći o obavezi da odbiju pojedine klijente. bez obzira na to koja mu se stranka prva obratila i koja plaća nagradu.1.6 Kodeksa. 58.5 navode da advokat mora da odbije zastupanje ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku. Kada advokat u Srbiji ima sukob interesa koji ga diskvalifikuje. ne može se obavljati druga delatnost osim advokatske. on se odnosi i na ostatak advokatske kancelarije u nabrojanim situacijama (videti Kodeks. Kodeksa propisuje da kod sastavljanja isprava i u dvostranim pravnim poslovima. članovi 60. da pruža druge usluge osim kao prevodilac. član 76. 58. advokati u Srbiji mogu u nekim slučajevima da zastupaju obe strane prilikom sklapanja poslova. disciplinski organ Advokatske komore Beograda zauzeo je stav da je istoj osobi dozvoljeno da sačini ugovor i da zatim zastupa jednu stranu u sporu koji je proistekao Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 152 . Nespojivi poslovi advokata odborima i sličnim organizacijama. Član 61. društvima i udruženjima.4 i 61. („mora da odbije”) navode različite višestruke sukobe interesa klijenata.) i ta pravila podležu oceni stručnog kolegijuma ili drugog advokata kancelarije. advokat je zastupnik obe stranke i dužan je da savesno brani njihove interese. radi pobijanja testamenta koji je sastavio. članovi 61. niti advokat može. Naime. ili protiv nosioca prava na imovini čiji jeste ili je bio staratelj.1. ili ako je u istoj pravnoj stvari već savetovao suprotnu stranku ili je od nje primao informacije i naloge. 61. Disciplinsnski organ Advokatske komore Beograda zauzeo je stav koji je u suprotnosti sa pravilom navedenim u članu 61. Na primer. U advokatskoj kancelariji. Uopšteno govoreći. Za razliku od uobičajenih pravila koja diskvalifikuju advokate u SAD. članovi 64.7.

B.1 advokat ne može savetovati.2. poglavlje 3. Evropski standardi (i) Evropska Unija Savet advokatskih komora i pravničkih udruženja Evrope (CCBE).2. ne dozvoljava klijentima da pristanu na sukob interesa ili da ga zanemare. To je tako pre svega zahvaljujući činjenici da je američka doktrina sukoba interesa duboko ukorenjena u principima zakona o zastupanju. • Prema odredbi 3. U SAD.2 advokat mora prestati da zastupa obe stranke ukoliko nastupi sukob interesa tih stranaka ili ukoliko postoji opasnost narušavanja poverenja ili njegove nezavisnosti. zastupati ili postupati u ime dve ili više stranaka u istom postupku ako postoji sukob interesa ili značajniji rizik takvog sukoba imeđu tih stranaka • Prema odredbi 3. Odgovarajuća pravila mogu se naći u Kodeksu ponašanja za advokate u EU. Nespojivi poslovi advokata iz tog ugovora. Zauzeti stav je posledica shvatanja da advokat nije postao pristrasan samim činom zastupanja obe strane pri sačinjavanja dokumenta jer je njegova pozicija u tom slučaju neutralna. predstavlja drugačije shvatanje nezavisnosti advokata od spoljašnjih uticaja.2: • Prema odredbi 3. zvanično priznata organizacija koja zastupa advokatsku profesiju u EU. ova nezavisnost je ograničena povlasticama klijenta. Ovo.3 advokat se mora uzdržati od zastupanja neke nove stranke ukoliko postoji opasnost od narušavanja poverenja koje je advokatu poverila prethodna stranka ili ukoliko bi poznavanje poslova prethodne stranke od strane advokata moglo predstavljati neprimerenu prednost za novu stranku Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 153 .2. to nije slučaj u EU. kao i pravila o čuvanju advokatske tajne. Međutim.Nedelja 8 Lojalnost klijenta.

5.ako postoji mogućnost nastanka sukoba interesa. (1999. konačno razrešenje sukoba interesa u većini evropskih zemalja donosi predsednik lokalne advokatske komore. Osim toga. Međutim. (ii) Pojedinačne evropske zemlje Većina evropskih zemalja sa sistemom kontinentalnog prava mnogo su strožije kada je u pitanju zabrana zanemarivanja sukoba interesa. paragrafi 3. Često klijent nema nikakvog udela u donošenju odluke. član 37.3 primenjivaće se na partnerstvo i sve njegove članove. novembara. Italija • Etički kodeks za advokate u Italiji. Nespojivi poslovi advokata • Prema odredbi 3.4 kada advokati rade u partnerstvu. Slede neki primeri pravila o sukobu interesa u pojedinim zemljama: a. (1999).2.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Francuska • Pravni dekret donet 27. stranka nema pravo odlučivanja u toj stvari -advokati moraju da odbiju novo zastupanje ako postoji mogućnost nastanka sukoba interesa sa interesima postojećih klijenata • Etički kodeks za advokate u Italiji. Zanimanja koja spadaju u ovu kategoriju određuje svaki pravni sistem posebno. član 37.2.1 do 3. b.2. 1991. u Članu 2.). većina evropskih zemalja odredila je neka zanimanja kao etički nespojiva sa advokaturom. CCBE ovakav svoj stav izražava u svom Kodeksu.2 . postoji jak trend da se zabrani zapošljavanje advokata u korporacijama. Takođe. (član 155.1 .advokat koji je radio za bračni par ne može da zastupa ni jednog supružnika u bilo kakvom sporu koji se među njima pojavi.) Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 154 .

7 navodi opšte standarde analize sukoba interesa. advokat mora da savetuje klijenta da traži drugog zastupnika. c.ako postoji mogućnost za nastanak sukoba interesa. Ako on već postoji. (a) .8 navodi niz posebnih pravila sukoba interesa koji se primenjuju na odnos između advokata i klijenta.Nedelja 8 Lojalnost klijenta.7 preko 1.sukob interesa je zapravo krivična radnja • BORA član 3. Albanija • Etički kodeks advokata iz 1996. Nespojivi poslovi advokata . (član 19. Standardi u SAD-u Odredbe Modela pravila o sukobu interesa mogu se naći u paragrafima MP 1.) . klijent može da ga zanemari.13 do 1.9 odnosi se na sukobe interesa u Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 155 . klijent ne može da ga zanemari. BRAO član 43. Nemačka • StGB.advokat ne može da učestvuje u predmetu u kome je prethodno savetovao ili zastupao suprotnu stranu d. Model pravila 1. e. C. § 356 .Prethodni klijenti mogu da zanemare sukob interesa koji nastane sa sadašnjim klijentima. Model pravila 1. (član 24.18 Model pravila 1.klijent može da pristane na zastupanje od strane advokata ako postoji sukob interesa sa prethodnim ili sadašnjim klijentima ili je on rezultat pozicije koju je imao advokat u istom predmetu. Jermenija • Zakon o advokaturi iz 1999. Ako sukob nije očegledan kada advokat započne zastupanje ali se manifestuje kasnije.3) .

10 opisuje opšta pravila diskvalifikacije. Zbog činjenice da većina sukoba interesa stavlja klijente u rizičnu situaciju kao i zato što autonomija klijenta i njegove odluke imaju značaj koju treba poštovati. Videti MP 1. Preciznije definisana pravila diskvalifikacije mogu se naći u MP 1.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. To opšte pravilo se takođe ne primenjuje kada se ono manje odnosi na interes klijenta a znatno više na rizik po interese pravnog sistema. i 1. nakon konsultacija. 1. Neka od pravila o sukobu interesa zahtevaju i više od toga. sukob interesa postoji kada Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 156 .8(a). 1. Pravila sukoba interesa koja se primenjuju na advokate koji imaju posebne uloge mogu se naći u MP 1. MP 1. Takvi sukobi interesa mogu biti zanemareni ako se klijent saglasi sa tim. Prema opštem pravilu.9. zanemarivanje sukoba interesa zahteva saglasnost klijenta o kome je advokat obavešten. Minimalno. Videti MP l.8(f).18. Model pravilo 1. Postoje tri primarna izvora sukoba interesa: mešanje trećeg lica.11.7(b). Videti na primer MP 1. Opšti princip da klijent ima autonomiju ne primenjuje se ukoliko je sukob interesa dovoljno ozbiljan da bi zanemarivanje od strane klijenta bilo sumnjivo. interesi advokata i višestruki interesi klijenata.7(a)(2) za opšte pravilo.13. Sukobi interesa zbog mešanja trećeg lica nastaju kada neko ko nije stranka u odnosu advokat-klijent pokušava da utiče ili je u poziciji da utiče na nezavisnost procene advokata u korist klijenta. gde je jedan od njih prethodni klijent. MP 1. i 1. Nespojivi poslovi advokata radu sa više klijenata. klijenti imaju mogućnost da zanemare većinu sukoba interesa.11.12. definiše i identifikuje dužnosti advokata prema budućem klijentu. Drugi veliki izvor sukoba interesa predstavljaju interesi advokata koji se sukobljavaju sa interesima klijenta.12. Novo pravilo. usvojeno u februaru 2002.

zabranjuje intimne veze između advokata i Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 157 . i da taj poslovni dogovor treba da bude u pisanoj formi u obliku uslova koje klijent može da razume. Zbog komplikovane mešavine interesa do koje može da dođe ukoliko se u profesionalni odnos između klijenta i advokata umeša ljubavni odnos. MP 1. Ovo ograničenje se ne primenjuje ukoliko je primalac u srodstvu sa davaocem. Zanemarivanje ovog opšteg sukoba interesa je moguće ukoliko “advokat sa pravom veruje da će biti u stanju da obezbedi stručno i savesno zastupanje klijenta i ukoliko se klijent sa tim saglasi i to potvrdi u pismenoj formi«. Nespojivi poslovi advokata advokatovo »zastupanje klijenta može da rezultira materijalnim ograničenjima izazvanim ličnim interesima advokata«.7(a)(2). Nije dozvoljeno zanemarivanje ovog sukoba interesa..8 (c). zabranjeno da pregovaraju u vezi sa književnim ili medijskim pravima vezanih za priče njihovih klijenata. savet nezavisnog pravnog savetnika« da je sklapanje posla objektivno opravdano.MP 1. i da mu je omogućeno da zatraži. U velikom broju slučajeva sklapanje poslova između advokata i klijenata rukovodi se posebnim pravilima sukoba interesa. sve do završetka zastupanja. zahteva pismenu saglasnost klijenta. Ograničenja poslovnih dogovora opisana u MP 1. Advokatima je.MP 1. Novi Model pravila usvojen u februaru 2002.8 (a) primenjuju se samo kada klijent očekuje od advokata da pravno proceni poslovni dogovor. da klijent dobija »savet u pisanoj formi da je poželjno da zatraži.8 (a). advokati se savetuju da izbegavaju ljubavne veze sa svojim sadašnjim klijentima. Model pravilo 1. koje se odnosi na sklapanje poslova između advokata i klijenta. Advokatu je zabranjeno da sastavi dokument kojim se advokatu ili njegovoj rodbini daje pozamašan poklon. MP 1.Nedelja 8 Lojalnost klijenta.7(b). Videti §III.8(d).8 (j). 1.

pokretanje postupka bez ikakve osnove. Advokatu je zabranjeno da izdejstvuje poravnanje tužbe klijenata koji nemaju zastupnika ili svojih bivših klijenata za nesavesno obavljanje prakse. Zanemarivanje ovakvog sukoba interesa od strane klijenta je zabranjeno. ali advokati mogu da finasiraju sudske troškove. zasnovana su na tri doktrine: pogodba po kojoj parničar ustupa onome ko finansira parnicu deo dobiti u slučaju da dobije parnicu.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Advokatima je zabranjeno da daju finansijsku pomoć klijentima ukoliko je spor u toku. Nespojivi poslovi advokata klijenata.8(e). Ova zabrana ne znači ograničenje ugovora advokata sa klijentom u vezi sa razumnim honorarom koji je uslovljen ishodom zastupanja. ukoliko ih advokat prvo ne posavetuje da je poželjno da zatraže savet nezavisnog pravnog savetnika. Advokatu je zabranjeno da sklapa ugovore sa klijentom koji potencijalno smanjuju advokatovu odgovornost za nesavesno obavljanje profesije. osim ukoliko se radi o intimnoj vezi započetoj pre nego što je počeo odnos između advokata i klijenta. Ove tri doktrine zalažu se za zabranu pokretanja neopravdanog postupka i finansiranja klijenta da pokrene postupak protiv treće strane. Zanemarivanje kršenja ovog pravila od strane klijenta nije dozvoljeno.MP 1. Advokatu je zabranjeno da ima interesa u parnici. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 158 .8 (h) Različita ograničenja u ponašanju advokata.8 (h). ukoliko to nije dozvoljeno državnim zakonom ili ukoliko klijenta ne zastupa nezavisni pravni savetnik u vezi sa ugovorom.MP 1.8(i). bilo da je taj interes u saglasnosti ili ne sa interesom klijenta.MP 1. i davanje novca klijentu da pokrene postupak protiv treće strane.MP 1. koja su često povezana sa pitanjima sukoba interesa advokata i klijenta.

postupku ili poslovnom dogovoru. Najlakši slučaj sukoba interesa obuhvata istovremeno zastupanje klijenata čiji su interesi u direktnom sukobu.MP 1. između budućih i sadašnjih klijenata i između budućih i prethodnih klijenata.18. Čak iako sukob interesa obuhvata samo paralelno zastupanje klijenata. mora se sprovesti analiza potencijalnog sukoba interesa među sadašnjim. Nespojivi poslovi advokata Advokatu je zabranjeno da informacije koje je pribavio tokom odnosa sa klijentom koristi na štetu klijenta.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. takav sukob interesa ne može se zanemariti. Višestruki sukobi interesa klijenata mogu da ukazuju ne samo na istovremeno zastupanje više klijenta već i na sukobe interesa između prethodnih i sadašnjih klijenata. može doći do različitih vrsta problema. Advokati prema svojim budućim klijentima imaju obavezu ograničene lojalnosti i čuvanja advokatske tajne. budućim i prethodnim klijentima. zahteva analizu sukoba interesa. zato što se smatra suviše ozbiljnim. ali kada je problem opšte prirode.8(b).7(a). dozvoljava se zanemarivanje sukoba interesa. Zbog činjenice da kršenje obaveze lojalnosti predstavlja primarni problem prilikom analize sukoba interesa više klijenata. sukobi interesa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 159 . Zbog činjenice da advokati imaju konstantnu obavezu lojalnosti i čuvanja advokatske tajne prema klijentima i nakon okončanja zastupanja. Takav direktni sukob interesa klijent ne može da zanemari. Čak i višestruko zastupanje klijentata koji su barem na početku na istoj strani u sporu. Uopšteno govoreći.MP 1. MP 1. Advokat može da se nađe u situaciji da zastupa jednog klijenta protiv drugog u sporu koji nema veze sa zastupanjem drugog klijenta. Treći veliki izvor sukoba interesa je mešanje višestrukih interesa klijenata.

9. komentar 24. Ovo bi imalo loš uticaj na jednog .. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 160 . ispred raznih tribunala. koji zastupa dva klijenta u sporovima koji nemaju veze jedan sa drugim. Nespojivi poslovi advokata nastaju između prethodnih i sadašnjih klijenata kada su njihovi interesi direktno suprotni ili ukoliko postoji značajna povezanost između dva zastupanja. Uopšteno govoreći. mora da se zalaže za suprotne stavove u vezi sa istim problemom. dok bi drugi klinet od toga imao korist.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. on se prenosi na sve advokate u organizaciji (obično advokatskoj kancelariji) u kojoj advokat radi. zastupa organizaciju a ne njene službenike. Advokat koji zastupa neku organizaciju. U takvim okolnostima.13.MP 1. Međutim.7. kada advokat ima sukob interesa. Takav sukob interesa oba klijenta mogu zanemariti ako o svojoj saglasnosti obaveste advokata MP 1. advokat se tada zalaže za presedan u jednom predmetu koji nanosi štetu klijentu u drugom predmetu. ili organizaciju od javnog interesa. sindikat. interesi organizacije i njenih službenika mogu da budu istovetni. Pravilo izuzeća uglavnom se zasniva na ideji da informaciju koju poseduje jedan advokat praktično poseduju svi advokati u istoj advokatskoj kancelariji.. kada se ovakva situacija desi pred istim sudom. postoji potencijalni sukob interesa.MP 1. u ime različitih klijentata. kao što je korporacija.. ali advokat mora da se povuče ukoliko interesi organizacije i njenih zaposlenih postanu suprostavljeni. u različito vreme.sukob interesa nastaje [kada] postoji znatan rizik da će advokatovo delovanje u ime jednog klijenta materijalno ograničiti efikasnost advokata u zastupanju drugog klijenta u drugom predmetu”…MP 1. advokat može da zastupa i organizaciju i njene službenike. . Iako »obično advokat može da bude u različitim nespojivim pozicijama. Kada advokat.10. Povremeno.

mora da razmotri nekoliko faktora.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Sa druge strane. smatra da će efikasne procedure za proveru sprečiti primenu pravila za izuzeće. Klijenti imaju ograničen interes da sami izaberu advokata. Sve veća učestalost promene radnih mesta advokata.11 i 1. pored principa koji su relevantni za kontekst disciplinskog postupka. Ovaj interes se suprostavlja mogućnosti donošenja odluke o izuzeću. Nespojivi poslovi advokata Predlozi za izuzeće pravnog savetnika i celokupne advokatske kancelarije za koju izuzeti advokat radi postali su omiljeno taktičko sredstvo u sporovima. kada je predlog podnet neposredno pred suđenje kada je prisustvo takvog advokata bilo poznato već duže vreme. smanjuje efikasnost pokretanja predloga za izuzeće. Sve veći broj sudova. pod uticajem Modela Pravila 1. i očuvanje integriteta pravnog sistema od pretnji sukoba interesa. dramatično je povećalo učestalost i uticaj pravila izuzeća. predlog za izuzeće podnet mnogo kasnije nego što je strana koja daje predlog saznala da postoji advokat koji je u sukobu interesa ili. Efikasne procedure provere pokrenute nakon što advokat pogođen sukobom interesa provede neko vreme u advokatskoj kancelariji. nakon što je podnet predlog za izuzeće. zbog izolacije konkretnog advokata.12. Kada sud razmatra mogućnost da pokrene proceduru izuzeća. što za rezultat ima da se suprotnoj strani uskraćuje mogućnost da ima zastupnika po izboru. Neki sudovi su ove procedure za proveru nazvali odbrana »Kineski zid«. što je još gore. ili. 1. seljenje iz kancelarije u kancelariju. dovode do toga da se tim procedurama provere teško može odbraniti od izuzeća. advokat koji je pogođen sukobom interesa na razne načine se izoluje od ostalih advokata u organizaciji. Tokom takvih procedura. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 161 . još gore.10.

nakon konsultacija. dozvoljava advokatskoj Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 162 .12 (b). Efikasne procedure provere i obaveštenje strankama u sporu i bivšem sudu u kome je sudija radio. Nespojivi poslovi advokata Neki klijenti institucije (banke. ali ona se u tom slučaju mogu zanemariti. Slično tome. ali manje restriktivna pravila izuzeća primenjuju se na advokatske kancelarije za koje rade bivše sudije. ukoliko se sve strane u sporu ne saglase sa tim. Sukobi interesa bivših sudija razlikuju se od sukoba interesa advokata koji menjaju radna mesta u advokatskim kancelarijama. Kada se odobri predlog za izuzeće. Posebna pravila koja se odnose na izuzeće primenjuju se na bivše vladine advokate i bivše sudije. Posebna. ova ograničenja se primenjuju na sudske službenike. Ideja o sudijskoj štedljivosti favorizuje odbijanje predloga za izuzeće. pa zahtevaju posebna pravila o sukobu interesa. Advokati koji imaju posebne uloge uviđaju da se na njih primenjuju posebna pravila o sukobu interesa. Sudijama je zabranjeno da pregovaraju o zaposlenju sa advokatima koji trenutno zastupaju stranke pred sudom u kome sudija sudi.) proširili su svoje pravne poslove na razne advokatske kancelarije. MP 1. osiguravajuća društva. itd.12 Bivši sudija ne sme da se upusti u privatno zastupanje u predmetu u kome je lično učestvovao kao sudija. MP 1.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Najmanje jedan sud je ukazao da će takva taktika smanjiti uspešnost predlaganja institucije za izuzeće. tako da će sve te advokatske kancelarije biti izuzete iz zastupanja klijenata protiv institucije. ako sudija lično i u velikom obimu učestvuje u postupku pred sudom. bolnice. spor se usporava dok se novi zastupnik ne upozna sa predmetom.

„Sporno pitanje” obuhvata mnoštvo instanci i postupaka koji podrazumevaju angažovanje organizacije određene stranke ili stranaka.12 (c). Bivši državni “advokat ne sme da zastupa klijenta koji je povezan sa sporom u kome je advokat lično i u znatnoj meri učestvovao”. Ova definicija isključuje izradu nacrta ili propisa i drugih postupaka organizacije koji imaju opštiju primenu. Pravilo o sukobu interesa izuzima slučajeve za koje zakon inače dozvoljava privatno zastupanje. kao državni advokat. Posebna pravila sukoba interesa primenjuju se na advokate koji prelaze iz prakse u državnim institucijama u privatnu praksu.11(c). Pravilo definiše šta podrazumeva pod »spornim pitanjem«. bivšem državnom advokatu takođe je zabranjeno da zastupa privatna lica koja predstavljaju suprotne strane licima o kojima advokat ima poverljive informacije. pribavljene tokom rada u državnim organima.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Nespojivi poslovi advokata kancelariji u kojoj sudija radi da nastavi sa zastupanjem u kome je sudija izuzet iz daljeg učešća. Izuzev u slučajevima kada zakon izričito dozvoljava takvo zastupanje. Tek kasnije je privatno zastupanje u vezi sa radom u upravnim organima »sporno pitanje« koje pokreće analizu sukoba interesa.11. MP 1. Ovo pravilo sukoba interesa primenjuje se bez obzira da li je advokat promenio stranu u sporu. Zato je privatno lice. Postoje tri izuzetka koja dozvoljavaju bivšem državnom advokatu da se upusti u kasnije privatno zastupanje čak i ukoliko je njegovo učešće bilo lično i u znatnoj meri. Interesima privatnih lica u ovom slučaju preti rizik. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 163 . MP 1. MP 1. a koje mogu biti iskorišćene protiv suprotne strane MP 1.11. Organizacija može da zanemari sukob interesa davanjem saglasnosti.

navodi posebne predmete koji su advokatu zabranjeni da ih preuzme: • • Kada se suprotna strana konsultovala sa advokatom u toj meri da je započet odnos punomoćnika Kada se interesi klijenta sukobljavaju sa interesima drugog klijenta istog advokata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 164 . Takođe. ono koje mora da zanemari sukob interesa ukoliko advokat želi da mu se dozvoli da nastavi sa zastupanjem. Nespojivi poslovi advokata a ne organizacija.). Osim toga. taj sukob se prenosi na sve advokate u organizaciji (što je obično advokataska kancelarija) u kojoj advokat radi. moraju da opišu realna očekivanja uspeha (član 22) ali nikad neće garantovati povoljan ishod. predmeti mogu biti preuzeti ukoliko advokat ima »poseban« odnos sa suprotnom stranom. sve dok je klijent o tome obavešten (član 25. čak i ukoliko to prejudicira obaveze punomoćnika. advokati ne mogu da odlažu obaveštenje o tome da li će preuzeti predmet ili ne (član 21.). »Nelegitimni« predmeti se ne mogu prihvatati (član 24.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Iako se ne odobrava ta praksa. Član 26. (član 23. Posebni problemi sukoba interesa odnose se na slučaj kada advokat treba da se pozove kao svedok MP 3. Standardi u Japanu U Japanu. Ovo pravilo izuzeća uglavnom se zasniva na ideji da ako jedan advokat poseduje poverljive informacije to praktično znači da ih poseduju svi advokati u kancelariji. Posebna. D.7. ako advokat ima sukob interesa. ne toliko restiktivna.). pravila za izuzeće primenjuju se kada su bivši državni advokati oni advokati iz advokatske kancelarije koji imaju sukob interesa.). problemi lojalnosti i nedoličnosti nastaju kada jedan advokat prihvati zastupanje iz koga bi drugi advokat iz kancelarije bio izuzet zbog sukoba interesa. Opšte pravilo u SAD je da.

i 31. Ako je već preuzeo predmet.-29. ovo ne bi trebalo da se dešava. i u članu 32. propisuju dužnosti delovanja bez odlaganja. Oni su navedeni kao: • • “Predmeti u kojima je advokat podržao suprotnu stranku konsultacijama. advokat ima obavezu da obavesti klijenta i otkloni sukob interesa. zato što on takođe ima obavezu da se obavesti koliko god je to moguće pre nego što preuzme predmet. Ako sukob interesa postoji među klijentima. Kada je advokat prethodno vodio predmet u drugom svojstvu. uz redovno obaveštavanje klijenta. Član 25. Kodeksa) koje advokati ne mogu da preuzmu. i u kojima je advokat bio angažovan kao partner ili advokat zaposlen od strane pomenute kancelarije“ • • • • Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 165 . njegovi kljenti ili klijenti drugih advokata. on bi trebalo da obavesti oba klijenta o situaciji. Razlog tome mogu biti drugi advokati u njegovoj kancelariji.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. navodi širok spisak predmeta (proširenih iz člana 26. kao deo svojih dužnosti“ “Predmeti koje je advokat imao kao arbitar u arbitražnom postupku“ “Predmeti u kojima je [advokatska kancelarija] podržala suprotnu stranku kroz tražene konsultacije ili je prihvatila suprotnu stranku kao klijenta. nije mu dopušteno da ga preuzme. Kada je suprotna strana zamolila advokata da vodi drugi predmet (klijent može da zanemari). Nespojivi poslovi advokata • • • Kada suprotnu stranu advokat zastupa u drugom predmetu (klijent može da zanemari sukob interesa). Međutim. Sukob interesa dominira u članovima 27. Kada postoji mogućnost da predmet ograniči advokatovu pravednost. Članovi 30. ili je suprotnu stranu prihvatio za klijenta“ “Predmeti u kojima je advokata konsultovala suprotna stranka a obim i forma konsultacija je bila takva da se smatra da se zasniva na uzajamnom poverenju između advokata i klijenta“ “Bilo koji predmet koji suprotna stranka traži od advokata da preuzme ili je već preuzeo“ “Predmeti koje je advokat imao kao javni službenik.

Nespojivi poslovi advokata • “Predmeti u kojima je [advokatsku kancelariju] konsultovala suprotna stranka a obim i forma konsultacija je bila takva da se može smatrati zasnovanom na uzajamnom poverenju između advokata i klijenta. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 166 .Nedelja 8 Lojalnost klijenta. advokati mogu da preuzmu nov predmet ukoliko se klijenti u već postojećem predmetu saglase. u korist suprotne strane“ • • U predmetima koji potpadaju pod treću ili poslednju kategoriju. gde je advokat zaposleni ili partner“ “Bilo koji drugi predmet koji je preuzela [advokatska kancelarija] gde je advokat partner ili zaposleni. i u kojima je advokat bio angažovan ili kao partner ili advokat zaposlen od strane pomenute kancelarije“ “Predmeti koji su već preuzeti u korist suprotne stranke od strane advokatske kancelarije.

Iliju Antića iz beogradske kancelarije poseti predstavnik velike međunarodne organizacije koji predlaže da napravi ponudu za preuzimanje Lagune. Ivan Jelić obavlja rutinski posao za firmu Foto Toto. Marko je sedam godina radio kao saradnik u advokatskoj kancelariji Perović i Janković i tri meseca je bio partner. u tom slučaju kancelarija može da razmotri načine kako da sadašnjeg klijenta učini bivšim klijentom. Klijent je vozio svoj Peugeot mini kombi kada ga je sa leve strane pozadi udario pijani vozač. Brava na zadnjima vratima mini kombija otvorila se prilikom udesa i dete je ispalo zadobivši fatalne povrede. Pre dve godine. Osim toga. ako ih ima uopšte. kvarove grejanja. i kvarove sistema dovođenja goriva. Nespojivi poslovi advokata Problemi za diskusiju 1. Marko je bio član tima koji je zastupao »Peugeot« u različitim parnicama pokrenutim od strane grupe ljudi protiv proizvođača vozila. . među kojima je i Niš. povući se iz zastupanja). Koje opcije Antić ima. Advokatska kancelarija je zastupala Peugeot u predmetima koji su obuhvatali navodne kvarove na kočionom sistemu. Kako treba da se odvija njegova analiza? Šta biste mu savetovali? 3. Aleksa je trenutno bez posla. korporacije koja se širi i koja ima holdinge u raznim granama industrije. Marko razmišlja da preuzme predmet. Foto Toto je mala podružnica Lagune. i advokat pristaje da zastupa Aleksu za 100 evra na sat. Sledećeg dana. koje bi mu omogućile da krene sa zastupanjem? Kada advokatska kancelarija ima advokata koji obavlja skroman obim posla za nekog klijenta i ako će taj posao dovesti do sukoba interesa. napustili su advokatsku kancelariju Perović i Janković i osnovali svoju. Marko i jedan kolega. 23-godišnji Aleksa dolazi kod advokata da bi ga zastupao u brakorazvodnoj pranici. što je polovina uobičajenog advokatskog honorara. dozvoljavajući tom advokatu da uzme klijenta za sebe. advokata pozove telefonom Aleksina majka. i da želi da plati honorar bez Aleksinog znanja. Ona objasni advokatu da je čula za sporazum između njega i Alekse i želi da plati razliku do uobičajenog advokatskog honorara. Pre mesec dana. Koje su posledice svake od opcija? Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 167 2. otpustiti advokata koji obavlja posao za klijenta. Zašto bi promena statusa klijenta ojačala argument advokatske kancelarije za preuzimanje posla za budućeg klijenta? Postoje bar tri načina za promenu statusa klijenta koji se mogu uzeti u obzir: završiti posao za sadašnjeg klijenta i napisati pismo u kome se jasno stavlja do znanja da je zastupanje završeno. Marko zna iz raznih pravnih časopisa da je u toku parnica podneta od strane grupe ljudi protiv firme Peugeot zbog navodnih kvarova na bravi zadnjih vrata. Marka je posetio budući klijent. U toj advokatskoj kancelariji. ona napomene da je Aleksa »glupo ponosan«. Kako treba advokat da reaguje? Koje opcije postoje? Do pre dve godine. i koji se nalaze na prakingu tržnih centara. U Nišu. sprečavajući na taj način kancelariju da preuzme znatan obim posla od budućeg klijenta. »otpustiti« klijenta (tj. Advokatska kancelarija Antić i Perić ima sedište u Beogradu i filijale u pet drugih gradova. Antić želi da preuzme ovo zastupanje. Dete klijenta je ubijeno u tragičnom udesu. malo preduzeće koje ima foto radnje u malim kioscima u kojima su slike gotove za jedan sat.Nedelja 8 Lojalnost klijenta.

i nakon konsultacija sa Anom. uključujući svedočenje veoma skupog lekara sudskog veštaka. Mirko je vozio u tom trenutku. Da li sudiju Milića treba izuzeti iz ovog zastupanja? Ana dolazi kod advokata Dragana u vezi sa pokretanjem potencijalnog postupka protiv lokalne agencije za trgovinu nekretninama. Nespojivi poslovi advokata Napišite analizu na dve strane svom partneru u vezi sa ispravnošću različitih postupaka koje advokatska kancelarija može da preduzme. U stvari. Sudija je presudio da Galenika nije ispoštovala krajnje rokove za predaju potrebnog materijala u istražnom postupku i naložio da Galenika ili preda traženi materijal ili da se suoči sa optužbom za nepoštovanje suda. 7. Mirko i Ivan dolaze kod vas i traže zajedničko pravno zastupanje. 8. Bojan ponudi da pokrije troškove nastale tokom iznošenja dokaza. Dok je radio kao sudija.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. Kao odgovor na to. advokat koji ima privatnu praksu. advokat pokreće inicijativu koja rezultira promenom propisa koja sprečava dalju aktivnost sindikata. Mirko i Ivan vozili su se zajedno na posao jednog jutra kada su imali saobraćajni udes. Jedan od Bojanovih prijatelja pita se da li je Bojanov postupak u skladu sa propisima. Pretpostavite da su činjenice iste kao u prethodnom pitanju. I Mirko i Ivan su tvrdili da je za udes kriv vozač drugog automobila iako je Mirko u trenutku udesa petljao sa svojim pojasom. Zbog toga što je njegov klijent siromašan. 4. Mirko i Ivan traže zajedničkog zastupnika u parnici koju hoće da pokrenu protiv drugog vozača u udesu. Kancelariji se obraća Galenika i traži usluge zastupanja. ona se saglasi da zanemari sukob interesa. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . Međutim. Nakon konsultacija. Da li time što plaća za svedočenje Bojan krši pravila etike? Advokat koji radi u Ministarstvu za rad sazna za predmet u kome je Sindikat radnika u cirkusu našao prazninu u jednom od propisa ministarstva. Međutim. Svaki nepristrasni posmatrač bi pridao veći značaj činjenici da je vozačeva okupiranost sigurnosnim pojasom neminovno morala uticati na stepen njegove pažnje. 168 6. ali ga Bojan uverava da je obezbedio da njegov klijent potpiše da zanemaruje sukob interesa. iz razgovora sa budućim klijentima i dva različita svedoka ispostavi se da je Mirko pio pre udesa i da je moguće da je kriv za udes. a da ne savetujete jednog od njih da potraži drugog zastupnika? 5. 9. preuzima pro bono predmet koji se tiče obligacionih odnosa za jednog siromašnog klijenta. Sada kada se bavi privatnom praksom. u ovom slučaju. Mirko i Ivan i dalje insistiraju da imaju jednog zastupnika i zanemaruju sve moguće sukobe interesa. Da li možete da ih zastupate? Sudija Milić je nedavno napustio sudnicu i počeo da se bavi privatnom praksom u advokatskoj kancelariji Perić i Ilić. Da li postoje okolnosti pod kojima možete zastupati i Mika i Ivana. agenciju vodi Draganova žena. Da li je Draganovo zastupanje Ane u postupku protiv agencije kršenje pravila etike? Bojan. i deo ličnih sredstava bračnog para je uloženo u pokretanje tog posla. Dragan je uveren da može da ostane neutralan. do sudije Milića došao je isti slučaj sa Galenikom.

da li ona podleže pokretanju disciplinskog postupka? Imate prijatelja advokata Aleksu. 13. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 169 . posle nekoliko dana. Aleksa vam se dopada. Osim krivičnih problema. ali ste nedavno čuli da je umešan u neke nedozvoljene radnje. Da li je ovo imenovanje dolično? Okružni tužilac u Beogradu bio je član vladajuće političke partije u prethodnom režimu. Sada on tuži članove tog režima za ozbiljna krivična dela. otkrili ste da je Aleksa nedavno sastavio testament svoje tetke u kome je on naveden kao jedan od korisnika. nekoliko takvih parova. Oni počinju da razgovaraju o posebnim detaljima razvoda. Dejana ima i finasijskih problema. njegov sin je upravo postao sudija u istom sudu. Nemaju dece. Međutim. 12. Nespojivi poslovi advokata da li advokat može da zastupa sindikat u parnici koju je pokrenula vlada na osnovu propisa? 10. Ako otkrijete da je Jelena kasije pristala da zastupa vozača koji vas je udario. Milena im daje na potpis ugovor o pružanju usluga bez dalje diskusije. 15. zove vas Dejanin brat i ponudi da plati ceo vaš honorar. nemaju loših osećanja jedno prema drugom. Advokat Milena imala je tokom svoje karijere. i vi se saglasite da sve uradite pro bono. Šta mora da se desi da biste prihvatili bratovljev predlog? Porodično pravo dozvoljava strankama pri razvodu da imaju jednog zajedničkog advokata ukoliko je to opravdano i razumno. već su podelili imovinu. Međutim. i bila je uspešna u svojoj ulozi posrednika. Zadobili ste teške povrede i nakon lečenja primili pozamašne račune iz bolnice. Da li ste dužni da prijavite Aleksu? Planirate da branite Dejanu u krivičnom postupku protiv nje. Tražite nadoknadu troškova i odlazite kod advokata Jelene. Međutim. Danas su kod nje došli Alisa i Nikola. pokriće od osiguranja. Znate da je advokatima zabranjeno da sastavljaju dokumenta u kojima su lično oni korisnici. vozač je prošao na znak stop i udario vas. i izgledaju joj savršeno za tu situaciju. Dok ste prelazili ulicu preko pešačkog prelaza jednog popodneva. Opišete joj detalje nesreće. ali odbija da vas zastupa jer otkriva potencijalni sukob interesa. Zbog toga. Da li je Milena prekršila neki propis? Ministar pravde nekad je bio sudija Opštinskog suda u Beogradu. 14. radeći brakorazvodne pranice.Nedelja 8 Lojalnost klijenta. kao i svoju istoriju bolesti i medicinske probleme. Trenutno je takođe član Visokog saveta pravosuđa (telo koje imenuje sudije Skupštini na razmatranje). Advokat veruje da imate osnova za pokretanje postupka. Da li on treba da bude izuzet? 11.

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 170 .

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 171 . Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima.

a u najboljem slučaju može sugerisati pitanja koja treba postaviti svedoku. svedocima ili kolegama advokatima) umanjuju revnost advokata u odnosu prema klijentu. Kao posledica ove razlike između kontinentalnog i anglosaksonskog pravnog sistema. svedoci. A. Upravo zbog činjenice da Kodeks profesionalne etike oskudno reguliše obaveze advokata prema trećim licima. Dok Kodeks profesionalne etike advokata do detalja reguliše kako advokat treba da sarađuje sa drugim advokatima. suprostavljene stranke koje nemaju zastupnika) samo su letimično pomenuta. Te ograničenije obaveze prema trećim licima (na primer. U drugim državama advokati mogu direktno postavljati pitanja svedocima u toku postupka. ostala treća lica (sudije. Ali njihova revnost nije bezgranična. u daljem tekstu kao dopusnski izvori prava biće prikazani članovi Krivičnog zakonika Srbije i Statuta Advokatske komore Srbije. Na neki način. U nekim državama advokat samo predlaže sudiji moguće svedoke za ispitivanje. osnovno poštovanje prema drugima ograničava advokata u favorizovanju klijenta. Standardi u Srbiji Etički propisi u Srbiji zauzimaju veoma interesantan stav kada su u pitanju obaveze advokata prema trećim licima. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 172 . Ima veoma malo obaveza ovakve vrste u kojima treće lice nije drugi advokat. postoji mnogo više odredbi u pogledu ophođenja prema trećim licima u SAD nego u Evropi ili Japanu. U mnogim državama kontinentalnog pravnog sistema svedoci se ne traže i ne ispituju. OBAVEZE PREMA TREĆIM LICIMA Advokati prvenstveno imaju odgovornost prema svojim klijentima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata 1. prema suprostavljenim strankama.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima.

za lakše povrede izriče se novčana kazna. sudu . stav 3. Krivičnog zakonika predviđa kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina za onoga ko silom ili pretnjom da će neposredno upotrebiti silu spreči sudiju ili javnog tužioca u vršenju njegove sudijske. S druge strane. (stav 6. Krivični zakonik Srbije predviđa brojna krivična dela u vezi odnosa advokata i sudova i advokata i javnih tužilaca. Statuta Advokatske komore Srbije. nije neophodan uslov da postoji određena vrsta odnosa između dva advokata. Prema članu 124. teže povrede advokatskih dužnosti. sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica”. Statuta Advokatske komore Srbije. mora sa njima govoriti jasno. javnim tužiocima. Ukoliko je učinilac krivičnog Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 173 . odnosno tužilačke dužnosti.) „nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa”. Član 322. a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata u trajanju od 6 meseci do 5 godina. inter alia. Na osnovu člana 126. svedoku . advokatskom pripravniku. Takođe. nezastupanim strankama i svedocima Advokat treba da se ophodi prema sudu i njegovim članovima “učtivo” i uz dužno “poštovanje”. Minimalna novčana kazna iznosi petostruko od propisane minimalne advokatske tarife. uključuju: • „nedolično ponašanje prema drugom advokatu.) „zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika” (stav 26.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. njegovim članovima. Sa druge strane. dok maksimalna novčana kazna iznosi petostruko od maksimalne propisane advokatske tarife. druga pomenuta povreda može da se desi pred sudom ili sa njim u vezi. protivnoj ili svojoj stranci . Reklamiranje i načini privlačenja klijenata (i) Obaveze advokata prema sudu. (stav 22. veštaku .) • • „zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije” (stav 25.) • Teža povreda koja je prva pomenuta može se odnositi kako na advokata tako i na bilo kog službenika.

Krivičnog zakonika inkriminiše kvalifikovan oblik krivičnog dela sprečavanja i ometanja dokazivanja koje je usmereno prema svedoku. Član 336.Naime. ili prema njemu primeni silu ili pretnju u nameri da to lice davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče na ishod postupka. veštaku ili drugom učesniku u postupku. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata dela bio izazvan protivzakonitim ili grubim ponašanjem sudije ili javnog tužioca. stav 3. ili delimično ili potpuno učini neupotrebljivom predmete koji služe za dokazivanje. stav 5 Krivičnog zakonika Srbije propisuje istovetan osnov oslobođenja od kazne koji je predviđen članom 322. da takav Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 174 . advokatima je zabranjeno da tajno snimaju bilo čije razgovore. sakrije. stav 1.usled činjenice da su usmerena protiv sudije ili javnog tužioca. Član 323. izjave ili aktivnosti. Kodeksom profesionalne etike advokata. odnosno tužilačke dužnosti biti kažnjen zatvorom u trajanju od 6 meseci do 5 godina. Krivičnog zakonika Srbije navodi da će onaj ko napadne ili preti da će napasti sudiju ili javnog tužioca u vezi sa vršenjem njihove sudijske. propisana je kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina za onog koji učini ili obeća poklon ili drugu korist. Dva pomenuta krivična dela predstavljaju kvalifikovane oblike krivičnih dela. stav 2. uništi. a povreda prava koju bi time prouzrokovao je manja od štete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnoćom. član 323. U izuzetnim slučajevima. u nameri da spreči ili oteža dokazivanje. advokat može da iskoristi ovakav dokaz bez pribavljenog pristanka lica na koju se dokaz odnosi ukoliko advokat ne raspolaže drugim dokazima.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. može se osloboditi od kazne. koji propisuje novčanu kaznu ili kaznu zatvora u trajanju do jedne godine za onoga ko. Pored toga. Osnovni oblik krivičnog dela sprečavanja i ometanja dokazivanja inkriminisan je u članu 336.(„Ukoliko je učinilac dela bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem službenog lica“).

advokatima se. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata materijal nije upotrebljen. Smatra se takođe da je protivno Kodeksu “koristiti neukost. Za kvalifikovan oblik je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina. međusobni odnosi advokata čine pozamašan deo etičkih standarda. Krivični zakonik u članu 143. propisuje novčanu ili kaznu zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine za lice koje posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor. između ostalog. ii) Dužnosti advokata prema drugim advokatima Čini se da dobri kolegijalni odnosi između advokata imaju primarni značaj za tvorce etičkih propisa u Srbiji. inkriminiše kvalifikovani oblik krivičnog dela neovlašćenog prisluškivanja i snimanja koje se izvršava tajnim snimanjem od strane službenog lica u vršenju službe. pogotovo kada ova nema zastupnika. u stavu 3. nalaže: • • • • da se advokati učtivo ophode jedan prema drugom da bez odlaganja odgovaraju na obraćanje drugih advokata da jedan drugog informišu o molbi sudu za odlaganje da se mlađi advokati predstavi uvek po stažu starijem kolegi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 175 . pogodila važne. izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni. etički propisi u Srbiji su posvećeni pre svega unapređenju odnosa između advokata. Tako.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima.” Izuzimajući ovaj primer. Te obaveze Kodeks zatim taksativno nabraja u trinaest tačaka. zabludu ili zaplašenost suprotne stranke. Kodeksa profesionalne etike advokata) Izuzimajući navedeno odstupanje predviđen Kodeksom. Kodeks predviđa da obaveza uspostavljanja i održavanja dobrih kolegijalnih odnosa nalaže advokatu niz obaveza. Dok je regulativa odnosa advokata sa ostalim trećim licima manje zastupljena u Kodeksu. Krivični zakonik u članu 143. stav 1. da bi se za svog klijenta postigao neopravadan uspeh. opravdane i na zakonu zasnovane interese njegovog klijenta (član 33.

i druge evropske države su uglavnom ćutljive po pitanju etičkih dužnosti svojih advokata prema obavezama koje imaju u odnosu na treća lica. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 176 . član 121. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata • da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata. Ukoliko su kolegijalni obziri u suprotnosti sa interesima klijenta. lično jemstvo u pogledu isplate troškova za traženu zamenu i obezbeđivanje pomoći i tumačenja inostranom kolegi koji radi u Srbiji. po njegovom zahtevu. Obuhvataju zamenjivanje advokata. u procesnoj radnji. B. osim ako se na drugi način ne može izbeći nastupanje docnje. Ima ih manje u odnosu na odeljak koji se odnosi na obaveze. To obuhvata razmenu mišljenja i saznanja sa ostalim advokatima i nuđenje profesionalne pomoći advokatima. ophođenje prema ovom problemu je raznoliko u različitim državama Evrope. Primer raznolikosti se može uočiti razmatranjem obrade pitanja u CCBE. kao i bavljenje tim problemom u dve države ponaosob.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima.). Nakon toga. Kodeks prelazi sa ovih pravila koja su obavezna na ona kojih advokat treba samo da se pridržava. Evropski standardi Slično Srbiji. u Italiji i Francuskoj. Kodeks zatim pominje nešto što će postati tema koja se ponavlja u nekoliko država sa etičkim propisima o kolegijalnosti. ova kategorija navodi zadatke za koje se preporučuje da budu izvršeni. Umesto da želja za ovim odnosom utiče da propisi budu obavezni ili pak nešto što advokat treba da radi. Kao i sa mnogim drugim pitanjima. Sledeća kategorija propisa se takođe bavi kolegijalnošću među advokatima. interesi klijenta imaju prednost (Kodeks.

Prema ovom nejasnom standardu. Ovaj standard se takođe primenjuje na odnos advokata sa arbitrima i drugim osobama koje “makar i privremeno. CCBE takođe zahteva da se advokati iz država članica odnose na uljudan način jedan prema drugom. u skladu sa njihovim etičkim propisima. CCBE ne postavlja nikakve uslove u odnosu na ophođenje advokata prema svedocima ili strankama koje nemaju zastupnika. u objašnjenju “standarda dužnog poštovanja” koje se nalazi u CCBE. ali tom odnosu ne treba udovoljavati žrtvovanjem klijentovih interesa. CCBE ne postavlja posebne zahteve prema advokatima u pogledu njihovog ophođenja prema trećim licima. To je jasno dato kao primer. Dok CCBE ne pominje ophođenje prema suprotnoj stranki koja nema zastupnika.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. U odnosu prema sudu. CCBE poziva na kolegijalne odnose. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 177 . U stvari. Ponašanje prema sudu. na primer. ovo je sve što se može naći u CCBE a što se odnosi na obaveze advokata prema trećim licima. to je jedini standard koji se pominje u CCBE. Konačno. obavljaju pravosudne ili kvazipravosudne dužnosti. međutim. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata (i) CCBE Na primer. advokatima je zabranjeno da uspostave kontakt sa sudijom bez obaveštavanja suprotne stranke. itd. suprotna stranka koja nema zastupnika je jedino treće lice prema kojem francuski advokat ima obavezu bilo koje vrste. drugim advokatima.” Što se tiče poslovnog odnosa advokata prema drugim advokatima. od advokata se jednostavno zahteva da “pruža dužnu pažnju pravdenom sprovođenju postupka”. jednostavno nije pomenuto. (ii) Standardi u Francuskoj Standardi u Francuskoj takođe pokazuju nedostatak detaljnih smernica u većini oblasti.

ukoliko suprotna stranka nije angažovala zastupnika. U radu sa drugim advokatima. kada su u pitanju svedoci na suđenju. Moraju izbegavati preterano korišćenje pritiska i ne mogu direktno davati sugestije da bi obezbedili povoljne dokaze od svedoka.” Takođe.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. (iii) Standardi u Italiji Standardi u Italiji ne pominju bilo kakve obaveze prema suprotnoj stranki koja nema zastupnika. Advokatu nije dozvoljeno da preti ili nepravedno iskoristi svedoka. Prema sudijama se treba ophoditi uz odgovarajući nivo “dostojanstvenosti i poštovanja koje je uslovljeno njihovim položajem. To pismo mora obavestiti stranku da ona ima pravo na advokata.” Slično kao u Francuskoj. ali razmatraju (mada na prilično nejasan način) obaveze advokata prema drugim advokatima. o predmetu koji je u toku i vodi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 178 . Italijanski advokati imaju obavezu sličnu onoj koju imaju njihove američke kolege. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Kada advokat želi da uspostavi prvi put kontakt sa potencijalnom suprotnom strankom. Pravilo za sudije je prilično slično pravilu koje se odnosi na postupanje prema kolegama advokatima. osim u “posebnim” slučajevima razgovor sa sudijom. advokatu je dozvoljeno da direktno upućuje formalna pitanja stranki i odgovara direktno istoj. sudijama i drugim pravnicima. Ista pravila bi se primenjivala ukoliko stranka kontaktira advokata telefonskim putem. svedocima. njemu je dozvoljeno da to učini isključivo pismenim putem. Kada jednom postupak otpočne. odnosi i lični kontakti se moraju zasnivati na “iskrenosti i integritetu. ali advokatu nije dozvoljeno da uspostavi kontakt sa suprotnom strankom drugačije osim putem pošte. da treba da dostavi ime svog savetnika i informiše suprotnu stranku o prirodi zastupanja. dužnost uspostavljanja dobrog odnosa sa drugim advokatima je obavezna sve dok ne predstavlja prepreku sposobnosti dolične odbrane klijenta.

naročito tokom istražnog postupka. Takva treća lica su. porotnici i zainteresovane stranke koje nemaju zastupnika. zahteva od advokata uljudno. u SAD su postavljene široko i loše su definisane. Američki standardi Američki standardi se mnogo više primenjuju na treća lica u odnosu na standarde većine drugih država. puno poštovanja prema toj osobi. ponašanje prema drugim pravnicima. je takođe zabranjen izuzev ukoliko je prisutan i advokat koji zastupa suprotnu stranku. Treća lica su stranci u odnosu između advokata i klijenta. suprotne stranke. Dužnosti prema trećim licima predstavljaju ograničenja primarne obaveze koju advokat duguje klijentu. što uključuje i osoblje sopstvene advokatske kancelarije. ili metode pribavljanja dokaza koje ugrožavaju zakonska prava tih lica.” Konačno. bitan cilj će poslužiti da se uz pomoć ispitivanja: kompetentno pripreme za unapređenje pravovaljanog interesa klijenta bilo putem spora. one formiraju granice oko prihvatljivih postupaka advokata. C. na primer. kulturno postupanje. kojima on favorizuje klijenta. Advokati ne smeju da koriste “sredstva koja nemaju značajniju svrhu već da zbune. uspore ili opterete treće lice. Oni mogu i ne moraju imati zastupnika. svedoci. kao i ophođenje prema bilo kome s kim advokat može stupiti u kontakt tokom obavljanja svoje profesije. Drugim rečima.” Dok u većini slučajeva ispitivanje optereti ili uspori svedoke. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 179 . Prema arbitrima i sudskim veštacima se takođe treba ophoditi “iskreno i pošteno.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. planiranja aktivnosti ili na oba načina. Samo ukoliko korišćena sredstva nisu predviđena za unapređenje klijentovog pravovaljanog interesa. (i) Svedoci Granice sprečavanja nanošenja štete svedocima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata ga taj isti sudija.

(ii) Sud i njegovi porotnici Tokom suđenja advokati iz Amerike su dužni da se pokoravaju nalozima suda povodom svedočenja. Međutim. Advokatima nije dozvoljeno da ulaze u domove svedoka tvrdeći da su čitači strujomera u cilju obezbeđivanja pristupa informacijama. Osim toga. uključujući svedoke. Kao što se može očekivati. Uglavnom se tako uznemiravanje javlja tokom unakrsnog ispitivanja svedoka. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata već im je namena da uznemire. uspore. advokati se moraju pažljivo i pravično ophoditi prema osobama koje nemaju zastupnika. Svedoci formalno ne “pripadaju” strankama. advokatima je zabranjeno da pokušavaju da utiču na službena lica i porotnike na nelegalan način. i da se suzdrže od neprijatnog ponašanja prema svedocima. Povodom poslednje navedene situacije. Metode istrage koje pokušavaju da obezbede prednost time što advokat simulira nezainteresovanost za klijentov problem su zabranjene. odluka na kraju krajeva počiva na samom svedoku. tada će ispitivanje svedoka biti zabranjeno. advokatu su ograničeni načini da drugoj strani onemogući pristup svedocima za koje postoji mogućnost da su mu naklonjeni. svedok je slobodan da bude ili ne bude kooperativan u odnosu na stranke u sporu. iako unakrsno ispitivanje svedoka može biti napadno kada se za tim ukaže potreba. na primer. predložiti svedoku da se sakrije. niti mogu unajmiti druga lica da to obave za njih.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. prikrije dokaze ili se opire razgovoru sa suprotnim strankama ili njihovim savetnicima. Pravila idu jedan korak dalje i takođe zabranjuju ex parte komunikaciju sa “porotnikom. uz nekoliko izuzetaka. Ukoliko se ne koriste formalna sredstva istražnog postupka. Nedopustivo je. Kao ishod toga. ono ne sme dostići nivo nepotrebnog ponižavanja svedoka. opterete ili zbune svedoka kao cilj sam po sebi. prema svom nahođenju. budućim sudijom ili Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 180 .

čak i na najbezazlenije. Posebno se osuđuju kontakti u kojima advokat izražava svoje nezadovoljstvo ispravnošću presude koju je donela porota. ono što se može reći takvoj osobi je ograničeno. a u pogledu porotnika ta pravila se energično primenjuju. na komentare ili pitanja porotnika. osim ako to nije izričito dozvoljen nekim drugim zakonom. sudija treba da obavesti porotnike (to je obično podsetnik na obaveštenje koje je već dato) da je advokatima po dužnosti zabranjeno da odgovaraju. Pravilo je predviđeno ne samo za prevenciju namernog pokušaja nametanja pristrasnosti ili predrasuda porotnicima već i za sprečavanje nedoličnog ponašanja i mogućnosti ostvarivanja prednosti od strane jednog advokata na suđenju razvijanjem prijateljskih odnosa i zbližavanjem sa porotnikom. advokat ne treba da odgovori na porotnikovo obraćanje. Advokat tada treba da obavesti savetnika suprotne stranke o tom događaju. Advokati imaju kako afirmativnu obavezu tako i dužnost razjašnjavanja. obrati se sudiji u prisustvu savetnika suprotne stranke i podnese sudiji izveštaj o tom događaju. koji bi se smatrao uznemiravanjem porotnika.” Ceo tekst je opsežan i zabranjuje sve forme komunikacije.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata drugim službenim licem” osim ako to nije “odobreno zakonom ili nalogom suda. Advokat je pod afirmativnom obavezom da se uzdrži od izjavljivanja ili nagoveštavanja da je advokat nezainteresovan za predmet u vezi sa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 181 . što se tiče uloge koju advokat ima u komunikaciji sa osobom koja nema zastupnika. komentar ili pitanje. Čak i nakon završetka postupka advokati ne mogu da uspostave kontak sa porotnicima. Da bi se izbegla grubosti advokata prema porotniku. (iii) Stranke koje nemaju zastupnika Iako američkim advokatima nije zabranjena komunikacija sa osobama koje nemaju pravnog zastupnika a koje nisu uključene u predmet njihovog klijenta. U teškoj situaciji kada se porotnik bezazleno obrati advokatu tokom pauze u postupku. kroz “nevinu” konverzaciju.

Kada advokat "razborito pretpostavi" da je osoba koja nema zastupnika pogrešno protumačila zainteresovanost advokata za predmet. Japan ima nekoliko pravila koja se odnose na ophođenje prema trećim licima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata kojim komunicira. sa svedocima događaja kao i suprotnim strankama koje odluče da pokrenu postupak bez pravnog savetnika. povodom ispitivanja činjenica. U protivnom se ne bi moglo komunicirati. advokat je dužan da uloži napor da pojasni svoju ulogu.3 ne zabranjuje prikupljanje činjenica pod uslovom da advokat to čini bez davanja saveta (osim saveta o angažmanu savetnika) osobi koja nema zastupnika. Bilo kakav pokušaj da se osoba koja nema zastupnika dovede u zabludu u vezi sa advokatovim interesovanjem podvrgava advokata disciplinskim merama. Kao i druge države kontinentalnog pravnog sistema. uz jedan izuzetak. Advokatima je dozvoljeno da savetuju osobe koje nemaju zastupnika da angažuju savetnika. Američkim advokatima je zabranjeno davanje pravnih saveta osobama koje nemaju zastupnika a sa kojima neizbežno dolaze u kontakt. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 182 . Advokatima mora biti dopušteno da prikupljaju informacije od osoba koje nemaju zastupnika. pored propisa koji ohrabruju uljudnost među advokatima. Model pravila 4.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . nastavlja se između bivših supružnika bitka oko starateljstva. Tužilac ubedi Anu da ima nepobitne dokaze i ona provizorno prihvata dogovor koji će njenog klijenta smestiti u zatvor tokom većeg dela njegovog života. i rekao je da smatra da njegov klijent neće prihvatiti manje od 10. Rekao je da je njegov klijent tražio savet od sedam lekara. 4. umesto da proda imanje advokatovom klijentu. 5. Kasnije. bez kraja na vidiku.000 €. nalazi treće lice koje plaća punu cenu. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Problemi za diskusiju 1 Advokat Ana zastupa čoveka koji je okrivljen za ubistvo. Prodavac. Jelić je preuveličavao istinu u nekoliko slučajeva. da bi ih razjasnili. pre sastanka sa kliijentom u cilju razmatranja njegovog mišljenja u vezi sa provizornom pogodbom. 3. Ženin advokat razmatra postupak sa svojim klijentom. Nakon razmišljanja o izjavama svog advokata. Da li advokat bivše žene podleže disciplinskim merama? 183 2. On veruje da to čini stvari interesantnijim i da drugi advokati ne samo da očekuju takvo preterivanje već rade potpuno istu stvar. U stvari. Da li je Jelićeva taktika pregovaranja podložna disciplinskim merama? Advokatov klijent želi da kupi skupo imanje na plaži ali bi želeo da dobije nižu cenu od one koju nudi prodavac. već će i odrediti smrtnu kaznu. Advokatov prijatelj odigra ulogu ispektora Organizacije za očuvanje okoline i kaže prodavcu da je susedno imanje kontaminirano i da njegovo imanje zbog toga može izgubiti na vrednosti. Tužilac kaže Ani da veruje da su dokazi protiv njenog klijenta toliko jaki da će porota ne samo da ga proglasi krivim. Muž namerava da mu njegova devojka bude glavni svedok. prema tome. Ženin advokat je zabrinut jer smatra da bi muž bio voljan da postigne sporazum.000 €. pokušavajući da uspostave dogovor o optimalnom načinu izjašnjavanja okrivljenog.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Da li tužilac podleže disciplinskim merama zbog dovođenja Ane u zabludu u pogledu jačine njegovih dokaza? Tokom pregovora advokat Jelić je ponekad sklon blagim preterivanjima. Nakon davanja iskaza od strane devojke advokat bivše žene primećuje nekoliko zbunjujućih stvari i poziva devojku. Nekoliko dana pre suđenja tužilac i Ana se sastaju i pregovaraju. bez stalnog pritiska od strane njegovog advokata koji mu sugeriše da “ne popušta”. Jelićev klijent je konsultovao samo dva lekara i on veoma dobro zna da bi njegov klijent bio veoma zadovoljan ukoliko dobije 5. Tokom nedavnog sastanka povodom pregovora u vezi sa oštećenjem vozila. Da li bi advokat trebalo da podleže disciplinskim merama? Muž i žena su uključeni u razvučen brakorazvodni postupak. Prodavac brzo reaguje i. žena stupi u kontakt sa svojim mužem da bi pokušala da postigne sporazum. i da svedoči o svim ispadima koje je njegova žena imala u prošlosti. a kojima je ova prisustvovala. Ženin advokat takođe izjavi da bi ljudi ponekad postizali sporazume mnogo lakše bez tako ogorčenih uticaja. Da li ženin advokat podleže disciplinskim merama? Nakon jednog ogorčenog razvoda. nije pretrpeo štetu od lažnog izveštaja Organizacije za očuvanje okoline. bez prisustva njihovih advokata. ona je još jednom razmatrala tužiočev predmet i našla velike praznine u tužiočevoj teoriji. čija se mišljenja o ozbiljnosti povreda njegovog klijenta podudaraju.

konobaricom i barmenom. niti afirmativno laže i daje neki drugi razlog za svoju radoznalost. koji se odigrao u lokalnom baru. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata 6. itd. Da li advokat podleže disciplinskim merama? Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 184 . On se ne predstavlja kao advokat. Jedne večeri advokat odlazi u bar i seda sa nekoliko stalnih gostiju. U toku razgovora advokat im postavlja pitanja o tome da li kelnerica često prosipa pivo i tako pod postaje klizav.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Advokat zastupa čoveka povodom slučaja okliznuća i pada.

Reklamiranje i načini privlačenja klijenata 2. čiji su klijenti obični ljudi. Advokati. Za ovakve advokate i klijente.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. REKLAMIRANJE I NAČINI PRIVLAČENJA KLIJENATA Klijent mora na neki način da sazna o vrstama usluga koje određeni advokat pruža. smatraju Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 185 . kako bi odlučio da ga angažuje u svom predmetu. U šali se kaže da se takvi advokati reklamiraju na terenima za golf. da svodi profesiju na običan biznis koji se završava uz pomoć slogana i džinglova koji se lako pamte. ciljajući pojedince za koje postoji mogućnost da će im biti potrebna pravna usluga. Drugi. bilbordi ili oglasi u telefonskim imenicima. ali ova dva pojma se međusobno razlikuju. su u velikom broju slučajeva svoje klijente »našli« na raznim društvenim događanjima po klubovima. koje su u početku imale formu novinskih oglasa dok se sada po negde pojavljuju TV reklame. pa čak i u SAD gde je većina načina reklamiranja advokata dozvoljena. obični ljudi ne mogu na taj način da dođu do advokata koji će ih zastupati. međutim. »privlačenje klijenata« odnosi se na direktniji. po neka reč ili preporuka bivših klijenata će poslužiti toj svrsi. poput banki i osiguravajućih društava. I reklamiranje i privlačenje klijenata predstavljaju aktivnosti dolaženja do klijenata. Svuda. postoji profesionalno negodovanje zbog reklamiranja advokata. Dok se »reklamiranje« obično odnosi na opšte širenje informacija o pravnim uslugama koje nije usmereno na određenu ciljnu grupu ili pojedince. razlika između ove dve metode postaje sve manja i nejasnija. oslanjanje na reklame. koji kao svoje klijente zastupaju institucije. predstavlja neophodan element za uspostavljanje odnosa između advokata i klijenta. Ostali advokati. ciljani kontakt i usmereno je na jednog ili nekoliko potencijalnih klijenata. U mnogim slučajevima. Smatra se da to spušta profesiju na nivo puke trgovine. Kako reklama postaje tehnički sve razvijenija. ne mogu na taj način da nađu svoje klijente i obrnuto.

Kodeksa taksativno određuje koje se situacije smatraju nuđenjem usluga i sticanjem klijenta na nečastan i nedopušten način. Član 38. Osim toga. Advokati ne smeju da ističu. vodiče i slične priručnike kao izabrani advokati ili u okviru grupe izabranih advokata. Smatra se da bi bez reklamiranja advokata opstala tradicija da advokati samo rade za moćne a ne za obične ljude. dele ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporučuje svoje usluge i svoju kancelariju. A. zabranjeno je pružanje pravnih saveta u javnim glasilima. navodi da je teška povreda dužnosti “davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti. advokatima nije dozvoljeno da budu uvršteni u imenike. Takođe. lakše povrede dužnosti ili disciplinske neurednosti). niti da Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 186 . u članu 124.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata reklamiranje advokata pohvalnim jer se time omogućava da su advokatske usluge dostupne većem broju ljudi svih društvenih klasa i položaja. Pravila u Srbiji Statut Advokatske komore Srbije razlikuje dve vrste povrede dužnosti advokata: one koje zaslužuju novčanu kaznu ili meru brisanja iz imenika advokata (tzv.” Reklamiranje advokata u Srbiji je veoma ograničeno. da daju svoje posetnice potencijalnim strankama. Kodeks profesionalne etike advokata u osmom odeljku reguliše zabranu reklamiranja advokata. adresare. Smatra se da reklamiranje advokata omogućava da zakon i njegove vrednosti dopru do običnih ljudi. ili da javno istupaju sa svrhom da preporuče svoju pravničku umešnost i stručnost da bi privukli klijente. kataloge. teže povrede dužnosti ili disciplinski prestupi) i one koje su kažnjive samo novčano (tzv. Isti dokument. na javnim skupovima ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama.

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

potpomažu štampanje i rasturanje ovakvih materijala, izuzev onih koji isključivo služe kao informacija u međunarodnom pravnom prometu. Ukratko, reklamiranje advokata smatra se veoma sumnjivom aktivnošću koja je veoma ograničena. Jedini izuzetak koji postoji u praksi u Srbiji, iako taj izuzetak nije eksplicitno pomenut u Kodeksu, predstavlja imenik advokata koji objavljuje Advokatska komora Srbije. Ovkavi imenici se mogu kupiti u svakoj knjižari. Oni sadrže kontakt informacije (broj telefona i adresu) svih advokata članova određene komore. Ovi imenici su dozvoljeni jer se smatraju dopunskim izvorom za rad i informisanje i sudija i advokata, i zbog te namene ne smatraju se nelegalnim reklamiranjem. Advokatska komora Beograda se u praksi susrela sa pitanjem da li se reklamiranje putem internet stranica smatra nepoštenim i nelegalnim. Iako Kodeks profesionalne etike advokata ne zabranjuje eksplicitno ovakav vid reklamiranja, Advokatska komora Beograda je u konkretnom slučaju zauzela stanovište da je takvo reklamiranje protivzakonito. To stanovište je obrazloženo činjenicom da tvorci Kodeksa nisu imali u vidu takav oblik reklamiranja u trenutku sastavljanja Kodeksa odn. da se praksa reklamiranja posredstvom interneta razvila poslednjih godina.

B. Evropska pravila Pojedine evropske države kontrolišu prirodu i obim reklamiranja advokata. Kodeks CCBE ne definiše koja je vrsta reklamiranja prihvatljiva u određenoj državi, već samo naglašava da advokati treba da se pridržavaju pravila države domaćina. Pravila veoma variraju od jedne države do druge. Zbog raznolikosti rešenja, priložena je sledeća tabela:

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

187

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

DRŽAVA

USLOVI ZA REKLAMU

PRIHVATLJIVI NAČINI Brošure, oglasi, telefonski imenici, objekti za reklamiranje, sponzorstva ili pravnički skupovi, seminari Brošure, memorandumi, imenici (profesionalni, telefonski)

KOMPARATIVNI PUBLICITET

PRIVLAČENJE KLIJENATA

Istinita, sa dostojanstvom i ukusom - bez FRANCUSKA identifikacije posebnog klijenta Poštena, uz poštovanje dostojanstva, ukusa i diskretnosti Lojalna, istinita, uz poštovanje dostojanstva. Ne sme da otkriva tajne, kompromituje nezavisnost advokata, ili obećava rezultate koji ne zavise od advokata Navode do 5 oblasti interesovanja (pod uslovom da advokat ima 2 godine iskustva). Stopa uspešnosti nije dozvoljena Koja sadrži činjenice i ne diskredituje komoru Koja sadrži činjenice i ne obmanjuje

Nije dozvoljen

Zabranjeno je približavanje pojedinačnim klijentima

ITALIJA

Nije pomenut

Strogo zabranjeno

ŠPANIJA

Nisu pomenuti

Zabranjen

Zabranjeno, bilo direktno ili indirektno.

NEMAČKA

Novine, informativna pisma, brošure

Nije pomenut

Nije pomenuto

ŠVEDSKA

Nisu pomenuti

Ne smete da kažete da ste bolji/jeftiniji od drugih Sve informacije moraju biti objektivne

Nije pomenuto

NORVEŠKA

Nisu pomenuti

Nije pomenuto

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

188

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

Advokati: Tačna je i ne obmanjuje ENGLESKA I VELS

Pravni savetnici: ne obmanjuje i ima jasno naznačene cene Pristojna, koja nije klevetnička Advokati: Nije dozvoljeno reklamiranje

Pravni savetnici: Vrste usluga i slučajevi koji su rađeni (uz saglasnost klijenta)

Advokati: Nema direktnih poređenja

Pravni savetnici: Nema neodobrenih telefonskih poziva i poseta

ŠKOTSKA

Nisu pomenuti

Zabranjeno poređenje honorara ili isticanje superiornosti

Nije dozvoljeno nametljivo mamiti klijente

SEVERNA IRSKA

Pravni savetnici: Reklame ne obmanjuju i ne navode honorare. Klijenti se mogu identifikovati uz njihov pristanak . Zabranjeno je reklamiranje radi »ličnog publiciteta«

Bilo koji medij (posebno štampani i elektronski)

Osim što se ne mogu objaviti, honorari se ne smeju ni porediti sa drugima

Nije pomenuto

ESTONIJA

“Lični publicitet” ne obuhvata ime, oblast, lokaciju i radno vreme

Isticanje superiornosti advokata nad drugima smatra se »ličnim publicitetom«

Nije pomenuto

RUMUNIJA

Otvaranje ili promena adrese Urađena kancelarije, dostojanstveno glavne oblasti rada u stručnim časopisima

Nije pomenut, ali nije obuhvaćen u koloni 2

Nije pomenuto

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

189

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

JERMENIJA

Istinita i ne obmanjuje Sve što se uklapa u obalsti pomenute u koloni 2 Ne može biti nepravedna, zasnovana na nečemu što nisu činjenice, urađena sa lošim ukusom ili neprikladna

Novine, televizija, elektronska komunikacija. Otvaranje kancelarije, promena adrese imena i oblasti rada Nema reklama na bilbordima, televiziji ili radiju. Dnevni štampani oglasi dozvoljeni su samo za otvaranje ili promenu adrese kancelarije Samo napomena o otvaranju ili promeni adrese kancelarije

Nije pomenut

Nije pomenuto

POLJSKA

Nije pomenut

Nije pomenuto

SLOVAČKA

Svi oblici zabranjeni

Nije pomenuto

HRVATSKA

Reklamiranje je zabranjeno

Nije posebno pomenuto, ali reklamiranje je zabranjeno

Posebno zabranjeno.

C) Pravila u SAD-u i u drugim državama Ograničenja metoda privlačenja klijenata predstavljala su jedan od značajnijih izvora tenzije nastale između populističkih i elitistčkih pravaca tokom istorije advokatske profesije u Sjedinjenim Američkim Državama. Jedna od prvih mera organizovane advokatske komore bila je nametanje ograničenja reklamiranju advokata. Reklamiranje se smatralo (i još uvek se donekle smatra) nedoličnim, iako je generacijama zabrana reklamiranja propisana od strane komore imala antikonkurentski i anti-potrošački efekat. Čak i nedavno propisana ograničenja, kao što su ona u Modelu Kodeksa čiji je nacrt sačinjen 1969. godine izgledaju daleka u odnosu na modernu praksu, jer su proglašena neustavnim na osnovu odredbi Prvog
Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 190

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

amandmana o slobodi govora. Iako su kao razlozi za uvođenje prvobitnih ograničenja navođeni dobar ukus, profesionalnost i zaštita klijenata, Advokatska komora Amerike je uvela ova ograničenja u vreme kada je njeno članstvo i uprava, iz različitih razloga, bilo sačinjeno od velikih advokatskih firmi čiji su klijenti bile isključivo kompanije. Ovi klijenti-kompanije su sve češće bili tuženi od strane žrtava nesrećnih slučajeva, o koje su se otimali jeftini, gradski advokati, uglavnom pripadnici etničkih manjina. S obzirom da su ograničenja reklamiranja advokata u dobroj meri uticala na smanjivanje mogućnosti pokretanja sudskih postupaka protiv kompanija, moglo bi se zaključiti da motivi Komore nisu bili isključivo profesionalne prirode. Termin „pridobijanje klijenata” predstavlja širok opis aktivnosti reklamiranja i privlačenja klijenata koje ne obuhvataju samo televizijske reklame, oglase u žutoj štampi i jurnjavu za ambulantnim kolima u potrazi za potencijalnim klijentima, već i marketinške prezentacije koje velike advokatske kancelarije preduzimaju da bi privukle nove klijente. Iako je manje verovatno da će opasnosti od ovih aktivnosti usmerenih na pridobijanje klijenata, imati uticaja na neku visoko razvijenu multinacionalnu kompaniju nego na žrtvu saobraćajnog udesa, ova ograničenja se, barem u teorijskom smislu, odnose na sve vrste advokata koji pokušavaju da pridobiju razne vrste klijenata. Termin „pridobijanje klijenata” takođe se koristi i zato što su nekadašnje razlike između termina reklamiranje i privlačenje klijenata počele da nestaju. „Reklamiranje” se obično odnosi na opštu distribuciju informacija u vezi sa pravnim uslugama, koje nisu usmerene na nekog određenog pojedinaca ili grupu. „Privlačenje klijenata” obično se odnosi na direktiji, ciljani kontakt sa jednim ili nekoliko pojedinačnih potencijalnih klijenata. Kako reklama postaje tehnički sve razvijenija i sammim tim sve prefinjenija, ciljajući pojedince za koje postoji mogućnost da će im biti potrebna pravna usluga, razlika između ove dve metode

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

191

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

postaje sve manja i nejasnija. Da li bi trebalo pismo koje opisuje advokativu hrabrost u borbi protiv zaplene imovine, i koje se šalje svakome čija se imovina oduzima, smatrati reklamiranjem ili privlačenjem klijenata? Zbog uticaja Prvog amandmana, koji se odnosi na slobodu govora, odgovor na ovo pitanje je danas manje važan nego što bi bio pre dvadeset godina. Bez obzira da li se radi o reklamiranju ili privlačenju klijenata, kao jedino relevantno pitanje se nameće da li je aktivnost pridobijanja klijenta lažna, obmanjujuća ili prisilna, i usled toga ne uživa zaštitu koju pruža Prvi amandman. Nasuprot ranije usvojenim ograničenjima Advokatske komore SAD-a u vezi sa pridobijanjem klijenata, Model pravila predstavljaju kratak pregled važećih pravila iz ove oblasti. Iako ostaje veliki broj nerešenih pitanja, moglo bi se ukratko reći da advokat može da koristi bilo koji oblik pridobijanja klijenata, osim ličnog kontakta ili telefonskog razgovora, pod uslovom da ta aktivnost nije lažna, obmanjujuća ili prisilna. Smatra se da kod pridobijanja klijenata ličnim kontaktom ili telefonskim razgovorom postoji velika mogućnost da budu prisilni i teški za procenu zbog nemogućnosti dokazivanja, da su usled toga zabranjeni. Postoje mišljenja da privlačenje klijenata ličnim kontaktom pre treba ohrabrivati nego zabranjivati, zbog toga što je žrtvama udesa posebno potrebna advokatska zaštita, na primer od procenitelja štete osiguravajućih društava kojima nije profesionalno zabranjeno da pored bolesničkog kreveta žrtve dobiju oslobađanje od odgovornosti u korist osiguravajućeg društva. Postoji važno ograničenje u vezi sa privlačenjem klijenata ličnim kontaktom. Ono je zabranjeno samo u slučaju da je »motiv advokata za takvu aktivnost lična novčana dobit«. To znači da, osim kada je advokat motivisan novčanom dobiti, ostaju samo ograničenja u vezi sa lažnim, obmanjujućim ili prisilnim privlačenjem klijenata. Šta će se tačno okvalifikovati kao lažno,

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

192

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

obmanjujuće ili prisilno određuje se od slučaja do slučaja, ali izgleda da je Prvi amandman bio dovoljan da se dalja ograničenja svedu na manju meru. Evo nekih primera šta se u određenim slučajevima smatralo lažnim, obmanjujućim ili prisilnim: • Izjava da honorar neće biti naplaćen ukoliko klijent ne dobije naknadu je obmanjuća ukoliko advokat ne obavesti klijenta da će njega teretiti snošenje troškova postupka u slučaju da izgubi parnicu. Natpis velikim slovima da je advokat član Komore Vrhovnog suda SAD može da bude obmanjujući jer na taj način se prenaglašava mala važnost takvog članstva. Televizijska reklama koja prikazuje advokata u sudnici kako drži završnu reč može da bude obmanjujuća ako ni jedan advokat iz te kancelarije nije nikada učestvovao u sudskom postupku. Bilbord koji prikazuje boginju pravde sa vagom koja preteže na jednu stranu i rečima »Neka vaga pretegne u vašu korist« je obmanjujući jer čitaocu daje utisak da advokati mogu nedolično da utiču na sud u korist klijenta. Pismo poslato porodici poginulog u avionskoj nesreći na dan kada je objavljen identitet žrtve, i kojim se porodica poziva da angažuje advokata da bi pokrenula tužbu protiv avio kompanije, smatra se prisilnim zbog vremena kada je pismo poslato.

U Japanu, članovi 10.-13. Kodeksa bave se začkoljicama »pridobijanja klijenata«. Reklamiranje je dozvoljeno »ukoliko ne degradira dostojanjstvo advokature«. Privlačenje klijenata je posebno zabranjeno, kao i pokretanje parnice na način koji bi »naneo štetu« ugledu advokature. Usluge prosleđivanja predmeta su posebno zabranjene- ne samo da je zabranjeno proslediti predmet nekom drugom, već i takav predmet primiti. Takođe je zabranjeno bilo kome davati nadoknadu za prosleđen predmet. Kasnije se u članovima koji se odnose na reklamiranje ono tretira na isti način kao u Kodeksu. U članu 29.2, kaže se da „advokat može da reklamira svoju praksu, pod uslovom da to ne radi na način suprotan od pravila, propisa i statuta predviđenih od strane udruženja”. U stvari, najveći teret reklamiranja nije na advokatu i

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

193

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima; Reklamiranje i načini privlačenja klijenata

ograničenjima, već na Advokatskoj komori i promovisanju. Član 29.3. kaže da nacionalna i lokalna Advokatska komora imaju obavezu da daju »širok publicitet« praksi advokata, advokatskoj profesiji ili bilo kojoj informaciji koja je neophodna da bi javnost tražila usluge advokata.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

194

na šta se ona nasmešila. Nakon toga Đorđe joj je objasnio šta je tužba i ponudio joj da je zastupa i da umesto nje sastavi odgovor na tužbu. sa opisom svoje advokatske kancelarije i uslugama koje nudi. koji je istog dana i podneo. Napravite jednostavnu. Da li bi Đorđe trebalo da podleže disciplinskim merama za kršenje pravila o privlačenju klijenata? Kakvo zlo se izbegava zabranom takvog ponašanja? Da li ima nečeg pozitivnog u ovoj zabrani? Rad u grupi. Formulišite je na način da bude u saglasnosti za zakonskim odredbama u jednoj zemlji. Dok se jedni bave krivicom. 4. Shvativši da je u nevolji. privatnoj advokatskoj kancelariji u kojoj se advokati bave različitim oblastima prava. a u kojoj se tražilo donošenje presude kojom se nalaže isplata duga u iznosu od 2500 dinara.Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Đorđe. Pripremite sa kolegama debatu na temu: da li reklamiranje advokata umanjuje dostojanstvo profesije ili je to častan način približavanja usluga advokata onim ljudima koji ne spadaju u krug moćnih ili elite? Advokat je u lokalnim novinama objavio oglas za prijem advokatskog pripravnika koji je zauzeo pola strane. a po osnovu ugovora o kupovini frižidera i na lošem srpskom jeziku ga upitala šta da radi. Zatim je izmenite u cilju prilagođavanja zakonskoj regulativi neke druge zemlje. Pretpostavimo da ste zaposleni u maloj. zakonski dozvoljenu reklamu kancelarije za telefonski imenik. Pokazala mu je sudski poziv i tužbu na koju je rok za odgovor isticao baš tog dana. Da li i ovakav postupak predstavlja kršenje te zabrane? 2. Đorđe joj je ponudio pomoć. čija je majka Romkinja. a ona se saglasila da će mu za ovu uslugu platiti iznos od 400 dinara. Nakon toga su otišli u njegovu kancelariju gde je on pripremio odgovor na tužbu. Advokat Đorđe nalazio se u hodniku suda kada je ugledao zbunjenu i umornu ženu s uplakanom bebom u naručju. što je znatno manji iznos od onog koji Đorđe obično naplaćuje. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 195 . prepoznao je njen maternji jezik i odgovorio joj na romskom. drugi rade prenos imovine. što je ona oduševljeno prihvatila. 3. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Problemi za diskusiju 1.

Nedelja 9 Obaveze prema trećim licima. Reklamiranje i načini privlačenja klijenata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 196 .

Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 197 .

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 198 . U takvim sistemima. odgovoran je za prikupljanje i iznošenje dokaza pred sudom. Nasuprot tome. pravila ponašanja advokata nameću advokatima mnogo više posebnih obaveza u vezi sa njihovim aktivnostima u sudnici. a advokati daju predloge koji će svedoci svedočiti i koja će im se pitanja postavljati i o čemu će se govoriti. Ova fundamentalna razlika u ulogama sudija i advokata ima brojne posledice kada je u pitanju ponašanje advokata. Svuda advokati moraju biti iskreni u svom obraćanju sudu. sudija odlučuje u ovakvim slučajevima. Osim toga. ovlašćenja advokata mogu se veoma razlikovati od države do države. Zato pravila ponašanja advokata u anglosaksonskom pravnom sistemu mnogo više govore o interakciji između advokata. U kontinentalnim pravnim sistemima. kao i o tome u kom obliku će se ti dokazi iznositi (svedoci ili dokumenti i tako dalje). stranke u sporu. ali advokati koji rade u anglosaksonskom pravnom sistemu više se obraćaju sudu i više od svojih kolega u kontinentalnim pravnim sistemima kontrolišu iznošenje dokaza. OGRANIČENJA ZASTUPANJA U oblasti ograničenja zastupanja. a ne sud. odlučuju o tome koji su dokazi najbolji za njihov predmet. Ovo advokatima u anglosaksonskom pravnom sistemu daje mnogo više prilike da budu iskreni ili neiskreni. Ova razlika je direktan rezultat razlike u podeli dužnosti i odgovornosti između sudija i advokata u sistemima kontinentalnog prava i anglosaksonskog prava. između advokata i svedoka i između advokata i suprotne strane. pošto proces prikupljanja dokaza kontrolišu advokati u anglosaksonskim pravnim sistemima. Advokat u anglosaksonskom pravnom sistemu. u kontinentalnim pravnim sistemima.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature 1. kada su u pitanju ograničenja zakona o iznošenju dokaza i sudskom postupku. advokati međusobno imaju mnogo više interakcije nego što je to slučaj sa kontinentalnim pravnim sistemima. koja se odnose na prikupljanje i prezentaciju materijala pred sudom.

Zato je obmanjivanje suda ili dozvoljavanje ili pomaganje klijentu da to radi svuda zabranjeno. U cilju očuvanja svog ličnog ugleda i ugleda advokature. previše revnosno zastupanje možda su ograničenije za advokate u kontinentalnom pravnom sistemu. kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti. u drugim javnim aktivnostima i u privatnom životu. Nije tačno ni za jedan sistem da je advokat spreman da se probija bez ikakvih obzira ili granica prema interesima suprotne stranke. Ali ako se ova ograničenja zanemare. Advokati u kontinentalnom pravnom sistemu mnogo više su ograničeni u postupku. Kodeksa navodi da pri obavljanju advokatske profesije. Prilike za snažno. U anglosaksonskim pravnim sistemima preovlađuje mišljenje da su advokati izuzetno revnosni i vatreni. Postoje ograničenja u razgovoru sa svedocima i postavljanju pitanja tokom postupka. Klijent mora biti u stanju da veruje svom advokatu da bi imao što efikasnije zastupanje. on bi nesumnjivo prekršio etičke norme. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 199 . A. Standardi u Srbiji Advokati u Srbiji su odgovorni za poboljšanje pravnog sistema i očuvanje pravde. advokat je dužan da čuva ugled advokature i vlastiti ugled i da nastoji da doprinosi opštoj i pravničkoj kulturi. Ukoliko bi Lord Brougham sledio interese svog klijenta tako što bi prezentovao lažne dokaze. advokati u kontinentalnim pravnim sistemima ništa manje ne žele da dobiju slučaj od advokata u anglosaksonskom pravnom sistemu.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature Jedna od osnovnih osobina koju advokat mora da ima je pouzadnost. Član 20. Sudovi moraju da veruju advokatima da bi sistem funkcionisao. davao izjave koje su pravno ili faktički beznačajne ili se upleo u nezakonito ponašanje kao što je podmićivanje osoba koje donose odluke. ali sklonost da se postojeća prilika iskoristi sigurno nije manja.

naklonost ili odbojnost prema učesnicima u postupku i da pobuđuje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i dužnosti da se govori istina. veštaka ili stranke. advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori. članovi veća. da kod ovoga izaziva strah. Sud će zabraniti stranci postavljanje određenog pitanja ili će zabraniti odgovor na postavljeno pitanje. u koji se lično uverio ili o kome raspolaže verodostojnim dokazima. Naime. kada advokati ili drugi učesnici u postupku ispituju svedoke ili druge stranke. član 34. advokati ne smeju da razgovaraju sa svedocima izvan sudnice i imaju obavezu da koriste samo dopuštena sredstva u borbi za interese klijenta. Kao i u nekim drugim sistemima kontinentalnog prava. Kodeksa profesionalne etike advokata nalaže da advokati smeju da koriste samo dopuštena i časna sredstva.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature advokat ne sme da ulazi ni u kakve poslovne veze sa nadripisarima. Osim toga. a ukoliko do takvog razgovora ipak dođe. ili će u suprotnom biti javno upozoreni ili novčano kažnjeni. na znanje. svaki slučaj nadripisarstva. Član 303. Zakona o krivičnom postupku. a u vezi sa članom 109. ako je već u pitanju sadržano kako na njega treba odgovoriti ili ako se pitanje ne odnosi na predmet. advokat ne sme na bilo koji način da utiče. Prema članu 108. pa čak ni da ostavlja utisak da želi da utiče. kao i da se uzdrže od od razgovora o predmetu sa osobama koje su predložene ili za koje zna da mogu biti predložene za svedoke. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 200 . Zakona o parničnom postupku nalaže da kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka. nije im dozvoljeno da ih vređaju ili na bilo koji način napadaju. Zakon o parničnom postupku i Zakon o krivičnom postupku nameću neka ograničenja advokatima u cilju zaštite svedoka i stranaka u postupku. savest i volju svedoka. stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu im neposredno postavljati pitanja.

da je protivno Kodeksu ukoliko advokat pribegava procesnim zloupotrebama. u sudnici zadržava i nakon izlaska ovih lica.8 propisuje da davanje netačnih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka takođe predstavlja tešku povredu dužnosti. suprotnom strankom ili njenim zastupnikom. Kodeksa profesionalne etike advokata).3 Kodeksa profesionalne etike advokata zabranjuje advokatu da pred klijentom.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature Slično pravnim sistemima u Evropi i SAD-u. član 120. Takođe je zabranjeno da lične prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti ispoljava pred klijentom.9 nalaže advokatu da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 201 . Član 124. ili se. U Odeljku 124. Kodeksa). zakon u Srbiji zabranjuje ex parte komunikaciju sa sudijama i drugim službenim licima. ili na drugi način čini ili podstiče nedozvoljene pritiske (videti.2 Statuta Advokatske komore Srbije navodi se da je nesavesno i neblagovremeno zastupanje klijenta teška povreda dužnosti advokata. Dalje. koji je na bilo kakav način ostvario sa suprotnom strankom. suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat utiče na tok postupka i odluku suda i drugih organa vlasti neprofesionalnim sredstvima. bez odlaganja obavesti advokata koji tu stranku zastupa. član 142. stav 1. Na primer. suprotnom strankom i njenim zastupnikom. ili da pred ovim licima stvara privid takvih odnosa (videti. Advokati moraju biti iskreni pred sudom. Što se tiče komunikacije sa suprotnom stranom. posle završetka rasprave. član 142. Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji predviđa u članu 142. član 142. a naročito iznošenju neistinitih podataka i dokaza. tako što se obraća ustanovama i licima koji se ne smeju uplitati u raspravljanje i odlučivanje. stav 2. Kao što je advokatima u EU i SAD-u zabranjeno da svesno daju pogrešne ili obmanjujuće informacije sudu. Advokat je takođe dužan da o službenom kontaktu. osim ako se na drugi način ne može izbeći nastupanje docnje. stav 6. uoči rasprave ulazi u sudnicu pre nego što je prozvan.

Pravilo 5. (2)... Iskrenost prema sudu takođe obuhvata neispuštanje ključnih činjenica. CCBE ukazuje da su isprazni stavovi štetni za osećaj zajedništva advokatske struke. Ovo pravilo sprečava da jedan advokat privatno komunicira sa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 202 . Evropski standardi CCBE takođe ima pravila koja se odnose na iskrenost advokata pred sudom.. Međutim. .4 o Pogrešnim i obmanjujućim informacijama kaže: Advokat ne sme nikada svesno da daje sudu pogrešne ili obmanjujuće informacije. Advokatima je zabranjeno da utiču na službena lica i porotnike koristeći nedozvoljena sredstva.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature B. „nesavesno i neblagovremeno zastupanje” smatra teškom povredom dužnosti advokata. Kada sud shvati da se ne može osloniti na iskreno ponašanje advokata. Statut Advokatske komore Srbije. radi izbegavanja nepotrebnog parničenja ili nekog drugog ponašanja štetnog po ugled struke.“ CCBE se fokusira na reputaciju advokatske profesije i regulisanje onoga što može naneti štetu. advokat gubi svoj uticaj pred sudom i zato nanosi štetu svom klijentu. Isprazne izjave doprinose slabljenju reputacije advokata i smanjuju efikasnost pravnog sistema.. ili ispuštanje ključnih činjenica. Pouzdanost je jedna od najvažnijih osobina koju advokat mora da ima u bilo kom pravnom sistemu. Pravilo 4. u članu 124.. samodovoljnu viziju. Advokati mogu da se suoče sa disciplinskom odgovornošću i sankcijama ako u parnici zagovaraju neozbiljne i isprazne stavove. Sud ima pravo da dobije iskrenu izjavu o činjenicama od advokata. a na dobrobit njihovih klijenata. a ne preteranu. nikako nije opravdano interese struke suprostaviti interesima klijenta..1 navodi: „Osećaj zajedništva advokatske struke traži odnos poverenja i saradnje među advokatima.

2 u CCBE odnosi se na Pravedno vođenje postupka: Advokat mora uvek da obrati dužnu pažnju na pravedno vođenje postupka. Odeljak 4. Model pravila 3. na primer. bez izričite saglasnosti advokata suprotne strane. Ne sme. da stupi u kontakt sa sudijom a prethodno ne obavesti advokata suprotne strane.“ Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 203 .Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature sudijom bez prisustva drugog advokata. sprečava nedoličnost i subjektivnost prema jednom advokatu. beleške ili dokumenta sudiji. Ista pravila o iskrenosti (ili otvorenosti) prema sudu važe u SAD-u. osim ukoliko takvi koraci nisu dopušteni na osnovu važećih pravila o vođenju postupka. Advokat bi trebalo da bude revnostan u korist svog klijenta. Uveravanja i obećanja advokata da će izbegavati nepotrebno svadljivo ophođenje postali su popularni u advokatskim komorama kao potencijalni lek za neuljudnost. Potpuna i iskrena posvećenost predmetu svog klijenta predstavlja suštinu advokatske profesije u anglosaksonskom pravnom sistemu. Advokat ne sme da obelodani ili podnosi predlog sudu za poravnanje predmeta koji dolazi od suprotne strane ili njenog advokata. ili da podnosi dokaze. a da ih na vreme ne dostavi advokatu suprotne strane. Takođe. C. ali ipak mora da se ponaša u skladu sa zakonom.3 (a) (1) navodi da: „Advokat ne sme svesno lažno da navodi činjenice ili zakone pred tribunalom ili da propusti da ispravi lažne navode činjenica ili zakona koje je prethodno dao tribunalu. Standardi u SAD i drugim državama Vodi se intenzivna debata u vezi sa odgovarajućom ravnotežom između dužnosti advokata prema svom klijentu i dužnosti prema trećim licima i društvu. Pritisak revnosnog zastupanja ponovo je probudio stavove da advokatima nedostaje uljudnost u ophođenju jednih prema drugima.

ali mu je zabranjeno da iznosi svoje lično mišljenje u vezi sa činjenicama u predmetu. osim ukoliko to nije »dozvoljeno zakonom ili nalogom suda”. a što se tiče porotnika. I verujem da gospodin Smit govori istinu”. Tekst je opširan i zabranjuje sve vrste komunikacije. Uloga advokata u raspravi i ograničenja kodeksa etike ponekad stvaraju neobične situacije. 1981) da garantuje za svedoka: „Kažem vam da je gospodin Amata u delu svog izlaganja bio Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 204 . 1178 (2d Cir. i znam kada govore istinu. Advokati u SAD su veoma revnosni u zastupanju svojih klijenata. 663 F. ali postoje ograničenja u vezi sa tim šta se može reći porotnicima. Modeli pravila idu i dalje. najubedljivijim. Jedno od osnovnih pravila advokature je da advokat mora da ubedi porotu i sud da veruje u predmet svog klijenta. i takođe zabranjuju ex parte komunikaciju sa »porotnikom. Međutim. budućim porotnikom ili drugim službenim licem«.2d 1173. što obuhvata i to da advokat ne može porotnicima da iznese svoje lično mišljenje o predmetu. Bilo bi nedolično da advokat u sudu izjavi nešto tipa: „Imao sam mnogo klijenata koji su bili nekada u situaciji u kojoj se trenutno nalazi gospodin Smit. Možda bi se postigao isti efekat kad bi se nabrojali razlozi zašto gospodin Smit neće da laže. bilo je nedolično od tužioca u predmetu SAD protiv Modica.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature U SAD se primenjuju ista pravila ex parte kominikacije sa sudijama koja postoje i u EU. Vaš cilj kao advokata je da ubedite porotu da verujete u svog klijenta a da to ne kažete eksplicitno. ”osim ukoliko nije dozvoljena zakonom ili nalogom suda«. Na primer. najiskrenijim tonom. Zato je takva ex-parte komunikacija zabranjena. Nepristrasnost sudije u anglosaksonskom pravnom sistemu je ugrožena ako jedna strana ima priliku da kaže sudiji nešto o predmetu a da druga strana nije u mogućnosti da predstavi suprotnu verziju. pravilo se vrlo energično sprovodi. Advokati raspravljaju o zakonu sa sudijama i o činjeničnom stanju i sa sudijama i sa porotnicima.

ponašanjem vrednim osude i isključenja iz advokatske komore”. pravilo broj 11 propisuje sankcije protiv osobe.. maltretiranje.. Odgovornost za isprazne izjave je veoma ozbiljna za advokate u SAD. Savezni poslovnik. Ovde sam da bih vam rekao da je svedočenje gospodina Amate u vezi sa dokazima u ovom predmetu iskreno”. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 205 .. Prigovaranje se ne može koristiti za odugovlačenje.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature veoma iskreni svedok. i takvo nedozvoljeno ponašanje „smatra se. Advokat mora prvo da ima „razuman uvid” u zakon i činjenice.. Ali nisam ovde da bih vam pričao da je gospodin Amata vaš najuzorniji građanin. povećanje troškova ili u druge nedolične svrhe. advokata i/ili klijenta koji potpiše sudski dokument za koji se ispostavi da nije „zasnovan na činjenicama i garantovan postojećim zakonom ili dobronamernim argumentom da se postojeći zakon proširi. modifikuje ili poništi”. Ovo pravilo se odnosi podjednako i na tužioce i na tužene.

Ako bi svedočio. jer je očigledno poverovala (pod uticajem klijentovog svedočenja) da je on bio samo nevini posmatrač koji je protiv svoje volje uvučen u tuču. uprkos ozbiljnim povredama drugog lica. oni se slože da klijentov lekar treba da svedoči u vezi sa fizičkim stanjem klijenta. Naime. a prvi komšija u vezi sa karakterom klijenta i njegovim ugledom. 4. Tom prilikom.000 evra kao nadoknadu za vreme potrebno za svedočenje. Predmet je okončan tako što je porota oslobodila klijenta. iznenada izjurio iz bara. Dejan je zabrinut i pita vas da li mora da se obrati sudu i otkrije da je njegov klijent dao lažan iskaz. Bez razmišljanja advokat je pozvao sudiju telefonom na kućni broj. 3. Pripremajući odbranu. očevidaca ovog događaja. Da li advokat podleže disciplinskoj odgovornosti zbog ove komunikacije? 2.Nedelja 10 Dužnost čuvanja ugleda advokature Problemi za diskusiju 1. to bi bilo na štetu njegovog prijatelja. koji je slučajno išao ulicom kada je došlo do sudara. Koje. advokat kaže tužiočevom prijatelju da ne mora da svedoči i da bi možda bilo dobro »da se skloni« negde tokom sledećih nekoliko nedelja pred suđenje. neke od ovih činjenica advokat dužan da otkrije sudu? Advokat Dejan je uznemiren zbog nastalog sukoba etičkih dužnosti prema obsudu s avezama koje ima prema klijentu. Da li je advokatu dozvoljeno da postupi po ovakvom nalogu klijenta? Advokatu je iskrsao porodični problem i mora hitno da ode iz grada. Sudija se saglasio da pomeri ročište za nedelju dana. Advokat zastupa tužioca u predmetu koji se odnosi na nanošenje povrede pri saobraćajnom udesu. psiholog o njegovom mentalnom stanju u periodu relevantnom za spor. U diskusiji sa klijentom. i određuje svedoke koji će biti pozvani da daju iskaz. Da li advokat podleže disciplinskim merama zbog ovakvog postupanja? Advokat priprema predmet za suđenje. Dejan je čuo kako njegov klijent kroz smeh opisuje kako je uvukao žrtvu u tuču. tužioca što dodatno utiče na njegovu nelagodnost u vezi sa mogućim svedočenjem. Prijatelj tužioca je veoma stidljiv i više bi voleo da ne mora da svedoči. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 206 . 5. i da li je uopšte. objasnio situaciju i rekao sudiji da mu je ovo konkretno ročište veoma važno za predmet. advokat je od jednog svedoka saznao da je neposredno pre udesa klijent. shvativši da je jako kasno. branio je klijenta koji je u svađi napao drugo lice. ima i drugih svedoka. Prijatelj tužioca je jedan od svedoka udesa. Pored njega. Advokat brani klijenta koji je izazvao udes i pobegao sa mesta nesreće. Na kraju. Na primer.Pošto njegovo svedočenje nije jedini dokaz o onome što se desilo. klijent nalaže advokatu da svakom od ovih svedoka isplati po 1. saznao je da postoji veliko ulubljenje na prednjem braniku automobila okrivljenog kao i da je njegov klijent konzumirao značajne količine alkohola u noći udesa. nekoliko dana nakon donošenja presude. a nije pripremio ni pola potrebnog materijala. advokat je saznao za postojanje nekih činjenica koje mogu biti od značaja za ishod predmeta. Međutim. Problem je u tome što za dva dana ima zakazano suđenje.

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 207 .

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 208 .

org Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 209 .+32 (0)2 234 65 11/12 – E-mail ccbe@ccbe.org – www.Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije Représentant les avocats d’Europe Representing Europe’s lawyers KODEKS ADVOKATSKE ETIKE EVROPSKE UNIJE Conseil des Barreaux de l’Union européenne – Council of the Bars and Law Societies of the European Union association internationale sans but lucratif Rue de Trèves 45 – B 1040 Brussels – Belgium – Tel.+32 (0)2 234 65 10 – Fax.ccbe.

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije Ovaj Kodeks advokatske etike Evropske unije jednoglasno prihvatilo je 18 nacionalnih delegacija predstavljajući advokatske komore i pravnička udruženja Evropske unije. održanoj 28. godine u Lionu. novembra 1998. na plenarnoj sednici Veća advokatskih komora i pravničkih udruženja ("CCBE"). Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 210 .

4 5.6 3.4 1. ++32 (0) 2 234 65 10.7 2.1 1. 5.B-1040 Brussels Tel.3 5.1 5.org Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 211 .7 3.9 4.5 2.3 2.4 2.ccbe.8 5.6 2.5 1.3 3.5 3.4 3.1 3.2 1.5 5. 2.Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije SADRŽAJ 1.6 5.1 4.3 4. Fax: ++32 (0) 2 234 65 11/12 E-mail: ccbe@ccbe. ODNOSI MEĐU ADVOKATIMA Duh zajedništva unutar struke Saradnja advokata iz različitih država članica Korespondencija među advokatima Naknada za upućivanje stranaka Komuniciranje sa suprostavljenim strankama Promjena advokata Odgovornost za honorar Obrazovanje mladih advokata Sporovi između advokata iz različitih zemalja članica DODATAK Izdavač: "CCBE" rue de Trèves 45 .7 5.1 2.2 5.9 UVOD Uloga advokata u društvu Priroda pravila profesionalnog ponašanja Svrha ovog Kodeksa Područje primene načela ratione personae Područje primene načela ratione materiae Definicije OPŠTA NAČELA Nezavisnost Poverenje i lični integritet Poverljivost Poštovanje pravila drugih advokatskih komora i društava Nespojiva zanimanja Lična reklama Interes stranke Ograničenja advokatove odgovornosti prema stranci ODNOS SA STRANKAMA Prihvatanje i prestanak uputstava Sukob interesa Pactum de quota litis Određivanje honorara Plaćanje avansa Podela honorara sa osobama drugih zanimanja Rešenje spora uz uštedu troškova i dostupnost pravne pomoći Novčana sredstva koja pripadaju stranci Osiguranje protiv profesionalne štete ODNOS PREMA SUDOVIMA Primerena pravila ponašanja na sudu Pravedno vođenje postupka Ponašanje na sudu Pogrešne ili zavaravajuće informacije Proširivanje primene na arbitre itd. 1.8 3.8 3. 3.4 4. 4.5 5.org http://www.2 4.6 2.3 1.2 3.2 2.

1. njenim sudskim i upravnim postupcima i nacionalnom zakonodavstvu. Njegove obveze ne počinju niti prestaju s savesnim izvršavanjem onog što mu je povereno i što zakon dopušta.stranci. Organizacije koje predstavljaju advokatsku struku preko CCBE-a predlažu da pravila kodifikovana u sledećim tačkama: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 212 . Svrha ovog Kodeksa 1. iz članka 4. Advokat mora da služi interesu pravde i onim pravima i slobodama koje zahteva i brani. Uredbe E.3. 1. 1. a niti pokušavati učiniti ih opšte primjenjivim.2. UVOD 1. Posebna pravila svake advokatske komore i društva advokata uprkos tome temelje se na istim vrednostima i u većini slučajeva predstavljaju zajedničku osnovu. 77/249 od 22.2.2 Priroda pravila profesionalnog ponašanja 1.2. advokat ima posebnu ulogu. 1. a odnose se na njihovu stručnu delatnost preko nacionalnih granica. i neophodno je sredstvo zaštite ljudskih prava spram moći države i drugih interesa u društvu.prema javnosti. ako nisu pogodna za takvu primenu. . Nije moguće niti poželjno izvlačiti ih iz konteksta. 1. Propust advokata da poštuje ta pravila moraju u krajnjem slučaju imati za posledicu disciplinske sankcije. Posebna pravila svake advokatske komore i društva advokata utemeljena su na njihovim vlastitim tradicijama. Advokatska uloga stoga mu nameće niz zakonskih i moralnih obveza (za koje se ponekad čini da su u međusobnoj suprotnosti) prema: .3. doveli su do toga da je nužno i od javnog interesa utvrditi zajednička pravila koja će se primjenjivati na sve advokatske Evropske ekononomske zone bilo kom advokatskom udruženju pripadali.1 Uloga advokata u društvu U društvu koje se temelji na poštovanju vladavine prava.pravnoj struci uopšte i svakom kolegi ponaosob.1. već i da joj bude savetnik.Z. Prilagođena su organizaciji i području delovanja struke u svakoj pojedinoj državi članici. Nastavak integracije Evropske Unije i Evropske ekonomske zone kao i sve veća učestalost odvijanja advokatskih prekograničnih aktivnosti unutar Evropske ekonomske zone. Pravila profesionalnog ponašanja određena su na temelju dobrovoljnog prihvatanja od strane onih na koje se odnose. za koju je postojanje slobodne i nezavisne struke povezano s poštovanjem pravila koja postavlja sama struka.2. . kako bi se osiguralo ispravno ostvarivanje uloge advokata koja se smatra bitnom u civilizovanom društvu.Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije 1.sudovima i drugim nadležnim telima pred kojima zastupa svoju stranku ili deluje u njeno ime. g. i . Posebni cilj utvrđivanja takvih pravila je ublažavanje teškoća koje proizlaze iz primene «dvostruke deontologije».3. marta 1977. i njegova je dužnost ne samo da zastupa svoju stranku u nekom predmetu.

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

-

-

budu sada priznata kao izraz saglasnosti svih advokatskih udruženja Evropske Unije i Evropske ekonomske zone; stupe što pre na snagu, a u skladu s nacionalnim procedurama ili procedurama Evropske ekonomske zone u odnosu na stručnu delatnost advokata preko nacionalnih granica unutar Evropske Unije ili Evropske ekonomske zone; budu uvažena u svim revizijama nacionalnih zakona o deontologiji ili obavljanju profesionalne delatnosti u cilju postupnog usklađivanja.

Osim toga, spomenute organizacije izražavaju želju da njihova nacionalna pravila deontologije ili profesionalne delatnosti budu tumačena i primenjivana kad god je to moguće, na način koji je u skladu s pravilima ovog Kodeksa. Nakon što su pravila iz ovog Kodeksa usvojena kao provediva u slučaju prekograničnih aktivnosti, advokat je i dalje dužan poštovati pravila advokatske komore ili društva advokata kome pripada, pod uslovom da su ista u skladu s pravilima ovog Kodeksa. 1.4 Područje primene načela ratione personae Sledeća pravila odnose se na advokate Evropske Unije i Evropske ekonomske zone, kako su utvrđena u Uredbi 77/249 od 22. marta 1977. 1.5. Područje primene načela ratione materiae Bez narušavanja sprovođenja postupnog usklađivanja pravila deontologije ili obavljanju profesionalne delatnosti koja se primjenjuju samo unutar države članice, sledeća pravila se primenjuju na profesionalnu delatnost advokata preko nacionalnih granica a unutar Evropske Unije i Evropske ekonomske zone. Profesionalnom djelatnošću advokata preko nacionalnih granica smatraju se: (a) svi profesionalni kontakti s advokatima iz država članica izvan vlastite zemlje; i (b) profesionalne aktivnosti advokata u drugoj državi članici, bez obzira na činjenicu da li je advokat stvarno fizički prisutan u dotičnoj državi članici. 1.6 Definicije U ovim pravilima: "Domicilna država članica" označava državu članicu u kojoj se nalazi advokatska komora ili društvo advokata kome advokat pripada. "Država članica domaćin" označava svaku drugu državu članicu u kojoj advokat obavlja prekogranične aktivnosti. "Nadležna vlast" označava profesionalnu organizaciju (organizacije) i vlast (vlasti) države članice koja se smatra odgovornom za utvrđivanje pravila profesionalnog ponašanja i regulisanja advokatske discipline.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

213

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

2. OPŠTA NAČELA 2.1. Nezavisnost 2.1.1. Broj dužnosti koje advokat obavlja, zahtevaju njegovu potpunu nezavisnost, oslobođenu bilo kakvih uticaja, posebno onih koji mogu proizlaziti iz ličnih interesa ili spoljašnjih pritisaka. Takva nezaisnost je nužna zbog vere u pravni postupak, jednako kao i zbog nepristranosti sudija. Advokat stoga treba da izbegava svako narušavanje njegove nezavisnosti i ne sme da pravi ustupke s obzirom na svoje profesionalne standarde da bi ugodio stranci, sudu ili nekom trećem. 2.1.2. Nezavisnost je potrebna u stvarima koje se ne tiču sudskog postupka, jednako kao i u stvarima vezanim uz parničenje. Savet koji advokat daje stranci nema nikakvu vrednost ukoliko se daje samo radi dodvoravanja, u cilju ličnih interesa ili kao reakcija na spoljašnje pritiske. 2.2. Poverenje i lični integritet Odnos poverenja može postojati samo ako lična čast, poštenje i integritet advokata nisu dovedeni u pitanje. Te tradicionalne vrline za advokata su profesionalna obveza. 2.3. Poverljivost 2.3.1. Za advokata je bitno da mu stranke poveravaju stvari koje ne bi rekle drugima, a da advokat prima takve informacije na osnovu odnosa poverenja. Bez sigurnosti o postojanju poverljivosti ne može biti ni poverenja. Poverljivost je stoga primarno i osnovno pravo i dužnost advokata. 2.3.2. Advokat je u skladu s tim dužan da poštuje povjerljivost svih informacija koje mu stranka poveri ili koju dobije o stranci ili drugim osobama tokom pružanja usluga stranci. 2.3.3. Obveza povjerljivosti nije vremenski ograničena. 2.3.4. Odvjetnik je dužan da od svojih saradnika, osoblja ili bilo koje osobe koju angažuje tokom pružanja profesionalnih usluga, zahteva poštovanje iste obveze poverljivosti. 2.4. Poštovanje pravila drugih advokatskih komora i društava advokata U skladu sa zakonima Evropske Unije i Evropske ekonomske zone, advokat iz druge zemlje članice može imati obvezu poštovanja pravila advokatskog udruženja zemlje članice domaćina. Advokati su dužni da se informišu o pravilima koja mogu da ih se tiču prilikom obavljanja određene aktivnosti. Organizacije članice Veća advokatskoh komora i pravničkih udruženja obvezne su da prilože svoj Kodeks advokatske etike u Sekretarijatu Veća advokatskih komora i pravničkih udruženja kako bi svaki advokat mogao dobiti kopiju važećeg Kodeksa od Sekretarijata.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

214

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

2.5. Nespojiva zanimanja 2.5.1. Kako bi mogao da obavlja svoju ulogu s potrebnom nezavisnošću i na način koji je u skladu sa dužnošću da učestvuje u sprovođenju pravde, advokat ne može da obavlja neka zanimanja. 2.5.2. Advokat koji zastupa ili brani stranku u sudskom postupku ili pred bilo kojim javnim vlastima u državi domačinu, dužan je da se pridržava pravila koja se tiču nespojivih zanimanja, u skladu s njihovom primenom u zemlji domaćinu. 2.5.3. Advokat koji deluje u zemlji domaćinu, a želi da direktno učestvuje u trgovačkim ili drugim delatnostima koje nisu povezane s pravnom strukom, dužan je da poštuje pravila o zabranjenim ili nespojivim zanimanjima koja se primjenjuju na advokate zemlje članice domaćina. 2.6. Lična reklama 2.6.1. Advokat ne sme da oglašava ili da traži ličnu reklamu ako to nije dopušteno. U drugim slučajevima, advokat sme da oglašava ili traži ličnu reklamu samo u opsegu i na način dopušten na osnovu pravila kojih je dužan da se pridržava. 2.6.2. Smatra se da se oglašavanje i lična reklama sprovodi gde je to dopušteno, ako advokat o kome se radi dokaže da je svrha bila doći do stranaka ili potencijalnih stranaka koje se nalaze u mestima gde je takvo oglašavanje ili lična reklama dozvoljena, a njeno prenošenje negde drugde je slučajno. 2.7. Interes stranke Uz dužno poštovanje zakona i profesionalno ponašanje, advokat je dužan da uvek postupa u najboljem interesu svoje stranke, njene interese mora pretpostaviti svojim interesima ili interesima kolega advokata. 2.8. Ograničenje advokatove odgovornosti prema klijentu Sve dokle mu zakon domicilne države članice i države članice domaćina dopušta, advokat može da ograniči svoju odgovornost prema stranci u skladu s pravilima Kodeksa advokatske etike kojima podleže.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

215

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

3. ODNOSI SA STRANKAMA 3.1. Prihvatanje i prestanak uputstava 3.1.1. Advokat radi na predmetu neke stranke isključivo na osnovu njenih uputstava. Može, međutim, da radi na predmetu za koji prima uputstva drugog advokata koji deluje u ime svoje stranke ili kada mu je slučaj povero nadležni organ. 3.1.2. Advokat savetuje i zastupa stranku ažurno, savesno i marljivo. Preuzima ličnu odgovornost za izvršenje uputstava koja su mu data. Dužan je da obaveštava stranku o napredovanju u stvarima koje su mu poverene. 3.1.3. Advokat neće prihvatiti predmet za koji zna ili bi trebao znati da nije kompetentan bez saradnje s advokatom koji je kompetentan za taj predmet. Advokat neće primati uputstva koje nije u stanju brzo da izvrši, uzimajući u obzir zauzetost drugim poslovima. 3.1.4. Advokat ne može iskoristiti svoje pravo da se povuče iz nekog predmeta na način ili u okolnostima u kojima stranka nije u mogućnosti da na vrijeme pronađe pravnu pomoć negde drugde, a u cilju sprečavanja nanošenja štete stranci. 3.2. Sukob interesa 3.2.1. Advokat ne može savetovati, predstavljati ili postupati u ime dve ili više stranaka na isti način ako postoji sukob interesa ili značajniji rizik takvog sukoba. 3.2.2. Advokat mora prestati sa zastupanjem obe stranke ukoliko nastupi sukob interesa tih stranaka ili ukoliko postoji opasnost narušavanja poverenja ili njegove nezavisnosti. 3.2.3. Advokat se mora suzdržati od zastupanja neke nove stranke ukoliko postoji opasnost od narušavanja poverenja koje je advokatu poverila već postojeća stranka ili ukoliko bi poznavanje poslova prethodne stranke od strane advokata moglo predstavljati neprimerenu prednost za novu stranku. 3.2.4. Kad advokati rade u partnerstvu, članovi 3.2.1. i 3.2.3. iz gornjeg teksta odnose se na partnerstvo i na sve njegove članove. 3.3. Pactum de Quota Litis 3.3.1. Advokat ne sme sklapati pactum de quota litis. 3.3.2. Pod pojmom "pactum de quota litis" podrazumeva se sporazum između advokata i njegove stranke sklopljen pre konačnog zaključenja predmeta u kojoj je stranka strana u sporu, na temelju kojeg se stranka obvezala da plati advokatu udeo u ishodu spora, bez obzira da li se radi o novčanom iznosu ili nekoj drugoj koristi koju stranka ostvari okončanjem predmeta.
Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 216

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

3.3.3. "Pactum de quota litis" ne uključuje sporazum o tome da honorar treba biti naplaćen srazmjerno vrednosti spora u kome advokat zastupa, ako tako stoji u službeno odobrenom Pravilniku o tarifama ili je u nadležnosti organa kojem advokat pripada. 3.4. Određivanje honorara 3.4.1. Honorar koji advokat zaračunava mora u potpunosti biti saopšten stranci, mora biti pravedan i razuman. 3.4.2. U slučaju drugačijeg dogovora između advokata i stranke, honorar koji advokat naplaćuje podleže utvrđivanju u skladu s pravilima koja se primjenjuju na članove advokatske komore ili advokatskog društva kojem advokat pripada. Ako je advokat član više od jedne advokatske komore ili advokatskog društva, primeniće se ona pravila koja su najuže povezana s ugovorom između advokata i stranke. 3.5. Plaćanje avansa Ako advokat zahteva avans za svoj honorar i/ili troškove, takav iznos ne sme prelaziti razumnu svotu procenjenog honorara ili mogućih naknada troškova. Ako takvo plaćanje nije izvršeno, advokat se može povući iz predmeta ili odbiti da po njemu postupa, ali uvek u skladu s članom 3.1.4. gornjeg teksta. 3.6. Podela honorara s osobama drugih profesija 3.6.1. Osim kao što stoji u nastavku teksta, advokat ne sme da deli honorar s osobom koja nije advokat, osim u slučaju ako je udruživanje advokata i druge osobe dozvoljeno prema zakonu države članice iz koje je i sam advokat. 3.6.2. Odredba 3.6.1 gornjeg teksta ne sprečava odvjetnika da plati honorar, proviziju ili drugu naknadu naslednicima pokojnog advokata ili advokatu u penziji u vezi sa preuzimanjem kancelarije pokojnog ili advokata u penziji. 3.7. Rešenje spora uz uštedu troškova i dostupnost pravne pomoći 3.7.1. Advokat se mora uvek truditi da klijentov spor bude rešen uz što veću uštedu troškova pa je u najprikladnijim fazama spora dužan da klijenta obavijesti o poželjnosti postizanja nagodbe i/ili o mogućnosti alternativnog rešenja spora. 3.7.2. Advokat je dužan da obavijesti klijenta o dostupnosti pravne pomoći kada se ona može primeniti. 3.8. Novčana sredstava koja pripadaju stranci 3.8.1. Ako advokat u bilo koje vrijeme tokom obavljanja advokatskog posla dođe u posed novca u ime svojih stranaka ili trećih osoba (u nastavku: "sredstva stranke"), ima sledeće obveze:

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

217

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

3.8.1.1. Sredstva stranke uvek se moraju držati na bankovnom računu ili sličnoj ustanovi koja je pod nadzorom javne vlasti, pri čemu sva sredstva koja advokat primi moraju biti uplaćena na takav račun, osim ako se stranka izričito ili implicitno ne složi s drugačijim postupanjem sa sredstvima. 3.8.1.2. Račun na kojem se nalaze sredstva stranke, a koji se vodi pod imenom advokata mora da sadrži napomenu o tome da se sredstva čuvaju za stranku ili stranke dotičnog advokata. 3.8.1.3. Račun ili računi na kojima se čuvaju sredstva stranke pod imenom advokata moraju u svako doba da sadrže svotu koja nije manja od ukupnog iznosa sredstava koja pripadaju stranci, a koja čuva advokat. 3.8.1.4. Sredstva stranke moraju uvijek biti raspoloživa za isplatu stranci na njen zahtjev ili na Osnovu uslova koje stranka odredi. 3.8.1.5. Zabranjene su isplate sredstava stranke u njeno ime bilo kojoj osobi, uključujući: a) isplate koje se rade jednoj ili za jednu stranku sa računa sredstava druge stranke i b) isplate odvjetničkog honorara, osim ako nisu zakonom dozvoljene ili ako postoji izričito ili implicitno ovlaštenje stranke za koju se vrši isplata. 3.8.1.6. Advokat je dužan da vodi potpunu i tačnu evidenciju koja je na zahtjev dostupna stranci, a koja pokazuje sva raspolaganja sa sredstvima stranke i jasno razlikuje sredstva stranke od drugih sredstava kojima advokat raspolaže. 3.8.1.7. Nadležne vlasti svih država članica imaju pravo da proveravaju i vrše diskretnu kontrolu finansijske evidencije sredstava koja pripadaju stranci nekog advokata, radi utvrđivanja da li se poštuju utvrđena pravila i mogu odrediti sankcije advokatima koji ne poštuju takva pravila. 3.8.2. Osim kao što stoji u nastavku i bez kršenja pravila iz člana 3.8.1. gornjeg teksta, advokat koji drži sredstva stranke tokom obavljanja advokatske delatnosti u nekoj državi članici mora da poštuje pravila koja se tiču čuvanja i odgovaranja za sredstva stranke koja određuju nadležne vlasti domicilne države članice. 3.8.3. Advokat koji obavlja privatnu delatnost ili pruža usluge u zemlji članici domaćinu, može u saglasnosti sa nadležnim vlastima domicilne zemlje članice ili zemlje članice domaćina, udovoljiti zahtevima zemlje članice domaćina, uz isključenje zahteva koje postavlja domicilna zemlja članica. U tom slučaju, advokat preduzima razborite korake izveštavanja svojih stranaka o udovoljavanju zahtevima koji su na snazi u domicilnoj zemlji članici.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

218

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

3.9. Osiguranje protiv profesionalne štete 3.9.1. Advokati su trajno osigurani protiv tužbi za profesionalnu nemarnost u razumnom opsegu, uzimajući u obzir prirodu i opseg rizika kojima su u praksi izloženi. 3.9.2 Kada advokat pruža usluge ili vrši praksu u državi članici domaćinu, primjenivaće se sledeće: 3.9.2.1. Advokat je dužan da poštuje svako pravilo koje se odnosi na njegovu obavezu osiguranja protiv profesionalne odgovornosti kao advokata a koja su na snazi u njegovoj domicilonoj državi članici. 3.9.2.2. Advokat koji je to obvezan da učini u domicilnoj zemlji članici i koji pruža usluge i obavlja advokatsku delatnost u bilo kojoj zemlji članici domaćinu, dužan je učiniti sve kako bi stekao takvo osiguranje na osnovama koje se traže u domicilnoj zemlji članici, a koje će se protezati na usluge koje pruža ili delatnost koju obavlja u zemlji članici domaćinu. 3.9.2.3. Advokat koji propusti da dobije osiguranje koje se proteže na zemlju članicu domaćina iz člana 3.9.2.2. i koji nije dužan da osigura isto u domicilnoj zemlji članici i koji pruža usluge i obavlja advokatsku delatnost u državi članici domaćinu dužan je, ukoliko je to moguće, da pribavi osiguranje protiv profesionalne odgovornosti advokata za vrijeme zastupanja stranke u dotičnoj zemlji članici domaćinu, najmanje u opsegu koji se traži od advokata u zemlji članici domaćinu. 3.9.2.4. Ukoliko advokat nije u mogućnosti da pribavi osiguranje na osnovu gore spomenutih pravila, preduzima razumne korake upoznavanja stranaka s tom činjenicom. 3.9.2.5. Advokat koji obavlja privatnu delatnost ili pruža usluge u zemlji članici domaćinu, može uz saglasnost nadležnih vlasti domicilne zemlje i zemlje članice domaćina, udovoljiti zahtevima za takvim osiguranjem koji su na snazi u državi članici domaćinu, uz isključenje zahtjeva za osiguranjem koji vrijede u domicilnoj zemlji. U tom slučaju advokat preduzima razumne korake kako bi izvestio stranke o tome da je osiguran u skladu sa zahtevima koji su na snazi u zemlji članici domaćinu. 4. ODNOSI PREMA SUDOVIMA 4.1. Primerena pravila ponašanja u sudu Advokat koji se pojavljuje ili učestvuje u predmetu pred sudom ili sudskim većem u državi članici, mora da poštuje pravila ponašanja koja se primenjuju pred tim sudom ili sudskim većem.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

219

Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije

4.2. Pravedno vođenje postupka Advokat mora uvek da polaže dužnu pažnju pravednom vođenju postupka. Ne sme, na primer, da kontaktira sa sudijom a da da prethodno o tome ne izvesti advokata protivne stranke ili da podnosi materijale, beleške ili dokumente sudiji, a da ih na vrijeme ne dostavi advokatu protivne stranke, osim ako takvi koraci nisu dopušteni na temelju važećih pravila o vođenju postupka. 4.3. Ponašanje na sudu Advokat će uz svako dužno poštovanje i učtivost prema sudu braniti interese svoje stranke časno i neustrašivo bez obzira na svoje lične interese i posledice po njega samoga ili neku drugu osobu. 4.4. Pogrešne ili zavaravajuće informacije Advokat ne sme nikada svjesno davati sudu pogešne ili zavaravajuće informacije. 4.5. Proširivanje primene na arbitre i sl. Pravila koja se odnose na ponašanje advokata prema sudu, primjenjuju se i na njegove odnose s arbitrima ili drugim osobama koje obavljaju pravosudne ili kvazipravosudne dužnosti makar i povremeno. 5. ODNOSI MEĐU ADVOKATIMA 5.1. Duh zajedništva unutar struke 5.1.1. Osećaj zajedništva struke traži odnos poverenja i saradnje među advokatima a na dobrobit njihovih stranaka radi izbegavanja nepotrebnog parničenja ili nekog drugog ponašanja štetnog za ugled struke. No nikako nije opravdano interese struke suprotstaviti interesima stranke. 5.1.2. Advokat treba na druge advokate država članica da gleda kao na svoje profesionalne kolege i prema njima da se odnosi na pravedan i uljudan način. 5.2. Saradnja advokata iz različitih država članica 5.2.1. Advokat komem se obrati kolega iz druge države članice ne sme da prima upute u predmetu koji nije kompetentan da prihvati. Mora biti spreman da pomogne svom kolegi da pribavi informacije koje su mu potrebne radi davanja uputstva advokatu koji je kompetentan da pruži uslugu koja se od njega traži. 5.2.2. Kad advokat jedne države članice surađuje s advokatom iz druge države članice, dužnost obojice je da uzmu u obzir razlike koje mogu postojati između pravnih sistema njihovih zemalja, kao i između nadležnosti stručnih organizacija i obveza advokata u dotičnim zemljama članicama.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

220

u nastavku teksta i ne sme započeti postupati dok nije siguran da su advokatski honorar i dugovanja prema tom advokatu podmireni. Komuniciranje s suprotnim strankama Advokat ne sme u vezi s određenim slučajem ili predmetom direktno da komunicira sa bilo kojom osobom ako zna da je u određenom slučaju ili predmetu zastupa ili savjetuje drugi advokat. pod uslovom da o tome odmah obavesti drugog advokata. Promjena advokata 5. advokati mogu na početku takvog odnosa posebno dogovoriti potrebne aranžmane.Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije 5. Ako primalac dopisa nije u mogućnosti da obezbedi status poverljivosti i nepostojanja pravnog delovanja s njim u vezi. dužan je da o tome obavijesti dotičnog advokata na osnovu člana 5. advokat koji prenosi uputstva može u svakom trenutku ograničiti svoju ličnu odgovornost oko iznosa honorara. proviziju ili drugu naknadu kao protivuslugu za upućenu mu stranku. 5.1. Korespondencija među odvjetnicima 5. Advokat koji je zamoljen da zastupa stranku umesto drugog advokata u određenom predmetu.6.2.3. 5. 5.3. lično je obavezan. advokat može da preduzme takve korake. 5. Osim toga. kada se advokat ne ograniči na to da preporuči drugog advokata ili ga predstavi stranci. bez pristanka tog drugog advokata (i o takvoj je eventualnoj komunikaciji dužan da izvesti dotičnog advokata).1. troškove ili izdatke koji mu pripadaju. Ova obveza.6. Naknada za upućivanje stranaka 5. Ako treba preduzeti hitne korake u interesu stranke pre nego što je udovoljeno zahtevima iz člana 5. da plati stranom advokatu honorar.5.2. međutim. ne čini novog advokata lično odgovornim za honorare i dugovanja prethodnom advokatu. gornjeg teksta.6.4. Ako advokat koji šalje dopis advokatu druge zemlje članice želi da isti ostane poverljiv i bez pravnog delovanja.6.7. proviziju ili drugu naknadu za upućivanje ili preporučivanje stranaka. 5.4. već sam poveri osobi s kojom komunicira određeni predmet ili traži savet. Advokat ne sme da zahteva ili prihavti od drugog advokata ili neke druge osobe honorar. Odgovornost za honorar U profesionalnom odnosu između predstavnika advokatskih komora različitih država članica. Međutim. 5. dužan je prilikom slanja istog jasno izraziti takvu nameru.3.4. Advokat ne sme nikome da plaća honorar. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 221 .6. dužan je da ga vrati pošiljaocu bez otkrivanja njegovog sadržaja drugim osobama.2.2.1.1. čak i u slučaju nesolventnosti stranke. 5. troškova i izdataka ostvarenih pre nego što je stranom advokatu saopšteno odreknuće od buduće odgovornosti.

gornjeg teksta.9. Advokat je dužan da proveri identitet stranke ili njegovog posrednika u svakom predmetu u kojem se traže njegove profesionalne usluge. Advokat ne sme pokrenuti nikakav postupak protiv svojeg kolege iz druge države članice o stvarima iz članova 5. 5. 5. 5. te toga savetuje da nacionalna advokatska udruženja zemalja članica Veća advokatskih komora i pravničkih udruženja uključe. Stoga prilikom razmatranja potrebe da se mladim advokatima pruži što bolje obrazovanje. Obrazovanje mladih advokata Da bi se unapredilo poverenje i saradnja između advokata različitih država članica na dobrobit njihovih stranaka.2.9. kako bi obe komore ili društva mogle da pokušaju da pomognu pri postizanju rešenja. 2.9. ili 5. svako primanje ili upravljanje sredstvima koja nisu striktno vezana uz povereni mu i imenovani predmet.1. a da o tome najpre ne obavesti advokatske komore ili društva advokata kojima pripadaju. advokati moraju uzeti u obzir i potrebu pružanja dobrog obrazovanja mladim advokatima drugih zemalja članica. 3. dužan je da mu skrene pažnju na tu činjenicu.9.9.2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 222 .1. Ako dođe do ličnog sukoba profesionalne prirode između advokata iz različitih država članica.8. potrebno je podsticati bolje poznavanje zakona i postupaka drugih zemalja članica.3. ako već nisu. oni treba da ih. Sporovi između advokata različitih zemalja članica 5. u svoje kodekse ponašanja sledeće obaveze: 1. DODATAK NAČELNA IZJAVA O ADVOKATSKOJ PROFESIONALNOJ TAJNI ADVOKATA I DONOŠENJE ZAKONA O PRANJU NOVCA Veće advokatskih komora i pravničkih udruženja nastoji da stavovi među udrugama članicama budu usklađeni. pokušaju da reše mirnim putem. Zabraniti. kada su advokatu povjerena novčana sredstva. Veće advokatskih komora i pravničkih udruženja takođe želi da te propise uključi u svoj kodeks ponašanja radi transnacionalnog pravnog poslovanja. ako je moguće. Ako advokat smatra da je kolega iz neke druge zemlje članice prekršio pravilo profesionalnog ponašanja.Prilog 1 Kodeks advokatske etike Evropske unije 5.9. Advokati koji učestvuju u zakonskoj transakciji mogu se povući ako ozbiljno posumnjaju da će ishod planirane transakcije biti pranje novca a stranka nije spremna odustati od nje.

Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 223 .

24/98) Osnivacka skupština Advokatske komore Jugoslavije na sednici održanoj 16. Zakona o advokaturi ( “Službeni list SRJ” br.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji ADVOKATSKA KOMORA JUGOSLAVIJE KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA BEOGRAD. januara 1999. 1999. Na osnovu clana 61. donosi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 224 .

Advokatska komora nadzire poštovanje Kodeksa . zasnovanih na posebnoj vrsti i visokom stepenu njihove profesionalne i moralne odgovornosti. 4. propisuje da li povreda Kodeksa ima za posledicu disciplinsku odgovornost advokata i utvrđuje i sankcioniše takvu odgovornost. 3. 7. uključujući. 2. 5. 6.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA A. osim zastupanja. UVODNA PRAVILA I . Pravila o Kodeksu 1. II. na odgovarajući način. Kodeks se odnosi na advokate i. Kodeks treba tumačiti služeći se analogijom. prava i drugih interesa građana i pravnih lica. izraz “advokat”. na advokatske pripravnike upisane u imenike advokata i imenike advokatskih pripravika svih advokatskih komora na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije . Kada advokatsku delatnost obavlja u inostranstvu advokat treba da uvažava i međunarodna načela etike i načela etike i staleškog prava advokata zemlje u kojoj deluje. Značenje izraza 8. Ukoliko za određeni slučaj ne postoji pravilo sa direktnim značenjem. ili po cilju i smislu njegovih opštih pravila . označava i sve advokate koji pripadaju ili su pripadali istoj zajedničkoj advokatskoj kancelariji. Nepoznavanje Statuta i Kodeksa ne opravdava. Kodeks profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks ) skup je pravila o dužnostima i pravima advokata. 3. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . ortačkog i drugog zajedničkog rada advokata u istoj 225 2. Pre nego što otpočne advokatsku delatnost advokat je dužan da se upozna sa sadržajem Kodeksa i statuta advokatske komore ( u daljem tekstu: Statut ). osim svakog advokata ponaosob. izraz “zastupanje” označava celokupnu advokatsku delatnost. izraz “zajednička advokatska kancelarija” označava sve oblike udruženog. odbranu i ostale oblike pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti sloboda. ako drugačije nije određeno: 1. U smislu ovog kodeksa.

da advokat ostvaruje i štiti interese klijenta. 5. 7. Nezavisnost i samostalnost 12. deluje u domenu ugroženih sloboda i prava i nepoznavanja propisa lica koja su mu se obratila za pomoć . samostalno i u saglasnosti sa vlastitim uverenjima. uticajima i uplitanju. Advokat ne sme da prihvati poslove i zvanja koja bi ga stavili u podređen položaj. ma sa čije strane dolazili. da nezavisno. pretnjama. Osnovni profesionalne etike i odgovornosti 9. Advokat u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke. izraz “stranka” označava lice koje se obratilo advokatu sve dok se ovaj još nije prihvatio zastupanja. da advokat . 13. izraz “ klijent “ označava lice koga advokat zastupa. po pravilu . 4. da je advokat poseban činilac pravosuđa i zastupnik i savetodavac u svim pravnim stvarima. Advokat je dužan da čuva nezavisnost advokatske profesije i da u svom profesionalnom radu i odlučivanju postupa slobodno. 6. da je advokatura slobodna profesija i zanimanje u okviru javnog poretka. stručno . II. 11. doveli do nekritičkog izvršavanja tuđih naloga.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 4. ali i služi interesima pravde i da je obavezan da svojim profesionalnim i drugim javnim delovanjem i ličnim primerom doprinosi vladavini prava i društvu zasnovanom na poštovanju zakona . ne podležući pritiscima. ustava . suprotan interesu klijenta. Advokat je odgovoran za savete koje je dao i za mere koje je preduzeo ili propustio da preduzme. u određenom postupku. 10. zakona. 5. B. 2. izraz “kolega “ označava drugog advokata . da od načina rada i ponašanja svakog advokata ponaosob zavisi značaj i ugled advokature u celini . Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 226 . osim interesa klijenta i autoriteta pravne nauke. savesno i samostalno obavljanje advokatskog poziva predstavlja jednu od osnovnih garancija u ostvarivanju. kao i svakog drugog učesnika postupka. izraz “suprotna stranka” označava lice čiji je interes. kancelariji. 6. OPŠTA PRAVILA I. Statuta i ovog kodeksa. ili njegov rad uslovljavali takvom vrstom obaveza ili pogodnosti koje bi ugrozile njegovu nezavisnost i samostalnost. 3. zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda . i ne povodeći se za drugim interesima i autoritetima. posebno kada se opredeljuje između sukobljenih vrednosti i interesa . Poseban sadržaj profesionalne etike i visoki stepen profesionalne odgovornosti advokata zasnovani su na pretpostavkama: 1.

Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 14. Poslove za čije obavljanje su ovlašćeni samo advokati. zakonitosti. advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori. 24. usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje . Svaki slučaj nadripisarstva. Advokat treba da se. Advokat. na značaj i ulogu advokature u ostvarenju i zaštiti ovih vrednosti i na pojave njihovog narušavanja. pravnu praksu i stručnu literaturu i da obnavlja. advokat je dužan da čuva ugled advokature i vlastiti ugled i da nastoji da doprinosi opštoj i pravničkoj kulturi. IV. 27. III. samostalno ili u okviru advokatske komore i drugih stručnih organizacija i udruženja pravnika. 21. Stručnost 15. Profesionalni ugled 20. ukoliko se zalažu ili su se zalagali protiv osnovnih načela i interesa advokature. 23. treba da se zalaže da poslovi profesionalnog pružanja pravne pomoći budu povereni samo advokatima . V. u načelu. Izuzeci od načela nezavisnosti i samostalnosti. dopušteni su samo u meri neophodnoj za rad zajedničke advokatske kancelarije. u drugim javnim aktivnostima i u privatnom životu. u opravdanim slučajevima. u koji se lično uverio ili o kome raspolaže verodostojnim dokazima. verska i druga ubeđenja advokata. u skladu sa svojim mogućnostima. Savesnost 17. Pri obavljanju advokatske profesije. advokat ne sme da prenosi na lice koje nije advokat. Advokat je dužan da svoju profesiju obavlja savesno. uključi u rasprave o zakonima i drugim propisima koji su u pripremi ili su stupili na snagu i da. 19. 25. blagovremeno. koji ne ukidaju njihovu suštinu. brižljivo. Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 227 . ukoliko javno narušavaju ili su narušavali ugled advokature. Advokat je dužan da u radu postupa stručno. 16. Smatraće se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije. nezavisne advokature i nezavisnog sudstva. 22. niti njegova stranačka pripadnost. predlaže njihova poboljšanja i osporava njihovu ustavnosti i zakonitost . ustavnosti. Smatraće se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije. treba da ukazuje na značaj pravnog obrazovanja. uz punu posvećenost slučaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i sposobnosti i svih pravno dopuštenih i opravdanih sredstava. odlučno. kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti. Advokat. 26. Advokat stalno treba da prati propise. 18. U obavljanju advokatske profesije ne treba da dolaze do izražaja politička. sa znanjem za koje je kvalifikovan . sa iskrenošću prema klijentu.

deli ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporučuje svoje usluge i svoju kancelariju. da takav materijal nije upotrebljen. niti sme da se poziva na dokaze za koje zna da su neistiniti. osim izuzetno. u skladu sa Kodeksom. organizuje ili koristi usluge posrednika i agenata kojima obećava ili daje nagradu. ako drugim dokazima ne raspolaže. na znanje. naklonost ili odbojnost prema učesnicima u postupku i da pobuđuje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i dužnosti da se govori istina . Interes i nalog klijenta nisu opravdanje za kršenje zakona. 35. 37. Dopuštenost sredstava 28. Advokat ne sme potajno da snima bilo čije izjave. ponude. da kod ovoga izaziva strah. Smatraće se da advokat nudi svoje usluge i stiče klijente na nečastan ili nedopušten način. može da obavlja uz advokatsku profesiju. sa osobama zaposlenim u sudu. Advokata treba da preporučuju samo znanje koje je pokazao. pa čak ni da ostavlja utisak da želi da utiče. Kada su mu stavljeni na raspolaganje potajno sačinjeni snimci ili drugi zapisi advokat ne sme da ih upotrebi kao dokazno sredstvo bez pribavljenog pristanka lica na koje se odnose. obećava uspeh. Ukoliko ima javno ovlašćenje za overu izjava advokat ne sme da overava izjave svedoka u predmetu u kome zastupa . Advokat treba da se uzdrži od razgovora o predmetu sa osobama koje su predložene ili za koje zna da mogu biti predložene za svedoke. a naročito kada u tu svrhu iskorišćava pritvorenike i lica na izdržavanju kazne. a ukoliko do takvog razgovora ipak dođe. uspeh koji je ostvario i ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem. VIII. Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju prava. za uzvrat im obećava ili čini druge usluge i pogodnosti. kada dozvoljava da takve preporuke budu unete u reklame. naročito kada : 1. zatvoru ili drugim organima vlasti unapred dogovara upućivanje nepoznatih ili u zavisnom položaju zatečenih stranaka . Advokat sme da koristi samo dopuštena i časna sredstva. 34. ili kada u istu svrhu koristi delatnost koju. 4. advokat ne sme na bilo koji način da utiče. tužilaštvu. policiji. razgovore ili aktivnosti. 2. Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju dokaza. 3. 38. opravdane i na zakonu zasnovane interese njegovog klijenta. savest i volju svedoka. 29. 33. a povreda prava koju bi time učinio manja je od štete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnoćom. 30. 31. oglase i drugi štampani materijal drugih pravnih ili fizičkih lica. Zabrana reklamiranja 36. pogodila važne. 32. Advokat ne sme da nudi svoje usluge niti da stiče klijente na nečastan ili nedopušten način. ili iskorišćava njihov zavisan položaj. daje nerealne procene ili dovodi klijenta u zabludu u pogledu pravne prirode predmeta i normiranih ili stvarnih posledica Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 228 . ili sa njima dogovara deobu nagrade za svoj rad. Statuta i Kodeksa. ističe.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji VII.

obeležava kancelariju. kao i uticaja koje može da ostvari zahvaljujući svom prethodnom zaposlenju. poželjno je da se advokat od takvog napisa ogradi na odmeren i prikladan način. kada su razlozi opravdani. kataloge. 5. 9. memorandum. 229 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . tužioce i njihove zamenike. daje pravne savete u javnim glasilima. pečat. adresare. izuzev onih koji isključivo služe kao informacija u međunarodnom pravnom prometu. njen štampani materijal i druge oznake (tabla. organizuje redovne konferencije za štampu. ili potpomaže štampanje i rasturanje ovakvih materijala. u postupku pred sudom i drugim organima i organizacijama pred kojima zastupa. generalno. postiče ili ne osporava uverenje klijenta u efikasnost korupcije i predlaže ili nagoveštava sopstveno posredovanje u tome. daje drugome svoje posetnice i blanko punomoći radi dalje raspodele trećim unapred neodređenim licima.) na napadan i neodmeren način. 17. nudi jeftinije ili besplatno zastupanje. ili konferencije za štampu saziva ili koristi da bi popularisao svoje uspehe. ili prethodnom ili postojećem političkom.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji koje mu prete u predmetu zbog koga se obratio advokatu. bilo da su u istom zvanju ili im je to zvanje prestalo. 13. ili preuzima klijente drugih advokata na način suprotan Kodeksu. 7. 18. 11. omalovažava druge advokata. sa očeglednom svrhom da preporuči svoju pravničku umešnost i stručnost. ili mimo uslova predviđenih Kodeksom. dopušta da bude uvršten u imenike. na javnim skupovima. a ukoliko novinar ipak objavi napis koji sadrži reklamu. Novinaru koji želi da piše o slučaju njegovog klijenta advokat treba da skrene pažnju na zabranu reklamiranja. bez opravdanog razloga prima klijente van kancelarije. društvenom ili poslovnom angažmanu. 39. tužilaštvu i organima uprave. posetnice i sl. javno označava rad u dane odmora i praznika ili van uobičajenog radnog vremena. 8. ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama. islednike i operativne radnike u policiji. stupa u kontakt sa klijentima drugih advokata i navodi ih da njemu daju punomoć. 12. 19. ili ova lica. vodiče i slične priručnike kao izabrani advokat ili u okviru grupe izabranih advokata. na neprikladnim mestima. kao i rukovodioce službi u sudu. javno. 21. 14. nepozvan se obraća javnim glasilima. na senzacionalistički ili samohvalisav način predstavlja svoje predmete. zamisli i poduhvate. prima za honorarne saradnike sudije . suprotno Kodeksu i Statutu. obećava ili nagoveštava korišćenje veza i sopstvenih ili tuđih neprofesionalnih uticaja. 10. 16. 6. ili . vodi sa sobom na rasprave sa svrhom da izazove utisak važnosti i moći . izaziva incident sa ciljem da stvori utisak o prilježnosti i na taj način zadovolji klijenta ili pridobije nove klijente. 15. sposobnosti. 20. sarađuje sa nadripisarima.

49. umnožavanja. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 230 . 46. osim advokatske. prevodilaštva i sporta . niti advokat može radi sticanja prihoda. da pruža druge usluge kao što su kancelarijske usluge. 44. 45. 51. u naučnoj i pedagoškoj delatnosti. U advokatskoj kancelariji ne može se obavljati druga delatnost. Prilikom objavljivanja stručnih radova iz oblasti društvenih nauka. pedagošku i publicističku delatnost da bi agitovao za svog klijenta i podsticao nedozvoljene pritiske u predmetu čiji je postupak u toku. uz svoje ime. Advokat je dužan da svoju profesiju obavlja stvarno i stalno. snimanja. Smatraće se da advokat krši zabranu bavljenja poslovima nespojivim sa advokatskom profesijom ako smeštaj. književnosti. Za vreme obavljanja poslova na rukovodećem položaju u organima vlasti. Rukovodeći položaj advokata u političkoj stranci nije spojiv sa njegovim istovremenim rukovodećim položajem u advokatskoj komori . U izjavama za javnost i u napisima u kojima se predstavlja svojim advokatskim zvanjem. advokat je dužan da zatraži od advokatske komore mirovanje advokatskih prava i dužnosti. Advokat je dužan da izbegava poslove koji bi njegovom advokatskom radu mogli da daju komercijalni karakter . 48. pedagogije. kao i prilikom obraćanja javnosti u cilju ukazivanja na kršenje ljudskih sloboda i prava i na pojave odstupanja od ustavnosti i zakonitosti . 42. naziv i druga vidna obeležja njegove kancelarije i smeštaj. osnovano upućuju na zaključak da se rad obavlja zajednički. umetnosti. Bavljenje advokata dozvoljenim delatnostima podrazumeva i pravo da učestvuje u upravljanju ili rukovođenju odgovarajućim strukovnim udruženjima i društvima . sa advokaturom nespojivom delatnošću. 47. osim kao prevodilac. 41. naziv i druga vidna obeležja poslovnih prostorija lica koje se bave drugom. ukoliko se ne odluči za brisanje iz imenika advokata.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji IX . a uz svoje ime ne sme da ističe zvanje “advokat “. Nespojivo je sa advokatskom profesijom istovremeno bavljenje bilo kojom drugom delatnošću. X. da ističe i advokatsko zvanje. ili da rad tog drugog lica obavlja. javnim službama i preduzećima. Istupanje u javnosti i stručni rad 40. prepisi. Advokat ne sme da koristi stručne skupove i svoju naučnu. telefaks i kompjuterske komunikacije ili kompjuterske informacije i obrada podataka . na stručnim savetovanjima i skupovima pravnika. publicistike. izuzev u oblasti nauke. advokat može . advokat treba da vodi računa o zabrani reklamiranja i o značaju i ugledu sve profesije. drugim državnim organima. osim ako se radi o stručnoj obradi konačno rešenih procesnopravnih problema i ukoliko to čini bez navođenja imena stranaka i sopstvene povezanosti sa predmetom. usmerava ili organizuje sam advokat. Advokat ne sme ni posredno ni neposredno da se bavi poslovima koji bi ugrozili njegovu nezavisnost i naškodili značaju i ugledu advokatske profesije. 50. Nespojivi poslovi 43. nadzire.

55. kakvo obezbeđuje advokatura. ili zahteva obećanje uspeha. izdavačkim savetima. 2. u humanitarnim organizacijama. ili da stranka inače ima nehumane ili nemoralne pobude. b) Prihvatanje i odbijanje zastupanja 54. Advokat i klijent a) Osnovno pravilo 53. pružanje takve pomoći ne odbije. ako stranka već u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojnost. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 231 . 6. društveni položaj. Na donošenje odluke o zastupanju ne smeju uticati razlike među strankama s obzirom na pol. V. 3. ako su zahtevi stranke očigledno suprotni njenim vlastitim interesima. Pri donošenju odluke o zastupanju advokat treba da vodi računa o potrebi da nezavisno i samostalno pružanje pravne pomoći. radnim i drugim stručnim telima vladinog ili nevladinog karaktera. 58. uređivačkim odborima i sličnim organizacijama. bude na raspolaganju svakome kome je potrebno i dostupno i da nastoji da. Opravdanim razlogom za odbijanje zastupanja smatraće se naročito: 1. Sloboda međusobnog izbora i međusobno poverenje između advokata i klijenta osnovne su pretpostavke za prihvatanje i trajanje i za uspešnu pripremu i organizaciju zastupanja. 7. rasu . POSEBNA PRAVILA I. ako advokat oceni da su izgledi na uspeh neznatni ili malo verovatni. ako je stranka nesposobna da plati nagradu i gotove izdatke. društvima i udruženjima. jezik. ako stranka uslovljava plaćanje nagrade uspehom u sporu. 5. 56. 57. 4. imovno stanje i stranačku pripadnost. ako advokat oceni da je obest osnovni motiv stranke. političku i ekonomsku moć. Nije u suprotnosti sa Kodeksom ako je advokat član. nacionalnost. Advokat može da se prihvati zastupanja samo kada je to od njega zatraženo. politička i druga ubeđenja. Advokat slobodno odlučuje da li će se prihvatiti zastupanja. veru .Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 52. osim u slučaju zakonskih zabrana i naloga. rukovodilac ili član rukovodećeg tima u ekspertskim. ako je advokat preopterećen poslom. poreklo. organizacijama za zaštitu ljudskih prava i sloboda. nevladinim organizacijama. kao i zabrana i naloga predviđenih Kodeksom i Statutom. ili kada mu je zastupanje dodeljeno odlukom nadležnog organa. bez opravdanog razloga.

Advokat je dužan da odbije zastupanje : 1. ako mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju još uvek Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 232 . 7. 3. 6. 10. ako bi trebalo da zastupa protiv svog bivšeg klijenta . U krivičnim predmetima ne smatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane: odlike ličnosti okrivljenog. ako je u istoj pravnoj stvari već savetovao suprotnu stranku ili je od nje primao informacije i naloge. 60. ozbiljnost ili nepobitnost dokaza koji ga terete. 4. tužilac ili drugo službeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome je rešavano o slučaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kome bi trebalo da zastupa. 8. ako ga je preporučila suprotna stranka ili njen punomoćnik. osim ako je iz načina na koji je prestalo prethodno zastupanje i na koji se bivši klijent prema njemu tada i kasnije i ponašao očigledno da je između njih prestao odnos poverenja. ako je uveren da stranka nema izgleda na uspeh . a u krivičnim predmetima i aktivnu ulogu u opravdavanju i dokazivanju istinitosti odbrane za koju advokat zna da je neistinita. ili je sa suprotnom strankom ili njenim punomoćnikom u takvim porodičnim.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 59. 61. vrsta krivičnog dela i zaprećena kazna. ako sa advokatom koji stranku već zastupa nije postigao dogovor o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja. osuda ili uznemirenje koje je krivično delo izazvalo u javnosti. 4. iako upoznata sa ovim pravilom. 9. 11. izuzev ukoliko stranka. način na koji se okrivljeni brani. ako je zahtev stranke očigledno suprotan pozitivnim propisima. ako nema dovoljno znanja i iskustva u pravnoj oblasti u kojoj bi trebalo da zastupa. po opštim merilima. 2. 3. radi pobijanja testamenta koji je sastavio. ako je kao sudija. Advokat treba da odbije zastupanje: 1. ličnim ili poslovnim odnosima kakvi bi. izričito zahteva zastupanje. mogli nepovoljno da utiču na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu. ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav položaj ili ga zastupa. ako bi zastupanje podrazumevalo upotrebu nečasnih ili nedozvoljenih sredstava. ako bi trebalo da zastupa suparničara ili brani saokrivljenog čiji su interesi suprotni interesima klijenta koga u istom predmetu već zastupa ili brani. a advokat je sam uveren da navedene okolnosti neće na njega nepovoljno uticati. osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti stručnjak za takvu pravnu oblast. ili protiv nosioca prava na imovini čiji jeste ili je bio staratelj. ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije advokat. ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku. ponašanje oštećenih ili mali izgledi na uspeh. ako bi trebalo da zastupa u sporu povodom ugovora ili vansudskog poravnanja koje je sam sačinio. 5. 2.

U opravdanim slučajevima izjava i potpis mogu se pribaviti posredstvom uobičajenih sredstava komunikacije ili posredstvom lica u koje. Osim broja predmeta. na vrstu i osnovne osobine postupka koji će biti primenjen.1. v) Potpisivanje i sadržina punomoći 65. vrsti postupka. podležu oceni stručnog kolegijuma ili drugog advokata kancelarije . u slučaju da klijentu predstoji duža odsutnost. ovlašćenja koja se ne odnose na predmet zastupanja. i 61. 66. 58. 2. 4. 67. ili postoje drugi opravdani razlozi. ovog kodeksa .6. ukoliko to stranka od njega traži. advokatska komora ili drugi nadležni organ advokat može da odbije samo ako je. u punomoć treba da budu uneti podaci o advokatu. Zastupanje koje mu dodeli sud. uz razumni oprez. izuzimajući pravilo 59. potražuje nagradu i troškove . ili stranka od koje prethodni advokat. uz uslov da su način i svrha upotrebe takve punomoći predviđeni pisanim nalogom klijenta.1. Punomoć ne sme da sadrži neodređena ovlašćenja. 233 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . 3. dužan da odbije zastupanje. predmetu zastupanja. advokat može da nepopunjenu punomoć klijentu da na potpis ili od klijenta primi poptisanu. 72. advokat treba da ukaže klijentu: 1. imena drugog advokata koji je ovlašćen za zamenjivanje i ispravljanja očiglednih grešaka u pisanju. 64.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji zastupa drugi advokat. ili ako postoje opravdani razlozi za odbijanje zastupanja propisani pravilom 58. na svoju ocenu činjenične i pravne sadržine predmeta. i klijent i advokat imaju poverenja.7. 69. niti sporazume ili ugovore o nagradi. U zajedničkoj advokatskoj kancelariji pravila 58. osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja važi jednako za sve advokate . 68. 63. Pre nego što je klijent potpiše. 70. U prvom razgovoru. ili u toku priprema za zastupanje. u punomoć nije dozvoljeno naknadno unošenje drugih podataka. u krivičnim predmetima. Izuzetno. na interes da otkrije pobude i ciljeve i da istinito i u potpunosti iznese činjenice i dokaze. strankama. preporuči drugog advokata u koga ima poverenja. za zastupanje u istom predmetu. g ) Obaveze prema klijentu 71. ili posebnim pisanim sporazumom advokata sa klijentom. Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopšti i obrazloži bez odlaganja i da. obimu ovlašćenja i datumu potpisivanja. na pravilo da je poverljivost iznesenih podataka zaštićena obavezom čuvanja advokatske tajne. Advokat treba da nastoji da stekne i sačuva poverenje klijenta. Advokat treba da nastoji da klijent lično pred njim izjavi da mu svoj slučaj poverava. uz uslov da verodostojnost izjave i potpisa advokat proveri čim okolnosti to dozvole. 62. iznese problem i potpiše punomoć.

preda mu obračun nagrade i troškova. Kada to nalažu interesi klijenta i dozvoljavaju pravne pretpostavke advokat treba da nastoji da. bez obzira da li zastupanje traje ili je otkazano i da li nagrada i troškovi jesu ili nisu plaćeni. druge podneske i odluke. novčanu kaznu. ili se radi o neznatnim iznosima.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 5. 75. na njegov zahtev. iz svojih sredstava za klijenta polaže jemstvo ili plaća obezbeđenje. prima nove klijente ili predmete u meri koja ugrožava ispunjenje njegovih obaveza prema postojećim klijentima i prema predmetima koji su u toku. 73. a na traženje klijenta i o svim pojedinostima. da klijentu. advokat je dužan da bez odlaganja ukaže na sve povrede prava odbrane i druga kršenja zakona na štetu svog klijenta. 5. 6. 4. 3. slučaj reši na miran način. preda sve isprave. vansudskim putem . tužiocima i drugim učesnicima u postupku . obeštećenje. izuzev ličnih beležaka i izvornih primeraka podnesaka koje je sam sačinio. budu manji od njegovog računa. izlaže klijenta nepotrebnim izdacima. da klijente prima u vreme označeno na advokatskoj kancelariji. zapisnike. sudijama . kopije ili prepise vlastitih podnesaka . nijednog trenutka ne pretpostavljajući njegovim interesima svoje odnose sa drugim advokatima. ukaže mu na mogućnost da nagrada i troškovi. Kod sastavljanja isprava i dvostranim pravnim poslovima advokat je zastupnik obe stranke i dužan je da savesno štiti njihove interese. d ) Nedopušteni postupci 77. 4. 2. da u zastupanju postupa bez nepotrebnog odugovlačenja. a ugled i platežna sposobnost klijenta daju 234 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . pre pokretanja spora. a posebno kao branilac okrivljenog koji se nalazi u pritvoru. sa klijentom zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju ili ugovor kojim od klijenta besteretno stiče imovinu i imovinska prava. 3. 74. da se prema svim klijentima i predmetima odnosi jednako savesno i stručno. bez obzira koja mu se od njih prva obratila i koja plaća nagradu . da klijenta upozna sa promenama svojih pravnih i činjeničnih ocena. Advokat je dužan : 1. osim ako to opravdavaju izuzetne i trenutne okolnosti. na način obračuna i naplate i na tačan ili približan iznos nagrade i troškova. da klijentu omogući uvid u Tarifu . Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. 76. da klijenta blagovremeno obaveštava o svim bitnim promenama u predmetu . paušalni iznos i troškove u postupku. kada klijent to traži. 2. Kao zastupnik. i . koje će sud ili drugi nadležni organ odmeriti na teret suprotne stranke. a naročito kada to čini predlaganjem suvišnih ili nekoncentrisanih dokaza i bezrazložnim prouzrokovanjem odlaganja ili povećavanja broja rasprava. 7.

80. poistovećuje se sa svojim klijentom i njegovim interesom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 235 . I kada otkaže odbranu advokat treba da nastoji da to ne čini na način i u vreme koji bi klijenta izložili osudi javnosti ili pogoršanom položaju u postupku . da čuva sa posebnom brižljivošću na dovoljno bezbednom mestu ili deponuje na račun ili položi u sef koji se otvara za drugoga u za to ovlašćenoj ustanovi. advokat je dužan : 1. hartije od vrednosti i druge imovinske vrednosti koje mu je klijent poverio. Opravdanim razlozima za otkaz zastupanja smatraju se isti oni razlozi zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje. ukoliko od klijenta nije dobio drugačiji ili određen nalog. a ukoliko su mu ovi razlozi bili ili morali biti poznati i u vreme kada se zastupanja prihvatio. Advokat ne sme da otkaže zastupanje u nepodesnom trenutku. U slučaju otkaza zastupanja advokat je u obavezi. iscrpeni redovni i vanredni pravni lekovi. U krivičnim predmetima advokat ne sme da otkaže odbranu. odgovoran je za posledice koje je klijent trpeo zbog njegovog zastupanja ili u periodu tog zastupanja. ukoliko za to ima osnova. 4. osim ako ga je klijent na nesumljiv način takve obaveze oslobodio.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 5. osnova za uverenje da se radi o kratkoročnoj pozajmici. i kada za to postoje opravdani razlozi. 84. đ) Otkazivanje zastupanja 78. sve dok klijent ne obezbedi drugog zastupnika ili dok ne istekne najviše trideset dana.osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju. pa čak i ako postoji samo razumna sumnja da bi otkaz u sudu ili u javnosti mogao da bude protumačen kao izraz nepoverenja u okrivljenog i neslaganja sa načinom njegove odbrane. ako bi time položaj njegovog klijenta bio pogoršan. da ne meša sa sopstvenom imovinom i ne raspolaže njima u svoje ime i za svoj račun. uporno odbija saradnju sa njim. Advokat ne sme iz neopravdanih razloga da otkaže zastupanje pre nego što je postupak dovršen i pre nego što su. 82. Advokat je dužan da otkaže zastupanje iz istih razloga zbog kojih je imao obavezu da se zastupanja ne prihvati. 2. e ) Rukovanje imovinskim vrednostima 85. izuzev preopterećenosti koju je sam prouzrokovao primanjem novih predmeta. postavlja mu nemoguće zahteve ili od njega traži da krši pozitivne propise i Kodeks . izuzev kada sam klijent zahteva otkaz zastupanja. ili kada nastupi ili izostane ugovoreni uslov. 81. kada istekne određeni rok. Novac. ili kada već ima drugog branioca . 79. javno omalovažava advokata. da bez odlaganja preda klijentu kada ovaj to zahteva. 3. 83. da preduzima sve one mere bez kojih bi klijent pretrpeo štetu. da na vreme preda ili doznači ovlašćenom primaocu.

bilo slučajno. ili posredstvom pouzdanog poverenika. v ) Čuvanje tajne 91. telefonom. 2. zapise i depozite koji se odnose na lice čijeg se zastupanja nije prihvatio. spise. izuzev u opsegu. hartije od vrednosti ili druge imovinske vrednosti od trećeg lica primi u ime. Advokat tajnu čuva na taj način što poverljive sadržaje čini nedostupnim organima vlasti i trećim licima. 4. da lično. Advokatska tajna a ) Osnovno pravilo 87. odustalo od namere da advokatu poveri zastupanje. nadzire sačinjenje prepisa. da u situaciji kada ima razloga da posumnja da se njegovi razgovori sa klijentom u zatvoru. 3. za račun i po ovlašćenju klijenta. zapisi i depoziti koji se nalaze u advokatskoj kancelariji. Obaveza čuvanja adokatske tajne bitna je pretpostavka poverenja klijenta u advokata i nezavisnosti advokatske profesije . telefaksom. predmeti. da na obavezu čuvanja tajne upozori i lično obaveže službenike i saradnike svoje kancelarije. advokat je dužan da postupi i kada novac. II. 92. advokatsku tajnu predstavljaju svi podaci koje advokat zna i svi spisi. da u prenošenju poverljivih sadržaja poštanskim pošiljkama. privremeno smešteni na drugo mesto. ili su. kao i na lice koje je. 89. kopije ili snimka isprava koje su mu poverene. na to klijenta upozori i preporuči mu da ne govori o onome što želi da sačuva kao tajnu. U okvirima određenim u pravilu 88. bilo da ga je sam klijent upozorio na poverljivost sadržaja. bilo da poverljivost sadržaja proizilazi iz prirode predmeta i brižljive ocene svih okolnosti. a saopšteni su mu ili predati u cilju zastupanja. ili na drugom mestu neovlašćeno prisluškuju. Advokat je dužan da čuva kao tajnu sve što mu je klijent poverio ili što je tokom pripreme predmeta ili zastupanja na drugi način saznao ili pribavio. predmete. U cilju čuvanja advokatske tajne advokat je dužan : 1. ovakvi sadržaji namenjeni. ili na drugi posredan način. pritvoru. za svrhe i u odnosu na organe vlasti i treća lica. kojima su . kompjuterom. postupa sa razumnim oprezom i na najmanju meru svede mogućnost da tajna bude otkrivena. Advokat je dužan da čuva kao tajnu i poverljive podatke. 90. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 236 .Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 86. Na način iz pravila 85. nakon saopštavanja ili predaje. b ) Predmet tajne 88. bilo zloupotrebom sredstava komunikacije. po odluci i pod nadzorom advokata. u dogovoru sa klijentom.

3. ili radi sačinjenja prepisa ili kopije. advokat ne sme da upotrebi na njihovu štetu. 96. Advokat je oslobođen obaveze čuvanja advokatske tajne: 1. koje više nije dužan da čuva. g ) Otkrivanje tajne 93. izuzev na štetu člana protiv koga je zastupanje usmereno. bez izričite dozvole klijenta . do kojih je došao u zastupanju pravnog lica ili druge organizacije. kao i njihove prepise. niti . da štedi ličnost na koju se tajna odnosi i da nastoji da otkriveni podaci ne dobiju veći publicitet nego što je neophodno za osnov i svrhu koji otkrivanje tajne čine dopuštenim. na odgovarajući način obezbedi i ne predaje neovlašćenim licima bez znanja i odobrenja klijenta. O odluci da otkrije tajnu. Kada ne postoje uslovi za otkrivanje tajne. advokat ne sme poverljive podatke da upotrebi na štetu klijenta. 2. ukoliko je oslobođen obaveze njenog čuvanja. u vlastitu korist ili u korist trećeg lica. III. upozori lice kome je ovlašćen da takav sadržaj prenese. kada je to neophodno za sprečavanje izvršenja najavljenog krivičnog dela sa znatnom društvenom opasnošću. da prepise i kopije sudskih spisa ne predaje na čitanje. kada mu klijent to na nesumljiv način dozvoli. da originalne isprave. ili dok ne nastupe okolnosti koje advokata oslobađaju takve obaveze. d ) Zabrana zloupotrebe tajne 97. niti na štetu bilo kog njihovog zainteresovanog člana. kada je to neophodno za odbranu samog advokata ili njegovog saradnika. da spise. kopije. advokat prethodno treba da obavesti lice na koje se tajna odnosi. 94. Prilikom otkrivanja tajne advokat treba. 7. snimke i negative. zbrine ili ukloni na način koji neće omogućiti neovlašćenim licima da saznaju njihov sadržaj.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 5. Poverljive podatke. 6. 95. uvek kada priroda slučaja i konkretne okolnosti to dozvoljavaju. onome ko i sam nije ovlašćen da ih čita. Obaveza čuvanja advokatske tajne postoji sve dok iznošenje poverljivog sadržaja može da povredi interese klijenta. u najvećoj mogućoj meri. 8. a moralni obziri preporučuju. 98. Advokatska kancelarija a ) Osnovno pravilo Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 237 . bez obzira da li je zastupanje u toku ili je prestalo. da na poverljivost sadržaja ili na posebnu obavezu u pogledu određenog sadržaja. poseduje ili umnožava.

stručnim ili akademskim zvanjem advokata. neukusa ili reklame . O promenama iz pravila 103. 104. b ) Označavanje kancelarije 100. 5. ukoliko u istoj zgradi ima više od jednog advokata. Prostor. ili istupio iz zajedničke advokatske kancelarije. Advokat je ovlašćen i dužan da pečat svoje advokatske kancelarije upotrebljava samo za vlastitu advokatsku delatnost.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 99. ali tada imena svih advokata moraju biti navedena u natpisu na ulazu u kancelariju i u zaglavlju štampanog materijala kancelarije. pečat. 4. ili izazvao zabunu. niti da stvaraju utisak nametljivosti. organe uprave i stručna udruženja pravnika . ostavljenom uz tablu preuzimatelja kancelarije. preseljenje i preuzimanje kancelarije i udruživanje i prestanak udruživanja advokata. koje nije priznato u skladu sa zakonom i Statutom. sudske veštake. druge advokate. v ) Oglašavanje promena 103. tablom penzionisanog ili umrlog advokata. Advokatska kancelarija ne sme da bude označena: 1. Advokat koji je preselio kancelariju. putokazom izvan unutrašnjosti zgrade. natpis na ulazu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 238 . može na mestu na kome se nalazila kancelarija najduže šest meseci da ostavi belešku o novoj adresi . 101. advokat može da oglasi u dnevnoj štampi. posetnica i zaglavlje na štampanom materijalu. 6. radno vreme i sredstva saobraćanja sa klijentima i strankama. 102. uređenje i označavanje advokatske kancelarije treba da odgovaraju značaju i ugledu advokatske profesije. Zajednička advokatska kancelarija. bez sadržaja i grafičkih rešenja kojima bi se stvarao utisak reklame. ukoliko u njoj ima veći broj advokata . 105. najviše dva puta u periodu od tri meseca posle nastupanja promene . 2. ne smeju oblikom. Tabla na zgradi. advokat može cirkularnim pismom da obavesti samo svoje klijente i saradnike. Otvaranje. u periodu dužem od godinu dana posle penzionisanja ili smrti. niti putokazom u unutrašnjosti zgrade koji bi predstavljao ponovljenu tablu. svetlosnim ili zvučnim uređajima. 3. pravosudne organe. tablom postavljenom upravno u odnosu na fasadu zgrade. obradom i celokupnim izgledom da odstupaju od profesionalnih standarda i civilizovanog načina predstavljanja. veličinom. pomoću kojih advokat označava svoju kancelariju. ili na mestu na kome je bila kancelarija. g) Upotreba pečata 106. uz dodatak “i drugi“. može da nosi naziv sa imenom samo jednog ili nekolicine. drugim nazivom osim imena advokata.

Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 107. odnosno ugovara i prima kao svoju nagradu deo novčanog iznosa ili druge vrednosti. unapred i nezavisno od poznavanja imovinskih prilika i platežnih sposobnosti klijenta. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. ili pečat tuđe advokatske kancelarije koristi za svoje potrebe. ili drugu vrstu popusta. dozvoljava svom službeniku ili pripravniku da pečat advokatske kancelarije koristi bez njegovog znanja i odobrenja i bez odgovarajuće kontrole podnesaka i isprava na kojima je pečat otisnut. koristi. 3. uz pečat svoje advokatske kancelarije ne stavi svoj potpis. ili zloupotrebljavajući vlastitu ulogu zastupnika da bi položaj klijenta neistinito predstavio teškim ili težim nego što jeste. nakon što su on ili advokat o čijem se pečatu radi. ili za vreme dok im miruju advokatska prava i dužnosti . Nagrada i naknada troškova a ) Osnovno pravilo 108. b) Nedopušteni sporazumi i postupci 109. brisani iz imenika advokata. zaključuje ugovor o nagradi iskorišćavajući težak položaj klijenta. pečat svoje advokatske kancelarije daje drugome na samostalnu upotrebu. 4. nagradu i naknadu troškova nižu od propisane Tarifom . pečat svoje advokatske kancelarije drži bez nadzora na mestu dostupnom licima koja nisu ovlašćena za upotrebu pečata. paraf ili faksimil. 4. podneske i isprave koje je sastavio ne overi pečatom svoje advokatske kancelarije. koji bi. 5. drugog organa ili organizacije. 2. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. 6. ili ne obezbedi da potpis ili paraf. 3. Nagradu i naknadu troškova za svoj rad advokat obračunava i naplaćuje u novcu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 239 . trebalo da pripadnu njegovom klijentu. IV. umesto nagrade ugovara potpuno ili delimično preuzimanje spornog prava čije mu je zastupanje povereno. 2. ili drugome dozvoljava da koristi. prema propisanoj Tarifi. po odluci suda. odobrava ili ugovara besplatno zastupanje. ili za koje je zahtev suprotne stranke odbijen (pactum de quota litis). u predmetu u kome zastupa. pečat svoje ili tuđe advokatske kancelarije. sa klijentom ugovara i od njega prima nagradu za odbranu po službenoj dužnosti. ili za zastupanje siromašnih po odluci advokatske komore. s njegovim odobrenjem stavi njegov advokatski pripravnik.

ugovorenu nagradu veže za uspešan ishod zastupanja. 6. v ) Dopuštena odstupanja 110. od klijenta primi vrednosti druge vrste. u visini koja je primerena vrsti i obimu njegovih obaveza . 111. ukoliko je nagrada u srazmeri sa obimom. ukoliko ih sam na to nije naveo. ne ugrožava njegovu nezavisnost i nije suprotno zabrani iz pravila 109. bez znanja i odobrenja klijenta. u cilju namirenja potraživanja. 4. a i bez znanja klijenta kada je postupak završen. ukoliko to odgovara prirodi slučaja. vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je daje i ukoliko sa drugim licem. a sporazum o njoj treba da bude sačinjen u pisanom obliku. advokat ne sme da donese olako. i 110. 6. dok je zastupanje u toku.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 5. pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav način razduženja. 5. Advokat može da za stalnu savetodavnu pomoć ugovori paušalnu nagradu. primi neugovorenu nagradu. ne traži nagradu za zastupanje drugog advokata. Ugovorena nagrada treba da bude primerena vrsti i obimu rada. bez znanja klijenta. bilo tako što će se. pribegne nelojalnoj konkurenciji. ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromaštvu. niti sa ciljem da postigne poslovni prestiž.1. 3. da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadrži elemente iskorišćavanja teškog položaja klijenta i ne narušava ugled advokature. Nije u suprotnosti sa pravilima Kodeksa kada advokat: 1. dece ili roditelja pokojnog advokata. ukoliko drugo lice nije suprotna stranka ili neko ko je podržavao suprotnu stranku. bilo tako što će prihvatiti isplatu u delimičnom iznosu ili po okončanju postupka. Odluku da postupi na jedan od načina iz pravila 110. g ) Paušalna nagrada 113. ukoliko za zastupanje određene vrste i složenosti nagrada u Tarifi nije uopšte ili nije na jasan način propisana. izuzetno. 112. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 240 . sa klijentom slobodno ugovori nagradu. ili drugo lice sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku. prima nagradu i naknadu troškova od trećeg lica. iz obzira prema imovinskim prilikama klijenta naplatu nagrade prilagodi njegovim platežnim sposobnostima.1. od klijenta traži ili prima nagradu i naknadu troškova koji ne služe dopuštenim svrhama. bez neophodnih provera. 2. nagrade odreći. umesto nagrade i naknade troškova u novcu.4. koju mu ponudi klijent. nije ugovorena subrogacija. ili izazove utisak reklame. ili supružnika.

izvrgavanja podsmehu. bez omalovažavanja. vređanja. b ) Međusobno uvažavanje 120. da na raspravama ne prekida niti na drugi način ometa drugog advokata. da bez odlaganja odgovori na službeno obraćanje drugog advokata. 5. Međusobni odnos advokata treba da izražava uvažavanje same advokatske profesije. izuzetno. Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i održava dobre kolegijalne odnose nalaže advokatu: 1. da o molbi za odlaganje ili pomeranje početka ročišta. 3. 2. Advokat ima pravo na predujam nagrade i troškova za svoj rad i naknade i troškova za rad drugoga za koji lično jamči . Advokat ima pravo da. uvek kada je to moguće. izuzev onih čije nekorišćenje bi imalo prekluzivne posledice za osnovno pravo ili pravno sredstvo njegovog klijenta. poželjno je da advokat pismeno upozori klijenta i ostavi mu primeren rok za ispunjenje obaveze. pod uslovom da je ugovor pravno dopušten i da se njime ne ograničava poslovna delatnost klijenta. da se pridržava vremena dogovorenog za poslovni sastanak sa drugim advokatom. a u sporu ne treba da nastupa sa revanšističkim pobudama i da klijenta izlaže novim nepotrebnim izdacima. osim u granicama propisanim pravilima postupka. 7. 6. ukoliko je drugi advokat najavio zastupanje suprotne stranke i ukoliko zna da postoje 241 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . 118. 8.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji d ) Predujam 114. Naplati nagrade i troškova advokat ne treba da pristupa na mestu i na način koji će narušiti ugled advokature i njegov vlastiti ugled. đ ) Naplata 116. da se prema drugom advokatu ophodi učtivo. ogovaranja. 117. Nenaplaćenu nagradu i troškove advokat ne treba da ustupa. 115. ugovori obezbeđenje druge vrste. V. obavesti drugog advokata koji zastupa u istom postupku. da drugog advokata ne poistovećuje sa njegovim klijentom. da ne odbija prijem dostava koje mu upućuje drugi advokat. ili drugog napada na ličnost. Međusobni odnosi advokata a ) Osnovno pravilo 119. niti da njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraživanja. 4. Pre nego što protiv klijenta pokrene postupak pred sudom radi naplate nagrade i troškova. da ne koristi procesne mogućnosti na štetu suprotne stranke. umesto predujma u novcu.

2. ako je po stažu mlađi . da za zamenu i drugu pomoć koju je tražio lično jamči u pogledu isplate nagrade i troškova. da poteškoće u vođenju predmeta i neuspeh u bilo kojoj pravnoj stvari ne pravda pripisivanjem upotrebe nedozvoljenih sredstava advokatu suprotne stranke. 2. da bez dogovora sa drugim advokatom ne navodi na odlazak i ne odvodi njegove službenike i saradnike. ako je iz opravdanih razloga sprečen. Interesi profesionalne saradnje i kolegijalnosti preporučuju advokatu: 1. izabere i preporuči advokata. da drugom advokatu pruži zatraženu stručnu pomoć. na vreme dostavi punomoć. 121. 5. ovog pravila. opravdani razlozi koji su drugog advokata sprečili da pristupi na ročište. 12. da advokatu . ili ako bi 242 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji . predstavi po stažu starijem advokatu. interesi klijenta imaju prednost. bez odugovlačenja i preporučljivo je na jeziku na kome mu se strani kolega obratio. da o rezultatima zamene bez odlaganja obavesti advokata koji je zamenu tražio. u situaciji opisanoj u tački 1. 3. da prihvati samo takve slučajeve koje je u stanju da obradi stručno. bez odlaganja obavesti advokata koji tu stranku zastupa.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 9. osim ako se na drugi način ne može izbeći nastupanje docnje. uz povećanu odgovornost za izbor. niti da podržava takvo uverenje svog klijenta. neophodne podatke i uputstva. da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata. ili preduzme druge mere koje bi otklonile posledice propuštanja procesne radnje za koju je zamena tražena. 123. da u pružanju pomoći inostranom advokatu vodi računa da je odgovoran za savete i tumačenja koje daje. ili da. ili da. da sa drugim advokatom razmenjuje stručna znanja i mišljenja. 4. 11. 10. osim ako ova znatno prelazi meru uobičajene razmene znanja i mišljenja. 13. sam izabere drugog advokata i prepusti mu zamenu. koji je na bilo kakav način ostvario sa suprotnom strankom. da se. v ) Profesionalna saradnja 122. nalaže advokatu: 1. od koga traži zamenu. osim ako on ili njegov klijent raspolažu dokazima koji bi ih obavezivali na podnošenje krivične ili disciplinske prijave. da o službenom kontaktu. Ukoliko su kolegijalni obziri u suprotnosti sa interesima klijenta. a nema vremena da obavesti kolegu i da ovaj pronađe drugog zamenika. Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i održava dobru profesionalnu saradnju. da prihvati zamenjivanje advokata koji to od njega traži.

Kada mu se stranka. zastupnikom suprotne stranke. uz advokata koji je zastupa. advokat je dužan: 1. sudom i drugim organima i organizacijama. sa drugim advokatom ili advokatima stalno usaglašava shvatanja. pre nego što zastupanje prihvati. nalažu advokatu: 1. advokat je dužan: da odbije razmatranje predmeta i preuzimanje zastupanja i obavesti stranku o razlozima zbog kojih to čini. 1. Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju u istoj stvari još uvek zastupa drugi advokat. g) Zajedničko zastupanje 124. Interesi profesionalnosti i kolegijalnosti i pravo klijenta da u istoj stvari ima više od jednog zastupnika. da o preuzetom zastupanju obavesti kolegu čije je zastupanje prestalo. 2. da kolegu obavesti o razgovoru sa strankom. međusobno dobro obavešten i u svoje stavove uveren stručni tim. 3. da ne ocenjuje rad svog kolega. koja. osim u slučaju drugačijeg dogovora. đ ) Rešavanje sporova 128. Obaveza da osujeti ili otkloni sporove i poremećene odnose sa drugim Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 243 . 127. 3. pored njega. d ) Preuzimanje zastupanja 125. da se . dogovara podelu posla i nastoji da u odnosima sa klijentom. advokat je dužan da se ograniči na razmatranje činjeničnih i pravnih pitanja. na pouzdan način uveri da je prethodno zastupanje prestalo i da za isto stranka dotadašnjem advokatu ne duguje nagradu i troškove. ne traži više od polovine nagrade propisane Tarifom.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 3. o tome obavesti kolegu koji već ima punomoć i sa njim pokuša da usaglasi stavove o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja. da u zajedničkom zastupanju . da pre nego što se prihvati zastupanja stranke. 126. izuzev ako se stranka naknadno opredeli samo za savetovanje i ako izjavi da o savetovanju ne želi da obavesti svog zastupnika. 2. nastupa kao usklađen. u istoj stvari želi da ovlasti i njega. koju u istoj stvari zastupa drugi advokat. za zastupanje ovlasti i drugog advokata. 2. da za zamenjivanje drugog advokata. bila na štetu interesa klijenta. Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koja tvrdi da je u istoj stvari više ne zastupa drugi advokat. a uzdrži od ocene rada svog kolega. obrati samo za savetovanje. da ne sprečava klijenta u nameri da.

ili ako je kršenje zakona. ne isključuje odgovornost koja proizilazi iz povrede pravila Kodeksa. odmereno i obrazrivo. da njegove posledice ne trpe odlaganje. nalažu advokatu: 1. pre obraćanja sudu ili drugom nadležnom organu. 133. bez prisustva trećih lica. u pravu na prihvatanje lične klijentele. U zajedničkoj advokatskoj kancelariji advokat je dužan da u najvećoj mogućoj meri uvažava pravna shvatanja stručnog kolegijuma ili većine advokata. ili da zbog njih pomoć. da disciplinsku ili drugu prijavu protiv kolege podnese samo ako pokušaji i ukazivanja iz tačke 3. da uvek kada to dopuštaju okolnosti. 2. ili ako bi to očigledno bilo na štetu njegovog vlastitog ugleda i dostojanstva. pokuša da reši na miran način. i da ne istupa iz kancelarije u vreme i na način koji bi kancelariji pričinili štetu ili povredili interese klijenata. da ne dozvoli da poremećeni odnosi dođu do izražaja pred sudom i drugim organom ili organizacijom pred kojima zastupa . 4. Dva ili više advokata mogu raditi u istoj kancelariji samo ako pripadaju istoj zajedničkoj advokatskoj kancelariji . 131. osim ako preti opasnost od nastupanja zastarelosti. ili bilo kakvim dobronamernim ukazivanjem. očigledno. ukaže kolegi na postupke koji su suprotni zakonu. međusobnih nesuglasica i odnosa prema klijentima i trećim licima posebno pazi da postupa u skladu sa pravilima 124. da poremećene odnose nastoji da popravi.3.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji advokatom. niti mogućnost da advokat traži da bude oslobođen zadataka koje smatra suprotnim svojoj savesti ili štetnim za svoju nezavisnost.2. 5. koji je član zajedničke advokatske kancelarije. bezobzirno ili istrajno. odbijanje i otkazivanje zastupanja. e ) Zajednička advokatska kancelarija 129. mogle biti otklonjene. Pripadnost zajedničkoj advokatskoj kancelariji ne isključuje primenu pravila Kodeksa. Statuta i Kodeksa tako ozbiljno . da u pogledu organizacije rada. ovog pravila nisu dali rezultata. Advokat i advokatska komora a ) Osnovno pravilo Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 244 . da lične sporne odnose ili sporne odnose svog klijenta sa drugim advokatom. Odgovornost advokata. niti bi mirnim putem . propisana unutrašnjim pravilima zajedničke advokatske kancelarije. ukoliko se ne radi o ličnoj klijenteli. i 128. 130. i 4. Statutu ili Kodeksu. Nezavisnost i samostalnost advokata. 3. mogu biti ograničeni samo: ugovorenim uslovima rada. i u pravu na samostalno prihvatanje. koju treba da pruži svom klijentu. VI. 132. na bilo koji način bude ograničena ili uskraćena.

ponaša i odeva. Prema sudu i drugim organima vlasti advokat treba da se ophodi odmereno i uljudno. Uvažavanje suda i drugih organa vlasti advokat ispoljava. Pravila koja važe za odnos i obaveze advokata prema advokatskoj komori. doprinosi ostvarivanju ciljeva i zadataka advokatske komore. svojim predlozima i drugim vidovima saradnje. Advokat treba da učestvuje u radu Skupštine i drugih otvorenih sastanaka u advokatskoj komori. osim ako bi time povredio obavezu čuvanja advokatske tajne. stručno i blagovremeno. kao i predstavnika ovih organa prema sebi i svom klijentu. 141. dođe na razgovor i bez odlaganja odgovori na pismeno obraćanje njenih nadležnih organa. 5. U podnescima i usmenim izlaganjima advokat treba da bude jasan. nastojeći da obezbedi isto takvo ophođenje svog klijenta. 2. b ) Obaveze advokata 135. da položaj u njenim organima i radnim telima ne koristi u svrhu reklame. advokat je dužan: 1. VII. autonomije i integriteta. sud i drugi organi vlasti a ) Osnovno pravilo 138. da se odazove na poziv. da poštuje i izvršava odluke njenih organa. 4. logičan i ubedljiv.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 134. Advokatska komora je središte zaštite advokatske profesije i ostvarivanja statusnih prava advokata. da dostavi tražene isprave i pruži tražena objašnjenja. 140. kao ravnopravnog činioca pravosuđa. 7. primenjuju se i na druge oblike organizovanja advokata koje je odobrila advokatska komora. b ) Međusobno uvažavanje 139. koji podležu njenoj evidenciji i kontroli. da blagovremeno prijavi sve promene i pravne poslove. umesan. 136. a obaveze koje iz tog položaja proizilaze izvršava savesno. da u službenom saobraćanju iznosi istinite podatke. 6. Odnosom prema sudu i drugim organima vlasti advokat izražava uvažavanje načela zakonitosti i uvažavanje sopstvenog poziva . U odnosu prema advokatskoj komori. Advokat. 3. 8. da blagovremeno i u potpunosti ispunjava svoje materijalne obaveze. 137. a kritika koju upućuje sudu i drugim organima Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 245 . između ostalog. sažet. da se ophodi sa pristojnošću i sa uvažavanjem njenog ugleda. da bez opravdanog razloga ne odbija izbor i imenovanje u organe i radna tela advokatske komore i da. i načinom na koji se na raspravama i u službenim kontaktima izražava.

pred klijentom. zloupotrebljava ulogu branioca da bi svom klijentu. a naročito iznošenju neistinitih podataka i dokaza . uoči rasprave ulazi u sudnicu pre nego što je prozvan. 145. tako što će mu preneti sva potrebna znanja i iskustva. b ) Obaveze advokata 144. U interesu advokature je obuka advokatskih pripravnika za advokatsku profesiju i za druga zvanja u pravosuđu . 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 246 . suprotnom strankom i njenim zastupnikom. ili pred ovim licima stvara privid takvih odnosa. posle završetka rasprave. ili se. podrugljiv ili potcenjivački način. pribegava procesnim zloupotrebama.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji vlasti ne sme da bude saopštena na uvredljiv. ili posredstvom svog klijenta. ispravljajući i usmeravajući njegov rad. ili je njihovo posedovanje zabranjeno. VIII. Kada za to ima potrebe i mogućnosti advokat treba da primi diplomiranog pravnika na advokatsko-pripravnički rad. poruke i predmete koji inače podležu kontroli. poveriti mu vežbu u što raznovrsnijim postupcima i predmetima i posvetiti punu pažnju njegovoj obuci nadzirući. 5. lične prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti ispoljava pred klijentom. 6. 4. 3. Advokat je dužan: 1. Advokat i advokatski pripravnik a ) Osnovno pravilo 143. ili podržava takvo uverenje svog klijenta. nepovoljan tok i ishod postupka pravda pripisivanjem korupcije i drugih vidova zloupotrebe sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti. utiče na tok postupka i odluku suda i drugih organa vlasti neprofesionalnim sredstvima. koji je u pritovoru ili na izdržavanju kazne. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat : 1. osim ako on ili njegov klijent raspolažu dokazima koji bi ih obavezivali na podnošenje krivične ili disciplinske prijave. tako što se obraća ustanovama i licima koji se ne smeju uplitati u raspravljanje i odlučivanje. ili što na drugi način čini ili podstiče nedozvoljene pritiske. da pripravnika osposobi za samostalno obavljanje advokatske profesije i drugih zvanja u pravosuđu. drugim pritvorenicima ili zatvorenicima krišom doturao pisma. suprotnom strankom ili njenim zastupnikom . u sudnici zadržava i nakon izlaska ovih lica. v ) Zabrana zloupotrebe 142.

da sa pripravnikom ne zaključuje ugovore o podeli dobiti. Advokat i suprotna stranka a ) Osnovno pravilo 147. da pripravničku vežbu iskoristi za što potpunije sticanje znanja i iskustva i da nastoji da se što bolje osposobi za samostalan rad. Statutu i Kodeksu. Advokatski pripravnik je dužan : 1. sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti . da svoj rad obavlja stvarno i stalno i da se. da upozna sadržaj Statuta i Kodeksa i pridržava se njihovih odredaba i pravila. ophodi sa pedagoškim taktom i ne zloupotrebljava njegovo neiskustvo i nedovoljno znanje. ne bavi drugim poslom u vidu zanimanja. ali ne i kolebljivo. da pripravniku omogući uslove rada u skladu sa zakonom i ugovorom i ne iskorišćava ga za poslove koji nisu u vezi sa pripravničkom vežbom. prijavi advokatskoj komori i drugim nadležnim organima. ili da neće biti stalan. 4. osim ako su suprotni zakonu . da se prema advokatu kod koga radi ophodi sa uvažavanjem i da se pridržava njegovih uputstava i naloga. da se prema pripravniku drugog advokata. 4.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 2. u isto vreme. 5. da pripravnika nagrađuje u skladu sa zakonom i ugovorom. v ) Obaveze pripravnika 146. 3. 5. 7. ili ugovore o ortakluku. kako na raspravi kada zastupaju suprotne stranke. da ne prima vlastite klijente i ne vodi vlastite predmete. 2. da pripravnika uputi na upoznavanje sadržaja Statuta i Kodeksa. popustljivo i na štetu odlučnog zastupanja interesa svog klijenta. kao i njegov klijent. a da ne prima i prijavljuje pripravnika za koga zna da će njegov rad biti prividan. da se u prvom službenom susretu predstavi drugim advokatima. b ) Odnos prema suprotnoj stranci 148. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 247 . Advokat treba da uvažava pretpostavku da suprotna stranka nastupa sa jednakim osećajem pravičnosti i sa jednakom uverenošću u svoja prava. Prema suprotnoj stranci advokat je dužan da se ophodi odmereno i učtivo. 6. da pripravnika. da omogući pripravniku dovoljno slobodnog vremena za pripremu pravosudnog ispita. tako i izvan rasprave. 3. 6. IX. koga prima na rad. 8.

s. Broj: 1/1-99 U Beogradu. Ovaj kodeks stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije u Beogradu . i stupa na pravnu snagu 14. Milan Vujin. ili zaplašenost suprotne stranke. 16. pogotovo kada ova nema zastupnika. da bi za svog klijenta postigao neopravdani uspeh. Ovaj kodeks objavljen je na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije 06. stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja svog klijenta. ili joj bez osnova nagoveštava štetne posledice. podstiče svog klijenta na krivično gonjenje ili sam pribegava krivičnom gonjenju. 151. osim ako je to neophodno da bi se obezbedio interes klijenta.Prilog 2 Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji 149. iskorišćava neukost. s. ZAMENIK PREDSEDNIKA ADVOKATSKE KOMORE JUGOSLAVIJE adv. povodom neodmerenih i nepristojnih izjava. ADVOKATSKA KOMORA JUGOSLAVIJE PREDSEDNIK ADVOKATSKE KOMORE JUGOSLAVIJE adv. prema suprotnoj stranci upotrebljava pretnju ili prinudu. 5. G. Tomislav Š. Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat: 1. suprotnu stranku izaziva i podstiče na nedopušteno ponašanje. januara 1999. koje je suprotna stranka dala o njemu i njegovom klijentu u uzbuđenju izazvanom na raspravi. aprila 1999.9. Dedić . ili na način opisan u pravilu 120. 2. 4. aprila 1999. U disciplinskim predmetima koji nisu pravnosnažno okončani pravila ovog kodeksa primenjivaće se samo ukoliko su povoljnija za advokata protiv koga se vodi disciplinski postupak .. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 248 . zabludu. PRELAZNA I ZAVRŠNA PRAVILA 150. 3.r.r.

Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Prilog 3 Statut advokatske komore Srbije Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 249 .

Sedište Komore je u Beogradu. 65/2001. septembra 1999. Komora je obavezna. izbor i delokrug njenih organa. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 250 . 43/99. Član 4. Zakona o advokaturi ("Službeni list SRJ". nezavisna i profesionalna organizacija advokata koji imaju sedište advokatskih kancelarija na teritoriji Republike Srbije.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji "Službeni glasnik RS". Komoru predstavlja i zastupa predsednik Komore. način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za rad Komore. godine. br. Ovim statutom uređuju se: zadaci. 41/2002. donosi STATUT ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE Deo prvi OPŠTE ODREDBE Član 1. Član 2. Član 5. 24/98 i 26/98). unutrašnja organizacija Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora). br. Skupština Advokatske komore Srbije na sednicama održanim 16. Naziv Komore je: Advokatska komora Srbije. Komora ima svojstvo pravnog lica. 64/2004 Na osnovu člana 57. januara i 25. Član 3.

predstavlja advokaturu.5 cm i oba sadrže naziv i sedište Komore. a naročito: 1. zastupa i štiti njene interese. U prvom krugu je Temida. Rad Komore i njenih organa je javan. preduzima mere za razvoj advokature. Pečat Komore je okruglog oblika. stara se o obezbeđenju uslova za pravilno vršenje advokature. Amblem Komore je nepravilnog kružnog oblika sa dva koncentrična kruga. prečnika 2. stara se o podizanju stručnog i etičkog nivoa advokature. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 251 . Član 8.5 cm. Drugi krug je okvir amblema. Ovim statutom određuju se slučajevi isključenja javnosti iz rada pojedinih organa Komore u određenim fazama postupanja. Za svoje obaveze Komora odgovara svim svojim sredstvima. Deo drugi ZADACI KOMORE Član 9.5 x 2. terazijama u levoj ruci i štitom sa leve strane postolja na kome je upisana 1862. Između krugova ispisan je ćirilicom tekst: "Advokatska komora Srbije". Komora ima amblem. Zadatak Komore je da vrši poslove od opšteg interesa za advokaturu. grčka boginja pravde sa povezanim očima. Komora ima pečat i štambilj. sa mačem u desnoj ruci. godina. Sredstva za rad Komore obezbeđuju se na način propisan Zakonom o advokaturi i ovim statutom. 4. a štambilj Komore je pravougaonog oblika veličine 5. Član 7. 2.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 6. 3.

pravosudnog i pravnog sistema. . . 6. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 252 . 8. obavlja druge poslove od značaja za advokaturu. Član 11. daje predloge o pitanjima značajnim za ostvarivanje i zaštitu ustavnih sloboda i prava građana.Advokatska komora Požarevca.Advokatska komora Vojvodine.Advokatska komora Kragujevca. . . i . . . 7.Advokatska komora Niša. održava odnose sa državnim i pravosudnim organima i drugim organizacijama. stara se o jačanju profesionalne discipline i odgovornosti u vršenju advokature. stara se o obnavljanju advokature prvenstveno iz reda advokatskih pripravnika. Deo treći UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA Član 10.Advokatska komora Beograda.Advokatska komora Čačka.Advokatska komora Šapca. 9. Komora ostvaruje svoje zadatke određene zakonom i ovim statutom posredstvom svojih organa i organa advokatskih komora u svom sastavu.Advokatska komora Kosova i Metohije.Advokatska komora Zaječara.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 5. podnosi predloge za unapređenje advokature. . U sastavu Komore postoje: . 10.

Deo četvrti ORGANI KOMORE Član 12. Disciplinski sud. Disciplinski tužilac. 3. Advokatske komore iz stava 1. 5. Skupština Komore je najviši organ Komore koji vrši sva prava i obaveze predviđene zakonom i ovim statutom.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Advokatske komore iz prethodnog stava su obavezne. 2. Način rada organa Komore uređuje se poslovnicima. Upravni odbor. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 253 . 4. Organi Komore su: 1. ovog člana svojim statutima i opštim aktima uređuju sopstvenu unutrašnju organizaciju i rad. Član 13. predsednik i tri potpredsednika Komore. u skladu sa zakonom i ovim statutom. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica i nastavljaju sa radom sa do sada utvrđenom teritorijalnom nadležnošću. imaju pravo da stiču imovinu i imovinska prava i da svojom imovinom i imovinskim pravima samostalno raspolažu. Skupština. Advokatske komore iz stava 1. 1. nezavisne i profesionalne organizacije advokata koji imaju sedište kancelarije na njihovim teritorijama. Komora i advokatske komore u njenom sastavu zadržavaju imovinu i imovinska prava kojima su do sada raspolagale. i 6. Skupština Komore Član 14. Nadzorni odbor.

Poslovnik o svom radu i radu radnih tela koja obrazuje. Svaka advokatska komora bira u Skupštinu jednog delegata na svakih 50 advokata. zamenika predsednika i članove Nadzornog odbora. rad advokatskih komora sa svoje teritorije. Odlučuje o: 1. Statut. formiranju posebnih fondova. 2. saradnju sa Advokatskom komorom Crne Gore. 2. delegate za Skupštinu i Upravni odbor Advokatske komore Jugoslavije. u drugom stepenu kada je to ovim statutom ili opštim aktom Komore određeno. predsednika. razvoj advokature. zamenika predsednika i članove drugih povremenih odbora. 2. 3. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 254 . o izveštajima organa Komore. Prati: 1. 3. njihovoj nameni i načinu raspolaganja sredstvima iz tih fondova. predsednika. 2. 5. Skupštinu čine delegati koje biraju skupštine advokatskih komora koje su u sastavu Komore. komisija i radnih tela Skupštine. Član 16. zamenika predsednika i sudije Disciplinskog suda. 3. Skupština Komore donosi: 1. predsednika Komore i potpredsednike Komore.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 15. 6. predsednika. Advokatskom komorom Jugoslavije i drugim profesionalnim organizacijama iz zemlje i sveta. disciplinskog tužioca i njegove zamenike. Bira i opoziva: 1. 4.

Član 20. upravnog odbora jedne od advokatskih komora iz svog sastava ili najmanje dvadeset delegata Skupštine.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 4. Predlog iz stava 2. Član 19. Redovnu sednicu Skupštine predsednik saziva jedanput godišnje. Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih delegata. Skupština donosi odluke. gašenje postojećih. Na predlog Upravnog odbora. predlagač može sazvati sednicu Skupštine u daljem roku od 30 dana. ovog člana.mandat delegata i članova izabranih u organe Komore. Član 17. a sednica se može održati ako joj prisustvuje više od polovine delegata. spajanje sa drugim ili podelu na više advokatskih komora donose se dvotrećinskom većinom prisutnih delegata uz saglasnost advokatske komore čiji se status menja. U slučaju da predsednik Komore ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 2. Odlukom se odlučuje o donošenju Statuta. Član 18. rad svih organa Komore i razmatra izveštaje o njihovom radu. Preporukom se odlučuje o stavu po određenom pitanju. Zaključkom se odlučuje u svim ostalim slučajevima. Statut Komore i njegove izmene i dopune Skupština donosi dvotrećinskom većinom glasova prisutnih delegata. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 255 . Odredbe ovog statuta koje se odnose na osnivanje novih. Skupština radi u javnim sednicama. opštih akata i drugim poslovima iz delokruga rada Skupštine. predsednik je dužan da sazove vanrednu sednicu Skupštine u roku od 45 dana od dana prijema predloga. ovog člana mora biti sastavljen u pismenoj formi s predlogom tačaka dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog. zaključke i preporuke. Potvrđuje: .

Članove Upravnog odbora delegiraju advokatske komore koje su u sastavu Komore. s tim da svaka od ovih komora mora imati najmanje jednog člana u Upravnom odboru. Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik Komore. Pravilnik o imenicima i drugim evidencijama i druge opšte akte koji nisu ovim statutom ili drugim opštim aktom stavljeni u nadležnost Skupštine ili nekog drugog organa. donosi: Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. srazmerno broju delegata izabranih u Skupštini. Sekretar Upravnog odbora stara se o pripremi sednice i sprovođenju odluka Upravnog odbora. 4. Upravni odbor je organ Skupštine Komore koji vrši prava i dužnosti utvrđene ovim statutom i drugim opštim aktima. U odsustvu predsednika sednicom Skupštine rukovodi jedan od potpredsednika. usklađuje stavove advokatskih komora sa svoje teritorije kada se donose odluke uz njihovu saglasnost ili mišljenje. 2. Advokatska komora Beograda delegira šest delegata. utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština. svaka po dva delegata. Upravni odbor vrši sledeće poslove: 1. Član 23.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Komore. advokatske komore Niša. Član 22. Upravni odbor Član 21. Upravni odbor iz reda svojih članova bira sekretara Upravnog odbora. Kragujevca. Upravni odbor ima 19 članova. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 256 . 3. Požarevca i Šapca svaka po jednog delegata. Kosova i Metohije i Čačka. 2. advokatske komore Zaječara. Advokatska komora Vojvodine tri delegata. Predsednika i potpredsednike Komore bira Skupština iz reda članova Upravnog odbora. sprovodi odluke Skupštine.

17. odlučuje o imenovanju glavnog i odgovornog urednika časopisa "Branič" i imenuje urednike i članove uređivačkih odbora časopisa i drugih štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore. odlučuje o statusnim. odlučuje o poslovima i pitanjima koji zakonom. 11. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 257 . određuje predstavnike Komore u drugim organizacijama i organima. 15. 18. ovim statutom ili drugim opštim aktom određeno. 9. 16. 14. utvrđuje plan prihoda i rashoda i stara se o njegovom urednom izvršavanju. 12. odlučuje u drugom stepenu kada je to ovim statutom određeno. 7.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 5. 19. prati rad advokatskih komora i ortačkih advokatskih društava sa svoje teritorije i daje preporuke u vezi sa njihovim radom. 21. advokatskim komorama i drugim profesionalnim i stručnim organizacijama iz zemlje i inostranstva. 22. pravosudnog i pravnog sistema. materijalnim i drugim pitanjima radnika službe Komore i daje saglasnost na njihova akta kada je zakonom. odlučuje o žalbama na odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom koje donose advokatske komore u njenom sastavu. određuje lica koja mogu raspolagati materijalnim sredstvima i granice njihovih ovlašćenja. odlučuje o članstvu Komore u međunarodnim advokatskim organizacijama. predlaže državnim organima mere za unapređenje advokature. ovim statutom i drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug rada Skupštine ili nekog drugog organa. usklađuje stavove Komore sa državnim i drugim organima u stvarima koje se donose uz saglasnost nadležnog državnog organa. određuje osnovnu orijentaciju časopisa "Branič" i drugih štampanih i elektronskih izdanja i prezentacije Komore. 10. 8. 20. 6. usvaja periodične obračune i predlog završnog računa Komore. odlučuje o dodeli Plakete i Povelje Komore i drugih priznanja. donosi Poslovnik o svom radu. bira i opoziva sekretara Upravnog odbora. preduzima mere i učestvuje u saradnji advokatskih komora sa državnim i pravosudnim organima. 13.

Član 25. 3. 3. Za svoj rad predsednik odgovara Skupštini i Upravnom odboru Komore. Predsednik i potpredsednici Komore Član 26. utvrđuje protokol listu gostiju. bira i razrešava člana Visokog saveta pravosuđa. Upravni odbor radi u sednicama kojima mora prisustvovati većina od ukupnog broja njegovih članova čiji je mandat verifikovan. predstavlja Komoru. i 24. ili upravnog odbora jedne advokatske komore koja je u sastavu Komore. Predsednik Komore je po svojoj funkciji stalni član Visokog saveta pravosuđa. predlaže dnevni red za te sednice i predsedava im. 2.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 23. Član 24. obavlja i druge poslove određene ovim statutom ili drugim opštim aktom Komore. 25. donosi rešenja kada se odluke donose u upravnom postupku. vrši druge poslove koje mu poveri Skupština. a odlučuje većinom glasova prisutnih članova. izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora. 4. Za obavljanje poslova iz svog delokruga Upravni odbor može obrazovati stalna i povremena tela i imenovati članove tih tela iz reda advokata i advokatskih pripravnika i kada nisu članovi organa Komore. 6. Sednica Upravnog odbora mora se zakazati u roku od 10 dana od prijema pismeno obrazloženog predloga najmanje tri člana Upravnog odbora. 5. Predsednik Komore: 1. saziva sednice Skupštine i Upravnog odbora. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 258 . potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skupština i Upravni odbor.

a u njegovoj odsutnosti zamenik. Član 31. Nadzorni odbor je organ Komore koji vrši kontrolu raspolaganja sredstvima Komore. a naročito u slučajevima vođenja disciplinskog postupka u kojima je doneto prvostepeno rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom. Disciplinski organi Komore u disciplinskom postupku postupaju kao drugostepeni organi. Disciplinski organi su dužni da postupaju hitno. Nadzorni odbor je samostalan organ Komore i za svoj rad neposredno odgovara Skupštini Komore. Nadzorni odbor Član 28. Disciplinski organi su nezavisni u svom radu. Disciplinski sud Komore sastoji se od predsednika suda. Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik suda. Disciplinski organi Član 30. U Nadzorni odbor koji ima 9 članova bira se po jedan član iz svake advokatske komore iz sastava Komore. Disciplinski organi Komore su disciplinski tužilac i Disciplinski sud. zamenika predsednika i 12 sudija. Član 29.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 27. 5. Predsednika Komore u odsutnosti zamenjuje potpredsednik Komore koga predsednik Komore odredi. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 259 . Disciplinski organi podnose izveštaj o svom radu Skupštini Komore. 4.

Izbor i opoziv delegata i članova organa Komore Član 34. 7. pravosudnog i pravnog sistema. Predsednik Komore. odnosno član organa Komore stiče prava i dužnosti danom potvrđivanja njegovog mandata od strane organa utvrđenog ovim statutom. disciplinski tužilac i njegovi zamenici. predsednici drugih organa Komore. predsednik. da o radu svojih organa obaveštavaju advokatske komore čiji su članovi i da se staraju da se one izjasne o piitanjima i opštim aktima koji su im dostavljeni na mišljenje. 3.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Disciplinski sud sudi u veću koje čini troje sudija toga suda. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 260 . Disciplinski tužilac je organ disciplinskog gonjenja. da prisustvuju sastancima organa Komore čiiji su članovi. Disciplinski tužilac Komore ima 4 zamenika koji ga zamenjuju u vršenju njegovih dužnosti. da izvršavaju odluke. zamenik predsednika i sudije Disciplinskog suda i članovi Upravnog i Nadzornog odbora biraju se na vreme od četiri godine i ista lica mogu se po isteku tog roka birati još jednom uzastopno na iste funkcije. 2. Prava i dužnosti delegata i članova organa Komore Član 33. razvoj advokature. da podnose izveštaj o tekućim problemima u radu advokatskih komora čiji su članovi. naloge i zaključke organa Komore. 6. Mandat delegata u Skupštini traje 4 godine. Član 32. Delegat. 4. Delegati i članovi organa Komore imaju sledeća prava i dužnosti: 1. da daju predloge i inicijative za unapređenje rada Komore.

Članove drugih organa Komore i nosioce funkcija Komore bira i opoziva Skupština u postupku utvrđenom ovim statutom. Član 36. Član organa razrešava se funkcije pre isteka mandata ako mu je izrečena disciplinska mera ili privremena zabrana bavljenja advokaturom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 261 . koji nije disciplinski kažnjavan za težu povredu dužnosti i ugleda advokata u poslednjih 10 godina. Delegate Skupštine Komore i članove Upravnog odbora biraju i opozivaju skupštine advokatskih komora koje su u sastavu Komore u postupku utvrđenom njihovim statutima. Upravni odbor je dužan da najmanje tri meseca pre isteka mandata delegatima Skupštine obavesti advokatske komore koje su u sastavu Komore do koga su dana dužne da izaberu svoje delegate u Skupštinu i Upravni odbor Komore. Novoizabrane delegate Skupštine saziva na Izbornu sednicu predsednik Komore prethodnog saziva. do izbora novog predsednika Komore. Član 39. Član 40.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 35. Član 38. predsedava. Kandidate za članove organa i nosioce funkcija može predložiti svaki delegat ili skupština advokatske komore koja je u sastavu Komore. delegat koga izabere Skupština. Član 37. Izbornom sednicom Skupštine. Skupština na Izbornoj sednici posle potvrđivanja mandata delegatima Skupštine i članovima Upravnog odbora bira Izbornu komisiju od 5 članova koja rukovodi sprovođenjem izbora za članove organa i nosioce funkcija. Član 41. Za člana organa Komore može biti izabran samo advokat sa najmanje pet godina staža u advokaturi.

Glasački listić mora biti overen pečatom Komore.označenje funkcije na koju se bira.označenje advokatske komore čiji je član. Izbor članova organa i nosilaca funkcija vrši se tajnim glasanjem na glasačkom listiću koji sačinjava Izborna komisija i koji pored elemenata iz člana 42. Član 43. . Član 45. Lista kandidata za izbor članova organa Komore mora da sadrži najmanje jednog kandidata više od broja koji se bira. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 262 . . Glasati se može samo za kandidata navedenog na glasačkom listiću i za onaj broj kandidata koliko se bira članova organa.označenje ko je utvrdio listu kandidata. Član 44. stav 2. Glasanjem rukovodi Izborna komisija. način rada Izborne komisije bliže se uređuje Poslovnikom o radu Skupštine. ovog statuta sadrži i označenje koliko se kandidata bira za određenu funkciju. O toku glasanja Izborna komisija sačinjava zapisnik.ime i prezime kandidata.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Način predlaganja kandidata. Član 46. odnosno nosilaca funkcija. . Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata. Listu kandidata potvrđuje Skupština Komore. Član 42. Lista kandidata sadrži: .

Član organa može biti opozvan: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 263 . Član 47.ostavkom. Član 48. članu organa. Izabrani su kandidati koji su dobili najveći broj glasova. broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova koje je dobio svaki kandidat.ako izgubi svojstvo člana advokatske komore. Prilikom brojanja glasova i sačinjavanja zapisnika iz rada Izborne komisije je isključena javnost.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Po završenom glasanju Izborna komisija zapisnički utvrđuje ukupan broj delegata Skupštine. Ako postoji jednaka podela glasova kandidata zbog koje se ne može izvršiti potpun izbor organa i nosilaca funkcija. Ako Izborna komisija na osnovu izbornih akata utvrdi nepravilnosti koje su očito uticale na rezultate izbora predložiće Skupštini da poništi glasanje. Član 49. izborni postupak za izbor tih kandidata se ponavlja. Rezultati izbora unose se u zapisnik. odnosno nosilaca funkcija koji se bira. odnosno nosiocu funkcije prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: . Član 50. O ponavljanju izbornog postupka odlučuje Skupština. smatra se da je delegat glasao za one kandidate koji su zaokruženi od prvog zaokruženog broja do broja koji odgovara broju kandidata koji se bira. .opozivom. broj delegata koji je glasao. Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen ili je tako popunjen da se sa sigurnošću ne može utvrditi za koga je delegat glasao. Delegatu. Ako je na glasačkom listiću zaokružen redni broj ispred imena većeg broja kandidata od broja članova organa. i .

2. ako duže od šest meseci ne vrši svoju dužnost ili je ne vrši u skladu sa svojom funkcijom. ako ne izvršava zaključke i druge naloge organa Komore. Član 53. 4. ako ne obaveštava advokatsku komoru čiji je član o svom radu u organima Komore. ako svojim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Komore i advokature. ako svojiim radom i ponašanjem nanosi štetu ugledu Komore i advokature. Član 51. stavova i naloga organa Komore. odnosno nosilaca funkcija vrši se po postupku za njihov izbor. 5.advokatska komora čiji je član.Skupština. odnosno članova organa Komore za više od jedne četvrtine. ako bez opravdanog razloga ne učestvuje ili neredovno učestvuje u radu organa Komore. 3. Član 52. ako ne izvršava zaključke i stavove organa Komore za čije je izvršenje zadužen. vrše se dopunski izbori. 2. 4. određen ovim statutom. Ako se za vreme trajanja mandata smanji broj delegata. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 264 . ako se u svom istupanju ne pridržava zaključaka. 3. odnosno članu organa Komore izabranom na dopunskim izborima ističe kada i mandati ostalih delegata. . odnosno članova organa. ako ne obaveštava organe Komore o svom radu. i .Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 1. Postupak za opoziv člana organa odnosno nosioca funkcije mogu pokrenuti: .organ čiji se član opoziva. Opoziv članova organa. Nosilac funkcije može biti opozvan: 1. Mandat delegatu.

Konferenciju saziva Skupština ili Upravni odbor. Sazivač Konferencije predlaže dnevni red i određuje vreme i mesto održavanja Konferencije. Konferencija Član 54. kao i pitanjima od šireg društvenog značaja. obaveštavanjem o održavanju sednica isticanjem preko oglasnih tabli u sudovima i komorama. zaštiti sloboda i prava čoveka i građanina. 8. Član 55. Javnost rada obezbeđuje se održavanjem javnih sednica svih organa Komore. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 265 . ostvarivanju ustavnosti i zakonitosti. Konferenciju otvara i njom rukovodi predsednik Komore do izbora radnog predsedništva i zapisničara. Deo peti JAVNOST RADA KOMORE 1. pravni i pravosudni sistem. dostavljanjem informacija i izveštaja o radu organa Komore. objavljivanjem statuta i opštih akata Komore u "Službenom glasniku Republike Srbije". Član 57. Način rada Konferencije bliže se uređuje Poslovnikom o radu Konferencije. Član 56. Konferencija advokata je oblik razmene mišljenja i ličnog izjašnjavanja advokata o pitanjima značajnim za advokaturu.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Dopunski izbori vrše se po postupku predviđenom ovim statutom za redovne izbore. Informisanje Član 58.

Najmanje jedanput godišnje organi Komore sastavljaju i podnose pismeni izveštaj o svom radu organu koji ih je izabrao. službenu ili poslovnu tajnu ili su od drugih organa označeni kao državna tajna. Unije advokatskih komora Balkana i drugih organizacija. Član 64. osim sa sednica disciplinskih organa. Međunarodne unije advokata. poverljivo. advokatskih komora koje su u njenom sastavu i njihovih organa. Stručno-profesionalni časopis Komore izdaje se pod nazivom "Branič". na srpskom jeziku i štampa se ćirilicom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 266 . 61-63. Član 62. Poslovi koji predstavljaju državnu. oglasima putem medija i prezentacijom na Internetu.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji časopisu "Branič" i drugim publikacijama Komore. vrši se dostavljanjem informacija i usvojenih opštih akata advokatskim komorama. Komora ima prezentaciju na Internetu. njegovim objavljivanjem u publikacijama Komore i medijima. Advokatske komore Jugoslavije. vojnu. Časopis i druga izdanja Komore Član 61. strogo poverljivo ili interno. o radu Advokatske komore Crne Gore. Član 60. 2. Obaveštenje članstva o radu na sednici organa Komore. ne mogu se saopštavati na način određen u prethodnom stavu. ovog statuta obaveštavaju se članovi Komore i drugi zainteresovani o radu Komore. Član 63. objavljivanjem na oglasnoj tabli ili preko publikacija Komore. Publikacijama iz čl. Komora izdaje stručno-profesionalni časopis i druge publikacije za potrebe advokature i u vezi sa advokaturom i njenom funkcijom. Član 59. isticanjem akta o sazivu na oglasnoj tabli. Obaveštavanje članstva o održavanju sednica organa Komore vrši se ličnom dostavom pismenim putem.

literaturi i sudskoj praksi značajnim za bavljenje advokaturom i poboljšanje pravnog i pravosudnog sistema kao i o događajima od značaja za advokaturu. zakona i drugih propisa i kolektivnih ugovora koje je zaključila. Organi Komore odgovaraju za svoj rad Skupštini. Deo šesti ODGOVORNOST KOMORE I NJENIH ORGANA Član 66. kao i programsku orijentaciju. Član 68. drugih izdanja i publikacija Komore i prezentacije preko Interneta. Opšti akti Komore su: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 267 . Član 67. način i uslovi prestanka izdavanja časopisa. uređivanje.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji o novim propisima. način finansiranja časopisa. Komora je dužna da se u vršenju svojih prava i dužnosti pridržava ustava. ažuriranje i opštenje elektronskom poštom putem prezentacije Komore preko Interneta. Deo sedmi OPŠTI AKTI Član 69. Pravilnikom Komore bliže se uređuju pitanja od značaja za programsku orijentaciju časopisa "Branič". Član 65. Predsednik Komore obustaviće od izvršenja odluku Upravnog odbora za koju smatra da je nezakonita samo do prve sednice Upravnog odbora. uslovi za imenovanje i razrešenje glavnog i odgovornog urednika. prava i dužnosti organa. a delegati Skupštine i članovi organa skupštini advokatske komore koja ih je izabrala. a posebno sastav i broj članova izdavačkog saveta i uređivačkog odbora časopisa "Branič". časopisa.

a najduže 60 dana. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Član 70. prava i obaveze organa Komore i njenih članova. 3. putni troškovi. 4. Inicijativu za donošenje ili izmenu Statuta ili drugog opšteg akta može podneti svaki organ Komore. ovog člana traje najkraće 15. Upravni odbor utvrđuje predlog statuta ili drugog opšteg akta. Javna rasprava o nacrtu iz stava 1. Pravilnicima se bliže uređuje poslovanje. Član 70a. primedaba i predloga advokatskim komorama. ili jedna advokatska komora u sastavu Komore. 2. Poslovnik o radu organa Komore. pravilnici.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 1. Član 70b.). Tarifom se određuje nagrada za pružanje pravne pomoći od strane advokata kao i naknada troškova koje advokat ima prilikom pružanja te pomoći (dnevnice. Poslovnikom se uređuje rad organa Komore i pitanja od interesa za ostvarivanje prava i dužnosti delegata i članova organa. Statut. a Pojedinačnim kolektivnim ugovorom prava i obaveze radnika službe Komore. Upravni odbor utvrđuje nacrt statuta ili drugog opšteg akta i dostavlja ga na davanje mišljenja. Član 70v. Statutom se uređuju pitanja iz člana 1. odsustvo iz kancelarije i dr. ovog statuta. Kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obaveze zaposlenih kod advokata i ortačkih advokatskih društava. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 268 . 5. kolektivni ugovor.

3. advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava. Izmene i dopune Statuta ili drugog opšteg akta vrše se na način određen za njegovo donošenje. odlučuju o promeni sedišta advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva. odlučuju o brisanju iz imenika advokata. Član 72. Skupština prilikom pretresa predloga statuta. ili u časopisu "Branič". daje prethodnu saglasnost i ocenjuje da li je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi. Deo osmi VRŠENJE JAVNIH OVLAŠĆENJA Član 71. Statut Komore objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije". Član 70d. primedbe i predloge iz javne rasprave i daje razloge zbog čega nije usvojio određene primedbe i predloge.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Upravni odbor prilikom utvrđivanja predloga iz stava 1. odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika. Član 70g. a drugi opšti akti na oglasnoj tabli Komore. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 269 . Komora u drugom stepenu i advokatske komore u njenom sastavu u prvom stepenu vrše sledeća javna ovlašćenja: 1. ili drugog opšteg akta postupa sa primedbama i predlozima po proceduri propisanoj za amandmane. 4. Komora vrši javna ovlašćenja neposredno preko svojih organa i preko organa advokatskih komora u svom sastavu. ovog člana razmatra mišljenja. 5. 2. ovog člana stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Opšti akt iz stava 1. odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata stranih državljana.

izriču privremenu zabranu bavljenja advokaturom. ako Zakonom o advokaturi ili statutima komora nije drugačije propisano. 7. 3. 1. 1-11. Zahtev za upis u imenik advokata podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na čijoj teritoriji je buduće sedište kancelarije podnosioca zahteva. odlučuje o postavljanju privremenih zamenika i preuzimatelja kancelarija. ovog člana organi Komore i advokatskih komora primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. 2. uverenje o državljanstvu Savezne Republike Jugoslavije. vode imenike advokata. 10. imenovanju i razrešenju privremenog zamenika. 13. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak. U vršenju javnih ovlašćenja iz stava 1. odlučuju o dužini trajanja privremenog odsustva. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju. uverenje o položenom pravosudnom ispitu. advokatskih pripravnika. odlučuju o obnovi postupka za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika. tačka 12. ako Zakonom o advokaturi ili Statutom Komore nije drugačije propisano. 4. U vršenju javnih ovlašćenja iz stava 1. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 270 . ovog člana analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku. vode disciplinske postupke i odlučuju o disciplinskoj odgovornosti advokata i advokatskih pripravnika i evidencije vezane za vođenje ovih postupaka i izvršenje disciplinskih mera. 9. 11. vode evidencije o preseljenju advokatske kancelarije i sedišta orgačkog advokatskog društva i privremenim merama zabrane vršenja advokature. tač. 12. Upis u imenik advokata Član 73.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 6. Uz zahtev za upis u imenik advokata podnosilac je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu: 1. 8. advokata stranih državljana i ortačkih advokatskih društava. ostvaruju međunarodnu saradnju u skladu sa Statutom Advokatske komore Jugoslavije o kojoj obaveštavaju Advokatsku komoru Jugoslavije.

9. Advokatska komora kojoj je podnet zahtev za upis pribavlja po službenoj dužnosti od nadležnih organa podatke o osuđivanosti kandidata. Član 75. Protiv prvostepenog rešenja upravnog odbora advokatske komore kojim se upis u imenik advokata odbija. kopiju lične karte. kao i da li kandidat ima drugu registrovanu delatnost. potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjavu da će raskinuti radni odnos. a ukoliko ima primedaba po njegovom zahtevu upoznaće kandidata sa sadržinom istih i dati mu mogućnost da se o njima izjasni. daje podatke o kretanju u službi i popunjava upitnik koji mu daje služba advokatske komore. dve fotografije. Član 74. 6. Organ koji odlučuje o upisu može prethodno obaviti razgovor sa podnosiocem zahteva za upis i tražiti razjašnjenje određenih činjenica. Advokati strani državljani umesto dokaza iz stava 2. upravni odbor odlučuje o zahtevu kandidata za upis u imenik advokata. 7.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 5. podnosilac zahteva ima pravo žalbe u roku od 15 dana po prijemu rešenja Upravnom odboru Komore. U zahtevu podnosilac označava sedište kancelarije. Po isteku roka za evidenciju koji ne može biti duži od 45 dana. 8. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 271 . Podnosioci zahteva za upis u imenik advokata evidentiraju se na sednici upravnog odbora advokatske komore i o tome obaveštava članstvo sa pozivom da stavi svoje eventualne primedbe ili predloge po podnetim zahtevima. a u slučaju zahteva stranog državljanina i dokaz o postojanju reciprociteta od Saveznog ministarstva nadležnog za poslove pravde. 10. Član 76. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost. uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban. ovog člana podnose overenu kopiju pasoša i dokaz da su upisani u imenik advokata strane države.

po odobrenju predsedavajućeg. primerak Statuta Komore i advokatske komore čiji je član.stav 2. odnosno drugim članom upravnog odbora koga predsednik odredi.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 77. *) Upravni odbor može da odbije zahtev za upis u imenik advokata ako oceni da kandidat nije dostojan poverenja za obavljanje advokatske delatnosti. ____________________________________________________ *) Pažnja . potrebna usmena objašnjenja i predloge. U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost. statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata. Član 79. Podnosiocu zahteva za upis kome je upis odobren izdaje se prilikom polaganja zakletve rešenje o upisu u imenik advokata. druge javne aktivnosti i privatni život. Član 78. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata kome je upis odobren polaže zakletvu pred predsednikom advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište njegove kancelarije ili potpredsednikom. Statuta . napomenu Intermexa).nije saglasan sa Ustavom i zakonom. člana 77. Pre upisa u imenik advokata podnosilac zahteva je dužan da uplati troškove upisa određene odlukom Upravnog odbora Komore i priloži potvrdu da nije u radnom odnosu. Član 80. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može prisustvovati sednici upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i davati. kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti. po trajnom statutarnom ovlašćenju predsednika Komore. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 272 . *) Nedostojnim poverenja smatra se kandidat čiji dotadašnji rad. Član 81. ne daju osnova za uverenje da će se u obavljanju advokatske delatnosti pridržavati zakona. Kodeksa profesionalne etike advokata i Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. i prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda (videti 3. Kada upravni odbor advokatske komore odbije zahtev za upis u imenik advokata dužan je da odmah o tome obavesti sve advokatske komore.

uverenje centra za socijalni rad da je kandidat poslovno sposoban." Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 273 . 5. Upis u imenik advokatskih pripravnika Član 82. Zakletva za advokatskog pripravnika glasi: "Izjavljujem da ću dužnost advokatskog pripravnika vršiti savesno i da ću se u svom radu pridržavati ustava. ugovor o radu. 3. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti. kao i da ću svojim radom čuvati ugled advokature. 4. Za upis u imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe čl. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Pri polaganju zakletve advokatu se uručuje advokatska legitimacija. 7. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju. U zahtevu podnosilac daje podatke o eventualnom ranijem kretanju u službi prilažući kopiju radne knjižice i popunjava upitnik koji mu daje služba advokatske komore. Član 83. U imenik advokatskih pripravnika neće se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita. 2. 73-81. Zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pismenoj formi upravnom odboru advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište kancelarije njegovog principala. dve fotografije. ovog statuta. Uz zahtev za upis u imenik advokatskih pripravnika podnosilac je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu: 1. 8. zakona i drugih propisa. uverenje o državljanstvu Savezne Republike Jugoslavije. kopiju lične karte. 6. ili uslove za upis u imenik advokata. 2.

Osnivači ortačkog advokatskog društva dužni su da podnesu advokatskoj komori. Član 89.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 84. 82-84. Član 88. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 274 . U zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za osnivanje ortačkog advokatskog društva osnivači su dužni da označe njegovo sedište i odjave sedišta advokatskih kancelarija članova ortačkog advokatskog društva. 3. Advokatski pripravnici i volonteri mogu se organizovati u okviru advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište kancelarije njihovog principala. Uz zahtev za davanje prethodne saglasnosti za osnivanje ortačkog advokatskog društva osnivači su dužni da prilože ugovor o ortakluku. Na upis u podlistak volontera koji se vodi u okviru imenika advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe čl. ovog statuta. na čijoj teritoriji će biti njegovo sedište. Član 86. Član 85. Član 90. Organizacija advokatskih pripravnika zastupa interese advokatskih pripravnika i volontera pred organima advokatske komore i upoznaje ih sa problemima u svom radu. Svojstvo advokatskog pripravnika stiče se danom polaganja zakletve. ako ono nije istovetno sa sedištem ortačkog advokatskog društva. zahtev za pribavljanje prethodne saglasnosti da je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u saglasnosti sa Zakonom o advokaturi. Postupak davanja mišljenja pri osnivanju orgačkih advokatskih društava i postupak upisa zajedničke advokatske kancelarije Član 87.

Zakona o advokaturi rešenje o brisanju doneće se po konačnosti odluke upravnog odbora nadležne advokatske komore prema sedištu kancelarije da su ispunjeni uslovi za brisanje iz imenika advokata. Član 91. Upis u imenik advokata pri promeni sedišta advokatske kancelarije izvršiće se bez provere uslova za upis. Postupak promene sedišta advokatske kancelarije Član 93. O zahtevu za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija odlučuje u prvom stepenu upravni odbor advokatske komore na čijoj teritoriji će biti sedište zajedničke advokatske kancelarije. 6. stav 1.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Zajednička advokatska kancelarija osniva se ugovorom koji zaključuju najmanje dva advokata. advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava Član 94. 4. Član 92. Postupak brisanja iz imenika advokata. i 8. Rešenje o brisanju iz imenika advokata donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije podnosioca zahteva. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 275 . zajedničko sedište. Član 95. tač. 5. način poslovanja i odlučivanja. U slučaju brisanja iz imenika advokata iz razloga propisanih članom 29. Ugovorom iz prethodnog stava uređuju se međusobna prava i obaveze advokata članova zajedničke advokatske kancelarije. U slučaju da potpisnik ugovora o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije ima sedište kancelarije van sedišta zajedničke advokatske kancelarije dužan je da podnese dokaz o preseljenju sedišta advokatske kancelarije u sedište zajedničke advokatske kancelarije.

Član 97. Privremeni zamenik imenuje se po predlogu advokata koji podnosi zahtev za privremeno odsustvo. Član 96. Upravni odbor advokatske komore rešenjem utvrđuje dužinu trajanja privremenog odsustva i privremenog zamenika. Član 98. 6. Po isteku dve godine od ispunjenog uslova za polaganje pravosudnog ispita.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Smatra se da se advokat ne bavi advokaturom duže od šest meseci ukoliko u tom intervalu služba advokatske komore ne može uspostaviti pismeni ili telefonski kontakt sa njim preko sedišta advokatske kancelarije koje je prijavio advokatskoj komori. U obaveštenju o privremenom odsustvu podnosilac navodi razloge odsustva. Advokat koji želi da koristi privremeno odsustvo o tome pismeno obaveštava advokatsku komoru čiji je član. advokatska komora po službenoj dužnosti donosi rešenje o brisanju advokatskog pripravnika iz imenika advokatskih pripravnika. Upravni odbor advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište ortačkog advokatskog društva utvrđuje uslove i pokreće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava. Odlučivanje o privremenim odsustvima i postavljenju privremenih zamenika i preuzimatelja kancelarija i ortačkog advokatskog društva Član 99. Rešenje o brisanju advokatskog pripravnika i volontera iz imenika advokatskih pripravnika donosi predsednik advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište advokatske kancelarije njegovog principala. Član 100. određuje privremenog zamenika za vreme trajanja odsustva i dužinu trajanja. U slučaju brisanja iz imenika advokata zbog neobavljanja advokaturom duže od šest meseci donosi se i rešenje o brisanju advokatskih pripravnika i volontera zaposlenih kod tog advokata. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 276 .

po zahtevu advokata. disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi ukoliko nađe da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena zabrana. U slučaju da advokat kome je odsustvo odobreno to ne uradi. Prilikom postavljanja preuzimatelja advokatske kancelarije upravni odbor imaće u vidu izraženu želju advokata čija se advokatska kancelarija preuzima ili članova njegove porodice. U slučaju da takve želje nema ili da se članovi porodice ne mogu složiti oko ličnosti preuzimatelja kancelarije.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji U slučaju da privremeni zamenik odbije da vrši ovu dužnost ili u toku vršenja te dužnosti prestane da to radi iz bilo kog razloga. Organ koji je doneo konačnu odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može istu ukinuti i pre okončanja disciplinskog ili krivičnog postupka. upravni odbor advokatske komore imenovaće za privremenog zamenika člana komore koji to prihvati da vrši. advokatska komora će pozvati advokata kome je odobreno privremeno odsustvo da odredi drugog privremenog zamenika u roku od osam dana. Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja disciplinskog postupka disciplinski organ pred kojim se postupak vodi dostaviće upravnom odboru na uvid spise predmeta i dati eventualna razjašnjenja. Odredbe prethodnog stava analogno se primenjuju i prilikom imenovanja preuzimatelja ortačkog advokatskog društva. Ukoliko se privremena zabrana izriče zbog vođenja krivičnog postupka od organa koji taj postupak vodi može se tražiti odobrenje za uvid u spise predmeta. Privremeno odsustvo počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva. O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlučuje upravni odbor advokatske komore na čijoj je teritoriji sedište advokatske kancelarije advokata prema kome se eventualna zabrana ima izreći. 8. upravni odbor će odrediti preuzimatelja koji se te dužnosti prihvata iz imenika advokata. Obnova postupka za upis Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 277 . 7. Odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom Član 101. kao i usmena ili pismena objašnjenja.

fizičkiih i pravnih lica.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 102. Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa. Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac advokatske komore u čiji imenik je upisan advokat ili advokatski pripravnik protiv koga se postupak pokreće. O podnetoj prijavi disciplinski tužilac obaveštava prijavljenog uz dostavljanje kopije prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku 8 dana od prijema o prijavi izjasni. 9. Član 105. organa advokatske komore ili po sopstvenoj inicijativi. Podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred disciplinskim sudovima Komore i advokatskih komora u njenom sastavu. Disciplinski postupak Član 103. Disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica. Član 104. ali može u roku od 8 dana od prijema obaveštenja o odbačaju prijave uložiti prigovor disciplinskom tužiocu Komore. Postupak za upis u imenik advokata ili advokatskih pripravnika će se obaviti i rešenje o upisu poništiti ako se sazna da u vreme donošenja odluke o upisu podnosilac zahteva nije ispunjavao zakonom propisane uslove za upis ili ako je lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica doveo u zabludu organ koji je o upisu odlučivao u pogledu bitnih elemenata važnih za odlučivanje po zahtevu. Član 106. Po prispeću izjašnjenja ili proteku roka od 8 dana disciplinski tužilac odlučuje da li će podići optužnicu ili odbaciti prijavu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 278 . Disciplinski tužilac Komore može pokrenuti postupak iz nadležnosti prvostepenog disciplinskog tužioca ili od njega preuzeti gonjenje. Član 107.

Član 109. Član 110. Zahtev za izuzeće predsednika. O zahtevima za izuzeće predsednika prvostepenog disciplinskog suda podnetim do 8 dana pre početka pretresa odlučuje predsednik Disciplinskog suda Komore. Pretres će se nastaviti ako je zahtev za spajanje ili razdvajanje postupka istaknut na pretresu ili do 8 dana pre održavanja pretresa. Član 112. zamenika predsednika i sudija Disciplinskog suda Komore može se istaći samo posle započinjanja drugostepenog disciplinskog postupka. a ako i druga dostava ne uspe sledeća će se izvršiti preko oglasne table advokatske komore pred čijim disciplinskim organom se postupak vodi. Član 111.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 108. osim ako advokat prema kome se postupak vodi drugačije traži. O zahtevima za izuzeće zamenika predsednika i sudija prvostepenog disciplinskog suda podnetim do osmog dana pre održavanja glavnog pretresa odlučuje predsednik disciplinskog suda. O predlogu za spajanje ili razdvajanje postupka odlučuje predsednik prvostepenog disciplinskog suda. pozivi za pretres pred prvostepenim i drugostepenim disciplinskim sudom. U slučaju nemogućnosti ovakve dostave ista će se ponoviti. Podignutu optužnicu sa svim dokazima disciplinski tužilac dostavlja disciplinskom sudu. odnosno Advokatske komore Kosova i Metohije odlučivaće veće u čijem sastavu učestvuju obavezno i advokati članovi te komore. Predsednik disciplinskog suda određuje veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici. odluke i podnesci dostavljaju se prijavljenom preko sedišta advokatske kancelarije preporučenom poštom uz povratni recepis. Protekom osmog dana od isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra urednom. O pravnim lekovima protiv prvostepenih odluka disciplinskog suda Advokatske komore Vojvodine. Optužnica. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 279 .

zamenika predsednika ili sudije Disciplinskog suda Komore pre započetog drugostepenog postupka. Glavni pretres se može održati i u odsustvu prijavljenog ako je uredno pozvan na način propisan članom 113. Član 116. O javnom objavljivanju odluke disciplinskog suda odlučuje predsednik veća disciplinskog suda koje je vodilo postupak. Protiv odluka iz ovog člana nije dozvoljena posebna žalba. Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da u slučaju narušavanja reda udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red. Ako je istaknut zahtev za izuzeće predsednika. iste odbacuje kao nedozvoljen predsednik veća koje vodi postupak. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 280 . Na tok glavnog pretresa analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku ako ovim statutom nije drugačije određeno. U slučaju odlaganja glavnog pretresa izvedeni dokazi se i u slučaju promene jednog ili više članova veća neće ponovo izvoditi osim ako veće drugačije ne odluči. ovog statuta. Član 117.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji O zahtevima za izuzeće 8 dana pre početka glavnog pretresa ili na samom glavnom pretresu odlučuje sudeće veće. O eventualnom objavljivanju odluke disciplinskog suda u sredstvima informisanja odlučuje predsednik disciplinskog suda koji je vodio prvostepeni postupak. Član 115. Član 113. Zahtev za izuzeće disciplinskih tužilaca i njegovih zamenika nisu dozvoljeni. ili zahtev za izuzeće disciplinskog tužioca ili njegovog zamenika. Član 114.

Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 118. Odgovorni je dužan da troškove disciplinskog postupka plati u roku 15 dana. putne troškove i druge izdatke u skladu sa elementima iz Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Prilikom izricanja mere sud će uzeti u obzir sve okolnosti od kojih zavisi vrsta i visina kazne. a primerak odluke se odlaže u dosije odgovornog. 10. Član 122. a naročito nastalu štetu. Povrede dužnosti advokata mogu biti teže (disciplinski prestup) i lakše (disciplinske neurednosti). Pravosnažno izrečene disciplinske mere unose se u evidenciju disciplinskih mera. Drugostepeni sud odlučuje u sednici veća. Član 119. njegov branilac i disciplinski tužilac imaju pravo žalbe u roku od osam dana od dana dostave izvršene na način propisan članom 110. Troškovi postupka obuhvataju broj i dužinu angažovanja članova disciplinskih organa angažovanih u konkretnom predmetu. a u opravdanim slučajevima ovaj rok se može produžiti najviše na tri meseca. raniju kažnjavanost i materijalne prilike učinioca. Na tok i odlučivanje u drugostepenom postupku analogno se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku. Osuđujuća odluka sadrži i odluku o troškovima postupka koje je advokat prema kome se postupak vodio dužan da plati u roku od 30 dana od konačnosti odluke. Povrede dužnosti i ugleda advokata Član 123. pobude. Član 121. Član 120. ovog statuta. odnosno dužina trajanja mere. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 281 . Protiv prvostepene odluke disciplinskog suda prijavljeni advokat.

14. 13. ili preuzimatelja advokatske kancelarije. 12. sudu. 5. 17. nedolično ponašanje prema drugom advokatu. 8. neizvršavanje materijalnih obaveza prema komori duže od 3 meseca. Teže povrede dužnosti advokata su: 1. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 282 . kupovina na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku. nepostupanje po zahtevu organa komore. nepružanje obračuna za izvršeni rad na zahtev stranke. davanje netačnih podataka kojima se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka. nevraćanje na zahtev stranke spisa i dokumenata. Statutu Komore i Kodeksu profesionalne advokatske etike. 6. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti. stavljanje pečata kancelarije na tuđe podneske. 4. protivnoj ili svojoj stranci. sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica. stvari koje su izložene prodaji za svoj račun ili račun drugog lica. advokatskom pripravniku. istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni. zastupanje kod sudova. zadržavanje novca naplaćenog za račun stranke. veštaku. nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke. nesavesno i neblagovremeno zastupanje. 3. svedoku. nedostojno ponašanje u javnim aktivnostima i u privatnom životu kada je dostupan uvidu i oceni javnosti. 10. 15. 7. kojima se nanosi šteta ugledu advokature. 19. neizvršenje odluka organa komore. 9. nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji. državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu. 16.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 124. 11. 18. omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora. 2.

falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije. nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa. bez opravdanog razloga. izostaje sa sednica organa advokatske komore u koji je izabran. 4. neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći. ako lakše povredi zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku. 33. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije. 23. agencijski i posrednički poslovi i sl. Član 125.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji 20. 22. teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata. 25. neobaveštavanje advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dana od dana nastupanja promene. 27. 30. prekomerno ugovaranje nagrade ili naknade troškova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ili traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupa besplatno. 3. 26. držanje filijale advokatske kancelarije. 32. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 283 . ako uzastopno. pribavljanje klijentele preko posrednika. 24. 2.). odavanje advokatske ili druge poslovne tajne. ako lakše povredi Kodeks profesionalne etike advokata. i 34. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata. zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika. 31. 29. 21. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa. Kao lakše povrede dužnosti advokata smatraju se: 1. ako neuredno izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori. obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom. bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature osim Zakonom o advokaturi dozvoljenih (direktorski poslovi. 28.

Advokat je dužan da na zahtev suda ili drugog nadležnog organa koji vodi postupak pokaže svoju advokatsku legitimaciju. odnosno advokatskom legitimacijom čija je važnost produžena za tekuću godinu. i 125. povreda obaveza prema advokatu kod koga radi. 2. Svojstvo advokatskog pripravnika pred sudom ili drugim nadležnim organom dokazuje se legitimacijom advokatskog pripravnika izdatoj u tekućoj godini. vršenje advokatskih poslova samostalno. a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata. Deo deveti ADVOKATSKA LEGITIMACIJA Član 128. Advokatsku legitimaciju izdaje i njenu važnost produžava advokatska komora u čiji je imenik advokat upisan. 3. Član 127. kao teže povrede dužnosti advokatskog pripravnika. Za lakše povrede može se izreći novčana kazna. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 284 . odnosno legitimacijom advokatskog pripravnika čija je važnost produžena za tekuću godinu. 124. nevršenje prakse advokatskog pripravnika kod advokata kod koga je na praksi. za svoj račun. Legitimaciju advokatskog pripravnika izdaje i njenu važnost produžava advokatska komora u čiji je imenik advokatski pripravnik upisan. Advokatski pripravnici pored povreda dužnosti i ugleda advokata iz čl. Svojstvo advokata pred sudom ili drugim nadležnim organom dokazuje se advokatskom legitimacijom izdatom u tekućoj godini. Član 129.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 126. ogovaraju i za: 1.

Član 134. Planom prihoda i rashoda utvrđuju se potrebna sredstva za svaku kalendarsku godinu i visina doprinosa svake advokatske komore. Član 131. Odredbe ovog člana analogno se primenjuju i na pripravnike . Važnost legitimacije advokatskog pripravnika neće se produžiti advokatskom pripravniku ili volonteru čijem je principalu izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom ili mu je utvrđeno privremeno odsustvo. Deo deseti MATERIJALNO POSLOVANJE Član 133. Služba komore će izdati advokatu rešenje o privremenom odsustvu pošto od njega dobije važeću advokatsku legitimaciju. Sredstva za rad Komore obezbeđuju se od dela članarine koji uplaćuju advokatske komore sa teritorije Republike Srbije. Važnost advokatske legitimacije neće se produžiti advokatu prema kome je izrečena mera privremene zabrane bavljenja advokaturom ili mu je utvrđeno privremeno odsustvo. Član 132. Doprinos svake advokatske komore utvrđuje se srazmerno broju advokata na osnovu plana prihoda i rashoda Komore i tekućih troškova svake advokatske komore.volontere. kao i legitimacije advokatskih pripravnika.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Advokatski pripravnik je dužan da na zahtev suda ili drugog nadležnog organa koji vodi postupak pokaže svoju advokatsku legitimaciju. odnosno volontera čiji je on principal. Član 130. Oblik i sadržinu advokatske legitimacije i legitimacije advokatskog pripravnika utvrđuje Upravni odbor Komore. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 285 .

Član 136. Visinu troškova upisa u imenik advokata utvrđuje Upravni odbor Komore. u organima Komore i Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 286 . Član 138. Pored priznanja iz stava 1. Član 140. godine. Troškovi se uplaćuju advokatskoj komori koja u prvom stepenu odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata. februar. Sredstvima Komore raspolaže Upravni odbor i određuje lica koja su ovlašćena za potpisivanje finansijskih dokumenata.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Član 135. kao i onima van advokature koji su svojim ličnim doprinosom uticali na razvoj i napredak advokature dodeljuje se "Plaketa Advokatske komore Srbije". Komora ima fondove određene zakonom. O stanju sredstava Komore sastavljaju se periodični obračuni i završni račun za svaku kalendarsku godinu. ovog člana advokatu se može dati "Povelja Advokatske komore Srbije" za njegov zapažen dugogodišnji rad u advokaturi. Član 137. čije se poslovanje uređuje opštim aktom. U znak priznanja advokatima za postignute izuzetne rezultate u vršenju advokature i za njen razvoj. Dan advokature Srbije je 28. Skupština Komore može obrazovati druge fondove. Program proslave Dana advokature Srbije utvrđuje Upravni odbor. Deo jedanaesti PRAZNICI I PRIZNANJA Član 139. kao dan donošenja prvog Zakona o javnim pravozastupnicima iz 1862.

Pravilnikom koji donosi Upravni odbor Komore utvrđuju se uslovi za dodelu priznanja iz st. Član 144. Poslovi iz stava 1. Služba Komore obavlja administrativno-stručne i pomoćne poslove. Komora ima biblioteku u kojoj prikuplja i čuva stručnu literaturu.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji za uspešno obavljanje drugih društvenih poslova u okviru advokature. 1. ovog člana mogu se poveriti zajedničkoj službi koju obrazuje Komora sa drugim advokatskim komorama sa teritorije Republike Srbije. Radom službe rukovodi rukovodilac službe koji se imenuje svake četiri godine. odnosno SR Jugoslavije. Ugovorom između komora određuje se udeo koji svaki učesnik ima u obezbeđenju sredstava za rad službe. ovog člana. Deo trinaesti STRUČNE SLUŽBE KOMORE Član 142. i 2. Način poslovanja biblioteke uređuje se opštim aktom koji donosi Upravni odbor. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 287 . Član 143. Deo dvanaesti BIBLIOTEKA KOMORE Član 141. Zaposleni u službi imaju sva prava utvrđena pozitivnim propisima i odlukama organa Komore. profesionalnih udruženja i organizacija.

godine Advokatska komora Srbije Predsednik. Član 146. U slučaju da advokatska komora ne postupi u skladu sa obavezama iz prethodnog stava na nju će se neposredno primenjivati odredbe ovog statuta. Advokatske komore koje su u sastavu Komore dužne su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog statuta usklade svoje statute i druge opšte akte sa ovim statutom. Danom stupanja na snagu ovog statuta prestaje da važi Statut Advokatske komore Srbije ("Sl.Prilog 3 Statut advokatske komore u Srbiji Deo četrnaesti PRELAZNA I ZAVRŠNE ODREDBE Član 145. Član 147. 16. Milan Vujin. a Upravni odbor Komore će odlučiti koja će advokatska komora u prvom stepenu vršiti za tu advokatsku komoru javna ovlašćenja do konstituisanja njenih organa. glasnik SRS". Broj 1-1/99 U Beogradu. januara i 25. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 288 . s. Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".r. septembra 1999. 4/89). br.

Prilog 4 Zakon o advokaturi Prilog 4 Zakon o advokaturi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 289 .

Prilog 4 Zakon o advokaturi "Službeni list SRJ". Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 290 . Uslovi za bavljenje advokaturom Član 3. Osnovne odredbe Član 1. prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza. II. Pružanje pravne pomoći obuhvata: 1) davanje pravnih saveta. Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrđenih prava i interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica. 69/2000. 11/2002. 3) sastavljanje ugovora. 2) sastavljanje tužbi. molbi. 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima. izjava i drugih isprava. 72/2002 ZAKON O ADVOKATURI I. predstavki i drugih podnesaka. Član 2. br. testamenata. 5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja. preduzećima i drugim pravnim licima. žalbi. 24/98. Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve. 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica. na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo. 26/98.

u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u imenik advokata. 7) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 291 . humanitarnoj i sportskoj oblasti. osim u naučnoj. kao i da odredi sedište advokatske kancelarije. pedagoškoj. ovog zakona. 5) da nije u radnom odnosu. lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. uz postojanje uzajamnosti. prevodilačkoj. nadležni organ utvrđen statutom advokatske komore osnovane za teritoriju republike (u daljem tekstu: advokatska komora republike). Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev podnese i dokaze da ispunjava uslove iz člana 4. Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita. ovog člana. 4) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 4. publicističkoj. Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je jugoslovenski državljanin. Nije dostojno poverenja za obavljanje advokature. Rešenje o zahtevu za upis u imenik advokata donosi. Član 5. 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću. 2) da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom. tačka 7. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata. umetničkoj. 3) da ima poslovnu sposobnost. u smislu stava 1.

obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije i advokata protiv koga je pokrenut postupak. Član 8. Podnosilac zahteva snosi troškove upisa čiju visinu utvrđuje advokatska komora republike. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike će rešenjem poništiti upis. odlučivanje o zahtevu može da se odloži do okončanja pokrenutog postupka. Član 7. Primerak rešenja na osnovu koga je izvršen upis u imenik advokata i ortačkih advokatskih društava nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dostavlja advokatskoj komori osnovanoj za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Advokatska komora Jugoslavije) radi vođenja jedinstvene evidencije advokata i ortačkih advokatskih društava na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Postupak za poništaj upisa može pokrenuti advokatska komora republike i Advokatska komora Jugoslavije. Član 9. ovog člana bliže se uređuje statutom Advokatske komore Jugoslavije. a najdocnije u roku od tri dana. kao i ako advokatska komora republike nije odlučila o podnesenom zahtevu za upis u imenik advokata u roku iz člana 5. Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenik advokata pokrenuta istraga ili podignuta optužnica za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom. i to najviše do iznosa tri prosečne neto mesečne zarade u republici ostvarene u mesecu koji prethodi podnošenju zahteva za upis. stav 1. Ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu postojali uslovi za upis nekog lica u imenik advokata. Način vođenja evidencija iz stava 1. o čemu nadležni organ određen statutom advokatske komore republike donosi posebno rešenje. ovog zakona. Član 10. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može pokrenuti upravni spor protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim se odbija zahtev za upis u imenik advokata. prema zvaničnim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 292 .Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 6. O pokrenutom postupku za poništaj upisa nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dužan je da odmah.

da ću se u svom radu pridržavati ustava. i 2. stav 1. Odredbe st. Protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim je poništen upis u imenik advokata može se pokrenuti upravni spor.Prilog 4 Zakon o advokaturi Ako je postupak pokrenut zbog neispunjenja uslova iz člana 4. koja glasi: "Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno. III. bez ispitivanja uslova za upis. Član 13. koja ovu činjenicu unosi u imenik advokata. Advokat koji menja sedište advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore republike dužan je da u roku od sedam dana od dana promene sedišta o tome obavesti tu komoru.strani državljanin koji nije upisan u imenik advokata po odredbama ovog zakona može da obavlja poslove advokature u pojedinim slučajevima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije pod uslovom uzajamnosti. Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći. advokat koji premešta sedište svoje kancelarije s područja jedne na područje druge advokatske komore na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije. Član 11. statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature". zakona i drugih propisa. 6. ovog člana primenjuju se u slučaju promene sedišta ortačkog advokatskog društva. U imenik advokata upisuje se. tač. u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu. 1. Član 14. Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i dužnost da. ovog zakona. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 293 . Advokat . Prava i dužnosti advokata Član 15. i 7. Član 12. pred predsednikom advokatske komore republike kod koje je upisan ili licem koje on ovlasti položi zakletvu. odluka se ne može doneti ako advokatu nije omogućeno da se izjasni o razlozima za poništaj upisa.

ovog člana bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata. Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao protivnu stranku. odnosno kao sudija. u skladu sa zakonom. kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci. Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje. osim u slučajevima predviđenim zakonom.Prilog 4 Zakon o advokaturi Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć. statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. 2) ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu. Član 17. Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila. 5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud. 3) ako je u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac pravosudne funkcije. 4) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije. Poslovi iz stava 1. u skladu sa zakonom. javni tužilac ili zamenik javnog tužioca.Odlukom Saveznog ustavnog suda . Član 17a PRESTAJE DA VAŽI . Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila.sa 72/2002 Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 294 . Član 16.

ako zakonom nije drugačije određeno. ovog člana pretres prostorija advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda. ali najduže mesec dana po saopštenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 18. Statutom ili drugim opštim aktom advokatske komore republike bliže se uređuju uslovi i rokovi za čuvanje pojedinih vrsta spisa i isprava stranaka.na njen zahtev. Advokat je dužan da preda stranci sve njene spise i isprave ako otkaže punomoćje za dalje zastupanje. Član 22. Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koji je sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu. osim ako bi otkaz punomoćja naneo stranci nenadoknadivu štetu. O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak. U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat. U krivičnom postupku iz stava 1. O određivanju pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru republike. Član 21. Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba. na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoćje. a u ostalim slučajevima . Član 19. u skladu s propisima o čuvanju arhivske građe. Član 20. nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku otkloni šteta koja bi u tom trenutku nastala. Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 295 .

ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom. Za odbrane po službenoj dužnosti. Član 26. Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom. Član 25. Član 24. 1. Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoju delatnost putem sredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način. odnosno osnovnog suda. Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima na teritoriji opštinskog. Privremena zabrana bavljenja advokaturom Član 27. ovog zakona.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 23. IV. ovog člana objavljuju se u "Službenom listu SRJ". Propisi kojima se utvrđuju nagrade i naknade iz st. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 296 . visinu nagrade za rad advokata utvrđuje nadležni savezni organ. Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi). stav 1. Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata iz razloga navedenih u članu 10. Privremena zabrana i prestanak bavljenja advokaturom 1. Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen pritvor. Advokat je dužan da izda stranci potvrdu na iznos primljen na ime nagrade i naknade. i 2.

3) ako bude lišen poslovne sposobnosti . 9) ako zasnuje radni odnos .od dana zasnivanja radnog odnosa.od dana konačnosti odluke o brisanju. 5) ako mu je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom .od dana konačnosti odluke o brisanju. ovog zakona .od dana pravnosnažnosti presude.od dana kada je pravnosnažno odlučeno o lišenju poslovne sposobnosti. što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore. 8) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci . Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom određuje se i trajanje privremene zabrane.od dana prestanka državljanstva. 6) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom . Prestanak bavljenja advokaturom Član 29. 4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata . 7) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci . Član 28.Prilog 4 Zakon o advokaturi O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlučuje nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor. stav 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 297 . osim ako ispunjava uslove iz člana 4. Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je zabrana određena. Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: 1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata . 2) ako mu prestaje jugoslovensko državljanstvo.od dana pravnosnažnosti presude. 2.od dana dostavljanja rešenja o brisanju.od dana stupanja na izdržavanje kazne.

ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije. ovog člana uređuju se statutom advokatske komore republike. a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu . republičkom ili pokrajinskom organu uprave ili organu jedinice lokalne samouprave dok mu traje mandat na toj funkciji. Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev. odnosno odborničkog mandata. odnosno ortačkog advokatskog društva koje je prestalo da se bavi advokaturom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 298 . odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom. odnosno od dana istupanja iz ortačkog advokatskog društva. Uslovi i način određivanja privremene zamene i preuzimatelja iz st. ovog člana dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog.Prilog 4 Zakon o advokaturi 10) ako je posle sprovedenog stečajnog postupka ili postupka likvidacije prestalo ortačko advokatsko društvo ili ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike određuje advokatu privremenu zamenu. kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u saveznom.po proteku roka od 60 dana od dana pravnosnažnog okončanja stečajnog postupka ili postupka likvidacije. ovog člana. U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava bavljenja advokaturom iz stava 1. odnosno ortačkog advokatskog društva koji će okončati poslove advokata. Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti. 1. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike izvršiće brisanje iz imenika advokata. Član 30. Ne smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine. U slučaju prestanka bavljenja advokaturom. Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo iz stava 1. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike određuje preuzimatelja advokatske kancelarije. i 2. Član 31.

Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika. 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću. advokatski pripravnik ima pravo na zaradu. Član 34. ovog zakona. Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je jugoslovenski državljanin. pedagoškoj. Član 33. 5) da nije u radnom odnosu. 4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom. odnosno naknadu za rad. 3) da ima poslovnu sposobnost. U slučaju iz stava 1. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 299 . kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom. 2) da je diplomirani pravnik. Advokatski pripravnici Član 32. osim u naučnoj. prevodilačkoj. publicističkoj. umetničkoj. ovog člana vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita.Prilog 4 Zakon o advokaturi V. humanitarnoj i sportskoj oblasti. 7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom advokatskom društvu. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike donosi rešenje o poništaju upisa. Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom. Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik nije ispunjavao uslove za upis iz člana 33. Za vreme obavljanja pripravničke prakse.

Advokatski pripravnik ne može zamenjivati advokata kod koga je na pripravničkoj praksi u slučajevima predviđenim članom 17. o pravima i dužnostima advokata. Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravničku praksu. kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Na advokatske pripravnike shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata. Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. Advokatska kancelarija i ortačko advokatsko društvo Član 38. ovog zakona. Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom. Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoj kancelariji ili u ortačkom advokatskom društvu. o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom. Advokat može imati samo jednu kancelariju. Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 300 . VI. Advokatski pripravnik može da zamenjuje advokata kod koga je na pripravničkoj praksi i kad je advokat ovlašćen da zamenjuje drugog advokata.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 35. Član 40. Dva ili više advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. stav 3. kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. Član 36. Član 37. Član 39.

poslovanje i prestanak preduzeća. a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati.osnivači su dužni da pribave prethodnu saglasnost advokatske komore republike. Naziv advokatske kancelarije mora biti vidno istaknut. Prava i dužnosti koja su ovim zakonom predviđena za advokate u bavljenju advokaturom važe i za ortačko advokatsko društvo. Za osnivanje ortačkog advokatskog društva advokati . Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavljenje advokaturom. Član 42. Član 44.Prilog 4 Zakon o advokaturi Advokatska kancelarija ima svoj naziv i pečat. ovog člana. ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno. Ortačko advokatsko društvo stiče pravo na bavljenje advokaturom kad se upiše u sudski registar. Ortačko advokatsko društvo je dužno da obavesti advokatsku komoru republike o izvršenom upisu u sudski registar najdocnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja nadležnog suda. koja ocenjuje da li je ugovor o osnivanju u skladu sa ovim zakonom. Član 41. Član 45. Advokatska komora republike dužna je da novoosnovano ortačko advokatsko društvo upiše u imenik ortačkih advokatskih društava najdocnije u roku od tri dana od dana Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 301 . Ortačko advokatsko društvo ima svojstvo pravnog lica. Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. Na rad i poslovanje ortačkog advokatskog društva primenjuju se odredbe saveznih zakona kojim su uređeni osnivanje. Član 43. Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti iz stava 1.

Član 46. tehničke. Na zaposlene kod advokata i u ortačkom advokatskom društvu primenjuju se odredbe zakona kojim se regulišu radni odnosi. 2) ako ortačko advokatsko društvo pored advokature počne da se bavi i drugom delatnošću. Advokat osnivač ortačkog advokatskog društva i advokati zaposleni u njemu disciplinski odgovaraju pred nadležnim organom određenim statutom advokatske komore republike. a ortačka advokatska društva i sa advokatima. finansijske i druge poslove. Član 47. Član 48. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 302 . kao i odredbe kolektivnog ugovora.Prilog 4 Zakon o advokaturi prijema obaveštenja o upisu u sudski registar i da o tome obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije. Posle donošenja pravnosnažnog rešenja o brisanju iz imenika advokatskih društava. ovog člana mogu kod advokata obavljati i lica koja su sa advokatom zaključila ugovor o radu. Poslove iz stava 1. usled čega postupanje i poslovanje ortačkog advokatskog društva šteti ugledu advokature. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike pokrenuće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz sudskog registra. Nadležni organ određen statutom advokatske komore republike pokrenuće postupak za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava: 1) ako se ortačko advokatsko društvo ne bavi advokaturom neprekidno duže od jedne godine. U postupku za brisanje ortačkog advokatskog društva iz imenika ortačkih advokatskih društava shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima je uređeno izricanje disciplinske mere brisanja iz imenika advokata. Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne. 3) ako su osnivaču ortačkog advokatskog društva ili advokatima zaposlenim u društvu izricane disciplinske mere.

kao i način izvršenja izrečenih mera. Odluku o brisanju ortačkog advokatskog društva iz sudskog registra sud dostavlja advokatskoj komori republike i Advokatskoj komori Jugoslavije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 303 . VII. Mere koje se mogu izreći za povredu dužnosti i ugleda advokature su: 1) novčana kazna. uslovi i način izbora i razrešenja članova disciplinskih organa. odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava. teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. Član 51. Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike. utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika. Ortačko advokatsko društvo prestaje sa radom brisanjem iz sudskog registra. 2) brisanja iz imenika advokata. iz imenika advokatskih pripravnika. a način njihovog korišćenja uređuje se statutom advokatske komore republike.Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 49. Disciplinska odgovornost advokata i advokatskih pripravnika Član 50. Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i čuvanjem njenog ugleda. u skladu s njihovim statutima. Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa najniže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom. Za utvrđivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. na način i iz razloga utvrđenih ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje prestanak preduzeća. Statutom advokatske komore republike utvrđuje se: sastav disciplinskih organa. Odluka nadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena novčana kazna ima snagu izvršne isprave. postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i izricanje disciplinskih mera. Član 52.

Prilog 4 Zakon o advokaturi Član 53. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 304 . ovog člana ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina. Advokat iz stava 1. imenika advokatskih pripravnika. Mera brisanja iz imenika advokata.od dana saznanja za izvršeno krivično delo. ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata. a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela . bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se svako narušavanje dužnosti. Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena. imenika advokatskih pripravnika. pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoći. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona. povreda dužnosti čuvanja tajne. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinske mere. a naročito očigledno nesavesno vršenje advokature. Član 55. odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. ovog člana kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se bavi advokaturom. traženje naknade veće od naknade propisane tarifom. a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. Član 54. Osnivač ortačkog advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koje je brisano iz imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena zabrana bavljenja advokaturom. kao i odbijanje izdavanja stranci potvrde za primljeni iznos nagrade ili naknade. Mera brisanja iz stava 1. odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti upravni spor. Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisanja iz imenika advokata.

Poveravanje javnih ovlašćenja Član 56. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 305 . Član 57. Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori Crne Gore poveravaju se sledeća javna ovlašćenja: odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika. saglasnost daje nadležni savezni organ. Član 58. uređuje način vođenja i vodi jedinstvene evidencije advokata i ortačkih advokatskih društava za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije i donosi kodeks profesionalne etike advokata. o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom i o prestanku prava bavljenja advokaturom. 56. ovog člana. predstavlja advokate sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije pred međunarodnim organizacijama. ovog zakona su javne knjige. donose tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Advokatskoj komori Jugoslavije poveravaju se sledeća javna ovlašćenja: ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti advokature. način vršenja javnih ovlašćenja i unutrašnja organizacija i rad komore i njenih organa. odnosno izvršenja izrečene mere. Statutima se uređuju naročito. Izvodi iz ovih imenika i evidencija i potvrde izdate na osnovu podataka iz njih su javne isprave. VIII. advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava za teritoriju republike.Prilog 4 Zakon o advokaturi Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče. i 58. Imenici i evidencije iz čl. vode disciplinske postupke i izriču disciplinske mere advokatima i advokatskim pripravnicima. ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka. ocenjuju da li je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u skladu sa ovim zakonom. uređuju sadržinu i način vođenja i vode imenike advokata. Na statute advokatskih komora iz stava 1. Član 59. Advokatske komore republika i Advokatska komora Jugoslavije svoju unutrašnju organizaciju i rad uređuju statutom i drugim opštim aktima. u delu u kome je uređen način vršenja javnih ovlašćenja.

odnosno imenik advokatskih pripravnika koji su podneseni pre stupanja na snagu ovog zakona. Član 65. Član 63. Advokatske komore republika dužne su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona propišu sadržinu i način vođenja imenika advokata. Član 61.Prilog 4 Zakon o advokaturi IX. Advokatske komore dužne su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoje statute i druge opšte akte sa ovim zakonom. Član 62. Ovaj zakon stupa na snagu 60. Član 64. rešiće se u skladu s propisima koji su važili u vreme podnošenja zahteva. Disciplinski postupak koji je pokrenut pre stupanja na snagu ovog zakona. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 306 . imenika advokatskih pripravnika i imenika ortačkih advokatskih društava i donesu tarifu o nagradama i naknadama za rad advokata. Zahtevi za upis u imenik advokata. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ". a nisu rešeni do njegovog stupanja na snagu. Prelazne i završne odredbe Član 60. a nije pravnosnažno okončan do njegovog stupanja na snagu. sprovešće se u skladu s propisima koji su važili u vreme pokretanja disciplinskog postupka. Advokatska komora Jugoslavije dužna je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona uredi jedinstvenu evidenciju advokata i ortačkih advokatskih društava u Saveznoj Republici Jugoslaviji i donese Kodeks profesionalne etike advokata.

Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 307 .

arbitražama. javna ovlašćenja koja im se poveravaju. zaveštanja. način i oblici rada advokata zajedničkih advokatskih kancelarija. državnim organima. opštih i pojedinačnih akata i drugih isprava. Osnovne odredbe Član 1. na osnovu kojih se ostvaruju prava. organizacija i način rada advokatskih komora. advokatski ispit i materijalno poslovanje advokatskih komora. žalbi.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi PREDLOG ZAKON O ADVOKATURI I. Advokaturom se mogu baviti advokati samostalno. obaveze i odgovornosti advokata. tribunalima. štite slobode ili drugi interesi. upisani u imenik advokatske komore. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 308 . 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun domaćeg ili inostranog fizičkog ili pravnog lica. molbi. Advokatura je nezavisno i samostalno zanimanje javnog poretka ustanovljeno radi pružanja pravne pomoći domaćim i inostranim pravnim i fizičkim licima. inostranim i međunarodnim sudovima. Član 2. 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred domaćim. izjava. pravnim i fizičkim licima. 5) zastupanje domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima. način njihovog obavljanja i kontrola zakonitosti pojedinačnih akata advokatskih komora. 2) sastavljanje tužbi. Ovim zakonom uređuju se uslovi za bavljenje advokaturom. 3) sastavljanje ugovora. prava. u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili advokatskom ortačkom društvu. predstavki i drugih podnesaka. Član 3. Pravna pomoć obuhvata: 1) davanje usmenih ili pismenih pravnih saveta i mišljenja i pravni konsalting. advokatskih ortačkih društava i advokatskih pripravnika.

4) da ima potpunu poslovnu sposobnost. a pre polaganja advokatske zakletve izvrši uplatu propisanih troškova upisa i zaključi ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata dužan je da. odnosno da nije direktor preduzeća.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi II. Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve. Uslovi za bavljenje advokaturom Član 4. Pravna lica. po donošenju rešenja o upisu. 5) da nije u radnom odnosu. Član 5. 8) da nije osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom. ovog člana. 10) da pruži dokaz o sedištu svoje advokatske kancelarije. 6) da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom. Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledeće uslove: 1) da ima diplomu pravnog fakulteta stečenu u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori ili diplomu pravnog fakulteta stečenu u stranoj državi priznatu u skladu sa propisima koji regulišu oblast visokog obrazovanja. 7) da nema drugu registrovanu delatnost. tačka 9. Smatra se da nije dostojno poverenja za bavljenje advokaturom lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. 9) da je dostojno poverenja za bavljenje advokaturom. državni i pravosudni organi i organizacije dužni su da na zahtev advokatske komore daju tačne i potpune podatke o radu kandidata radi ocene ispunjenosti uslova iz stava 1. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 309 . 2) da je položio pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori. 3) da je državljanin Republike Srbije ili Republike Crne Gore. Član 6. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i Kodeksom profesionalne etike advokata.

ovog člana. ovog zakona može podneti istoj ili drugoj advokatskoj komori novi zahtev za upis po proteku pet godina od donošenja konačne odluke o odbijanju prethodnog zahteva. Sud ili organ koji vodi postupak po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke uskratiće rešenjem pravo na zastupanje advokatu kada obavlja advokaturu protivno odredbi stava. Pod organom uprave u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se ministar.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 7. da ću se u svom radu pridržavati ustava. ovog člana sud ili organ koji vodi postupak će uskratiti tom licu obavljanje advokatskih dužnosti u tom postupku. tač. podrazumevaju se sudije. Član 8. koja glasi: "Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno. Kandidat čiji je zahtev za upis u imenik advokata odbijen iz razloga navedenih u članu 5. 8. stavu 1. javni tužioci i njihovi zamenici. Pod starešinom organa u smislu stava 1. pred predsednikom advokatske komore u čiji je imenik upisan ili licem koje on ovlasti položi zakletvu. njegov zamenik i pomoćnik odnosno starešina organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i njegov zamenik ili pomoćnik. ili je njenu važnost za tekuću godinu produžila advokatska komora u čiji imenik advokata je upisan njen imalac. statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature. Svojstvo advokata dokazuje se advokatskom legitimacijom koju je u tekućoj godini izdala. Advokat koji je pre upisa u imenik advokata obavljao funkciju u pravosuđu ili bio starešina organa uprave ne može biti punomoćnik odnosno branilac u predmetima sudova i organa uprave na teritoriji advokatske komore na kojoj je sedište pravosudnog odnosno upravnog organa u kome je advokat obavljao funkciju tri godine od dana prestanka funkcije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 310 . 1. Član 10. i 9. organ uprave teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i obavezu da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu. ovog člana podrazumevaju se institucija državne zajednice Srbija i Crna Gora. Pod nosiocima pravosudne funkcije u smislu stava 1. Od svakog lica koje se predstavlja kao advokat sud ili organ koji vodi postupak može tražiti na uvid advokatsku legitimaciju. republički organ uprave. zakona i drugih propisa. U slučaju da lice koja se predstavlja kao advokat nema advokatsku legitimaciju iz stava 1." Član 9.

osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje. Član 15. Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila. Advokat se ne sme baviti poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. Prava i dužnosti advokata Član 11. Advokat može da obavlja samo advokatsku delatnost. 3) ako je član ili je bio član zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva. u kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili brani. Advokat je dužan da čuva kao tajnu sve podatke do kojih je došao u pružanju pravne pomoći. Advokat ne može zasnovati radni odnos niti registrovati drugu samostalnu delatnost ili biti direktor preduzeća. osim u slučajevima predviđenim zakonom. ili je zastupana ili branjena suprotna stranka. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 311 .Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi III. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud. Advokat je dužan da obezbedi čuvanje advokatske tajne od strane advokatskog pripravnika i lica zaposlenih u njegovoj advokatskoj kancelariji. Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi advokaturom. ovog člana utvrđuju se Statutom Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Statut) i Kodeksom profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks). ili je zastupana ili branjena suprotna stranka. Poslovi iz stava 3. Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. Član 14. Advokat ima pravo da poslove advokature obavlja na celoj teritoriji Republike Srbije. 4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili službeno lice u državnom organu. 2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa ili brani. Član 13. Član 12. statutima advokatskih komora i Kodeksom profesionalne etike advokata. Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći: 1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao ili branio suprotnu stranku. Advokat je dužan da u profesionalnom radu i u privatnom životu koji je dostupan uvidu javnosti čuva vlastiti ugled i ugled advokature.

Član 19. Pravilnik o visini nagrade za rad advokata za odbrane po službenoj dužnosti donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 312 . Član 16. u skladu sa Statutom i Kodeksom. ustanove. spise i dokaze koje su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom uz dovoljno vremena da se advokat sa njima upozna. Državni organi. Član 17. Pretres advokatske kancelarije može odrediti samo istražni sudija u pogledu tačno određenog spisa. prijatelja. predmeta ili dokumenta. Pretres se može obaviti samo u prisustvu predstavnika koga odredi predsednik advokatske komore u čiji imenik je advokat upisan. Advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu koja sadrži naziv: "advokat" i ime i prezime advokata. samo u svojoj advokatskoj kancelariji. kao i saznanja do kojih se dođe prilikom pretresa advokatske kancelarije ne mogu se koristiti radi vođenja bilo kakvog postupka protiv bilo kog klijenta te advokatske kancelarije. Advokat mora promenu sedišta svoje advokatske kancelarije prijaviti advokatskoj komori u čiji je imenik upisan u roku od 15 dana od dana promene sedišta. u skladu sa zakonom. 6) ako su interesi stranke koja traži pravnu pomoć u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima njegovih bliskih srodnika. stave na uvid informacije. saradnika ili drugih stranaka. Advokatsku tarifu donosi Advokatska komora Srbije. Advokat može izuzetno pravnu pomoć klijentu pružiti i u stanu odnosno poslovnoj prostoriji tog klijenta.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi 5) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije. 7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. osim zastupanja. Član 18. preduzeća i drugi oblici organizovanja obavezni su da advokatu. Advokatska tarifa objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije". samo po odluci veća nadležnog suda. Advokat može biti lišen slobode za krivična dela u vezi sa vršenjem advokatske delatnosti. spisi ili dokumenta. Predmeti. Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad po Advokatskoj tarifi. na njegov zahtev. radi pružanja efikasne pravne pomoći njegovom klijentu. Advokat može pružati pravnu pomoć. Statutom i Kodeksom. Advokat može imati samo jednu advokatsku kancelariju.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 313 . ali najduže 30 dana po saopštenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak. Advokat koji seli sedište advokatske kancelarije na područje druge advokatske komore briše se iz imenika advokata te komore upisom u imenik advokata advokatske komore na čiju teritoriju je preselio sedište advokatske kancelarije. Član 23. Advokat ima pravo da otkaže punomoćje u skladu sa zakonom. Statutom i Kodeksom bliže se uređuje zabrana reklamiranja. ime i prezime advokata i adresu advokatske kancelarije. Advokat je dužan da preda stranci na njen zahtev sve njene spise i isprave. Advokata može zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat. Advokat je dužan da čuva spise predmeta i dokumente koje mu je klijent poverio u rokovima propisanim za čuvanje arhivske građe. neposredno ili preko svog advokatskog pripravnika. Član 24.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 20. Advokatski pripravnik je dužan da postupa po nalozima advokata koga zamenjuje. zajedničke advokatske kancelarije ili advokatska ortačka društva. Član 21. Advokat mora imati pečat koji sadrži naziv: "advokat". Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoćje. Za propuste advokatskog pripravnika materijalnu odgovornost snosi advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen. zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva. reklamira ili preporučuje pojedine advokate. Član 22. nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku spreči neotklonjiva šteta koja bi u tom trenutku nastala. Advokat može preseliti sedište advokatske kancelarije na teritoriju druge advokatske komore. akontacije i naknade troškova. Advokatski pripravnik ne može samostalno obavljati poslove advokature. Advokat je dužan da izda stranci na njen zahtev potvrdu na iznos primljen na ime nagrade. u sredstvima javnog informisanja ili na drugi način. ako sporazumom sa klijentom nije drugačije određeno. Niko ne sme da. O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak. Član 25. Advokat mora staviti svoj pečat na svaku ispravu i podnesak koje sačini. Zabranjeno je reklamiranje advokata.

IV. Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora na funkciju u organu. organu teritorijalne ili lokalne samouprave. ili ukoliko nije uplatio članarinu iz člana 26. Zahtev za korišćenje prava iz stava 1. Član 29. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 314 . ili u roku od 30 dana od nastanka razloga iz tačke 2. a za vreme trajanja mandata. ovog zakona. ovog člana zaključuje se na jednu godinu ako propisima o osiguranju nije drugačije određeno.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 26. ovog člana ili ako ga ne produži po njegovom isteku. Produžetak važnosti advokatske legitimacije mora se podudarati sa rokom važnosti zaključenog ugovora o osiguranju. stava 1. U roku od 30 dana po prestanku funkcije advokat može podneti zahtev da mu se odobri dalje bavljenje advokaturom. ovog člana advokatska komora u čiji imenik je upisan donosi rešenje o privremenom prestanku prava na bavljenje advokaturom. ovog člana. Privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom Član 28. Ugovor o osiguranju iz stava 1. Član 27. Za vreme privremenog prestanka rada advokatu se određuje privremeni zamenik. državnom organu. odnosno instituciji državne zajednice. stava 1. Na zahtev advokata koji je izabran na neku od funkcija iz stava 1. koji sadrži razloge i podatke o početku i trajanju privremenog prestanka rada. Ukoliko advokat ne podnese zahtev iz stava 2. Advokat je obavezan da se osigura od profesionalne odgovornosti kod organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja. ili drugih opravdanih razloga u ukupnom trajanju od dve godine za sve vreme obavljanja advokatske delatnosti. Advokat je dužan da plaća članarinu advokatskoj komori u čiji je imenik advokata upisan. republičkom organu. ovog člana u roku od 30 dana od izbora na funkciju iz stava 1. Advokatska komora neće izdati advokatu advokatsku legitimaciju niti važnost te legitimacije produžiti ako advokat nema zaključen ugovor o osiguranju iz stava 1. 2) za vreme bolovanja. advokat dostavlja nadležnoj advokatskoj komori 30 dana pre početka korišćenja prava iz tačke 1. Advokat ima pravo na privremeni prestanak rada: 1) zbog stručnog usavršavanja. ovog člana. ovog člana advokatska komora će po službenoj dužnosti doneti rešenje o njegovom brisanju iz imenika advokata.

Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom određuje se i trajanje privremene zabrane. 2 do 4. ovog člana ne zadržava njegovo izvršenje. Zajednička advokatska kancelarija upisuje se u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija. u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili u advokatskom ortačkom društvu. O izrečenoj privremenoj zabrani bavljenja advokaturom advokatska komora će izvestiti Vrhovni sud Srbije.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi U slučaju da advokat ne podnese zahtev iz stava 4. Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je zabrana određena. Član 30. Zajednička advokatska kancelarija nema svojstvo pravnog lica. V. Žalba izjavljena protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom u slučajevima iz st. ovog člana. Zahtev za upis u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija potpisnici ugovora dužni su da dostave nadležnoj advokatskoj komori u roku od 15 dana od zaključenja ugovora. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 315 . okružne. što se utvrđuje rešenjem advokatske komore koja je donela rešenje o privremenoj zabrani. Nadležni organ advokatske komore može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom advokatu ili advokatskom pripravniku protiv koga je pokrenut disciplinski postupak ako oceni da se radi o težoj povredi dužnosti i ugleda advokata koja ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom ili ako se postupak ne može odvijati zbog nemogućnosti dostave preko sedišta advokatske kancelarije. Privremena zabrana rada advokata može se odrediti samo pod uslovima propisanim ovim zakonom. kojim se uređuju međusobni poslovni i imovinski odnosi advokata. Član 32. ovog člana nadležni organ advokatske komore će doneti odluku o njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom isteka mandata. Oblici rada Član 31. na osnovu ugovora iz stava 2. Viši trgovinski sud. Privremeno će se zabraniti bavljenje advokaturom advokatu ili advokatskom pripravniku prema kome je određen pritvor. opštinske i trgovinske sudove na svojoj teritoriji. Dva ili više advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se doneti i kada je pokrenut postupak za poništaj upisa u imenik advokata. Advokat obavlja advokatsku delatnost samostalno. Zajednička advokatska kancelarija osniva se ugovorom o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije.

4) da društvo u skladu sa Kodeksom profesionalne etike advokata raspolaže kancelarijskim prostorom podesnim za obavljanje advokatske delatnosti. U zajedničkoj advokatskoj kancelariji svaki član . Zajednička advokatska kancelarija ima pečat sa nazivom: "zajednička advokatska kancelarija". Društvo ima svojstvo pravnog lica. Nadležni organ advokatske komore ocenjuje da li je ugovor o osnivanju društva u skladu sa ovim zakonom i donosi odluku kojom ugovoru daje ili uskraćuje saglasnost. Dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko društvo (u daljem tekstu: društvo). nastale iz pravnog odnosa prema strankama i trećim licima. imenima i prezimenima svih svojih članova .Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 33. u skladu sa ugovorom o osnivanju zajedničke advokatske kancelarije. Zajednička advokatska kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat. Stranka može opunomoćiti za zastupanje sve advokate u zajedničkoj advokatskoj kancelariji. osim uslova propisanih zakonom. ovog člana. Društvo se upisuje u registar kod nadležnog organa ako ispunjava uslove za osnivanje. Član 36. Društvo se osniva ugovorom i upisom u registar kod nadležnog organa.advokata i adresom advokatske kancelarije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 316 . koji ima pravo da koristi uz pečat iz stava 3. Član 35. 3) da se advokati članovi društva ne mogu baviti advokaturom izvan društva. Svi advokati iz zajedničke advokatske kancelarije moraju imati zajedničko sedište kancelarije. Za obaveze zajedničke advokatske kancelarije. Zajednička advokatska kancelarija mora imati istaknutu tablu koja sadrži naziv: "zajednička advokatska kancelarija" i imena i prezimena svih svojih članova advokata. na osnovu date saglasnosti iz stava 5. 2) da pravnu pomoć mogu pružati samo advokati članovi tog društva. ovog člana. Član 34. Ugovor o osnivanju društva.advokat može imati i svoj poseban pečat. ako je stranka opunomoćila više od jednog advokata. solidarno odgovaraju svi opunomoćeni advokati. mora da sadrži i sledeće odredbe: 1) da je jedina delatnost društva advokatura. ili samo jednoga ili neke od advokata članova zajedničke advokatske kancelarije.

uz koji prilaže dokaze iz člana 37. Član 40. Društvo će biti upisano u imenik advokatskih ortačkih društava: 1) ako je na ugovor o osnivanju društva advokatska komora dala saglasnost. član društva koji je ugovorom o osnivanju ovlašćen za zastupanje dužan je da u roku od 15 dana od kada je promena nastupila podnese advokatskoj komori zahtev. 2) ako su svi članovi društva advokati upisani u imenik iste advokatske komore. stav 2. koji sadrži sve odredbe iz člana 38. ovog zakona. do 4. stav 4. Društvo mora imati pečat koji sadrži naziv firme i sedište društva. O svakom pristupanju društvu. Član 39. uz koje se može dodati naznaka: "i drugi". ili istupanju iz društva. Član društva koji je ugovorom o osnivanju ovlašćen za zastupanje dužan je da u roku od petnaest dana od upisa društva u registar kod nadležnog organa podnese advokatskoj komori zahtev za upis u imenik advokatskih ortačkih društava. Društvo ima firmu koja sadrži naziv: "advokatsko ortačko društvo" i imena i prezimena ili samo prezimena članova. Advokatska komora izdaje društvu rešenje o upisu u imenik advokatskih ortačkih društava. 2) ako je potpisan sporazum o istupanju osnivača društva. 4) ako društvo plati propisanu troškove upisa.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Rešenje o upisu u odgovarajući registar odmah se dostavlja nadležnoj advokatskoj komori. 2. 4) ako su advokatskoj komori uplaćeni troškovi za upis promene u imeniku advokatskih ortačkih društava. ili samo prezime. Društvo mora imati istaknutu tablu sa nazivom firme. Pravo na bavljenje advokaturom društvo stiče upisom u imenik advokatskih ortačkih društava nadležne advokatske komore. ovog zakona. Promena iz stava 1. ovog člana biće upisana u imenik advokatskih ortačkih društava: 1) ako je potpisan ugovor o pristupanju. Društvo može imati samo jednu advokatsku kancelariju i ne može imati filijale. Član 38. Član 37. 3) ako je nadležnom organu podneta prijava za upis promene u registru. jednog od osnivača. 3) ako je društvo upisano u odgovarajući registar. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 317 . tač. ili ime i prezime. 5) ako je društvo zaključilo ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti. kada društvu pristupa novi advokat.

do 6. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI Član 44. Pravnosnažnu odluku iz stava 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 318 . danom konačnosti odluke advokatske komore o brisanju. tač.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 41. odnose se i na ortačka advokatska društva. Prava i dužnosti. Advokati upisani u imenik advokata druge države mogu zastupati strana pravna i fizička lica pred domaćim pravosudnim i drugim državnim organima pod uslovom uzajamnosti. odnosno naknadu za rad. kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom. Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika. advokatski pripravnik ima pravo na zaradu. 6) ako ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom za upis u imenik advokatskih ortačkih društava. danom pravnosnažnosti odluke o brisanju. 3. Za vreme obavljanja pripravničke prakse. koji su ovim zakonom propisani za advokate. 4) ako ortačko advokatsko društvo pored advokature počne da se bavi i drugom delatnošću. danom konačnosti odluke advokatske komore o brisanju. VI. 3) ako se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci. Potvrdu o postojanju uzajamnosti izdaje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa uz prethodno pribavljeno mišljenje Advokatske komore Srbije. danom pravnosnažnosti odluke o pokretanju takvog postupka. usled čega postupanje i poslovanje ortačkog advokatskog društva šteti ugledu advokature. Član 43. 2) ako je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije. Član 42. ovog člana. Društvo će biti brisano iz imenika advokatskih ortačkih društava: 1) ako je brisano iz registra nadležnog organa. Pravo na bavljenje advokaturom društvo gubi brisanjem iz imenika advokatskih ortačkih društava. 5) ako su osnivaču ortačkog advokatskog društva izricane disciplinske mere. advokatska komora dostavlja nadležnom organu uz zahtev za brisanje društva iz registra. Advokatski pripravnik je lice koje se radom kod advokata ili ortačkog advokatskog društva osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom.

Advokatski pripravnik može imati taj status najduže četiri godine od upisa u imenik advokatskih pripravnika. 6) da nema drugu registrovanu delatnost i da nije direktor preduzeća. 7) da nije osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom. 2) da je državljanin Republike Srbije ili Republike Crne Gore. 3) da ima potpunu poslovnu sposobnost. Advokatska komora će izdati odnosno produžiti važnost legitimacije advokatskog pripravnika samo ako advokat kod koga je advokatski pripravnik na vežbi ima važeću advokatsku legitimaciju. 5) da nije u radnom odnosu. advokatska komora u čiji imenik je upisan njen imalac. Svojstvo advokatskog pripravnika dokazuje se legitimacijom advokatskog pripravnika. 4) da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom. koju je izdala u tekućoj godini ili čiju je važnost produžila za tekuću godinu. savesno. U slučaju da lice koja se predstavlja kao advokatski pripravnik nema važeću legitimaciju sud ili organ koji vodi postupak će tom licu uskrati zastupanje u tom postupku do prezentiranja važeće legitimacije u smislu stava 1. 9) da ima zaključen ugovor o radu sa budućim principalom advokatom ili ortačkim advokatskim društvom čije je sedište kancelarije na teritoriji advokatske komore kojoj se podnosi molba koji ima važeću advokatsku legitimaciju. shodno se primenjuju na volontere.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 45. osim odredaba o zaradi. 10) da nema radno iskustvo koje mu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita. Odredbe ovog zakona o advokatskim pripravnicima. stručno. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 319 . U imenik advokatskih pripravnika može biti upisan kandidat koji ispunjava sledeće uslove: 1) da ima diplomu pravnog fakulteta stečenu u Republici Srbiji ili Republici Crnoj Gori ili diplomu pravnog fakulteta stečenu van njih priznatu po važećim propisima. Od svakog lica koje se predstavlja kao advokatski pripravnik sud ili organ koji vodi postupak može tražiti na uvid legitimaciju advokatskog pripravnika. Po isteku roka iz prethodnog člana advokatski pripravnik se briše iz imenika advokatskih pripravnika. Član 47. ovog člana. 8) da svojim dotadašnjim radom daje osnova za ocenu da će. Član 46. samostalno i nezavisno obavljati pripravničku praksu.

za područje nadležnosti Okružnog suda u Beogradu. za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine. advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. za teritoriju Republike Srbije. sa sedištem u Beogradu. Pred državnim organom ili drugim licem." Član 49. Kandidat za upis u imenik advokatskih pripravnika je dužan da u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu položi zakletvu advokatskog pripravnika. koja glasi: "Zaklinjem se da ću dužnosti advokatskog pripravnika obavljati savesno. sa sedištem u Prištini. dužnostima i disciplinskoj odgovornosti advokata. Član 50. zakonu. Advokatska komora je samostalna obavezna profesionalna organizacija advokata koja obavlja poslove od opšteg interesa za advokate upisane u njen imenik i vrši javna ovlašćenja koja su joj poverena ovim zakonom. sa sedištem u Novom Sadu. Advokatska komora donosi plan i program obuke advokatskih pripravnika. U Republici Srbiji postoje: 1) Advokatska komora Srbije. VII. 4) Advokatska komora Beograda. sa sedištem u Beogradu. statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature. tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata. kako u slučaju kada taj advokat zastupa ili brani stranku. zakona i drugih propisa. Statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata. Član 52. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 320 . da ću se u svom radu pridržavati ustava. osim ako su ova suprotna ustavu. 3) Advokatska komora Kosova i Metohije. 2) Advokatska komora Vojvodine. Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. ovog člana. Advokat je dužan da advokatskom pripraviku obezbedi uslove za rad i obuku koja je u skladu sa svrhom pripravničke prakse i planom i programom iz stava 1.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 48. za teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Advokatske komore i njihovi organi Član 51. Na advokatskog pripravnika shodno se primenjuju odredabe ovog zakona o pravima. Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom.

sa sedištem u Čačku. 2) donosi Kodeks profesionalne etike advokata. Statuti advokatskih komora moraju biti u saglasnosti sa odredbama Statuta Advokatske komore Srbije iz delokruga njene nadležnosti. Pirotu. Skupština advokatske komore bira upravni odbor koji upravlja advokatskom komorom između izbornih sednica skupštine. 8) Advokatska komora Požarevca. 6) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti prava i advokature. sa sedištem u Kragujevcu. za područje nadležnosti okružnih sudova u Nišu. sa sedištem u Šapcu. Član 53. ovog zakona su skupštine koje čine svi advokati koji imaju sedište advokatske kancelariji na teritoriji te advokatske komore. 3) donosi Advokatsku tarifu. 5) odlučuje o žalbama na odluke advokatskih komora. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica. sa sedištem u Nišu.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi 5) Advokatska komora Zaječara. do 10. Advokatska komora Srbije: 1) donosi Statut. 2. sa sedištem u Požarevcu. način izbora predsednika. za područje nadležnosti okružnih sudova u Požarevcu i Smederevu. 7) Advokatska komora Niša. Skupština advokatske komore bira predsednika advokatske komore. Advokatske komore iz stava 1. Skupština advokatske komore bira nadzorni odbor koji kontroliše materijalno poslovanje advokatske komore. za područje nadležnosti okružnih sudova u Zaječaru i Negotinu. za područje nadležnosti okružnih sudova u Kragujevcu i Jagodini. stav 1. mandat i način izbora i opoziva upravnog i nadzornog odbora i njihov delokrug rada uređuje se statutom advokatske komore. imenika advokatskih ortačkih društava. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 321 . Trajanje mandata. 6) Advokatska komora Kragujevca. sa sedištem u Zaječaru. Užicu. Vranju. 10) Advokatska komora Šapca. Prokuplju i Leskovcu. Kraljevu. sastav. koji predstavlja komoru i odgovara za njen rad. Skupština advokatske komore mora se sazvati najmanje jednom godišnje. za područje nadležnosti okružnih sudova u Čačku. 9) Advokatska komora Čačka. 4) uređuje sadržinu i način vođenja imenika advokata. imenika zajedničkih advokatskih kancelarija i imenika advokatskih pripravnika. Član 54. Kruševcu i Novom Pazaru. Najviši organi advokatskih komora iz člana 52. tač. za područje nadležnosti okružnih sudova u Šapcu i Valjevu.

do 7. izdavanje i produžetak važnosti advokatskih legitimacija. 2) odlučivanje o zahtevima za nastavak advokature posle privremenog prestanka. način izbora predsednika. i 9. u imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i advokatskih ortačkih društava. 3) odlučivanje o zahtevima za privremeno odsustvo. 10) vođenje imenika advokata. ovog člana obavlja se na način propisan Statutom. Skupština Advokatske komore Srbije mora se sazvati najmanje jednom godišnje. stav 1. Javna ovlašćenja iz stava 1. ovog člana obavljaju u prvom stepenu upravni odbor advokatskih komora. tač. 8. a ovlašćenja iz stava 1. stav 1. Trajanje mandata. ovog zakona poverava se obavljanje sledećih javnih ovlašćenja: 1) odlučivanje o zahtevima za upis. tač. 6) odlučivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom. VII. tačka 10. Javna i druga ovlašćenja advokatskih komora Član 56. ovog zakona i Kodeks objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije". 5) odlučivanje o zahtevima za preseljenje advokatske kancelarije. u imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Statuti advokatskih komora iz člana 52. Član 55. Skupštinu Advokatske komore Srbije čine predstavnici advokatskih komora sa teritorije Republike Srbije. Advokatskim komorama iz člana 52. ovog člana disciplinski organi određeni Statutom Advokatske komore Srbije i statutima advokatskih komora u Srbiji. 8) odlučivanje o pokretanju i vođenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog pripravnika. 4) određivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 322 . brisanje i poništaj upisa u imenik advokata. sastav. 9) odlučivanje o odgovornosti advokata u disciplinskom postupku i izricanje sankcija. 1. 7) odlučivanje o visini članarine i troškova upisa. mandat i način izbora i opoziva upravnog i nadzornog odbora i njihov delokrug rada uređuje se Statutom. Ovlašćenje iz stava 1.

2) predstavljaju advokate sa svog područja pred domaćim i inostranim profesionalnim asocijacijama i organizacijama. imenik zajedničkih advokatskih kancelarija. organi i organizacije kod kojih je podnosilac zahteva radio i od kojih se traže podaci iz prethodnog stava dužni su da te podatke dostave advokatskoj komori na njen zahtev u roku od 30 dana. 1. Član 58. imenik advokatskih pripravnika i volontera. zahtevu za nastavak delatnosti. tač. ovog zakona. imenik ortačkih advokatskih društava. NAČIN OBAVLJANJA JAVNIH OVLAŠĆENJA Član 59. a ostale dokaze pribavlja advokatska komora službenim putem. i tač. O podnetim zahtevima za upis u imenik advokata. Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenike iz stava 1. 4) daju mišljenja na predloge zakona i drugih propisa. Član 61. pravnim i fizičkim licima. Podnosilac zahteva za upis u imenik advokatskih pripravnika dužan je da priloži dokaze iz čl. stava 1. do 10. ovog zakona. ovog člana pokrenuta istraga ili podignuta optužnica za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 323 . stav 1. Podnosilac zahteva za upis u Imenik advokata dužan je da uz zahtev priloži dokaze iz člana 5. ovog zakona. do 9. do 5. Advokatske komore: 1) zastupaju interese advokata pred državnim organima i organizacijama. Pravna lica. 9. ovog člana shodno se primenjuju i na volontere. Advokatska komora je dužna da podatke iz člana 5. tač. IX. i 10. zahtevu za odobrenje privremenog odsustva. 7. Odredbe stava 1. tač. i tačka 10. 5) izdaju stalne i povremene publikacije radi obaveštavanja javnosti i advokata i njihovog stručnog usavršavanja. 1. Advokatskoj komori Srbije poverava se da u drugom stepenu odlučuje o pravnim lekovima ili po pravu nadzora o odlukama koje su doneli organi advokatskih komora iz člana 52. zahtevu za preseljenje advokatske kancelarije. 3) organizuju edukaciju i stručno usavršavanje advokatskih pripravnika i advokata. stav 1. prvostepeni organ je dužan da donese odluku u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Član 57. 2. do 6. stav 1. Član 60. ovog zakona pribavi službenim putem. 45. tač.

3) brisanje iz imenika advokata. Član 65. Za teže povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći novčana kazna ili brisanje iz imenika advokata. Član 62. Član 66. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 324 . U slučaju poništaja upisa iz prethodnog stava vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje advokatskog odnosno pravosudnog ispita. taj upis će se poništiti. X.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi advokaturom. koja se primenjuje na dan izricanja disciplinske mere. Mera brisanja iz imenika advokata. Disciplinski postupak se uređuje se Statutom. Ako se posle upisa u imenik advokata. odlučivanje o zahtevu može da se odloži do okončanja krivičnog postupka. Za povredu dužnosti advokata i narušavanje ugleda advokature. Discipilinska odgovornost odnosi se i na osnivače i članove advokatskih ortačkih društava. disciplinski su odgovorni za teže i lakše povrede dužnosti i ugleda advokata pred disciplinskim organima advokatske komore u čiji su imenik upisani. Lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature uređuju se Statutom. Za lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna. a za lakšu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti veći od jednostrukog iznosa najviše nagrade propisane Advokatskom tarifom. Član 64. 2) novčana kazna. advokatu se mogu izreći sledeće disciplinske mere: 1) opomena. Advokati i advokatski pripravnici. advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava ne može biti kraća od šest meseci ni duža od pet godina. advokatskog pripravnika ili zajedničke advokatske kancelarije ili advokatskog ortačkog društva sazna da nisu postojali uslovi za upis propisani ovim zakonom. Disciplinska odgovornost Član 63. advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava. Iznos novčane kazne za težu povredu dužnosti i ugleda advokature ne može biti manji od petostrukog iznosa najniže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade.

Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od pokretanja postupka. XI. a u svakom slučaju po proteku dve godine od učinjene povrede. ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dvaput onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost izvršenja izrečene disciplinske mere.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Pravnosnažna odluka o izrečenoj novčanoj kazni i troškovima disciplinskog postupka ima snagu izvršne isprave. Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče. Zastarelost nastupa u svakom slučaju kad protekne dvaput onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost vođenja disciplinskog postupka. Advokat kome je izrečena mera brisanja iz imenika advokata može podneti zahtev za ponovni upis u imenik advokata po proteku vremena za koje je disciplinska mera izrečena ili po proteku vremena za koje mu je izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom zbog izvršenog krivičnog dela. Izvršna odluka disciplinskog organa advokatske komore ima svojstvo izvršne isprave u izvršnom postupku u pogledu izrečene novčane kazne i troškova disciplinskog postupka. Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi vođenja disciplinskog postupka. Sredstva ostvarena naplatom novčanih kazni predstavljaju prihod advokatske komore. Zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Član 70. Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od saznanja za učinjenu povredu. Zastarelost se prekida i kada advokat u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako tešku ili težu povredu dužnosti i ugleda advokature. Član 68. Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 325 . Član 67. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi izvršenja disciplinske mere. Zastarelost izvršenja disciplinske mere nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena. Sa svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče. Prestanak prava na bavljenje advokaturom Član 71. Član 69.

11) ako mu istekne važnost advokatske legitimacije duže od šest meseci. 5) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata od dana konačnosti odluke o brisanju. Smatraće se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci ukoliko u tom roku nisu mogle da mu se izvrše dostave preko sedišta advokatske kancelarije i ako u tom roku ne izvršava materijalne obaveze prema advokatskoj komori.od dana kada je to bio dužan da uradi. 10) ako zasnuje radni odnos van advokature ili započne obavljanje druge delatnosti ili bude imenovan za direktora preduzeća .od dana pravosnažnosti presude. ili u drugom advokatskom ortačkom društvu. 9) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci . u zajedničkoj advokatskoj kancelariji.od dana dostavljanja rešenja o brisanju.danom smrti odnosno proglašenja za umrlog. a u roku od 60 dana od pravnosnažnosti odluke o stečaju ili likvidaciji ili od istupanja iz advokatskog ortačkog društva. 7) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom . 8) ako je pravosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci . U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava bavljenja advokaturom iz stava 1.od dana donošenja konačne odluke o brisanju iz imenika. izvršiće se brisanje iz imenika advokata. ne prijavi i ne priloži dokaz advokatskoj komori da će nastaviti da se bavi advokaturom samostalno. ima pravo da sam predloži preuzimatelja svoje advokatske kancelarije. 4) ako bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti . Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 326 . ili ako istupi iz advokatskog ortačkog društva. Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev.od dana donošenja konočne odluke o brisanju.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi 1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata . ovog člana. 6) ako mu je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom . 13) ako se ne osigura ili ne produži osiguranje po odredbama člana 27. 12) ako je posle sprovedenog i pravnosnažno okončanog postupka stečaja ili likvidacije prestalo advokatsko ortačko društvo.od dana pravosnažnosti odluke.od dana zasnivanja radnog odnosa odnosno registrovanja ili upisa druge delatnosti u registar kod nadležnog organa.od dana stupanja na izdržavanje kazne. 3) ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili Republike Crne Gore . 2) u slučaju smrti ili proglašenja za umrlog . ovog zakona .od dana pravnosnažnosti rešenja.

Podnosilac zahteva može podneti žalbu i u slučaju da o njegovom zahtevu nije doneta odluka u roku iz člana 61. Advokatske komore kao izvor finansiranja mogu da koriste prihode od upisa. XII. Advokatski ispit Član 74. 1. način rada i odlučivanja Komisije za advokatski ispit propisuje se Statutom. novčanih kazni i druga sredstva. ovog zakona. Na advokatskom ispitu proverava se poznavanje zakonskih propisa koji uređuju rad advokata. Pravni lekovi Član 72. Advokatski ispit polaže se pred Komisijom za advokatski ispit. Isto pravo postoji ako u slučajevima iz stava 1. Visinu članarine i troškova upisa utvrđuje organ određen statutom advokatske komore. Odredbe st. Advokatske komore se finansiraju sopstvenim sredstvima. Izjavljena žalba odlaže izvršenje prvostepene odluke ako ovim zakonom drugačije nije određeno.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Osnivači zajedničke advokatske kancelarije mogu sporazumom predložiti preuzimatelja zajedničke advokatske kancelarije koja prestaje sa radom. ovog člana drugostepeni organ nije doneo odluku po žalbi u zakonom propisanom roku. Član 73. Materijalno poslovanje Član 76. Kodeksa i Statuta. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 327 . i 2. XIV. Advokatska komora Srbije finansira se iz dela članarine advokatskih komora. Postupak. Protiv svih prvostepenih odluka dozvoljena je žalba u roku od 15 dana od dana prijema. Član 75. XIII. ovog člana shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike i volontere. Protiv drugostepene odluke advokatske komore može se pokrenuti upravni spor u roku 30 dana od dana prijema drugostepene odluke. Pravo na polaganje advokatskog ispita ima lice sa položenim pravosudnim ispitom. članarine.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o advokaturi ("Službeni list SRJ" br. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Advokatska komora može da organizuje pružanje besplatne pravne pomoći građanima na svom području ili delu tog područja. 24/98 i 11/02). Član 78. Odredbe o advokatskom ispitu primenjivaće se nakon isteka roka od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. organom teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave koji obezbeđuje materijalne i druge uslove za pružanje te pomoći. ovog člana uređuju se Statutom. Član 81. a odredbe člana 27. Prelazne i završne odredbe Član 79. po stupanju na snagu posebnog zakona kojim se reguliše osiguranje od profesionalne odgovornosti. Član 80. upravnom i drugim postupcima kao postavljeni zastupnici.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi XIV. Advokatske komore su obavezne da sudovima i drugim organima na svojoj teritoriji dostave listu advokata koji mogu da pruže pravnu pomoć strankama u parničnom. 1. privremeni zastupnici. privremeni staraoci ili punomoćnici za prijem pismena. izvršnom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 328 . samostalno ili na osnovu ugovora koji zaključi sa državnim organom. vanparničnom. XVI. i 2. Član 82. Kriterijumi za utvrđivanje liste advokata iz st. Advokatske komore uskladiće svoje statute i druga opšta akta sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Pružanje pravne pomoći Član 77. Advokatske komore su obavezne da sudovima i drugim organima na svojoj teritoriji dostave listu advokata koji mogu da pruže stručnu i efikasnu pravnu pomoć okrivljenima u predkrivičnim i krivičnim postupcima kao branioci po službenoj dužnosti.

Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi O B R A Z L O Ž E NJ E USTAVNI OSNOV Ustavni osnov za donošenje Zakona o advokaturi sadržan je u članu 72. nužno je obezbediti efikasnije i kvalitetnije pružanje pravne pomoći kao osnove za ostvarivanje sloboda i prava građana. uz dosledno poštovanje principa nezavisnosti i samostalnosti advokatske profesije. 4-10) U cilju potpunog ispunjenja profesionalnih obaveza predlaže se da advokat ne može obavljati drugu delatnost niti se baviti drugim zanimanjem. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2000)21 o obavljanju advokatske profesije usvojene 25. policije i drugih organa uprave.2000 godine na 727. 11-27) Prava i obaveze advokata umnogome su slične onima iz važećeg zakona. 02. Pored toga. Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2000) 21 o obavljanju advokatske profesije usvojena 25. 1998. postoji potreba za usklađivanjem prava i obaveza advokata sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima ustanovljenim dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope (Osnovni principi o ulozi advokata usvojeni na Osmom kongresu UN o kriminalnoj prevenciji i tretmanu prestupnika u Havani 27. Stoga je advokatura određena kao nezavisno i samostalno zanimanje javnog poretka. u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju).144/28/Rev. -prava i dužnosti advokata (čl. tačka 2. 144/28/Rev. godine U.Ustava Republike Srbije. godine U. s tim što su usklađene sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima ustanovljenim dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope (Osnovni principi o ulozi advokata usvojeni na Osmom kongresu UN o kriminalnoj prevenciji i tretmanu prestupnika u Havani 27. sastanku zamenika ministra i Smernica Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 329 .09. određeno je šta sve obuhvata pravna pomoć koju pruža advokatura. OBRAZLOŽENjE POJEDINAČNIH REŠENjA -opšte odredbe (čl.1990.N.09.1 at 118 (1990). godine za olakšavanje delovanja advokata u zemljama članicama. stav 1.10.1990. koristeći svoju dotadašnju funkciju obezbeđuju povlašćen tretman u postupcima pred sudom ili drugim državnim organom u kojima su obavljali funkciju. Zbog toga se predlaže da tri godine po prestanku funkcije oni ne mogu biti punomoćnici odnosno branioci u postupcima koji se vode pred tim sudom odnosno drugim državnim organom. dosadašnje iskustvo advokatskih komora potvrđuje da mnogi advokati koji u advokaturu dolaze iz pravosuđa. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Donošenje novog Zakona o advokaturi neophodno je radi regulisanja ove materije u skladu sa načelima demokratskog državnog uređenja. A/CONF. S tim u vezi. Takođe. 1-3) Posebnost advokature u odnosu na druge samostalne delatnosti ogleda se u njenoj obavezi da obezbedi stručnu pravnu pomoć strankama u postupcima pred sudovima i drugim državnim organima. sastanku zamenika ministara i Smernica 98/5/E 6 Evropskog parlamenta i Saveta od 16.2000. pošto advokatska delatnost podrazumeva potrebu stalnog profesionalnog angažovanja advokata i ni u kom slučaju ne može biti sporedno zanimanje. godine na 727. Doc. -uslovi za bavljenje advokaturom (čl. Takođe. ustanovljeno radi pružanja pravne pomoći. vladavine prava i pravilnog funkcionisanja pravosudnog sistema. – 07. kad je to predviđeno zakonima kojima se ti postupci uređuju.N. – 07.08. prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina.10. A/CONF.08. Doc.1 at 118 (1990).

i 75) Na advokatskom ispitu proverava se znanje propisa koji uređuju rad advokata. Odredbama o načinu vršenja javnih ovlašćenja propisani su dokazi koji se moraju priložiti prilikom podnošenja odgovarajućeg zahteva i utvrđeni rokovi za postupanje po zahtevu. Ovakvo zakonsko Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 330 . o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom. a pre svega odlučivanje o upisu u imenik advokata. Pored toga. -advokatski pripravnici (44-50) Propisani su uslovi za upis advokatskog pripravnika u imenik advokatskih pripravnika i predviđena shodna primena odredaba ovog zakona koje uređuju prava i dužnosti advokata i njihovu disciplinsku odgovornost. advokatskih ortačkih društava i stranih advokata. 1998. godine za olakšavanje delovanja advokata u zemljama članicama. -disciplinska odgovornost (63-70) U okviru ovih odredaba predviđene su mere koje se mogu izreći za povredu dužnosti advokata i narušavanje ugleda advokature. -pravni lekovi (čl. -javna i ostala ovlašćenja advokatskih komora (56-62) Advokatskim komorama poverena su određena javna ovlašćenja. -advokatski ispit (čl. utvrđeni su razlozi za određivanje privremene zabrane bavljenja advokaturom. Takođe. Zakon sadrži i odredbe o zastarelosti pokretanja disciplinskog postupka koji će biti određen statutom advokatske komore. -privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom (čl. -oblici rada (čl. u kojima advokat nije stekao svoju kvalifikaciju). Kodeksa profesionalne etike advokata i Statuta Advokatske komore Srbije. 72. 74. Takođe. Dvostepenost u postupku pred organima advokatske komore obezbeđena je time što u prvom stepenu o zahtevu odlučuje organ advokatske komore. 31-43) Ovim odredbama regulisan je rad zajedničkih advokatskih kancelarija. -prestanak bavljenja advokaturom (član 71) Navedena odredba sadrži razloge zbog kojih advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom. dok po žalbi protiv rešenja tog organa odlučuje Advokatska komora Srbije. predviđeni su razlozi za prestanak zajedničke advokatske kancelarije i za brisanje iz imenika advokatskog ortačkog društva. advokatska komora donosi plan i program obuke advokatskih pripravnika. o visini članarine i troškova upisa i o odgovornosti advokata u disciplinskom postupku. 28-30) U okviru ovih odredaba posebno je regulisan privremeni prestanak rada advokata zbog izbora na funkciju u državnom organu. 02. Pored toga. i 73) Predviđen je rok od 15 dana za izjavljivanje žalbe i propisana mogućnost pokretanja upravnog spora protiv drugostepene odluke advokatske komore. precizirane su nadležnosti skupštine advokatske komore i Advokatske komore Srbije.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi 98/5/E 6 Evropskog parlamenta i Saveta od 16. -advokatske komore i njihovi organi (51-55) Navedenim odredbama određene su advokatske komore koje postoje u Republici Srbiji. u cilju ostvarenja svrhe pripravničke prakse. organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.

-materijalno poslovanje (član 76) Finansiranje advokature ostvaruje se isključivo iz sredstava članarine. -pružanje pravne pomoći (čl. profesionalnog i kvalitetnog bavljenja advokaturom. ANALIZA EFEKATA ZAKONA Primena rešenja predloženih u ovom zakonu neće izazvati dodatne troškove privredi niti građanima Republike. predviđena je mogućnost da advokatska komora organizuje pružanje besplatne pravne pomoći građanima na svom području. 79-82) Predlaže se da odredbe o advokatskom ispitu počnu da se primenjuju nakon šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Takođe. ovog zakona . 77. -prelazne i završne odredbe (čl.Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi rešenje neophodno je u cilju obezbeđivanja etičkog. i 78) Ovim odredbama utvrđena je obaveza advokatskih komora da sudovima i drugim organima dostave listu advokata koji mogu da pruže stručnu i efikasnu pravnu pomoć kao branioci po službenoj dužnosti odnosno kao privremeni zastupnici ili staraoci. Tim pre. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 331 . predviđen je rok za usklađivanje statuta i drugih opštih akata advokatskih komora sa odredbama ovog zakona. što joj omogućava nezavisnost ustanovljenu zakonom. a odredba člana 27. MATERIJALNA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna materijalna sredstva u budžetu Republike. jer ova materija nije predmet posebne pažnje u programima pravnog faulteta i pravosudnog ispita. Pored toga.po stupanju na snagu zakona koji će urediti osiguranje od profesionalne odgovornosti.

Prilog 5 Predlog zakona o advokaturi Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 332 .

Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 333 .

Član 3. Kada advokat svoj rad obavlja u drugoj državi može nagradu kao i naknadu troškova da naplaćuje u skladu sa advokatskom tarifom te države. Član 6. Član 3. II.Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova I. Ovom tarifom određuju se nagrade i naknade troškova za rad advokata. OPŠTE ODREDBE Član 1. Advokat može za slučaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paušalne mesečne nagrade za obavljanje poslova pružanja pravne pomoći. Član 4. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 334 . procentualno od vrednosti predmeta radnje i paušalno u određenim slučajevima. Kada advokat svoj rad obavlja u drugoj državi može nagradu kao i naknadu troškova da naplaćuje u skladu sa advokatskom tarifom te države. Član 2. a u složenijim pravnim i činjeničnim predmetima i u višem iznosu. ali ne preko trostrukog iznosa. ali ne manje od 50%. Visina nagrade određuje se brojem poena za pojedine radnje. NAKNADA TROŠKOVA Član 5. Za pružanje pravne pomoći inostranim pravnim i fizičkim licima. Advokat može sa strankom ugovoriti nagradu za svoj rad i u nižem iznosu od propisanog. advokat može primeniti ovu tarifu ili tarifu zemlje iz koje je stranka. Advokat može za slučaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paušalne mesečne nagrade za obavljanje poslova pružanja pravne pomoći. Advokatu pripada naknada svih troškova u vezi sa radom.

ali ne manje od 50%. Za rad van mesta sedišta advokatske kancelarije advokatu pripada naknada za prevoz i za odsustvovanje iz kancelarije kao i dnevnice. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 335 . Član 6. Advokat može sa strankom ugovoriti nagradu za svoj rad i u nižem iznosu od propisanog. 4) za odsustvovanje iz kancelarije u visini od 25 poena za svaki započeti sat. Nagrada za rad advokata utvrđuje se prema važećoj Tarifi u vreme obračuna. a najviše za 8 sati dnevno. NAPLATA Član 7. ali se advokat može sa strankom sporazumeti da mu ona unapred isplati primereni iznos na ime nagrade. Advokatu pripada naknada: 1) za prevoz u međumesnom saobraćaju u visini cene prevoza. a u složenijim pravnim i činjeničnim predmetima i u višem iznosu. ali ne preko trostrukog iznosa. II. advokat može primeniti ovu tarifu ili tarifu zemlje iz koje je stranka. NAKNADA TROŠKOVA Član 5. Advokat ima pravo da od stranke traži da mu unapred isplati potreban iznos za troškove. Nagrada se naplaćuje po pravilu nakon izvršenog rada. Za pružanje pravne pomoći inostranim pravnim i fizičkim licima. 3) za upotrebu sopstvenog automobila u visini od 30% od troškova cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru.Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova Član 4. Član 8. Advokatu pripada naknada svih troškova u vezi sa radom. III. 2) za prevoz u mesnom saobraćaju u visini troškova taksi prevoza.

za kaznu do 3 godine zatvora 240 poena 2. za kaznu preko 10 godina zatvora 1.Prilog 6 Tarifa o nagradama i naknadama troškova Član 9. za kaznu od 5-10 godina zatvora 800 poena 4. privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 336 . za kaznu od 3-5 godina zatvora 440 poena 3. učešće u prethodnom postupku. IV. rekonstrukcijama.00 dinara. Krivični postupak Odbrana okrivljenog Tarifni broj 1. Vrednost poena iznosi 15. advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zaprećene kazne za krivična dela. Za odbranu okrivljenog za svaki dan pretresa. kao i svim ostalim sudskim radnjama koje sud izvodi izvan zgrade suda. veštačenjima. i to: 1. prisustvovanje uviđajima. Za zastupanje oštećenog. NAGRADA ZA RAD ADVOKATA 1.000 poena Za neodržane procesne radnje advokatu pripada 50% od iznosa nagrade iz prethodnog stava.

Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 337 .

Tužioci štite ustavnost i zakonitost u okviru svoje nadležnosti i imaju izražen osecaj odgovornosti za poverenje koje im javnost ukazuje. usvojile Smernice o ulozi tužilaca. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 338 . Cilj Udruženja javnih tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca Srbije (u budućem tekstu Udruženje) je da u ovom Kodeksu detaljnije definiše generalno prihvaćena pravila koje se tiču ponašanja tuzilaca. odgovarajućih pravnih tradicija. Imajući u vidu da su Ujedinjene Nacije.Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Uvod U osnovi vecine pravila kojih se tužioci u danasnje vreme pridržavaju nalaze se poštovanje ustavnih odredbi. konvencijama i drugim instrumentima. vrseci svoje dužnosti. na svom Osmom kongresu o prevenciji zločina i tretmanu prestupnika 1990.pravnom sistemu preporučuje da se tužioci. Etički kodeks Imajući u vidu da je zajednica naroda proklamovala prava i slobode svih ljudi u Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava Ujedinjenih Nacija i kasnijim medjunarodnim ugovorima. na Kubi. Etički kodeks će služiti kao kamen temeljac tužilacke profesionalne odgovornosti. medjunarodnih ugovora i konvencija. Imajući u vidu da Savet Evrope u svojoj Preporuci (2000) 19 o ulozi javnog tužilaštva u krivično . na način koji je u samom Kodeksu naveden. godine u Havani. pridržavaju Kodeksa ponašanja. b) se pridržavaju najviših standarda integriteta i brige. Imajući u vidu da javnost treba da ima poverenja u integritet pravnog sistema i javnih tužilaca koji igraju ključne uloge u sprovodjenju pravde. Imajući u vidu da je Medjunarodno udruženje u svojim Standardima profesionalne odgovornosti i dekleraciji osnovnih dužnosti i prava tužilaca sačinilo dokument koji služi kao medjunarodni temelj za ponašanje tužilaca. internih poslovnika i drugih sličnih izvora. Ovaj Kodeks treba smatrati listom pravila koja su podložna izmenama. uz obraćanje pažnje na objektivna ograničenja koja postoje u zemljama u tranziciji. Stoga Udruzenje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije usvaja sledeci tekst kao Eticki kodeks tužilaca: 1) Profesionalno ponašanje Tužioci su dužni da: a) u svakom trenutku održe čast i ugled svoje profesije.

tužioci su dužni da preduzimaju sve mere da policija: . 2) Ponašanje u medjusobnim odnosima 2. kao i u odnosima sa službenicima. predrasuda ili blagonaklonosti.informiše tužioca o istražnim radnjama koje je policija sprovela u okviru istrage krivičnog dela. konzistentno i brzo. rasa. . i da radi u skladu sa zakonom i na odgovarajući način.Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije c) budu nepotkupljivi. 3) Uloga u krivičnom postupku i drugim sudskim postupcima 3. 2. nadredjeni treba: a) da se ponaša pravedno i da služi za primer. 2.1 Tužioci svoje dužnosti treba da obavljaju pravedno. kao i prema službenicima. treba to da čine objektivno i profesionalno. pružanje usluga koje bi mogle da naškode tužilaštvu ili medjusobnim odnosima. d) se neprestano trude da uvećavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti. i bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao što su pol.1 U svojim medjusobnim odnosima. tužioci treba: a) da se jedni prema drugima. . nacionalnost … f) poštuju.predaje izveštaje koji su istiniti i kompletni. c) da ih pravovremeno informiše o stvarima koje su neophodne za njihovo uspešno obavljanje dužnosti. kao i sa službenicima. b) da ih ohrabruje da usavršavaju svoje profesionalno znanje i sposobnosti. na sledeći način: a) u odnosu na policiju: 1) Kada učestvuju u istrazi krivičnog dela i ostvaruju svoje nadležnosti u donosu na policiju. ponašaju s poštovanjem kao i da komuniciraju otvoreno. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 339 . e) svoje dužnosti obavljaju pravedno i objektivno. i da ne dozvole da se na njih vrši pritisak iz bilo kojih izvora. štite i pridrzavaju se zakona i univerzalnog koncepta ljudskih prava. d) podredjeni treba da mu/joj se obraća ja sa dužnim poštovanjem. 2) Prilikom nadzora istrage krivičnog dela.2 U odnosima sa podredjenima. b) da imaju obzira prema dužnostima drugih i da ne zahtevaju od drugih tužilaca. nepristrasni i nezavisni. bez straha.poštuje zakone i osnovna ljudska prava. dajući jasne instrukcije. te da služe javnom interesu i štite ga. ili službenika.3 Tužilaštvo treba da saradjuje sa drugima na način koji je orjentisan ka postizanju rezultata i otvorenoj komunikaciji. 3.2 Tužioci treba da aktivno učestvuju u postupku.

strpljenjem i dužnim poštovanjem prema svakome sa kim dodju u kontakt. 3) Tužioci ce uvek tragati za istinom i pomagati sudu da dodje do istine. ukoliko je to neophodno. uz istu pažnju i oprez koje pokazuju pri radu na sopstvenim predmetima. osiguraju fizičku i mentalnu zaštitu njihovu i njihovih najbližih. ne mešajući se u njihove nadležnosti. 5) Čuvace profesionalne tajne. nezavisnost i nepristrasnost suda i da stite prava svih ucesnika u sudskom procesu. i zalagaće se da se protiv onih koji se takvim metodama služe preduzmu odgovarajuće radnje. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 340 . legitimne interese i moguce strahove zrtava i svedoka kada su njihovi licni interesi ugroženi. te da pravedno presudi u odnosu na zajednicu. ili to mogu postati. u odnosu na datu situaciju. 4) Tužioci su dužni da obezbede da se odgovarajuće lice goni za odgovarajuće krivično delo u interesu pravde.Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije b) u odnosu na sud: 1) Vršeci svoju funkciju. tužioci treba da postuju ugled. b) Medijima Čuvajući profesionalne tajne i štiteći interese krivičnog postupka. žrtve i optužene. 2) Da bi promovisali pravednost i delotvornost kriminalne politike. 7) Neće koristiti dokaze koji su stečeni na protivzakonit način. a ne samo u interesu osude. a koji bi predstavljali kršenje ljudskih prava osumnjičenih. tužioci treba da zahtevanu pomoć pruže. c) Društvu U komunikaciji sa javnošcu. d) Drugim državama i Medjunarodnim telima U postupanju po zahtevima za medjusobnom pravnom pomoći. tužioci treba da se ponašaju korektno. u skladu sa zakonom i pravednošću. 6) Uzimace u obzir stavove. a odustane od krivičnog gonjenja u odsustvu takvih dokaza. 4) Odnos prema : a) Zakonodavnoj i izvršnoj vlasti : 1) Tužioci su dužni da u dodiru sa Zakonodavnom i izvršnom vlašću poštuju Ustavni i pravni položaj i autoritet tih vlasti. trudiće se da osiguraju informisanost žrtava i svedoka o njihovim pravima i da. tužioci medijima treba da pruže što je moguće više objektivnih informacija. 2) Tužilac je dužan da preuzme krivično gonjenje kada postoji osnovana sumnja i dokazi da je odredjeno lice počinilo krično delo koje se goni po službenoj dužnosti. tužioci treba da saradjuju sa vladinim telima i institucijama u skladu sa zakonom istovremeno zadržavajući svoju nezavisnost i samostalnost. sa pažnjom. i da nastoje da u svojim javnim nastupima brane ugled javnotužilačke funkcije.

kao ni da javno iznose svoje primedbe i mišljenja o odredjenim političkim temama.2 O povredama Kodeksa odlučivaće Sud časti. članovi mogu Izvršnom odboru Udruženja podnositi inicijative za izmenu Kodeksa. ili koje mogu da ostave takav utisak. 8. nalaze druga zaposlenja. Izvršni odbor će predloge za izmenu i dopunu Kodeksa podneti Skupštini Udruženja. tužioci su dužni : 1) da se ponašaju u skladu sa javnim karakterom tužilačke funkcije koja uključuje primenu odredjenih standarda. 2) da budu osobe od integriteta. obuke ili zaštite svog polozaja.2 Skupština će. to jest da ne vrše ikakve radnje. 8) Poštovanje Kodeksa 8. 7) Usvajanje.1 U slučajevima nepoštovanja Kodeksa preduzimaće se radnje u skladu sa Statutom Udruženja. 7. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 341 . što može da rezultira time da izvesna dela ili previdi tužioca mogu postati predmet javne debate. 7. b) Tužiocima je dozvoljeno da osnivaju i učlanjuju se u profesionalne i druge organizacije radi zastupanja svojih interesa. c) Uzimajući u obzir objektivna ograničenja države koja je u tranziciji.1 Kodeks usvaja Skupština Udruženja javnih tuzilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i on će se odnositi na sve članove Udruženja. promovisanja svoje profesije. tužiocima nije dozvoljeno da se tokom obavljanja funkcije učlanjuju u političke stranke. s vremena na vreme vršiti evaluaciju Kodeksa. evaluacija i izmene Kodeksa 7. sa ciljem osavremenjivanja.3 Preko svojih odeljenja.Prilog 7 Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije 5) Ponašanje u svakodnevnom životu a) Bez obzira da li su na dužnosti ili ne. 6) Sukob interesa Javni tužioci ne smeju da koriste svoj službeni položaj u svrhu zadovoljavanja svojih ili tudjih interesa niti da učestvuju u postupcima gde bi njihova nepristrasnost bila dovedena u pitanje. niti se bave aktivnostima koje mogu da utiču na njihov profesionalni slobodouman stav. ugrožavajuci time ugled tužilaštva.

Prilog 8 Kodeks sudijske etike Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 342 .

Prilog 8 Kodeks sudijske etike Prilog 8 Kodeks sudijske etike Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 343 .

Budi pravedan Kanon 2. ustavnosti i zakonitosti.Prilog 8 Kodeks sudijske etike Kodeks sudijske etike Svesni da kao sudije. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 344 . odnosno karakteru. objektivno. porocima. istini i laži. podstiče sumnju. utvrđuju Kodeks sudijske etike Budi nezavisan Kanon 1. iskušenjima. u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti i u postupanju prema drugome kao prema sebi. Sudija treba da vrši svoju dužnost stručno. javnom mnjenju. svojini i imovini. vodeći računa o redosledu prijema predmeta i njihovom značaju. intervencijama. Budi hrabar Kanon 5. bez ograničenja i tako da ne podleže spoljnim ili unutrašnjim uticajima. pretnjama. kao i od postupka koji izaziva podozrenje. predrasudama. centrima moći. ljudskim pravima i patnjama. odlučuju o životu i smrti. strastima. savesno. Sudija treba da svakom prizna ono što mu pripada. u jednakom postupanju sa jednakim stvarima. privatnom i porodičnim interesima i drugim unutrašnjim i sponjnim uticajima. Budi doličan Kanon 6. ucenama i drugim nasrtajima na njegovu ličnost i njegov integritet. Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona. Sudija treba da bude slobodan u odlučivanju i zato mora biti sposoban da se odupre dnevnoj politici. upotrebi i zloupotrebi prava. Sudija mora da odoleva pretnjama. sa bilo koje strane i iz bilo kojih razloga. slobodi i neslobodi. pritiscima. nepristrasno. slabi pouzdanje ili na drugi način narušava poverenje u sud i njegovu objektivnost. efikasno i kulturno. Sudija treba da se uzdržava od svakog postupka koji je nedoličan ili ostavlja takav utisak. Budi profesionalan Kanon 3. marljivo. podsticajima. neposrednim ili posrednim. sa osećajem odgovornosti za javno poverenje koje im je ukazano i ugled profesije kojom se bave. članovi Društva sudija Srbije. Budi slobodan Kanon 4.

Prilog 8 Kodeks sudijske etike

Budi nepodmitljiv Kanon 7. Sudija ne sme da sudi ostvarujući ili očekujući bilo kakvu korist za sebe ili drugog. Budi posvećen Kanon 8. Sudija mora da bude posvećen pozivu, pa ne može obavljati drugu dužnost, službu ili posao, ako time narušava poverenje u sud, ugled suda i nezavisnost sudske vlasti. Budi apolitičan Kanon 9. Sudija može imati svoja politička ubeđenja, ali se mora uzdržati od neprilične političke aktivnosti i ne sme dopustiti da politika utiče na sudsku odluku. Budi odan kodeksu Kanon 10. Standardi za etičko ponašanje sudija utvrđeni ovim kodeksom treba da postanu filozofija i način života svih sudija. Sve sudije da sude po zakoniku pravo kako piše u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi.
(Član 172. Dušanovog zakonika)

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

345

Prilog 9 Zakon o sudijama

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

346

Prilog 9 Zakon o sudijama

Prilog 9 Zakon o sudijama

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

347

Prilog 9 Zakon o sudijama

"Službeni glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 60/2002, 17/2003, 25/2003, 27/2003, 29/2004, 35/2004, 44/2004, 61/2005, 101/2005

Na osnovu člana 83. tačka 3. Ustava Republike Srbije, donosim

UKAZ O PROGLAŠENJU ZAKONA O SUDIJAMA
Proglašava se Zakon o sudijama, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini, 6. novembra 2001. godine. PR broj 40 U Beogradu, 6. novembra 2001. godine Predsednik Republike, Milan Milutinović, s.r.

ZAKON O SUDIJAMA
Glava prva NAČELA
Nezavisnost Član 1. Sudija je, u postupanju i donošenju odluke, nezavisan. On sudi i presuđuje na osnovu ustava, zakona, drugih opštih akata i po svojoj savesti. Stalnost i nepremestivost Član 2. Sudija svoju dužnost vrši kao stalnu, u sudu za koji je izabran.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

348

Prilog 9 Zakon o sudijama

Protiv svoje volje sudija ne može biti premešten ni upućen u drugi sud. Održavanje poverenja u nezavisnost Član 3. Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost. Službe, poslovi i postupci nespojivi sa dužnošću sudije određuju se ovim zakonom. Materijalna nezavisnost Član 4. Sudija ima pravo na platu dovoljnu da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove porodice. Imunitet Član 5. Sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti. U postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske dužnosti, sudija ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine. Odgovornost za štetu Član 6. Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Kad je šteta prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom Republika Srbija može od sudije tražiti naknadu isplaćenog iznosa. Pravo na udruživanje Član 7. Sudije imaju, radi zaštite svojih interesa, pravo da se kao sudije udružuju. Mogu preduzimati mere radi zaštite i održanja svoje nezavisnosti i samostalnosti.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

349

Prilog 9 Zakon o sudijama

Pravo na stručno usavršavanje Član 8. Sudija ima pravo na stručno usavršavanje o trošku Republike Srbije. Vrste i načine stručnog usavršavanja sudija propisuje Vrhovni sud Srbije. Izbor i prestanak dužnosti i broj sudija i sudija porotnika Član 9. Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Narodna skupština. Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa. Okvirna merila za određivanje broja sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja utvrđuje Visoki savet pravosuđa.

Glava druga POLOŽAJ SUDIJE

I. STALNOST SUDIJE

1. Pojam Član 10. Dužnost sudije traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka. Pre toga dužnost sudije može prestati samo pod uslovima predviđenim ovim zakonom. Po prestanku sudijske funkcije u Sudu Srbije i Crne Gore, sudija ima pravo da nastavi vršenje funkcije u istom sudu ili drugom sudu istog ranga.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

350

Prilog 9 Zakon o sudijama

2. Smanjenje broja sudija i ukidanje suda Član 11. Dužnost sudije ne prestaje ako bude smanjen broj sudija. Ako bude ukinut sud, sudija nastavlja dužnost u sudu iste vrste i istog stepena, ili približno istog ranga. O tome u kojem sudu sudija nastavlja dužnost odlučuje Visoki savet pravosuđa.

3. Udaljenje sa sudijske dužnosti Razlozi za udaljenje Član 12. Sudija se udaljuje sa dužnosti kad mu je određen pritvor. Može biti udaljen sa dužnosti kad je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen.

Odluka o udaljenju Član 13. O obaveznom udaljenju sudije odlučuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda - predsednik neposredno višeg suda. Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje predsednik Vrhovnog suda Srbije. Veliko personalno veće odlučuje o udaljenju predsednika Vrhovnog suda Srbije. Trajanje udaljenja Član 14. Sudija se udaljava sa dužnosti do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka. Veliko personalno veće može sudiju vratiti na dužnost pre okončanja postupka za razrešenje.
Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 351

Prilog 9 Zakon o sudijama

Pravo na prigovor Član 15. Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Velikom personalnom veću, u roku od tri dana. Predsednik Vrhovnog suda Srbije prigovor izjavljuje Opštoj sednici.

II. NEPREMESTIVOST SUDIJE 1. Pojam Član 16. Sudija ima pravo da stalno svoju dužnost vrši u sudu za koji je izabran. Samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen iz jednog u drugi sud. Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donošenju rešenja o premeštaju ili upućivanju. 2. Premeštaj Član 17. Sudija može biti premešten samo u drugi sud iste vrste i istog stepena. Trajno nastavlja dužnost u sudu u koji je premešten. Rešenje o premeštaju donosi Visoki savet pravosuđa.

3. Upućivanje u drugi sud Član 18. Sudija može biti upućen na rad samo u drugi sud iste vrste istog ili neposredno nižeg stepena, najduže na godinu dana.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

352

Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i ne menja tokom godine. 2. Rešenje o upućivanju donosi predsednik Vrhovnog suda Srbije. Neizmenjivost vrste posla i dodela predmeta slučajem Neizmenjivost godišnjih poslova Član 20. Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari. Ali zbog izbora novog sudije. nije dužan da ikome. pa ni drugim sudijama i predsedniku suda. ili kad to zakon posebno nalaže. dužeg odsustva sudije ili upražnjenog sudijskog mesta. Izuzev u obrazloženju odluke.Prilog 9 Zakon o sudijama Upućuje se u sud u kome nedostatak. sprečenost. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 353 . MEĐUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA 1. Raspodela predmeta slučajem Član 21. Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja činjenica i prava u svemu o čemu odlučuje. III. sudiji može tokom godine biti promenjena vrsta posla. objašnjava svoja činjenična i pravna shvatanja. izuzeće sudija ili drugi razlozi otežavaju ili usporavaju rad. Uopšte Član 19.

Pravo na prigovor zbog odstupanja od redosleda prijema predmeta i oduzimanja predmeta ima i učesnik u postupku. Sudiji predmet može biti oduzet samo ako duže odsustvuje ili odugovlači postupak. da o svakom odstupanju pismeno obavesti predsednika neposredno višeg suda. sudija ima pravo prigovora predsedniku neposredno višeg suda. u roku od tri dana. Na godišnji raspored poslova. Niko nema prava da sudska vaća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta. promenu vrste posla.Prilog 9 Zakon o sudijama Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu. bilo prigovora ili ne. Dužnost obaveštavanja predsednika neposredno višeg suda Član 24. Predsednik suda dužan je. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 354 . Pravo na prigovor Član 23. Odstupanja Član 22. odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta. isključivo na osnovu oznake i broja predmeta. u skladu sa Sudskim poslovnikom. O prigovoru sudije Vrhovnog suda Srbije odlučuje Veliko personalno veće. Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije. prema redosledu unapred utvrđenom za svaku kalendarsku godinu.

Prvo obaveštenje u postupku po pravnom leku daje se posle mesec dana. Veliko personalno veće o pritužbi odlučuje u roku od osam dana i odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda. biti član političke stranke. a naredna na svakih petnaest dana. poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda. POSLOVA I POSTUPAKA 1. Rok za obaveštavanje u izvršnim. Sudija ne može biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise. 4. Sudija je dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od šest meseci i da ga zatim na svakih mesec dana obaveštava o daljem razvoju postupka u vremenu. Odnos drugih službi. IV. vanparničnim i drugim nespornim stvarima određuje se Sudskim poslovnikom.Prilog 9 Zakon o sudijama 3. niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 355 . Sudija može Velikom personalnom veću izjaviti pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite. Pravo sudije na pritužbu Član 26. predsednika neposredno višeg suda i predsednika Vrhovnog suda Srbije. baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom. poslova i postupaka sa dužnošću sudije Član 27. Obaveštavanje o trajanju postupka Član 25. ODNOS SUDIJSKE DUŽNOSTI I DRUGIH SLUŽBI. Sa njegovom dužnošću nespojive su i druge službe.

Sudija je dužan da pismeno obavesti predsednika suda o svakoj službi ili poslu za koje postoji mogućnost da su nespojivi s dužnošću sudije. Sudija može da se bez ičijeg odobrenja bavi naučnom i stručnom delatnošću. u roku od osam dana. sam ili preko zastupnika. Predsednik suda dužan je da pred Velikim personalnim većem pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti čim sazna da sudija vrši službu ili posao ili čini postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom dužnošću. Predsednik suda o takvoj svojoj službi ili poslu obaveštava predsednika neposredno višeg suda. Veliko personalno veće može sudiji izreći meru upozorenja.Veliko personalno veće. Sudija može svoje tvrdnje usmeno da izloži. 2. koja se upisuje u njegov lični list. Istovremeno sa utvrđivanjem nespojivosti. a predsednik Vrhovnog suda Srbije . MATERIJALNI POLOŽAJ SUDIJE Osnovna plata Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 356 . Postupak odlučivanja o nespojivosti Dužnost obaveštavanja i pokretanja postupka Član 28. V.Prilog 9 Zakon o sudijama Koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije. Izricanje mere upozorenja i prigovor Član 29. uz naknadu. Sudija ima na odluku pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa.

BRISAN (član i nadnaslov) . prema ovom zakonu. može se uvećati pored uvećanja iz stava 2. uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. BRISAN (član i nadnaslov) . Osnovna plata utvrđuje se na osnovu koeficijenata za obračun i isplatu plata i osnovice za obračun i isplatu plata utvrđenih zakonom kojim se uređuju plate u državnim organima.sa 61/2005 Osnovna plata sudije upućenog u drugi sud Član 33. Visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta uveća do 50%. Visoki savet pravosuđa može uvećati do 20% osnovnu platu sudije i predsednika suda. Plata sudije određuje se na osnovu osnovne plate. ovog člana još do 100%. Osnovna plata. Naknade i ostala primanja sudije koji je upućen u drugi sud propisuje Visoki savet pravosuđa. zavisno od obima i složenosti poslova koje obavljaju.sa 61/2005 Član 32. ako je za njega povoljnija. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 357 . Sudija koji je upućen u drugi sud ima pravo na osnovnu platu sudije suda u koji je upućen. jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje radnog staža. Osnovna plata sudije koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina. Uvećanje osnovne plate sudije Član 34.Prilog 9 Zakon o sudijama Član 30. Član 31.

Član 35. Visoki savet pravosuđa donosi uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.sa 61/2005 Glava treća VELIKO PERSONALNO VEĆE Delokrug Član 36. U Vrhovnom sudu Srbije ustanovljava se Veliko personalno veće. Sastav Član 37. Ono odlučuje o zakonom određenim pitanjima položaja sudija. Donošenje odluka Član 38. BRISAN (član i nadnaslov) . Sudije ulaze u Veće po redosledu utvrđenom Poslovnikom Velikog personalnog veća. Veliko personalno veće odluke donosi većinom glasova svih članova.Prilog 9 Zakon o sudijama Odluku o uvećanju osnovne plate propisane ovim članom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 358 . Veliko personalno veće čini približno jednak broj sudija svakog odeljenja Vrhovnog suda Srbije. Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije.

Odbor se sastoji od pet sudija koje na četiri godine bira Opšta sednica iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije. Sudija ne može istovremeno biti član Odbora i Velikog personalnog veća. Ako članu Velikog personalnog veća mandat prestane pre vremena. Radom Odbora rukovodi predsednik koga biraju članovi Odbora iz svojih redova.Prilog 9 Zakon o sudijama Nespojivost Član 39. imenuje se novi. Kad Veliko personalno veće vodi postupak koji se tiče njegovog člana. on se zamenjuje sudijom koga žrebom odrede ostali članovi Veća. do okončanja mandata njegovog prethodnika. Članu Velikog personalnog veća kome prestane sudijska dužnost istovremeno prestaje i članstvo u Velikom personalnom veću. Glava treća A UNUTRAŠNJA KONTROLA Nadzorni odbor Član 40a U Vrhovnom sudu Srbije obrazuje se Nadzorni odbor (u daljem tekstu: Odbor). Predsednik Vrhovnog suda Srbije ne može biti član Velikog personalnog veća. Mandat člana Velikog personalnog veća traje dve godine. Velikim personalnim većem rukovodi predsednik koga među sobom biraju članovi. Delokrug Nadzornog odbora Član 40b Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 359 . Mandat i rukovođenje Član 40.

Po okončanoj kontroli sudskog predmeta Odbor može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji. Višeg trgovinskog suda. Za sudiju može biti izabran državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora koji ispunjava uslove za rad u državnim organima.četiri godine za sudiju trgovinskog suda. po pritužbi ili samoinicijativno.dve godine za sudiju opštinskog i prekršajnog suda.šest godina za sudiju okružnog suda. II. . Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je i radno iskustvo u pravnoj struci: .dvanaest godina za sudiju Vrhovnog suda Srbije. POSTUPAK ZA IZBOR Oglašavanje izbora Član 42. položio pravosudni ispit i dostojan je dužnosti sudije. Glava četvrta IZBOR SUDIJE I. . . Oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja.osam godina za sudiju apelacionog suda. koji je završio pravni fakultet. Izbor sudija oglašava Visoki savet pravosuđa. Višeg prekršajnog suda i Upravnog suda.Prilog 9 Zakon o sudijama Odbor je ovlašćen da. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 360 . . USLOVI ZA IZBOR Član 41. kontroliše sudske predmete i načini uvid u njih.

Svaki predlog za izbor mora biti obrazložen. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 361 . Visokom savetu pravosuđa dostavlja se lični list za svakog kandidata koji potiče iz suda. Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci. Sudiju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa. Ako predloženi kandidat ne bude izabran. Narodna skupština može izabrati samo kandidata koga predloži Visoki savet pravosuđa. Visoki savet pravosuđa ponovo utvrđuje predlog sa novim kandidatom. u roku od petnaest dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije".Prilog 9 Zakon o sudijama Podnošenje prijava Član 43. Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. Prijave za izbor se podnose Visokom savetu pravosuđa. Predlaganje izbora Član 45. a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice sudija suda iz koga potiče kandidat. Izbor Član 46. Pribavljanje podataka i mišljenja Član 44. Pri predlaganju sudija Visoki savet pravosuđa uzima u obzir samo stručnost i dostojnost. Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti i dostojnosti kandidata.

Prilog 9 Zakon o sudijama III. ZAKLETVA SUDIJE I STUPANJE NA DUŽNOST Polaganje zakletve Član 47. Kad se smatra da sudija nije ni izabran Član 50. po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi". Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na dužnost u roku od dva meseca od izbora. Sudija stupa na dužnost na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran. Stupanje na dužnost Član 49. Stupanjem na dužnost sudiji prestaje ranija dužnost u drugom sudu. Odluku o tome donosi Veliko personalno veće na predlog predsednika suda i o njoj obaveštava Narodnu skupštinu i Visoki savet pravosuđa. Zakletva sudije glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i zakonu. Tekst zakletve Član 48. Predsednik Vrhovnog suda Srbije zakletvu polaže pred Narodnom skupštinom. u roku od osam dana. Pre stupanja na dužnost sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine. Sudija višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda može da se posle prestanka te dužnosti vrati na dužnost sudije višeg suda. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 362 . Sudija koji je izabran iz reda sudija ne polaže ponovo zakletvu. Sudija na odluku ima pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa.

Radni vek sudiji ne može biti produžen. Sudiji prestaje radni vek kad navrši šezdeset pet godina života ili četrdeset godina staža osiguranja. Predsednik suda najkasnije do 1. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 363 . Posebno o navršenju radnog veka Uopšte Član 52. Posebno o razlozima za razrešenje Svi razlozi Član 54. 3. oktobra pismeno obaveštava predsednika Vrhovnog suda Srbije o tome koje sudije i predsednici neposredno nižih sudova naredne godine navršavaju radni vek i kada. Svi razlozi Član 51. 2. Zabrana produženja i skraćenja radnog veka Član 53. Sudijska dužnost prestaje na zahtev sudije. RAZLOZI ZA PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI 1. kad sudija navrši radni vek ili kad bude razrešen.Prilog 9 Zakon o sudijama Glava peta PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI I. Sudija se razrešava kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske dužnosti. Smanjenje vremena potrebnog za navršenje radnog veka ne utiče na prestanak dužnosti sudije.

Navršenje radnog veka i razloge za razrešenje utvrđuje Veliko personalno veće. a postupak u kome se utvrđuje postojanje razloga za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja sudijske dužnosti može pokrenuti i Odbor. shodno merilima koje propiše Vrhovni sud Srbije. Postupak pokreću predsednik suda. a članovima Velikog personalnog veća prestaje mandat. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 364 .Nestručnim se smatra nedovoljno uspešno vršenje sudijske dužnosti. Sudija nesavesno vrši dužnost ako odugovlači rešavanje predmeta.Prilog 9 Zakon o sudijama kad nesavesno ili nestručno vrši dužnost ili kad trajno izgubi radnu sposobnost za sudijsku dužnost. Ono može zatražiti potrebne podatke od nadležnih organa i organizacija. predsednik neposrednog višeg suda. poslove ili postupke iste ili slične onima za koje je utvrđeno da su nespojivi sa njegovom dužnošću. predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe. UTVRĐIVANJE RAZLOGA ZA PRESTANAK SUDIJSKE DUŽNOSTI 1. Utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje Nadležnost i pokretanje postupka Član 56. odluku će doneti opšta sednica u narednom roku od 30 dana. II. zanemaruje propisane rokove u vođenju postupka ili izradi odluka ili na drugi način postupa protivno merilima koja odredi Vrhovni sud Srbije. Smatra se nesavesnim vršenjem dužnosti i ako sudija nastavi službe. Veliko personalno veće činjenice utvrđuje i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost. Postupak pred Velikim personalnim većem Član 57. Ako u roku od 60 dana od dana pokretanja postupka Veliko personalno veće ne donese odluku. Postupak u kome se utvrđuje da li je predsednik Vrhovnog suda Srbije navršio radni vek i postoje li razlozi za njegovo razrešenje pokreće Veliko personalno veće. Posebno o nesavesnom i nestručnom vršenju dužnosti Član 55.

Obaveštavanje Narodne skupštine Član 60. Položaj sudije u postupku Član 59. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 365 . Sudiji ne može dva puta biti izrečena mera upozorenja. od jednog meseca do jedne godine. da se upozna s predmetom i pratećom dokumentacijom. Svoje tvrdnje može usmeno da izloži pred Velikim personalnim većem i Opštom sednicom. sudija ima položaj kao da je udaljen sa dužnosti. Na izrečenu meru sudija ima pravo prigovora Opštoj sednici. Odmah po prijemu odluke predsednik Vrhovnog suda Srbije obaveštava Narodnu skupštinu da je sudija navršio radni vek ili da postoje razlozi za razrešenje. Dejstvo mera Član 61. Mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda upisuju se u lični list sudije. Dok mera uklanjanja traje.Prilog 9 Zakon o sudijama Odluka Velikog personalnog veća mora biti obrazložena. Na odluku Velikog personalnog veća kojom je utvrđeno navršenje radnog veka ili razloga za razrešenje nije dopušten prigovor. tokom postupka i izveštajem sudije izvestioca i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje tvrdnje. Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka. Izricanje mera i pravo na prigovor Član 58. u roku od osam dana. Veliko personalno veće može u postupku za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti sudiji izreći meru upozorenja ili meru uklanjanja iz suda. Opšta sednica zatvorena je za javnost.

Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 366 . Vreme prestanka sudijske dužnosti Član 64. 3. Ako o zahtevu za prestanak dužnosti ne bude odlučeno u roku od mesec dana. Zahtev može biti povučen dok dužnost sudiji ne prestane odlukom Narodne skupštine ili istekom roka predviđenog ovim zakonom. što se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije". on se ne razmatra do okončanja postupka za razrešenje. Sudija koji želi da mu dužnost prestane podnosi pismeni zahtev Velikom personalnom veću. U ostalim slučajevima sudijska dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj odluci. 2. Ako sudija posle pokrenutog postupka za razrešenje podnese zahtev za prestanak dužnosti. Prestanak dužnosti na zahtev sudije Član 62. Razrešenjem i navršenjem radnog veka sudiji prestaju prava po osnovu rada. III.Prilog 9 Zakon o sudijama 2. ODLUČIVANJE O PRESTANKU SUDIJSKE DUŽNOSTI Donošenje odluke Član 63. On ne može podneti prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo niti prijavu za imenovanje za zamenika javnog tužioca ili sudiju za prekršaje. smatra se da je dužnost sudiji prestala istekom roka od mesec dana od podnošenja zahteva. O prestanku dužnosti sudije odlučuje Narodna skupština. koje valjan zahtev odmah prosleđuje Narodnoj skupštini. Posledice razrešenja Član 65.

koji se te dužnosti razreši ili na sopstveni zahtev oslobodi. Vršioca dužnosti predsednika opštinskog suda postavlja predsednik apelacionog suda na čijem području je sedište opštinskog suda. nastavlja dužnost sudije. Vršilac dužnosti predsednika suda Član 67. Predsednik suda razrešava se te dužnosti ako je nesavesno ili neuspešno vrši. Kad predsedniku suda prestane dužnost.Prilog 9 Zakon o sudijama Glava šesta PREDSEDNIK SUDA Član 65a BRISAN . a najduže na godinu dana. Razrešenje predsednika suda Član 69. predsednik neposredno višeg suda postavlja sudiju koji vrši dužnost predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na dužnost. Vreme na koje je predsednik suda izabran teče od dana stupanja na dužnost. Položaj po prestanku dužnosti predsednika suda Član 68. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 367 .sa 27/2003 Trajanje dužnosti Član 66. Kad sudiji višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda prestane dužnost predsednika ima pravo da nastavi dužnost sudije u višem sudu. Predsednik suda bira se među sudijama na četiri godine i može biti ponovo izabran. Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran. Sudiju koji vrši dužnost predsednika Vrhovnog suda Srbije postavlja Opšta sednica.

koje se odnose na sudije. Postupak imenovanja Član 72. ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik. o znanju. Primena odredaba o sudijama Član 70. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 368 . primenjuju se i na predsednike sudova. starosti. Sudija porotnik imenuje se na pet godina i može biti ponovo imenovan. Pre predlaganja. Predsednik suda bira se i razrešava po istom postupku po kome se biraju i razrešavaju sudije. Pri imenovanju vodi se računa o polu. Za sudiju porotnika može biti imenovan jugoslovenski državljanin koji je navršio dvadeset šest godina života i dostojan je dužnosti sudije porotnika.Prilog 9 Zakon o sudijama Nesavesnost se pre svega ogleda u propuštanju da se uspostavi pravilan i blagovremen rad suda i spreče postupci štetni po nezavisnost ili ugled suda. Glava sedma POSEBNE ODREDBE O SUDIJI POROTNIKU Uslovi za imenovanje i trajanje dužnosti Član 71. Ostale odredbe ovog zakona. stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. zanimanju i društvenom položaju kandidata. Sudiju porotnika imenuje Visoki savet pravosuđa. na predlog ministra nadležnog za pravosuđe.

Prilog 9 Zakon o sudijama Zakletva Član 73. Nespojivost sa drugim službama. Sa dužnošću sudije porotnika nespojive su i druge službe. predsednik neposredno višeg suda. poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda. Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu. Udaljenje sa dužnosti Član 74. Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak dužnosti sudije porotnika pokreću predsednik suda. Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa dužnosti ako je protiv njega pokrenut postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje. Sudiji porotniku ne može biti izrečena mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda. Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Udaljenje traje do okončanja postupka. ali ne i zbog navršenja radnog veka. savesno i predano". predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe. Prestanak dužnosti Član 76. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 369 . poslovima i postupcima Član 75. Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet pravosuđa. Dužnost sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud. Zakletva glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i zakonu. niti zbog nestručnog vršenja dužnosti osim kad sudija porotnik ispunjava stručne uslove za sudiju.

Sudija porotnik ima pravo na naknadu troškova nastalih na dužnosti. Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet pravosuđa.Prilog 9 Zakon o sudijama Naknade i nagrade sudija porotnika Član 77. Shodna primena odredaba o sudijama Član 78. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 370 . br. 18/92 i 71/92) nastavljaju dužnost u sudovima u koje su izabrane ili raspoređene po Zakonu o sudovima.sa 44/2004 Nastavljanje sudijske dužnosti u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje Član 79b Na imenovanje i prestanak dužnosti sudija u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje primenjivaće se Zakon o prekršajima ("Službeni glasnik SRS". Posebni razlozi za razrešenje Član 79a BRISAN . 60/91. Sudije izabrane po Zakonu o sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije". Glava osma PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE I. PRELAZNE ODREDBE Nastavljanje sudijske dužnosti Član 79. naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. 46/91. Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.

Predsednik i sudije apelacionih sudova i Upravnog suda biće izabrani do 31. decembra 2006. godine. br. Ovaj zakon na snagu stupa 1. decembra 2006. decembra 2006. ZAVRŠNA ODREDBA Stupanje zakona na snagu Član 82. jula 2006. Predsednik i sudije prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda biće izabrani do 31. decembra 2006. 37/97. Sudijama u opštinskim organima za prekršaje i Većima za prekršaje dužnost prestaje 31. 11/92. Slede odredbe iz 44/2004 . 6/93. 20/93.koje nisu integrisane u tekst: Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 371 . Izbor sudija apelacionih sudova i Upravnog suda Član 80. godine. 16/97. Izbor sudija prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda Član 79v Odluka o broju sudija u prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu biće doneta do 1. godine. godine u skladu sa odredbama ovog zakona. po prethodnom rasporedu sudija u skladu sa članom 11. 28/94. 53/93. 62/01. jula 2006. Odluka o broju sudija i sudija porotnika u apelacionim sudovima i sudija u Upravnom sudu biće doneta do 1. godine. godine. BRISAN (član i nadnaslov) .Prilog 9 Zakon o sudijama broj 44/89 i "Službeni glasnik RS". 36/98. 21/90. Član 81. 44/98.sa 61/2005 II. januara 2002. 65/01 i 55/04) do 31. godine. stav 2. 67/93.

Viši prekršajni sud preuzeće iz veća za prekršaje. Nadzorni odbor počinje sa radom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ovlašćenja predsednika apelacionih sudova prema predsednicima i sudijama opštinskih sudova vrše predsednici okružnih sudova. nastaviće se u skladu sa ovim zakonom. prestaje dužnost predsednika suda za koji su izabrani. Član 16." Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 372 . " Slede odredbe iz 101/2005 .Prilog 9 Zakon o sudijama "Član 15. Ovlašćenja koja predsednici apelacionih sudova imaju prema predsednicima i sudijama okružnih sudova vrši predsednik Vrhovnog suda Srbije. Član 18. a primenjivaće se počev od dana otpočinjanja postupka izbora sudija prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". koji su počeli pred Velikim personalnim većem. ako nisu završeni do stupanja na snagu ovog zakona. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Predsednicima sudova. broj 27/03). do izbora predsednika apelacionih sudova. a prekršajni sudovi iz opštinskih organa za prekršaje potreban broj zaposlenih koji su obavljali poslove iz delokruga navedenih organa. Član 17. Postupci u kojima se utvrđuje postojanje razloga za razrešenje i navršavanje radnog veka sudija. Član 4. do izbora predsednika apelacionih sudova.koje nisu integrisane u tekst: "Član 3. izabranim po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS".

Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 373 .

godini. godine. Milan Milutinović. Sadržina zakona Član 1. 2. Članovi Visokog saveta pravosuđa Stalni i pozivni članovi Član 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 374 . godine Predsednik Republike. 7. 61/2005 Na osnovu člana 83. PR broj 41 U Beogradu. imenuje sudije porotnike i vrši druge zakonom određene poslove. 39/2003. tačka 3. 44/2004. sudija. ZAKON O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA 1. s. Ustanovljava se Visoki savet pravosuđa. 41/2003.Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa "Službeni glasnik RS". Visoki savet pravosuđa predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika sudova. 42/2002. koji je donela Narodna skupština Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. br. Ustava Republike Srbije. 6.r. novembra 2001. 63/2001. javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. donosim UKAZ O PROGLAŠENJU ZAKONA O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA Proglašava se Zakon o Visokom savetu pravosuđa. novembra 2001.

Stalni članovi Visokog saveta pravosuđa jesu predsednik Vrhovnog suda Srbije. Stalni članovi Član 3. Pozivni članoviČlan 4. 3. javni tužilac ili zamenik javnog tužioca. jedan član koga iz reda advokata bira Advokatska komora Srbije i jedan član koga bira Narodna skupština. sudija i javnih tužilaca. drugi istaknuti pravnici i funkcioneri u izvršnoj vlasti. Mandat u Visokom savetu pravosuđa Trajanje mandata Član 6. a pozivnih članova javnih tužilaca ima dva. Republički javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. poslovi i postupci koji su nespojivi s dužnošću sudije. svi po dužnosti. Narodna skupština bira stalnog člana Visokog saveta pravosuđa između tri kandidata koja predloži Vrhovni sud Srbije. Šest pozivnih članova koji su sudije bira Vrhovni sud Srbije među sudijama. Član Visokog saveta pravosuđa bira se na pet godina i može ponovo biti izabran. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 375 . Jednog pozivnog člana koji je javni tužilac biraju zamenici Republičkog javnog tužioca. Sa članstvom u Visokom savetu pravosuđa nespojive su službe. Nespojivost sa članstvom Član 5. Za izbor može biti predložen istaknuti pravnik koji nije sudija. Od toga su izuzeti advokati. a drugog biraju okružni javni tužioci na zajedničkoj sednici. Pozivnih članova sudija ima šest.Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Visoki savet pravosuđa ima pet stalnih članova i osam pozivnih članova.

sudija i javni tužilac ne mogu biti predloženi za izbor ni upućeni u drugi sud i javno tužilaštvo. Stalni član izabran od Narodne skupštine i Advokatske komore Srbije razrešava se i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti u Visokom savetu pravosuđa. 4.Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Ako mu mandat prestane pre vremena. O razrešenju stalnog člana izabranog od Narodne skupštine odlučuje ona. do okončanja mandata njegovog prethodnika. O razrešenju stalnog člana koji je advokat odlučuje Advokatska komora Srbije. a pozivnom članu i ostavkom ili razrešenjem. Stalnom članu izabranom od Narodne skupštine mandat prestaje ostavkom ili razrešenjem. Dok su u Visokom savetu pravosuđa. na predlog organa koji ga je predložio za izbor. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 376 . Prestanak mandata Član 7. O razrešenju pozivnog člana odlučuje Visoki savet pravosuđa. Razlozi za razrešenje Član 8. Položaj sudije i javnog tužioca u Visokom savetu pravosuđa Član 10. Odlučivanje o razrešenju Član 9. bira se novi. na predlog organa koji ga je izabrao u Visoki savet pravosuđa. nesavesno ili pristrasno vrši dužnosti. ako vrši službe ili poslove ili čini postupke koji su nespojivi s dužnošću u Visokom savetu pravosuđa ili ako trajno izgubi radnu sposobnost. Pozivni član razrešava se iz Visokog saveta pravosuđa ako neuredno. Stalnom članu po dužnosti i pozivnom članu mandat prestaje po sili zakona kad i dužnost zbog koje je u Visokom savetu pravosuđa.

Užim sastavom Visokog saveta pravosuđa predsedavaju predsednik Vrhovnog suda Srbije ili Republički javni tužilac. i svi pozivni članovi i sudije i javni tužioci. U proširenom sastavu Visoki savet pravosuđa odlučuje o povećanju osnovne plate kad je ono zakonom predviđeno. odlučuje o prigovoru na odluku o nespojivosti i o prigovoru javnog tužioca i zamenika javnog tužioca na odluku o udaljenju sa dužnosti kad ono nije bilo obavezno i o prigovoru Republičkog javnog tužioca na odluku kojom je udaljen sa dužnosti. uži sastav čine stalni i pozivni članovi sudije. 5. Sednicom Visokog saveta pravosuđa u proširenom sastavu predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije. Kad se pitanje odnosi na sudije. Sastav Visokog saveta pravosuđa zavisi od pitanja koje se razmatra.stalni i pozivni članovi javni tužioci. Prošireni sastav Član 13. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 377 . a kad se pitanje odnosi na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca .Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Sudija ne može biti premešten u drugi sud dok je u Visokom savetu pravosuđa. Prošireni sastav Visokog saveta pravosuđa čine svi stalni članovi izuzev ministra nadležnog za pravosuđe i Republičkog javnog tužioca. Uži sastav Član 12. Visoki savet pravosuđa radi i odlučuje u užem ili proširenom sastavu. Uži sastav Visokog saveta pravosuđa čine stalni članovi i pozivni članovi. zavisno od dnevnog reda. Sastav Visokog saveta pravosuđa Uži i prošireni sastav Član 11.

Poslovnik o radu i administrativni poslovi Član 17. Visoki savet pravosuđa odluke donosi većinom glasova svih članova užeg. Stručne i administrativne poslove za Visoki savet pravosuđa radi ministarstvo nadležno za pravosuđe. Izuzeće od učešća i glasanja na sednici Kad se odlučuje o članu Visokog saveta pravosuđa Član 15. a uz njega i još jedan član koga ostali odrede žrebom.Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa Donošenje odluka Član 14. Član Visokog saveta pravosuđa ne prisustvuje sednici na kojoj se o njemu odlučuje. Visoki savet pravosuđa donosi poslovnik o svome radu i objavljuje ga u "Službenom glasniku Republike Srbije". 7. Kad se odlučuje o prigovoru na odluku Velikog personalnog veća. sudija koji je član Velikog personalnog veća zamenjuje se sudijom Vrhovnog suda Srbije koga ostali odrede žrebom. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 378 . Protiv odluke Visokog saveta pravosuđa nije dopušten upravni spor. Sednici ne prisustvuje član koji je u prvom stepenu doneo odluku o kojoj Visoki savet pravosuđa odlučuje. Kad je član odlučivao u prvom stepenu Član 16. 6. a ako takvog nema sednici ne prisustvuje član koga ostali odrede žrebom. Sednice Visokog saveta pravosuđa zatvorene su za javnost. odnosno proširenog sastava. Isto važi i za člana Visokog saveta pravosuđa koji je dao povoda za odlučivanje o drugom članu.

Svim članovima Visokog saveta pravosuđa pripada naknada za rad. Vrhovni sud Srbije može ponovo da izabere sudije koji su pozivni članovi Visokog saveta pravosuđa. Prelazne i završne odredbe Početak rada Visokog saveta pravosuđa Član 19.Prilog 10 Zakon o Visokom savetu pravosuđa 8. Ovaj zakon na snagu stupa osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". januara 2002. Određuje je Narodna skupština. Naknada za rad Član 18. koja nije integrisana u tekst: "Član 9. Sledi odredba iz 44/2004. godine. Posle početka rada apelacionog i upravnog suda. Pozivni članovi Visokog saveta pravosuđa biće izabrani u roku od 30 dana od stupanja ovog zakona na snagu." Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 379 . Visoki savet pravosuđa počinje rad 1. Stupanje zakona na snagu Član 20. 9.

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 380 .

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 381 .

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa РЕПУБЛИКА СРБИЈА НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ ДЕЦЕМБАР 2005. ГОДИНЕ Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 382 .

РЕФОРМА ИНСТИТУЦИЈА ВЕЗАНИХ ЗА ПРАВОСУЂЕ А. Транспарентни правосудни систем 1. Бољи приступ правосуђу 2. Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске дужности и резултата рада 2. Тужиоци В. ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ А. Независни буџетски орган 3. Стандардизована обука и стручно усавршавање 3. ОКВИР РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА A. Систем извршења заводских санкција СТАНДАРДИ РЕЗУЛТАТА РАДА A. ОРГАНИЗАЦИЈА СТРАТЕГИЈЕ А. Отворени процес избора и напредовања судија и дисциплински поступак и разрешење 2. Циљ II. Независно административно управљање 2. Унапређење односа са јавношћу и веће учешће јавности Г. Кључна начела В. Показатељи успешности V. Модерна мрежа судова IV. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 383 . Увод Б. Преглед Б. Независни орган за утврђивање политике и правила В. Одговарајући приступ информацијама из судских поступака 3. Области које стратегија обухвата Б. Одговорни правосудни систем 1. Министарство правде Б. Независни судски систем 1. Основне претпоставке Б. Спровођење III. Делотворно коришћење ресурса у судству и тужилаштву Д. Делотворно управљање предметима 3. Ефикасан правосудни систем 1.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa САДРЖАЈ I.

Влада Републике Србије се обавезала на спровођење програма реформи ради постизања делотворнијег. што смањује судијску ефикасност и слаби морал у редовима судија. немогућност извршења судских пресуда и корупцију. резултата рада и напредовања за судије. • Тежак терет админситративних послова на судијама. што за резултат има неједнаку делотворност правосудних органа и смањење поверења јавности у судијску професију. што смањује способност правосуђа да делотворно прати и унапређује резултате система. • Нејасни стандарди избора. • Недовољно коришћење информационе технологије и аутоматизованих система. што ограничава приступ правосуђу и чини велики притисак на ресурсе у правосуђу. Како би отклонила наведене слабости. • Лоше опремљени и одржавани објекти. утврђивање буџета и мерење резултата. • Застарели модели функционисања правосудне адаминистрације. • Компликовани оквир прописа и тела која утврђују политику. У засебном Акционом плану изложене су конкретне активности које је неопходно спровести да би се постигли ти циљеви. адекватнијег и модернијег правосуђа уважавајући права грађана Србије на приступ правди. што представља препреку за развој модерног и професионалног кадра специјализованог за руковођење и судску управу. Разним анализама спроведеним у протекле четири године утврђене су следеће слабости: • Претерано комплексан и широк систем судова. У Националној стратегији реформе правосуђа изложени су изазови са којима се суочава српско правосуђе у оквиру четири кључна начела и одговарајућих циљева. • Систем институција за извршење заводских санкција које су претрпане и застареле. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 384 . што за резултат има стално коришћење неефикасне и радно интензивне праксе. што не подстиче на делотворан начин рехабилитацију нити задовољава међународне стандарде.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa I. • Непостојање капацитета за интегрисано планирање. равноправан третман на суду и правично суђење. А. ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ УВОД Постоји изражена потреба за спровођењем стратешких реформи на свим нивоима правосудног система у циљу успостављања владавине права и правне сигурности у Републици Србији. што спречава делотворно спровођење правде и процесуирање предмета. што доприноси организационој пометњи и дуплирању. опозива. што за резултат има више трошкове пословања од неопходних а мање ефикасан приступ правди. што доприноси неприпремљености будућих лидера у правничкој професији и правосуђу. Потреба за реформом узрокована је бројним притужбама које грађани подносе на прекомерна кашњења. и смањује одговорност правосудних органа. • Недостатак континуиране обуке судија и других носилаца правосудних функција. • Неадекватан програм на правним факултетима.

Кроз примену ових начела Стратегија ће омогућити Републици Србији да лакше спроведе процес стабилизације и придруживања поштујући стандарде и норме обављања правосудних функција садржане у релевантним документима међународне заједнице 2 . В. год) Мишљење бр. ефикасности и улози судија Мишљење бр. транспарентност. примењиваће ова кључна начела у циљу постизања: Судског система који је независан. 349/2005 Европске комисије за демократију путем права о одредбама о правосуђу у нацрту устава Републике Србије Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 385 . 9. КЉУЧНА НАЧЕЛА Делотворно правосуђе се заснива на четири кључна начела: независност. 2 Европска повеља о закону за судије (Стразбур. Ова Стратегија. одговорност и ефикасност. јул. 1 (2001) Консултантског већа европских судија о стандардима који се тичу независности правосуђа и непремостивости судија Препорука (2000) 19 Комитета министара о улози јавног тужилаштва у систему кривичног правосуђа Основна начела независности судства УН-а (Резолуција Генералне Скупштине 1985.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Б. и Судског система који је ефeктиван. Судског система који је одговоран. развој и организовање правосудних институција. Судског система који је транспарентан. која је првенствено усредсређена на републички судски систем. која обезбеђују оквир за успостављање. Циљ стратегије Успостављањем владавине права и правне сигурности вратити у потпуности поверење грађана у правосудни систем Републике Србије.-10. Правосудни систем који може да у потпуности одговори интересима и правима свих грађана настојаће да унапреди ова кључна начела у свакој фази развоја правосуђа и права. 1998. год) Препорука (94) 12 Комитета министара Савета Европе о независности.

ОРГАНИЗАЦИЈА СТРАТЕГИЈЕ ОБЛАСТИ КОЈЕ СТРАТЕГИЈА РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА ОБУХВАТА Највећи део Стратегије посвећен је реформи судства Републике Србије. Састав Комисије чиниће представници свих релевантних правосудних институција. представника Друштва судија предложиће Управни одбор. Влада Републике Србије ће именовати чланове Комисије на период од две године са могућношћу продужења мандата. мада у мањем обиму. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 386 . и осталим деловима правосудног система: министарством правде. у писаној форми. На крају сваке године Комисија ће подносити извештај Народној Скупштини Србије о спровођењу Стратегије. вршиће надзор над реформама представљеним у овој Стратегији. представника Правосудног центра предложиће Управни одбор. извршењем заводских санкција. тужиоце и систем извршења заводских санкција обухваћени су Одељком IV. Свака три месеца Комисија за спровођење стратегије обавештаваће Министра правде и Председника Високог савета правосуђа у писаној форми о напретку спровођења и текућим питањима. Комисија има обавезу да информише Председника Владе и Одбор за правосуђе Народне Скупштине Србије. Министарство правде и Високи савет правосуђа ће обезбедити смернице и упутства Комисији за посебне аспекте спровођења Стратегије. Основни реформски циљеви за остале институције правосудног система. који је представљен у одељку III. уставни и законски оквир на који се тај судски систем ослања. Високи савет правосуђа и Одбор за правосуђе Народне Скупштине. правним факултетима и независним правосудним професијама. у кратким цртама представља основне циљеве и резултате који су неопходни да би се постигао модерни и ефикасни судски систем. Комисија ће у оквиру својих надлежности формирати посебне радне групе које ће бити задужене за спровођење појединачних начела и циљева Стратегије. У посебном Акционом плану детаљно су дати посебни временски оквири. СПРОВОЂЕЊЕ Одговорност за реализацију циљева и активности предвиђених Стратегијом реформе правосуђа и Акционим планом биће поверена деветочланој Комисији за спровођење стратегије. Уколико се укаже потреба. представника Одбора за правосуђе Скупштине Србије предложиће председник Одбора. укључујући Министарство правде. А.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa II. Одељак V бави се стандардима резултата рада којима ће се мерити напредак у реформи правосуђа. Представника Министарства правде предложиће Министар. субјекти и процењени трошкови спровођења који се односе на појединачне циљеве дефинисане у Стратегији. На основу предлога. представника Правног факултета Универзитета у Београду предложиће декан. Сваких шест месеци. представника адвокатуре предложиће Управни одбор Адвокатске Коморе Србије. представника Републичког тужилаштва предложиће Републички тужилац. о постигнутом напретку и текућим питањима. представника Друштва Тужилаца предложиће Управни одбор. тужилаштвом. укључујући судове опште и посебне надлежности. Министарство правде. представника Врховног Суда предложиће председник суда. Стратегија се бави. Б. Оквир Стратегије за реформу правосуђа.

Појединачно и заједно. ови реформски циљеви и са њима повезани пројекти се баве решавањем главних изазова са којима се правосуђе данас суочава. а детаљно описан у наредним поглављима. председницима различитих судова. смањио степен административне зависности од Министарства правде и обезбедио боље функционисање судова. Сваки од циљева представљен је кратким описом садашњег стања. Оквир реформе правосуђа приказан је у табели у наставку. средњорочним (20082009) и дугорочним (2010-2011) роковима спровођења. НЕЗАВИСНИ СУДСКИ СИСТЕМ 1. Великим персоналним већем и Надзорним одбором чије се улоге преклапају. Правосудном систему недостаје јединствен и независни оквир руковођења који би омогућио адекватнију и бољу административну управу. заједно са председником Врховног суда. Независно административно управљање Садашње стање: Административно руковођење судским системом Србије у овом тренутку врши Министарство правде. ОКВИР РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА ПРЕГЛЕД Оквир реформе правосуђа Републике Србије садржи 12 основних циљева реформе. одговорност за административно управљање судским системом прелази у највећој могућој мери са Министарства правде на Високи савет правосуђа. Високим саветом правосуђа. ОКВИР РЕФОРМЕ ПРАВОСУЂА НЕЗАВИСНОСТ Независно административно управљање Независтан буџетски орган Независни орган за утврђивање политике и правила ТРАНСПАРЕНТНОСТ Отворени процеси избора и напредовања у правосуђу и дисциплински поступак Одговарајући приступ информацијама из судских евиденција и поступака Унапређени однос са јавношћу и учешће јавности ОДГОВОРНОСТ Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске дужности и резултата рада Делотворно управљање предметима Делотворно коришћење ресурса у судству и тужилаштву ЕФИКАСНОСТ Бољи приступ правосуђу Стандардизовани систем обуке и стручног усавршавања запослених Модерна мрежа судова Б. визијом за ново правосуђе.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa III. Иницијативе су груписане према краткорочним (2006-2007). задржавајући у Министарству правде Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 387 . и основним корацима за постизање реформе. Свако од кључних начела садржи по три циља. А. Визија за ново правосуђе: У складу са начелом независности.

Припремају се и доносе додатни подзаконски акти и Правилник о раду Почиње обука за ново особље у Административној канцеларији. председник Врховног суда и председник Одбора за правосуђе Скупштине Србије биће чланови Високог савета правосуђа по функцији. има кључну улогу у дефинисању и расподели буџета. и основне службе почињу да функционишу Дугорочне реформе 2010. Реорганизовани састав Високог савета правосуђа. а добиће одлучујућу улогу у процесу именовања судија. која ће руководити администрацијом која подржава правосудни систем у Републици. не схватајући да је тешко обезбедити довољно средстава за све потребе и приоритете судског система.-2009. а посебно приликом расподеле средстава одобрених Законом о буџету. Директор Административне канцеларије ће одговарати Високом савету правосуђа. и развио степен одговорности код буџетских корисника. Подршку Високом савету правосуђа пружаће Административна канцеларија. Независни буџетски орган Садашње стање: Бројне су примедбе да иако судови данас имају известан степен утицаја на процес израде буџета. у саставу Високог савета правосуђа већину ће имати судије. али тек по успостављању инфраструктуре и капацитета за Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 388 . Министар правде. укључујући стратешко планирање. уз учешће Министарства правде. Краткорочне реформе 2006. Административна канцеларија ће имати функционалну везу са Министарством правде. Тренд у региону указује да све више транзиционих земаља. Мандат чланова Високог савета правосуђа трајаће 5 година. и формулише се план за структуру и кадрове Средњорочне реформе 2008. У складу са стандардима међународне заједнице. мандат. Остале чланове из редова угледних правника бираће Скупштина Републике Србије.-2007. организација и процедуре рада утврђују се законом Административна канцеларија под Високим саветом правосуђа оснива се законом. како би се рационализовао утрошак средстава. а то су сами судови. Реорганизовани Високи савет правосуђа ће бити руководећи и надзорни орган судског система. у складу са принципом парламенталне одговорности Министарства правде за стање и функционисање правосудног система. људске ресурсе и формулисање буџета на националном нивоу. а председници судова неће моћи да буду чланови Савета. мерење резултата рада. Министарство финансија. Све појединости везане за нову структуру и надлежности биће уређене посебним законима. Правосуђе погрешно оцењује капацитет ресурса за јавну потрошњу у Републици Србији. Визија за ново правосуђе: Постизање независности судства подразумева и увођење независног судског буџета. пре свега. Високи савет правосуђа ради у складу са најбољом упоредном праксом Административна канцеларија је потпуно кадровски попуњена и у функцији 2. буџетска овлашћења преносе на оне који имају највише информација и који су најсвеснији конфликтних захтева и оперативних приоритета. Нарочито ако је тај систем са нерационалном судском мрежом и гломазном судском администрациојом због чега је Министарство правде у тешком положају приликом преговора о судском буџету. Нови чланови Високог савета правосуђа су изабрани.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa минимум надлежности у овој области.-2011.

а Законом о буџету Републике Србије Скупштина ће коначно одобравати независни судски буџет на основу потреба и могућности. и у коме ће се унапредити консултативни процес са представницима правосуђа. Док се не успоставе пуни капацитети за независно финансијско управљање. Високи савет правосуђа преузима пуна овлашћења за буџет правосуђа 01. Визија за ново правосуђе: Правосудни систем ће имати овлашћења да независно утврђује политику и правила рада преко Високог савета правосуђа коме ће бити дата већа овлашћења. представљаће међу решење и припрему за будуће изазове. Високи савет правосуђа преузима овлашћења за припрему буџета за правосуђе и Административна канцеларија припрема интегрисани буџет за Министарство правде Унапређују се капацитети за даљи трансфер одговорности и законске измене Дугорочне реформе 2010. години. Независни орган за утврђивање политике и правила рада Садашње стање: Овлашћења за дефинисање политике у систему судства и тужилаштва у великој мери припадају Министарству правде што ограничава могућност судова да решавају слабости у свом раду и да их отклоне. а плате и материјални положај судија ће се утврђивати тако да омогуће заштиту судија од било каквих притисака на одлучивање. Држава ће се постарати да обезбеди да судије имају сва средства неопходна за правилно обављање њихових дужности. Високи савет правосуђа ће надгледати и спровођење административне политике из пословника и даље унапређивати делотворност управљања предметима и резултате рада судова. У прелазном моделу Министарство правде ће и даље представљати правосуђе у преговорима са Министарством финансија док буџетска овлашћења не буду у потпуности пренета на правосуђе у 2011. и надзор над спровођењем истог у складу са стандардима ефикасности и притужбама грађана. Када надлежности буду пренете са Министарства правде.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa адекватно планирање и делотворно финансијско управљање у оквиру правосуђа. У политичком систему поделе власти.године и Административна канцеларија је оспособљена да подржава и спроводи нови процес 3. Са друге стране надзор над посебним областима правосуђа поверен је одређеном броју правосудних органа. заједно са Трезором Републике и Министарством финансија. и док Високи савет правосуђа не буде оспособљен и овлашћен да утврђује.-2007. Велико персонално веће и Надзорни одбор. Амнинистративна канцеларија ће имати значајну улогу у подршци Високом савету правосуђа у преузимању овог обимног посла.-2009. Краткорочне реформе 2006. укључујући Високи савет правосуђа. а истовремено представља оправдање судовима за лошу ситуацију у правосуђу. прелазни буџетски модел у коме ће Високи савет правосуђа достављати интегрисани судски буџет Министарству правде. Уз подршку нове Административне канцеларије Високи савет правосуђа ће имати капацитете за интегрисано управљање правосуђем преузимајући одговорности Великог персоналног већа и Надзорног одбора. одобрава и расподељује буџет за правосудни систем. Министарство правде је сада надлежно за утврђивање правила рада судске управе регулисаних судским пословником.-2011. а ради заштите интереса грађана Србије и остваривања принципа парламентарне одговорности Министарства правде за Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 389 . јануара 2011. Формулише се и усваја план за прелазни процес утврђивања буџета уз подршку Високог савета правосуђа и Административне канцеларије и припремају потребне законске измене Средњорочне реформе 2008.

Високи савет правосуђа у потпуности преузима овлашћење за утврђивање правила рада у правосуђу Високи савет правосуђа доноси све одлуке везане за судску управу Дугорочне реформе 2010. а судије и тужиоци који су се опирали политичким притисцима и застрашивањима често су били подвргнути дисциплинским поступцима или разрешавани функција.-2007. и разрешавања судија затворен и не подлеже суду јавности. ТРАНСПАРЕНТНИ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ 1. а јавности ће бити омогућен увид у исти.-2011. праћење и оцену рада сталних судија. године. Високи савет правосуђа одређује се као будући орган за утврђивање правила рада у правосуђу и преузима део надлежности Формулише се план и усвоја законски оквир за интегрисање надлежности Великог персоналног већа и Надзорног одбора на Високи савет правосуђа Средњорочне реформе 2008. Приликом именовања Високи савет правосуђа ће обавезно прибављати мишљење Одбора за правосуђе Народне Скупштине Републике Србије.-2009. Формирањем Високог савета правосуђа и Великог персоналног већа ови проблеми су значајно умањени. односно разрешене на основу прецизних дисциплинских критеријума. Да би се избегао утицај политике. јачајући тако поверење грађана у правосуђе. а избор ће декларативно потврђивати Председник Народне Скупштине Републике Србије. Након формирања Националног института за обуку у правосуђу. што ће детаљно бити уређено законом. Високи савет правосуђа ће развити и прецизне критеријуме за нови начин унапређења и дисциплински поступак. Визија за ново правосуђе: Процес именовања и избора кандидата за судије од стране Високог савета правосуђа и поступак разрешења ће бити транспарентан и у складу са јасним стандардима. нити колегијално манипулисање код поступка разрешења. и тиме онемогућити манипулације и негативну колегијалост. Министарство ће бити функционално везано за Високи савет правосуђа. али пошто је процес избора. Поготово када не постоје систематски критеријуми који прописују услове за избор будућих судија. избор односно именовање судија и тужилаца често се заснивало на политичким везама и личним односима. успешно положени завршни испит на овом Институту постаће предуслов и гаранција да кандидати буду изабрани за судијску функцију.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa функционисање правосуђа. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 390 . задржавајући на тај начин могућност да реагује на уочене недостатке у функционисању правосудног система. унапређења. Високи савет правосуђа ради у складу са најбољом упоредном праксом Високи савет правосуђа ради у складу са најбољом упоредном праксом В. кандидате који испуњавају услове бираће Високи савет правосуђа. Све судије ће бити изабране на основу добрих резултата рада и у складу са објективним критеријумима утврђеним законом. Краткорочне реформе 2006. не може се у потпуности искључити могућност за мешање политике приликом коначног избора судија од стране Скупштине Србије. Отворени процес именовања и унапређења судија и дисциплински процес Садашње стање: Пре 2001. нити јасна правила и прописи о разрешењу.

Смањиће се могућност дезинформисања јавности и нетачно извештавање медија чиме ће се код јавности постићи боље разумевање и веће поверење у правосуђе.-2009. Аутоматизовани системи у судовима доступни грађанима ће нарочито побољшати приступ јавности подацима из предмета.-2011. То Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 391 . медијима и јавности Средњорочне реформе 2008. Краткорочне реформе 2006. и инсталирају се додатна места јавног приступа 3. многи грађани не разумеју у потпуности функцију судова.-2007. унапређење и дисциплинске поступке Средњорочне реформе 2008. постоји идентификација одговорности Министарства правде за све органе правосудног система. Високи савет правосуђа преузима пуну одговорност за избор.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Краткорочне реформе 2006. судија и тужилаца у демократском друштву. судијама и судским поступцима у очима јавности. унапређење и дисциплински поступак и ради у складу са најбољом упоредном праксом Усваја се и у потпуности примењује ревидирана процедура за предлагање и избор судија 2.-2011. Због ограниченог приступа информацијама о судским поступцима. Ограничени приступ штити приватност странака али истовремено ограничава приступ јавности и медија поступцима пред државним органима. а све под велом тајности. Постојећа правила и процедуре приступа информацијама о судским поступцима се ревидирају и утврђују се главни недостаци Одлуке Врховног суда се скенирају и уносе у базу података а приступ се омогућује судијама. Одговарајући приступ информацијама из судских поступака Садашње стање: Приступ евиденцији о предметима је ограничен на странке у поступку. који је манипулисао судијама и тужиоцима ради постизања политичких поена. приступ јавности је важна друштвена вредност. постоје разлике у разумевању суштине процеса у правосуђу. Високи савет правосуђа замењује Велико персонално веће и Скупштину у области дисциплинских поступака против судија Ревидиране смернице политике за избор судија. унапређењем и дисциплинским процесима Предложене ревизије критеријума и процеса за избор судија. а медијима да о њима објективно извештавају. адвокате и уски круг других лица. унапређење и дисциплинске поступке одобрава Министарство правде и Високи савет правосуђа Дугорочне реформе 2010. Између опште јавности и припадника самог правосуђа. Такође. Независном анкетом се утврђују додатне реформе за подршку већег приступа јавности информацијама о судским поступцима Одлуке апелационих судова се додају у базу података. јавности је веома тешко да разуме судске процесе. Судска правила и процедуре се ревидирају да би се унапредио приступ јавности судским поступцима База података Врховног суда се инсталира за правне факултете и јавне библиотеке Дугорочне реформе 2010. Осим тога. Визија за ново правосуђе: Јавности ће бити омогућен приступ информацијама о предметима уз чување приватности странака у поступку да би се промовисала транспарентност и подстицала боља слика о судовима. Имајући у виду историјат претходног режима. Бољи активни однос са јавношћу и веће учешће јавности Садашње стање: Формалне притужбе грађана против судова су знатне и све бројније.-2009. Припремљен законски оквир за нову структуру руковођења избором.-2007.

Визија за ново правосуђе: Министарство правде и Високи савет правосуђа ће вршити надзор над редефинисањем процеса. Сви судови имају Канцеларије за односе са јавношћу и Информационе пултове Годишњи извештај Високог савета правосуђа обухвата кратки годишњи извештај о притужбама грађана Г. Развојем информационих технологија ће се омогућити дневно праћење стања ажурности судија и судова. Визија за ново правосуђе: Схватајући да снага и виталност правосудног система зависи од грађана који разумеју и подржавају његову улогу. Због непостојања јединствених стандарда и регуларно ажурираних статистичких информација било на нивоу система или на нивоу појединачних судова. што онемогућава ефикасну контролу судске власти. као и сумњу и неповерење у институције правосуђа у Републици. ОДГОВОРНИ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ 1. Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске дужности и резултата рада Садашње стање: Ни Министарство правде ни судови немају могућности да прецизно процене судијску продуктивност и резултате рада у правосуђу. Посебно. водећи људи у правосуђу не могу да адекватно анализирају резултате рада правосудног система или 2. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 392 . Високи савет правосуђа.-2009. увешће се систем који омогућава праћење продуктивности рада у читавом систему и резултата рада појединачних судија од стране председника судова. а временом сви нижи судови. Оснива се Канцеларија за односе са јавношћу и Информациони пулт у Високом савету правосуђа Успоставља се јединствени механизам за бележење свих притужби на правосудни систем Средњорочне реформе 2008. методологије и стандарда припреме и преноса статистичких података о ефикасности судова и судија како би се постигао највиши могући ниво тачности и доследности и ускладили са најбољим праксама које је утврдио Савет Европе и друга међународна тела. користиће аутоматизовани систем да пажљиво прате и одговарају на притужбе грађана.400 судија који раде у појединачним судовима.-2011.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa има за последицу да грађани невољно користе судове да би остварили своја права и потражили правну заштиту за повреду истог у грађанској или кривичној области. Оснивање канцеларија за односе са јавношћу при Високом савету правосуђа и судовима ће обезбедити проактивније комуницирање са јавношћу и медијима. Краткорочне реформе 2006. Оснивају се Канцеларије за односе са јавношћу и Информациони пултови у великим судовима Притужбе на правосудни систем се прикупљају и анализирају у кратком годишњем извештају Дугорочне реформе 2010.-2007. правосудни систем ће на проактиван начин приступити образовању јавности и медија. и да тако преокрене лошу слику коју многи имају о судијама и судском систему. тако да они разумеју каква је његова улога и које су његове функције.

Краткорочне реформе 2006. Делотворно управљање предметима Садашње стање: Већина судија и запослених у правосуђу није имала обуку за ефикасно поступање и управљање предметима.-2007.-2007. Административне задатке ће обављати све професионалнији кадар у судској управи. Идентификована и предложена нова професионална радна места у судској администрацији Предлажу се измене у заказивању претреса и рочишта да би се смањило просечно трајање предмета Трговински судови развијају аутоматизован систем управљања предметима Одабрани општински и окружни судови модернизују своје интерне Средњорочне реформе 2008. Средњорочне реформе 2008. Визија за ново правосуђе: Помоћу аутоматизације управљања предметима.-2011.-2011. Сви судови ће ојачати административне капацитете употребном информационих технологија. Дугорочне реформе 2010. председници судова и судије имаће више времена да се концентришу на судијске дужности. уз обуку за запослене у судовима По оцени. 2. а постојећи системи управљања предметима су засновани скоро искључиво на временски и радно интензивној пракси прикупљања и уписа. Начин заказивања отежава ефикасно процесуирање случајева и представља сметњу странама у спору. која је неефикасна. Све судије одговарају на основу ревидираних стандарда судијске продуктивности са редовном оценом резултата рада Национални систем података о резултатима рада судија је у потпуности у функцији Национални систем података о судској ефикасности је у потпуности у функцији. Високи савет правосуђа преузима oд Великог персоналног већа преосталу надлежност за оцењивање резултата рада судија Почиње да функционише јединствени систем прикупљања података у свим судовима. Високи савет правосуђа преиспитује критеријуме за оцену судијских резултата рада и одређује нове критеријуме Тестира се аутоматски систем података о резултатима рада судија у трговинским судовима и судовима опште надлежности Пилот програмима тестирају се аутоматски системи за прикупљање података о судској ефикасности у оквиру трговинских судова и судова опште надлежности.-2009. Судови кадровски попуњени новим службеницима судске администрације Нови систем заказивања претреса и рочишта се примењује у свим судовима Трговински судови завршавају пуну аутоматизацију и интеграцију система Започиње скенирање кључне документације из предмета као Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 393 .Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Краткорочне реформе 2006. Управљања предметима и информатичка модернизација довешће до веће ефикасности и транспарентности судске управе. Ограничавајући фактор су и правила и процедуре које захтевају од судија да проведу велики део времена бавећи се административним питањима.-2009. уз обуку за запослене у судовима. Креирана нова професионална радна места у судској администрацији Примењује се нови систем заказивања претреса и рочишта у одабраним судовима Аутоматизован систем управљања предметима инсталиран у одабраним трговинским судовима Судови опште надлежности аутоматизују своје процесе Дугорочне реформе 2010. ревидираног процеса заказивања и нових професионалних радних места. скупа и смањује како транспарентност тако и повратне информације. имплементира се јединствени систем прикупљања података у свим судовима. посебно након увођења интегрисаног софтвера у оквиру Административне канцеларије који ће омогућити израду прецизних статистичких извештаја о раду појединачних судова и броју заосталих предмета. а пре свега у аутоматизацији обраде предмета. чиме се њихово време и стручност преусмеравају на питања која нису судијска и што директно доприноси великом броју нерешених предмета у судовима у Републици.

Уз ограничена државна средства за правосуђе.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa информационе системе Предлаже се план за пренос одговорности за уручење писмена и на приватни сектор Трговински судови спроводе студију о броју предмета по судији. да би се изашло на крај са заосталим нерешеним кривичним случајевима и кашњењима. Делотворно коришћење судских и тужилачких ресурса Садашње стање: Процесуирање кривичних предмета следи истражни модел у којем истражне судије раде заједно са полицијом и тужилаштвом на спровођењу кривичних истрага и прикупљању доказа.-2009. Краткорочне реформе 2006.-2007. тужиоци ће преузети одговорност за прикупљање доказа да би се омогућило ефикасније процесуирање кривичних случајева. ЕФИКАСНИ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ 1. с обзиром да није дозвољена нагодба. и због захтева за правном заштитом у ”разумном року“ како прописује члан 6 Европске конвенције о људским правима. Визија за ново правосуђе: Примећујући да су истражни системи замењени у неколико суседних земаља ефикаснијим и у погледу потребних средстава мање захтевним акузаторним моделима. По усвајању Закона судије и тужиоци преузимају нове улоге Почиње обука за примену новог закона за судије. процесуирање кривичних случајева касни и предмети се нагомилавају. тачније утврђујући потребе за кадровима управљања предметима и интегришу своје мреже Започиње пренос овлашћења за уручење писмена и на приватни сектор Измена нивоа броја запослених у трговинским и делу судова опште надлежнопсти на основу резултата студије о потребном броју запослених према обиму посла. Поред тога. Бољи приступ правосуђу Садашње стање: Приступ правосуђу је ограничен оскудним буџетским могућностима правне помоћи. лошим законским оквиром и дистрибуцијом информацијама везаним за законе и судове. увођење интегралног софтвера у АК за статистичко извештавање о раду судова уз помоћ међународне заједнице почетни корак ка електронском управљању предметима Одговорност за уручење писмена пренета на приватни сектор Измена нивоа броја запослених у судовима опште надлежности на основу резултата студије о потребном броју запослених према обиму посла.-2011. Република Србија ће се постепено увести систем којим се ограничава улога истражних судија. Осим тога. Истражне судије и тужиоци раде у складу са најбољим стандардима Кривични поступак у судовима у републици је убрзан Д. Овај модел се углавном сматра неефикасним и предугим због тога што захтева прекомерне судијске ресурсе и због инфериорне улоге коју додељује тужилаштву. Предлаже се ужи обим рада истражних судија кроз нови законски оквир Предлаже се нови законски оквир да би се омогућиле нагодбе Средњорочне реформе 2008. тужиоце и адвокате Дугорочне реформе 2010. и резултата статистичких извештаја 3. напори да се наплате накнаде за судске услуге и да се консолидују локације на којима се пружају услуге може Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 394 . тужиоцима ће бити дозвољено да примењују нагодбе које би надзирали судови.

Визија за ново правосуђе: У будућности. а тренутно не постоји стандардизовани основни наставни програм за обуку судија и судског особља. Систем правне помоћи се ревидира и предлажу систематске реформе Средњорочне реформе 2008.-2007. чиме ће се смањити утицај политике на Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 395 . Правна помоћ у парничним и кривичним поступцима се обезбеђује на основу јасних критеријума за утврђивање да ли грађанин има средстава за процес Центар за медијацију почиње са свеобухватним програмом при судовима Рад постојећег Центра за медијацију се преиспитује и предлажу нови програми 2. ће се пријављивати за обуку у Националном Институту за обуку у правосуђу. Краткорочне реформе 2006. правосуђе мора стално да промовише равноправан приступ правосуђу свих. Визија за ново правосуђе: Влада Републике Србије ће основати Национални Институт за обуку у правосуђу до 2008. садашњи напори на обуци нису довољни. донаторским организацијама и Правосудном центру за стручно усавршавање судија и тужилаца. године. као први корак у припреми за рад у правосуђу. На дуги рок. обезбедиће алтернативне начине за пружање услуга у правосуђу сиромашним грађанима. функције и ресурсе Правосудног центра. Ова независна правосудна институција. Обука ће ставити нагласак на технике управљања предметима да би се решавало питање знатног броја заосталих предмета у судовима Републике. као и друга радна места које одобрава Високи савет правосуђа. Институционална подршка за правну помоћ се централизује у оквиру једног тела Центар за медијацију добија одобрење од Високог савета правосуђа да прошири програме Дугорочне реформе 2010. којима је дат добар публицитет.-2011. Председник Врховног суда и Министар правде ће бити чланови Програмског одбора Института. иако се поправљају последњих неколико година. Новим законским решењем ће се потпуно преуредити област пружања правне помоћи грађанима у свим поступцима. морају више инсистирати на практичној обуци и учењу на конкретним предметима из праксе што ће боље припремити будуће носиоце правосудних функција и адвокате. Резултат: грађани Републике Србије којима је најпотребнија помоћ и приступ правосуђу често не добијају услуге на адекватном нивоу и отежана им је доступност правди у садашњем начину рада правосудних органа. Систематизовани програми алтернативног решавања спорова (медијације). ни када се ради о новом ни када се ради о искусном особљу и судијама. Стандардизовани систем обуке и стручног усавршавања Садашње стање: У последњих неколико година одговорност за обуку и стручно усавршавање судија углавном је била на невладиним организацијама. сви кандидати за судије. преузеће мандат. укључујући сиромашне грађане. Наставни планови и програми на правним факултетима. путем програма правне помоћи који су концентрисанији и делотворнији.-2009. и одобравати и стандардизовати начин утврђивања да ли сви учесници у парничном поступку имају средстава. а који се одвијају и унапређују у Центру за медијацију функционисали би под надзором Високог савета правосуђа. која ће радити под надзором Високог савета правосуђа. Централизовано тело за правну помоћ ће надгледати делотворнију помоћ оптуженима у парничним и кривичним поступцима. Генерално гледано. Национални институт за обуку у правосуђу ће пружати стандаризовано почетно и стално професионално усавршавање на више нивоа за запослене у правосуђу.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa додатно ограничити приступ правосуђу.

у земљи постоји 187 судова опште и посебне надлежности. Врховни суд је оптерећен великим бројем предмета. на основу прецизних критеријума. Оснива се Национални институт за обуку у правосуђу. Визија за ново правосуђе: Да би се решавали проблеми везани за буџетска ограничења и ојачала структура и управа у правосуђу. почиње обука за нове и садашње судије Министарство правде и Високи савет правосуђа формулишу и одобравају нови наставни план и програм за судије Правни факултети јачају катедре везане за правосуђе и нуде додатне прилике за практичну обуку Дугорочне реформе 2010. Апелациони судови ће у највећој мери преузети надлежност досадашњег Врховног суда. статистичких података. спровешће се рационализација мреже судова.-2009. омогућујући прецизне параметре за адекватну рационализацију мреже судова и смањење расхода. Слично томе. уважавајући потребу да грађани имају олакшан приступ правосуђу. Осим тога правни факултети ће ојачати катедре које припремају правнике за рад у правосуђу и проширити практичну обуку и учење на конкретним предметима из праксе за будуће правнике и лидере у правосуђу. док је систему институција за заводске санкције потребна реформа. На основу новог уставног и законског оквира уредиће се нови систем надлежности судова тако што ће бити формиран нови Врховни – Касациони суд. затворски капацитети се у великој мери ослањају на неколико објеката. Поред тога. док у једном броју судова у различитим регионима број предмета је минималан. Осим тога. Високи савет правосуђа и правни факултети усаглашавају нови план и програм и формирање нових катедри за правосуђе Средњорочне реформе 2008. Успешно положени завршни испит на овом Институту постаће предуслов и гаранција да кандидати буду изабрани за судијску функцију. а специјализовани судови и судови опште надлежности ће уз мање измене задржати своје досадашње надлежности. Национални институт за обуку у правосуђу почиње са свеобухватном обуком за све нове и садашње судије и запослене у судовима Министарство правде и Високи савет правосуђа формулишу и усвајају нови план и програм за запослене у судовима Први студенти који су учили по новом плану и програму дипломирају и припремају се за каријеру у судовима и адвокатури 3. Министарство правде и Високи савет правосуђа одобравају план за Национални институт за обуку у правосуђу Обезбеђује се међународна помоћ за нови објекат Националног института за обуку у правосуђу Министарство правде. Краткорочне реформе 2006.-2007. Модерна опрема правосудног и казненог система Садашње стање: У овом тренутку.-2011. са неколико великих судова у градовима који решавају највећи број предмета. модернизација информационе технологије омогућиће пажљиво праћење резултата рада и ефикасност судова путем интегрисаног софтвера који ће производити прецизне извештаје о обиму посла и оптерећености појединачних судова и судија.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa процес избора судија. Последица тога је да је поремећена равнотежа у целокупном судском и систему извршења заводских санкција због претерано комплексне мреже објеката. која сразмерно томе црпи буџет правосуђа. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 396 .

-2007. Нови судови раде у складу са законским и уставним оквиром и спроводи се план рационализације судске мреже Међународна помоћ је обезбеђена за капиталне инвестиције у великим градским судовима Дугорочне реформе 2010.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Краткорочне реформе 2006.-2009. Усвајање новог уставног и законодавног оквира о промени организације и надлежности судова Идентификују се примарни захтеви за капиталним инвестицијама у великим градским судовима и припремају предлози за међународну помоћ Средњорочне реформе 2008. Рационализована судска мрежа ради ефикасно и у складу са најбољом упоредном праксом Окончана је реконструкција и изградња нових објеката судова Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 397 .-2011.

Након плана реформе уследиће и званичан предлог законске реформе који ће се. Тужиоци ће добити већу самосталност у складу са јасним критеријумима продуктивности и делотворности који ће бити у сагласности са објективним стандардима квалитета и бити ослобођени политичког утицаја. коју ће тужиоци бити обавезни да спроведу. Спровођењем циљева правосудне реформе који су приказани у овој Стратегији. тероризма и др.-2007. Ограничавањем улоге истражног судије у судском поступку тужиоцима ће се омогућити да имају много директнију улогу у судском поступку. Ова већа улога. како прописује закон. Влада Републике Србије ће преко Министарства правде имати могућност да писаним упутствима утиче на политику гоњења. На овај начин ће се. управљање затворским системом. доставити Влади Србије и чиме ће се допунити формални пренос највећег дела надлежности за надзор над правосуђем на Високи савет правосуђа. надлежност Министарства правде ће се усмерити на примарне функције законске реформе у области права. са једне стране. Влада одобрава и спроводи реформски план Министарства правде Дугорочне реформе 2010. Уважавајући право државе да у поступку извршавања преузетих обавеза по основу свих међународних конвенција и споразума.-2009. раде у тесној сарадњи са запосленима у правосуђу и органима реда. а посебно у областима организованог криминала. ТУЖИОЦИ Тужиоци у Републици Србији имају кључну улогу у спровођењу кривичних закона и гоњењу починилаца кривичних дела. Новим законским оквиром биће успостављена функционална веза са Високим саветом правосуђа и Административном канцеларијом Високог савета. ИНСТИТУЦИЈА ПОВЕЗАНИХ СА МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ Истовремено са измештањем највећег дела одговорности за правосудни систем. након јавне дебате. Тужиоца за ратне злочине и Тужиоца за организовани криминал ће бирати Скупштина. хармонизацију законодавства везану за процес стабилизације и придруживања. Заокружена је кадровска и организациона структура Министарства правде Б. Реформа правосудног система пружа прилику за унапређење аутономије. омогућити пренос надлежности надзора над функционисањем судова са Министарства правде на Високи савет правосуђа и Административну канцеларију. која подразумева веће учешће у прикупљању доказа и учешће у вођењу кривичних предмета ће у Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 398 . Краткорочне реформе 2006. Министарство правде ће 2006. у горе наведеним областима.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa IV. ратних злочина. Формулише се реформски план за преуређење кадровске и организационе структуре Министарства правде Средњорочне реформе 2008. РЕФОРМА ПРАВОСУЂЕМ A. а са друге стране. одговорности и делотворности тужилаца који. године израдити детаљан план реформе који ће омогућити прерасподелу средстава и особља у циљу успешнијег задовољења потреба грађана Србије. задржати део надлежности у складу са принципом парламентарне одговорности Министарства правде за стање и функционисање правосудног система. као и административни надзор над тужилаштвом.-2011. Републичког јавног тужиоца.

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa потпуности ступити на снагу усвајањем новог законског оквира. Стратегија за реформу система извршења заводских санкција је заснована на три основна циља: • • • Чување сваког осуђеног и притвореног лица на безбедан и сигуран начин и у хуманим условима у складу са међународним стандардима. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 399 . години одобрити акциони план којим ће се обезбедити предузимање одговарајућих иницијатива и процесне реформе како би се тужиоци припремили за своју нову улогу и процес анализе продуктивности. Да би се обезбедило да се у обе ове области предузимају потребне мере. затим све већи број малолетних преступника и све већи проблеми у области здравствене заштите. Да би се ови проблеми решавали. У основи.-2009. Промовисање других врста санкција осим заводских за кажњавање и преваспитавање осуђених лица. Краткорочне реформе 2006. као што су лица која захтевају појачане мере безбедности а која су оптужена за организовани криминал или ратне злочине. Високи савет правосуђа и Министарство правде ће у 2006. и Смањење стопе поврата по отпусту. То је довело до пренасељености и пораста трошкова. делимично и због тога што се ванзаводске санкције минимално користе. Осуђена и притворена лица бораве у условима који нису у складу са међународним стандардима и стандардима о људским правима. Систем извршења заводских санкција се такође суочава са новим изазовима.-2011. Ревидирани Закон о извршењу заводских санкција је поднет Скупштини и представља важни оквир за реформу система извршења заводских санкција у складу са међународним стандардима. Избор осталих тужилаца ће се вршити у складу са новим законским оквиром и предложеним решењима. тужиоци морају да буду у стању да своје важне функције врше што је могуће самосталније. Проценат осуђених и притворених лица у односу на укупну популацију је у Србији висок у поређењу са другим земљама у региону. који обухвата 34 затвора у којима борави више од 8. Успоставља се додатна обука за тужиоце да би се унапредио кривични поступак В. услед лоше инфраструктуре и капацитета. као што је употреба дроге. СИСТЕМ ИЗВРШЕЊА ЗАВОДСКИХ САНКЦИЈА Систем извршења заводских санкција. Управа за извршење заводских санкција је основала десет комисија које ће предводити реформе у приоритетним областима. под управним надзором Министарства правде које наступа испред Владе Републике Србије.100 осуђеника. Управа за извршење заводских санкција Министарства правде (УИЗС) је формулисала Стратегију за реформу система извршења заводских санкција у којој су изложени кључни приоритети. Комисије су учиниле извесни напредак у имплементацији кључних реформи. као што је поступање са посебним групацијама у оквиру затворских популација. Нова улога и критеријуми за резултате рада се успостављају и оснива се Високи савет тужилаштва Средњорочне реформе 2008. као што су судови и полиција. Тужиоци добијају обуку за проширену улогу у прикупљању доказа и управљању предметима Дугорочне реформе 2010. Подршка међународних донатора реформским напорима је до сада била релативно скромна у поређењу са другим институцијама за спровођење закона.-2007. То изискује процесну реформу и додатну обуку свих тужилаца. суочен је са многим проблемима после година неинвестирања и застарелог законодавства. а намера је да се оснују још две комисије. као и скромних могућности за спровођење програма за преваспитавање и стручног оспособљавања запослених.

Средњорочне реформе 2008. Окончано је реструктурирање кадрова и управљања институцијама система извршења заводских санкција.-2011. Приоритетне законске реформе у оквиру Стратегије за реформу система извршења заводских санкција су окончане и започети су програми реновирања објеката.-2009. Комисије за њено спровођење предлажу измене и допуне закона и акционе планове. Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 400 . Дугорочне реформе 2010. Усвојена Стратегија за реформу система извршења заводских санкција.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Краткорочне реформе 2006.-2007.

Посебни показатељи и мере одсликавају различите компоненте Стратегије за сваку од основних области реформе. 2008. године. Б. ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА ТРАНСПАРЕНТНОСТ Реформски циљ Отворени процеси избора и напредовања у правосуђу и дисциплински поступак Одговарајући приступ информацијама из судских евиденција и поступака Унапређење односа са јавношћу и веће учешће јавности Показатељ Процес предлагања кандидата за судије Ширење информација о пракси Врховног суда Перцепција резултата рада правосудног система Мерни показатељ Усвајање ревидираних и проширених критеријума за избор судија Број одлука Врховног суда који је доступан у јавним базама података Примљене притужбе грађана Учесталост Годишње Циљ 2008. – 2011. биће одговорна за прикупљање података потребних за оцену реформског процеса. Годишње Повећање Годишње Смањење Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 401 . Транспарентности.Независности. може бити потребно пружити додатну подршку у посебним областима реформе. Одговорности и Ефикасности. На основу трендова и релативног напретка кога одражавају показатељи резултата. А. С обзиром на обим релевантних реформских циљева и пројеката. у својству примарног координационог тела за спровођење стратегије. СТАНДАРДИ РЕЗУЛТАТА РАДА ОСНОВНЕ ПРЕДПОСТАВКЕ Постизање реформских циљева идентификованих у овој Стратегији захтева редовно мерење напретка њиховог спровођења током периода од 2006. ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА НЕЗАВИСНОСТ Реформски циљ Самоуправа Показатељ Управљање и руковођење правосудним системом Финансијско и буџетско руковођење у правосудном систему Интерно оперативно руковођење у правосудном систему Мерни показатељ Успостављање реформисаног Високог савета правосуђа и Административне канцеларије Успостављање независног буџетског процеса за правосуђе Обједињавање доношења политике под надзором Високог савета правосуђа Учесталост Годишње Циљ 2008. Показатељи резултата Показатељи резултата Стратегије су директно повезани са Оквиром реформе правосуђа и груписани у четири основне области . Независни буџетски орган Независни орган за утврђивање политике и правила Годишње Годишње 2008. најпримеренији и најкориснији показатељи резултата рада су на квантитативним основама и одсликавају објективне стандарде резултата рада у правосуђу. Комисија за координацију стратегије.Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa V.

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА ОДГОВОРНОСТ Реформски циљ Јасни стандарди за оцену успешности вршења судијске дужности и резултата рада Делотворно управљање предметима Показатељ Продуктивност судија (на нивоу система) Трајање поступка (на нивоу система) Мерни показатељ Пондерисани број предмета по судији Учесталост Годишње Циљ Одлучити Делотворно коришћење ресурса у судству и тужилаштву Реформа кривично процесних прописа Просечно трајање поступка Решавање предмета (решени предмети / покренути поступци) Однос враћених / укинутих одлука Просечни број продуктивних рочишта по предмету (рочишта – непродуктивна рочишта / рочишта) Успостављање система нагодби у оквиру система кривичног правосуђа Годишње Годишње Годишње Годишње Смањење Смањење Смањење Смањење Годишње 2010. ПОКАЗАТЕЉИ РЕЗУЛТАТА ЗА ЕФИКАСНОСТ Реформски циљ Бољи приступ правосуђу Стандардизовани систем обуке и стручног усавршавања запослених Модерна мрежа судова Показатељ Делотворност правне помоћи Пенетрације обуке Мерни показатељ Број притужби примљених на услуге правне помоћи Број одржаних сати обуке судија/судије Број одржаних сати обуке особља/особље (Суднице + канцеларија)/судије Учесталост Годишње Годишње Годишње Годишње Циљ Смањење Повећање Повећање Повећање Расположивост судских просторија Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 402 .

Prilog 11 Nacionalna strategija reforme pravosuđa Američka agencija za međunarodni razvoj / Nacionalni centar za državne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji 403 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful