You are on page 1of 50

Univerzitet u Beogradu Hemijski fakultet

PROCESI PRERADE I DORADE VODE

B e o g r a d, 2010

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

SADRAJ:
Univerzitet u Beogradu .................................................................................................................. 1 PROCESI OBRADE I PRERADE VODE .................................................................................... 1 1 OPTI DEO .......................................................................................................................... 4 2 PROCESI PREDHODNE OBRADE ................................................................................... 5 2.1 Flokulacija / koagulacija ....................................................................................... 5 2.2 Flotacija ................................................................................................................ 8 2.3 Taloenje .............................................................................................................. 9 2.3.1 Kosi ploasti separatori ............................................................................... 10 2.3.2 Centrifugalni separatori ............................................................................... 11 2.3.3 Hidrocikloni ................................................................................................ 12 2.4 Filtracija .............................................................................................................. 12 2.4.1 Jednoslojni ili vieslojni filteri, sa povremenim radom .............................. 13 2.4.2 Jednoslojni ili vieslojni filteri sa neprekidnim radom ............................... 15 2.4.3 Filteri sa kertridem i vreasti filteri .......................................................... 16 2.5 Aeracija ............................................................................................................... 17 3 OSNOVNI PROCESI OBRADE........................................................................................ 19 3.1 Izmena jona......................................................................................................... 19 3.2 Omekavanje ...................................................................................................... 23 3.3 Uklanjanje bikarbonata ....................................................................................... 24 3.4 Potpuna dejonizacija ........................................................................................... 25 3.5 Hemijske metode ................................................................................................ 26 3.5.1 Taloenje ..................................................................................................... 26 3.5.2 Neutralizacija .............................................................................................. 28 3.5.3 Oksidacija .................................................................................................... 28 3.6 Membranska filtracija ......................................................................................... 28 3.6.1 Mikrofiltracija ............................................................................................. 28 3.6.2 Ultrafiltracija ............................................................................................... 28 3.6.3 Nanofiltracija ............................................................................................... 28 3.6.4 Reversna osmoza ......................................................................................... 29 3.6.5 Tehniki detalji membranske filtracije ........................................................ 29 3.6.6 Elektrodijaliza ............................................................................................. 31 3.7 Isparavanje .......................................................................................................... 33 4 NAKNADNI POSTUPCI PREIAVANJA .................................................................. 35 4.1 Dezinfekcija fizike metode ............................................................................ 35 4.1.1 Dezinfekcija zagrevanjem ........................................................................... 35 4.1.2 Mikrofiltracija ............................................................................................. 36 Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda 2

4.1.3 Zraenje ....................................................................................................... 36 4.2 Dezinfekcija - hemijske metode ......................................................................... 36 4.2.1 Hlor.............................................................................................................. 37 4.2.2 Hlordioksid .................................................................................................. 37 4.2.3 Ozon ............................................................................................................ 38 4.2.4 Vodonik peroksid ........................................................................................ 39 4.2.5 Tretman aktivnim ugljem ............................................................................ 40 4.3 Deaeracija ........................................................................................................... 41 5 PRAKTINA PRIMENA OBRADE VODE ..................................................................... 43 5.1 Uopteno ............................................................................................................. 43 5.2 Obrada podzemne vode ...................................................................................... 43 5.2.1 Podzemna voda dobrog kvaliteta ................................................................ 43 5.2.2 Podzemna voda koja pored komponenata tvrdoe sadri gvoe i mangan 44 5.2.3 Vetake podzemne vode......................................................................... 44 5.3 Obrada povrinske vode ..................................................................................... 45 5.3.1 Povrinska voda dobrog kvaliteta ............................................................... 45 5.3.2 Povrinske vode sa organskim zagaenjem ................................................ 45 5.4 Posebna obrada ................................................................................................... 46 5.4.1 Voda za laboratorijske svrhe ....................................................................... 48 Tabela 5.3 Specufikacija za laboratorijsku vodu prema ASTM standardu ............. 48 5.4.2 istoa vode izraena preko provodljivosti i otpornost .............................. 48 5.4.3 Kako da preistiti vodu za laboratorijske svrhe .......................................... 49

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

OPTI DEO

Voda je neophodna sirovina u industrijskoj proizvodnji, energetici, prehrambenoj industeiji, za komunalne potrebe i drugo. Najvie zahteve za istou vode postavljaju prehrambena industriju (proizvodnja piva, sokova) kao i komunalni sistemi za snabdevanje graana pijaom vodom. Zato su od velikog znaaja svi procesi obrade sirove vode kojim se uklanjaju, vrste suspendovane, organske i neorganske hemijske komponente, bakterije i hemikalije koje daju lo ukus i miris. Zbog visoke cene obrade sirove vode, pogodne tehnologije se moraju kombinovati na najbolji nain kako bi se uspostavila ravnotea izmeu cene i dobijenog kvaliteta vode. U nastavku e biti opisane najbolje tehnologije (Best available techniques BAT) za obradu i rekuperaciju sirove vode. Neki od ovih procesa nisu u optoj upotrebi obrade vode ali ukazuju na neke mogunosti u budunosti. Slika 1.1 prikazuje prisustvo tipinih neistoa, od krupnih estica, kakav je pesak do rastvorenih soli. Metode koje se koriste za uklanjanje su uslovljene fizikim veliinama neistoa.

Slika 1.1 Prikaz veliine estica i metode obrade

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

PROCESI PREDHODNE OBRADE

2.1 Flokulacija / koagulacija


Sirova voda koja ulazi u postrojenje za preradu vode moe sadravati vrsti materijal u koloidnom obliku. Koloidi su stabilne suspenzije veoma finih estica u vodi, a njihova veliina je u opsegu 0,1 0,001 m. Zbog tako male veli poje dinanih estica koloidne suspenzije su praktino ine stabilne i pojavljuju se kao "oblak" ili "maglica" u vodi. Koloidne suspendovane materije nije mogue ukloniti upotrbom samo tehnika filtracije. Odvajanje se bazira na procesima koagulacije i flokulacije estica odnosno taloenju. Dodatak hemijskih sredstava, "koagulanata", destabilie koloide, odnosno dolazi do koagulacije. Ova sredstva smanjuju repulsivne sile izmeu estica koloida. U sledeoj fazi estice se spajaju obrazujui vee flokule izazvano dodatkom hemijskih sredstava poznatih kao "flokulanti". Ova sredstva se vezuju ili se adsorbuju na koloidne estice koje se meusobno privlae, stoga pospeuju stvaranje flokula. Flokule postaju mnogo vee od poetnih koloidnih, tako da mogu biti uklonjene taloenjem (pogledati deo 2.2 i 2.3) i filtracijom (pogledati deo 2.4 i 3.3) Na slici 2.1 prikazan je primer procesa obrade sirove vode. Slika 2.2 prikazuje tipian pogon kombinovanja procesa koagulacije i flokulacije.

Slika 2.1 Primer procesa obrade sirove vode

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

Slika 2.2 Pogon za koagulaciju i flokulaciju Iz ekonomskih razloga najee korieni koagulant je Al2(SO4)3, koji se obino dodaje u koliini od 10 do 150 g/m3, gvoe - Fe3+- hlorid se obino dodaje u koliini 5 150 g/m3 i gvoe - Fe3+- sulfat se uobiajeno dodaje u koliini 10 250 g/m3. Ostale hemikalije su AlCl3 i razliiti polimeri aluminijuma. Izbor koagulanta zavisi od sastava koloida. U fazi koagulacije, koagulanti jonizuju, sa katjonima, primer su joni aluminijuma i gvoa koji se adsorbuju na povrini koloida. Ovo je veoma brza reakcija koja zahteva veliku energiju a odvija se za manje od 0,1 sekunde. Zato se koagulanti dodaju tokom brzog meanja. Ovaj proces se odvija u tanku sa kratkim vremenom zadravanja. Nakon adsorbcije katjona koloidi vie nisu stabilni ali privlae jedni druge OH - vezama koje se formiraju meu njima, pogledati sliku 2.3.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

Slika 2.3 Vezivanje koloidnih estica OH - vezama Da bi se poveao broj koagulisanih koloida esto je potrebno dodati flokulante. Kao flokulanti se koriste aktivisani silika - gel ili polielektroliti. Polielektroliti su dugaki lanasti ugljovodonici sa nekoliko katjonskih i anjonskih grupa. Ove grupe destabiliu koloide, koje su adsorbovani od dva ili vie polielektrolita. Njihova uloga je predstavljena slikom 2.4. Adsorpcija polielektrolita koloidima zahteva znatnu energiju. Zato se flokulanti dodaju vodi uz energino meanje, mada se formirane flokule i unitavaju prekomernom brzinom. Stoga se za fazu rasta koristi tank u kome je sporije meanje a tome sledi odvajanje sedimentacijom.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

Slika 2.4 Adsorpcija polielektrolita koloidima

2.2 Flotacija
Flotacija kao i sedimentacija se zasniva na razlici u specifinoj masi vrstih komponenti i vode. Flotacija se moe podeliti na "spontanu" i "izazvanu". Kod "spontane" flotacije specifina masa estica je manja od specifine mase vode pa se estice bez pomoi podiu prema povrini odakle mogu biti uklonjene. Kod "izazvane" ili "podstaknute" flotacije, vazduh koji se dodaje u vodu prijanja na estice i stvara gasne tvorevine, koje imaju manju gustinu nego voda pa se podiu na povrinu, odakle ih je mogue ukloniti. Najee koriena tehnika proizvodnje zahtevane veliine mehuria vazduha je tehnika "rastvorenog vazduha". Obino se zahteva prenik mehuria odnosno "mikromehuria" izmeu 40 - 70 m. Vazduh se rastvara u vodi pod pritiskom. Kada se u vodi uba enoj pod pritiskom, smanji pritisak prouzrokuje se da vazduh u obliku mehuria naputa rastvor. Ti mehurii i vrste materije formiraju gasne tvorevine koje se podiu prema povrini vode odakle se mogu uklonjati. Slika 2.5 prikazuje porast rastvorljivosti vazduha u vodi sa pritiskom na temperaturi 20C. Druga tehnika za proizvodnju mehuria je elektro - flotacija. Tehnika je zasnovana na proizvodnji gasova H2 i O2 elektrolizom vode. Aktuelna gustina je 80 do 90 /m 2 (po jedinici povrine u oblasti primenjene flotacije). Na ovaj naine se proizvodi 50 l gasa /h. Veliina mehuria je istog reda veliine kao kod gore navedene tehnike.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

Flotacija se najee primenjuje u kombinaciji sa flokulacijom. Flokule imaju veliku povrinu to poboljava prijanjanje mehuria i njihovo kretanje prema gore.

Slika 2.5 Rastvorljivost vazduha u vodi u ovisnosti od prititiska na 20 C

2.3 Taloenje
Taloenje je razdvajanje dve faze zbog njihove razlike u gustini. Na brzinu taloenja utiu sledei faktori: razlika u gustini izmeu dve faze, viskozitet okolne tenosti, prenika estica koje se odvajaju. Brzina taloenja moe se raunati primenom Stokes - ove jednaine: d2 g (r1-r2) v = --------------------18 h v = brina taloenja estica, m/s d = prenik estice, m g = ubrzanje usled gravitacije, m/s2 Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda 9

r1 = gustina estice, kg/m3 r2 = gustina tenosti, kg/m3 h = viskozitet tenosti, Pas Najee podeena brzina u taloniku je 0,5 - 1 m/h.

Slika 2.6 Prikaz putanje estice u taloniku u kome se deava sedimentacija Da bi dolo do taloenja estica neophodno je da se voda u taloniku zadrava dovoljno dugo. Bre i efikasnije taloenje moe se postii poboljanjem svojstava odvajanja gravitacijom. Primeri za to su: ploasti separatori, centrifugalni separatori, hidrocikloni.

2.3.1 Kosi ploasti separatori


Kod kosih ploastih separatora, fluid prolazi izmeu niza kosih ploa (lamela), uzak prostor izmeu ovih ploa skrauje put esticama. Ploasti separatori mogu biti korieni za odvajanje lakih kontaminirajuih materija kao to su ulje iz vode. Vreme odvajanja kod ploastih separatora je mnogo krae nego kod konvencionalnih tankova. Princip rada je prikazan na slici 2.7. Izdvojene flokule i estice se sakupljaju u odvojene sudove. Odvajanje u ploastim separatorima je pomognuto meraima protoka tenosti u pravcu odvajanja faza. Odvajanju estica pomae protok nagore kroz separator.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

10

Slika 2.7 Princip rada ploastog separatora

2.3.2 Centrifugalni separatori


U centrifugalnim separatorima procesi odvajanja se poboljavaju sa porastom sile gravitacije, a to se deava usled rotacije velikom brzinom. Poveanje gravitacione sile uobiajeno je za faktor 5000 odnosno "5000 g". Centrifuge za izbistravanje se sastoje od skupa konusa i rotirajue kugle. Efekat konusa, sa razmakom oko 6 mm, sastoji se u tome da smanjuje rastojanje koje vrste estice moraju prevaliti pre nego to se uhvate na vrstu povrinu unutar ploastog separatora. vrste komponente se kree prema rubu kugle odakle je mogue automatski uklanjati. Izbistrena voda zadrava se u centru kugle odakle se neprekidno uklanja. Slika 2.8 prikazuje presek centrifuge za izbistravanje. Centrifugalni separatori pokazuju relativno nizak stepen odvajanja to se kompenzuje visokim kapacitetom obrade.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

11

Slika 2.8 Deo centrifuge za izbistravanje Da bi se spreilo oteenje centrifuge relatvno krupnim esticama, potrebna je predfiltracija.

2.3.3 Hidrocikloni
Hidrocikloni se mogu upoterbljavati za poboljanje odvajanja estica. Centrifugalna sila, kao i kod centrifuga, se koristi za poboljanje gravitacionog polja ime se daje doprinos procesu odvajanja. Mada u hidrociklonima nema pokretnih delova, rotirajui put fluida se stvara usled protoka fluida kroz opremu. Kako fluid prati rotirajui put kroz ciklon, estice vee gustine nego to je voda se kreu pod uticajem gravitacione sile prema spoljnim zidovima ciklona odakle ih je mogue izdvojiti. Voda se zadrava u centranlom delu.

2.4 Filtracija
Filtracija se uglavnom koristi kao zavrni korak posle flotacije i sedimentacije (pogledati deo 2.2 i 2.3). Filteri se projektuju za jednostepene postupke u proizvodnji ili u kombinaciji sa procesima koagulacije i flokulacije. U ovom delu se opisuju jedno i vieslojni filteri sa ulocima (kertridima) kao i vreasti filteri. U delu 3.3 o mikrofiltraciji, se opisuje tehnika odstranjivanja suspendovanih estica i koloidnih tvari.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

12

2.4.1 Jednoslojni ili vieslojni filteri, sa povremenim radom


Najei filteri su oni silaznog toka a imaju jedan, dva ili tri sloja, pogledati sliku 2.9. U poreenju sa jednoslojnim, dvo ili troslojni filteri dozvoljavaju suspendovanim esticama prolazak kroz filtracioni sloj. Iz tog razloga je kapacitet za suspendovane vrste tvari vei kod vieslojnih filtera. U jednoslojnom filteru, filtracija se odvija uglavnom u sloju dubine oko 20 mm.

Slika 2.9 Osnovni model troslojnog filtera Tokom rada, estice se hvataju u filterskom sloju. Pokazano je da u momentu dostizanja kapaciteta filtera suspendovane estice prodiru i dolazi do smanjenja pritiska. Tada je neophodno ienje filtera. Filter se isti protokom vode u suprotnom pravcu, "povratnim pranjem", brzinom koja je uslovljena parcijalnom fluidizacijom slojeva. Tako potroeni filterski sloj otputa nahvatane estice koje se spiraju sa filtera u sistem za efluent. Da bi se regeneracija izvodila metodom uklanjanja vrstih estica povratnim pranjem, podrazumeva se da pojedinani slojevi viesloja budu razliite gustine. Obino se koriste: pesak, antracit i plastika u granulama. Veliina zrna peska treba da bude u opsegu izmeu 0.5 - 1.5 mm, za antracit 2 - 3 mm i 3 - 5 mm za plastiku.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

13

Slika 2.10 Gubitak povrinskog sloja u odnosu na odstranjene suspendovane estice za razliite forme peska i antracita Brzina vode prlikom filtracije obino je 10 15 m/h, ili 10 15 m3/m2 filtarskog sloja po satu. Smanjenje pritiska na kraju filtracionog ciklusa je uobiajeno oko 1 bar. Tokom povratnog pranja, brzina treba biti izmeu 20 i 70 m/h. Za povratno pranje se mora koristiti filtrirana voda. Vazduh se ubacuje u vodu za povratno pranje kako bi se pospeilo uklanjanje nakupljenih vrstih neistoa u filtracionom sloju, smanjila potronja vode za povratno pranje i skratilo vreme procesa pranja. Kombinovanom upotrebom vode i vazduha mogue je smanjiti potronju vode za 20 30%. Filteri sa protokom nagore se manje upotrebljavaju. Oni su projektovani za direktno filtriranje vode bez prethodne obrade. Na ulazu u filter flokulanti se meaju sa vodom koja sadri suspendovane vrste neistoe. Za razliku od filtera sa povratnim pranjem u ovom postupku je omogueno esticama da prodiru dublje u filtarski sloj. Slika 2.11 prikazuje filter sa protokom na gore uz dodavanje flokulanta u vodu pre ulaska u filter.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

14

Slika 2.11 Princip rada jednoslojnog filtera sa protokom na gore uz dodatak flokulacionog sredstva.

2.4.2 Jednoslojni ili vieslojni filteri sa neprekidnim radom


Kod konvencionalnih filtera protok je naizmenian jer se povremeno mora izvriti pranje. esto je neophodno postojanje vie filtera da bi se obezbedio kontinuiran proces. Nedostaci takvih filtera su: povean sadraj vrstih suspendovanih neistoa u obraenoj vodi na kraju filtracije, znatno smanjenje pritiska tokom procesa. Usavravanje filtera sa neprekidnim protokom na gore reava ove probleme. Takav primer je "Dynasand" filter (pogledati sliku 2.12). Mada su skuplji filteri sa neprekidnim protokom postaju sve popularniji. Napomena: Naziv "Dynasand" je patentirani zatitni znak Nordic Water Products AB

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

15

Slika 2.12 "Dynasald" filter sa neprekidnim radom

2.4.3 Filteri sa kertridem i vreasti filteri


Filteri pod pritiskom projektovani kao vreasti filteri ili sa kertridem mogu se koristiti za uklanjanje estica iz vode. Filterski sloj, u obliku zamenjivog kertrida ili filterske vree koju je mogue prati, smeten je unutar kuita filtera, (pogledati sliku 2.13). Interval zamene se prati putem merenje pada pritiska kroz filter. Veliko optereenje esticama, znai brzo stvaranje neistoa a to zahteva estu zamenu.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

16

Slika 2.13 Princip rada filtera sa kertridem i vreastog filtera Vieslojni filteri su uobiajeno pararelelno povezani, u sluaju prekida rada usled servisiranja ili zamene filtera. Filteri, takoe, mogu biti povezani i serijski sa relativno krupnim porama u prvom filteru iza koga slede filteri sa finijom veliinom pora. Najea veliina pora je izmeu 50 i 150 m.

2.5 Aeracija
Aeracija se primenjuje u sirovoj vodi koja sadri gasove kao to je vodonik - sulfid koji moe izazvati neprijatan ukus i miris, CO2 se formira kao posledica kiselog tretmana nekih baznih voda i moe biti izaziva korozije a takoe se moe uklanjati putem aeracije. Slika 2.14 prikazuje sistem za aeraciju u kome voda struji nadole preko punjenja a vazduh se uduvava nagore kroz punjenje i isputa u atmosferu.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

17

Slika 2.14 Aeraciona kolona Ako u vodi nedostaje kiseonika, Fe2+ e se procesom aeracije oksidovati do Fe3+ koga je mogue uklanjati u obliku taloga, ak se i mangan moe uklanjati na ovaj nain, a pod odreenim uslovima mogue je nitrifikovanje amonijaka. Ovaj proces je mogue poboljati uz upotrebu ozona (pogledati sliku 4.2). Najee se koristi ubacivanje vazduha pod pritiskom u vodeni tok preko difuzera koji rasipa vazduh u obliku finih mehuria. Meanje je mogue poboljati uz upotrebom "Baffle" ili "Statik" mealica. Kod aeratora pod pritiskom voda se od "Statik" mealice uvodi na dnu posude pod pritiskom, koja je ispunjenim poroznim medijem, kako bi se poveala dodirna povrina izmeu vazduha i vode. Viak vazduha se izdvaja iz vode na vrhu posude i isputa. Voda zatim prolazi kroz peani filter kako bi se istaloile komponente poput gvoa (pogledati sliku 2.15). Peani filter se isti protokom vode nagore to izaziva irenje ovog sloja, efekat je izraeniji uz upotrebu vazduha "istaa".

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

18

Slika 2.15 Odstranjivanje gvoa aeracijom pod pritiskom uz peani filter

OSNOVNI PROCESI OBRADE

3.1 Izmena jona


Kao to i sam naziv ukazuje, izmena jona je proces kojim se neeljeni prisutni joni u vodi izmenjuju jonima koji su prihvatljivi u vodi a takvi su joni vodonika i hidroksilni joni. Veina izmenjivaa se sastoji od kolone koja je ispunjena poroznim zrncima smole prenika 0.3 do 1.2 mm. Najee korien materijal je polimer polistirena koji se povezuju sa divinil benzenom. Smole sadre aktivne anjonske ili katjonske grupe koji se mogu zamenjivati kao to su jon vodonika i hidroksilni jon. Prilikom obrade, voda potie kroz kolonu dolazei u kontakt sa zrncima smole. Uobiajena brzina protoka je 10 do 30 m/h. Zapremina smole kod jonske izmene je od svega nekoliko litara za laboratorijsku upotrbu ili u domainstvu pa do nekoliko kubnih metara za potrebe velikih industrijskih postrojenja. Da bi se izbegla oteenja smole i gubitak pritiska, voda koja dolazi u kolonu treba da je prethodno filtrirana kako bi iz nje bile odstranjene pojedine materije.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

19

Slika 3.1 Kapacitet izmene jona u odnosu na koncentraciju u rastvoru Aktivni centri u koloni sadre elektrostatike aktivne grupe jona koji obrazuju veze sa jonima iz vode. Elektrostatike grupe mogu se izabrati tako da pokazuju razliite kisele i bazne karakteristike. Postoji razlika izmeu slabo i jako kiselih katjonskih izmenjivaa kao i izmeu slabo i jako baznih anjonskih izmenjivaa. Sposobnost izmenjivaa jona da preuzmu jone uvek zavisi od ravnotee koja je uslovljena koncentracijom jona u smoli kao i koncentracijom u okolnoj tenosti (pogledati sliku 3.1). Ravnotea takoe zavisi od sposobnosti izmenjivaa da lake oduzima i bolje vee neke jone na sebe. Ovo se zove jonska selektivnost izmenjivaa. Najee se primenjuju izmenjivai za omekavanje i demineralizaciju vode, imaju sposobnost apsorbovanja dvovalentnih jona pre nego jednovalentnih. Na primer: katjonski izmenjivai e imati K+, Na+ i H+ dok e anjonski imati Cl- ili OH-. Tokom katjonske izmene jednovalentni joni K+, Na+ i H+ e se u smoli zameniti dvovalentnim jonima Ca2+ ili Mg2+ prisutnim u vodi. Tokom anjonske izmene, jednovalentni Cl- ili OH- e se zameniti dvovalentnim jonima prisutnim u vodi kao to je sulfat. Ako se vri zamena jona jonima istog elektronskog naboja, jonski izmenjiva je vie selektivan za vee jone. Kod procesa desalinizacije kombinacija katjonske i anjonske izmene izvodi se tako da se H+ i OH- zamenjuju katjonima i anjonima prisutnim u vodi a rezultat je voda bez jona "dejonizovana voda". Selektivna sposobnost izmenjivaa jona je uslovljena grupama kompleksa na matriksu. Neki metalni joni mogu se vezati sa jonima matriksa u komplekse dok su ostali joni zanemareni. Ovi jonski izmenjivai se nazivaju helatnim i selektivni su u uklanjanju odreenih metalnih jona. Smole se mogu opisati kao "makroporozne" ili "gel". Makroporozne smole jonske izmene sadre vee pore sa smanjenim kapacitetom za aktivne grupe pa stoga imaju manji kapacitet nego jonski izmenjivai sa gel smolom. S druge strane velike organske molekule se lake Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda 20

transportuju kroz makroporozne jonske izmenjivae. Makroporozni jonski izmenjivai su takoe vie otporni na mehaniki zamor i veoma su otporni prema oksidaciji. Jon - izmenjivake smole se moraju regenerisati pre nego to sloj postane potpuno zasien neeljenim jonima u vodi, u suprotnom moe doi do prolaska istih u obraenu vodu to predstavlja proboj. Regeneracija se postie prolaskom rastvora koji sadri zahtevane jone kroz smolu. Sadraj jona rastvora za regeneraciju zavisie od aktivnog oblika smole pa se tako rastvor NaCl koristi za regeneraciju Na+ - katjonskih smola ali moe biti korien i za regeneraciju Cl- anjonskih smola. Alternativno, kiseli rastvori se mogu koristiti za regeneraciju smola koje imaju H+ a za regeneraciju anjonskih smola sa OH- koristi se rastvor NaOH. Koncentracija rastvora za regeneraciju je izmeu 1 10 %. Visoke koncentracije ukazuju na promenu ravnotee, kako su procesi zamene povratni, neeljeni joni se uklanjaju sa vodom koja se odbacuje posle prolaska kroz smolu u efluent. Tokom regeneracije protok je mnogo slabiji nego u procesu rada, mada je komplikovanije, postupak regeneracije uz merenje protoka podrazumeva manju koliinu rastvora za regeneraciju. Posle regenerecije izmenjiva jona retko zadrava poetni kapacitet. Stepen gubitka kapaciteta je teko ili ak nemogue predvideti. Uobiajeno za proces regeneracije potrebno je 3 8% od ukupno primljene vode. Ovo znai da je efikasnost procesa 92 - 97 %, izraena preko WCF (Water Conversion f Factor) - "faktor konverzije vode". Apsorpcija neeljenih jona se deava u zoni apsorpcije. S obzirom da se pomera u pravcu protoka to je obino prema dnu, joni sa slabijim afinitetom za smolu bie otputeni a apsorbovae se oni koji imaju izraeniji afinitet za smolu. Kada zona apsorpcije proe kroz pakovanje dolazi do zasienja i ravnotee sa vodom koja ulazi (pogledati sliku 3.2). Ako se grafikonom predstavi koncentracija onih jona koji se apsorbuju odnosno uklanjaju iz obraivane vode u ovisnosti od zapremine vode koja prolazi kroz pakovanja dobija se grafikon "proboja" (pogledati sliku 3.3). Grafikon predstavlja kapacitet pakovanja koji se odreuje povrinom iznad krive i moe se izraunati.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

21

Slika 3.2 Pomeranje zone apsorpcije kroz pakovanje izmenjivaa jona.

Slika: 3.3 Primer grafikog predstavljanja "proboja" Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda 22

Kao to je grafiki prikazano "proboj" je uslovljen sa tri parametra: ravnotea, koja odreuje maksimalnu koliinu koja se moe apsorbovati, brzina koja odreuje proces apsorpcije i otpor prenosa, koncepcija postupka, koja odreuje maseni bilans u postupku. Ravnotea se moe izmeniti sa promenom temperature i pH. Otpor masenom prenosu kontrolie nekoliko faktora. Difuzija u pore apsorbenta se obino menja sa promenom temperature. Sa brzinom protoka i temperature menja se difuzija na granici izmeu tenosti i smole. Izmena jona se najee primenjuje kod: omekavanja, uklanjanja bikarbonata, potpune dejonizacije.

3.2 Omekavanje
Za omekavanje vode se koriste katjonski izmenjivai u obliku Na - R a za njihovu regeneraciju NaCl. Sve soli kalcijuma i magnezijuma prisutne u vodi prevode se u Na soli a Ca - R i Mg - R se uklanjaju kao nosioci tvrdoe. Ca(HCO3)2 MgSO4 CaCl2 + Na - R NaHCO3 Na2SO4 NaCl + Mg - R Ca - R

"R" je oznaka za smolu.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

23

Slika 3.4 Omekavanje vode postupkom jonske izmene

3.3 Uklanjanje bikarbonata


Birkabonati se odstranjuju primenom slabo kiselih izmenjivaa jona u obliku H - R, a za njihovu regeneraciju se koristi kiselina, uklanjaju se metalni katjoni vezani sa anjonima slabih kiselina. Metalni katjoni vezani sa anjonima jakih kiselina e prolaziti kroz kolonu. Ca(HCO3)2 MgSO4 CaCl2 NaHCO3 Na2SO4 + H-R CO2 (rastvoren) + MgSO4 CaCl2 CO2 (rastvoren) + Na2SO4 Ca - R

Na - R

Preporuljivo je da se aeracijom uklanja rastvoreni CO2 nastao tokom ovog procesa, kako bi se spreili problemi vezano za koroziju. Slikom 3.5 je prikazana primena izmene jona kod uklanjanja bikarbonata sa aeracionim tornjem za odstranjivanje CO2.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

24

Slika 3.5 Primena jonske izmene za uklanjanje bikarbonata

3.4 Potpuna dejonizacija


Ako se zahteva potpuna dejonizacija, jako kiseli katjonski izmenjivai u H-R obliku su praeni jako baznim izmenjivaima jona u OH-R obliku. Za uklanjanje CO2 izmeu jonskih izmenjivaa je potrebna aeracija (ili vakum). Katjonska izmena: Ca(HCO3)2 MgSO4 CaCl2 + NaHCO3 Na2SO4 CO2 (rastvoren) H2SO4 HCl CO2 (rastvoren) H2SO4 + + + + + Ca-R Mg-R Ca-R Na-R Na-R

H-R

Anjonska izmena: H2SO4 HCl + R-OH SiO2

H2 O +

R-SO4 R-Cl R-HSiO3

Kako bi se smanjio utroak NaOH za regeneraciju anjonskog izmenjivaa, pre jako baznog anjonskog izmenjivaa moe se upotrebiti slabo bazni anjonski izmenjiva. Slabo bazni anjonski izmenjiva ima vei kapacitet i lake se regenerie nego jako bazni anjonski izmenjivai. Slika 3.6 ematski prikazuje sistem demineralizacije.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

25

Slika 3.6 ematski prikaz pogona za demineralizaciju vode

3.5 Hemijske metode


Pored tehnologija opisanih u delu 2.1 flokulacije i koagulacije hemijske metode su: taloenje, neutralizacija, oksidacija i redukcija. Dodatkom rastvorljivog reagensa vodi obrazovae se nerastvorljiva nepoeljna jedinjenja. Uobiajeno, dodatkom krea (Ca(OH)2), postie se efekat omekavanja vode, rezultat toga je taloenje kalcijumovih, mogue i magnezijumovih jona sa nosiocima tvrdoe. Istaloeni materijal se uklanja koagulacijom, flokulacijom, sedimentacijom i/ili filtracijom.

3.5.1 Taloenje
Uklanjanje prolazne tvrdoe: Ca(OH)2 + Ca(HCO3)2 Ca(OH)2 + Mg(HCO3)2 2 CaCO3 (vrsti) + 2 H2O CaCO3 (vrsti) + MgCO3 + 2H2O

Kre u viku: Ca(OH)2 + MgCO3

CaCO3(vrsti) + Mg(OH)2(vrsti)

Na primer, ako je koncentracija reaktanata tano podeena mogue je da e konana tvrdou biti izmeu 1 - 1.5 dH. Slika 3.7 prikazuje proces poznat kao "brza dekarbonizacija". Ovo je neprekidan proces omekavanja vode kreom, gde voda u fluidiziranom sloju dolazi u kontakt sa kreom. Neprekidnim ubacivanjem krea i obezbeivanjem inicijalnih estica (kristalnih klica) pospeuje se formiranje granula nerasvornog kalcijumkarbonata veliine oko 2.5 mm. Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda 26

Slika 3.7 Neprekidni proces omekavanja dodavanjem krea Prolazna tvrdoa se takoe uklanja dodavanjem NaOH kao to sledi: 2NaOH + Ca(HCO)3 CaCO3(vrsti) + Na2CO3 + 2H2O

Dalje smanjenje tvrdoe postie se odklanjanjem stalne tvrdoe sa NaCO3 kao to je prikazano. Slino, dodatak jona kalcijuma e taloiti fluoride kao to sledi: Ca2+ + 2F- CaF2 (vrsti)

Fosfati se mogu taloiti uz dodatak soli gvoa ili aluminijuma: Fe3+ + PO43- FePO4 (vrsti)

Stalna tvrdoa u obliku jona kalcijuma i magnezijuma vezanih sa hloridima i sulfatima moe se odstraniti uz dodatak natrijumkarbonata kao to sledi: Na2CO3 Na2CO3 + + CaSO4 CaCl2 Na2SO4 2NaCl + + CaCO3(vrsti) CaCO3(vrsti)

Uklanjanjem stalne tvrdoe konana tvrdoa je izmeu 1.5 i 3.0 dH.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

27

3.5.2 Neutralizacija
Mogu se koristiti sledee metode neutralnog pH: Karbonatna kiselost: CO2 + NaOH CO2 + Ca(OH)2 CO2 + CaCO3 CO2 + Na2CO3 Alkalna voda (manjak CO2): Ca(OH)2 + CO2 Ca(HCO3)2 za neutraloizaciju srednje kiselih ili baznih voda do NaHCO3 Ca(HCO3)2 Ca(HCO3)2 NaHCO3

3.5.3 Oksidacija
Pri obradi vode za pie, uglavnom se oksidacija koristi za dezinfekciju, pogledajte deo 4.2.

3.6 Membranska filtracija


Pod membranskom filtracijom se podrazumeva potiskivanje rastvora kroz poluprop. membranu pod pritiskom. Tokom ovog procesa niskomolekulske frakcije prolaze kroz membranu dok se visokomolekulska jedinjenja zadravaju i koncentriu. Parametar koji se odnosi na svojstva odvajanja membrane je "granica propustljivosti". Pojam "granica propustljivosti" se odnosi na molekulsku masu najmanjih molekula koji se zadrava na poleini membrane. U praksi se esto pojavljuju razlike za "granica propustljivosti" a to se objanjava idealnim uslovima pod kojima je ona odreivana. Membranska filtracija je podeljena na razliite tipove filtracije u ovisnosti od nepropustljivosti membrane kao i da li se proces pokree pritiskom ili elektrinim pogonom. Procesi koji se pokreu pritiskom su mikrofiltracija, ulztafiltracija i nanofiltracija i reversna osmoza.

3.6.1 Mikrofiltracija
Za mikrofiltraciju "granica propustljivosti" je izmeu 300000 i 1000000. Ovim procesom se odvajaju jedinjenja sa veliinom estica manjom od 0.2 m. Pritisak koji se obino primenjuje je u opsegu 0.1 0.5 MPa;

3.6.2 Ultrafiltracija
Za ovu metodu se koriste membrane sa granicom propustljivosti" izmeu 500 i 300 000. Ovim procesom se odvajaju jedinjenja u opsegu 0.001 0.1 m. To zahteva radni pritisak od 0.2 do 1.5 MPa;

3.6.3 Nanofiltracija
Ova metoda predstavlja odvajanje pomou membrana koje su po karakeristikama izmeu ultrafiltracije i reversne osmoze. Zahtevani radni pritisak za ove membrane je izmeu 2 i 4 MPa i daju vii protok nego membrane kod reversne osmoze, ali s druge strane nanomembrane imaju manju sposobnost odvajanja nego membrane reversne osmoze;

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

28

3.6.4 Reversna osmoza


Reversna osmoza koristi membrane sa najmanjom propustljivosti. Membrane ovog tipa imaju "granicu propustljivosti" manju od 500, to znai da zahtevaju vei pritisak, obino izmeu 2 i 8 MPa. Membrane kod reversne osmoze imaju sposobnost razdvajanja jona i molekula manjih od 0.001 m. Koriste se za desalinizaciju morske vode i rekuperaciju metalnih jona. Poslednjih godina su razvijene metode reversne osmoze pod visokim pritiskom od 20 do 25 MPa, koje se koriste kod izluivanja iz zemljista.

Slika 3.8 Opsezi razdvajanja za razliite tipove membranske filtracije Preduslov za reversnu osmozu je da primenjeni radni pritisak prevazilazi osmotski pritisak vodenog rastvora. Kada se koristi filtracija reversnom osmozom, osmotski pritisak, vode koja je u procesu, poveava se shodno koncentraciji. Filltracija se moe primenjivati samo dok primenjeni pritisak prevazilazi osmotski koji zavisi od koncentracije rastvorenih materija u dolazeoj vodi.

3.6.5 Tehniki detalji membranske filtracije


Tehniki problemi membranske filtracije uglavnom se odnose na oteenja membrane i potekoe oko dostizanja nivoa koncentracije kod filtracije reversnom osmozom. Jedan od problema je visok osmotski pritisak tretirane vode. Kada se membrane zaprljaju proces filtracije se mora zaustaviti da bi se membrane oistile. To se obino izvodi automatski na odreeni interval ili kontrolom protoka filtrata. Membrane za mikrofiltraciju sa relativno velikim otvorima pora su vie osetljive, vie se zapuavaju nego membrane koje se koriste kod ultrafiltracije mada se moe obezbediti povratno ispiranje membrana. Povratno ispiranje iziskuje povratni protok kroz membran filter u odreenim intervalima kako bi se pore membrane oistile, povratno ispiranje ne zamenjuje pranje membrana. Kapacitet filtera se efektivno smanjuje jer se odreeni deo vode ili permeata koristi za povratno ispiranje. Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda 29

Membrane se smetaju u module i mogu biti konstruisane na razliite naine, najee su cevaste, spiralne, ploaste, ramske i uplje vlaknaste membrane. Poslednje se sastoje od brojnih tankih cevi smetenih u modulu. Generalno, vea povrina koja se moe dobiti po modulu smanjuje cenu membrana, u isto vreme podlonost oteenjima od strane estica se poveava.

Slika 3.9 ematski prikaz cevastog membranskog modula Odreeni tip membrana moe biti osetljiv na ekstremne uslove pH, a posebno u kombinaciji sa visokom tempeaturom. U poslednje vreme se sve vie koriste keramike membrane zbog njihove otpornosti prema visokoj temperaturi u kombinaciji sa visokim / niskim pH kod mikrofiltracije i ultrafiltracije. Membrane sa visokom hemijskom otpornou su aktuelne kod nanofiltracije i reversne osmoze. Ulja i relativno krupnije estice moraju prethodno biti uklonjene da bi se smanjio rizik od oteenja i unitavanja membrana. Slika 3.11 prikazuje princip rada koji se zahteva za pogon obrade uz upotrebu membrana.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

30

Slika 3.10 ematski prikaz modula sa spiralnim namotajima

Slika 3.11 Princip pogona obrade uz primenu membrana

3.6.6 Elektrodijaliza
Elektrodijaliza je primer voenja membranskog procesa uz elektrinu energiju u kome se deava selektivni transport anjona i katjona kroz membranu. Membrane, koje dozvoljavaju prolazak pozitivno nabijenih katjona su negativnog naboja. Membrane koje dozvoljavaju 31

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

prolazak negativno naelektrisanih anjona su pozitivnog naboja.

Obradom vode elektrodijalizom podrazumeva se smanjenje koncentracije jona jednog parcijalnog naboja i poveanje koncentracije jona drugog parcijalnog naboja. Naboji se odvajaju jedan od drugog selektivnom membranom. Gubitak jona fluida nazvan je irenje dok se primanje jona naziva koncentrisanje. Struktura elija za elektrodijalizu je prikazano na slici 3.12.

Slika 3.12 Elektrodijaliza slane vode Osim jona, kroz membrane prolazi i voda. Transport vode se razlikuje od drugih fluida i ponekad se mogu javiti problemi oko dostizanja koncentrisanosti. Kod koncetrisanja kiselina anjon - selektivne membrane moraju biti prilagoene za to. Proputanje neto vodonikovih jona se deava kroz anjon - selektivnu membranu dok se koncentracija kiseline poveava na mestu koncentrisanja. Na tritu postoje membrane sa slabim transportom vodonikovih jona. Kompletno instalisanje esto podrazumeva jednu ili par stotina elija sa efektivnim prostorom od 0.2 do 0.5 m za svaku membranu. Membrane se odvajaju ramom kroz koji se fluid transportuje u eliju. Razmak izmeu membrana obino je izmeu 0.5 i 1.5 mm. Da bi se izbeglo zapuavanje, bitno je da voda pre ulaska u eliju za elelktrodijalizu ide na predfiltraciju. Postoji aktuelna granica gustine toka svakog fluida. Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda 32

3.7 Isparavanje
Isparavanje se primenjuje za odvajanje isparljivih rastvaraa od rastvorenog materijala, koristi se isparljiva faza kako bi se postiglo razdvajanje. Za obradu vode primenjuje se postupak zagrevanja sirove vode do pare koja se potom kondenzuje. Rastvorene soli se zadravaju u rastvoru, koji postaje jo koncentrovaniji i izbacuju se u struji efluenta. Pogonska sila za proces je toplotna energija koja je potrebna za grejanje vode do take kljuanja i za dostizanje promene iz tene faze u parnu. U veini sluajeva za dobijanje energije je potrebna promena faze. Zahtevana energija moe biti raunata kao to sledi: specifini toplotni kapacitet vode je 4.19 KJ/kg /C pa je potrebna energija od 335 MJ za podizanje temperature 1 m vode sa 20 do 100C, latentna toplota isparavanja vode je 2.26 MJ/kg, zato se za promenu 1m vode od tene do gasovite faze zahteva 2260 MJ, ukupna toplotna energija za isparavanje 1 m vode je 2595 MJ. Upotrebom velikog broja tehnika regeneracije, aktuelni zahtevi za energijom su znatno manje ovisni o dizajnu opreme, dok se stepen regeneracije toplote postie kada se vodena para kondenzuje. Slika 3.13 prikazuje metodu isparavanja uz upotrebu kompresora na elelktrini pogon kako bi se postigla regeneracija toplote koristei se tehnikom koja se tie mehanike rekompresije pare. Takvi sistemi mogu funkcionisati uz potronju energije od 54 MJ/m. Razliiti tipovi metoda isparavanja su: isparavanje u tankom sloju, toplota se prenosi na tanak sloj tenosti nanesene preko zagrevane povrine, komora za isparavanje, toplota se prenosi na ukupnu zapreminu tenosti koja isparava, trenutno isparavanje, toplota se prenosi na vodu pod pritiskom koja trenutno kljua a to se deava kad se pritisak smanji. Posledica uklanjanja vode isparavanjem je poveanje koncentracije rastvorene vrste komponente u tenoj fazi. Potronja goriva i vode je od ekonomskog interesa, pa veina sistema zadrava vodu u odeljenju zagrevanja koja moe posluiti za recirkulaciju kroz greja, sve dok rastvorene vrste komponente ne dostignu proopisani nivo. Treba se odluiti izmeu male zapremine, visokog sadraja rastvorene vrste komponente sa prisutnim rizikom od kamenca i korozije, i velike zapremine a niskog sadraja vrste komponente ali visoke cene kotanja vode, energije i efluenta. Izbor materijala zavisi od tenosti koja e isparavati i odreuje se s naroitom panjom zbog potencijalne korozije koja bi se mogla desiti naroito kod viih koncentracija. Posebno treba obratiti panju u sluaju prisustva hlorida, kada se zahteva upotreba specijalnih materijala.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

33

Slika 3.13 Metoda preiavanja vode isparavanjem uz primenu mehanike regeneracije pare

U toku procesa isparavanja mogu se javiti sledei problemi: Trenutno kljuanje se deava kada je povrinski napon koncentrovane tenosti visok, tako se ograniava formiranje mehuria. Konano, pritisak pare prevazilazi povrinski napon i deava se trenutno kljuanje, tokom koga kapljice prelaze iz tene faze u parnu fazu. Konaan kondezat postaje kontaminiran, ako se kapljice koje sadre rastvorene vrste materije prenesu u kondenzator.

U isparivau se stvara pena, naroito ako voda potie od regeneracije ili ako sadri povrinski aktivne materije. Pena moe ispuniti ispariva i prouzrokovati kontaminaciju pare kapljicama sirove vode a konano i kondenzata. Upotreba antipenuavca ovaj rizik svodi na najmanju moguu meru. Kamenac se formira taloenjem sloja vrste faze na zagrevanim povrinama. Time je smanjena efikasnost zagrevanja, samim tim i pogona. Kamenac se svodi na najmanju moguu meru ograniavanjem koncentracije vrste komponente u isparivau uz upotrebu hemijski modifikovanih sredstava.

Procesom isparavanja, sve prisutne isparljive komponente iz sirove vode pojavie se u kondenzovanoj vodi. Ukoliko je prisutna takva kontaminacija bie neophodan predtretman vode uz aktivni ugalj ili reversnu osmozu.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

34

NAKNADNI POSTUPCI PREIAVANJA

4.1 Dezinfekcija fizike metode


Dezinfekcijom se obezbeuje da voda za potrebe proizvodnje ne sadri tetne mikroorganizme. Za razliku od sterilizacije, iji je cilj da se unite svi mikroorganizmi, dezinfekcija se koristi za unitavanje patogenih mikroorganizama. Razliite metode dezinfekcije mogu biti podeljene u dve grupe: fizike i hemijske. Koriste se tri razliita fizika principa za dezinfekciju ulazne vode: zagrevanje, mikrofiltracija, radijacija.

4.1.1 Dezinfekcija zagrevanjem


Voda se zagreva kao bi se unitili mikroorganizmi (na 100C veina e biti unitena). Mada se vei deo energije moe rekuperisati upotrebom izmenjivaa toplote, potronja energije je velika u poreenju sa drugim procesima. Dodatni problem se moe javiti zbog prisustva drugih kontaminirajuih materija koje pokazuju neeljene promene pri zagrevanju. Spore nee biti unitene zagrevanjem. Ako se zahteva sterilizacija mora se izvoditi na 120 C.

Slika 4.1 Princip postupka membranske filtracije u svrhu dezinfekcije

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

35

4.1.2 Mikrofiltracija
Mikrofiltracija se koristi za odvajanje mikroorganizama od ulazne vode. Voda prolazi kroz membranu dok se na njoj mikroorganizmi zadrava. Slika 4.1 Spore mogu proi kroz membrane veliine pora 0.45 m, ali e i one biti zadrane na membrani sa porama od 0.2 m.

4.1.3 Zraenje
Zraenje se moe primeniti za dezinfekciju vode. Pored radioaktivnog zraenja, UV svetlo sadri dovoljno energije za dezinfekciju. Pokazalo se da UV zraenje na 254 nm daje najbolji efekat protiv mikroorganizama. U principu unitava DNA molekule i tako daje odline rezultate protiv bakterija i gljivica. Oprema se sastoji od cevi za pranjenje ivinih para, uz napajanje strujom visokog napona, postavljene u plat od nerajueg elika u kome se vri obrada vode dok struji. UV senzor je lociran na zidu plata detektujui UV zraenje i u najudaljenijem mestu u cevi, ime se omoguava registrovanje bilo kakvog naruavanja radnih karakteristika. Primer za to bi bila razgradnja neistoa sa cevi. Pojedinani ureaji vre obradu vode protoka do 450 /h u zavisnosti od zagaenja. Ve m i kapacitet zahteva ugradnju viecevnog sisitema. Zbog ogranienog radnog kapaciteta i karakteristika emisije, konstrukcijom opreme mora se osigurati dobro meanje vode i izbei svaki zaklon od zraenja - senke. Doza UV zraenja koju organizam prima, meri se kombinacijom inteziteta radijacije merenog u mJ /cm i vremena. Efekat zraenja na individualni organizam se meri kao energija u mJ/cm, potrebna da se broj organizama prisutnih u vodi smanji za deset puta, a izraava se kao vrednost D10. E. coli se esto koristi kao indikator bakterija, pokazalo se da e se energijom zraenja od 5.4 mJ/cm njeno prisustvo smanjiti za 99%. Treba napomenuti da je vrednost D10 specifina za svaki pojedini organizam. Za specifikaciju UV sterilizatora su relevantni sledei faktori: obrada pri maksimalnom protoku, prenosivost kroz fluid koji se obrauje, ako je u pitanju voda uticae mutnoa, rastvoreni joni, naroito mangan i gvoe kao i prisustvo organskih materija, nivo i priroda zagaenja kako bi se sa sigurnou odredio uinak UV izvora i uskladila D10 vrednost za najotpornije organizme. S vremenom oprema se degradira. Vremenom izlazni signal UV lampe slabi, i uobiajeno je zameniti na svakih 4000 do 8000 h u ovisnosti od primenjenog tipa. Moderne konstrukcije ukljuuju mehanike brisae kako bi se prevaziao i problem zaprljanosti povrina cevi. Metode fizike dezinfekcije nemaju trajni uticaj, zato je vano da oprema koja dolazi u kontakt sa preienom vodom ne bude kontaminirana.

4.2 Dezinfekcija - hemijske metode


Voda se dezinfikuje uz dodatak odgovarajuih hemikalija, koje deluju kao oksidujua sredstva. Neka od hemijskih sredstava, koja mogu biti upotrebljena su: hlor, natrijumhipohlorit, hlordioksid, vodonikperoksid i ozon. Hemikalije, nasuprot fizikim metodama i nakon obrade imaju uticaj jer se zadravaju u vodi. Poto mogu davati nepoeljan Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda 36

priukus vodi i pivu, pre upotrebe bi ih trebalo uklanjati a za tu svrhu se moe koristiti filter sa aktivnim ugljem (pogledati sliku 4.4).

4.2.1 Hlor
Hlor se obino koristi za dezinfekciju vode za pie. U vodi reaguje formirajui hipohloritne jone. Negativan uticaj hlora je formiranje zagaujuih hlorovanih organskih jedinjenja u vodi, primer su huminske kiseline. Zakonsko ogranienje se zasniva na postavljanju maksimalne granice za jedinjenja kakva su trihlormetani i hlorfenoli. Za otkrivanje ovakvih nepoeljnih produkata hlorisanja koristi se aktivni ugalj. Da bi se izbegla ponovna kontaminacija u aktivnom uglju ne sme biti mikroorganizama, to zahteva periodino pranje na oko 24h proputanjem pare ili tople vode.

4.2.2 Hlordioksid
Odmah na poetku trea naglasiti da je hlordioksid eksplozivan gas kad se nalazi pod pritiskom zato se uglavnom nikad ne transportuje, ve se proizvodi na licu mesta. Kao proizvod moe da se dobije u vodenom rastvoru ili kao gas. Proizvodi se iz kiselog rastvora natrijum hlorita (NaClO2) ili natrijum hlorata (NaClO3). Za proizvodnju ClO2 postoji nekoliko reakcija: 1) 2) 3) 4) 2NaClO2 + Cl2 2ClO2 + 2NaCl
(reakcija hlorita sa hlorom)

5NaClO2 + 4HCl 4ClO2 + 5NaCl + 2H2O 2NaClO2 + Na2S2O8 2ClO2 + 2Na2SO4


(reakcija hlorita sa natrijumpersufatom)

(reakcija hlorita sa hlorovodoninom kiselinom prilino opasna reakcija)

2NaClO2 + HCl + NaOCl 2ClO2 + 2NaCl + NaOH

(reakcija +hlorita sa hlrovodoninom kiselinom i natrijum hipohloritiom)

Hlordioksid je jako oksidaciono sredstvo i dezinficijent. Prednost je u tome to je smanjeno stvaranje organskih jedinjenja. Poto se radi o nestabilnom gasu, stvara se na mestu upotrebe meanjem rastvora natrijumhlorita i hlorovodonine kiseline (reakcija 2) ubrizgavanjem u struju vode (pogledati sliku 4.2 i 4.3) konane koncentracije izmeu 0.1 i 0.4 mg/l. Da bi se smanjile potencijalne opasnosti u procesu bi trebalo koristiti relativno razreeni rastvore kao 9 % rastvor HCl i 7.5 % rastvor natrijumhlorita. Mada se koriste koncentrovani rastvori kako bi se smanjila cena kotanja i to 30% HCl i 25% natrijumhlorit. Reakciju 2 bi trebalo sprovoditi u kiselim uslovima, da bi se izbeglo formiranje NaCl. Kao jako oksidujue sredstvo, hlordioksid e uticati na taloenje gvoa i mangana. Pored njegovog delovanja kao oksidujueg sredstva, hlordioksid slui i za otklanjanje neprijatnog mirisa. Hlordioksid deluje mnogo bre i ima trajnije dejstvo nego sam hlor. Takoe, hlordioksid je otrovan, obino se razlae do natrijumhlorida i ne stvara neeljena jedinjenja u vodi.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

37

Slika 4.2 Hlordioksid Slika 4.3 prikazuje postupak proizvodnje ClO2 kao i sistem njegovog ubacivanja pri obradi vode. Treba napomenuti da bi optimalno vreme zadravanja vode u tanku posle ubacivanja sredstva bilo oko 15 minuta.

Slika 4.3 Tok dijagram procesa stvaranja ClO2 i sistem ubacivanja

4.2.3 Ozon
Ozon je troatomna molekula kiseonika koji se uobiajeno proizvodi prolaskom suvog vazduha ili istog kiseonika kroz elektrino polje visokog napona opsega od 6 do 18 kV. Uobiajena oprema podrazumeva: kompresor za vazduh i sunicu, izvor kiseonika iz rezervoara ili iz generatora, ozon reactor, rastvaranje ozona ukljuujui reakcioni tank, 38

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

jedinica za razgradnju ozona kako bi se spreilo njegovo isputanje u atmosferu.

Koncentracija ozona u gasu iz reaktora je od 2 do 12% u ovisnosti da li se koristi vazduh ili isti kiseonik. Iz ove smee 80 do 90 % ozona moe biti rastvoreno u vodi, ostatak se mora razgraditi pre isputanja u atmosferu. Ozon je jak oksidans i reaguje sa nekoliko organskih i neorganskih supstanci. Ozon takoe deluje kao jako dezinfekciono sredstvo. Uobiajeno je da se ozon koristi za eliminaciju stranog ukusa, odnosno mirisa iz vode i smanjenje boje, naroito u UV oblasti. Ovo je zasnovano na sposobnosti ozona da reaguje selektivno sa onim supstancama, koje prouzrokuju miris i neistoe u vodi. Ozon takoe oksiduje gvoe i mangan, i omoguava njihovo uklanjanje filtracijom ili sedimentacijom. Koncentracija ozona na izlazu iz reaktora obino se kontrolie i odrava na vrednosti oko 0.4 mg/l. U ovisnosti od kvaliteta obraivane vode, ozon se dodaje u koncentraciji od oko1 g/m vode. Ukoliko se ozon dodaje iz drugih razloga, kao to je odklanjanje gvoa i mangana, dodaje se neto vie i to znai od 13 g/m, dok vreme odigravanja reakcije mora biti produeno od etiri do oko petnaest minuta. Potronja e biti mnogo vea od uobiajene potronje od 1-2 g/m, ako se voda tretira ozonom pre bilo kakve druge obrade. Primenom gore navedenih koliina, dolazi do razgradnje dela organskog materijala i smanjenja broja molekula. Ovo znai da e organske materije u vodi biti upotrebljivije za mikroorganizme i poveavnje ukupnog organskog ugljenika, postoji opasnost od porasta mikroorganzama na mestu delovanja. Uobiajeno je da postupak ozonizacije sledi filtracija preko aktivnog uglja, kako bi se smanjio organski ugljenik i uklonio preostali ozon iz vode pre upotrebe. Veoma je vano da se osigura razgradnja ozona u izduvnom gasu pre isputanja u atmosferu. Razgradnja se postie na temperaturi od 350C. Kod veih pogona ozona, kapaciteta veeg od 200 m/h zahtevi za energijom se minimiziraju podeavanjem regeneracije toplote. U isputenom gasu ne sme biti vie od 0.1 mg/l ozona. Energija potrebna za proizvodnju ozona e zavisiti od toga da li se koristi vazduh ili kiseonik za napajanje na odreenoj frekvanciji elektrinog polja. Rad pogona na visokim frekvancijama primera radi 600 Hz, pokazuje porast u proizvodnji ozona i smanjenju potronje snage poredei to sa radom pri standardnoj frekvenciji od 50 Hz. Slede podaci za uobiajenu utroke u pogonu proizvodnje ozona: 18 kWh /kg za proizvodnu jedinicu na 50 Hz koristei vazduh kao sirovina za napajanje, 13 kWh/kg za proizvodnu jedinicu na 600 Hz koristei vazduh kao sirovina za napajanje, 6 kWh/kg za proizvodnu jedinicu na 600 Hz koristei kiseonik kao sirovina za napajanje. Dodatna snaga e biti zahtevana za dodatne delove opreme na primer kao to su ureaji za suenje vazduha i kompresori.

4.2.4 Vodonik peroksid


Vodnik peroksid je manje reaktivan od ozona. Sastoji se od dva vodonikova i dva kiseonikova atoma. Vodonik peroksid se nakon odreenog vremena razlae u vodi u ovisnosti od uslova, temperature, prisustva aktivnih materija. Dejstvo se moe aktivirati UV -svetlom.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

39

4.2.5 Tretman aktivnim ugljem


Aktivni ugalj je nepolarno apsorpciono sredstvo koje ima sposobnost da hvata nepolarne molekule. Specifina povrina aktivnog uglja varira izmeu 200 i 3000/g u ovisnosti od m sirovine i metode proizvodnje. Najee korieni aktivni ugalj ima specifinu povrinu izmeu 1000 m/g i veliinu pora izmeu 30 i 150 . Teorijski, cela povrina aktivnog uglja bi trebala biti nepolarna, ali usled autooksidacije na povrini se formira sloj oksida. Kiseonik koji se vezuje na povrini u obliku razliitih kompleksa ugljenikovih oksida, ini povrinu blago polarnom. Ovo nije nedostatak jer su mnoga organska jedinjenja slabo polarna. Druge promene polarnosti povrine mogu se desiti u proizvodnom procesu ili posle tretmana sa ugljem, kiselog pranja ili impregnacije. Ovim metodama apsorpciona sposobnost moe biti usmerena prema specifinom opsegu, gde e ugalj vie ili manje apsorbovati odreeni tip jedinjenja. Kod tehnologije preiavanja vode, aktivni ugalj se uglavnom koristi za preiavanje vode sa niskim sadrajem supstanci koje e se apsorbovati, primer za to su organska jedinjenja. Ova tehnika se moe koristiti u kombinaciji sa drugim tehnologijama, kao to je otklanjanje neistoa poput jedinjenja hlora koja su rezultat hemijske dezinfekcije. Tabela 4.1 daje prikaz jedinjenja koja aktivni ugalj bolje ili slabije apsorbuje. Tabela 4.1 Apsorpcione karakteristike pri filtraciji aktivnim ugljem Supstance koje se dobro apsorbuju Aromatski rastvarai Hlorovana aromatska jedinjenja Fenoli i hlorofenoli Polinuklearna aromatska jedinjenja Pesticidi i herbicidi Hlorovana nearomatska jedinjenja Ugljovodonici visoke molekulske mase Supstance koje se slabo apsorbuju Alkoholi Ketoni niske molekulske mase, kiseline i aldehidi Jedinjenja veoma velike molekulske mase ili koloidna organska jedinjenja Alifatina jedinjenja male molekulske mase Acetonaftalin, benzopiren itd. DDT, aldrin, hlordan, BHC bihlorovani ugljovodonici, heptahlor itd Ugljen tetrahlorid, hloralkil-etri, heksahlorbutadien, itd Boje, benzin, amini, huminske kiseline Benzen, toluen, nitrobenzen itd. Polihlorovani bifenoli, hlorobenzen, hloronaftalin

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

40

Vremenom, ugalj e se zasititi apsorbovanim materijalom. Apsorpciona mo moe se povratiti regeneracijom uglja pogodnim medijumom kao to je para pod niskim pritiskom. Takoe upotrebom pare ubijaju se bakterije koje imaju sklonost nagomilavanja na ulazu u filter. Nakon dueg vremena, neophodno je odstraniti ugalj zbog reaktivacije i sortiranja od strane ovlaenog dobavljaa ili kompanije specijalizovane za taj posao. Slika 4.4 daje prikaz tipinog filtera sa aktivnim ugljem.

Slika 4.4 Tipian filtar sa aktivnim ugljem

4.3 Deaeracija
Deaeracija se koristi za otklanjanje neeljenih gasova iz vode, na primer, u procesu proizvodnje piva. U procesima proizvodnje piva najee se primenjuje otklanjanje kiseonika iz vode pri fermentaciji donjeg vrenja. Deaeracija se obino izvodi prolaskom inertnog gasa ili pare kroz vodu. Uobiajenim metodama deaeracije je mogue smanjiti sadraj kiseonika ispod 0.05 mg/l. Ureaj za izdvajanje gasa, obino sadri pakovanu kolonu kroz koju se voda cedi nadole i sree sa inertnim gasom koji struji nagore. Da bi se postigla ravnotea, kiseonik prelazi iz vodene faze u gasnu (pogledati sliku 4.5) Posredstvom pakovanja kolone prenoenje gasa se poboljava zbog velike kontaktne povrine tenosti i gasa. Osim inertnog gasa, para se moe iskoristiti za podizanja temperature a tada je rastvorljivost kiseonika u vodi veoma niska i proces uklanjanja kiseonika veoma brz. Potronja energije je takoe velika, primena visoke temperature znai da je voda toplotno obraena kao i deaerisana.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

41

Slika 4.5 Ureaj na principu prolaska gasa za deaeraciju vode Druga mogunost je upotreba deaeracionih grejaa, koji rade pri vioj temperaturi i pritisku zasiene pare to dozvoljava prenos neeljenih gasova u parnu fazu. Alternativno, moe se koristiti smanjen pritisak tamo gde se pritisak vode na odreenoj temperaturi smanjuje blizu pritisku zasiene pare. Pod ovim uslovima, neeljeni gasovi zajedno sa malom koliinom vode isparavaju i mogu se odstraniti vakum pumpom. Druga tehnoloka metoda koja dobija na znaaju je odvajanje membranom. Membrane sa velikom propustljivou za neeljene gasove dovode se u kontakt sa vodom. Gas se proputa iz tenosti direktno kroz poroznu membranu u gasnu fazu (pogledati sliku 4.6) Odvajanje je veoma selektivno zbog visoke propustljivosti membrane za ove gasove.

Slika 4.6 Deaeracija pomou membrane Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda 42

PRAKTINA PRIMENA OBRADE VODE

5.1 Uopteno
Neke industrije koriste sopstvene podzemne izvore, vode iz bunara, povrinske vode reka ili jezera, kao i obraenu vodu obino iz gradskih pogona za obradu vode. Podzemne vode obino nisu zagaene i mogu se koristiti uz jednostavnu obradu. Slede primeri posebnih metoda obrade koji se koriste u proizvodnji vode iz razliitih izvora. Voda za pie iz gradskih pogona za obradu vode esto se direktno koristi u prehrambenoj industriji. Obrada vode vri se prema standardima za proizvodnju vode za pie koji su obino prilagoeni odreenim proizvodnim procesima. Izvori pitke vode mogu biti povrinski ili podzemni. Problemi nastaju ako je sirova voda loeg kvaliteta. Voda iz gradskih pogona za obradu vode obino je dezinfikovana hlorisanjem, to moe proizvesti miris i ukus koji se prenosi i u gotov prehrambeni proizvod, pa se stoga moraju odstranjivati iz vode. Ovo je naroito vano u proizvodnji piva i bezalkoholnih pia. Problemi se javljaju kao rezultat delovanja hlora na huminske kiseline kojih ima u tragovima u obraenoj vodi, a koje su inae uvek prisutne u kiselim povrinskim vodama.

5.2 Obrada podzemne vode 5.2.1 Podzemna voda dobrog kvaliteta


Podzemna voda dobrog kvaliteta obino zahteva samo aeraciju po principu kaskada ili u tornju za aerisanje, kako bi se poveao sadraj kiseonika u vodi i uklonilo svo gvoe. Aerisana voda se sakuplja u tank i dezinfikuje pre upotrebe oksidantom kakav je ozon. Ukoliko je gvoe prisutno u koliini od 1-2 mg/l, sirova voda se filtrira kroz peane filtre.

Slika 5.1 Obrada podzemne vode dobrog kvaliteta

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

43

5.2.2 Podzemna voda koja pored komponenata tvrdoe sadri gvoe i mangan
Ako podzemna voda sadri gvoe i mangan u visokoj koncentraciji i/ili prolaznu tvrdou potrebno je i vie procesa obrade. Voda se prvo aerie u kaskadama ili u aeracionom tornju. Da bi se odstranio mangan u vodu se uvode kalijum - permanganat, ozon i hlor. Kre se obino koristi za otklanjanje prolazne tvrdoe. Hladni kre - soda postupak moe se primeniti za uklanjanje stalne tvrdoe. Iako su razvijene i membranske metode ea je upotreba izmenjivaa jona uz katjonsku smolu regenerisanu u Na oblik. Izvodi se flokulacija vode, a talog se odstranjuje bistrenjem ili putem peanih filtara, kontrolie se pH a za dezinfekciju dodaje ozon. Slika 5.2 prikazuje metodu obrade podzemne vode koja sadri gvoe, mangan i komponente tvrdoe.

Slika 5.2 Obrada podzemne vode koja sadri komponente tvrdoe, gvoe i mangan

5.2.3 Vetake podzemne vode


Povrinska voda iz jezera ili reka moe prolaziti kroz zemlju, posebno gde dominiraju prirodni slojevi peska i ljunka kuda voda polako prolazi u zemlju formirajui izvore vetake podzemne vode. Tlo e imati ulogu peanog filtera a mikrobiolokom aktivnou tla odstranie se gvoe, mangan i nitrati. Mada se moe desiti da se neki od ovih elemenata reasorbuje ukoliko su prisutni u dubljim slojevima ljunka ili stena.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

44

5.3 Obrada povrinske vode

5.3.1 Povrinska voda dobrog kvaliteta


Povrinska voda dobrog kvaliteta moe da sadri suspendovane estice i takoe neto organskih materija, koje mogu biti odstranjene hemijskim tretmanom. Sezonsko optereenje vrstim suspendovanim materijama u obliku estica finog mulja je uobiajeno, prvo se odstranjuje u pogonu za odmuljivanje ili u taloniku, posle ega se vodi dodaju hemijski flokulanti kakvi su soli aluminijuma ili gvoa. Tako se u tanku za flokulaciju od estica mulja stvaraju flokule. Vee flokule se mogu odvajati u ureaju za bistrenje dok se finije odstranjuju na peanom filtru.Voda se dezinfikuje oksidirajuim sredstvima kao to je ozon. Slika 5.3 daje prikaz metode obrade povrinske vode dobrog kvaliteta.

Slika 5.3 Obrada povrinske vode dobrog kvaliteta

5.3.2 Povrinske vode sa organskim zagaenjem


Povrinske vode mogu sadravati komponente organskog zagaenja u koliini da je potrebna filtracija preko aktivnog uglja. Veliko sezonsko optereenje vrstim suspendovanim materijama se odstranjuje u posebnoj jedinici ili taloniku, hemijske supstance se uz brzo meanje dodaju u tank a hemijski talog se sakuplja u tanku za flokulaciju. Polielektrolit se dodaje da pospei taloenje pre nego voda ue u ureaj za bisternje, posle toga se voda filtrira kroz peane filtere. Ozon se dodaje kako bi se razloila organska jedinjenja pre filtera sa aktivnim ugljem. Posle filtera sa aktivnim ugljem, vri se dezinfekcija vode ozonom. Slika 5.4 daje prikaz metode obrade povrinske vode uz prisustvo organskih zagaivaa.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

45

Slika 5.4 Obrada povrinske vode koja sadri organsko zagaenje

5.4 Posebna obrada


Sirova voda sadri hloride, nitrate, fluoride a ta jedinjenja nije lako odstraniti, kao i druga jedinjenja koja nije mogue odstraniti uobiajenim procesima obrade pa se primenjuju jonski izmenjivai, elektrodijaliza, reversna osmoza, ultrafiltracija i isparavanje. Jonski izmenjivai, elektrodijaliza, reverzna osmoza i isparavanje su alternativni procesi i izbor zavisi od specifinosti uslova. Elektrodijaliza se obino koristiti kada je velika koncentracija rastvorenih vrstih komponenti. Nitrati, fluoridi i hloridi mogu se odstraniti reversnom osmozom i jonskim izmenjivaima. Natrijum se takoe moe odstraniti reversnom osmozom, jonskim izmenjivaima i isparavanjem. Huminske kiseline se mogu odstraniti preko aktivnog uglja posle tretmana ozonom. Fenoli se mogu odstraniti pomou filtera sa aktivnim ugljem. Teki metali kao to su kadmijum i hrom mogu se odstraniti taloenjem pomou krea, kao i uz pomo filtera sa ugljem a u krajnjem sluaju jonskim izmenjivaima. Olovo se takoe moe odstraniti taloenjem pomou krea i upotrebom jonskih izmenjivaa. Tabela 5.2 daje sumiran prikaz obrade vode koji se zahteva za odstranjivanje glavnih kontaminirajuih materija prisutnih u vodi.

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

46

Tabela 5.2 Tabela prikazuje metode odstranjivanja najee prisutnih kontaminirajuih materija u vodi

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

47

5.4.1 Voda za laboratorijske svrhe


Voda za laboratorijske svrhe moe da se dobije na nekoliko naina, a li se obino poinje od esmenske vode. Kvalitet esmenske vode je vrlo promenjliv i kada treba da se upotrebljava za laboratorijske svrhe mora prethodno da se preisti. esmenska voda obino sadri suspendovane estice (organske i/ili neorganske prirode) i rastvorne soli i jedinjenja organskog i/ili neorganskog porekla koje mogu znaajno da utiu na hemiski eksperiment, analitiki postupak ili sintetiki poduhvat. Na primer, samo neorganske soli, kojih u vodi ima od 300 ppm pa navie, u vodi generiu provodljivost od oko 600 S/cm (mikroSimensa po santimetru). Propisani i opte prihvaen standard o kvalitetu laboratorijske vode je dalo Ameriko drutvo za testiranje i materijale (American Society for Testing and Materials - ASTM) koje laboratorijsku vodu deli u tri tipa: Tip III: voda koja je dobra za pranje laboratorijskog posua, s tim to poslednje ispiranje sudova mora biti sa vodom s kojom e se raditi odreeni eksperiment ili postupak. Tip II: voda koja se koristi za eksperimente u biomedicini (histohemija, imunohemija) Tip I: voda koja se koristi za analitike svrhe, kliniku hemiju, elektzroforezu i slino.

Pored ovih tipova vode koristi se i istija voda za specijalne svrhe, pre svega za naunoistraivaki rad i za nju nema standardnih propisa. Tabela 5.3 Specufikacija za laboratorijsku vodu prema ASTM standardu ASTM Tip vode Provodljivost na 25C (S/cm) Otpornost na 25C (Mxcm.) Ukupni SiO2 (g/L) Ukupni organski ugljenik, TOC (g/L) Cloridi (g/L) Natrijum (g/L) I 0,056 18,2 3 50 1 1 II 1,0 1,0 3 50 5 5 III 0.25 4,0 500 200 10 10

5.4.2 istoa vode izraena preko provodljivosti i otpornost


U osnovi provodljivost je mera elektroprovodljivosti vode na 25C izraena u Simensima ili mikroSimensima na santimetar (S/cm). to je manje rastvorernih neorganskih soli u void to je provodljivost (konduktanca) manja, odnosno voda je istija. Najistija voda prema ASTM standard je voda tipa I koja ima provodljivost 0,056 S/cm. Otpornost vode je mera elektrine otpornosti vode izraena u Omima ili mikroOmima na santimetar (M*cm). to je manje rastvoerenih neorganskih soli u void to je otpornost vode 48

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

vea, pa samim tim je vea i njena istoa. Najistija voda prema ASTM standard je voda tipa I koja ima otpornost 18,2 M*cm. Provodljivost i otpornost vode se nalaze u obrnutoj srazmeri, reciprona vrednost provodljivosti je otpornost: Provodljivost = 1/Otpornost (0,055 = 1/18,2).

5.4.3 Kako da preistiti vodu za laboratorijske svrhe


Ni jedna metoda za preiavanje vode ne moe da proizvede laboratorijsku vodu oienu od svih kontaminanata. Samo kombinacija efektivnih i ekonominih metoda moe da proizvede laboratorijsku vodu zadovoljavajueg kvaliteta. Za proeiavanje vode korisiti se nekoliko metoda (metode su poreane od jeftinijih ka skupljim): (1) primarni tretman filtracija, (2) UV foto-oksidacija, (3) tretman na jonoizmenjivakim smolama, (4) membranska filtracija, (5) ultrafiltracija (6) reversna osmoza, (7) destilacija i (8) redestilacija. U tabeli 5.4 dat je opis efikasnosti pojedinih metoda. Tabela 5.4 Kontaminanti i efikasnost metode preiavanja
Primarni Reversna ta se odstranjuje tretman osmoza filtracija na aktivnom uglju Hlor Ca / Mg Krupne estice Fine estice Bakterije Virusi Nukleaze Pirogeni Rastvorne neorganske soli Rastvorne organske supstance Rastvoreni gasovi Dobro Odlino Dobro Odlino Odlino Odlino Odlino Dobro Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Dobro Odlino Odlino Odlino Jono izmenji vaki tretman Ultrafiltracija UV foto- Membranska Destilacija oksidacija filtracija

Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Odlino Dobro do Odlino Dobro Dobro Dobro do Odlino Dobro

Dobro

Odlino

Dobro

Mogu da zague ureaj za preiavanje Za ovaj sluaj kombinacija oznaenih metoda je naefikasnija, pojedinano nisu najbolje

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda

49

Primarni tretman ili pred tretman najee se primenjuje kod jako tvrdih voda ili tehnike vode primenom jonoizmenjivakih kolona i korienjem aktivnog uglja radi uklanjanja hlora, neorganskih soli i neistoa organskog porekla. Destilacija najstariji poznat metod za pripremu laboratorijske vode, ali i vrlo skup. Troi mnogo toplotne energije i troi mnogo vode za kondenzaciju vodene pare. Ovakva voda se koristi u laboratorijama manjih kapaciteta i za uobiajene analitike postupke, ali ako su zahtevi analitike visoki i koriste se hemikalije visoke istoe (chromatografic grade) obina destilovana voda nije pogodna jer je prljava. Redestilacija - poznat metod za pripremu laboratorijske vode visoke istoe, ali i najskuplji. Kao i destilacija troi mnogo toplotne energije i troi mnogo vode za kondenzaciju vodene pare. Ovakva voda se koristi u laboratoriskim postupcima gde su zahtevi za istou vode i hemikalija vrlo visoki kao u analitikim laboratorijama, molekularnoj biologiji ili mikrobiologiji. Reversna osmoza (RO) je postala nezaobilazna metoda za prirpemu laboratorijske vode. Iako ova metoda nije efikasna kao jonoizmenjivaka priprema vode ona se koristi jer je jeftina i jer se ureaj za RO lako isti i ponovo koristi. Ova metoda se esto nadopunjuje tretmanom vode sa UV zraenjem (254nm) koje vrlo efikasno eliminie sve ive mikroorganizme. esto se RO i UV tretman koriste kao predtretman za pripremu ultraiste vode. Dejonizacija je vrlo efikasan metod za uklanjanje svih vrsta soli iz vode. U sluaju pripreme ultraiste vode koristi se upravo ova metoda, a kao ulazna voda koristi se prethodno pripremljena voda metodom RO i UV ili destilovana voda. Primenom jonoizmenjivakih smola koje su pripremljene ba u svrhu pripreme ultraiste vode postie se elektroprovodljivost od svega 0.055 S/cm. Ultraista voda se nakon toga preiava sa aktivnim ugljem da bi se odstranile organske suspstance ija koncentracina ne sme da pree 10 ppb organskog ugljenika mereno TOC-em (TOC ureaj za merenje ukupnog organskog ugljenika Total Organic Carbon). Ovako pripremljena voda koristi se za finalno ispiranje staklarije i za analitike potrebe, na primer, za AA, HPLC, ICP, GC, TOC i slino. Ultrafiltracija je poseban tretman vode znaajan za biomedicinske laboratoriske svrhe jer uklanja bakteriske toksine, makromolekule, viruse, bakterije ili koloidne estice. Ovakva voda se esto koristi za elektroforezu ili za uzgajanje laboratoriskih kultura. UV foto-oksidaciaja poseban postupak sa UV lampom (185/254nm) koji je vrlo efikasan kod unitavanja (oksidacije) malih organskih molekula bakterija i virusa. Posledica ovakvog tretmana vode je da se dobija voda sa mane od 5 ppb organskog ugljenika mereno TOC-em. Sterilizaciona filtracija poseban vid ultrafiltracije koji otklanja sve estice, viruse i bakterije koje su vei od 0.2 Za ovaj postupak se koristi dejonizovana voda tip I (18.2 m. Mcm). Kod donoenja odluke koji tip vode vam treba uvek vodite rauna, na prvom mestu, za ta vam laboratoriska voda treba, na drugom mestu, koliko vam takve dode treba, a tek na treem mestu koliko sve to kota. 50

Ivan Greti, beleke za predavanja - Predmet: Hemija voda i otpadnih voda