Mentalna higijena

EMOCIJE SU SLOŽENI PSIH.

PROCESI KOJIMA SE IZRAŽAVA SUBJEKTIVNI ODNOS PREMA NEKOJ SITUACIJI, DOGAĐAJU ILI SAMOM SEBI. OSEĆAJI SE OSEĆAJU U KONTINUITETU A EMOCIJE U DISKONTINUITETU. DA BI OSOBA REAGOVALA NA NEKI STIMULANS MORAJU BITI ISPUNJENI USLOVI: MORA GA OPAZITI, PROTUMAČITI I ODREDITI NJEGOVU VAŽNOST. a) aktivir. dogadjaji b) sistem uverenja, racionalna i iracionalna c) emocije i reagovanja FIZIOLOŠKE PROMENE IZAZVANE SU: - AKTIVACIJOM EDNOKRINOG SISTEMA Ž. SA UNUTR. LUČENJEM: (ENDOKR. SISTEM SU: 1. NADBUBR. Ž-LUČI KORTIKOSTERONE KOJI UTIČU NA POVEĆANJE OTPORN. ORG. PREMA FIZ.POVREDAMA I DAJU OSEĆAJ SVEŽINE I SNAGE U ORG. SRŽ NADBUBR- ŽLEZDE LUČI ADRENALNIN, UBRZAVA PULS, PRITISAK) I ; 2. ŠTITNA Ž. – LUČI HORMON TIROKSIN, UBRZAVA METABOLIZAM I SVE ORG. FUNKCIJE. - AKTIVACIJOM VEGETATIVNOG SISTEMA: 1. SIMPATIČKI (SVE UBRZAVA) 2. PARASIMPATIČKI (SVE USPORAVA) STRAH JE EMOCIJA KOJE SE DOŽIVLJAVA KADA JE UGROŽENA NEKA NAŠA VREDNOST A NE MOŽEMO DA JOJ SE SUPRODT. I ZAKLJUČUJEMO DA TREBA DA SE UKOLNIMO. ON SE JAVLJA OVDE I SADA. KOGNITIVNA TRIJADA STRAHA: 1. DA NJEGA ILI VREDNOST UGROŽAVA OBJEKAT ILI SITUACIJA 2. DA SE OBJEKTIVNO NE MOŽE SUPR. SILI KOJA GA UGROŽAVA 3. DA MOŽE POBEĆI Vrste STRAHA: 1. U UŽEM SMISLU 2. PANIKA 3. UŽAS OBRASCI PONAŠANJA U SITUACIJI STRAHA: 1. POVLAČENJE 2. PRIBLIŽAVANJE 3. HAOTIČNO PONAŠANJE 4. KOČENJE, INHIBICIJA SVRHA – FUNKC. STRAHA (ADAPTIVNO PONAČANJE) - BRZU I AUTOMAT. PROCENU UGROŽ. SITUACIJE - TRENUTNU MOBILIZACIJU ORGAN. - SPREMNOST ZA ADAPTIVNO PONAŠANJE TREMA JE VRSTA STRAHA KOJA SE OSEĆA U VEZI SA NEKOM BUDUĆOM SITUACIJOM. ONA JE VRSTA STREPNJE A STREPNJA JE SVAKO STRAHOVANJE POVEZANO SA ZAMISLJANJEM NEKE UGROŽAVAJUĆE

. SLOŽENO EMOC STANJE KOJE ČINE TRI KOMP: 1. JAVNI NASTUP. AFEKT LJUTNJE – BES ILI SRŽBA. ASTMA. SOMATIZOVANA ANKS.NEADEKV. FIZIOLOŠKA – ČINI NIZ PROMENA U ORG SA CILJEM DA SE USPOSTAVI RAVNOTEŽA ORGANIZMA I SREDINE 2..TO NIKAKO NISMO SMELI DA URADIMO. ONA SE OSEĆA NEPOSREDNO PRED NEKU SITUACIJU KAO ŠTO JE ISPIT. INHIBITORNA (DOVODI DO NEUSPEHA. DISANJE. ADEKVATNA 4. ANKS. FIZIČKA I PASIVNA) KRIVICA JE KADA OSOBA PROCENI DA JE SVOJIM POSTUPCIMA IZAZVALA ŠTETU I OSEĆAJ NEPRIJATNOSTI KOD DRUGE OSOBE. . VERBALNA. . SE ISPOLJAVA U DVA OBL: 1. STRAH) 3. ONA PROIZILAZI IZ LJUTNJE I OKRENUTA JE KA DRUGOJ OSOBI SA CILJEM DA PROMENI PONAŠANJE.PO NAČINU ISPOLJAVANJA (NEKONTROLISANA I KONTROLISANA AGRESIJA).SITUACIJE. KOD UGROŽENOSTI SUBJEKTA KOJA JE SOCIJALNO OPRAVDANA BES – OSEĆANJE LJUTNJE JE VEOMA INTEZIVNO. TAKMIČENJE. IZRAŽAVANJE LJUTNJE MENJA PONAŠANJE DRUGE OSOBE.PO PRAVCU (PREMA SEBI (AUTOAGRESIJA) I PREMA DRUGIMA (NEVERBALNA. IZBEGAVANJA I ODUSTAJANJA – PARASIMP. VENČANJE. SISTEMA – ČIR NA ŽELUDCU I 12PALAČNOM CREVU.ADEKVATNA LJUTNJA – ZAISTA POSTOJI NEOPRAVD UGROŽENOST. STIMULATIVNA (MOTIVIŠE. SUBJEKTIVNA KOMP. NEUROZA I IFARKT) LJUTNJA JE EMOCIJA KOJA SE JAVLJA KADA OSOBA PROCENI DA NEŠTO NEOPRAVDANO UGROŽAVA NJENU VREDNOST. 3. IZRAŽAVA SE PREMA ODGOVORNOJ OSOBI (RADNIK – POSLODAVAC). LJUTNJA – OSOBA SE LJUTI A NE POSTOJI RAZLOG LJUTNJE. PSIHOSOMATSKA OBOLENJA (PROMENE OBUHVATAJU OBOLENJA UNUTR ORGANA. MOBILIŠE ORG I PRIPREMA GA ZA EFIKASNIJE OBAVLJANJE ZADATKA) 2. ANSK OSEĆANJE 2. BIHEJVIORALNA KOMP. VRSTE TREME: 1. NEADEKVATNA ANKSIOZNOST JE OSEĆAJ ZEBNJE STRAHA OD BUDUĆNOSTI KOJI NEMA OPRADVANJE. ZA VARENJE. STRUKTURA KRIVICE: . . KARDIOVASK. PODELA AGRESIJE: . HIPERTENZIJA. AGRESIVNOST JE POJAVA AGRESIVNIH OSEĆAJA I MOŽDA AGRES POSTUPAKA.

RAZLIKA IZMEĐU AGRESIJE I DESTRUKTIVNOSTI – LJUTNJA I BES DOVODE DO AGRESIVNOG PONAŠANJA ČIJI JE CILJ PROMENA PONAŠANJA DRUGE OSOBE DOK IZ MRŽNJE PROIZILAZI DESTRUKTIVNOST KOJA IMA ZA CILJ UNIŠTAVANJE DRUGE OSOBE. . ADEKVATNO OSEĆANJE KRIVICE: – KADA SMO PREKRŠILI MORALNU I DRUŠTVENU NORMU. MOŽE BITI: . NE SMEJU TAKO DA NAS TRETIRAJU. – DOLAZI DO ŠTETE ZBOG KOJE ĆE NEKO PATITI.- DA JE TO UŽASNO I TO NAS ČINI LOŠIM LJUDIMA. 3. . ČINI TO SVESNO I NAMERNO. PRAVE NAS BUDALAMA. GNEV – AFEKTNO ISPOLJAVANJE MRŽNJE IZ MRŽNJE PROIZILAZI DESTRUKTIVNO PONAŠANJE – IMAMO NAMERU DA NEKOG UNUŠTIMO. GENOCID) . STRUKTURA POVREĐENOSTI – KADA VERUJEMO DA – DRUGI LJUDI NE BI SMELI TO DA NAM URADE JER TO NISMO ZASLUŽILI. ZASLUŽUJEMO DA PATIMO. TO JE MRŽNJA BEZ IKAKVOG POVODA. DA UGROŽAVA NEKU VREDNOST.NEADEKVATNA – MRŽNJA JE ADEKTVATNA SAMO U RETKIM SLUČAJEVIMA A U OSTALIM KONTEKSTIMA JE NEADEKVATNA. DA TO ČINI BEZ POVODA. MRŽNJA JE OSEĆANJE USMERENO NA NEKOG ZA KOGA SE VERUJE DA JE ZAO I DA NAS UGROŽAVA.ADEKVATNA – EKTREMNE SITUACIJE (RAT.IZAZIVANJE TUĐIH NEPRIJATNIH OSEĆANJA. 2.DO PERFEKCIJE. PREVISOK KRITERIJUM KOD OSOBE KOJA PROCENJUJE SVOJE PONAŠANJE. OVE TRI PROCENE NAZIVAMO KOGITIVNATRIJADA MRŽNJE. OSOBU KOJU OCENJUJEMO KAO ZLU MORA DA ISPUNI TRI USLOVA: 1. ADEKVATNA I NEADEKVATNA MRŽNJA: .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful