Opis programskog paketa "Grejanje FBB

"

Ovaj modul sadr`i sedam programskih celina koje se me|usobno pro`imaju. To su pre svega slede}i moduli : Projekti Tekstovi Toplotno optere}enje Gra|evinska fizika Dvocevni sistem grejanja Predmer i predra~un [tampanje

1. Projekti
-"Projekti" je deo koji }e se brinuti o pam}enju svih podataka koje se unose u ra~unar kao i svih izra~unatih vrednosti. Odavde se mogu arhivirati na disketu (podr`ane su diskete od 5,25" kao i 3,5" in~a) projekti koji nisu potrebni trenutno na disku . Potom se isti mogu obrisati tako|e ne izlaze}i iz opisivanog programa. Naime ovaj programski deo sadr`i slede}e opcije : - Otvaranje - Arhiviranje - Brisanje ------------------ Unos - Pregled - Izmena ------------------Brisanje ekrana -Izlaz Na slede}oj slici prikazan je meni koji se dobija izborom opcije "Otvaranje". Ovde se mogu otvoriti novi projekti ili nastaviti rad sa ve} zapo~etim.

Slede}a slika pokazuje prozor aktivan prilikom manipulacije sa arhiviranjem : Prilikom startovanja programa ispod "Projekti"-a je ozna~ena opcija "unos" {to zna~i da ra~unar o~ekuje unos novih podataka. "Brisanje ekrana" je komanda ekvivalentna komandi "cls" iz DOS-a odnosno bri{e ekran ukoliko je na njemu ne{to ostalo. Ostali podaci slu`e za lak{e snala`enje i orjentaciju. ili istovremenim pritiskom na tastere "Alt" i "F4".(izabrano ime). Kada se `eli arhivirati neki od projekata postupak se ponavlja kao sa otvaranjem s'tim {to treba jo{ nazna~iti na koji drajv. Nakon ovako izabrane komande tra`i se potvrda takve `elje. Dakle ovo je ekran na kome se unose podaci o objektu.Po{to se mi{em izabre "Projekti" a zatim "Otvori" dobija se ovakva slika. odnosno na koju vrstu diskete se `eli to uraditi. Od podataka sa ovog ekrana samo ime objekta pojavi}e se u izve{tajima. O~ekuje se upis imena novog projekta ili se jednostavno mi{em markira neki od ve} postoje}ih. odnosno ukoliko se to `eli menjaju se stari. U prvoj liniji na ekranu pisa}e "Grejanje . Mogu}e je iz programa iza}i i istovremenim pritiskom na taster "Ctrl" i slovo "x". U principu posle svakog unosa za nastavak je potrebno kliknuti na taster "OK" ili sli~an. Nakon izabranog projekta treba kliknuti na "Otvori" ili pritisnuti ENTER (RETURN). odnosno ukoliko se pogre{i u izboru menija "Cansel" ili "Izlaz". a {to za dalji rad nije neophodno. Ukoliko se izbere "pregled" mogu se pregledati ve} une{eni podaci za izabrani projekat i bilo kakva izmena u podacima ne}e biti zapam}ena i uzeta u obzir prilikom izra~unavanja. "Izlaz" slu`i za izlazak iz programa i povratak u Windows.pro". Opcija "izmena" podrazumeva ispravku nekog ili nekih podataka koji su ranije une{eni. Posle ovog ekrana pojavi}e se ekran prikazan na narednoj slici i to bez obzira da li je otvoren nov ili ve} postoje}i projekat. Tekstovi Prilikom poziva ovog modula pojavi}e se radna povr{ina (editor) gde je mogu}e pisati razne dokumente i formirati tekstualne fajlove i pregledati bilo koju datoteku pre . Postupak je skoro istovetan kada se `eli obrisati neki od ve} postoje}ih projekata (razlika je jedino u predzadnjem gore opisanom ekranu). 2.

Zapi{i . Odabere se `eljena datoteka ili ukuca ime nove i kliknite na "OK". Naravno kao i u svim sli~nim menijima ovog paketa mogu}e je menjati direktorijum kao i darjv. tip gradnje. na disk pod `eljenim imenom.nego {to se od{tampa. Zna~i odavde je mogu}e pregledati sve izve{taje (gubitaka toplote. Ovaj prora~un je unekoliko modifikovan u odnosu na originalni standard u smislu prora~una potrebne koli~ine toplote zbog infiltracije spolja{njeg vazduha kroz procepe spolja{njih otvora.Izlaz "U~itaj" otvara meni sli~an onom iz modula "Projekti" gde se dobijaju sve datoteke iz direktorijuma "GRE" na disku. {to su neophodni podaci za prora~un po izabranom standardu (naredna slika) . Kada se zavr{i sa radom na jednom dokumentu i po `elji usnimi. Meni u ovom modulu sadr`i slede}e opcije : Projektni uslovi Podaci za prora~un Prora~un optere}enja Gra|evinska fizika Izve{taj koeficijenata prolaza toplote Na slede}oj slici prikazan je meni koji se dobija pozivom projektnih uslova. pre otvaranja drugog klikne se na "Novi tekst". Korektan prora~un postaje tako|e osnov kvalitetne analze rada instalacije u uslovima razli~itim od projektnih.Novi tekst .god. analize potro{nje energije odnosno ekonomi~nosti rada instalacije. Prora~un u potpunosti prati ovaj standard. Kao {to se vidi tu je potrebno definisati po kom se standardu `eli izvr{iti prora~un. Po zavr{enom radu sa ovim modulom potrebno je isti zatvoriti komandom "Izlaz". Sada }e se ekran prebrisati. spoljna projektna temperatura. cevne mre`e).god. vrsta predela kao i polo`aj objekta. Mogu}e je naime otvoriti i novi dokument i ako nije uklonjen stari. koji je re`im rada.U~itaj . tako da je mogu}e pregledati i datoteke arhivirane na diskete. ali du`ina teksta koji se pregledava ograni~ena je memorijom tako da se preporu~uje da se najpre ukloni stari dokument. Ukoliko dokumentu nije definisano ime bi}e zatra`eno da se unese. "Zapi{i kao" podrazumeva zapis dokumenta koji je menjan odnosno napisan. U tom cilju u ovom modulu je omogu}en: -Prora~un gubitaka toplote po DIN 4701 iz 1959. Dakle sve ono potrebno za definisanje objekta.god. U samom editoru mogu}e su sve gore opisane manipulacije sa tasterima. U meniju ovog dela nalazi se samo jedna stavka : "Datoteke". Za pregled enormno velike datoteku za koju nema dovoljno memorije ra~unar }e o tome obavestiti. -Prora~un gubitaka toplote po DIN 4701 standardu iz 1983. koeficijenata prolaza toplote.Zapi{i kao . nakon ovog pojavi}e se i meni koji }e zatra`iti i unos podatka o ukupnoj visini objekta kao i masi gradnje. pretstavlja osnov pravilnog dimenzionisanja instalacija grejanja na nivou objekta odnosno grupe objekata u smislu daljinskog grejanja itd. Kada se ona otvori pojavi}e se slede}e: . "Zapi{i" je komanda kojom se zapisuje teku}i dokument na disk pod imenom pod kojim je otvoren. Toplotno optere}enje Korektno modeliran i precizno izveden prora~un toplotnog optere}enja objekta u smislu gubitaka toplote. Ukoliko se izabere DIN iz 1983. umesto dodatka na uticaj vetra. a treba otvoriti drugi. 3. grejnih tela.

globalne orjentacije. Shodno tome da li smo preporuke u "list box"-u u desnom gornjem uglu ekrana. Po zavr{etku unosa podataka za sve pregrade aktivne prostorije. U izve{taj mo`e u}i ime pregrade od najv{e tri karaktera. i ukoliko u prostoriji postoji pod na zemlji. kao {to je opisano u uvodu. Slede}a slika prikazuje gore opisani ekran (prozor): Na slede}em ekranu defini{e se da li se prostorija greje ili ne i ukoliko se ne greje takav podatak }e u}i u izve{taj toplotnih gubitaka. Slede}i prozor zahteva definisanje unutra{nje projektne temperature. karakteristike prostorije i postojanje prozora na uglu. ali preporu~uje se ime koje }e asocirati na karakter pregrade. Unosi se pregrada po pregrada . U prvom polju treba uneti oznaku pregrade koja }e u}i u izve{taj. mo`e se pre}i na unos podataka merodavnih za prora~un gubitaka toplote za svaku prostoriju ponaosob. Izaborom opcije "Podaci za prora~un" na prvom ekranu defini{e se eta`a. Od jednog prostora za unos do drugog mo`e se i}i mi{em ali i tastaturom koriste}i taster "TAB" odnosno "SHIFT"+"TAB" za obrnut smer. Kada se radi prora~un toplotnih gubitaka po DIN-u iz 1983. Njih se ne mora pridr`avati sem u jednom slu~aju. ukoliko postoji pod na zemlji. Ime pregrade je proizvoljno.god. kao {to pokazuje naredna slika : U ovom delu treba uneti sve pregrade za radnu prostoriju. Pritiskom na "OK" mi{em odnosno na "ENTER" na tastaturi prelazi se na slede}i ekran gde se defini{u dimenzije prostorije potrebne za odre|ivanje Kri{erove vrednosti. Prilikom manipulacije sa mi{em koristi se samo levi taster. broj prostorije i naziv prostorije. pojavi}e se prozor prikazan na slede}oj slici gde . Ukoliko postoji prostorija sa identi~nim podacima na ovom ekranu je potrebno navesti samo broj te prostorije i podaci za prostoriju koju radimio bi}e prekopirani. tada je neophodno da se takav pod ozna~i sa "PZ". jer za takav pod ovaj DIN propisuje poseban na~in prora~una za koji je potrebno uneti jo{ tri dodatna podatka.Kada se zavr{i sa definisanjem projektnih uslova. Na narednom ekranu se defini{u pregrade i sve ono direktno vezano za prolaz toplote kroz zidove.

Ako se unesu i dimenzije i povr{ina. Ukoliko postoji vi{e identi~nih pregrada u prostoriji na mestu "broj" trba uneti broj takvih pregrada. povr{ina izlomljena).god. svetlarnici i sl. Kada se radi povr{ina koja ima svetle povr{ine. Odgovor "OK " vodi na prvi ekran za unos podataka o prostorijama. Unos strane sveta u prozoru za podatke o pregradama tako|e slu`i za lak{u orjentaciju i snala`enje u tabelama.) koje predstavljaju povr{ine koje ulaze u odbitak nekih drugih povr{ina za istu prostoriju. Za ove otpore date su preporuke koje ne ograni~avaju unos i drugih vrednosti. Ukoliko nema vi{e prostorija ili se ne `eli vi{e unos treba "pritisnuti" "Cancel". Iza ovog ekrana pojavljuje se jo{ jedan (samo u ovom tipu prora~una) koji prikazuje slede}a slika: .treba uneti dubinu podzemne vode kao i unutra{nji i spolja{ni otpor prelazu toplote. Na desnoj strani ekrana da li smo preporuke za oznaku strane sveta kojih je neophodno dr`ati se samo pri unosu globalne orjentacije za prostoriju. ekran na kome unosite unutra{nju projektnu temperaturu. pritisne se "Enter" ili kliknite na "Slede}i". Na to }e potsetiti i tzv. "Message box" tj. a potvrdni odgovor ("OK") vodi na prozor koji pita za unos za slede}u prostoriju. globalnu orjentaciju i definisanje da li ima prozora na uglu dva spoljna zida je modifikovan shodno izabranoj vrsti prora~una. Kada se zavr{i sa unosom za jednu pregradu. Naime sada nije potrebno unositi globalnu orjentaciju i definisanje prozora na uglu dva spoljna zida. smatra}e se da temperaturna razlika predstavlja razliku unutra{nje i spoljne projektne temperature. ra~unar }e smatrati da je za prora~un merodavnija povr{ina pa }e se i ona uzeti za ra~un. ali se mora paziti da se bude na poslednjem slogu (pregradi) koji je une{en. Prilkom unosa podataka preporu~uje se unos najpre svetlih povr{ina (vrata. Kada se unose podaci o dimenzijama pregrade to mo`ete uraditi ili preko dimenzija ({irine. Odgovor "Cancel" vrati}a na prethodni prozor. prozori.du`ine odnosno visine) ili preko povr{ine (ukoliko je npr. Na mestu predvi|enom za unos temperaturne razlike ukoliko se ne unese nikakav podatak. Po zavr{etku unosa svih pregrada za prora~un treba kliknuti na "OK". One }e se automatski odbiti od ukupne povr{ine i dobiti povr{ina za ra~un koja }e se i pojaviti u izve{taju toplotnih gubitaka. naredni prozor koji o~ekuje potvrdu zadnjeg sloga. Mogu} je unos vi{e ovakvih povr{ina i tada treba uneti sve oznake takvih povr{ina. U prora~unu po DIN-u iz 1983. treba uneti u prostor za unos odbitaka oznaku svetle povr{ine koja je prethodno ura|ena.

4. Dobi}ese slede}a slika : Potrebno je mi{em ili strelicama na tastaturi ozna~iti `eljenu prostoriju i "pritisnuti" OK. Istovetan je postupak za pregled podataka koji su uno{eni.Kao {to se vidi na gornjoj slici o~ekuje se definisanje vrste stakla. Sada se ulazi u ekran po ekran gore opisanim redom i tu unosi `eljena promena. Za menjanje podataka o prostorijama izaberite iz toplotnog optere}enja "Podaci za prora~un". kao i visinu najvi{e ta~ke u prostoriji u odnosu na povr{inu zemlje. Ukoliko postoji prinudno provetravanje potrebno je uneti zapreminski protok vazduha koji se ubacuje u prostoriju i vazduha koji izlazi iz prostorije. Gra|evinska fizika Modul "Gra|evinska fizika" trenutno podrazumeva samo prora~un koeficijenta prolaza. Sada }e se formirati datoteka sa nazivom imena projekta koje je zadano i ekstenzijom "itg" (izve{taj toplotnih gubitaka). U svakom trenutku mogu}e je izmeniti podatke o prostorijama. Za tako ne{to potrebno je u}i u "Projekti" i odatle izabrati opciju "Izmena". zatim temperaturu vazduha koji ulazi u prostoriju za sanitarne prirodno provetravane prostorije. Kada se zavr{i sa unosom podataka za sve prostorije odnosno za `eljeni broj prostorija treba "pustiti" prora~un (Klikne se na "Toplotno optere}enje" a zatim i na "Prora~un optere}enja"). Podaci potrebni za prora~un koeficijenta prolaza kao i izgled ekrana prikazani su na slede}oj slici : . vrste prostorije i na~ina provetravanja.

Za tako ne{to potrebno je najpre u}i u "Toplotno optere}enje" i pozvati "Izve{taj koeficijnata prolaza". Ovako ura|en deo jo{ uvek ne mo`ete od{tampati. Manipulacija ovog dela sa "pregledom” i "izmenom” predstavlja prakti~no prelistavanje ekrana onim redom kojim su uno{eni. Po zavr{enom unosu potrebno je aktivirati polje na kome pi{e "izra~unaj" i dobi}ese svi izra~unati otpori pojedina~no kao i koeficijent prolaza toplote. broj prostorije. vrsta grejnog tela kao i vrsta proizvo|a~a. Isti zna~aj imaju i klimatska zona kao i dozvoljeni koeficijent prolaza. Grejanje dvocevni sistem Ovaj programski modul sadr`i slede}e : Izbor grejnih tela Izve{taj grejnih tela Izbor glavnih vertikala Prora~un cevne mre`e Izve{taj cevne mre`e Ulaskom u izbor grejnih tela pojavljuje se ekran u kome se mora definisati: vrsta prora~una (sa podacima iz toplotnog optere}enja ili poseban prora~un). {to pokazuje slede}a slika : . njegove debljine i koeficijenata toplotne provodljivosti materijala. Ako se ne{to pogre{i ili se `eli viditi kako se menja koeficijent sa promenom neke od une{enih veli~ina. maksimalna du`ina grejnog tela. 5. jednostavno se promeni taj podatak i pritsnite na "izra~unaj". Na kraju treba uneti i koeficijent prelaza toplote na unutra{njoj strani pregrade (alfa i) i spolja{njoj strani pregrade (alfa e). a "Cancel" u stanje pre ulaska u ovaj modul. Glavni deo odnosi se na unos vrste materijala. Odgovor "OK" vodi na gore opisani radni prostor.Unos vrste gra|evinske konstrukcije slu`i za bolje snala`enje u izve{taju o koeficijentima prolaza toplote i nema uticaj na sam prora~un koeficijenata. Kao i u celom programu pregled podataka podrazumeva da }e svaka izmena podataka biti ignorisana. Sada }e se od unetih i izra~unatih podataka formirati odgovaraju}i izve{taj koji se mo`e od{tampati iz modula "[tampanje". Naredni ekran pita}e da li ima jo{ pregrada za prora~un.

visina. Na narednoj slici prikazan je jedan takav ekran i to za izabrane "Jugoterm" panelne radijatore: . potrebna koli~ina toplote. potreban broj ~lanaka za ~lankaste radijatore. tip. kao {to to pokazuje prethodna slika. {irina (du`ina) grejnog tela. ali oba tipa prora~una zahtevaju da se za ~lankaste radijatore izabere visina i {irina. Automatski prora~un naravno. potreban broj grejnih tela. Nakon toga na ekranu se dobijaju slede}i podaci : broj prostorije. koli~ina toplote po ~lanku (grejnom telu) kao i ukupno potrebna koli~ina toplote za pokrivanje gubitaka za zadatu prostoriju. za panelne tip i visina i za cevne registre pre~nik cevnih registara.Ukoliko se izabere poseban prora~un na narednom ekranu treba uneti naziv prostorije koja se obra|uje. to ne zahteva. naziv prostorije. unutra{nja projektna temperatura i potrebna koli~ina toplote.

ukoliko ponu| eni broj ne odgovara. prora~una cevne mre`e (ostalih vertikala) i formiranja izve{taja. Konvektori i ostali greja~i za sada se ne mogu obra|ivati u ovoj verziji paketa. Ako se to u~ini bez promene podataka smatra}e se da ponu|eno re{enjeodgovara i to }e se tako zapamtiti. Takav izve{taj zva}e se kao i projekat smo }e njegova ekstenzija biti druga~ija "IGT". Ulaskom u izbor glavnih vertikala dobija se ekran prikazan na narednoj slici. Naravno uvek je mogu}e sve promeniti. hrapavost cevi i jedini~ni startni (srednji) pad pritiska (u kasnijem prora~unu mogu}a je njegova izmena). temeratura napojne i povratne vode. CEVNA MRE@A Ovaj deo modula sastoji se od izbora glavnih vertikala. Da bi se video efekat promene potrebno je nakon unete promene pritisnuti na "OK".Na gore prikazanom ekranu mogu}e je promeniti broj grejnih tela. Naredna slika prikazuje startne vrednosti koje se nude. odnosno du`inu radijatora. . Ako se javi slu~aj da je za odre|enu prostoriju potrebno manje od tri ~lanaka (za ~lankaste radijatore) onda se vr{i preraspodela toplote iz te prostorije na susedne i tako uve}ana toplota za susedne prostorije je sada merodavna za dalji prora~un grejnih tela. Na njemu se defini{e vrsta cevi. a koje na istom ekranu mogu biti izmenjene. 6. Po zavr{enom unosu odnosno izboru grejnih tela potrebno je napraviti izve{tej grejnih tela. Za tako ne{to potrebno je ukucati na prvom ekranu broj prostorije koja se `eli promeniti i nakon javljene poruke da podaci o prostoriji postoje. odgovoriti sa "Cancel".

7 x 4.8 508.B5.5 35 x 1.25 42.65 88.3 x 4.502 (bakar) : Nazivni otvor___Dimenzije_cevi 10 12 14 15 16 18 22 28 35 10 x 1.0 x 6.9 88.7 x 2.6 x 8.6 JUS C.9 88.9 x 3.65 33.9 x 7.25 60.25 48.25 48.9 x 2.1 x 4.4 219.2 x 2.9 x 2.3 x 2.NO500(~elik) : Nazivni otvor___ 10 15 20 25 32 40 50 50 65 80 100 Dimenzije_cevi 17.65 33.0 14 x 1.0 15 x 1.6 42.3 323.1 x 2.D5.85 JUS C.NO 500(~elik) : Nazivni otvor___Dimenzije_cevi 10 15 20 25 32 40 40 50 50 65 80 100 125 150 175 200 250 300 350 400 500 17.9 x 4.0 x 2.25 57.65 26.0 x 3.0 12 x 1.1 x 5.7 x 5.1 355.0 159.35 21.225 NO 10 .4 x 3.9 60.0 406.1 x 2.3 x 3.0 193.05 114.9 76.65 76.6 57.3 x 2.5 .3 x 2.NO 50/ JUS C.3 x 2.7 x 3.0 28 x 1.50 139.9 x 3.7 x 3.3 x 3.Gore navedeni standardi podrazumevaju slede}e vrste cevi: JUS C.0 18 x 1.35 21.221 NO 10 .B5.0 x 4.9 76.0 x 2.9 60.2 x 2.221 NO 60 .0 x 11 JUS C.2 108.0 16 x 1.2 x 1.D5.0 x 3.B5.2 108.0 22 x 1.4 x 8.NO 150(~elik) : Nazivni otvor___Dimenzije_cevi 10 15 20 25 32 40 50 65 80 100 125 150 17.3 x 2.6 133.9 x 2.1 x 3.4 x 2.0 26.0 x 4.6 48.9 267.225 NO 10 .3 33.8 21.3 x 2.65 26.B5.501 i C.6 44.25 42.3 x 3.4 x 3.5 x 2.85 165.

0 x 4.9 x 7.7 x 5.0 x 4. Ekran sa podacima o glavnoj vertikali prikazan je na narednoj slici: . Du`ina deonica podrazumeva ukupnu du`inu deonice i napojnog i povratnog voda. Dalji unos zasniva se na definisanju deonica.0 x 6. Ra~unar }e sam izvr{iti prora~un i na ekranu se dobijaju podaci o glavnoj vertikali.0 406. Prora~un }e dakle biti izvr{en "pritiskom" na "OK" i rezultati prora~una }e biti prikazani na ekranu. Kada se unosi broj komada za tip ventila 4 i 5 treba unositi broj parova (ventil + navijak). Ako se izabere "Izlaz" iza}i }ese iz prora~una i podaci ne}e biti zapam}eni. koli~inu toplote koju ona nosi.9 267.4 219.3 323. Mogu} je unos jo{ vertikala ukoliko nije sigurno da je prethodno uneta glavna.125 150 175 200 250 300 350 400 500 133. Ovu radnu okolinu prikazuje naredna slika : Karakter unosa deonica je identi~an sa unosom pregrada kod prora~una toplotnog optere}enja. potrebno je uneti oznaku strujnog kruga i oznaku vertikale.0 193.8 508.0 159. iz ekrana se izlazi sa "OK".1 x 5. lokalne (mesne) otpore i vrstu i broj komada ventila ukoliko na njoj postoje neki od ponu|enih.1 355. njenu du`inu. Kada se zavr{i unos.6 x 8. Naime potrebno je uneti broj deonice. Sa "Enter" se prelazi na slede}i slog.4 x 8.0 x 11 Nakon definisanja gore navedenih podataka. Njihove oznake treba da budu broj~ane vrednosti.

definisati promenu (na ve}i ili manji pre~nik) i "pritisnuti" "Promena". Ulaskom u ovaj deo tako|e se tra`i unos oznake strujnog kruga i vertikale (broj~ano). Pritiskom na "OK" vr{i se prora~un i dobija ekran sli~an ekranu na prethodnoj slici. Posle selektovanja "Promena jed. s' tim {to ovde treba definisati i deonicu od koje se obra|ivana vretikala odvaja. Za tako ne{to treba iz modula "Centralno grejanje dvocevni sistem" izabrati "Izve{taj cevne mre`e". Kada se zavr{i sa unosom. podaci su zapam}eni. zatim uneti broj deonice ~iji pre~nik `elite promeniti. Na ekranu se pojavljuje i podatak o rezervi za prigu{enje (u Paskalima). umesto "Kraj" nova vertikala" . Naredni prozor u kome treba definisti deonice za zadati strujni krug i vertikalu je skoro identi~an sa prozorom za unos deonica prilikom izbora glavne vertikale. Sli~an postupak je za promenu jedini~nog pada pritiska. Na ovom mestu mogu}e je menjati pre~nik cevi za navedenu deonicu i odmah videti efekat ovakve promene. a u donjem delu ekrana je umesto "Nastavak" komanda "Novi strujni krug".Izve{taj toplotnih gubitaka . 7. u drugom "Nastavak" u tre}em "Kraj" i u ~etvrtom "Izlaz". Sada se mo`e u}i u "Prora~un cevne mre`e" i sra~unti ostale deonice i vertikale. Posle izabranog "Promena" vide}e se efekat izvr{ene promene jedini~nog pada pritiska. a ne i jedini~nog pada pritiska. ali nije formiran izve{taj.Na gornjoj slici u prvom crnom pravougaoniku pi{e "Promena". Sada je me|utim mogu}a promena pre~nika. Za to je potrebno selektovati najpre "Promena pre~nika". [tampanje Ovaj modul ima slede}e opcije : . a umesto "Izlaz" "Kraj" prora~una. Po zavr{enom izboru glavne vertikale mo`et se u}i u "Nastavak" gde se o~ekuje izbor glavne vertikale za novi strujni krug ili u "Kraj" ~ime se izlazi iz dela za izbor glavne vertikale. pada pritiska" na mestu gde je malopre pisalo "Deonica" sada }e pisati "Jedini~ni pad pritiska" te se o~ekuje unos istoga.

.Izve{taj grejnih tela . a sa razli~itim ekstenzijama. "PGT" .Izve{taj cevne mre`e . .Izve{taj koeficijenata prolaza Na disku na direktorijumu "GRE" pojavi}e se jo{ nekoliko fajlova pod imenom projekta koji je otvoren. Tako ekstenzija "PRO" ozna~ava da su tu sme{teni neki op{ti podaci o projektu.Izve{taj toplotnih gubitaka .podaci o cevnoj mre`i.podaci o grejnim telima i "PCM" .) ukoliko se `ele zadr`ati podaci i ispravnost ura|enih prora~una.Izve{taj cevne mre`e .podaci o prostorijama.Izve{taj keficijenata prolaza Izgled svih ekrana za ova ~etiri dela su skoro identi~ni sa menijem za otvaranje projekata.Izve{taj grejnih tela . "POP" . Jedina razlika je u tome {to pozivanje na taster "Otvori" zna~i {tampanje dokumenta. Ove fajlove ne treba dirati (brisati i sl. Ekstenzije u nazivima izve{taja asociraju na vrstu izve{taja i imaju slede}e zna~enje : ITG IGT ICM IKP . "PKP" podaci o koeficijentima prolaza.