You are on page 1of 7

VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA

STRUČNA PRAKSA

Profesor :

Student :

Beogradu 2012.

tada vodećeg Volvo servosa u evropi. kako i veliki broj zadovoljnih klijenata dovoljan su razlog da nam i vi ukažete Vaše poverenja Oblast rada u okviru strucne prakse: Dijagnostika i popravaka elektricnih uredjaja i sistema na vozilima. provera funkcionalnosti i ispravnosti sistema. Višedecenisko iskustvo. Volvo servis „MIKA“ počeo je svoje driženje sa Volvoom davne 1971 godine u okviru Univerzala. Pruža usluge najvišeg kvaliteta iz domena mehanike.Stručana praksa je odradjena u volvo servisu „MIKA“ koji se nalazi na Smederevsko put br. Radni zadaci: iscitavanje gresaka. AutoBoss V30 koji je namedjen samo za VOLVO siteme. ispod Motela Radmilovac na 10km od Beograda. . kodiranje i upravljnje upravljackih jedinica. U servisu smo radili sa dijagnostickim iredjam BOSCH 650. elektrike i elektronike sa upotrebom orginalnih rezervnih delova. Ova dva uredjaja su prikazana dole. 29. kao i programiranje kljuceva i autorizacija sistema protiv odvozenja automobila. U sklopu širokog spekta usluga moguč je i servis automatskih menjača svih Volvo automobila.

1mm ili 60-100 mikrona. ubrizgavanje goriva se vrši pomoću elektromagnetne brizgaljke koju otvara ECU u zavisnosti kolika je količina goriva ubrizgana.125Hz. Kada se magnet pobudi pomoću električnog impulsa iz ECU privuče jezgro i odigne iglicu ventila sa sedišta za svega 0. Kroz precizno oblkovan procep izmeĎu vrha iglice i otvora mlaznice. .. sa učeštanošću od 3. iglice ventila sa posebno oblikovanim vrhom.. u mirnom stanju. jezgra magneta. spiralna opruga dodatno pritiska iglicu ventila na sedište malaznice čime je ventil zatvoren. raspršuje se gorivo ispred usisnog ventila. Kada je ventil bez električnog napajanja.što zavisi od broja obrtaja motora.Brizgaljka Tip aktuatora: elektromagnetni Napon napajanja: 12V Mesto ugradnje: na usisnom kolektoru neposredno ispred usisnih ventila Namena: vrše ubrizgavanje potrebne količine goriva u usisni kolektor Namena bzizgaljke je da ubrizga gorivo. Elektromagnetni ventil (brizgaljka) sastiji se od namotaja magneta.

One to obavljaju tako što su električno vezane u kolo sa centralom tako da 12V dobijaju sve odjednom a da svaka ponaosob ''–'' (masu) dobija od centrale (ECM). Što znači da ukoliko je niži napon akumulatora. Vreme ubrizgavanja reguliše elektromagnet u njima kojim upravlja ECM. Vreme privlačenja jezgra elektromagneta brizgaljke dosta zavisi i od napona akumulatora. . Tako se izbegava pregrevanje ventila i pojava mehurića u gorivu.Pa je tako na primer vreme ubrizgavanja u PH je oko 4. vreme ubrizgavanja biće duže. Otpornost na 20 C tepeni 14. Dole je prikazan grafik koji nam objasnjava detaljno grafike sa brizgaljke. Da bi se ova pojava sprečila potrebno je da ECU izvrši naponsku korekciju impulsa ubrizgavanja. Otpor brizgaljke: 16 oma. .napona akumulatora. Brizgaljke služe da napajaju motor gorivom u funkciji svih parametara koji daje ECM. Zakašnjenje u podizanju iglice skraćuje vreme ubrizgavanja.5 oma u literaturi Vreme ubrizgavanja menja se zavisno od broja obrtaja. Tj objasnjava nam struju I napon na brizgaljici.5~5 ms. a samim tim i ubrizganu količinu goriva. Sa povećanjem broja obrtaja povećava se i vreme ubrizgavanja.Brizgaljke se ugraĎuju pomoću specijalnih gumenih nosaga koji imaju ulogu toplotnih izolatora.

Induktivni kalem .

U modulu svaka bobina funcioniše nazavisno jedna od druge. Impuls za paljenje u primaru bobine. Bobina u ovakvom sistemu paljenja daje aktivnu i neaktivnu varnicu tj. (i njegov talasni oblik signala) se stvara pri paljenju i gašenju tranzistora za paljenje. koji je bez mehaničkih elemenata. Zato moduli nisu pogodni za sve tipove motora. Prednost ovakve izrade je jednostavnija montaža sa manje zavrtnjeva za pričvršćenje.Indukcioni kalem(bobina) u električnom smislu predstavlja transformator koji niski napon transformiše u impulse visokog napona. u primaru bobine dolazi do pojave signala. . Odnosno. Bobina je transformatorskog tipa i njena koncepcija je dvo-varnična. Četvrti cilindar u to vreme je u fazi izduvavanja pa je varnica u tom cilindru ne aktivna. sve kontroliše ECM. Moduli za odreĎenu grapu cilindara.Ugradnjom više kompaktnih bobina u isto kućište. Uz pretpostavku da tranzistor dobija impuls za pobudu od računara i da ima dobar spoj sa napajanjem (preko namota bobine) i masom. odnosno strujnog impulsa za paljenje. U ovakvom sistemu za paljenje. U trenutku paljenja prvog cilindra na svećici imamo varnicu i na četvrtom cilindru u istom trenutku. ako je prvi cilindar na paljenju. dobijaju se tzv. Tranzistor za paljenje može biti smešten ili u kutiji računara ili izvan nje. U svim slučajevima tranzistor se spaja izmeĎu “-“ kraja bobine (obično označen sa 1) i mase tako da je u mogućnosti da prekida struju kroz bobinu. propuštanjem struje kroz bobinu i tranzistor prema masi pri uključenom tranzistoru (tranzistor u provodnom stanju) i njenom prekidanju gašenjem tranzistora. Nedostaci su što ovakva izrada zahteva odreĎenu specifičnu geometriju motora. varnica je na tom cilindru aktivna. Sistem za paljenmje se sastoji iz bobine i svećeca. ne postoji nikakvo podešavanje. jedinstven električni priključak i jeftinija izrada i ugradnja.

Tipični izgled digitalnog signala koji daje računar prema računaru za paljenje ili tranzistorskom paljenju. odnosno sastoji se od impulsa. U zavisnosti od sistema moguće je da podatke sa senzora o brzini i položaju radilice obraĎuje samo jedan računar koji zatim signale sa senzora prosleĎuje drugom računaru u digitalnoj formi. Signal koji ide prema paljenju je isključivo digitalni signal. po jedan za paljenje i ubrizgavanje. Na nekim sistemima se koriste dva zasebna računara. Ako merač ispunjenosti sugnala daje neku vrednost veću od 0 znači da signal postoji. Na ovaj način signale sa jednog senzora mogu zapravo da koriste oba računara.Nalazi se na veoma nezgodnom mestu u glavi motora pa dolazi do pregrevanja bobine i smanjivanja njenog radnog veka. Pri zameni samo se one menjaju.Opis: Kod većine savremenih računarskih sistema pobudni ili referentni signal za paljenje se generiše u samom računaru na osnovu signala sa senzora. Uglavnom dotrajalost bobine se odreĎuje pomoću "lulilca“one vremenom mogu da popucaju i varnica ne ide na svećicu već ode na masu tako da nemamo paljenje za taj cilindar. .